БИЛТЕН ЗА НАЦИОНАЛНУ КУЛТУРУ, ИСТОРИЈУ И ДРУШТВЕНА ПИТАЊА

Удружења ,,Корени Ремeсијане’’

(Ћурчија на старој пијаци)

ГЛАСНИК РЕМЕСИЈАНЕБрој 16 септембар 2014. године Бела Паланка

1. НЕСРЕЋНА СУДБИНА ОСЛОБОДИОЦА БЕЛЕ ПАЛАНКЕ...................2

2. ЧЕТВРТИ СКУП АРХЕО-АМАТЕРА СРБИЈЕ.............................................3

3. ПРОГЛАС ПОВОДОМ ОСИРОМАШЕЊА И НЕСТАЈАЊА....................4

4. ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ .......................................................................................5

5. ИЗБОР ЧИТАЛАЦА – БУЂЕЊЕ НОВОГ ЈУТРА........................................6

6. ИЗ ''БЕЛОПАЛАНАЧКЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ''..................................................8

1

НЕСРЕЋНА СУДБИНА ОСЛОБОДИОЦА БЕЛЕ ПАЛАНКЕ ОД ТУРАКА

Када неког Белопаланчанина упитамо ко су били генерал Јован Белимарковић, пуковник Ђура Хорватовић, потпуковник Јеврем Марковић, капетани Бајаловић и Франић, Павле Јуришић Штурм, поручник Веселин С. Поповић, већина упитаних помисли на други светски рат и питањем одговара да ли су то неки партизански официри. А када додамо да су ратовали против Јусуф –ефендије онда кажу да су то вероватно солунци. Неком ће се можда име Хорватовића учинити познатим и то повезати са ослобођењем од Турака, и то је одговор на почетно питање. То су, наша неука браћо, људи који су нас ослободили од Османлија. А зашто не знамо ништа о њима, то можемо питати и просвету али и локалне власти. Ови други су могли да им се бар одуже именима улица или установа па да неупућени питају ко је то у чијој улици живим и макар сам научи нешђто о људима који су нас крвљу задужили. Не Београђане, ни Шумадинце, ни Војвођане, па ни оне из бивших наших република већ конкретно нас Белопаланчане. О Ђури смо већ писали и подсетили да је он једини од поменутих имао улицу која је дата онима који нас нису ослободили. Треба поред њега поменути и Јеврема Марковића, који је са својим храбрим борцима прешао ледену Нишаву крајем децембра 1877. и преко Клисуре, Кременице и Ореовца опколио турске снаге и омогућио главнини да докрајчи противника. Лежећи у белопаланачкој војној болници после ослобођења ти јунаци су били предмет дивљења наших и руских војних представника, али не и наших савременика. Како би када се о њиховом подвигу не зна ништа. А зна се све о Орашцу и Такову, о Церу и Колубари, Шумарицама и Сремском фронту. Ко то треба да нас учи о нашој прошлости ако не ми сами?

Заборављени Јеврем Марковић је иначе био велики трагичар оног времена. Као рођени брат Светозара Марковића, чувеног политичара социјалног усмерења и великог родољуба, био је омражен од Кнеза Милана Обреновића. Ни Јеврем није био дужан Кнезу па је наводно изјавио да ће после ослобођења наших крајева од Турака довести тада Кнеза Петра Карађорђевића на престо уз помоћ своје јединице. То Милан Обреновић користи и наређује да Јеврема стрељају због велеиздаје. Суд није непобитно доказао да је Јеврем ово заиста рекао, али је он стрељан у мају 1878. године. До самог краја стражари су га мучили. Новине су пренеле да на

њему није било кривице, већ да је мучен док није потписао признање.

2

Његова удовица је једва измолила од Министра Гарашанина да после више година пребаци тело супруга у родну Јагодину. Тада се над хумком заклела да ће га осветити пошто нису имали синове. Храбра Јелена је дочекала прилику и из Јевремовог револвера 1882. пуцала у тада Краља Милана испред Саборне цркве у Београду. Краљ је био само рањен а удовица осуђена на дугогодишњу робију. Следеће године је нађена удављена пешкиром у својој ћелији. Мужа није осветила али се бар посветила.

И ми би требало да му одамо достојно признање и овековечимо његово храбро дело и име. Јунацима свака част, потребни су нам али их не морамо увозити. Имамо ми своје великане.

