Download - Osnovi Interneta 2
1
OSNOVI INTERNETOSNOVI INTERNETA 2.DEOA 2.DEO
Mr ZVONKO DAMNJANOVIĆ
UNIVERZITET U BEOGRADUTEHNIČKI FAKULTET BORKATEDRA ZA INFORMATIKUOSNOVI INTERNETA
Doc.Dr ZORAN ANDJELKOVIĆ
POVEZIVANJE NA INTERNET
PREMA STALNOSTI VEZE: - POVREMENA VEZA
- STALNA VEZA
POVEZIVANJE NA INTERNET
POVEZIVANJE NA INTERNET
PREMA TEHNOLOGIJAMA :- ANALOGNIM VEZAMA(FAX MODEM),- DIGITALNIM SISTEMIMA PRENOSA- ADSL TEHNOLOGIJOM- KABLOVSKIM MODEMIMA- MIKROTALASNIM VEZAMA - SATELITSKIM VEZAMA - PREKO MOBILNE TELEFONSKE VEZE
DIGITALNI SISTEMI PRENOSA HDSL- High-speed Digital Subscriber Line stalna veza do interneta zakupljenim linijama, ISDN - Integrated Services Digital Network PRI – 2048 kbita/s BRI – 128 kbita/s (2 x B kanal i 1 x D kanal ) X.25 ATM – Asynchronous Transfer Mode
ADSL(Asymmetric Digital Subscriber Line)
ADSL1. Paket ADSL servisa:
256 Kbps/64 Kbps 512 Kbps/128Kbps
768 Kbps/192 KbpsDSL
(Asymmetric Digital Subscriber Line) je asimetrična digitalna pretplatnička linija koja
omogućava stalan pristup Internetu višestruko većim brzinama u odnosu na klasičan dial-up
pristup. Ova tehnologija koja se realizuje po postojećoj telefonskoj parici omogućuje da vaš računar bude stalno povezan na Internet, a da pri tome možete neometano da koristite vašu telefonsku ili ISDN liniju, bez zauzeća i promene telefonskog broja.
Nadoknada za korišćenje ADSL usluge plaća se na kraju svakog meseca i ne utiče na utrošene
telefonske impulse.
Satelitski pristup internetu
SAT TWO INTERNET PAKETI
Max. Upload / Max. DownloadIP Basic 128 kbit/s - 512 kbit/sIP Advanced 256 kbit/s -1 Mbit/sIP Coloseum 512 kbit/s -1 Mbit/sIP Premium 512 kbit/s -2 Mbit/s
JEDNOSMERNI SATELITSKI PRISTUP
DVOSMERNI SATELITSKI PRISTUP
GPRS (Global Packet Radio Service) GSM OERATERI podržavaju od 2 do 4 kanala
za prijem podataka Da bi ostvarili vezu računara sa Internetom
preko GPRS-a (bezžičnim putem) potrebno je imati ili GPRS karticu koja se stavlja u računar ili koristiti mobilni telefon kao “modem” na GPRS sistem.
GPRS kanal omogućava prenos do brzine od 13.4 Kbps (26.8 do 53.6 Kbps )
Za slanje se uvek koristi jedan kanal (ili - vremenski isječak), dakle, 13.4 Kbit/s
WIRELESS OPREMA
ISP (Internet Service Providers) ISP predstavlja treće lice koje pruža
usluge vezane za Internet; Internet je jeftin, sveobuhvatan, lako
primenljiv izbor, ali mnoge kompanije su još uvek zabrinute zbog bezbednosti;
Internet je skup globalno povezanih mreža koje koriste standardni TCP/IP protokol;
ogromna upotreba Interneta kod e-mail, kao i kod elektronskog poslovanja;
veliki broj kompanija koristi Internet za elektronsko poslovanje uz odgovarajući hardver i softver;
ISP sistemi moraju biti pouzdani i dostupni 24h;
ISP sistemi moraju biti širokog opsega, na šta se mora obratiti pažnja prilikom izbora ISP;
bitne stavke u izboru ISP su: kapacitet, širina opsega, broj aktivnih klijenata, transakciona opterećenja;
gore navedene stavke predstavljaju pravu sliku o efikasnosti ISP.
ISP (nastavak)
CSP (Commerce Service Providers) telekomunikacione kompanije ili ISP koji
nude različite usluge upravljanja sistemima elektronskog poslovanja:
pristup Internetu velikom brzinom; obradu transakcija; stalnu podršku i/ili IT konsalting;
CSP nude neku kombinaciju sledećih usluga:
održavanje Web – sajta, bezbednost servera, e-mail, upravljanje porudžbinama i plaćanjem, izvršenje i isporuka porudžbina, servis potrošača.
Šta je sve potrebno za povezivanje na Internet?
• Za povezivanje na ISP (Internet) potrebno je da imate:
•odgovarajući hardver (računar i modem) i odgovarajući softver (programi za povezivanje i korišćenje Internet servisa).
Što se tiče modela i snage računara, na ISP (Internet)može se priključiti bilo koji računar sa programom za povezivanje koji podržava PPP protokol.
Što se tiče brzine modema ne postoji hardverski minimum, ali za korišćenje popularnijih i zahtevnijih servisa Interneta kao što su WWW (World Wide Web) preporučuje se modem brzine 28.8 Kb/s i više. Maksimalna brzina koju možete da ostvarite preko Dial-in priključka (modemom) je 56 Kb/s,odnosno 64 ili 128Kb/s ukoliko koristite ISDN.
Šta je sve potrebno za povezivanje na Internet?
