Download - 73387154 2276 Sociologija Moral i Obicaji SRB 15str

7/24/2019 73387154 2276 Sociologija Moral i Obicaji SRB 15str

http://slidepdf.com/reader/full/73387154-2276-sociologija-moral-i-obicaji-srb-15str 1/17

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI IMATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGIEDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.MATURSKI-

RAD.COM

NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TOSEMINARSKI,DIPLOMSKIILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGIEDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DAPOGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DAMOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI

ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVISEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOŽETE SKINUTI

http://www.seminarski-rad.com/


http://www.diplomski-rad.com/


http://www.maturski-rad.com/


http://www.seminarski-rad.com/index.php?option=com_content&view=article&id=79:seminarski-baza-radova&catid=34
















I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO UBAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTUMOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKIDRUGI RAD NA LINKUNOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE

DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILIREKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI [email protected]

2


http://www.seminarski-rad.com/index.php?option=com_rsform&Itemid=171

http://www.seminarski-rad.com/index.php?option=com_agora&Itemid=185

mailto:[email protected]



http://www.seminarski-rad.com/index.php?option=com_rsform&Itemid=171

http://www.seminarski-rad.com/index.php?option=com_agora&Itemid=185





SADRŽAJ

Uvod1. Pojam društva2. Moral3.Običaj4. Uticaj običaja i morala5. Razlika izmedju morala i običaja6. aključak

3



UVOD

Sociologija proučava pojam društva i njegov sastav iz raznih elemenata

– društvenih pojava, i to je ono što bi se moglo nazvati društvenom statikom,

jer se ovde društvo proučava, uglavnom, u stanju mirovanja, daje se presek

društva bez obzira na njegovo kretanje. Drugi deo sociologije proučava

društveno kretanje, dinamiku društva, tj. on proučava odnose, veze,

medjuuticaj, s jedne, društva i vandruštvenih pojava (priroda, pojedinac), a, s

druge strane, društva kao celine i njegovih sastavnih elemenata i, najzad,

samih tih elemenata medjusobno. na proučava kako se i zašto društvo kre!e,

menja.

Sociologija se mo"e de#inisati kao najopštija teorijska disciplina u

društvu, koja istra"uje pojave u njemu, proces i odnose, zakonitosti, strukturu,

razvoj i celovitost.

4



1. PO!"M #RU$%&"

U 'ociološkoj literaturi 'e 're(emo ' u)otrebom reči društvo koje imaviše z*ače*ja. +aj)re 'e u)otrebljava da bi oz*ačilo 'ku)*i ,ivot koji či*e više jedi*ki- imaja(i u vidu razlike ljud'ko od ,ivoti*j'ko - zatim izrazom društvo )odrazumeva 'e 'vaka )o'eb*a zajed*ica koja je u 'a'tavu ljud'ko društva/ e*e- )leme- *arod- *acija itd.0- kao i )ro e'io*al*e or a*izacije /društvo'ociolo a- eko*omi'ta- )rav*ika- lekara- i*,e*jera itd.0. %akodje 'e )ridajurazličita z*ače*ja izrazu društve*e )ojave. !ed*om 'e mi'li *a )ojavu )roizvod*je- dru i )ut *a )ojavu rat*e o)eracije- tre(i )ut *a )ojavu krimi*ala.

ato 'e ovi termi*i koji 'e kori'te u 'ociolo iji moraju bli,e odrediti kako bi'e mo ao do*eti zaključak *a koje 'e z*ače*je od*o'i izraz društv

5



2. MORAL

Moral je 'ku) *e)i'a*i )ravila i običaja koji utvr uju me uljud'ke od*o'e i )ro'u uju šta je dobro- a šta zlo. Moral je *ešto objektiv*o kao oblik društve*e 've'ti- 'i'tem običaja- *avika- *ormi. %o za tev društva zaodre e*im )o*aša*jem- od*o'*o- )ri*ci)ima koji odre uju kako *ešto trebada bude. O* je relativa*- *ije i'ti u 'vim društve*im ru)ama i i'torij'kim )eriodima. e*tral*e vred*o'ti morala 'u dobro- i')rav*o i )raved*o.

