dragan m. mitrovi}anali.ius.bg.ac.rs/a2002-1-2/anali 2002_1-2 085-108.pdf · blez paskal potpuno...

UDK 340.12

Dragan M. Mitrovi}*

MO@E LI PRAVO DA SE SAZNA: ,,[TA JEPRAVO?‘‘

Devet teza sa komentarima

ôvek je tako sre}no ude{enda nema nikakvog ta~nog merilaistinitosti, ali zato ima vi{eizvrsnih merila neta~nosti.

Blez Paskal

Potpuno saznawe i kona~no definisawe prava nalaze se izvan qudskih

mogu}nosti. Pravo se nikad ne podudara sa svojim pojmom i definicijom,

niti se pojam prava podudara sa svojom definicijom. Stvarne qudske mo-

gu}nosti za saznavawe, odre|ivawe i definisawe prava veoma su ograni~ene,

a granice nepouzdane, i zbog toga {to su pojam i definicija prava uvek

relativni, subjektivni, i nikad sasvim istiniti. Ali, ako nisu istiniti,

oni su ,,solidni‘‘ kad su ispravni i pogodni za rad. Tad su i korisni.

Uostalom, razvoj prava i nije ni{ta drugo do nadmetawe izme|u najraz-

li~itijih teorija i shvatawa. Stoga umesto istinitosti treba teìti

ka korisnosti kao ciqu za saznavawe i odre|ivawe prava, i to tako da se

pravo konvencionalno defini{e kad god je to mogu}e. âk i kad ima mnogo

konvencionalnih pojmova i definicija prava, ekonomi~nost nalaè da se u

pravnom saobra}awu koristi samo jedna ili nekoliko wih. Ipak, izgleda da

je najpribli`nije holisti~koj prirodi prava, i, stoga, najpogodnije i najko-

risnije za wegovo odre|ivawe, ono koje se postiè kori{}ewem tzv. ,,sre-

di{wih‘‘ ili ,,àri{nih‘‘ definicija. To je zbog toga {to je pravo, kao

dinami~ka i svrsishodna holisti~ka tvorevina koja se rasprostire u tri

stvarnosti, u celosti ispuweno zna~ewem i smislom.

Kqu~ne re~i: Pojam prava. -- Pravni holizam. -- Pravna epistemologija. --

Pravna teorija.

* Dr Dragan M. Mitrovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beo-gradu.

85

PRVA TEZAPOTPUNO SAZNAWE I KONA^NO DEFINISAWE

PRAVA NALAZE SE IZVAN QUDSKIH MOGU]NOSTI

Pravo ne moè da se odredi jednom zasvagda, na apsolutan,objektivan, istinit, potpun, sveobuhvatan, celovit ili neki drugisli~an na~in, niti postoji takva definicija prava. Potpuno saz-nawe i kona~no definisawe prava nalaze se izvan qudskih mo-gu}nosti.

* * *

Izgleda da je jedno od generi~kih ~ovekovih svojstava i toda moè postavqati pitawa na koja nikad ne moè kona~no odgo-voriti. U red takvih stalnih pitawa spada i pitawe: {ta je pravo?I to pitawe, kao i druga stalna pitawa, na svoj na~in svedo~i oqudskoj teodicejskoj tragi~nosti. Potpuno saznawe i kona~nodefinisawe prava nisu privilegija qudi, ve} pravo bogova.

DRUGA TEZAPRAVO SE NIKAD NE PODUDARA SA SVOJIM

POJMOM I DEFINICIJOM

Nemogu}e je posti}i celovito, potpuno saznawe prava. Po-stoje samo poku{aji da se to postigne. Po{to nije saznatqivo ucelosti, pravo se nikad sasvim ne podudara sa svojim pojmom idefinicijom. Pravna pojava je neuporedivo sloènija od bilo kogizabranog skupa svojih su{tinskih odredaba ili svog sistemati-zovanog iskaza. Postoji pravo, wegov pojam i wegova definicija.

* * *

U stvari, postoji jedna do kraja nesaznatqiva pravna pojavai gotovo bezbroj poku{aja da se ona sazna, odredi i defini{e.Postoji pravo i postoje tvrdwe o tome {ta je pravo. Ta nesrazmerajasno dokazuje da se pravo nikad ne podudara sa svojim pojmom idefinicijom. Uz to, i raskol u ~ovekovoj celovitosti -- ta podvo-jenost razuma i ~ula -- onemogu}ava da saznamo celinu prava ipruìmo kona~an odgovor na tu ~isto qudsku zapitanost. Samoizuzetno, u posebnim trenucima (inspiracije, nadahnu}a ili, ~ak,otkrivewa), postoji mawe-vi{e odre|ena predstava o tome {ta bisve moglo da bude pravo, ali je to gotovo nemogu}e do kraja izre}i.Kao kad su sv. Avgustina pitali {ta je vreme, tako stoji stvar isa pravom: Kad ne pitate, znam; kad pitate, ne znam!

Dragan M. Mitrovi}, Moè li pravo da se sazna: ,,[ta je pravo?‘‘ (str. 85--108)

86

TRE]A TEZANI POJAM PRAVA NIKAD SE NE PODUDARA SA

SVOJOM DEFINICIJOM

Pojam prava se uvek razlikuje od svoje definicije. Defini-cije su uvek siroma{nije od pojma i same pravne pojave. Kadodre|ujemo pojam prava, tad kre}emo od pojave; kad defini{emopravo, polazimo od wegovog pojma. I nikad se ne de{ava da se ovedve stvari sasvim podudare. Qudska nesavr{enost moè da proiz-vede samo novu nesavr{enost. Ne postoji savr{eno pravo.

* * *

Glavni uzrok tome, ~ak i kad smo nadahnuti najuzvi{enijimnamerama, nalazi se u nesavr{enosti kategorijalnog aparata ijezika, kojima se koristimo. Izgleda da Vitgen{tajn nije sasvimu pravu (kad tvrdi: ,,svaka re~ ima neko zna~ewe. To zna~ewe je ukorelaciji s re~ju. Ono je predmet umesto koga stoji re~‘‘)1, jer nepostoji potpuno podudarawe izme|u ,,predmeta‘‘, ,,zna~ewa kaopredmeta‘‘ i ,,re~i koja stoji umesto wega‘‘, pa samim tim nipodudarawe izme|u pojma i definicije prava. Zna~ewe omogu}avasamo to da ,,predmet‘‘, tj. pravnu pojavu, posmatramo u wegovomodrazu (na primer, misao ili ra~unarski model kao virtuelnepojave nisu predmet, ali jesu nosioci zna~ewa), dok re~i imajusamo tehni~ku i pragmati~ku ulogu u formulisawu zna~ewa, kao{to imaju tehni~ku i pragmati~ku ulogu u formulisawu teorija.2

Dakle, da bismo pravo izrazili, moramo da raspolaèmo nekakvim(prethodnim) znawem o wemu. Ali, defini{u}i pravo, nikad nis-mo u stawu da to u~inimo do kraja. Zbog tog ~isto qudskog ogra-ni~ewa, tog izraza qudske nesavr{enosti, mi nu`no suàvamo,osiroma{ujemo i o{te}ujemo raznovrsnost pravne pojave i, {toje jo{ gore, na taj na~in se li{avamo mogu}nosti da ispravnomislimo o pravu. Da li je zbog toga ta~nija tvrdwa da onaj ko nezna da misli, ne zna ni da govori, ili, pak, tvrdwa da onaj ko nezna da govori, ne zna ni da misli? Koja je od ovih tvrdwi va`nijaza pravo: ona koja od pravne pojave ide ka definiciji prava, iliona koja to ~ini obratno, od definicije ka pojavi? I da li zbogtoga umesto jednog uvek postoje dva pojma prava: jedan, nesaznatqivdo kraja, i drugi, neta~an do kraja?


87

1 L. Vitgen{tajn, Filozofska istraìvawa, Beograd 1980, str. 39.2 K. Poper, Tragawe bez kraja. Intelektualna autobiografija, Beograd

1991, str. 29--30.

ÊTVRTA TEZASTVARNE QUDSKE MOGU]NOSTI ZA SAZNAVAWE,ODRE\IVAWE I DEFINISAWE PRAVA VEOMA SU

OGRANIÊNE, A GRANICE NEPOUZDANE

Saznavawe prava i wegovo odre|ivawe skop~ano je sa veli-kim te{ko}ama, ali i samo wegovo definisawe proizvodi znatnete{ko}e. Neuspeh da se pravo u celosti sazna i potpuno odredi(zbog qudske nesavr{enosti, tj. nepodudarawa prava sa svojimpojmom i definicijom, kao i samog pojma prava sa svojom defini-cijom) ukazuje na nekoliko va`nih stvari o ograni~enim qudskimmogu}nostima i nepouzdanim granicama za saznavawe, odre|ivawei definisawe prava.