Наша прича не осуђује ни једну династију на уштрб друге већ само опомиње због кратког колективног сећања. Сутра ћемо заборавити и да смо Срби.

Зоран Пешић

IV СКУП АРХЕО-АМАТЕРА СРБИЈЕ – БЕЛА ПАЛАНКА

У суботу и недељу 5. и 6. јула 2014. године, на локацији одмаралишта „Дивљана“ у општини Бела Паланка, одржан је четврти скуп Архео-аматера Србије. На скупу је учесницима представљена опрема за откривање метала као и руковање истом. Одржана је радионица за децу у извиђачком кампу Стари бор, као и наградна игра за присутне.

Основни сиљ скупа био је упознавање јавности са нелегалним и нестручним копањем старина које углавном заврши не код нас већ у иностраним приватним колекцијама, као и значај удружења за заштиту нашег културно – историјског блага.

Ово је само почетак рада на развоју свести мештана о значају остатака прошлости на територији наше општине, које има у изобиљу али је трагању за њима и очувању истог посвећена мала пажња па се сваке године бесповратно уништи велики број артефаката услед бахатог односа према њима.

Звонимир Д. Стојадиновић

3

ПРОГЛАС ПОВОДОМ ОСИРОМАШЕЊА И НЕСТАЈАЊА

Земљаче,ако си отишао из завичаја,

завршио разне школе и занате,ако си на високом положају у држави и науци,

у школи и на универзитету, скупштини и другом утицајном месту...

не заборавида те је подигао и отхранио зној твојих предака сељака,

твој завичај.Ако то заборавиш, изгубио си смисао за памћење и живот,

изгубио си завичај и историју твога народа, а то значи – изгубио си све!

САДА НАС ЈЕ ОКО 12000 НА ТЕРИТОРИЈИ ЦЕЛЕ ОПШТИНЕ - ЛАКО ЈЕ ИЗРАЧУНАТИ ДО КАДА ЋЕМО БИТИ ФИЗИЧКИ ПРИСУТНИ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА. КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ ДА ПОВЕДЕМО БИТКУ ЗА СВАКО

СЕЛО И САМУ ВАРОШ!

4

ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ

Свака породица има своје тајне, своје приче. Неке приче се причају гласно, а неке шапатом и тако преносе са колена на колено. Ја ћу вам испричати једну од многих мојих породичних прича, наравно од оних прича што се причају на глас.

МОЈ ОТАЦ АЦА БЕНА И РАДОСТ ДАВАЊА

Велико изненађење је мој отац приредио белопаланчанима. Они га нису познавали као љубитеља писане речи и колекционара књига. Око 150 књига домаћих и страних аутора мој отац поклања Народној библиотеци у Белој Паланци поводом мог рођења 1948 године. „Нека читају и други, ја сам те књиге прочитао“ говорио је Аца Бена. Их, где би нам био крај да је мој отац био себичан као неки други мајстори бравари!

Године 1954. група врсних мајстора бравара на челу са такође врсним организатором, донели су од куће свој алат и основали фабрику „Будућност“. Међу мајсторима оснивачима био је мој отац, Александар Јањић. Мој отац, као и његове колеге, био је врло срећан због оснивања фабрике. За њих није постојало радно време, нису се штедели, јер су желели да то њихово „чедо“ што пре порасте и ојача. На драгоценој фотографији из тог периода налазе се: Милош Јањић, Пејча из Новог Села, Јован Митић - Директор, Александар Јањић – „Бена“, Ратко Игић – „Мала“, Мирча из Понора, Драгољуб Деспотовић, Обрад Митић – „Бане“, Славко Крстић,

5

Бранислав Пејчић – „Бане Рињац“, Радомир Ћирић – „Раче Муна“, Радиша Миленковић „Кере“, Велимир Деспотовић – „Веља Шпикер“, Душан Николић – „Баровац“, Милутиновић Видосав – „Вичко Фуш“, Радојица Тошић, Звонимир Голубовић – „Џивџа“, Радивоје Живковић – „Дича“, Богосав Митић из Букоровца, Томислав Живковић – „Мунтра“, Добросав Поповић из Клења, Драгољуб Јоцић, Добросав Митић - „Доче“, Звонимир Лилић.

Ако је неко пред дилемом: Шта је боље пуно срце и празан џеп или празно срце и пун џеп, верујте да да је ово прво боље. Радост давања се не може заменити било каквим новцима.