vi moral*i )ojmovi kre(u ce oko dobra celi*e. Moral*o't )oči*je kad ce ljudireše *a udru,iva*je i uzajam*u zavi'*o't i or a*izaciju7 ,ivot 8 društvuza teva da jedi*ka *eki deo 'voje 'amo'tal*o'ti ,rtvuje zajed*ičkom )oretku-i *a)o'letku dobro celi*e )o'taje *orma ljud'ko a dr,a*ja. 9ad ce jed*a ru)a*adme(e 8 zara iva*ju ' drutom ru)om ili ce )rotiv *je bori- o*da o*a )obe uje 'vojim jedi*'tvom- i mo(i- i ')o'ob*oš(u 'voji čla*ova da 8 te,*jiza zajed*ičkim ciljevima ode zdru,e*o. %o je cilj or a*izacije za kojim 'vakodruštvo ima da te,i- dokle od ,eli da 8 ,ivotu o'ta*e.

ve društve*e zajed*ice )o'eduju odredje*e moral*e *orme.Moral 'eu lav*om odredjuje kao oblik društve*e )rak'e-delat*o čovekovood*oše*ja )rema 'vetu-dru im ljudima : )rema 'ebi 'amom.%ime 'e izra,ava'tav da 'u jedi*o o*i )o'tu)ci moral*i koji izdr,e vred*o'*u )roce*u.O*adolazi od društve*e 'redi*e : jav*o'ti-što )red'tavlja objektiv*u 'tra*umorala-a ukoliko izraze vred*o'*o odobrava*je 'amo čoveka koji takav )o'tu)ak vrši-to o*da daje 'ubjektiv*u 'tra*u morala.

+u,a* u'lov da bi jed*a rad*ja bila moral*a je da o*a treba da 'e izvrši u'kladu 'a o'eca*jem 'ave'ti : du,*o'ti a *e zbo lič*e kori'ti ili 'ebič*oi*tere'a.+eka rad*ja )o'taje moral*a tek o*da kada je čovek obavlja zato štotako treba a *e zato 'to mora.Uraditi-izvršiti jeda* moral*i či*-)red'tavljadobro-)a 'e : oce*juje kao dobro-valja*o. o*e 'tra*e dobra je zlo.#obro : zlo'u o'*ov*i vred*o'*i )ojmovi morala-etike kao što 'u recimo u umet*o'ti tole)o : ru,*o.Razlikuju 'e )rav*e-moral*e : običaj*e *orme u )o*aša*ju.

6



a razvoj moral*o'ti *eo) od*i 'u odredje*i )redu'lovi.%o 'u odredje*e )'i ičke u*kcije-koje *aj)re treba da 'e razviju kod jedi*ke-da bi kao kru*a've a došla moral*o't. vaka od ti )'i ički u*kcija ima ')eci iča* uticaj *arazvoj moral*o'ti.U te )'i ičke u*kcije ')adaju

&; %<to je ')o'ob*o't coveka da ')oz*a 'amo 'ebe-'voje =!a> u'vetu koji a okru,uje. ve't u u,em 'mi'lu reči je )'i ička u*kcija )odkojom )odrazumevamo ')o'ob*o't čoveka da mi'li : o'e(a : da z*a da mi'li :o'e(a-da je 've'ta* či*je*ice da mi'li : o'e(a. ve't koja *am daje 'az*a*je o've'*o'ti 'o)'tve*o )o'toja*ja-o 've'*o'ti 'vo a !a-jedi*o je )ri'ut*a kodčoveka-: jedi*o kao takva je : )redu'lov za moral*o )o*aša*je.

:+%;?:@;+ :!" ili R" UM<je mi'ao*a ')o'ob*o't koja omo u(avačoveku da ' vati )rirodu-)ojave oko 'ebe-da razlikuje bit*o od *ebit*o : datako uočava od*o'e izmedju )redmeta : )ojava.:*teli e*cija omo u(uječoveku da a)'trakt*o-)o'red*o mi'li-da do*o'i zaključke-)redvidjamo u(*o'ti."*aliziraju(i uzroke : )o'ledice )ojedi*o )o*aša*ja-čovek dolazido ključa koji 'e zove moral*o )o*aša*je.

