Download - KOMENTAR NOVOG ZPP
14.2.2012
Struni komentar
NOVINE U ZAKONU O PARNINOM POSTUPKU - "Sl. glasnik RS", br. 72/2011Zakon o parninom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - dalje: novi ZPP), donela je Narodna skuptina na sednici 26.9.2011. Istog dana ga je Ukazom proglasio predsednik Republike, i stupio je na snagu 1.2.2012. godine. Novi ZPP sadri bitne novine znaajne za ubrzanje postupka, potovanje prava stranaka u sporu, poveanje procesne discipline i ostvarenje pravne sigurnosti. Tako e je bilo nuno da se propie ili uskladi postupanje u postupku sa novim materijalno-pravnim propisima. U Zakon su ugra ene Preporuke Saveta Evrope i reenja iz uporednog zakonodavstva modernih demokratskih drava. U ovom radu bie izloene izmene i dopune polaznog Zakona o parninom postupku ("Sl. glasnik RS", 125/2004 od 22.11.2004. godine) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Sl. glasnik RS", 111/2009 od 29.12.2009. godine) - dalje: ZPP iz 2004 - , ali i vi enje autora u odnosu na nova reenja i njihov znaaj za poloaj stranaka u sporu i obavezu sudova prilikom postupanja u postupku. lanovi Osnovnih odredbi (prvi deo) su u tekstu koji sledi obra eni svaki pojedinano sa ukazivanjem na sve izmene, ukljuujui gramatike ispravke i jeziko doterivanje normi. Drugi deo (tok postupka), trei deo (posebni postupci) i etvrti deo (prelazne i zavrne odredbe) su predstavljeni sa izmenama koje se tiu novih zakonskih reenja, ali bez tako detaljnog uoavanja svih razlika budui da je ceo tekst popravljan (terminoloki, gramatiki, stilski) u odnosu na polazni ZPP iz 2004.godine i Novele iz 2009.godine. Prema tome, nakon lana 14. su navedeni (obra eni) samo oni lanovi novog ZPP-a u kojima ima izmena ili dopuna u odnosu na ZPP iz 2004.
OPTE ODREDBEOSNOVNE ODREDBEOsnovne odredbe ure uju naela postupka. Novi ZPP je zadrao naela iz ZPP-a iz 2004, ali su neka od njih detaljnije razra ena. lan 1. Ovim zakonom ure uju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje u parnicama za reavanje sporova nastalih povodom povrede prava linosti i sporova iz porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih gra anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka. Napomena: prvim lanom je propisano naelo zakonskog regulisanja pravila postupka. U ZPP-u iz 2004. je umesto dela reenice koji je istaknut crnim slovima stajao tekst: prilikom reavanja gra anskopravnih sporova iz linih, porodinih itd. Na ovaj nain su prvi put sporovi nastali povodom povrede prava linosti jasno i pravilno oznaeni. lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava. Sud ne moe da odbije odluivanje o zahtevu za koji je nadlean. Napomena: Stav 2. je gramatiki popravljen utoliko to je re odbiti (u infinitivu) zamenjena reima da odbije.
ParagrafLex
Strana 1.(od 34)
14.2.2012lan 3. U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku. Stranke mogu slobodno da raspolau zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju. Sud nee da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim obiajima. Napomena: U stavu 1. je re stavljeni zamenjena reima postavljeni. Stav 2. je gramatiki popravljen utoliko to je re raspolagati zamenjena reima da raspolau, a to je uinjeno i sa rei odrei. U stavu 3. je nedozvoljeno raspolaganje dopunjeno i dobrim obiajima. Dobri obiaji u modernom pravu, mada nisu izvor prava, su znaajni za njegovu primenu. Jedna od definicija dobrih obiaja je: To su pravila drutvene zajednice koja su nastala i koja nastaju stalnim i dugotrajnim ponavljanjem istog naina ponaanja u sluajevima pojave istih drutvenih odnosa u okviru ue ili ire drutvene zajednice u zavisnosti od ekonomsko-politikih, istorijskih, kulturnih, socijalnih, etnikih i drugih uslova. Naroiti znaaj imaju u privrednim odnosima i trgovinskom pravu. Prema tome, procena nedozvoljenog raspolaganja stranaka treba da bude merena i prema dobrim obiajima. lan 4. Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Sud moe da iskljui javnost samo u sluajevima propisanim zakonom. Napomena: U stavu 2. je propisano da sud moe da iskljui javnost, a u ZPP-u iz 2004. je propisano da e sud iskljuiti javnost (samo u sluajevima propisanim zakonom). Odluka suda je sada diskrecione prirode, umesto obavezne prirode. Raspravno naelo sadrano u prvom stavu je ostalo nepromenjeno. lan 5. Sud e svakoj stranci da prui mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke. Umesto stava 2. ZPP-a iz 2004. su sada propisani st. 2. i 3. koji glase: Sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni, samo ako je to zakonom propisano. Sud ne moe svoju odluku da zasnuje na injenicama o kojima strankama nije pruena mogunost da se izjasne osim ako zakonom nije drugaije propisano. Napomena: Ovim se jo vie naglaava naelo kontradiktornog postupka kao i pravilo o obaveznom ueu stranaka u postupku. lan 6. U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u
ParagrafLex
Strana 2.(od 34)
14.2.2012skladu sa Ustavom i zakonom. Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. Napomena: Ovaj lan u potpunosti odgovara lanu 6. ZPP-a iz 2004. (nakon izmena Novelama iz 2009.). lan 7. Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvr uju te injenice. Izmene su u stavovima 2, 3. i 4. ZPP iz 2004. tako da je sada pravilo propisano u dva stava. St. 2. i 3. glase: Sud e da razmotri i utvrdi samo injenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predloile, ako zakonom nije drugaije propisano. Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3). Napomena: Naelo dispozicije je pretrpelo znatne izmene. Ovo naelo inae predstavlja osnovno procesno naelo i ispoljava se povodom pokretanja postupka, odravanja postupka u toku, raspolaganja predmetom parnice i raspolaganjem procesnim materijalom. Posebno je naglaeno. Stranke iznose stanje stvari i nude sudu dokaze. Afirmisan je i naglaen raspravni princip jer stranke i dalje dominiraju u stvaranju injenine podloge odluke. Sud injeninu gra u po pravilu, ne prikuplja sam ve je dobija od stranaka i podlogu za odluku obrazuje od injeninog materijala koji su stranke iznele. Dokazi se izvode na predlog stranaka, a sud i dalje odluuje koji e se dokazi izvesti. Sud tako e ima odre enu ulogu iako je domet istranog naela suen (st. 2). Naime, suena su procesna ovlaenja suda. Sud samo izuzetno samoinicijativno prikuplja procesnu gra u. Sud ima ovlaenja da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile samo kada se radi o nedoputenim dispozicijama stranaka (i kad je to posebnim propisima predvi eno). Umesto nekadanjeg naela materijalne istine koje je u praksi bilo pogreno interpretirano sada je formulisan princip prikupljanja procesne gra e, kao nuna radna metoda koja obezbe uje zakonitost odluke. Sud je duan da utvrdi samo injenice koje su stranke iznele i izvede dokaze koje su stranke predloile. Princip prikupljanja procesne gra e konkretizovan je kroz pravilo: - o dunosti stranaka da iznesu procesni materijal, - da se potpuno izjasne o svim injenicama koje su od znaaja za reenje spora, - o obaveznom odgovoru na tubu, - o staranju suda da se stanje stvari utvrdi pravilno, - o tome da sud nije vezan za dispozitivne parnine radnje kojima se prekorauju granice slobode - da sud moe da naredi da se stranka informativno saslua, - da sud postavlja pitanja itd. lan 8. Sud odluuje po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine (ranije: zajedno) i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje e injenice da uzme kao dokazane. Ovaj je lan samo jeziki ure en i prekomponovan, a sutina je ista raspolaganja,
ParagrafLex
Strana 3.(od 34)
14.2.2012lan 9. Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Sud je duan da sprei i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku. Napomena: Izbrisan je stav 2. iz ZPP-a iz 2004. koji je propisivao da su stranke, umeai i njihovi zastupnici duni da govore istinu pred sudom. Ovim je naelo savesnosti sueno. Stranke, umeai i njihovi zastupnici nee se ponaati savesno ukoliko ne govore istinu i takvo ponaanje e sud ceniti prilikom ocene dokaza. Budui da ZPP-om iz 2004. nije propisana sankcija ukoliko ne govore istinu takvo ponaanje nije ocenjivano kao zloupotreba prava. lan 10. Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Stav 2. ZPP iz 2004. je promenjen utoliko to su propisana dva stava koja glase: Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odre enim vremenskim okvirom za preduzimanje parninih radnji (dalje: vremenski okvir) i sa to manje trokova. Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama. Napomena: Ovim lanom je propisano naelo su enja u razumnom roku (u teoriji ranije poznato kao naelo procesne ekonomije i naelo efikasnosti). Stavom 1. je proklamovano pravilo o su enju u razumnom roku. Standardi: deija prava i radni sporovi, imaju prioritet. Inae, ova naela su ZPP-om iz 2004. ve konkretizovana kroz: - nova pravila o roitima; - propisivanje mnogih novih rokova za stranake i sudske parnine radnje; - novu koncepciju pripremnog postupka; - promene u postupku za vraanje u pre anje stanje; - pravila o prekluziji za iznoenje novuma i materijalnopravnih prigovora; - mogunost da se u pripremnom postupku odlui; - uvo enje presude zbog proputanja; - ogranienje broja ukidanja prvostepene presude i obavezno otvaranje drugostepene rasprave itd. Znaajna je novina u tome to je sudija duan da unapred odredi vremenski okvir i zapreena je sankcija za nepostupanje u okviru roka. Pred sudijama je novi zadatak da, nakon to stranke istaknu dokazne predloge, naprave plan rada, izvre procenu koliko je vremena potrebno za pribavljanje isprava, drugih spisa, da se izvede dokaz vetaenja i da se izvedu predloeni dokazi. Od obimnosti predloenih dokaza zavisie i duina vremenskog okvira. Budui da duina postupka zavisi i od postupanja drugih slubi suda (pisarnica, dostavna sluba) kao i drugih organa, efikasnosti vetaka, opstrukcije dunika, nesavesnog rada punomonika, ini se da je predvi ena sankcija za
ParagrafLex
Strana 4.(od 34)
14.2.2012sudiju za sada preuranjena bez obzira na instrumente koji mu stoje na raspolaganju u novom ZPP-u za ubrzanje postupka. lan 11. Konkretizovano je postupanje suda i upuivanje stranaka na medijaciju i ukazivanje na mogunost medijacije i vansudskog reavanja spora tako to glasi: Sud e da uputi stranke na medijaciju ili na informativno roite za medijaciju, u skladu sa zakonom, odnosno da ukae strankama na mogunost za vansudsko reavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman nain. Napomena: Vraeno je naelo pouke neuke stranke kao obaveza suda da poui stranku koja se ne koristi svojim pravima iz neznanja u ta spada (izme u drugih radnji suda) i upuivanje na vansudsko reavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman nain. lan 12. Ako odluka zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam da rei to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije predvi eno. Napomena: Ovaj je lan izmenjen samo utoliko to poinje sa rei "Ako" umesto rei "Kad" i to je re "reiti" iz infinitiva prevedena u rei "da rei". lan 13. U parninom postupku protiv uinioca krivinog dela, sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim. Napomena: Zbog povrede prava na pristup sudu je uvedeno naelo ogranienog dejstva pravnosnane krivine presude tako to pravnosnana krivina presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema licu koje nije imalo pravo da uestvuje u krivinom postupku. U praksi se to odnosi najee na osiguravajue organizacije koje su po pravilu tuene u parnicama za naknadu tete, a nisu uestvovale u krivinom postupku protiv uinioca krivinog dela koji je tetnik u parnici za naknadu tete. To konkretno znai da e u parnici za naknadu tete po tubi oteenog, osiguravajua organizacija moi da dokazuje, na primer, kako je dolo do saobraajne nesree u kojoj je oteeno lice nastradalo jer pravnosnana krivina presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema njoj. lan 14. Stranke preduzimaju parnine radnje u pisanom obliku izvan roita, a usmeno na roitu, ako za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu. Napomena: Ovaj je lan samo jeziki sre en i sutinski nema promena na koji se nain preduzimaju parnine radnje. Naelo pismenosti i usmenosti je ZPP-om iz 2004. pretrpelo odre ene izmene u njihovoj konkretizaciji u odnosu na ranija reenja. Pojaan je znaaj pismenosti. Iskljuena je mogunost da se pismeni podnesci zamenjuju izjavama na zapisnik (odgovor na tubu, protivtuba, nalaz vetaka, punomo - iskljuivo u pismenom obliku). Na ovaj nain se vie ne troi sudsko vreme, a sa druge strane, spreavaju se stranke da izbegnu plaanje taksi za inicijalne podneske.