FAX MODEM – 56 k
Lectron PCI 56k V.90/V.92 Agere (Lucent) Software
... pomoc
Voice funkcije: sekretarica, fax
masina Podrzava slanje i primanje faksa
na 14.4Kbps
Tehničke karakteristike Brzina56 kbpsChipsetLucent Tip
modemaAnalogni StandardV92 ExterniNe
Vezuje se na PCI"Line in" i "Phone out"
priključci
US Robotics 56K V.92 Ext. RS232
Tehničke karakteristike
Brzina56 kbps ChipsetUS Robotics Tip
modemaAnalogni StandardV92 ExterniDa Vezuje se
na Serial portRS-232 port
D-Link DU-128TA+ USB ISDN Terminal Adapter
ISDN Adapter dopadljivog izgleda i jos boljih karakteristika.
ISDN video konferencija (H.320) Analogni i digitalni fax (G3/G4) Telefonija, File transfer/Eurofile
transfer Kompatibilan sa vecinom servis
provajdera PPP, V.120, V.110, X.75, MLPPP
File transfer/Eurofile transfer Napajanje preko Bus kabla
Tehničke karakteristike Modem TipISDN
D-Link DSL-300T Ethernet ADSL Modem...
ADSL modem sa Ethernet portom za lokalnu konekciju. Brzina do 8Mbps Povezivanje sa lokalnom mrezom preko 10/100BASE-TX
Ethernet port Jednostavna konfiguracija preko WEB interfejsa Kompatibilno sa T1.413 issue 2, G.992.1 (G.dmt) Annex
A, G.992.2 (G.lite) Annex A G.994.1 (G.hs) auto-handshake za razlicite ADSL verzije Podrsa protokolima : Bridged Ethernet over ATM,
Classical IP over ATM, PPP over ATM, PPP over Ethernet Tehničke karakteristike Modem TipADSL
Satelitski modem
DVOSMERNA SATELITSKA ANTENA
GPRS (Global Packet Radio Service) GSM OERATERI podržavaju od 2 do 4 kanala
za prijem podataka Da bi ostvarili vezu računara sa Internetom
preko GPRS-a (bezžičnim putem) potrebno je imati ili GPRS karticu koja se stavlja u računar ili koristiti mobilni telefon kao “modem” na GPRS sistem.
GPRS kanal omogućava prenos do brzine od 13.4 Kbps (26.8 do 53.6 Kbps )
Za slanje se uvek koristi jedan kanal (ili - vremenski isječak), dakle, 13.4 Kbit/s
Infrastrukture elektronskog poslovanja
Infrastruktura
Centralizovanou 1980 - ih god.
Distribuiranou 1990 - ih god.
Mrežno - centričnou 2000 - im god.
Modeli EC Business-to-Business (B2B) Business-to-Consumers (B2C) Consumer-to-Consumer (C2C) Intrabusiness (Intraorganizational) Commerce Government-to-Business (G2B) Government-to-Consumer (G2C) Government-to-Government (G2G) Government-to-Employees (G2E) Mobile Commerce (m-commerce)
Definicija: Trgovina između firmi preko Interneta, sa nizom pratećih aktivnosti.
B2B - Tehnologija se koristi za transakcije robe i novca, posredovanje u lancima nabavke, raspisivanje on-line tendera i sl.
Stvaranje novih veza između preduzeća. B2B aplikacije omogućavaju organizacijama da izgrade nov način poslovanja.
B2B (Business to Business)
B2B – Application Service Providing (ASP)
Umesto da se kupuju, B2B aplikacije se mogu iznajmiti. Aplikacija se nalazi na centralom serveru, klijenti je koriste
običnim brauzerom.
Prednosti: Brz početak upotrebe
softvera. Jednostavan “update”
softvera za sve klijente. Nema klasične
instalacije softvera, skupog licenciranja.
Manji rizik za klijenta, manji troškovi.
Mane:Mane: Sporo reagovanje na
dodatne zahteve brojnih klijenata.
Sigurnost: podaci klijenata nalaze se na serveru izvan njihovog dosega.
Komplikovani ugovori o iznajmljivanju.
B2B integracija, najveći problem ekspanzije
Firme koriste različite sisteme, od različitih proizvođača koji teško komuniciraju međusobno.
XML je postao standard za “data in motion” kao što je i SQL postao za “data in rest”.
Problemi standarda za razmenu podataka (XML, XML-RPC, Soap, Corba, WSDL, UDDI).
B2B, B2C – osnovne razlike B2B sistem je složeniji:
firme obično žele da pregovaraju o cenama, rokovima isporuke, strukturi proizvoda, garanciji, tehničkoj i materijalnoj podršci.
B2C trgovina zasniva se, najčešće, na izboru proizvoda iz kataloga sa predefinisanim cenama od strane kupca.
B2B sistemi zahtevaju integraciju informacionih sistema firmi koje međusobno posluju.
B2C sistemi ne zahtevaju takvu integraciju (arhitektura sistema “običnih kupaca” može se najčešće ignorisati).
Neuspesi EC-aGlavni talas neuspeha je započeo 2000., kada je sekudarno finansiranje potrebno za EC zasnovano na Internetu počelo da presušuje. Slede primeri:
Internet šetalište, kojim upravlja Open Market, zatvoreno je 1996. usled nedovoljnog broja kupaca.
E-toys, virtuelni trgovac igračkama na malo, koji je imao uticaj na celu industriju igračaka, doživeo je krah 2001. jer nije bio u stanju da stvara profit.
Britanska reklamna kuća Advertexpress.com, doživela je krah zbog nedostatka investicija u drugom krugu.
B2C – sadašnjost B2C biznis je ipak preživeo.
B2C = www.amazon.com? Početni “bum” uglavnom je rezultat nerealnih očekivanja i skoka akcija na berzi.
Prve “dot-com” firme (Amazon, E-bay) predstavljale su ozbiljnu pretnju tradicionalnom “brick and mortar” biznisu: imale su kupce bez fizičkih radnji, malo inventara, neograničen akcionarski kapital.