+"@O+:<)red'tavljaju *a'ledje*e obra'ce )o*aša*ja ')eci ič*e zacelu vr'tu.%o 'u urodje*i-'lo,e*i me a*izmi )o*aša*ja z*ačaj*i za razvojmoral*o'ti. *ačaj*i *a o*i 'u re ar*i *a o*-'ek'ual*i *a o*A

;MO :!;/o'e(a*ja0<)odrazumevaju ')eci iča* od*o' čoveka )rema*je ovoj okoli*i-)rema ko*kret*im )redmetima realiteta.;mocije 'u jed*a od*ajva,*iji )'i ički u*kcija čovekovo moz a-veoma va,*a za celoku)*oljud'ko u*kcio*i'a*je : )oima*je 're(e. čovek je emocio*al*o bi(e : raz*e'ituacije izazivaju u *jemu različite emocije.:zve'*e 'ituacije izazivajuodredje*e emocije-a ove-o)et-izazivaju odredje*e mi'li : )o'tu)ke.Odredje*eemotiv*e 'ituacije tako radjaju odredje*e moral*e *orme.

&O?!"<)odrazumeva akciju-'vr'i' od*u delat*o't ka i')u*je*ju *ekocilja.#a bi 'e *eka odluka o'tvarila-*u,*i 'u *a)ori-jer 'vaka akcija mora da'avladjuje ot)ore.:'traj*o't u odluci-*a'u)rot )ovreme*im 'um*jama :koleba*jima7u)or*o't u ')rovodje*ju odluke-*a'u)rot ')olja'*jim 'met*jama< je'u *eo) od*e kom)o*e*te jake volje.?ič*o't jake volje 'e odlikuje'amo'tal*oš(u-odluc*oš(u : otovoš(u da )rimi *a 'ebe od ovor*o't zaodluke.

O ;B"+!; #UC+O %:<)roi'tiče iz *a o*a društve*o'ti.%okom 'vojei'torij'ke evolucije čovek je uvideo 've )red*o'ti ,ivota u zajed*ici-u

or a*izova*oj društve*oj zajed*ici u kojoj 'vako ima 'voju ulo u-'vojudu,*o't. a i')u*je*je te ulo e )otreb*o je razvije*o o'eca*je du,*o'ti.

D



Mo,e 'e ovoriti o različitim ti)ovima moral*o'ti kao što 'mo u i'toriji imali'red*jovekov*i moral-a*tiški moralAMedjutim-: u jed*om i'tom društvumo,e 'e za)aziti )o'toja*je više ti)ova moral*o'ti.Razlikujemo 'ledeceo'*ov*e ti)ove morala

1.tradicio*al*i< za'*iva 'e *a autoritetu običaja tj. tradiciji. bo to a 'eu ovom 'lučaju običaj : moral )okla)aju.

2.utilitari'tički<)re*o'i 'tav da moral*a dobra-imetak-'i ur*o't-mo(dr,ave : bla o'ta*je-lič*a kori't 'toje iz*ad 'vi dru i )ri*ci)a.O)i'uje a*ačelo >&rediš koliko imetka )o'eduješ>.Ovaj ti) morala je ce'to o)i'iva*kroz različita k*ji,ev*a dela.

3.moral vrli*a<)olazi od 'tava da u o'*ovi 'vako coveka-kao ljud'ko bi(a-za valjuju(i *je ovoj 'ave'ti )o'toje odredje*e traj*e o'obi*e-moral*ate,*ja-'ve jed*o da li 'u izricito razvije*e ili 'amo )ote*cijal*o date.%o 'u

rabro't-ver*o't-i'kre*o't-'krom*o't-i'ti*oljubivo't.

4.im)erativ*i ili *ormativ*i moral<za'*iva 'e *a autoritetu )ro)i'a :du,*o'ti.&eoma 'tro moral koji če'to )roizvodi *e ativ*o-o ra*ičavaju(edej'tvo *a razvoj lič*o'ti.

5.'tvaralački ili delotvor*i moral<)olazi od o'*ov*o o)redelje*ja da 'e'tvaraju *ove vred*o'ti u kulturi : društvu-uvode *ove i*'titucije-'uzbijaju 'vao ra*iče*ja : a irmišu i*dividual*o<'tvaralačke 'lbod*e jedi*ke.