NADLENOST I SASTAV SUDA Zajednike odredbeSudska praksa je uoila nejasnoe koje su sada otklonjene, a tiu sevremenskog okvira do kada se sud moe oglasiti mesno nenadlenim po prigovoru tuenog. Uveden je rok od 8 dana za sud u okviru koga mora da odlui o mesnoj nadlenosti bilo po prigovoru bilo po slubenoj dunosti. Uvo enjem roka od 8 dana se ubrzava postupak. Osim toga odluivanje o prigovoru mesne nenadlenosti sa glavnom stvari je bilo bespredmetno za stranke, a deavalo se da se i zaboravi na prigovor pa da to bude albeni razlog. Sve ove nepravilnosti u radu suda
ParagrafLex
Strana 5.(od 34)
14.2.2012e biti otklonjene uvo enjem ovog roka. lanom 19. stav 3. novog ZPP-a je propisan rok od 8 dana u kome se sud moe oglasiti mesno nenadlenim od dana prijema odgovora na tubu. I u sluaju kada se tuba ne dostavlja na odgovor sud u roku od od 8 dana mora da odlui o prigovoru (istaknut na pripremnom roitu ili na prvom roitu za glavnu raspravu kada se pripremno ne odrava, a pre uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari). Tako e je propisan rok od 8 dana i u situaciji kada se sud oglaava mesno nenadlenim po slubenoj dunosti kada postoji iskljuiva nadlenost nekog drugog suda.
Sastav sudaSu enje u sudskom veu je ustavna kategorije pa je taj koncept predvi en i u novom ZPP-u u svim postupcima po pravnim lekovima te je propisan sastav vea od troje sudija. Kako lan 142. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) dozvoljava odstupanje od zbornog su enja to je lanom 35. novog ZPP-a propisano da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac ukoliko zakonom nije drugaije propisano. Stavom 3. ovog lana je propisano da u parninom postupku u vezi sa porodinim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu vee sastavljeno od troje sudija. lanom 36. je ostavljena mogunost sporazumevanja stranaka za su enje u veu pre uputanja u raspravljanje. U sluaju suparniarstva potrebna je saglasnost svih suparniara.
Mesna nadlenostPosebna mesna nadlenostUvedene su dve posebne nadlenosti i to u sporovima potroaa i u sporovima zbog povrede prava linosti. lan 45 Za su enje u sporovima za zatitu prava potroaa, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju potroa ima prebivalite, odnosno boravite. Napomena: Ovim lanom je uvedena nova posebna nadlenost u sporovima za zatitu potroaa i to kako u individualnom sporu tako i za kolektivnu tubu. Ove tube su predvi ene Zakonom o zatiti potroaa ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) i Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009). Tako su usaglaene procesne odredbe materijalnih zakona sa novim ZPP-om. lan 46. Za su enje u sporovima zbog povrede prava linosti, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju je tetna radnja izvrena ili sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite Napomena: Novina je to se prvi put procesnim zakonom daje znaaj sporovima zbog povrede prava linosti pa je pored toga to je u lanu 1. (kojim se definiu pravila postupka) navedena ova vrsta spora, uvedena i posebna mesna nadlenost u sporovima zbog povrede prava linosti. Time se i na ovaj nain daje poseban znaaj zatiti ovog specifinog prava.
Odre ivanje mesne nadlenosti od strane najvieg suda odre ene vrstelan 62. Nadleni sud prvog stepena moe sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najviem sudu odre ene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadleni sud, ako je oigledno da e tako lake da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi.
ParagrafLex
Strana 6.(od 34)
14.2.2012O predlogu stranke za delegaciju nadlenosti odluuje nadleni sud prvog stepena reenjem protiv koga alba nije doputena, u roku od osam dana od dana prijema predloga. O zahtevu nadlenog suda prvog stepena odluuje vee najvieg suda odre ene vrste. Zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadlenosti moe da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog lana. Napomena: Znaajna je novina da predlog za delegaciju nadlenosti, stranke mogu da podnesu do pripremnog roita, odnosno prvog roita za glavnu raspravu, a nakon toga samo ako je razlog nastao ili je stranka za njega kasnije saznala. Time to e o predlogu stranke za delegaciju u veini sluaja odluivati prvostepeni sud, predmeti se nee dostavljati Vrhovnom kasacionom sudu na odluku o svakom predlogu. Tako se spreava zloupotreba procesnih ovlaenja stranaka i odugovlaenje postupka.
ISKLJUENJE I IZUZEESudska praksa je pokazala da je potrebno da se precizira sadrina zahteva za iskljuenje i izuzee i da se uvedu rokovi do kada to moe da se zahteva pa i u postupcima po pravnim lekovima. Zloupotrebe ovog instituta, a i nejasnoe pojedinih odredaba koje su razliito tumaene su uticale da se lanom 69. novog ZPP-a propie: lan 69. Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje odnosno izuzee, a najkasnije do zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke. U zahtevu mora da se navede zakonski razlog zbog koga se trai iskljuenje ili izuzee, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog blagovremeno podnet i injenice na kojima se zasniva postojanje razloga za iskljuenje ili izuzee. Zahtev za iskljuenje sudije koji odluuje po pravnom leku, stranka moe da podnese do donoenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzee u roku od 15 dana od dana prijema spisa u sud vieg stepena. Ako vee bude promenjeno, rok za podnoenje zahteva za izuzee poinje iznova da tee od dana dostavljanja stranci te odluke suda. Preciznije su odre eni razlozi za iskljuenje i izuzee sudije. lanom 66. stav 1. taka 2. novog ZPP-a je preciziran status sudije akcionara kao vlasnika vie od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, lana privrednog drutva ili lana zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik. Suen je krug sudija koji se mogu iskljuiti na: - sudiju koji je doneo odluku u istom predmetu, uestvovao u postupku medijacije ili u zakljuenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat (taka 6); i - sudiju koji je u steajnom postupku uestvovao kao steajni sudija ili lan steajnog vea i doneo odluku povodom koje je dolo do spora (taka 7). Postupanje iskljuenog sudije je ponovo uvedeno kao razlog za ponavljanje postupka (lan 426. stav 1. taka 1 novog ZPP-a)
STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICINovo je to to je sueno uestvovanje Javnog tuioca koji ima pravo da uestvuje u parninom postupku kao stranka samo u sluajevima propisanim zakonom (lan 74. stav 3 novog ZPP-a). Ostalo je i dalje procesno ovlaenje Javnog tuica da intervenie i uestvuje u parnici (lan 214. novog ZPP-a). Bitno je to to je napravljeno razgranienje izme u pojma zastupnika pravnog lica i pojma zakonskog zastupnika to je ure eno sledeim lanovima:.
ParagrafLex
Strana 7.(od 34)
14.2.2012lan 76. Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik lan 77. Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajui registar, a odre eno je posebnim propisom, optim i pojedinanim aktom pravnog lica ili odlukom suda Napomena: U primeni ZPP-a iz 2004. (a i ranijih) su primeena poistoveivanja statusa zastupnika pravnog lica i zakonskog zastupnika te je bilo nuno (zahtev sudske prakse) da se ovo razgranienje uredi samim Zakonom.
PUNOMONICIl. 84. i 85. ZPP- a iz 2004. su izmenjeni utoliko to je postulaciona sposobnost stranke jo vie suena. Tako je lanom 85. novog ZPP- a propisano da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lino ili preko punomonika koji mora da bude advokat. Oekuje se da e ovo biti garancija vee strunosti u pruanju zatite strankama i da e doprineti efikasnosti. Tako e se zatiuje advokatska struka od nadripisarstva i otklanja obaveza suda da ocenjuje da li se neko lice bavi nadripisarstvom da bi mu uskratila zastupanje. Stoga su brisane odredbe o nadripisarstvu iz lana 85. ZPP iz 2004. Ve se uju otre primedbe na ovo zakonsko reenje budui da je onemogueno strunim licima (profesori pravnih fakulteta, advokati i sudije u penziji, istaknuti pravnici itd) zastupanje lanova porodice ili srodnika do odre enog stepena srodstva kakva reenja postoje u uporednom pravu. Izuzetak je punomonik pravnog lica koji mora da bude zaposlen u tom pravnom licu i da je diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom (lan 85. stav 2 novog ZPP-a). Stranku mora da zastupa advokat po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sam advokat. Napomena: Nejasnoe u ZPP iz 2004. su uticale na nedoumice u sudskoj praksi Vrhovnog suda Srbije pa je smatrano da i stranku koja je advokat mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima. U skladu sa tim tumaenjem su odbacivane revizije kao neuredne ukoliko su ih izjavili advokati-stranke lino. Sada je nepreciznost otklonjena eksplicitnom zakonskom normom. lanom 88. stav 3. je preciziran obim zamene punomonika od strane advokatskog pripravnika utoliko to pripravnik ne moe da zamenjuje u postupcima po pravnim lekovima. Iz lana 89. ZPP-a iz 2004. je brisan stav 2. kojim je bilo propisano da je advokatu uvek potrebno posebno punomoje za podnoenje predloga za ponavljanje postupka budui da je lanom 85. stav 3. novog ZPP - a propisano da stranku mora da zastupa advokat po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sam advokat. Bilo je suvino da advokat koji ve zastupa stranku mora da ima novo punomoje za predlog ponavljanje postupka i ini se da je bespotrebno postojala razlika izme u predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova. Odredba o prestanku punomoja je dopunjena tako to osim to prestaje smru fizikog lica, punomoje prestaje i proglaenjem za umrlog i gubitkom poslovne sposobnosti (lan 93. stav 1) to predstavlja logino zaokruenje. Odredba o prestanku punomoja koje je izdalo pravno lice je dopunjena tako to osim to punomoje prestaje prestankom pravnog lica, prestaje i otvaranjem steajnog postupka i postupka likvidacije (lan 94. stav 1.). Sudska praksa je ve tako i postupala pa je ovom dopunom uskla en novi ZPP sa sudskom praksom
PODNESCIZakon o elektronskom potpisu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Zakon o elektronskom dokumentu ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009) su neminovno uticali da se i u parnini postupak uvede savremena tehnologija kao to je elektronska pota. lan 98. stav 2.