úPojam prava je relativan i sve definicije prava su relativne

Pojam prava je uvek relativan i promenqiv, zato {to jena{e znawe o pravu uvek nedovoqno i nepouzdano. I sve defini-cije prava su relativne i promenqive po{to se koriste nedovoq-nim i nepouzdanim pojmovima koji zavise od toga {ta se smatraodlu~uju}im u pravnoj pojavi, a ona ima gotovo bezbroj obele`jakoja je stalno preobraàvaju. Zato pravo s jedne strane ne izgledakao s druge, niti sada{we pravo izgleda kao nekada{we. Pojampozitivnog prava je relativan i zbog posebnosti, promenqivostii partikularnosti tog prava, dok je prirodno pravo jo{ relativ-nije, uprkos svojoj zami{qenoj stalnosti i univerzalnosti, jer jena{e znawe o wemu jo{ mawe dovoqno i pouzdano. Nije relativnou navedenom smislu i ne mewa se samo izumrlo pravo. Ali, wegovpojam je ipak relativan i promenqiv, jer na{e znawe nije postalodovoqno i pouzdano zato {to je ono prestalo da vaì.

* * *

Ne postoji kona~an, apsolutan odgovor na pitawe {ta jepravo, niti u stvarnosti postoji nekakav objektivan pojam pravakoji nesporno moè da se dokaè. To kao da potvr|uje i prirodaqudskog saznawa, u kome samo li~no zami{qene krajnosti moèmojasno i da odredimo, dok wihovo daqe precizno merewe i pore|eweizaziva znatne te{ko}e. ,,Vi{e‘‘ i ,,mawe‘‘ su nezvani, ali neiz-be`ni gosti u pravu. Ali, ako pravo ne moèmo da odredimo iobjasnimo jednom zasvagda, to jo{ ne zna~i da pravo uop{te nemoèmo da odredimo i da ne moèmo da pruìmo sve boqe defi-nicije prava, koje }e sve vi{e da nalikuju na wegovu idealnu,potpunu i kona~nu definiciju. Ni fizi~ari u navedenom smislu


88

ne mogu da odrede {ta je struja, ni filozofi {ta je svet, a niteolozi {ta je Bog, {to ih ne spre~ava da koriste struju, obja{wa-vaju svet ili veruju u Boga. (Verovatno samo vrsni matemati~ariraspolaù tom zadivquju}om sposobno{}u da barataju apsolutnimi da se suvereno kre}u tim svetom, ~ak i kad ta~no ne naslu}uju{ta je to.) Najzad, i sama pravna nauka ~ini da pojam prava budetakav. Brojni pravci, {kole, gledi{ta i definicije prava tojasno pokazuju. Verovatno da su upravo takve te{ko}e sa odre|iva-wem pojma prava svojevremeno navele Kanta da primeti kako,,pravnici jo{ traè definiciju za svoj pojam prava‘‘,3 a ne{tokasnije i Del Vekija da zakqu~i kako ,,svako pribli`no zna {taje pravo, ali da precizna definicija prava izaziva znatne po-te{ko}e‘‘.4 I danas je tako.

úúPojam i definicija prava uvek su subjektivni

Pojam i definicija prava uvek su subjektivni zato {topredstavqaju na{e misaono projektovawe onog {to smatramo pra-vom. To projektovawe su~eqava se sa uvi|awem neizbe`nog: ono jeuvek subjektivno. Kad utvr|ujemo {ta je pravo, tvrdimo samo ono{to li~no (dakle, subjektivno) pretpostavqamo da jeste pravo. Atakva tvrdwa je oboriva. Ona nije sigurna, ve} izvesna. U najbo-qem slu~aju, takva tvrdwa je objektivizovana, {to zna~i da se wentvorac ipak nekako uzdigao iznad li~nog, ali nije objektivna, jerje i daqe relativna i promenqiva, tj. subjektivna. Uz to, ni na{evi|ewe prava nikad nije isto sa vi|ewem nekog drugog. (Ni dvaoka ne vide isto, a kamoli ~etiri.) Isto to de{ava se i sa na{impojmovima i definicijama prava.

* * *

Zbog toga smo prisiqeni da stvaramo ~itave misaone mreèprilikom izgradwe predstave ili pojma prava. Ali, ~ak i kad nijetako, kad su oni samo u znatnoj meri racionalizovani, i tad susubjektivni. Uz to, opaàwe prava ne zavisi samo od na{eg razumaili od stvarnih podsticaja, ve} i od na{eg prethodnog iskustva,o~ekivawa, kulture kojoj pripadamo. Izgleda da je stvarnost, pasamim tim i pravo, samo proizvod na{eg mozga. Na{ mozak nijema{ina koja ~ita svet ve} ma{ina koja ga pravi! Prvo tuma~imosvet, a zatim stvaramo pravni svet kojim po èqi moèmo damanipuli{emo. Tako svako ima svoju stvarnost i svoje vi|eweprava.


89

3 I. Kant, Kritika ~istog uma, Beograd 1958, str. 585.4 G. Del Vecchio, Philosophie du droit, Paris 1953, str. 431.

úúúPojam i definicije prava nikad nisu sasvim istiniti

Pojam i definicije prava nikad nisu sasvim istiniti, ve}samo mawe-vi{e uverqivi i, eventualno, proverqivi. Kad tvrdi-mo da je ne{to istinito, tad kaèmo samo to {to li~no pretpo-stavqamo da je ne{to istinito. I nikad ne moèmo tvrditi da tone{to zbiqa jeste potpuno istinito. Postoji samo li~na istina,koja to nije. Kad tvrdimo da je ba{ to pravo, tad samo tvrdimo daje to za nas pravo, da je to na{e li~no uvi|awe istinitog prava.Re~ju, nikad ne moèmo tvrditi da znamo {ta je istinito pravo.To vaì i za bilo koja dva shvatawa ili dve definicije prava sistim nastojawima. Ipak, qudima je prihvatqivije da se koristepretpostavqenom, li~nom istinito{}u nego stepenima istinito-sti.

* * *

Ako je ,,zna~ewe neke re~i na~in wene upotrebe‘‘, kako tvrdiVitgen{tajn, tada je istinitost ,,u neku ruku ton kojim kaèmokako stvari stoje, ali iz toga ne zakqu~ujemo da smo u pravu‘‘.5 To~inimo iznose}i ,,tvrdwe o stvarnosti, tvrdwe s raznim stepeni-ma pouzdanosti‘‘, postupaju}i sa ,,punom izvesno{}u‘‘ koja je ,,samona{a‘‘,6 jer istinito i pogre{no ozna~avaju samo ,,ekstremne ta~kena skali‘‘.7 A i to je plod na{eg razuma i odluke da negde zasta-nemo. Istina je, drugim re~ima, nedosti`na vrednost, na ~ijem sedrugom kraju nalazi ,,pogre{nost‘‘ (H. Rajhenbah, H. Xefriz).8 Onase nalazi iza horizonta na{eg saznawa, zbog ~ega je ono {toobi~no smatramo istinom opovrgqivo. Potpuna istinitost, dakle,ne moè da se dokaè. Takva istinitost moè samo da uveriqudski duh. Ni iskaz da nauka pruà istinita, tj. iskustvenoproverqiva saznawa, ne moè nau~no da se dokaè jer je re~ ofilozofskom iskazu, a on je samo uverqiv. Tako ~itava zgradanauke po~iva na uverewu, a ne na dokazu. Zbog toga istinu kao ciqtreba zameniti raspravqawem o ,,stepenima istinitosti‘‘, ,,stepe-nima racionalne vere‘‘ ili ,,stepenima verovatnosti‘‘ (X. M.Kejns),9 tj. raspravqawem o broju, verovatnosti i teìni upotreb-qenih argumenata (K. Poper).10

Po{to je istina nedosti`na i ne moè da se dokaè, nau~noznawe je samo ,,hipoteti~ko‘‘ i ,,neistinito‘‘, ~ak u jo{ ve}oj meri


90

5 L. Vitgen{tajn, O izvesnosti, Novi Sad 1988, str. 16, t. 61.6 Isto, str. 17 i 34, t. 66 i 174.7 H. Reichenbach, The Rise of Scientific Philosophy, Barkley 1968, str. 359.8 H. Jeffreys, Theory of Probability, Oxford 1848, str. 341. i H. Reichenbach, isto,

str. 411.9 J. M. Keynes, A Treatise of Probability, London 1957, str. 71--78.10 K. Poper, isto, str. 93.

nego {to je ,,izvesno ili verovatno istinito (u smislu ra~unaverovatno}e)‘‘.11 Shodno tome, osnovno istraìva~evo rukovodnona~elo treba da bude ,,pogodnost za rad‘‘, a ne istinitost dobijenihiskaza (L. Vitgen{tajn).12 To je zbog toga {to je ~ovek tako,,sre}no ude{en da nema nikakvog ta~nog merila istinitosti‘‘, alizato ima ,,vi{e izvrsnih merila neta~nosti‘‘.13

Iz tvrdwe da je istina nedosti`na a nau~no znawe neisti-nito, moè da se izvede jo{ jedan zakqu~ak. Ako su svi zakonisamo implikacije verovatno}e, onda se i pravna nauka odnosi samona argumentaciju koju koristimo. Istinitost wenih iskustvenihstavova pripada samo na{em ,,referentnom sistemu‘‘.14 To zna~ida vi{e ne moè da se raspravqa ~ak ni o razli~itim stepenimaistinitosti, ve} samo o ,,razli~itim stepenima prema kojima sudobijeni rezultati uverqivi ili neuverqivi‘‘.15 Pa ipak, problemmoè jednostavno da se re{i kad prihvatimo da je znawe mogu}eposti}i samo kao ,,koincidenciju sigurne racionalne vere i ~iwe-ni~nog stawa‘‘.16 Na taj na~in, sa~uvana je veza znawa sa stvar-no{}u i mogu}nost da se na konvencionalan na~in koristimoistinito{}u.