Od proleća 2000. presušuje finansijska podrška
Od juna do danas, nestalo je preko 330 “dot-com” firmi sa milionskim početnim ulogom.
Mnoge firme beleže porast svojih prodaja preko Interneta.
Trend: e-commerce će u 2004. godini narasti na $184.5 milijardi prometa.
Zašto Internet reklamiranje?Reklama može biti ažurirana u bilo koje vreme po minimalnim troškovima.
Reklama može da dosegne veliki broj potencijalnih kupaca širom sveta.
Onlajn reklama je često jeftinija u poređenju sa televizijom, radijom, novinama ili bilbordovima.
Web reklame mogu efikasno da koriste tekst, audio, grafiku i animaciju.
Publika zainteresovana za Internet reklamiranje raste.
Web reklamiranje može biti upućeno određenoj ciljnoj grupi potrošača.
Internet reklamiranje
Baner reklame su najčešći oblik reklame na Internetu.
Dva tipa banera: baneri sa ključnom reči i obični baneri.
Najveća prednost korišćenja banera je da se oni prilagode ciljnoj publici, ali su baneri skuplji u poređenju sa drugim onlajn reklamama.
URL reklamiranje: Svaka kompanija može poslati svoj URL u mašinu za pretraživanje i nalaziće se na spisku.
E-mail reklamiranje. E-mail predstavlja, po ceni, efikasniji marketinški kanal sa bržim i boljim odgovorom nego drugi reklamni kanali.
e-mail đubre.
Onlajn događaji i promocije (sponzorstvo).
Druge forme Internet reklamiranja. sobe za četovanje, grupe i kiosci.
Mere po kojima se određuje cena reklame
1. Gledanost ili koliko puta korisnici vide baner u toku određenog vremenskog perioda.
2. Reklama se plaća samo onda kada korisnik klikne na baner i kada se nađe na Web strani oglašavača.
3. Neki oglašavači vole da plate samo ako korisnik klikne na baner, pređe na oglašavačku stranu i traži određeni proizvod ili popuni upitnik.
4. Količina kupljenih proizvoda posredstvom Weba.
pridruženi članovi.
Sajber bankarstvo
Sajber bankarstvo (elektronsko bankarstvo) The Security First Network Bank (SFNB) je bila
prva virtuelna banka.
Međunarodno i viševalutno bankarstvo
Onlajn plaćanje računaAutomatsko plaćanje hipoteke.Plaćanje računa sa onlajn bankovnih računa....
Lične finansije plaćanje računa i elektronsko popunjavanje
čekova, praćenje bankovnih računa, izdataka i kreditnih
kartica, upravljanje i organizacija budžeta...
B2C i C2C aukcije
Specijalizovani aukcijski sajtovi
npr. ebay.com
Aukcije automobila
Umetničke aukcije
Aviokompanije
Definicija: Predstavlja direktan kontakt potrošača sa drugim potrošačima.
C2C - je najnoviji oblik poslovanja. Kompanija koja podržava ove transakcije mora naći neki ne tradicionalni način za naplatu usluge.
Cena usluge je obično mali procenat transakcije, članarina, reklamiranje ili neka kombinacija.
C2C (Consumer to Consumer)
C2C EC aktivnosti
Poverljiva oblast classifieds2000.com
Lične usluge Razne lične usluge se nude na Internetu, od
podučavanja i astrologije do “najstarijeg zanata na svetu”.
Peer-to-peer (P2P) i trampaElektronska trampa = razmena roba ili usluga između poslovnih partnera direktno na mreži.
Druge EC aktivnosti
Intratrgovina i Preduzeće-sa-zaposlenim (B2E) Kupovina, prodaja i saradnička EC se mogu odvijati
unutar jedne kompanije, obično korišćenjem intraneta i korporacijskih portala.
E-vlada (Elektronsko poslovanje u javnoj upravi) Način organizovanja državne uprave, poslovanje sa
partnerima, građanima, zaposlenima i drugim vladinim organizacijama.
“On line” pružanje usluga državnih organa i javnih službi.
Podrazumeva integraciju različitih procesa javne uprave i novi tehnološki pristup, kao i preraspodelu nadležnosti.
G2BG2BG2CG2C
G2G G2G
Pravno lice
Savezna vlada
Organi lokalne samouprave
Republička vlada
G2G G2G Korisnici
Komunikacija u e-vladi
Vrste elektronske vlade
G2B (Government to Business)
G2C (Government to Consumer)
G2G (Government to Government)
G2E (Government to Employees)
Saradnja vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica.
Predstavlja najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije.
Postiže se skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odlučivanje.
G2B
Saradnja vlade i građana.
Servis je dostupan 24 časa dnevno.
Single touch point – jednim ulaskom na Internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama.
Korisnik plaća administrativnu taksu i plaćanje se obavlja preko Interneta.
Elektronski transfer beneficija – u kojem vlada transferiše socijalno osiguranje, penzije i druge prinadležnosti direktno na bankovni račun primaoca ili na račun pametne kartice.
G2C
Državni organi efikasno koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja:
Između savezne i republičke vlade,
Između republičke vlade i lokalnih organa samouprave,
Pri među resornom upravljanju.
G2G
Korišćenje informacione i komunikacione tehnologije u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima omogućava:
Bolju komunikaciju između zaposlenih,
Blagovremeno obaveštavanje i protok informacija,
Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama,
Upravljanje znanjem.
G2E
Mobilna trgovina (m-trgovina)
M-trgovina se odnosi na vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja (celularne telefone, PALM OS uređaje, Pocket PC ...).
Ekonomske prednosti m-trgovine: mobilnost, dostupnost, sveprisutnost, pogodnost, lokalizacija proizvoda i servisa,
L-trgovina.