ParagrafLex
Strana 8.(od 34)
14.2.2012Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upueni sudu telegramom i elektronskom potom, u skladu sa posebnim zakonom. Nova odredba je i: lan 98. stav 5. Pisani podnesci se podnose iskljuivo izvan roita i to najkasnije 15 dana pre dana odravanja roita. Na taj nain e biti onemoguena uoena praksa da se na roitima prilau podnesci to dovodi do odlaganja, a propisani rok e omoguiti sudu da podnesak dostavi protivnoj stranci blagovremeno pre roita. Odredba o novanom kanjavanju lica koja vre aju sud u podnesku (lan 186. novog ZPP-a) je premetena u glavu XV - Nepotovanje procesne discipline, gde joj je i mesto na koji nain je unapre ena sistematizacija novog ZPP-a.
ROKOVI I ROITA RokoviOdredbom lana 102. stav 2. novog ZPP-a je propisano da ako rokovi nisu odre eni zakonom (sudske rokove) odre uje sud u skladu sa vremenskim okvirom. Ovim je konkretizovan lan 10. stav 2. novog ZPP-a. Na taj nain sud u toku itavog postupka mora da ima aktivan odnos prema predmetu spora uskla ujui preduzimanje procesnih radnji sa zadatim okvirom za presu enje. lan 107. ZPP iz 2004. je sada lan 104. i dopunjen je stavom 4. kojim je propisano da ako je podnesak upuen elektronskom potom, kao vreme podnoenja sudu smatra se vreme koje je naznaeno u potvrdi o prijemu elektronske pote.
Roitalanom 105. novog ZPP-a je preciznije propisana sadrina poziva za roita u st. 3. i 4. koji glase: lan 105. st. 3. i 4. Sud e u pozivu za pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu da upozori stranke na zakonske posledice izostanka sa roita, kao i na dunost da obaveste sud o promeni adrese (lan 144). Sadrina poziva je ista za sve uesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Znaajno je u ovoj novini to to je obezbe en isti odnos prema predmetu spora bez obzira na status uesnika. Novom odredbom se razra uje elektronska pota u parninom postupku koja glasi: lan 106. Sud moe da uputi strankama i drugim uesnicima u postupku poziv za roita ili obavetenje o otkazivanju roita putem elektronske pote, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue da sud primi povratni podatak da je lice poziv, odnosno obavetenje primilo. Odredba o odlaganju roita (lan 108. novog ZPP-a) je dopunjena odredbom da sud moe izuzetno da odloi roite ako je to potrebno radi izvo enja dokaza ili zbog spreenosti sudije. Stavom 2. je propisano da e sud prilikom odlaganja roita, uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne moe da bude dui od jedne treine prvobitno odre enog vremenskog okvira. Stavom 4. je propisano da e sud prilikom odlaganja roita odmah odrediti vreme
ParagrafLex
Strana 9.(od 34)
14.2.2012odravanja novog roita u okviru vremenskog okvira. Napomena: Pretpostavka je da sudija dobro poznaje predmet u kom postupa i da je dobro pripremljen za svako roite. Me utim, ova odredba e tu pretpostavku da uini injenicom. Osim toga, sudija mora da bude dobar planer vremena. Odlaganje roita na neodre eno vreme vie nije mogue to je nekada bila uobiajena praksa u mnogim predmetima koji su na taj nain postali "stari". Sve e to uticati na skraenje vremena trajanja parnice to je jedan od ciljeva novog ZPP-a. Sa druge strane se obezbe uje uredna dostava proglaenjem reenja na roitu koje se odlae i smanjenje trokova oko odailjanja poziva i raznih komplikacija koje time mogu nastati.
Vraanje u pre anje stanjeJedina izmena/dopuna je sadrana u lanu 114. novog ZPP-a utoliko to je i neuredan predlog (pored neblagovremenog i nedozvoljenog) razlog za izuzetnu dozvoljenost albe ukoliko je usvojen takav predlog za vraanje u pre anje stanje.
ZAPISNICINovina je propisana lanom 115. stav 4. novog ZPP-a kojim je regulisano da sudija moe da poveri vo enje zapisnika sudijskom pomoniku ili sudijskom pripravniku. Napomena: Ova novina e omoguiti usavravanje mladih kadrova i pripreme za kasniji samostalni rad. kolovanje u Pravosudnoj akademiji sa sudijom mentorom u sudu e na ovaj nain biti propraeno praktinim radom. lanom 118. je konkretizovana mogunost da se roita tonski snimaju: lan 118. Zapisnik se sastavlja izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije, a moe i na osnovu stenografskih beleaka ili zapisa nainjenog pomou ure aja za tonsko ili optiko snimanje. Ova novina je dalje razra ena novim lanovima koji glase: lan 119. Sud moe da odlui reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, da se roite snima tonski ili optiki. Protiv reenja iz stava 1. ovog nije dozvoljena posebna alba. Snimak mora da sadri sledee podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme odravanja roita, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika, kao i podatke o identitetu lica ija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave vie lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu. Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog lana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes. lan 120. Tonski, odnosno optiki snimak roita je deo sudskog spisa. Nain snimanja roita, prenoenja snimka u zapisnik i nain uvanja snimka roita ure uje se Sudskim poslovnikom. lan 121. Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadri sve to se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.
ParagrafLex
Strana 10.(od 34)
14.2.2012Stranke mogu da trae zapisnik iz stava 1. ovog lana. Ako se zapisnik iz stava 1. ovog lana i tonski zapis bitno razlikuju po sadrini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika. Sud e po prigovoru stranke iz stava 3. ovog lana, u roku od tri dana reenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog lana ili da odbije prigovor. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA Nain dostavljanjaU dosadanjoj sudskoj praksi su uoeni znaajni problemi vezani za radnju dostavljanja koji su usporavali rad suda. Zakonodavac je u pokuaju poboljanja stanja ponudio izvesna poboljanja i pojednostavljenje dostave tamo gde je to bilo mogue. Ovo je veoma bitno jer uredna dostava omoguava sudiji da ostvari su enje u unapred postavljenom vremenskom okviru. Bitne novine u lanu 128. novog ZPP-a su da se pismena dostavljaju i preko lica sa javnim ovlaenjima, a to se konkretno odnosi na belenike. Propisano je da su lica koja dostavlja zatekne na mestu na kome treba da se izvri dostavljanje duna da na njegov zahtev prue podatke o svom identitetu. Bitna novina je da je nadleni organ policije duan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova dostavljanja. Ranije su pomagali parninom sudu po dobroj volji jer nisu bili obavezni. Ova odredba e umnogome pomoi u uspenom dostavljanju. Bitna novina je sadrana i u lanu 129. novog ZPP-a kojim je propisano da dostavljanje moe da se vri i elektronskim putem, u skladu sa posebnim propisima uz uslov da je mogue da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno. Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odtampani elektronski zapis o danu i asu kada je ure aj za elektronski prenos podataka zabeleio da je pismeno poslato primaocu, naziv poiljaoca i primaoca i naziv pismena. Sledea novina je propisana u lanu 130. novog ZPP-a, kojim je popisano da stranke mogu neposredno i blagovremeno da upuuju podneske i druga pismena jedna drugoj i da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu. Ogranienje se odnosi na pismena za koja je propisano lino dostavljanje. Oekuje se e ovim putem postii ubrzanje postupka i smanjenje trokova. Dostavljanje fizikim licima vri se na adresu koja je oznaena u tubi, odnosno na adresu prebivalita ili boravita upisanu kod organa nadlenog za vo enje evidencije o linim kartama (lan 131. stav 1. novog ZPP-a). Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivalita (lan 131. stav 4. novog ZPP-a). lanom 136. stav 3. novog ZPP-a je nain dostavljanja javnom beleniku i izvritelju izjednaen sa nainom dostavljanja advokatu. Bitna novina je da pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena moe da se vri u sudu polaganjem u poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda (lan 137. novog ZPP-a), a dostavljanje vri ovlaeno lice suda. lan 138. Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog pregratka duan je da preuzme sva pismena koja su poloena u pregradak).
ParagrafLex
Strana 11.(od 34)
14.2.2012Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica je duan da pismeno preuzme iz sudskog pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak. Ako pismeno ne bude podignuto u tom roku, dostavljanje se vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Advokat moe da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena preuzme iz sudskog pregratka. lan 141. novog ZPP-a propisuje pravila dostavljanja pismena koja se lino dostavljaju (tuba, reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba i pravni lek). Izostavljeno je ranije pravilo da dostavlja zakazuje licu kome treba pismeno da se dostavi novi termin dostave. Sada je propisano da ako se lice kome pismeno mora lino da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvri, pod uslovom da je adresa tana, dostavlja e da ostavi obavetenje da pismeno moe da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokuanog dostavljanja. U tom sluaju kopija pismena se istie i na oglasnoj tabli suda. Po proteku roka smatra se da je dostavljanje izvreno. Sadrina obavetenja iz stava 2. lana 141. novog ZPP-a je propisana tako da sadri: ime i prezime lica kome je pokuano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i as kada je pokuano dostavljanje, adresu na kojoj je pokuano dostavljanje, naznaku da pismeno moe da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da e kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da e po proteku ovog roka da se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba da se dostavi dravnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vri po odredbama lana 131. ovog zakona (Dostavljanje dravnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena. Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivalita).