úñPojam i definicija prava -- iako nisu istiniti -- ,,solidni‘‘ su

kad su ispravni i pogodni za rad

Nemogu}nost da se pojam prava do kraja istinito odredi idefini{e ne ukida mogu}nost da se pravo ispravno odredi idefini{e. Ispravnost je pravilno postupawe. Ne{to je ispravnoura|eno zato {to je izvedeno na pravilan, sistematski i stru~-wa~ki na~in, a ne zato {to je istinito. Uz to, ono {to je ispravnomora da bude i pogodno za rad (primewiva~ka ispravnost). I toje to ,,neistinito‘‘ vi|ewe stvari. Ispravno pravo, dakle, nijeistinito ve} ,,solidno‘‘, jer je pogodno za rad i korisno.

* * *

Kako prime}uje Paskal, ,,~ovek je samo stvorewe puno zab-lude, uro|ene, i neizgladive bez vi{we milosti. Ni{ta mu neukazuje na istinu. Sve ga obmawuje: ova dva izvora istine, razumi ~ula, osim toga {to svakom od wih nedostaje istinitost, obma-wuju uzajamno jedno drugo. ûla obmawuju la`nim prividnostima;a tu istu varku koju nanose razumu dobijaju posle od wega: on im


91

11 L. Vitgen{tajn, isto, str. 127, 130--132 i 140.12 Isto, str. 140.13 Paskal, Misli, Beograd 1988, str. 72, t. 82.14 L. Vitgen{tajn, isto, str. 19, t. 83.15 J. M. Keynes, isto, str. 3.16 Isto, str. 11--12.

vra}a milo za drago.‘‘17 Pa ipak, moè se re}i da je znawe kojepruà pravna nauka ,,solidno‘‘ kad moè da bude potvr|eno ucelini; kad moè da se potvrdi samo jedan wegov deo, dok jeostatak sposoban da se i daqe postepeno potvr|uje; kao i kadpostoji neki razlog koji na{u veru u neki sadràj racionalnoopravdava.18 Ispravno pravo, dakle, nikad nije istinito, ali jeuvek solidno kad je pogodno za rad i korisno.

ñPojam i definicija prava -- kad su ispravni i pogodni za rad --

uvek su korisni

Umesto ka istinitosti moramo da teìmo onom {to je qud-ski mogu}e: ka korisnosti, potkrepqenoj ispravno{}u i pogod-no{}u za rad. Samo takva korisnost moè da posluì kao pouzdanomerilo. Shodno tome, ispravno je i ono {to je korisno, iako ono{to je korisno ne mora da bude ni ispravno ni istinito. Kadkaèmo da je ne{to korisno, tad mislimo na ispravan i pogodanna~in postizawa nekog dobra, ma kako da je to dobro shva}eno. Upravnoj nauci koristan je onaj pojam i pogodna je ona definicijaprava koji omogu}avaju sticawe novih saznawa o pravu. Najve}akorisnost, pak, postiè se najstroìm ispitivawem prava iliistim takvim ispitivawem zamisli o tome {ta je pravo. Koris-nost bez ispravnosti je {tetna, a bez pogodnosti za rad nedos-ti`na.

* * *

Dakle, pravo postoji zato {to je korisno. Nekorisno pravone postoji. Takvo pravo se ili mewa ili je biv{e. Korisnost jedokaz da je pravo svrhovita dru{tvena tvorevina. Zato pravopitawe nije to da li korisnost moè da bude merilo za saznawei definisawe prava (jer ona to jeste), ve} u ~emu se sastoji. A onase sastoji u ostvarivawu nekog dobra, neke dru{tvene, pravne ili~isto tehni~ke vrednosti (na primer, pravde, zakonitosti ilidelotvornosti), pod uslovom da je to postignuto na ispravan na~ini da je korisno. Najve}a korisnost, pak, ne zna~i da je ostvarenonajvi{e ili najve}e dobro, ve} da je ono postignuto najstroìmispitivawem na najispravniji na~in. Ciq je da se {to je mogu}evi{e pribliìmo tim vrednostima kao poèqnom dobru, a ne daih dostignemo, jer to nije mogu}e. Tako shva}ena korisnost, do-du{e na ne{to osobeniji na~in, odnosi se i na vrednost samognau~nog saznawa. Shodno tome, Kopernikova teorija nije istini-tija od Ptolomejeve teorije, iako su obe teorije ispravne. Koper-


92

17 Paskal, isto, str. 72, t. 83.18 H. Jeffreys, isto, str. 8--10.

nikova teorija je samo korisnija i pogodnija za rad. To bi podjed-nako trebalo da vaì i za pravne teorije, gledi{ta i definicijeprava u kojima bi korisnost, poduprta ispravno{}u i pogodno{}uza rad, a ne wihova istinitost, trebalo da predstavqaju glavnorukovodno na~elo. Dakle, sve teorije i gledi{ta, i svi pojmovi idefinicije prava su korisni zato {to su ispravni i pogodni zarad, a ne zato {to su istiniti.

ñúPravo treba da se odredi i defini{e konvencionalno

kad god je to mogu}e

Pojam i definicija prava su korisni kad su ispravni ipogodni za rad. Ali wih moè da bude gotovo bezbroj, {to zna~ida se wima u bezbroj razli~itih stepena i nijansi postiè name-ravani ciq, tj. neko dobro. Zato se iz sasvim prakti~nih razlogaprimewuju samo najkorisniji pojmovi i definicije. I samo takvipojmovi i takve definicije prava postaju konvencionalni. Oni sustvar razumnog dogovora qudi o tome {ta }e uobi~ajeno da sesmatra i naziva pravom. Kad su sro~eni u najskorije vreme, oni sunovi, ali uvek sa ograni~enim vremenskim vaèwem -- onoliko doksu korisni.

* * *

Pravo moèmo slobodno da odredimo i defini{emo, pa ~akmoèmo u razli~itim situacijama da koristimo razli~ite pojmo-ve i definicije prava. To podse}a na boànsku stvarala~ku slo-bodu. Ali, takva sloboda nije puka samovoqa, jer je samovoqanedosledna i nepouzdana, {to pravo ne sme da bude. Najva`nije jeda takva slobodna upotreba pojmova i definicija prava nije op-ravdana -- ne samo {to ne moè da izdrì najstroè zahtevekorisnosti, ve} nije ni prakti~na. Pravo ne postoji zbog zadovo-qavawa li~ne radoznalosti i èqa; ono sluì zajedni~kim qud-skim potrebama. I zato gotovo bezbroj pojmova i definicija pravatreba svoditi na konvencionalne pojmove i definicije kad god jeto mogu}e.

ñúúKonvencionalnih pojmova i definicija prava ima gotovobezbroj, mada se u pravnom saobra}awu koristi samo jedna

ili nekoliko wih

Kad ispitujemo sve zami{qene strane prava, tad slobodnomoèmo da izaberemo odgovaraju}i konvencionalan pojam i defi-niciju. [tavi{e, istovremeno moèmo da koristimo vi{e takvihkonvencionalnih pojmova i definicija ako je to opravdano. Isto


93

to moèmo da ~inimo i kad ispitujemo samo jednu, bilo koju stranuprava. A takvih strana je bezbroj. Zato je i bezbroj posebnihkonvencionalnih pojmova i definicija prava, od kojih se u uo-bi~ajenom akademskom ili prakti~nom saobra}awu koristi samojedna ili nekoliko wih.

* * *

Gotovo bezbroj konvencionalnih pojmova i definicija pravatako|e dovodi do dogovora o tome {ta }e u normalnom akademskomsaobra}awu uobi~ajeno da se smatra i naziva pravom, a broj takvihpojmova i definicija nije mali. U svakodnevnom saobra}awu, pak,koristi se samo jedan ili, eventualno, nekoliko takvih konvenci-onalnih definicija. U tom smislu, pravo predstavqa ili akadem-ski dogovor o tome koje }e zna~ewe da se dâ jednoj do krajanesaznatqivoj pravnoj pojavi ili prakti~an dogovor o tome kako}e da se primewuje vaè}e pravo. Ni takvi konvencionalni poj-movi i definicije nisu trajni, zato {to se koriste onolikokoliko su korisni.