Слободан Јањић

ИЗБОР ЧИТАЛАЦА

Овог месеца као избор нашег читаоца Драгана Ранђеловића објављујемо једну песму младог песника из Беле Паланке Душана Ћирића.

БУЂЕЊЕ НОВОГ ЈУТРА

Има нешто чаробноу сваком буђењу новог јутра...

Док опет чекаш гана тераси,

са цигаретом у руци.Поново још једнанепроспавана ноћ,

и данда те опомене

да не жели те уз себе.

Има нешто чаробноу сваком буђењу новог јутра...

Гледаш наспаване људедок јурцају на посао,

и размишљаш:''Шта би да си један од њих?''

Свако има својепроблеме и жеље,

свак' подједнако далеки боли у срећи.

Има нешто чаробноу сваком буђењу новог јутра...

6

Поштар који разносисвакој кући писма

у којима увекразличито пише.

Онде поред, девојци,да воли је њен дечко,

а тамо, усамљеној баки,да јој деца неће доћи.

Има нешто чаробноу сваком буђењу новог јутра...

Мамурна продавачицашто отвара пекару,мрзећи тог тренацео свет и себе.

И просјак што се будина клупици спокојно,срећан јер је нашао

место мирних снова.

Има нешто чаробноу сваком буђењу новог јутра...

Чувар што се враћаКући с' треће сменеуспешно бранивши

глуву ноћ од будних.И остарели џукацкоји тромо хода,

срећан да још једаннови дан проживи.

Све ужурбано пролазии сви јуре некуда,

ове ствари чине животал' нико их не запажа.Аутобус који одлазиникоме не допуштада се само застане,застане и погледа...

У животу човекмного лепог пропушта.

Јутро има нешто чаробноал' за то нико нема времена.

7

Душан Ћирић

(илустровано старим фотографијама белопаланчана)

ИЗ ''БЕЛОПАЛАНАЧКЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ''(део текста објављеног 2007. године)

Краљева доброчинства у Белој Паланци су скоро заборављена, јер се о томе, више од шездесет година, није смело (а ни хтело) ни говорити ни писати. Мојој срећи нема краја што могу да испуним аманет мог блаженопочившег оца, Александра Јањића, Аце Бене, и да, према његовом казивању, срочим ово писаније. Ово писаније ће обрадовати многе што краљева доброчинства нису отишла у заборав, али ће и увредити оне, који су хтели да историја почне од њих.

Ево листе краљевих доброчинстава у Белој Паланци, у периоду од 1903. до 1935. године.- обновљена Црква прилогом Краља Петра I Карађорђевића,- изграђена и опремљена “Женска занатска школа”, касније звана

“Раденичка школа”, новцем Краљице Марије, супруге Краља Александра I Карађорђевића,

- изграђена и опремљена Болница прилогом Краља Александра I Карађорђевића,

- реновирано старо турско купатило у јавно градско купатило прилогом Краља Александра I Карађорђевића,

- изграђен нови гвоздени “Булски мост” на новој локацији, педесетак метара узводно од старог, дрвеног и расклиматаног “Булског моста”, прилогом Краља Александра I Карађорђевића,

- изграђен нови бетонски са великим луковима мост на Нишави, уместо старог дрвеног моста, по наређењу Краља Александра I Карађорђевића.Сигуран сам да ово није крај набрајању Краљевих доброчинстава Белој Паланци.

А како се опходимо према тим делима говори и стање бетонског моста на Нишави преко кога упорно тутње камиони. Док се не сруши.

8

Билтен приређују чланови Уређивачког одбора Друштва ,,Корени Ремесијане“ Радмило Крстић, мр Предраг Пејић, Звонимир Стојадиновић, Слободан Јањић и Градимир Маринковић. Седиште Друштва „КОРЕНИ РЕМЕСИЈАНE’’ је у улици Српских владара бр. 71 у Белој Паланци, тел. 018/ 856 – 228, e-mail: niketaremesijanski@gmail.com као и на Фејсбуку.

Билтен приређују чланови Уређивачког одбора Друштва ,,Корени Ремесијане“ Радмило Крстић, мр Предраг Пејић, Звонимир Стојадиновић и Слободан Јањић. Седиште Друштва „КОРЕНИ РЕМЕСИЈАНE’’ је у улици Српских владара бр. 71 у Белој Паланци, тел. 018/ 856 – 228, e-mail: niketaremesijanski@gmail.com као и на Фејсбуку.

9