Utvr ivanje i promena adreseNovina je vraanje nekadanjeg reenja (ZPP iz 1977.) da e sud od nadlenog organa da pribavi potrebne podatke ako stranka kojoj je sud naloio da dopuni podnesak navo enjem tane adrese protivne stranke kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogunosti da sama sazna adresu i o tome podnese sudu dokaze, sud e od nadlenog organa da pribavi potrebne podatke (lan 143 novog ZPP-a). Napomena: Praksa je pokazala da stranke najee nisu mogle da postupe po naredbi suda jer nisu u mogunosti da same pribave adresu suprotne stranke to ih je u krajnjoj liniji onemoguavalo da ostvare svoja prava. Da bi im se u tome pomoglo bilo je nuno vraanje starog reenja. Brisana je odredba o bezuspenom dostavljanju iz lana 140. ZPP-a iz 2004. godine, ali je propisana obaveza da je stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje due od 30 dana sa adrese na koju je dostavljanje ve izvreno, duna da o tome obavesti sud i odredi punomonika za primanje pismena (lan 145 novog ZPP-a). Napomena: Odredba o bezuspenom dostavljanju je bila i nejasna i primenljiva u sutini samo za sluaj upravo u situaciji koja je novim ZPP- om regulisana. Stoga je ovo bolje reenje jer je jasno na ta se odnosi i obavezuje stranke da u sluaju odsustva dueg od 30 dana izveste sud i odrede punomonika za primanje pismena. Stranke se ovom odredbom obavezuju na procesnu disciplinu, a sve u cilju neometanog rada u predmetu i su enja u razumnom roku
Punomonik i zastupnik za primanje pismenaNovo je to to je uveden rok od 30 dana (od dana dostavljanja poziva) koji sud ostavlja stranci ili njenom zakonskom zastupniku koji se nalaze u inostranstvu, da odrede punomonika za primanje pismena u Republici Srbiji (lan 146). Nadalje su razra ena pravila za sluaj otkaza punomonika za primanje pismena
ParagrafLex
Strana 12.(od 34)
14.2.2012lan 146. st. 2. i 3. Ako punomonik za primanje pismena otkae punomoje, a stranka ne odredi drugog punomonika u roku od 30 dana od prijema obavetenja o otkazu punomoja, sud e stranci na njen troak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vri dostavljanje preko njega, dok ne primi obavetenje stranke o odre ivanju novog punomonika Stranci koja opozove punomonika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog punomonika, sud e dostavljanje da vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, sve dok ta stranka ne odredi drugog punomonika za primanje pismena. Brisana je odredba o sporazumu o adresi dostavljanja iz lana 143. ZPP iz 2004. jer je praksa pokazala da ova odredba nije primenjivana i kao suvina nije nala mesto u novom ZPP.
TROKOVI POSTUPKA Parnini trokovi i trokovi u postupku za obezbe enje dokazaNema bitnijih izmena u ovoj glavi novog ZPP-a. Izmene u lanu 161. se odnose na trokove javnog tuioca. Tako je sada propisano da ako javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, trokovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tuilac isplatie se iz sredstava javnog tuilatva (ranije iz sredstava suda). Tako e, trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 214) padaju na teret sredstava javnog tuilatva (ranije iz sredstava suda). Besplatna pravna pomo je ustavno pravo gra ana. U toku je izrada Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi koji e ovo pitanje detaljnije regulisati. lan 170. Sud e u toku itavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomo kad je stranka potpuno oslobo ena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), ako je to nuno radi zatite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom. Sud je duan da odlui o pravu na besplatnog punomonika u roku od osam dana od dana podnoenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja albe drugostepenom sudu. U sluaju iz stava 2. ovog lana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zatita prava stranke tee od dana dostavljanja reenja kojim je odlueno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu pomo. Besplatnog punomonika postavlja i razreava predsednik suda po redosledu sa spiska advokata iz lana 81. stav 1. ovog zakona. Odredbe ovog zakona o punomonicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomonika, ako u odredbama ove glave zakona nije drugaije propisano. Postavljeni punomonik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga. Predlog za razreenje besplatnog punomonika moe da podnese i stranka. Protiv reenja suda kojim se odluuje o postavljanju i razreenju punomonika nije dozvoljena alba.
POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJAZadran je institut o spornom pravnom pitanju, ali su usvojene izvesne korekcije. Tako je skraen rok sa 90 na 60 dana u okviru koga je Vrhovni kasacioni sud duan da odlui o spornom pravnom pitanju (lan 183. stav 3. novog
ParagrafLex
Strana 13.(od 34)
14.2.2012ZPP-a). Sud e uz zahtev da priloi i sopstveno tumaenje spornog pravnog pitanja (ZPP-om iz 2004. je propisano da sud moe da priloi sopstveno tumaenje). Zahtev se ne dostavlja strankama na izjanjavanje. Napomena: Skraenje roka je u duhu naela su enja u razumnom roku. Umesto diskrecionog prava sada postoji obaveza za sud da uz zahtev priloi i sopstveno tumaenje spornog pravnog pitanja. Na ovaj nain e se obezbediti ozbiljan pristup od strane suda koji se obraa Vrhovnom kasacionom sudu radi reenja spornog pravnog pitanja. U praksi se neretko doga alo (naroito u poetku primene ZPP iz 2004.) da se prvostepeni sud koristi ovim institutom i onda kada nisu ispunjeni uslovi za to traei od najvieg suda da se izjasni najee o primeni materijalnog prava u nekom konkretnom sluaju. Novina je lan 182. novog ZPP-a kojim je propisano da e Vrhovni kasacioni sud da odbaci nepotpun i nedozvoljen zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja. ZPP iz 2004. nije imao odredbu koja regulie ovakvu procesnu situaciju. Vrhovni kasacioni sud odbacuje nepotpune i nedozvoljene zahteve pa je ovom odredbom samo uskla en ZPP sa sudskom praksom. Zahtev je inae nedozvoljen, ako je o takvom zahtevu Vrhovni kasacioni sud ve doneo odluku.
NEPOTOVANJE PROCESNE DISCIPLINENovane kazne su poviene i postavljen je raspon kazni utoliko to e sud u toku postupka da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fiziko, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice, koje u podnesku vre a sud, stranku ili drugog uesnika u postupku (lan 186 stav 1. novog ZPP-a). Kazna od 10.000 do 150.000 dinara je propisana i za punomonika za primanje pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese (lan 188. novog ZPP-a). Ista kazna je predvi ena i za lica koja ometaju preduzimanje parninih radnji i dostavljanje pismena ili spisa (lan 189. novog ZPP-a). Novo je i to to sud moe da odredi i druge mere prema licu koje ometa preduzimanje parninih radnji i propisivanje da izreena kazna ne utie na izricanje kazne za krivino delo. Novina je lan 190. novog ZPP-a kojim je propisano da se u reenju o kanjavanju odre uje rok za uplatu novane kazne, da se na izvrenje novane kazne shodno primenjuju odredbe zakona koji ure uje izvrenje krivinih sankcija. Propisana je mogunost zamene novane kazne, kaznom zatvora, u skladu sa zakonom kojim se ure uje izvrenje krivinih sankcija. Za pravna lica koja ne plate novanu kaznu u roku je propisano da e se primeniti odredbe zakona kojim se ure uje odgovornost pravnih lica za krivina dela kojima se ure uje izvrenje novane kazne, kao i to da alba protiv reenja o kanjavanju ne odlae izvrenje reenja. Napomena: Odredbama o novanim kaznama, zakonodavac eli da povea procesnu disciplinu svih uesnika u postupku. Kaznama daje znaaj pravilom da se na izvrenje novane kazne shodno primenjuju odredbe zakona koji ure uje izvrenje krivinih sankcija kao i mogunou zamene novane kazne kaznom zatvora.
TOK POSTUPKATUBANovina je lan 193. novog ZPP-a kojim je propisan postupak u sluaju kada se tuba podnosi protiv Republike Srbije. Podnoenje tube je uslovljeno prethodnim obraanjem Republikom javnom pravobranilatvu sa predlogom za mirno reavanje spora, osim ako je posebnim propisom predvi en rok za podnoenje tube. Predlog za mirno reavanje spora mora da sadri sve podatke iz lana 192. ZPP-a. Podnoenjem predloga za mirno reavanje spora nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana. Ukoliko Republiki javni pravobranilac ne odgovori na predlog u roku od 60 dana, smatra se da predlog nije
ParagrafLex
Strana 14.(od 34)
14.2.2012prihvaen i u tom sluaju lice koje je podnelo predlog za mirno reavanje spora moe da podnese tubu nadlenom sudu. Za nepostupanje po ovoj proceduri predvi ena je sankcija jer e sud da odbaci tubu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog za mirno reavanje spora, odnosno ako nije protekao rok od 60 dana od podnoenja predloga. Sporazum postignut izme u Republikog javnog pravobranioca i lica koje je podnelo predlog za mirno reavanje ima snagu izvrne isprave. Isto pravilo vai i u sluaju podnoenja tube protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno reavanje spora podnosi nadlenom pravobranilatvu, odnosno ovlaenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Me utim, ova procedura se nee primenjivati ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno reavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom. Novine su unete i u tubu za utvr enje (lan 194. novog ZPP-a). Dopunjena je osnovna odredba time da tuilac moe u tubi da trai da sud samo utvrdi povredu prava linosti, pored utvr enja i postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Napomena: Kao to je i napred reeno i ovom odredbom se daje znaaj zatiti povrede prava linosti i uskla uje se procesni zakon sa procesnim odredbama materijalnog zakona. Tuba za utvr enje moe da se podnese ako tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tuilac ima neki drugi pravni interes (lan 194. stav 2). Potpuno je nova odredba u stavu 3. lana 194. novog ZPP-a i ona propisuje da tuba za utvr enje moe da se podnese radi utvr ivanja postojanja, odnosno nepostojanja injenice, ako je to predvi eno zakonom ili drugim propisom. Napomena: Ova novina je uvedena radi usaglaavanja sa Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), Zakonom o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), Zakonom o spreavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010), Zakonom o zatiti potroaa ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) i sl, kojima je propisano da se utvr enjem postojanja ili nepostojanja neke injenice reava materijalnopravni odnos po tim zakonima. Tako e je nova odredba sadrana u stavu 4. kojim je propisano da tuba za utvr enje povrede prava linosti moe da se podnese bez obzira da li je postavljen zahtev za naknadu tete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom.
Preinaenje tubeNema bitnih novina kod preinaenja tube. U lanu 200. st. 3. i 4. novog ZPP-a je pojanjeno da smanjivanje visine tubenog zahteva predstavlja delimino povlaenje tube za koje nije potreban pristanak tuenog i da se u tom sluaju ne donosi posebno reenje.
Povlaenje tubeNovo je to to se tuba moe povui sve do pravnosnanog okonanja postupka (umesto do zakljuenja glavne rasprave), ako tueni na to pristane. Rok sa 15 dana je smanjen na 8 dana u kome tueni treba da se izjasni da li pristaje na povlaenje tube (lan 202. stav 2. novog ZPP-a). U skladu sa ovom novinom propisano je postupanje suda u sluaju povlaenja tube nakon donoenja prvostepene presude i to na sledei nain: lan 202. stav 4. U sluaju da tuba bude povuena posle donoenja prvostepene presude, sud e da donese reenje kojim e da utvrdi da je tuba povuena i da je presuda bez dejstva, a ako je pre povlaenja tube izjavljena alba, sud e da
ParagrafLex
Strana 15.(od 34)
14.2.2012donese reenje kojim e da utvrdi da je tuba povuena, da je presuda bez dejstva i da odbaci albu. Napomena: Ove novine su uvedene u skladu sa pojaanim naelom dispozicije stranaka kojima se omoguava da disponiraju tubom sve do pravnosnanog okonanja postupka.