PETA TEZAPRAVO JE HOLISTI^KA TVOREVINA

Pravo je potpuna, sveobuhvatna, celovita, sloèna i sistem-ski ure|ena holisti~ka tvorevina. Ono raspolaè organskom pro-cesualno{}u, tj. svepovezano{}u i me|uproìmawima na makro imikroplanu kao atributima, i dinami~no{}u kao stawem. Zahva-quju}i tome, pravo se pojavquje kao jedno sloèno tkivo u komese razli~ite me|upovezanosti izmewuju, preklapaju, kombinuju ina taj na~in odre|uju teksturu celine. Kao takvo, pravo nadilazipravi svet i sâmo sa~iwava ~itav jedan poseban pravni metasvet.Ono je ,,Jedno‘‘, ali je istovremeno i deo sveta koji je tako|e,,Jedno‘‘. Kad se pravo tako shvati, tad moè da se odredi i defi-ni{e na bilo koji na~in pod uslovima koji su navedeni u prethod-noj tezi. I sve takve definicije prava su ispravne, pogodne za radi korisne, ali nijedna ne moè da bude sasvim istinita. Pa ipak,izgleda da je najpribli`nije holisti~koj prirodi prava i, stoga,najpogodnije i najkorisnije za wegovo odre|ivawe, ono koje sepostiè kori{}ewem tzv. ,,sredi{wih‘‘ ili ,,àri{nih‘‘ defini-cija.

* * *

Na pitawe {ta je holizam odgovorio je ve} Aristotel, go-vore}i o celini na slede}i na~in: ,,Celo je ne{to ~emu, prvo, nenedostaje nijedan od delova na osnovu koga se prirodno moè


94

nazvati celim, i koje, drugo, svoju sadrìnu tako obuhvata da jejedna.‘‘19 Ta Aristotelova tvrdwa (za sada) moè da se dopuni naslede}i na~in: ,,celo ima ve} u organskom sistemu mogu}nostzamene, dopune, regeneracije, nasuprot ma{ini koja toga za sadanema‘‘ (do primene nanotehnologija). Re~ju: ,,Sve celinom obuh-va}eno proisti~e iz celine, wen je atribut. Pojedine funkcijedobijaju svoju boju, svoj karakter od celine kojoj pripadaju ineobja{wive su ako se uzmu same za sebe i kao zbir.‘‘20 To upotpunosti vaì i za pravo, koje je tako|e jedna celina. Ako upravu postoji i{ta {to je stalno, to je wegov holizam. Pravo jepotpuno holisti~ko. I uì delovi prava tako|e predstavqajuposebne holisti~ki organizovane celine.

Da je pravo holisti~ka, svesno-planska tvorevina, dokazujepre svega to {to ono bez holisti~kog pristupa i tretmana ne moèispravno da se shvati i objasni. O toj potrebi da se svet i wegovepojave (dakle -- i pravo!) shvate i objasne holisti~ki, Paskalkaè: ,,Kako bi bilo mogu}no da jedan deo upozna celinu? -- Negoon }e mo`da teìti da upozna bar delove sa kojima je u srazmeri?-- Ali delovi sveta su svi u takvom odnosu i tako povezani jedansa drugim da se meni ~ini nemogu}no da se jedan upozna bez drugogi bez celine.‘‘21 I upravo zbog toga, holizam se pojavquje kaoodistinski koncepcijski okvir i podloga za nau~no istraìvaweprava, kao i za kori{}ewe analogija i paralela izme|u nekihstarih i novih nau~nih otkri}a ili bar misaonih slika prava.

Kao holisti~ka tvorevina, pravo nije samodovoqno. Ono jedeo sveta koji je i sam vrhunska holisti~ka tvorevina. Dakle,pravo ne moè da postoji izvan i mimo sveta. I ono deli sudbinusveta, jer je sa wim dvostruko povezano: prvo, kao poseban lokalnisistem prava sa globalnim sistemom sveta, i drugo, kao globalnipravni sistem sa svojim lokalnim pravnim podsistemima. Na tajna~in, pravo obuhvata stvarnost, izraàva je i pretvara u pravnustvarnost koja na neki na~in nadilazi obi~nu stvarnost kao wenaposebna metastvarnost. Ono je ~itavo satkano iz najraznovrsnijihi najtananijih niti me|upovezanosti i me|uzavisnosti, pomo}ukojih je stvoren ~itav jedan holisti~ki svet prava koji iznovamoè da se tuma~i i otkriva. Jedno od izrazitih obele`ja togsveta, i dokaz da je pravo holisti~ko, predstavqa tzv. ,,posmatra~‘‘,koji je uvek ,,bi}e obdareno duhom‘‘. To je u naj{irem smislu svakipravni subjekt. Bez ,,posmatra~a‘‘ uop{te ne moè da se opazi irazume postojawe posebnog pravnog sveta, niti sveta uop{te, a to


95

19 Aristotel, Metafizika, Beograd 1960, I, 4.20 R. Vu~i}, ,,O pojmu celine‘‘, Bogoslovqe, sv. I, god. II (XVII), Beograd 1958,

str. 66.21 Paskal, isto, str. 61, t. 72.

jasno dokazuje da je pravo holisti~ka tvorevina koja nije sama sebidovoqna.

Da je pravo holisti~ka tvorevina dokazuje i to {to wegovobim ne moè precizno da se odredi. Pravo moèmo da razliku-jemo od drugih pojava, ali ne moèmo do kraja da ga razgrani~imood wih.22 I nikad ne moèmo da kaèmo {ta ta~no spada a {tane spada u pravo, jer ~ak i ono {to danas nije predmet pravnogregulisawa, ve} sutra to moè da postane. Sva pravna stvarnostje u prelazima i prelivima, zbog ~ega su i granice prava nepre-cizne i fluidne. Ali to nije jedini razlog; u tom holisti~kompravnom svetu istovremeno postoje i isprepletano deluju ekspli-citan i implicitan pravni poredak, tj. poredak koji je nastaosvesno-planski i poredak koji je rezultat spontanog samoure|iva-wa. Oba poretka su u stalnom me|udejstvu i preplitawu, {todovodi do uravnoteàvawa tako da pravo bude svrhovito, delatnoi delotvorno.23

Pravo nije samo celina, ono je izuzetno sloèna celina ustalnoj osetqivoj (ne)ravnoteì. Ono uti~e na pona{awe qudi,na mewawe dru{tva, omogu}avaju}i da se qudi pona{aju regular-nije nego {to bi to ina~e ~inili kad bi se pona{ali samovoqno.Na taj na~in, pravo unosi u qudske odnose neophodnu izvesnostili predvidqivost, kojih ne bi bilo da nema prava. Me|utim, ciqprava predstavqa samo jednu posebno va`nu stranu, od wegovihmnogih drugih va`nih strana i zna~ewa. Pravo raspolaè i svojomidealnom (nadiskustvenom), i svojom realnom (iskustvenom) stra-nom i zna~ewem. Ono je istovremeno i vrednosna, i dru{tvena, ipoliti~ka, i ekonomska, i logi~ka, i jezi~ka, i, pretpostavqeno,,,~isto‘‘ pravna pojava. Ono je, isto tako, i znawe i tehnika, ipogled na svet i re{ewe konkretnog slu~aja. I sve te razli~itestrane, kao i mnoge druge strane, jasno pokazuju da je pravo holi-sti~ka tvorevina.

I savremena pravna nauka sa svojim novim paradigmama pod-sti~e nas da prihvatimo jedan mnogo tananiji holisti~ki pogledna pravo, onaj koji je suprotan shvatawu prava kao determinis-ti~ke ma{ine, a sudije kao logi~kog automata. Zahvaquju}i raz-voju nau~ne misli, pravo moè da se deli na razli~ite grupeme|upovezanosti. Ono {to moè da se izdvoji jeste ona vrstame|upovezanosti koja je u pravnoj pojavi od najve}eg zna~aja. Pravose, prema tome, javqa kao jedno sloèno tkivo u kome se razli~iteme|upovezanosti izmewuju, preklapaju ili kombinuju, i na tajna~in odre|uju teksturu celine.


96

22 K. Stoyanovitch, Le domaine du droit, Paris 1967.23 Videti: D. M. Mitrovi}, Put prava. Holisti~ka paradigma sveta i

prava u svetlu teorije haosa i pravne teorije, Beograd 2000, str. 333.

Takvoj holisti~koj su{tini prava treba da bude prilago|enai wegova definicija. Najpogodnije su za rad i, shodno tome, naj-korisnije tzv. ,,sredi{we‘‘ ili ,,àri{ne‘‘ definicije, sa~iwenepo uzoru na Aristotelovo i Finisovo re{ewe.24

[ESTA TEZASVET PRAVA RASPROSTIRE SE U TRI HOLISTI^KE

STVARNOSTI

Pravo istovremeno obitava u tri holisti~ke stvarnosti:fizi~koj, aktuelnoj i virtuelnoj. Shodno tome, postoje i triglavna holisti~ka sveta prava: ,,pravi svet‘‘ (svet fizi~ke stvar-nosti), ,,pravni metasvet‘‘ (svet pravne metastvarnosti) i ,,meta-pravni metasvet‘‘ (svet metapravne metastvarnosti).