Prevara na Internetu
Prevara sa akcijama na InternetuPrevara kod elektronskih aukcijaDruge finansijske prevare npr. saveti za investicije.
Upozorenja Federalne komisije za trgovinu: obezbeđuje listu 12
organizovanih prevara koje mogu da vam stignu preko Interneta:
npr. poslovne mogućosti, lanac pisama, šema rada od kuće.
Zaštita kupca je kritična za uspeh bilo koje trgovine, a naročito elektronske trgovine, gde kupac ne vidi prodavca.
Zaštita prodavca od potrošača koji odbijaju da plate ili koji plaćaju nevalidnim čekovima.
Elektronsko bankarstvo
podizanje novca iz banke - u kojem korisnik prenosi, u elektronskom obliku, deo novca sa svog računa u banci na karticu,
plaćanje - korisnik prenosi deo novca drugom učesniku protokola (prodavac),
deponovanje novca u banku - prodavac deponuje od korisnika dobijen novac na svoj bankovni račun.
Osnovni protokol e-plaćanja gotovinom sastoji se od tri koraka:
Protokol može biti implementiran kao on-line ili off-line, s obzirom na oblik veze između banke i plaćene osobe (prodavca).
On-line i off-line sistemOn-line i off-line sistem
On-line plaćanje podrazumeva postojanje stalne komunikacione veze između osobe koja je plaćena (prodavac) i banke, pa se provera valjanosti novčanice obavlja pre isporučivanja plaćene robe (na ovaj način se obavlja kupovina putem kreditnih kartica).
Off-line plaćanje podrazumeva povremenu vezu između plaćene osobe (prodavca) i banke, pa se valjanost novčanica obavlja naknadno, posle isporučenja robe (na ovaj način se obavlja kupovina putem čekova).
On-line i off-line plaćanjeOn-line i off-line plaćanje
Šema elektronskog keša bazira se na tehnologiji pametnih kartica
Primarna prednost takvih keš sistema je ta što oni obično rade nezavisno od finansijskih institucija.Smart kartica ima ugrađene bezbednosne funkcije.
Elektronski keš na smart karticama se ne može povratiti ako se kartica izgubi, za razliku od kreditnih kartica, gde korisnik može da se obrati finansijskoj instituciji i dobije novu karticu.
Pametne kartice su plastične kartice sa integrisanim mikroprocesorskim čipom. Pored postojećeg sertifikata i tajnog ključa, sam digitalni potpis se generiše unutar sigurnog okruženja čipa.Na taj način tajni ključ nikada ne napušta karticu, i nije dostupan aplikacijama izvan čipa. Pristup kartici se štiti lozinkom koju sam korisnik definiše, i koja se nikada ne prenosi komunikacijskim kanalom. Ukoliko se uzastopno unese pogrešna lozinka, kartica se blokira, i postaje neupotrebljiva.
Pojam pametne kartice
Pametne kartice se u osnovi mogu podeliti u dve osnovne grupe:
pametne kartice sa mogućnošću interne mikroprocesorske obrade podataka, koje su sposobne pamtiti i zaštititi podatke i donositi odluke u određenim granicama;
isključivo memorijske kartice, čiji su dobar primer telefonske kartice.
Podela pametnih Podela pametnih karticakartica
Prednosti upotrebe pametnih kartica u procesima plaćanja
pojeftinjenje novčanih transakcija, umesto materijalnog novca koristi se elektronski novac koji se u digitalnom obliku nalazi u karticama; pojednostavljenje toka transakcija, smanjenje količine materijalnog novca u opticaju čime se pojednostavljuje rukovanje njime; značajno se smanjuje mogućnost krađe ili zloupotrebe pametnih kartica sa postojećim novčanim vrednostima, naročito kada je uporabljena PIN (engl. Personal Identification Number) metoda identifikacije pre transakcije;
za razliku od magnetskih kartica gdje su podaci na površini i lako dostupni oštećivanju i provali, kriptovanom digitalnom sadržaju pametnih kartica je gotovo nemoguće neovlašćeno pristupiti radi čitanja ili menjanja sadržaja; same kartice i lični uređaji koje korisnik treba da ima su relativno jeftini; anonimnost korisnika tokom transakcije je zagarantovana; visoka deljivost sredstava sa kartice omogućena je samom digitalizacijom novčanih vrednosti; mogućnost višefunkcijskih kartičnih sistema, koji bi pružili mogučnost upotrebe iste kartice za više namena, na primer posedovanje novčanih vrednosti, plaćanje javnih prevoza, telefona, sadržavanje različitih ličnih podataka, identifikaciju digitalnim potpisom i sl.
Prednosti upotrebe pametnih kartica u procesima plaćanja (nastavak)
Profit i ušteda troškova
u poslovnom svetu viši menadžment mora da vodi računa o profitu i uštedama troškova;
e-poslovanje se mora posmatrati kao investiciona strategija i kao alat olakšavanja trgovinskih relacija.
• Firma zauzima stratešku poziciju na tržištu čime čuva stare i pridobija nove klijente, a time održava konkurentnost.
• Stalno prisustvo na Internetu kroz razne aktivnosti gradi imidž moderne, pouzdane i jake firme.
Preko Interneta možete lako ispitati želje i potrebe vaših kupaca.
Internet nudi velike poslovne mogućnosti i ogromno tržište, koje će još više rasti i rađati nove i nove mogućnosti.
Internet je izmenio način života svih na svetu.
Internet je najlakši put da budete u toku svega što se dešava i da prestignete konkurenciju.