Postojanje parnicelan 197. ZPP iz 2004. je sada lan 203. novog ZPP-a. Dopunjen je stavom 3, a raniji stav 3. je sada stav 4. U novom stavu 3. je propisano da ako je u parnici koja je kasnije poela da tee presuda postala pravnosnana, sud e da odbaci tubu u parnici koja je ranije poela da tee. Dopunjen je i lan 204. novog ZPP-a novim stavom 3. kojim je propisano da presuda ima dejstvo i u odnosu na sticaoca u sluaju ako stranka otu i stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se parnica me u istim strankama dovri. Napomena: Na ovaj nain titi se sticalac od vo enja novog spora to je znaajno za pravnu sigurnost uesnika pravnog posla.
SUPARNIARIlan 199. ZPP-a iz 2004. je sada lan 205. novog ZPP-a. Brisan je stav 3. koji je propisivao da novi tuilac ne moe da naknadno stupi u parnicu uz tuioca bez pristanka tuenog posle njegovog uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari. Napomena: Ovaj je stav bio suvian jer je pravilo bilo sadrano u drugom stavu i samo je zbunjivao svojom sadrinom. I u novom ZPP-u je i dalje propisano da do zakljuenja glavne rasprave moe, pod uslovima iz stava 1. lana 205, uz tuioca da pristupi novi tuilac ili tuba moe da bude proirena na novog tuenog sa njegovim pristankom. Novi je lan 211. novog ZPP-a koji propisuje pravila za nuno suparniarstvo i glasi: lan 211. Nuno suparniarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tubom moraju da se obuhvate sva lica koja su uesnici materijalnopravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. ovog lana nisu obuhvaena tubom kao stranke, sud e da odbije tubeni zahtev kao neosnovan. O nunom suparniarstvu sud vodi rauna po slubenoj dunosti. Napomena: Prvi put ZPP uvodi odredbe o nunom suparniarstvu o emu se sudska praksa ve odavno izjasnila i postavila pravila postupanja. ZPP-om je sada sudska praksa normirana. I uopteno reeno kvalitet izmena ZPP je i u tome to su, vie nego do sada, potovani vaei stavovi sudske prakse.
UEE TREIH LICA U PARNICI Uee umeaaIntervencijsko dejstvo presude je ure eno lanom 218. novog ZPP-a na taj nain to se precizira dejstvo pravnosnane presude u pogledu utvr enog injeninog stanja i pravne kvalifikacije i u kasnijoj parnici koja se vodi izme u stranke i umeaa koji joj se pridruio u pravnosnano okonanoj parnici. lan 218. U parnici izme u stranke i umeaa koji joj se pridruio, umea ne moe da osporava utvr eno injenino stanje,
ParagrafLex
Strana 16.(od 34)
14.2.2012kao i pravne kvalifikacije sadrane u obrazloenju pravnosnane presude (intervencijsko dejstvo presude). Izuzetno od stava 1. ovog lana, stranka koja je bila umea ima pravo da istakne prigovor da je stranka iz ranije parnice kojoj se pridruio kao umea pogreno vodila prethodnu parnicu ili da je sud propustio da joj dostavlja pozive, podneske ili odluke. Sud moe da usvoji prigovor iz stava 2. ovog lana samo ako stranka iz stava 1. ovog lana koja je bila umea dokae da: 1) u vreme stupanja u prethodnu parnicu nije blagovremeno bila obavetena o parnici koja je time bila spreena da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda te parnice; prethodno vo ena i
2) je stranka iz parnice kojoj se pridruila kao umea, namerno ili iz grube nepanje, propustila da preduzima parnine radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda prethodne parnice, a za mogunost njihovog preduzimanja raniji umea nije znao ili nije mogao da zna; 3) je stranka iz prethodne parnice svojim parninim radnjama spreavala da nastupi dejstvo radnji umeaa. njenog
Ako stranka iz stava 1. ovog lana koja je bila umea uspe sa prigovorom iz stava 2. ovog lana, sud e da dozvoli da stranke ponovo raspravljaju o injeninim i pravnim pitanjima o kojima je raspravljeno u prethodnoj parnici.
Imenovanje prethodnika i obavetenje treeg lica o parnicilan 220. novog ZPP-a (lan 212. ZPP iz 2004.) je dopunjen stavom 4. kojim je propisano da ako je imenovani prethodnik odbio da stupi u parnicu, shodno se primenjuje odredba lana 218. ovog zakona. lan 221. novog ZPP-a (lan 213. ZPP iz 2004.) je dopunjen st. 3. i 4. Propisano je da e sud, u smislu stava 1. ovog lana, da obavesti Republikog javnog pravobranioca, odnosno ovlaenog zastupnika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, o parnici u kojoj raspolaganje stranaka ili odluka suda moe da utie na imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Stranka koja je posredstvom suda obavestila tree lice o parnici, ima pravo da se u naknadnoj parnici u kojoj je obaveteno lice stranka, poziva na intervencijsko dejstvo presude.
PREKID I ZASTOJ U POSTUPKUlanom 222. novog ZPP-a su pobrojani sluajevi u kojima sud utvr uje prekid postupka. Otvaranje postupka likvidacije vie nije razlog za prekid postupka. Novina je kod zastoja postupka (lan 227. novog ZPP-a) utoliko to sud moe da zastane sa postupkom samo kada je to izriito propisano zakonom, a ne i kada oceni da je to celishodno kako je bilo propisano lanom 219. stav 1. ZPP iz 2004. Iz pomenutog lana 219. je brisan stav 2. zbog uskla enja sa odredbom iz stava 1. lana 219. novog ZPP.
DOKAZIVANJE Opte odredbeZnaajna novina je to se osim injenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice ne dokazuju ni injenice koje stranka nije osporila (lan 230. stav 1 novog ZPP-a). Izostavljena je odredba iz lana 222. stav 3. ZPP-a iz 2004. kojim je propisano da se optepoznatim injenicama smatraju i one za koje je sud saznao u vrenju sudijske funkcije ukoliko ih je sud saoptio na raspravi strankama. Brisan je lan 226. ZPP iz 2004.
ParagrafLex
Strana 17.(od 34)
14.2.2012lanom 243. novog ZPP-a je poviena i odre ena je minimalna i maksimalna novana kazna treem licu kome sud nare uje da podnese ispravu, a ono osporava svoju dunost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi i licu koje ne priznaje da se isprava nalazi kod njega. Sud moe da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fiziko lice i odgovorno lice u dravnom i drugom organu, pravnom licu i drugoj organizaciji koje je izdalo ispravu, odnosno novanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice i drugu organizaciju koje je izdalo ispravu, ako nije postupilo po reenju suda iz lana 242. st. 2. i 3. ovog zakona. Napomena: Budui da postupanje suda u unapred odre enom vremenskom okviru zavisi od toga u kojoj meri i koliko blagovremeno mu trea lica, dravni ili drugi organ dostavlja traenu ispravu, nuno je da se propiu stroe novane kazne zbog nepotovanja obaveze da udovolje traenju suda.
SvedociNovine su u mogunosti da se izvede dokaz itanjem pisane izjave svedoka i da se svedok saslua putem konferencijske veze, korienjem ure aja za tonsko ili optiko snimanje pa je tako novim l. 245. i 246. propisano: lan 245. Svedoci se, po pravilu, sasluavaju neposredno na roitu. Sud moe reenjem da odlui da se izvede dokaz itanjem pisane izjave svedoka, u kojoj se navode saznanja o bitnim spornim injenicama, odakle su mu one poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku. Pisana izjava svedoka mora da bude overena u sudu ili od strane lica koje vri javna ovlaenja. Pre davanja izjave, lice koje uzima izjavu mora da upozori svedoka sa pravima i dunostima svedoka propisanim ovim zakonom. U sluaju iz stava 2. ovog lana, sud reenjem moe da odlui, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, da se svedok saslua putem konferencijske veze, korienjem ure aja za tonsko ili optiko snimanje. Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba. Izjavu svedoka iz st. 2. i 3. ovog lana moe sudu da podnese stranka ili sud moe da je zatrai od svedoka. Sud moe uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili ija je izjava snimljena da svoje svedoenje potvrdi pred sudom na roitu. lan 246. Tonski ili optiki snimak svedoenja je sastavni deo sudskog spisa. Tonski deo snimka svedoenja se prenosi u formu pisanog zapisnika u skladu sa odredbom lana 121. ovog zakona. Nain snimanja, prenoenja snimka svedoenja, uvanja i unitavanja snimka svedoenja ure uje se Sudskim poslovnikom. Nova je i odredba u lanu 253. stav 3. novog ZPP-a kojim je propisano da sud moe da naloi stranci da obavesti svedoka ije je sasluanje odre eno o mestu, danu i asu odravanja. Novane kazne propisane lanom 257. novog ZPP-a su poviene i sada iznose od 10.000 do 150.000 dinara ako svedok koji je uredno pozvan ne do e, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, sud moe da naredi da se prinudno dovede i snosi trokove dovo enja, a moe i da ga kazni novanom kaznom. Ako svedok do e i poto je upozoren na posledice uskrati svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraivanja neopravdani, moe da ga kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe ponovo novano da se kazni. Novana kazna se izvrava na nain propisan u lanu 190. ovog zakona. Napomena: Ove nove mogunosti sasluanja svedoka putem konferencijske veze, korienjem ure aja za tonsko ili
ParagrafLex
Strana 18.(od 34)
14.2.2012optiko snimanje, itanjem pisane izjave svedoka su uvedene u cilju ubrzanja postupka, a u skladu sa naprednim tehnikim unapre enjem. Povienje novanih kazni je u skladu sa ostalim odredbama novog ZPP-a o novanim kaznama.