Sve tri holisti~ke stvarnosti, tri sveta, rasprostiru sepoput krugova koji su tako povezani da se uvek me|usobno ukr{ta-ju. Sredi{we mesto prava nalazi se u pravnom metasvetu, kaoposredniku izme|u fizi~kog sveta i metapravnog metasveta ideja.

* * *

[ta je svet? Da li je svet uop{te saznatqiv? Ako je nesaz-natqiv ili bar nije saznatqiv do kraja, onda je stvarnost samoproizvod na{eg mozga koji ne ~ita ve} stvara svet.

Postoji s tim u vezi jedna veoma interesantna i sasvimmoderna teorija tzv. morfogenetskih poqa, koja na pitawe {ta jesvet odgovara razmatrawem odnosa zna~ewa i bivstvovawa, tj.virtuelnog i fizi~kog sveta.25 Prema woj, zna~ewe ili smisle-nost, a ne sama materija, predstavqaju osnovne kvalitete stvarno-sti. Stvarnost je posredno sadràna u zna~ewima, jer sve ono {toznamo o stvarnosti mora da bude u nekom odnosu sa onim {to namto zna~i. A to kazuje da je zna~ewe uvek celina! Su{tina je, dakle,u tome da u krajwoj liniji nema razdvajawa, iako zna~ewe ne morauvek da bude stalno. Kad na primer tuma~imo neku teoriju, dola-zimo do wenog zna~ewa. A teorije su po pravilu uvek vi{ezna~ne,{to pokazuje da je samo zna~ewe takvo da nikad ne moèmo dadosegnemo vrhunsko, krajwe zna~ewe. Pa ipak, zna~ewe je neiscrp-no, uprkos tom svom zna~ajnom ograni~ewu. Ono nema granicapo{to je beskrajno vi{ezna~no i u svakom pojedinom slu~aju za-


97

24 Videti: R. D. Luki}, B. P. Ko{uti} i D. M. Mitrovi}, Uvod u pravo,Beograd 1999. i K. âvo{ki, Uvod u pravo I. Osnovni pojmovi i dràvni oblici,Beograd 1994.

25 Videti: D. Bom, R. [eldrejk i saradnici, ,,Da li je zna~ewe bivstvovawe‘‘,Kulture Istoka, br. 27, god. VIII, Beograd, januar-mart 1991, str. 25--28.

visi od konteksta u kome se koristi. Kako se mewa kontekst, takose mewa i zna~ewe, a sa wim i bivstvovawe.

O vezi zna~ewa i bivstvovawa, Dejvid Bom, jedan od najis-taknutijih predstavnika ove teorije, kaè: ,,zna~ewe postaje biv-

stvovawe (i obrnuto) [...] zna~ewe i bivstvovawe po~iwu da od-raàvaju jedno drugo. Ali, na kraju, zna~ewe jeste bivstvovawe.Kao i u slu~aju forme i sadrìne, mi pravimo distinkciju izme|uzna~ewa i bivstvovawa da bismo izrazili svoje misli. Ali tadistinkcija ne implicira stvarnu razliku -- to je na~in na kojishvatamo jednu u krajwoj instanci nedeqivu celinu. Na stupwu nakome zna~ewe i bivstvovawe odraàvaju jedno drugo, moèmo daih tretiramo kao da su razdvojeni. Ali na dubqem stupwu, zna~ewei bivstvovawe moraju da se posmatraju kao su{tinski jedno.‘‘26 Bomnavedenu tvrdwu obja{wava time {to zna~ewe i smisao povezujesa informacijom. Prema wemu, operativan pojam u vezi sa infor-macijom jeste pojam oblika (forme). Da bi informacija postalaforma, potrebno je da ona raspolaè nekim zna~ewem. ,,Infor-misati‘‘ zna~i ,,staviti u formu‘‘, ,,uobli~iti‘‘ neko zna~ewe. Zatopromena zna~ewa dovodi do promene forme. Promena forme in-formacije, pak, dovodi do promene wenog sadràja, a time i dopromene wenog zna~ewa! Drugim re~ima, svaka forma koja imaneko zna~ewe moè da stvori potencijalnu ili aktuelnu infor-maciju koja je relevantna i za virtuelni i za fizi~ki svet. Kakoprime}uje Fritjorf Kapra, takvo razja{wewe pojma stvarnosti,makar samo ,,u jednoj oblasti istraìvawa -- u kojoj se sve jasnijespoznaje da obrasci materije i obrasci uma odraàvaju jedni druge-- obe}ava otvarawe fascinantnih oblasti znawa‘‘.27

Za samu tvrdwu da se svet prava istovremeno rasprostire ufizi~koj stvarnosti, pravnoj metastvarnosti i metapravnoj meta-stvarnosti, posebno je podsticajno Poperovo istraìvawe prob-lema regularnosti i, s tim u vezi, postojawa tri sveta: ,,svet 1‘‘,,,svet 2‘‘, ,,svet 3‘‘,28 zahvaquju}i ~emu mogu da se izvuku intere-santne analogije i zakquci o tri glavna holisti~ka sveta ili triholisti~ke stvarnosti prava.

Prvi, ,,pravi svet‘‘ (svet fizi~ke stvarnosti) predstavqafizi~ki svet, svet fizi~kih stvari i sila u naj{irem smislure~i. To je prirodni svet ,,bez po~etka i kraja‘‘, ,,kao celinanepromenqivo velik‘‘, ,,okruèn onim ni{ta kao svojom grani-


98

26 Isto, str, 25--26.27 F. Kapra, Tao fizike. Istraìvawe paralela izme|u savremene fizike

i isto~wa~kog misticizma, Beograd 1989. str. 381.28 K. Poper, isto, str. 237 i 247.

com‘‘.29 U tom dinami~kom, procesualizovanom fizi~kom svetu uodre|enom trenutku wegovog razvoja pojavquje se ~ovek kao ,,bi}eobdareno duhom‘‘, a zatim se pojavquje i pravo kao sastavni deotog sveta (jer u ,,beskona~nom vremenu u jednom trenutku mogla bi-- u stvari mora! -- da se dostigne svaka mogu}a kombinacija‘‘).30

Pravo prvo izrawa iz tog sveta u obliku materijalnih pravnihizvora, a zatim se u wega ponovo utapa u obliku materijalizovanogzna~ewa kao ostvareno, opredme}eno pravo. U tom fizi~kom svetuuzroka i posledica, pravo -- i po svom postanku, i po proizvedenimposledicama -- postoji kao ne{to {to ,,jeste‘‘.

Drugi, ,,pravni metasvet‘‘ (svet pravne metastvarnosti) jestesvet misaonih procesa i subjektivnih iskustava koji natkriqujefizi~ku stvarnost, proizvode}i posledice kojih ne bi bilo danema prava. To je dakle aktuelni svet u kome obitava ,,bi}eobdareno duhom‘‘, sposobno da saznaje, stvara, ispituje i primewujepravo. Iz tog sveta misaonih procesa i subjektivnih pravnihiskustava, pravo svrsishodno deluje na pravu stvarnost. (Brak kaofakti~ko saìvqavawe mu{karca i ène ne proizvodi iste pos-ledice kao pravno zakqu~en brak koji se ne konzumira.) Zatopravni metasvet natkriquje i nadilazi fizi~ku stvarnost, proiz-vode}i svoju, posebnu pravnu metastvarnost iz koje deluje u fi-zi~koj stvarnosti. U tom pravnom metasvetu pravo istovremenopostoji i kao ne{to {to ,,jeste‘‘, i kao ne{to {to ,,treba da bude‘‘.Ono ,,jeste‘‘, jer je zna~ewe vrsta postojawa. Ali, ono je i ne{to{to ,,treba da bude‘‘, jer je re~ o determinisanom zna~ewu izdatomu obliku svrsishodne zapovesti koja treba da se materijalizuje.

Tre}i, ,,metapravni metasvet‘‘ (svet metapravne metastvar-nosti) predstavqa svet pravnih iskaza, teorija, problema i (kri-ti~kih) tvrdwi. On je ~ist proizvod qudskog uma i qudske aktiv-nosti. Kao takav, on je ~isto virtuelan svet pravnih ideja, kojinatkriquje i fizi~ki svet i pravni metasvet. Ali, taj metapravnimetasvet u {irem smislu obuhvata i sve proizvode qudskog uma(pravne pojmove, institucije, procedure ili pravni~ka dela). Paipak, to nimalo ne utu~e na wegovu stvarnost, jer je on stvarankao i svi qudski proizvodi uop{te -- od jezi~kih kodova do takvihdru{tvenih ustanova kakve su ,,univerzitet ili policija‘‘. On imasvoju istoriju (istoriju na{ih ideja) i svoje vrednosti (koje jestvorio ~ovekov um). Ali, iako ~isto virtuelan, ni on nije samo-dovoqan, jer ni{ta {to postoji nije li{eno zna~ewa i svrhe. Iwegov sadràj, makar sasvim posredno i samo jednim delom, odnosi


99

29 F. Ni~e, Voqa za mo}, Beograd 1976, str. 431.30 Isto.

se na pravo koje se rasprostire u prethodna dva sveta. To je svetmetapravne metastvarnosti, svet u kome je pravo uvek ne{to {to,,treba da bude‘‘.