Smanjuju se troškovi firme
Servis potrošačabrz i efikasan odgovor na zahtev potrošača;poboljšavanje komunikacije utiče na poboljšanje lojalnosti potrošača;pogodnost traganja za informacijama i kupovinom;dobijene online informacije su:
- konzistentne,- pouzdane,- tačne;
superiorni servis potrošača razlikuje kompaniju od konkurencije;smanjivanje administrativnih troškova potrošača putem elektronskog poslovanja sa kompanijom;ponude preko e-mail;online promocije;
pozitivno iskustvo potrošača vraća potrošače u online
prodavnicu.
Interna obradaprimarni cilj e-poslovanja, olakšavanje trgovine;automatizovano prikupljanje podataka i integracija sa pozadinskim aplikacijama;broj grešaka je mali;mogućnosti interne mreže (brži i jeftiniji pristup internim informacijama kod zaposlenih);bitni elementi interne obrade: tačnost (alati e-poslovanja prikupljaju i šalju tačne i pouzdane
podatke); pouzdanost (sistemima e-poslovanja kompanija dobija potrebnu
sigurnost, podaci brže dolaze do primaoca podržavajući vremenski uslovljene odluke);
sigurnost (povećana tačnost i pouzdanost informacija razmenjenih preko alata e-poslovanja, povećava sigurnost informacije);
jednoobraznost procesa (minimizacija ljudske intervencije i interpretiranja informacija);
poboljšani tokovi gotovine (elektronski primljene informacije usklađuju se sa računovodstvenim sistemima; rokovi plaćanja su kraći; napori u vezi naplate čak ne postoje).
Konkurentska prednostkorišćenjem tehnologije e-poslovanja ostvaruje se:
porast prodaje,poboljšanje penetracije tržišta,osvajanje novih tržišta.
vreme isporuke proizvoda na tržište;mogućnost poboljšanja internih procedura i eksternih odnosa kompanije;e-poslovanje kao dugoročno rešenje za poslovni menadžment.
Merljive koristioblast interesantna za viši menadžment;ušteda troškova i porast prihoda, predstavljaju samo neke od mnogobrojnih mernih instrumenata korisnosti;transakcije ne postaju besplatne;sniženje troškova u nekoliko oblasti: papir i poštanske provizije (zamena papirnih dokumenata,
snižava i eliminiše troškove); porast produktivnosti (zaposleni se mogu orijentisati na druge
produktivnije aktivnosti); skladištenje (e-poslovanje podržava JUST IN TIME proizvodnju;
nivoi zaliha niži; troškovi skladištenja niži); manje povraćaja (usmeravanje ka određenim tipovima
potrošača; kupovanje proverenih proizvoda od strane potrošača);
isporuka (automatizacija elektronskih transakcija; provera statusa isporuke proizvoda; poboljšanje trase kretanja isporuke; pronalazak efektivnijeg alternativnog transporta).
Geografski razmeštene organizacije koje su povezane zajedničkim interesima, a sarađuju kroz međusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomoć informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
Virtuelne organizacije možemo organizovati:
TELEWORK,
VIRTUELNE KANCELARIJE,
VIRTUELNI TIMOVI.
Virtuelne organizacije
Telework - rad zaposlenog na daljinu.
Lokacija radnog mesta može biti:
• Kod kuće - zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom, i obezbeđena su im sva tehnička sredstva.
• Satellite office - kancelarije udaljene od sedišta organizacije, zaposleni dele radni prostor, smanjuju vreme i troškove komunikacije.
Mobile office - primenjuje se kod trgovačkih putnika.
Telecentre – kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih organizacija.
TTeleworkelework
Novi koncept organizacije kancelarija primenjuje se u:
kancelarijama za telework,klasičnim kancelarijama u preduzećima.
Vrste virtuelnih kancelarija su:
Hot desk environment - zaposlenom se svakog dana određuje drugi sto, i omogućen mu je pristup elektroskoj pošti i računarskim podacima.
Hotelling - zaposleni veći deo radnog vremena provode kod klijenta koristeći njegovu opremu i resurse – slično kao posetilac hotela.
Touchdown office - zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada dođu na posao po principu »first come – first serve”.
Virtuelna kancelarija
Nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene stručnjake.
Formiraju se timovi stručnjaka, koji mogu biti fizički udaljeni.
Fleksibilni na promenljive uslove u okruženju.
Imaju komplementarne veštine i nezavisne ciljeve, čine ih zaposleni koji rade kod kuće i male grupe u kancelarijama.
Vrste virtuelnih timova:
timovi za razvoj projekata ili proizvoda,
radni ili proizvodni tim,
servis timovi,
upravljački timovi,
akcioni timovi...
Virtuelni timovi
Omogućava angažovanje najboljih stručnjaka,
Fleksibilna organizacija lakše odgovara na promenljive zateve tržišta,
• Konkurentnost između različitih privrednih jedinica,
• Povećanje produktivnosti,
• Pouzdanije i zadovoljnije osoblje,
• Fleksibilnost pri radu zaposlenih,
• Povećanje produktivnosti zaposlenih,
• Radni dan traje 24 časa.
Prednosti virtuelnih organizacija
Java programski jezik
Java je relativno nov programski jezik, ali je već izborio mesto najznačajnijeg programskog jezika za stavljanje dodatnih karakteristika na Web stranice.
Java je objektno orijentisani jezik. Java programi za Web stranice, zvani apleti,
trebalo bi da budu relativno mali da bi se izbegla kašnjenja u njihovom prenosu preko Interneta.
Izrada prototipova je verovatno najpodesniji pristup za razvoj Java apleta.
Ekonomske posledice otkaza ili zloupotrebe Internet tehnologije
Direktni finansijski gubici kao posledica prevare – Zlonamerna osoba može, na primer, da prebaci izvesnu količinu novca sa jednog računa na drugi ili može da obriše podatke finansijske prirode.