VetaciNaelo dispozicije je afirmisano i kod izvo enja dokaza vetaenjem. Zbog toga je brisana odredba iz lana 250. stav 4. ZPP iz 2004. kojom je propisano da sud moe nezavisno od sporazuma stranaka da odredi drugog vetaka, ako oceni da sloenost vetaenja to zahteva. Ovakvih ovlaenja vie sud nema jer bi takva odredba bila u koliziji sa naelom dispozicije. Sada je lanom 260. (lan 250. ZPP iz 2004.) stavom 3. novog ZPP-a propisano da ako nijedna stranka ne predloi vetaenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi trokove za vetaenje ili se ne podvrgne vetaenju sud e o tim injenicama da odlui, primenom pravila o teretu dokazivanja (lan 231. stav 1). Novina je da stranka moe sudu da priloi pisani nalaz i miljenje vetaka odgovarajue struke, u vezi sa injenicama iz lana 259. ovog zakona. Procedura je propisana novim l. 261, 262. i 263. Napomena: Ovo reenje je potpuno suprotno nekadanjem stavu da je nalaz vetaka koga je stranka sama angaovala, a priori pristrasan (to su bile situacije kada stranka prilae nalaz iz postupka obezbe enja dokaza ili kada je stranka nezadovoljna nalazom vetaka koga je sud odredio pa nudi drugaiji itd). Sada je sav teret dokazivanja na strankama i njihova je dispozicija i u tome da izaberu vetake i priloe njihove nalaze. Na sudu je sada samo da vetake usaglasi. ini se da e ovo doprineti nepristrasnijim i strunijim nalazima jer angaovani vetak zna da jo jedan vetak iste struke izra uje nalaz i da e se njihovi nalazi i njihova strunost suoiti pred sudom. Nalaz i miljenje vetaka sud e da dostavi suprotnoj stranci na izjanjavanje. Sud moe reenjem da odredi da se izvo enje dokaza vetaenjem sprovede itanjem pisanog nalaza i miljenja koje je stranka priloila, a nakon izjanjavanja suprotne stranke, u smislu lana 260. stav 2. ovog zakona(lan 261. st. 2. i 3. novog ZPP-a) Sud moe da odredi izvo enje dokaza vetaenjem po slubenoj dunosti, ako je to propisano zakonom (lan 262). Dalje je propisano da se predlog iz lana 260. ovog zakona, pisani nalaz i miljenje vetaka iz lana 261. ovog zakona, kao i izjanjavanje suprotne stranke, podnose sudu najkasnije do zavretka pripremnog roita ili prvog roita za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano (lan 263). Preure ena je i odredba iz lana 251. st. 2. i 3. ZPP-a iz 2004. tako to je lanom 264. stav 4. propisano da ako za odre enu oblast vetaenja nema sudskog vetaka upisanog u registar sudskih vetaka, vetaenje moe da obavi lice odgovarajue struke koje e sud da odredi. Lice koje sud odredi je duno da pre vetaenja d izjavu da e nalaz i miljenje dati po pravilima struke i svom najboljem znanju, objektivno i nepristrasno. Novane kazne su poviene u odnosu na one propisane lanom 254. ZPP-a iz 2004. kojim je kazna bila propisana do 30.000,00 dinara. Novim ZPP, lanom 267. su propisane sledee novane kazne: Sud e da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara vetaka fiziko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja vetaenje, ako vetak ne do e na roite iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese svoj nalaz i miljenje. Sud moe da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara vetaka fiziko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja vetaenje, ako vetak bez opravdanog razloga odbije da vri vetaenje. Novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara moe da se kazni i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja vetaenje u sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana. Novana kazna se izvrava na nain propisan u lanu 190. ovog zakona. Odredba o isplati naknade trokova i nagrade vetaku je dopunjena odredbom iz lana 268. stav 3. novog ZPP-a pa je propisano da stranka koja je predloila vetaenje ili ako je sud naloio stranci da snosi trokove vetaenja odre enog po slubenoj dunosti, plaa naknadu i nagradu vetaku, a o izvrenom plaanju podnosi dokaz sudu u
ParagrafLex
Strana 19.(od 34)
14.2.2012roku od osam dana od dana uplate. Novo je i to to su propisani rokovi za vetaka i to: Rok za podnoenje nalaza i miljenja ne moe da bude dui od 60 dana (lan 269. stav 2. novog ZPP-a) s tim da vetak svoj pisani nalaz i miljenje podnosi sudu najkasnije 15 dana pre roita (lan 270. novog ZPP-a).
Sasluanje stranakaNovo je to je to je uvedena mogunost sasluanja stranke putem konferencijske veze, korienjem ure aja za tonsko ili optiko snimanje, u skladu sa lanom 245. novog ZPP-a. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba. Stranke imaju pravo na kopiju snimka (lan 277. stav 2). Pojanjeno je ko e biti sasluan za pravno lice utoliko to je re "pravilima" iz lana 265. stav 2. ZPP iz 2004. navedeno "propisom ili optim aktom pravnog lica" odre eno da ga zastupa u lanu 280. stav 2.
OBEZBE ENJE DOKAZAlan 269. ZPP iz 2004. koji odgovara lanu 284. novog ZPP je dopunjen novim stavom 2. kojim je propisano da u postupku obezbe enja dokaza pre pokretanja parnice, ne moe da se izvodi dokaz sasluanjem stranaka.
PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE Opte odredbeNaelo su enja u razumnom roku je povealo i dunosti stranaka. Tako je propisano lanom 289. stav 3. novog ZPP-a da su u toku pripremanja glavne rasprave stranke dune da blagovremeno upuuju podneske u kojima e da navedu injenice na kojima zasnivaju svoje tvrdnje i zahteve, kao i da predloe dokaze kojima se one utvr uju. Ista je odredba u ZPP iz 2004. u lanu 274. stav 3. osim to umesto rei dune stoji re mogu. Ovakva obligatorna odrednica umnogome ubrzava postupak to i jeste cilj zakonodavca. Iz lana 279. ZPP iz 2004. su brisani st. 3. i 4. kojima je propisano da sudijski pomonici mogu samostalno da preduzimaju odre ene poslove u postupku prethodnog ispitivanja tube.
Odgovor na tubulanom 296. novog ZPP-a je skraen rok sa 30 na 15 dana od dana prijema tube u sud u kome e sud, tubu sa prilozima da dostavi tuenom na odgovor. Rok za odgovor na tubu je ostao 30 dana (lan 297. novog ZPP-a). Upozorenje tuenom o posledicama proputanja dostavljanja odgovora na tubu je potpunije. Pored upozorenja tuenog o posledicama proputanja da dostavi odgovor na tubu (lan 350. stav 1. taka 1), novo je upozorenje koje se tie obaveze odre ivanja punomonika za primanje pismena (lan 298. stav 3), kao i na dunost obavetavanja suda o promeni adrese (lan 144.). lan 298. st. 3. i 4. novog ZPP-a obavezuje tuenog koji ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite u inostranstvu, da u odgovoru na tubu odredi punomonika za primanje pismena. Ako tueni koji ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite u inostranstvu, ne dostavi sudu obavetenje iz stava 3. ovog lana zajedno sa odgovorom na tubu, sud e da mu postavi punomonika za primanje pismena i da ga o tome obavesti.
Pripremno roite i zakazivanje roita za glavnu raspravulanom 305. novog ZPP-a, koji odgovara lanu 290. ZPP iz 2004. je propisano u stavu 3. da e sud da upozna stranke sa njihovim pravom da spor mogu da ree medijacijom. lanom 308. su propisane dunosti stranke u cilju ostvarenja naela su enja u razumnom roku i koncentracije
ParagrafLex
Strana 20.(od 34)
14.2.2012dokaza. lan 308. Stranke su dune da najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu ako pripremno roite nije obavezno (lan 302) iznesu sve injenice potrebne za obrazloenje svojih predloga, da predloe dokaze kojima se potvr uju iznete injenice, da se izjasne o navodima i ponu enim dokazima protivne stranke, kao i da predloe vremenski okvir za sprovo enje postupka. Aktivnost suda je tako e propisana tako to e sud na pripremnom roitu da utvrdi koje su injenice nesporne, odnosno optepoznate i koje su injenice sporne i koja bi pravna pitanja trebalo da se rasprave. Sud e da odlui koja e dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi i reenjem e da odredi vremenski okvir za sprovo enje postupka (lan 10. stav 2). Reenje o odre ivanju vremenskog okvira naroito sadri: broj roita, vreme odravanja roita, raspored izvo enja dokaza na roitima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske rokove, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave. Sud e predloge za izvo enje dokaza koje ne smatra bitnim za donoenje odluke da odbije reenjem protiv koga nije dozvoljena posebna alba. Napomena: Na ovaj nain e stranke unapred znati hronologiju doga anja u sporu pa e svoje obaveze moi da usklade prema sudu i predmetu spora. lan 309. Sud zakazuje roite za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od odravanja pripremnog roita, odnosno od prijema odgovora na tubu ili proteka roka iz ovog zakona za podnoenje odgovora na tubu, ako oceni da odravanje pripremnog roita nije potrebno (lan 302). Sud po pravilu, zakazuje jedno roite za glavnu raspravu, radi izvo enja svih dokaza ije je izvo enje dozvolio ili odredio po slubenoj dunosti. Ako sud oceni da je za izvo enje dokaza potrebno odrati vie od jednog roita, zakazae ih u najkraem vremenskom razmaku, vodei rauna o koncentraciji glavne rasprave. Sud je duan da potuje vremenski okvir odre en na osnovu lana 308. ovog zakona, kao i da sprei svaki pokuaj neosnovanog odlaganja roita i sankcionie svaku povredu ili zloupotrebu procesnih prava i naruavanje procesne discipline. Sud e na roite da pozove stranke, svedoke i vetake koje je na pripremnom roitu odluio da pozove na glavnu raspravu. Odredbe lana 303. ovog zakona primenie se i prilikom zakazivanja roita za glavnu raspravu.
GLAVNA RASPRAVA Tok glavne raspravelan 299. ZPP iz 2004. je sada lan 313. i njime je propisana aktivna uloga suda u vidu postavljanja pitanja. Izostavljena je mogunost da u izuzetnim okolnostima sud odredi izvo enje dokaza po slubenoj dunosti. Ovaj lan sada glasi: lan 313. Sud e postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave prue potrebna objanjenja, da bi se utvrdile injenice
ParagrafLex
Strana 21.(od 34)
14.2.2012od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva (lan 7. stav 2). Dok je lanom 300. ZPP-a iz 2004. koji odgovara lanu 314. novog ZPP-a propisano da stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove injenice i predlau nove dokaze, novina je da se to mora uiniti na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu. Naelo su enja u razumnom roku se i na ovaj nain afirmie. Propisano je da stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim roitima, sve do zakljuenja glavne rasprave, da iznose nove injenice i predlau nove dokaze, samo ako uine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predloe na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano. Ako stranke ne dokau da nisu skrivile to dokaze nisu predloile na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu, sud nee uzeti injenice i dokaze koji su kasnije izneti odnosno predloeni. Obaveza suda da odredi vremenski rok trajanja postupka se razra uje na odgovarajuim mestima u novom ZPP. Tako je lanom 315. stav 1. novog ZPP-a koji govori o izvo enju dokaza u odnosu na ZPP iz 2004. dopunjeno i time to e sud u reenju o izvo enju dokaza navesti i rok za izvo enje dokaza u okviru vremenskog okvira. Iz lana 303. ZPP iz 2004. kome odgovara lan 317. novog ZPP-a je brisan stav 3. kojim je propisano da ako predsednik vea zabrani postavljanje odre enog pitanja ili davanje odgovora, stranka moe zahtevati da o tome odlui vee.