Metapravni metasvet je proizvod qudskog uma. Mi smo tikoji stvaramo objekte tog sveta. A to {to ti objekti imaju svojepriro|ene i autonomne zakone koji stvaraju nenameravane i nep-redvidqive posledice, samo je jedan primer (mada krajwe zanim-qiv) mnogo op{tijeg pravila, pravila da svi na{i postupci imajutakve posledice. Zato na metapravni metasvet treba gledati kaona proizvod ~ovekove aktivnosti, i to one ~ije su posledice zanas isto onoliko velike kao u fizi~kom okruèwu, ili i ve}e.Postoji jedna vrsta povratne sprege kod svih ~ovekovih aktivno-sti: ,,delaju}i, mi uvek, posredno, delujemo i na sebe‘‘.31

Ali, postoji jo{ jedan poseban virtuelan, ra~unarski meta-pravni meta-metasvet, koji nastaje kad na{ metapravni metasvetdovedemo u vezu sa ra~unarskom simulacijom i gotovo mehani~kiga transformi{emo u taj ra~unarski svet. I tada taj posebanmetapravni meta-metasvet, kao ,,svojevrsna ra~unarska analogijaprirodnog sveta u svetu ideja‘‘, postaje autonoman i delotvoranistovremeno. On je autonoman jer moè da postoji i razvija senezavisno od na{ih predstava o wemu, a delotvoran je zato {tona nas deluje kao {to i mi delujemo na wega. Ali, taj svet moèda bude i svojevrsna ra~unarska analogija na{ih ideja, kad jo{vi{e moè da postane autonoman i delotvoran, ~ak u toj meri daizmakne na{oj kontroli.

Svet nije isto {to i priroda. On je u svakom pogledu {iriod prirode. On je istovremeno sve {to postoji, sve {to moè dase izrazi i sve {to nikad ne moè da se zamisli. Priroda je samohardverski deo sveta. Ostalo je dragoceniji softverski deo, koji~ine na{e ideje, pravni iskazi, teorije, problemi, (kriti~ke)tvrdwe, misaoni procesi i subjektivna iskustva. Pa ipak, sva triglavna holisti~ka sveta su svrhovita, iako na razli~it na~in i urazli~itom obimu. Prvi, fizi~ki svet je svet materijalnih izvoraprava i materijalizovanog, opredme}enog prava. Pravni metasvetje svet formalnih izvora i sistematizovanog prava u naj{iremsmislu. Metapravni metasvet je svet pravnih ideja (iskaza, teori-ja, problema i kriti~kih tvrdwi). I po{to prvi svet sam po sebinije delatan, a tre}i delotvoran, izme|u wih postoji pravni me-tasvet koji se pojavquje kao posrednik izme|u prvog i tre}egsveta, izme|u ~iste materije i ~istih ideja, obezbe|uju}i na tajna~in neophodnu holisti~ku povezanost, smislenost i svrhovitostsva tri sveta.


100

31 K. Poper, isto, str. 236--237.

SEDMA TEZAPRAVO JE SVRSISHODNA TVOREVINA ISPUWENA

ZNAÊWEM I SMISLOM

Ni{ta {to postoji nije li{eno zna~ewa i svrhe, tj. ni{tanije besmisleno i besciqno. A taj ciq je uvek isti: uspostavqaweskladnog oblika, sve do dostizawa harmonije. Zato shvatawe zna-~ewa, smisla i svrhe zadire do su{tine stvari. To posebno vaìza pravo koje je u celosti ispuweno zna~ewem, smislom i svrhom.U stvari, pravo je u toj meri ispuweno zna~ewem, smislom isvrhom da bez wih ne moè da se razume. A to zna~i da je i pravnanauka izrazito teleolo{ka, jer pomo}u zna~ewa, smisla i svrhenastoji da objasni zakonitosti kretawa i razvoja prava.

* * *

U~ewe o svetu i prirodi koji su ispuweni zna~ewem ismislom nije novo; Aristotelovo u~ewe o pojmu ,,psihe‘‘ ve} jepredstavqalo wegovu najzna~ajniju prethodnicu. To je slu~aj idanas, kad se povezivawem duha sa pojavama fizi~kog sveta iotkrivawem bliskih veza izme|u makro i mikro pojava -- na {taupu}uje i Poperovo u~ewe o svetu 1, 2 i 3 -- pokazuje da je osnovniciq svakog prava da se primewuje, da proizvodi dejstva u stvarno-sti, i to dejstva kojih ne bi bilo da nije duha koji ih u normativ-nom obliku odre|uje i predvi|a. A to pravo jasno prikazuje kaosvrsishodnu pojavu ispuwenu zna~ewem i smislom. Uostalom, kadgod se susretnemo sa nekom nama nepoznatom ili neobi~nom poja-vom, pitawa koja sebi postavqamo glase: Za{to je to takvo kakvojeste?, Kakvo je zna~ewe toga?, U ~emu se sastoji svrha?, U kakvomse odnosu to nalazi sa celinom -- a upravo su to pitawa kojazahtevaju teleolo{ke odgovore.32

Interesantno holisti~ko shvatawe prava kao svrsishodnetvorevine ispuwene zna~ewem i smislom, svojevremeno su zastu-pali Ri~ard Huker i Viqem Blekston, mada se jasni nagove{tajisusre}u ve} kod Pindara i Demostena. Huker je pravo ,,poistove-tio sa bilo kojom vrstom pravila ili zakona (canon) kojima sudelatnosti (actions) regulisane‘‘.33 S druge strane, Viqem Bleks-ton o pravu kaè slede}e: ,,Zakon u svom najop{tijem i sveobuh-vatnom smislu ozna~ava pravilo akcije; pa se bez razlike prime-wuje na sve vrste akcije, kako ìve tako i neìve, racionalne iliiracionalne. Stoga kaèmo: zakoni kretawa, gravitacije, optikeili mehanike, kao i prirodni i dràvni zakoni (laws of nature andof nations). I to je ono pravilo delatnosti koje je propisao neko


101

32 D. M. Mitrovi}, Put prava, str. 196--198.33 R. Hooker, Laws of Ecclesiastical Policy, I, str. 18. Navedeno prema: K.

âvo{ki, isto, str. 16.

vi{i, a niì je obavezan da se pokori.‘‘34 Shodno tome, u pravospadaju i prirodni i qudski zakoni -- tj. sve vrste pravilnostikoje upravqaju kako qudskim akcijama tako i zbivawima u celo-kupnom univerzumu -- koji se podjednako odnose na ìvu i neìvuprirodu, dakle na sve ono {to spada u tri holisti~ka sveta prava.

Takvo shvatawe je danas usamqeno ili sasvim napu{teno, azna~ewe, smisao i svrha prava odre|uju se sasvim druga~ije. Uz to,sve {to je ispuweno zna~ewem i smislom ne mora da bude svrsis-hodno. Pa ipak, ono nije neosnovano, niti neispravno. Ono samonije korisno u prakti~noj pravni~koj delatnosti. U protivnom,svako ko bi prekr{io qudske zakone mogao bi da se izvini time{to nije prekr{io prirodne zakone. I upravo u tom prostorurelativne slobode koju dopu{ta priroda -- zato {to zna~ewe ismisao nikad nisu unapred jasno odre|eni, ali i kad to jesu, uvekmogu da budu neodre|eni i nejasni -- qudi pronalaze i odre|ujusvrhu kojom na delatan i delotvoran na~in preciziraju zna~ewe ismisao prava. A oni se uvek sastoje u uspostavqawu, unapre|ivawuili bar odràvawu neophodne ravnoteè i sklada, sve do posti-zawa harmonije.

Lep primer, oli~en upravo u tako zami{qenom hijerarhijs-kom ustrojstvu svetskog poretka, susre}e se i u delu Tome Akvin-skog. Sastavni deo te slike ~ine ve~ni (lex aeterna) i boànskizakoni (lex divina), a zatim wima podre|eni prirodni (lex naturalis)i qudski zakoni (lex humana), koji su na svojevrstan na~in sa-dràni u pozitivnom pravu (ius positum), ~ime se pokazuje kakove~ni zakoni, upotpuweni dinami~kim silama privla~ewa i od-bijawa, kao neka osnovna crta prolaze kroz kolosalnu zgradu svetaogledaju}i se i u dru{tvenom ìvotu qudi. A to zna~i da se i upravu odraàvaju osnovni zakoni koji proìmaju ceo svet (uni-verzum). Ti zakoni, kao i zakoni atomske fizike, jesu statisti~kizakoni verovatno}e.