Gubljenje vrednih i poverljivih informacija – Mnoga preduzeća memorišu i šalju informacije tehnološke prirode ili podatke o svojim kupcima i dobavljačima, čija poverljivost je od najveće važnosti za njihovo postojanje. Ilegalan pristup takvim informacijama može prouzrokovati značajne finansijske gubitke ili štete druge vrste takvoj organizaciji.
Gubljenje poslova zbog nedostupnosti servisa – Elektronski servisi mogu biti nedostupni u dužem vremenskom periodu ili u periodu značajnom za obavljanje konkretnog posla, zbog napada na sistem od strane zlonamernih osoba ili zbog slučajnih otkaza sistema. Posledice takvih događaja (finansijske prirode ili druge vrste) mogu biti katastrofalne za jedno preduzeće.
Neovlašćena upotreba resursa – Napadač koji ne pripada organizaciji koju napada može neovlašćeno pristupiti nekim resursima njenog računarskog sistema i upotrebiti ih radi pribavljanja imovinske koristi. Tipičan primer resursa osetljivog na takvu vrstu napada je telekomunikacioni servis. U opštem slučaju, ''hakeri'' koriste računar kome su neovlašćeno pristupili kako bi napali ostale računare u mreži.
Ekonomske posledice otkaza ili zloupotrebe Internet tehnologije (nastavak)
Glavne naučne discipline čiji rezultati se koriste da bi se ostvarili pomenuti ciljevi su nauka o bezbednosti komunikacija i nauka o bezbednosti u računarima.
Bezbednost komunikacija označava zaštitu informacija u toku prenosa iz jednog sistema u drugi.Bezbednost u računarima označava zaštitu informacija unutar računara ili sistema – ona obuhvata bezbednost operativnog sistema i softvera za manipulaciju bazama podataka.
Bezbednost
Potencijalne pretnje Infiltracija u sistem – Neovlašćena osoba
pristupa sistemu i u stanju je da modifikuje datoteke, otkriva poverljive informacije i koristi resurse sistema na nelegitiman način.
U opštem slučaju, infiltracija se realizuje tako što se napadač predstavlja kao ovlašćeni korisnik ili korišćenjem slabosti sistema (npr. mogućnost izbegavanja provera identiteta i sl.).
Informaciju neophodnu za infiltraciju, napadač dobija koristeći neku drugu vrstu napada.
Primeri takvih napada su "dumpster diving attack", kod koga napadač dobija potrebnu informaciju pretražujući korpu za otpatke svoje žrtve, i "socijalni inženjering" kod koga napadač dobija neophodnu informaciju primoravajući na neki način (ucena, pretnja i sl.) svoju žrtvu da mu je da.
Prekoračenje ovlašćenja – Lice ovlašćeno za korišćenje sistema koristi ga na neovlašćeni način. To je tip pretnje koju ostvaruju kako napadači iznutra ("insiders") tako i napadači spolja. Napadači iznutra mogu da zloupotrebljavaju sistem radi sticanja beneficija. Napadači spolja mogu da se infiltriraju u sistem preko računa sa manjim ovlašćenjima i nastaviti sa infiltracijom u sistem koristeći takav pristup radi neovlašćenog proširenja korisničkih prava.
Suplantacija – Obično posle uspešno izvršene infiltracije u sistem, napadač ostavlja u njemu neki program koji će mu omogućiti da olakša napade u budućnosti. Jedna od vrsta suplantacije je upotreba "trojanskog konja" – to je softver koji se korisniku predstavlja kao normalan, ali koji prilikom izvršenja otkriva poverljive informacije napadaču. Na primer, tekst procesor može da kopira sve što ovlašćeni korisnik unese u jednu tajnu datoteku kojoj može da pristupi napadač.
Potencijalne pretnjePotencijalne pretnje (nastavak)(nastavak)
Prisluškivanje – Napadač može da pristupi poverljivim informacijama (npr. lozinci za pristup sistemu) prostim prisluškivanjem protoka informacija u komunikacionoj mreži. Informacija dobijena na ovaj način može se iskoristiti radi olakšavanja drugih vrsta napada.
Promena podataka na komunikacionoj liniji – Napadač može da promeni informaciju koja se prenosi kroz komunikacionu mrežu. Na primer, on može namerno da menja podatke finansijske prirode za vreme njihovog prenošenja kroz komunikacioni kanal, ili da se predstavi kao ovlašćeni server koji od ovlašćenog korisnika zahteva poverljivu informaciju.
Potencijalne pretnjePotencijalne pretnje (nastavak)(nastavak)
Bezbednosni servisi
Skup pravila koja se odnose na sve aktivnosti organizacije u vezi sa bezbednošću - politika bezbednosti. Bezbednosni servisi - delovi sistema koji realizuju aktivnosti koje pariraju bezbednosnim pretnjama (obično deluju na zahtev).
Vrste bezbednosnih servisa
Autentifikacija - omogućava utvrđivanje identiteta korisnika: nečim što samo korisnik zna, kao što je lozinka, nečim što samo korisnik ima, kao što je kartica ili obeležje, nečim što samo korisnik jeste, kao što je potpis, glas, otisak prsta,
snimak oka, geometrija šake, fotografija lica..., što se sprovodi biometrijskim kontrolnim sredstvima.
Privatnost - sprečava neautorizovani pristup podacima ili presretanje istih tokom komunikacijskog procesa i ostvaruje se enkripcijom podataka.
Integritet podataka - osigurava se izvornost podataka, odnosno sprečavanje promene podataka primenom digitalnog potpisa.
Servis kontrole pristupa
Servis za onemogućavanje poricanja transakcije
Servis za onemogućavanje odbijanja usluge
Tehnologije koje su se nametnule kao opšte prihvaćeno rešenje za sigurnost elektronskih transakcija, odnosno realizaciju neporecivosti informacija su koncept Digitalnog potpisa i Public Key Infrastrukture (PKI).