E



#a bi jedi*ka razvila moral*u 've't od *ajra*ije doba je 'uoče*a 'a ve( )o'toje(im moral*im *ačelima koji tokom ,ivota u)ravljaju : iz radjujui'tu.Poz*ati *auč*ici 9olber : Pijaze *avode kao lav*e razlo e za iz rad*ju

morala zabra*e : dileme koje iz radjuju različitu *ormativ*u 've't koja jei*dividual*a od o'obe do o'obe.+a o'*ovu 'azreva*ja : ko *itiv*i 'az*a*jakao : uzajam*i od*o'a 'a vrš*jacima dolazi do )ojave auto*om*emoral*o'ti.Odlika joj je uzajam*o )oštova*je : reci)roč*o't.O'*ovu 'uda otome da je *e'to moral*o ili *e-či*i zami'ao da biti dobar z*ači biti )raveda*-a*e jedi*o )o'luša* kao *a )red od*om 'tu)*ju razvoja. tvara 'e 'ud o'o)'tve*om : tudjem )o*aša*ju : 've't o dobrom : lošem. ve više 'e vodiraču*a o motivima : *amerama dru i .Objektiv*a od ovor*o't u'tu)a me'to'ubjektiv*oj. vaka jedi*ka od rodje*ja )a do zrelo'ti )rolazi kroz različite'tadijume u kojima 'e ormiraju različiti 'tavovi : )o ledi *amoral*o't.Odra'la o'oba koja ima ve( iz radje*u moral*u 've't : )ri*ci)e *emora uvek da )o'tu)a u 'kladu 'a *jima vec 'e to odra,ava u od*o'u *a'ituaciju a 'vaka moze biti dru ačija-'ebi 'voj'tve*a : od to a zavi'i moral*aodluka. &eza izmedju moral*i ubedje*ja : moral*o )o*aša*ja je-dakle-vrlo 'labaili 'lo,e*a-)o'to-iz leda-m*o i dru i eleme*ti utiču *a )o*aša*je o'im 'amimoral*i 'tavova.%a veza je jača kod o'oba koje 'u do'ti le viši 'tu)a*jmoral*o ra'udjiva*ja.+a *i,em *ivou deca 'u više oku)ira*a time da li (e :kada-: koliko *ji ovo )o*aša*je izazvati kaz*u ili kritiku od 'tra*e o'tali -)aotud : varijabil*o't u )o'tu)cima. O moralu z*amo 'amo toliko da je moral*o o*o )o'le če a 'e dobroo'e(ate-a *emoral*o o*o )o'le če a 'e o'e(ate loše.%rebalo bi uvek razmišljatio 'vemu )raved*o : tako deliti : 'ebi : dru ima-truditi 'e da 'e ')oz*aju 'vemale : velike kriv*je )a o*da iz raditi u 'vojoj duši bedem.:za *je a mo,ete'e bra*iti )rotiv 'labo'ti 'voji : tudji -a tako : )rotiv lakoum*o'ti.

F



Po kla'i ikaciji- i'tiču 'e

1. %R"#: :O+"?+: MOR"?2. G:+"?: %:H9: MOR"?

3. MOR"? &R?:+;4. MOR"? +"9+"#+O #O+;%:I U#O&" :?: O ;+"5. :MP;R"%:&"+ :?: +ORM"%:&"+ MOR"?6. MOR"? :#;"?+:I :MJO?:H9:I PR;#O#CJ:D. MOR"? " P:R" :!;E. %&"R"?"H9: MOR"?

%R"#: :O+"?+: MOR"? K za'*iva 'e *a autoritetu običaja i tradicije-veza* za )atrija al*o- )rete,*o 'eo'ko društvo u kome 'e )oštuje kult )redaka.

U%:?:%"R+: MOR"? K tu vredi 'tav da imetak- 'i ur*o't- mo(- blo o'ta*jekao i lič*a kori't 'toje iz*ad 'vi dru i )ri*ci)a. ovde vredi *ačelo --+;9O?:9O &R;#:$ 9"O HO&;9- &;B 9O?:9O +O& " PO ;#U!;$LL. u bur,ua*'kim kla'ama i *a za)adu --&R;M; !; +O&" LL što ima 'tatu'moral*o im)erativa.