Pomenuta shvatawa su korisna i zbog toga {to pokazuju dapravo ne sme da prkosi zakonima prirode. Ako se to ipak u~ini,ako se od qudi zahteva da ~ine ono {to priroda ne dopu{ta, takavzahtev je neprirodan a pravo nesvrsishodno i izopa~eno. Ali, ikad nije tako, kad priroda dopu{ta ispuwewe pravnog zahteva,pravotvorac mora i te kako dobro da vodi ra~una o svrsishodno-sti, èli li da pravo bude u isto vreme ispravno i efikasno. Zatopravotvorac na samom po~etku postupka stvarawa prava mora prvoda vodi ra~una o zahtevima prirode, pa tek zatim o svojim zahte-vima i o~ekivawima drugih subjekata prava. I ako on uspe dauskladi te dve stvari, tada moè ra~unati da }e tako stvorenopravo biti delatno i delotvorno. Ako, pak, pravotvorac ode u


102

34 W. Blackstone, Commentaries on the Laws of England, New York 1884, str. 1.Navedeno prema: K. âvo{ki, isto.

sasvim suprotnu krajnost i svoje zahteve potpuno izjedna~i sazahtevima prirode, ako na primer zahteva da qudi hodaju, di{uili jedu, takvo pravo je nemo}no, jer isto to qudi rade i bez prava.Pa ipak, mogu}e su i takve gre{ke prilikom sastavqawa prava,po{to je stvoreni ,,sastav prava‘‘ ograni~en time {to pravotvorac(ili mi sami) posmatra pravo, {to takore}i kroz nas kao qudskabi}a pravo posmatra sebe. A upravo je takav teleolo{ki konceptu velikoj meri aristotelovski.

OSMA TEZAPRAVO JE PROCESUALIZOVAN DINAMI^KI

SISTEM ÎJE JE POSTOJANO STAWE IZVESNOST,A SVOJSTVO PREDVIDQIVOST

Pravo je izrazito dinami~na tvorevina u stalnom -- zna-~ewem, smislom i svrhom ispuwenom -- kretawu koje teì uspos-tavqawu ravnoteè, sklada i harmonije. Kao takvo, ono predstav-qa procesualizovan metasistem ~ije je postojano stawe izvesnost,a svojstvo predvidqivost. Zahvaquju}i tome, pravna stvarnostmoè neposredno da se predstavi u svojoj punoj sloènosti ikretawu, jer postoji neprekidno strujawe i preplitawe izme|utri glavna holisti~ka sveta prava. To kretawe se odvija u ciklu-sima koji pravo prikazuju kao nesavr{enu i do kraja nesaznatqivupojavu koju pokre}e trajna nestabilnost. Pravo pulsira u univer-zalnom ritmu sveta, a sa wim i misao o pravu.

* * *

Sve je proces. Sve {to postoji nalazi se u stawu dinami~keravnoteè. I sve {to dospe do svoje krajnosti, mora da se preok-rene i pretvori u sopstvenu suprotnost. Svet se razvija sve dotledok moè da primi uticaje spoqa i iznutra. Zato procesualizo-vanost predstavqa na~in na koji se odvija cikli~no kretawe sveta.To kretawe je zadato, ali kakvo }e ono konkretno da bude -- tonije zadato. U stvari, postoji jedna vrsta dinami~ke ravnoteèkoja je od su{tinskog zna~aja za razumevawe sveta i zasnivawewegove holisti~ke slike kao sveproìmaju}e dinami~ke celineispuwene me|uzavisno{}u. Mo`da je tu holisti~ku sliku najboqeopisao Dejvid Bom slede}im re~ima: ,,Svaki aktualni entitetponavqa na mikrokosmi~kom ono {to univerzum jeste na makro-kosmi~kom planu. Svaki entitet prodire i u~estvuje u celinisveta, {tavi{e, u izvesnom smislu, sve se u svakom trenutku nalazisvuda.‘‘35


103

35 David Bohm, Wholeness and the Implicit Order, London 1980, str. 12.

Ta slika u celosti vaì za pravo, koje nije neka stati~kapojava, data jednom zauvek i nepokretna u svojoj stalnosti. Napro-tiv, pravo je dinami~na pojava, koja je u neprekidnom kretawu. Uwemu se pravnim aktima neprestano stvaraju i ukidaju odgovara-ju}e norme, nastaju, mewaju se i prestaju odgovaraju}i odnosi, mewase poloàj pravnih subjekata koji vr{e razli~ite materijalneradwe pona{aju}i se na odre|en na~in, shodno pravnim normama,itd. I taj stalan pokret te~e po odre|enom redu, pa se stoga izove poredak, {to zna~i da su u samom poretku, u samom pravu,sadràna pravila po kojima se i tok i pokret vr{e. A to opetzna~i da unutar pravnog metasveta postoje dva posebna sveta:pravni metasvet pravila (svet samih pravila) i pravni metasvetmetapravnih pravila (svet pravila o pravilima). Prvim se iz togpravnog metasveta ure|uje sadràj pravnog saobra}awa, a drugimse utvr|uje poredak pravnih pravila i qudskog pona{awa.

Ali, kretawe prava ne odvija se samo prema obrascima po-menutih pravila, ve} istovremeno ritmi~no i cikli~no, u jednojsasvim druga~ijoj ravni koja ukqu~uje i same obrasce pomenutihpravila. Takvi obrasci kretawa pravu treba da obezbede ,,izves-nost‘‘ (koja je stawe svih dinami~kih pojava i sistema) i ,,pred-vidqivost‘‘ -- u pona{awu qudi i funkcionisawu institucija --(koja je wihovo postojano svojstvo). A to u sasvim druga~ijemsvetlu prikazuje neka stalna pitawa na koja jo{ nije dat, niti }eizgleda ikad biti dat kona~an odgovor: {ta je svet, {ta je stvar-nost, {ta je ~ovek, kakvo je ~ovekovo mesto u svetu i stvarnosti,dokle svet i ~ovek mogu da se razvijaju, da li oni uop{te mogu dase saznaju? Ako pak mogu: kad, koliko, kako, itd. -- sve do pitawakojim smo zapo~eli: {ta je pravo? Pa ipak, poku{aji da se na novholisti~ki na~in odgovori na ova pitawa, nagove{tavaju mogu}inov pristup pravu. Na wegovom po~etku nalazi se stara ideja daje svet ,,Jedno‘‘, tj. da je deo u celini i celina u delu. Takav pristupima su{tinske posledice za razumevawe prava, jer pokazuje da susve pojave me|uzavisne. A to zna~i da i pravo pulsira u istomritmu u kome pulsira svet i da je sposobno da se razvija sve dotledok moè da primi uticaje iz sveta ~iji je posebno vaàn deo.

DEVETA TEZARAZVOJ PRAVA JE NADMETAWE IZME\U

NAJRAZLIÎTIJIH PRAVNIH TEORIJA IISKUSTAVA

Razvoj prava nije ni{ta drugo nego nadmetawe izme|u najra-zli~itijih pravnih teorija i iskustava o tome kako glase konven-cionalan pojam i definicija prava. Sve teorije i definicije su


104

nadahnute tim takmi~arskim ciqem. Ali, to uspevaju samo one kojesu pro{le najstroè ispitivawe, i to one koje obezbe|uju najve}upogodnost za rad i korisnost. Za holisti~ko istraìvawe pravanajpogodnije i najkorisnije su holisti~ke teorije.

* * *

Kad god do|emo do neke korisne teorije, moèmo da se zapi-tamo: za{to je ta teorija uspe{na? Na to pitawe, koje vaì za sveteorije, Karl Poper bi odgovorio: zato {to je takva teorijaizdràla najstroà ispitivawa i pokazala se nau~no korisnom.Ali, i takva teorija je samo aproksimativno istinita, kakav jeuostalom slu~aj sa svim teorijama. Ako su stara predawa i u~ewateìla ka apsolutnoj istini, savremena nauka teì ka predvid-qivosti svojih rezultata.