Ispunjenje ovih pretpostavki osigurava se pre svega kriptografski, a time se postiže i pravno valjani dokaz o inicijatoru, kao i o samoj transakciji.
Bezbednosni servisi
Podela podatakajavni podaci – podaci u koje svi imaju uvid,autorizovani podaci – podaci u koje svi imaju uvid, ali su od eksploatacije zaštićeni autorskim pravom,poverljivi podaci – podaci koji su tajni, ali njihovo postojanje nije,tajni podaci – podaci kod kojih i njihovo postojanje predstavlja tajnu.
Predmet zaštite moraju biti samo poverljivi i tajni podaci.
Osobe koje neovlašćeno pristupaju podacima, sa namerom da ih unište ili zloupotrebe, nazivaju se hakeri. Njihove akcije se smatraju komjuterskim kriminalom, a njihova motivacija su slava i novac.
Kriptografija je stručni naziv za proces pretvaranja informacija u gomilu nepovezanih podataka koje niko osim primaoca ne može pročitati.
Namena kriptografije je da:zaštiti memorisanu informaciju bez obzira ako je neko pristupio podacima,zaštiti prenetu informaciju bez obzira ako je prenos bio posmatran (“monitoring”).
Pojam i namena kriptografije
Šema kriptografskog procesa
Enkripcija
Dekripcija
kriptografska poruka
originalna poruka
originalna poruka
Kriptografski proces
Kriptografija uključuje dva postupka: enkripciju i dekripciju.
Šifrovanje je, pojednostavljeno, matematičkom funkcijom čiji izlaz zavisi od dva ulazna parametra: - originalna poruka P (Plaintext) koja se šifrira,- ključ K.
Rezultat je niz naizgled nepovezanih brojeva koji se mogu, bez straha od mogućnosti da poruka dođe u neželjene ruke, prenositi do osobe kojoj je namenjena.
Šifrovanje
DešifrovanjeDa bi šifrovanu poruku druga osoba mogla da koristi potrebno je sprovesti obrnuti postupak od šifrovanja, dešifrovanje.
Dešifrovanje je, pojednostavljeno, matematičkom funkcijom čiji izlaz zavisi od dva ulazna parametra:
- šifrovana poruka C (Chipertext),- ključ K-I,
kao rezultat funkcije dobija se originalna poruka.
Zaštita zavisi od zaštite ključa a ne od zaštite algoritma.
Zaštita ključa
Poznati simetrični algoritmi
DES (Data Encryption Standard) – ključ je dužine 56 bita.Triple DES, DESX, GDES, RDES – ključ je dužine 168 bita.(Rivest) RC2, RC4, RC5, RC6 – promenljiva dužina ključa do 2048 bita.IDEA – osnovni algoritam za PGP – ključ je dužine 128 bita.Blowfish – promenljiva dužina ključa do 448 bita.AES (Advanced Encryption Standard) - radi sa blokovima od po 128 bita i koristi ključeve dužine 128, 192 i 256 bita.
Data Encryption Standard (DES)DES je simetričan algoritam koji je IBM predstavio 1975.Razvijan je od strane brojnih organizacija za kriptovanje poruka i podataka pa je postao najrasprostranjeniji komercijalni algoritam.DES je blok šifra što znaći da algoritam kriptuje podatke u 64-bitna bloka i koristi 64-bitni ključ.U realnosti, samo 56 bitova se koristi za kriptovanje/dekriptovanje podataka gde preostalih 8 bitova rade kao analogni.Upotreba 56 bita omogućava veliki prostor za ključ.256 potencijalnih mogućnosti za ključ, čine razbijanje ovog koda teškim kada su u pitanju brutalni napadi.
RSA Public Key Standard RSA Public Key je asimetrični algoritam šifrovanja
koji koristi javni i privatni ključ za kriptovanje i dekriptovanje podataka.
RSA sistem je zasnovan na odgovarajućim matematičkim operacijama razvijen je na pretpostavci da je teško razložiti na činioce velike brojeve koji su proizvod dva prosta broja.
RSA sistem sa javnim ključem i DES (ili neki drugi sistem sa simetričnim ključem) se obično koriste zajedno.
Razlog: RSA je relativno spor za kriptovanje velikih blokova podataka, dok je DES pogodan za to.
Sistemi koriste RSA da bi razmenili DES ključeve međusobno, a zatim koriste DES algoritam da kriptuju blokove podataka. Ovakav protokol prepoznaje dve strane i omogućava sigurnu razmenu ključeva.
RSA sistem javnog ključa se koristi za kriptovanje i digitalni potpis.
KRIPTOVANJEPrimer 1: Boban hoće da pošalje kriptovanu poruku Ani. On kriptuje poruku Aninim javnim ključem i šalje je. Pošto Ana ima privatan ključ (odgovarajući Aninom javnom ključu) koji dekriptuje podatke, podaci ostaju poverljivi u toku tranzicije.
DIGITALNI POTPIS - prepoznaje pošiljaoca poruke.
Primer 2: Da bi se identifikovao, Boban šalje Ani poruku kriptovanu svojim privatnim ključem. Kada Ana dobije poruku, dekriptuje je upotrebom Bobanovog javnog ključa. Uspešno dekriptovanje potvrđuje da je Boban pošiljalac, zato što je poruka kriptovana Bobanovim privatnim ključem koji samo on ima u svom vlasništvu.
RSA Public Key Standard (nastavak)
Preduslov implementacije public-key kriptografije, odnosno ostvarenje neporecivosti primenom PKI, je jednoznačna veza između javnog ključa i njegovog korisnika.
Kao sredstvo ostvarivanja jednoznačne veze između javnog ključa i korisnika pojavljuju se certifikati. Postoje dve vrste certifikata:
- Soft Certifikati, na magnetnom mediju, npr. na hard disku računara.