Javnost glavne raspraveU ZPP iz 2004. je lanom 307. propisano da raspravi mogu da prisustvuju samo punoletna lica. Ovom lanu odgovara lan 321. novog ZPP-a kojim je propisano da raspravi mogu da prisustvuju samo lica starija od 16 godina, osim ako je zakonom drugaije propisano. Brisani su i st. 3. i 4. iz lana 307. kojima je propisano da raspravi ne smeju da prisustvuju lica koja nose oruje ili opasno oru e osim ukoliko nisu uvari lica koja uestvuju u postupku.
Rukovo enje glavnom raspravomlanom 326. je propisano da je sud duan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne odugovlai i da se rasprava po mogunosti dovri na jednom roitu, odnosno u vremenskom okviru. U odnosu na ZPP iz 2004. dodat je vremenski okvir iz razloga koji su ranije navedeni. lanom 331. je propisano da se roite dri pred izmenjenim veem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava mora da pone iznova, ali sud moe da donese odluku da se ponovo ne sasluavaju stranke, svedoci i vetaci i da se ne vri nov uvi aj, ve da se proitaju zapisnici o izvo enju ovih dokaza. Napomena: Ovakvo je reenje postojalo u ZPP-u iz 2004, ali je Zakonom o izmenama i dopunama ZPP od 29.12.2009. promenjeno tako da sud donosi odluku. Vraanjem na staro reenje je ostavljeno sudu da proceni razloge i opravdanost da neke izvedene dokaze ponovi u situaciji kad glavna rasprava mora da pone iznova.
Odravanje reda na glavnoj raspravilanom 333. je poviena novana kazna za vre anje ili ometanje rada ili nepokoravanje nare enjima suda za odravanje reda koja umesto kazne do 30.000 dinara iznosi od 10.000 do 150.000 dinara. Novo je to to je lanom 334. propisano da se odredbe o kanjavanju i udaljenju lica sa roita (lan 333) shodno primenjuje i na javnog tuioca ili na javnog pravobranioca, odnosno na lica koja ih zamenjuju. O kanjavanju lica iz stava 1. ovog lana obavestie se nadleni javni tuilac i Dravno vee tuilaca, odnosno javni pravobranilac. Napomena: U ZPP iz 2004. je lanom 320. propisano da e sud obavestiti nadlenog javnog tuioca ili javnog pravobranioca ukoliko naruava red, da moe da odloi roite i zatrai da se odredi drugo lice. Novim ZPP-om su i javni tuilac i javni pravobranilac izjednaeni sa strankama to oni i jesu i ostalim licima koja uestvuju u postupku.
SUDSKO PORAVNANJEParagrafLex Strana 22.(od 34)
14.2.2012lanom 336. stav 2. je propisano da stranke mogu pred sudom u toku celog postupka do njegovog pravnosnanog okonanja da zakljue sudsko poravnanje. Narednim stavom se konkretizuje postupanje suda ako je sudsko poravnanje zakljueno posle donoenja prvostepene odluke tako to je propisano da e sud da donese reenje kojim e da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i da obustavi postupak. Napomena: ZPP iz 2004. je propisano da stranke mogu poravnanje da zakljue do zakljuenja glavne rasprave. Ova izmena je u skladu sa naglaenim naelom dispozicije stranaka. lan 339. koji odgovara lanu 325. ZPP-a iz 2004. ne sadri odredbu iz stava 2. kojim je propisano da je sudsko poravnanje nitavo ako je zakljueno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3). l. 340, 341. i 342. se odnose na postupak medijacije. ZPP iz 2004. je l. od 326. do 329. detaljnije propisao postupanja suda u sluaju medijacije. Novim ZPP-om je lanom 341. propisano da se postupak medijacije sprovodi u skladu sa posebnim zakonom. Stoga je u novom ZPP-u propisano samo kao osnovno naelo pravo stranka da spor ree u postupku medijacije i da e sud da zastane sa postupkom i uputi stranke na medijaciju.
PRESUDA Vrste presudaOdredbe o me upresudi (lan 347) su dopunjene novim stavom kojim je odre eno da me upresuda ima dejstvo samo u postupku u kome je doneta. Ovim je otklonjena dilema o pravnom dejstvu me upresude koja se u praksi ponekad javljala te je odre ena njena pravna priroda koja je deklaratorna. Odredbe o presudi zbog proputanja (lan 350) su izmenjene samo time to je brisana odredba iz lana 338. stav 6. ZPP iz 2004. kojim je propisano da protiv odluke suda kojom je odbijen predlog tuioca da se donese presuda zbog proputanja nije dozvoljena posebna alba. Napomena: Prema ovoj izmeni dozvoljena je posebna alba protiv odluke suda kojom je odbijen predlog tuioca da se donese presuda zbog proputanja. alba sa glavnom stvari gubi smisao nakon presu enja i ova izmena e doprineti boljem sprovo enju postupka pri donoenju ove presude. Vraena je presuda zbog izostanka iz ZPP-a iz 1977. kao sredstvo procesne discipline. Uvedena je i u parnicama za smetanje dravine kao reenje zbog proputanja. U sporovima male vrednosti je zadrana sa izmenjenom pravnom prirodom. Odredba glasi: lan 351. Kad tueni kome tuba nije dostavljena na odgovor, ve mu je tuba dostavljena zajedno sa pozivom na roite, ne do e na pripremno roite ili na prvo roite za glavnu raspravu ako pripremno roite nije odrano ili ako do e na ta roita, ali nee da se upusti u raspravljanje, a ne ospori tubeni zahtev, sud e da donese presudu kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka) ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) tueni je uredno pozvan; 2) tueni nije podneskom osporio tubeni zahtev; 3) osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi; 4) injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate; 5) ne postoje optepoznate okolnosti zbog kojih tueni nije mogao da do e na roite.
ParagrafLex
Strana 23.(od 34)
14.2.2012Presuda zbog izostanka nee da se donese i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, ako se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3). Donoenje presude zbog izostanka odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja. Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, a tuba na roitu nije preinaena, sud e da donese presudu kojom se tubeni zahtev odbija. Donoenje presude zbog izostanka moe da se odloi i ako nema dokaza da je tueni uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upuen. U tom sluaju sud e da odredi rok, koji ne moe da bude dui od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, odnosno dui od roka potrebnog za dostavljanje u smislu lana 133. stav 2. ovog zakona, da se proveri da li je tueni uredno pozvan. Ako se u odre enom roku utvrdi da je tueni bio uredno pozvan, sud e da donese presudu zbog izostanka. U sluajevima propisanim u st. 4. i 5. ovog lana, presudu zbog izostanka sud moe da donese bez izjanjavanja stranaka.
Donoenje i objavljivanje presudeZPP iz 2004. je lanom 339. stav 4. propisao da se nee objaviti presuda koja se donosi u situaciji kada sud odlui da zakljui glavnu raspravu, a pribavlja spis ili zapisnik o dokazima izvedenim pred zamoljenim sudom. Novim ZPP-om je lanom 352. stav 4. propisano da e se presuda objaviti najkasnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. I u sloenijim predmetima sud moe da odloi objavljivanje presude za osam dana od dana zakljuenja glavne rasprave. Napomena: Ovim izmenama je naloeno sudu da sve presude objavljuje.
Pisana izrada presudeNaelo su enja u razumnom roku je afirmisano i u lanu 354. jer je stavom 4. propisano da je sud duan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka roka od osam i u sloenijim predmetima od 15 dana od dana objavljivanja. Odredba o tome ta sadri pismeno izra ena presuda iz lana 355. je izmenjena samo utoliko to se u uvodu presude navodi dan objavljivanja presude umesto dan donoenja. Na ovaj je nain uskla ena ova odredba sa odredbom kojom je propisano da se sve presude objavljuju. Novo je i to to je stav 4. lana 355. dopunjen utoliko to je navedeno da obrazloenje presude mora da sadri injenino stanje koje je utvrdio. Napomena: Ovim je otklonjen propust svih ranijih ZPP koji nisu propisivali da je injenino stanje obavezni deo obrazloenja, a nuno je bio. Osim toga nepravilno ili nepotpuno utvr eno injenino stanje je razlog za albu.
REDOVNI PRAVNI LEKOVI alba protiv presudeOd pravila da alba ima suspenzivno dejstvo je napravljen izuzetak koji glasi: lan 368. alba protiv prvostepene presude kojom se fizikom licu nalae isplata potraivanja ija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donoenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalae isplata potraivanja ija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donoenja odluke, ne odlae izvrenje.
ParagrafLex
Strana 24.(od 34)
14.2.2012Ako se u presudi nalae samo naknada trokova postupka u visini koja ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana, alba protiv reenja o naknadi trokova postupka ne odlae izvrenje. Napomena: Ova odredba je novo reenje u odnosu na sve ranije ZPP. Usaglaena je sa lanom 15. Zakona o izvrenju i obezbe enju koji propisuje mogunost izvrenje nepravnosnane sudske odluke. lanom 371. je propisano da ako na osnovu podataka iz albe ne moe da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako alba nije potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud e reenjem, protiv koga nije dozvoljena alba, da odbaci albu kao nepotpunu (lan 101. stav 5). Napomena: Ova izmena je u skladu sa naelom su enja u razumnom roku i pojaava se procesna disciplina stranaka. Izostavljena je procedura iz ZPP iz 2004. koja predvi a da e prvostepeni sud reenjem protiv koga nije dozvoljena alba, pozvati alioca da u odre enom roku dopuni, ispravi albu, a sankcija za nepostupanje je odbacivanje albe kao nepotpune. lan 359. ZPP-a iz 2004. koji odgovara lanu 372. novog ZPP je redukovan sa est na dva stava. Brisane su odredbe da e sud sprovesti izvi aj radi provere istinitosti navoda alioca, da nije dozvoljeno isticanje prigovora prebijanja, odredbe o trokovima koji nastanu iznoenjem novih injenica i dokaza u albi. Naime, pojaano je pravilo da u albi ne mogu da se iznose nove injenice i predlau novi dokazi, osim ako podnosilac albe uini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloi do zakljuenja glavne rasprave. Umesto pravila da se ne mogu isticati prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor, pravilo glasi da u albi ne mogu da se istiu materijalnopravni prigovori.