Ali kako se dolazi do neke korisne teorije? Na to pitaweje odgovario Verner Hajzenberg, koji kaè: ,,najplodonosniji raz-voj ~esto se odigrava upravo na onim ta~kama gde se susre}urazli~ite misaone linije [...] odatle, ukoliko se one zaista sretnu,{to }e re}i, ako su barem toliko me|usobno povezane da me|uwima moè da do|e do istinske interakcije, onda se moèmonadati da }e iz toga proiza}i nova i zanimqiva otkri}a‘‘.36

Dakle, razvoj jedne nau~ne discipline nu`no doprinosi raz-voju drugih. To pogotovo vaì za pravnu nauku, koja izabira,prilago|ava svojim potrebama i usvaja otkri}a drugih nau~nihdisciplina ({to se lako uo~ava kako u pravnoj terminologiji:,,pravni atom‘‘, ,,pravni mehanizam‘‘, ,,pravni organizam‘‘, itd. takoi u sadràju iskaza sistematski izloènih brojnih pravnih teo-rija i pravaca), pod uslovom da nau~no ispitivawe prava ispuwavanekoliko uslova. Pre svega, ono treba da bude najstroè izvo|eno,pri ~emu istraìva~ posebno mora da se rukovodi zahtevimalogike i opravdano{}u takvog poduhvata. A to odre|uje i sasvimdruga~ije ,,intelektualno va`ne ciqeve‘‘, kakvi su formulisaweproblema, poku{aj postavqawa teorija koje bi re{ile date pro-bleme i sâmo kriti~ko razmatrawe me|usobno suprotstavqenihteorija. Takvi ciqevi omogu}avaju istraìva~u da nau~nim stavomsmatra samo kriti~ki stav ,,koji ne traga za verifikacijama, ve}za kqu~nim testovima, testovima koji bi mogli da opovrgnu teo-riju koja se testira, a da nikad ne mogu definitivno da je potvr-de‘‘.37 I pogodnost za rad predstavqa posebno vaàn uslov zaprimenu odgovaraju}e posebne pravne teorije. Ali, nije dovoqnoda neka teorija samo bude pogodna za rad. Potrebno je da teorijaraspolaè i visokim stepenom proverqivosti, tj. odgovaraju}im


105

36 W. Heisenberg, Physics and Fhilosophy, London 1963, str. 173.37 K. Poper, isto, str. 26, 29--30 i 48.

sadràjem koji omogu}ava uspe{no testirawe.38 To ne treba da~udi, jer na{e teorije su na{i izumi. One mogu da budu pukapogre{na naga|awa, kao i smele pretpostavke. Iz wih mi nestvaramo stvarni svet, ,,ve} sopstvene mreè u koje poku{avamoda ulovimo stvarni svet‘‘.39

Bez teorija koje su uvek nekakva projekcija stvarnosti, da-kle, ni{ta ne moèmo da zapo~nemo, niti moèmo da zavr{imo.Zato razvoj prava i nije ni{ta drugo nego nadmetawe izme|unajrazli~itijih pravnih teorija i iskustava. Iz tog nadmetawanastaje nau~ni progres koji predstavqa kretawe ka teorijama sveve}eg sadràja koje nam ,,govore sve vi{e i vi{e‘‘ o pojavi kojase istraùje. Teorije sa bogatijim sadràjem mogu o{trije da setestiraju, {to tako|e dovodi do neke vrste nadmetawa i me|uwima. Me|utim, sve teorije su u su{tini ipak samo hipoteze iaproksimacije istine. To je slu~aj ~ak i sa Wutnovom teorijom,koja je najuspe{nije proverena teorija. Problem se, dakle, sastojiu tome kako da na{e teorije shvatimo kao tendencije iz kojihproizlazi ,,verovatno}a me|upovezanosti‘‘, kako da te tendencijeizrazimo i poveèmo ih, jer svet ne moèmo da razloìmo ~ak nina najmawe jedinice koje postoje nezavisno jedna od druge. Qudskoznawe nije ni{ta drugo do proizvod na{ih intelektualnih aktiv-nosti.

Dragan M. Mitrovi}*

IS THE COGNITION OF LAW POSSIBLE: ,,WHAT IS LAW?‘‘Nine theses with commentaries

Summary

The total cognition and final definition of law is beyond humancapability. Law never coincides with its notion and definition, nor does thenotion of law coincide with its definition. Real human ability to cognise anddefine the law is limited, and the limits are unreliable, and because of thisthe notion and definition of law, too, are always relative, subjective, andnever quite truthful. But, if they are not truthful, they are ,,sound‘‘ when theyare correct and practicable. Then, they are useful. Anyway, the developmentof law is none other than a contest between the most diverse theories and

38 M. Fajgenbaum, Zagonetka haosa, ,,Pregled‘‘, Beograd 1984.

39 K. Poper, isto, str. 75.

* Dragan M. Mitrovi}, Ph. D., Full Professor of the Faculty of Law in Belgrade.


106

interpretations. Hence, instead of truthfulness one should strive for usefulnessas the aim of the cognition and definition of law, in such a way as to definelaw conventionally, whenever this is possible. Even when there are manyconventional notions and definitions of law, economy in legal communicationcalls for the application of just one or some of them. Nevertheless, it appearsthat the closest to the holistic nature of law and, consequently, the mostsuitable and most useful for its definition, is the one that is achieved byapplying so-called ,,median‘‘ or ,,focal‘‘ definitions. This is because law, asa dynamic and purposeful holistic creation that extends in three realities, iscompletely filled with meaning and sense.

Key words: The notion of law. -- Legal holism. -- Legal epistemology. -- Legal theory.

Dragan M. Mitrovi}*

PEUT-ON CONNAITRE LE DROIT:,,QU'EST-CE QUE LE DROIT?‘‘Neuf thèses avec commentaires

Résumé

Une connaissance complète et une définition absolue du droit restenthors des possibilités humaines. Le droit ne coïncide jamais parfaitement avecsa notion et sa définition, ni la notion de droit avec sa définition. Lespossibilités humaines réelles en ce qui concerne la connaissance, la détermi-nation et la définition du droit sont très restreintes, les limites de cetteconnaissance étant elles-mêmes instables du fait que la notion et la définitiondu droit sont toujours relatives, subjectives et jamais complètement vraies.Mais, si elles ne sont pas forcément vraies, elles n'en sont pas moins ,,solides‘‘lorsqu'elles sont correctes et propices au travail. C'est alors qu'elles trouventaussi leur utilité. D'ailleurs, l'évolution du droit n'est rien d'autre que larivalité entre des théories et des conceptions parfois très variées. Pour cesraisons au lieu d' aspirer au vrai il faut aspirer vers l'utile en tant qu'objectifde la connaissance et de la détermination du droit, et cela de façon à ce quele droit soit défini de manière conventionnellechaque fois que c'est possible.Même lorsqu'on est confronté à un grand nombre de notions et de définitionsconventionnelles du droit, l'économie impose de n'en utiliser qu'une ouquelques unes dans la communication juridique. Cependant, il semblerait quece qui serait le plus proche de la nature holistique du droit, et par là mêmele plus propice et le plus utile à sa détermination c'est ce qu'on obtient enutilisant les définitions dites ,,centrales‘‘ ou ,,focales‘‘. Et ce parce que le

* Dr Dragan M. Mitrovi}, Professeur à la Faculté de droit de l'Université de Belgrade.


107

droit, en tant que création holistique dynamique et opportune qui s'étend surtrois réalités, est entièrement rempli d'une signification et d'un sens.

Mots-clés: Notion de droit. -- Holisme juridique. -- Epistémologie juridique. -- Théoriejuridique.

Dragan M. Mitrovi}*

KANN ES RICHTIG ERKANNT WERDEN:,,WAS IST DAS RECHT?‘‘

Neun Thesen mit Kommentaren

Zusammenfassung

Das vollständige Erkenntnis und die endgültige Definierung desRechts liegen ausserhalb der Grenzen der menschlichen Fähigkeiten. DasRecht ist weder mit seinem Begriff und seiner Definition vollkommenidentisch noch ist der Rechtsbegriff mit seiner Definition identisch. Diewirklichen menschlichen Erkenntnis-, Bestimmungs-- und Definierungsfähig-keiten sind sehr begrenzt und die Grenzen sind unzuverlässig, und zwar auchaus dem Grunde, dass der Begriff und die Definition des Rechts immerrelativ, subjektiv und nie vollkommen wahrhaft sind. Wenn sie aber nichtvollkomen wahrhaft sind, so sind sie doch ,,solide‘‘, wenn sie richtig undoperativ sind. Dann sind sie nützlich. Die Entwicklung des Rechts istübrigens sowieso nichts anderes als ein Wettkampf zwischen ganz unterschi-edlichen Theorien und Auffassungen. Daher muss anstatt der Wahrhaftigkeiteigentlich die Nützlichkeit als Rechtserkenntnis-- und Rechtsbestimmungs-zweck angestrebt werden, und zwar so, dass das Recht, immer wenn esmöglich ist, konventionell definiert werden soll. Auch wenn wir über vielekonventionelle Begriffe und Rechtsdefinitionen verfügen, so gebietet unsdoch die Wirtschaftlichkeit, im Rechtsverkehr nur eine oder einige davon zuverwenden. Es scheint aber diejenige Auffassung der holistischen Natur desRechts am nächsten, und daher für seine Bestimmung auch am angemessen-sten und am nützlichsten, die durch Verwendung der sog. ,,zentralen‘‘ oder,,Kerndefinitionen‘‘ erreicht wird. Der Grund liegt darin, dass das Recht, alsein dynamisches und zweckmäßiges holistisches Werk, das drei Wirklichke-iten durchdringt, mit Bedeutung und Sinn völlig erfüllt ist.

Schlüsselbegriffe: Rechtsbegriff. -- Rechtsholismus. -- Rechtsepistemologie. -- Rechtsthe-orie.

* Dr. Dragan M. Mitrovi}, Professor an der Juristischen Fakultät in Belgrad.


108

dragan m. mitrovi}anali.ius.bg.ac.rs/a2002-1-2/anali 2002_1-2 085-108.pdf · blez paskal potpuno...

Documents