- Hard Certifikati, koji se proizvode na sigurnim hardverskim uređajima npr. pametnim karticama.
Sertifikati
Secure Sockets LayerSSL
Upotreba SSL protokola je garancija sigurnog i pouzdanog prenosa podataka između dve strane u komunikaciji jer su
podaci kriptovani i procesiraju se certifikatima.
SSL je razvijen od strane Netscape Communications Corporation.
Za kriptovanje podataka SSL najčešće koristi dve dužine ključeva: 40-bitni i 128 bitni ključ zavisno od željene zaštite i web browsera koji se koristi.
Upotreba SSL protokola
Prednost SSL protokola je što nije vezan za određeni informacioni servis (npr. WWW), već se koristi kao dodatak između pouzdanog prenosnog nivoa (TCP) i aplikacijskog nivoa (HTTP, FTP,...)
Prednost SSL protokola
Tri osnovna svojstva SSL protokola
privatnost komunikacije (za šifrovanje prenošenih podataka koristi se simetrična kriptografija DES, RC4 ...)
identitet strana u komunikaciji (dokazuje se upotrebom asimetrične kriptografije javnog i tajnog ključa RSA, DSS ...)
pouzdanost prenosa podataka (uključena je provera integriteta podataka korišćenjem sigurnih HASH funkcija SHA, MDS ...)
Osnovni ciljevi koje SSL protokol želi da zadovolji su:
Kriptografska sigurnost postiže se upotrebom proverenih algoritama za zaštitu podataka, ali i razvijenim protokolima za njihovu pravilnu upotrebu.Interoperabilnost garantuje komunikaciju između dve strane (aplikacija) koje koriste različite implementacije SSL protokola (npr. između Netscape korisnika i Microsoft Web poslužitelja).Proširljivost omogućuje dodavanje novih načina zaštite podataka u protokol uz istovremeno zadržavanje interoperabilnosti sa starijim verzijama protokola.Relativna delotvornost odnosi se na opterećenje računara na kojima se SSL koristi. Kriptografski algoritmi su procesorski vrlo zahtevni (zavisno od vrste algoritma), pa je poželjno korišćenje što jednostavnijih algoritama bez smanjenja stepena sigurnosti.
Postupak prenosa podataka korišćenjem SSL protokola deli se u dva odvojena koraka:
uspostavljanje sigurne veze (handshake), prenos podataka.
Postupak prenosa podataka
U postupku uspostavljanja veze između strana dogovaraju se kriptografski parametri potrebni za uspešno kreiranje sigurnog komunikacijskog kanala.Osnovni parametri koji se dogovaraju su:
verzija protokola (trenutna verzija protokola je 3.02),kriptografski algoritmi koji će biti upotrebljeni (koje obe strane podržavaju),opciona provera identiteta učesnika u komunikaciji (međusobna razmena certifikata),generisanje zajedničke tajne.
Kriptografski parametri
Prenošenje podataka sastoji se od četiri koraka:
fragmentiranje podataka u pakete fiksne dužine,kompresija podataka,zaštita integriteta podataka,šifrovanje podataka.
Takvi podaci prosleđuju se nižem nivou prenosa podataka (TCP), koji se brine za njihov siguran dolazak na ciljnu IP adresu i port.
Asimetrični algoritmi koriste autentikaciju strana u komunikaciji i generisanje zajedničkih tajni i ključeva. Upotreba asimetričnih algoritama je minimizirana zbog njihovih velikih zahteva na procesorske resurse (tipično 100 puta sporiji od simetričnih algoritama).
Simetrični algoritmi koriste se za šifrovanje podataka u paketima i zaštitu podataka od promene (generisanje potpisanih sažetaka dokumenta jednosmernim HASH funkcijama).
Asimetrični i simetrični algoritmi
Internet adresarORGANIZACIJA INTRENET ADRESAR
CHIPS, New York www.chips.org
EAN International, Brisel www.ean.be
Elektronski časopisi Fortune i Money www.pathfinder.com
Electronic Commerce World Institute www.ecworld.org
Evropska unija – elektronska trgovina
www.ispo.cec.be/Ecommerce Global Information Infrastructure
Commissionwww.gii.org
International Monetary Fund www.imf.org
Journal of Commerce www.joc.com
Netgrocer www.netgrocer.com
New York Stock Exchange www.nyse.com
Internet adresar (nastavak)
ORGANIZACIJA INTRENET ADRESAR
SWIFT Brisel www.swift.com
US government – electronic commerce
www.ecommerce.gov
Wall*Mart www.walmart.com
World Bank www.worldbank.org
World Trade Centar Association www.wtca.org
World Trade Organization www.wto.org
WWW konzorcijum www.w3.org
Razvoj Interneta je stvorio uslove za nov pristup poslovanjuRazvoj Interneta je stvorio uslove za nov pristup poslovanju::
Virtuelne organizacije su promenile tradicionalni radni Virtuelne organizacije su promenile tradicionalni radni ambijentambijent..
Elektronska trgovina postaje efikasan metod regulisanja Elektronska trgovina postaje efikasan metod regulisanja ponude i potražnjeponude i potražnje..
Elektronsko bankarstvo omogućava brže i jednostavnije Elektronsko bankarstvo omogućava brže i jednostavnije finansijske transakcijefinansijske transakcije..
Elektronsko poslovanje u javnoj upravi omogućava Elektronsko poslovanje u javnoj upravi omogućava efikasniju realizaciju poslovanja države sa preduzećima i efikasniju realizaciju poslovanja države sa preduzećima i građanimagrađanima..
Bez obzira na recesiju u računarskoj industriji, narednih Bez obzira na recesiju u računarskoj industriji, narednih godina se predviđa rast e-poslovanjagodina se predviđa rast e-poslovanja..
Zaključak