MOR"? &R?:+; K )olazi od 'tava da u 've'ti 'vako čoveka )o'tojeodre e*e moral*e te,*je različito razvije*e kao što 'u rabro't- i'kre*o't-če'tito't- 'krom*o't-vred*o't.ovaj moral je *ajviše u)ra,*javalo )lem'tvo u'red*jem veku.

:MP;R"%:&+: :?: +ORM"%:&+: MOR"? K za'*iva 'e *a autoritetu )ro)i'a i du,*o'ti. to je 'tro moral koji )rizvodi *e ativ*a o ra*iče*ja *arazvoj lič*o't

%&"R"?"H9: : #;?O%&OR+: MOR"? K 'matra da 'e moral*o'ti 'tiču'amo 'tvara*jem *ovi vred*o'ti u kulturi- društvu- uvo e*jem *ovii*'titucija- 'uzbija*je 'vi o ra*iče*ja- a irmi'a*je i*dividual*e 'tvaralčke'lobode.

1



3. OBIČAJ

#e i*icija običaja- o*a *ajšira- tvrdi da običaj *a'taje če'tim )o*avlja*jemi'ti *avika u i'tim okol*o'tima i 'a ma*je više i'tim razlo om. #akle- običaj*a'taje. Redov*o je izra'tao iz kulture- )redaje- ikru,e*ja *aroda- ili *aroda ukojem 'e ,ivi. Običaj je *ezami'liva 'a'toj*ica čovekovo ,ivota. Mi uobičajima i )o običajima ,ivimo.

VRSTE OBIČAJA

Po'toje m*o obroj*i običaji- )a tako *eki teoretičari *a'toje da izvrše *ji ovu )odelu i ti)olo iju. Prema jed*oj )o'toje dve vr'te običaja

<OJ:H"!: &; "+: " O&?"#"&"+!; PR:RO#OM- :<OJ:H"!: " R;@U?: "+!; #RU$%&;+:I O#+O "

%akodje 'e mo,e ovoriti o

<;?;M;+%"R+:M OJ:H"!:M"

<P"R%:9U?"R+:M OJ:H"!:M"<:+#:&:#U"?+:M OJ:H"!:M"

;?;M;+%"R+:M OJ:H"!:M" K kao običajima )ozdravlja*ja- 'vadbi-'a ra*a- odeva*ja i ukrašava*ja- akoji mo u biti različiti kako u od*o'u *arazličite i'torij'ke e)o e- tako i u od*o'u *a teritorijal*e- eo ra 'ke- 'ocijal*ei dru e )ret)o'tavke i u'love u kojima ljudi ,ive- a koji i)ak izra,avaju i'tidruštve*i i*tere'.

P"R%:9U?"R+:M OJ:H"!:M" K koji *e izra,avaju i'ti društve*i i*tere' jer 'u )o'ledica )o'toja*ja i*tere'*e di ere*cijacije i jer zato re ulišu ,ivot idelat*o'ti odre e*i 'lojeva u društvu. ato 'u ovi običaji i ideološki i idej*oiz*ija*'ira*i /*)r. :zbor i o)redelje*je izme u crkve*e ili ra a*'ke 'a ra*e jevred*o'*i či*0.

:+#:&:#U"?+:M OJ:H"!:M" K koji karakterišu lič*o'ti )ojedi*aca koji )re eriraju odre e*i karakter i oblik običaja.

11



%akodje )o'toje još *eke )odele običaja. %ako *a )rimer- )olaze(i od 'adr,aja-*ame*e ili obla'ti ,ivota koji re ulišu- običaji 'e mo u )odeliti *a više vr'ta

<OJ:H"!: U PO ?O&;

<M;#: :+ 9: OJ:H"!:<&;R 9: OJ:H"!:<#RU$%&;+: OJ:H"!:<PR"&+: OJ:H"!:

OJ:H"!: U PO ?O&; K kojima 'e 'tiču matarijal*a dobra /lov- ribolov-'točar'tvo- ratar'tvo- )ljačka-ku(*i )o'lovi0. takvi običaji 'u- *a )rimer molba- )azajmica- ')re a- bačija- )relo- )o'elo.