Razlozi zbog kojih presuda moe da se pobijalan 373. stav 2. novog ZPP-a je usaglaen sa ponovnim uvo enjem presude zbog izostanka tako to je propisano da se presuda zbog proputanja i presuda zbog izostanka ne moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvr enog injeninog stanja. lan 361. ZPP iz 2004. koji propisuje bitne povrede postupka je lan 374. novog ZPP-a. Taka 2) stava 2. je dopunjena tako to bitna povreda postupka uvek postoji pored toga ako je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (lan 16), i onda ako je sud odbio da odluuje o zahtevu za koji je nadlean. Napomena: Ovom dopunom je uspostavljena ravnotea koja ranije nije postojala budui da je jednak propust ako je sud odluio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost, kao i ako je odbio da odluuje o zahtevu za koji je nadlean. Taka 6) stava 2. je dopunjena tako to je obuhvaena presuda zbog izostanka i propisuje da bitna povreda postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog proputanja ili presudu zbog izostanka. Taka 8) stava 2. je dopunjena tako to je usaglaena povreda postupka sa propisom o upotrebi slubenog jezika nacionalnih manjina. Propisano je da bitna povreda postupka uvek postoji ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnini postupak nije vo en na slubenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke. Bitna povreda postupka iz take 9) stava 2. novog ZPP-a se odnosi na obe stranke jer je brisana odrednica iz iste take lana 361. ZPP-a iz 2004. da ova bitna povreda postoji ako se nedostaci odnose na stranku koja je izjavila albu. Bitna povreda uvek postoji ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za vo enje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vo enje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno.
ParagrafLex
Strana 25.(od 34)
14.2.2012Bitna povreda postupka iz take 10) stava 2. novog ZPP-a postoji samo ako je odlueno o zahtevu o kome je ranije pravnosnano presu eno ili o kome je ranije zakljueno sudsko poravnanje. Ako je odlueno o zahtevu po kome ve tee parnica vie nije bitna povreda jer je ovaj razlog brisan. Novo je da se prvi put propisuje pravilo u sluaju povlaenja albe. lan 379. propisuje da u sluaju da je podnosilac albe povukao albu, prvostepeni sud e reenjem da utvrdi da je alba povuena. lanom 380. je rok za odgovor na albu produen sa osam na 15 dana. Rok od osam dana je propisan za odgovor na albu u meninim i ekovnim parnicama lanom 381. je ostavljena mogunost (ne i obaveza) sudu da prui objanjenje povodom navoda iz albe koji se odnose na povrede parninog postupka. lanom 367. ZPP-a iz 2004. je propisano da e sud dati objanjenja i da e sprovesti i izvi aj da proveri istinitost odnosnih navoda u albi. Napomena: Ovom izmenom je smanjena obaveza prvostepenog suda da se angauje u toku albenog postupka. Bitna novina je sadrana u lanu 383. stav 2. kojim je propisan rok od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda da drugostepeni sud odlui o albi ako ne dri raspravu. Stavom 3. ovog lana je propisana mogunost da drugostepeni sud zakae raspravu i kad oceni da je potrebno da se izvedu dokazi koje je prvostepeni sud odbio, to ZPP iz 2004. ne propisuje. Stavom 4. ovog lana je precizirana zabrana dvostrukog ukidanja na nain da e drugostepeni sud da zakae raspravu i odlui o albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve jedanput bila ukinuta. Ovo pravilo ne vai ako se albom pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog proputanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez odravanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti. St. 5, 6. i 7. je razra eno pravilo utoliko to je i drugostepeni sud duan da odrediv vremenski okvir za sprovo enje postupka, to se odredba stava 4. ovog lana primenjuje i ako je u ponovljenom postupku tuba preinaena poveanjem postojeeg zahteva. Nepostupanje sudije da u roku od devet meseci odlui o albi ukoliko ne zakazuju raspravu je osnov za pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika vea kome je predmet dodeljen u rad u skladu sa odredbama Zakona o sudijama. Napomena: ZPP-om iz 2004. je propisana zabrana dvostrukog ukidanja ukoliko je presuda bila ukinuta po odredbama tog zakona. Novim pravilima se jo vie potencira pravilo da drugostepeni sud donese odluku i ne vraa predmet prvostepenom sudu, a sve radi ostvarenja naela su enja u razumnom roku. Me utim, i dalje ostaje pitanje kako da se obezbedi da se su enje zadri u prvom stepenu, da nakon prvog ukidanja presude prvostepeni sud postupi po uputstvu drugostepenog suda koje mora biti jasno i sveobuhvatno i da potrebe dranja rasprave pred drugostepenim sudom budu minimalne. Tako e, ukoliko sudija ima vei priliv predmeta od broja koji zavri u skladu sa orijentacionom normom, nee biti u mogunosti da potuje rok iz stava 2. ovog lana. Sudija pri tome nema uticaja na organizaciju rada u sudu i na broj sudija koji faktiki rade, a od kojih inilaca zavisi optereenost pojedinanog sudije. lan 384. je dopunjen novim stavom kojim je propisano da stranka moe da predloi da sud izvede i dokaze ije je izvo enje odbio u prvostepenom postupku. Ovim je uskla ena ova odredba sa lanom 383. stav 3. Granice ispitivanja prvostepene presude: Drugostepeni sud po slubenoj dunosti pazi na bitne povrede odredaba parninog postupka (pored ta. 1, 3, 5, 7. i 9) i na taku 2) stava 2. iz lana 374. (odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (lan 16), odnosno ako je sud odbio da odluuje o zahtevu za koji je nadlean). To je novo u odnosu na ZPP iz 2004.
Odluke drugostepenog suda o albiNovina je propisana lanom 388. kada stranke u toku albenog postupka zakljue poravnanje. U tom sluaju e sud reenjem da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i alba povuena. Napomena: Ovo novo pravilo je u skladu sa naelom dispozicije stranaka da svojim zahtevom disponiraju sve do
ParagrafLex
Strana 26.(od 34)
14.2.2012pravnosnanog okonanja postupka. Novo je to to je lanom 389. stav 2. propisano da ako je alba povuena u postupku pred drugostepenim sudom, sud e reenjem da utvrdi da je alba povuena. Napomena: Raniji zakoni nisu sadravali ovakvu odredbu. U praksi se doga a ovakva procesna situacija pa je bilo potrebno da se i zakonom propie da e sud reenjem da utvrdi povlaenje albe. Stavom 3. lana 391. je dodato pravilo da e drugostepeni sud da ukine prvostepenu presudu i odbaci tubu i u sluaju ako su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene povrede odredaba iz lana 374. stav 2. taka 5) (ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka - lan 3. stav 3), to nije propisano ZPP iz 2004. lan 391. je proiren dodavanjem stava 4. kojim je propisano da drugostepeni sud odluuje presudom iz lana 387. stav 2. ovog zakona tako to albu odbija kao neosnovanu i potvr uje pobijanu presudu u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva, a ukida je u delu u kome je odlueno o visini tubenog zahteva i u tom delu predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno su enje. Napomena: Stavom 4. je konkretizovano postupanje drugostepenog suda u situaciji kada ukida prvostepenu presudu samo u pogledu visine tubenog zahteva, a ne i u pogledu osnova tubenog zahteva, ime se otklanjaju dileme oko kompozicije izreke drugostepene presude i ujednaava postupanja svih sudova na isti nain. Brisana je odredba lana 378. ZPP-a iz 2004. kojom je propisano da drugostepeni sud u sluaju ukidanja prvostepene presude moe da naredi da se nova glavna rasprava dri pred novim veem ili sudijom. Napomena: Ovakvo pravilo je izgubilo smisao kod pravila da se presuda moe ukinuti samo jednom. Odredba lana 393. kojom je propisano postupanje drugostepenog suda u sluaju prekoraenja tubenog zahteva je dopunjena stavom 3. kojim je propisana mogunost ponovnog ukidanja prvostepene presude ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o drugome, a ne o onome to je tubom traeno. Novo je pravilo propisano stavom 2. lana 396. kojim je propisano da kada se alba odbija, u obrazloenju presude sud nee detaljno da obrazlae presudu u sluaju da prihvata injenino stanje utvr eno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. Prvostepeni sud je duan da u roku od 30 dana od dana prijema reenja drugostepenog suda odri roite na kojem e da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom (lan 398. stav 1). Napomena: Ovim je pojanjeno pravilo iz lana 384. stav 1. ZPP-a iz 2004. koje je stvaralo dileme da li je dovoljno da u roku od 30 dana sudija samo zakae roite (d naredbu o zakazivanju) ili ga i odri u okviru tog roka. Osim toga sud je duan i da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu. Pravilo o iznoenju novih injenica u ponovljenom postupku je ogranieno tako to je to mogue samo ako stranke uine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogli da ih iznesu, odnosno predloe, odnosno ako podnosilac albe nije bio stranka ili nije imao poloaj stranke (umea) do ukidanja presude, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Stranka nema pravo da na novoj glavnoj raspravi preinai tubu, tako to e da promeni istovetnost zahteva ili istakne drugi zahtev uz postojei, a koji ne proizlazi iz istog injeninog stanja. Napomena: Ova su pravila u funkciji naela su enja u razumnom roku i omoguavaju sudu da u vremenskom okviru okona postupak. Time se prava stranaka ne ograniavaju jer mogu da podnesu novu tubu umesto da preinae ve podnetu u trenutku kada je dokazni postupak ve izveden ime bi se produilo vreme trajanja postojee parnice. Ogranienje preinaenja tube je bilo nuno i zbog toga jer bi u suprotnom iziskivalo odre ivanje novog vremenskog okvira odnosno dovelo bi postupajueg sudiju u situaciju da ne potuje ve odre eni vremenski okvir to moe biti razlog za pokretanje njegove disciplinske odgovornosti.
alba protiv reenjaParagrafLex Strana 27.(od 34)
14.2.2012Pravila o dozvoljenosti albe protiv reenja su dopunjena odredbom lana 399. stav 3. kojom je propisano da protiv reenja o odre ivanju privremene mere je dozvoljena posebna alba, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Stavom 4. je propisano da protiv reenja drugostepenog suda nije dozvoljena alba, izuzev protiv reenja iz lana 186. (novane kazne), lana 187. stav 1. (zloupotreba procesnih ovlaenja i naknada tete), lana 189. (novane kazne), lana 243. stav 1. (novane kazne), lana 257. st. 1. i 2. (novane kazne), lana 267. st. 1. do 3. (novane kazne), lana 272. (novane kazne), lana 333. stav 1. (novane kazne) i lana 334. stav 1. (novane kazne) ovog zakona. U sluaju da je reenje iz stava 4. ovog lana donelo vee apelacionog suda o albi protiv tog reenja odluuje drugo vee od troje sudija tog suda. lanom 402. je propisano da se u postupku po albi protiv reenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na albu protiv presude, osim odredbe lana 383. stav 4. ovog zakona, ukoliko ovim zakonom nije drugaije propisano. Napomena: lan 388. ZPP iz 2004. propisuje da se ne primenjuju odredbe o odgovoru na albu i o odravanju rasprave pred drugostepenim sudom. Izostavljanjem ovih pravila u novom ZPP praktino znai da se alba na reenje dostavlja suprotnoj stranci na odgovor i da se primenjuju pravila o odravanju rasprave pred drugostepenim sudom. Dostavljanje albe na reenje suprotnoj stranci na odgovor je u skladu sa pravilom o jednakosti stranaka. Stranka ima pravo da zna da je protiv reenja izjavljena alba i da sledi postupak pred drugostepenim sudom.
VANREDNI PRAVNI LEKOVIBrisane su odredbe o albi sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktnoj revizi