M;#: :+ 9: OJ:H"!: K 'u *ame*je*i očuva*ju zdravlja- leče*ju od raz*i bole'ti- obezbe iva*ju zdravo ili muško roda. to 'u- *a )rimer- ')ravlja*je*arod*i lekova- baja*ja )rotiv uroka- zaštita od bo i*ja- ku e- kolere...

&;R 9: OJ:H"!: K kojima 'e ljudi obra(aju 'vetim bi(ima /bo omolje-,rtve- 'lave- kršte*je- ve*ča*ja- )o reb*i običaji- bo,i(*i-u'krš*ji običaji0.

#RU$%&;+: OJ:H"!: < u u,em 'mi'lu- kojima 'e re ulišu od*o'i u*utar iizme u društve*i ru)a i )ojedi*aca /zborovi- 'abori- 'ku)šti*e- )o'ete-

o'tro)im'tva- kum'tvo- )obratim'tvo i )o'e'tri*'tvo-u'i*ovlje*je0.

PR"&+: OJ:H"!: K kojima 'e čuva u'ta*ovlje*ji tradicio*al*i )oredak-ka,*jvaju krivci ili vrši )ovra(aj u )re aš*je 'ta*je / 'elo kao 'ud- bo,ji 'ud-zakletva- )rokli*ja*je- *a'le iva*jekame*ova*je- krv*a o'veta i 'l.0.

9ao što za *e)ridr,ava*je *avika )o'toje odre e*e 'a*kcije- tako i za*e)ridr,ava*je običaja )o'toje odre e*e sankcije, kao što 'u

)rezir izru iva*je )od'mekletva )ret*jaomalo,ava*je bojkot bati*a*jekame*ova*jeizolacija- o'trakizam- ek'komu*ikacija

12



ato običaji imaju bit*oindividualno i društveno značenje$ o*i 'u 'imbolič*i*e )rav*i od*o'i koji )odle,u odre e*ij 'a*kciji. 9olika je *ji ova '*a a imo(- i koliki je *ji ov z*ačaj- *ajbolje i'tiču )o'lovice =obi(aj je dru a *arav

/)riroda0>- =$to je od običaja- to je od zako*a>- >Jolje je zemlju )rodati- *e oobičaj iz ubiti>- : tako dalje. +arav*o- u tradicio*al*im društvima- ali to *ez*ači da u moder*im i 'avreme*im društvima običaji imaju malu ulo u- ili da'u *e'tali. : u moder*im društvima i raju z*ačaj*u ulo u- a o*o što 'uteoretičari )rimetili- je'te da m*o i običaji *e *e'taju- ve( da 'e tra* ormišu ime*jaju u 'kladu 'a )rome*je*im *ači*om )roizvod*je /*)r. vašari 'u*e'tali-ali 'u dobili *ovi iz led7 ili- odla'ci u )rirodu 'u dobili *ove običaj*e

orme0. ato 'e i mo,e reci da običaji imaju veliki z*ačaj za odr,ava*jekultur*o - vred*o'*o - du ov*o i uo)šte društve*i ko*ti*uiteta- da imajukultur*i- et*ički- ver'ki i )olitički z*ačaj.

13



4. UTICAJ OBIČAJA I MORALA

Mo li bi'mo re(i da 'u običaji *arod*i *ači* i')oljava*ja )ri'toj*o'ti u jav*om dru,e*ju. %o 'u u'talje*e *avike koje )okedi*ac 'tiče du imdelova*jem tradicije. !edi*ka ,ivi 'a tim običajima- u)ra,*java i - a da i čak : *e )rime(uje- *iti o *jima razmišlja. Preovladalo je mišlje*je da 'mo običaje*aučili da u)ra,*javamao i'to tako *e've'*o kao što 'mo *aučili da udišemovazdu - odamo ili jedemo. +ekada je )ozdravlja*je i')ru,e*om de'*omrukom bilo z*ak da 'e u ruci *e *o'u bode,- )a je to bio izrau )rijatlj'ke*aklo*o'ti. #a*a' 'e ljudi )ozdravljaju bez to izvor*o 'mi'la- ali 'e običaj-'vejed*o- u)ra,*java kao : *ekad.

+eizvršava*je običaja *e(e *a*eti *eku *aročitu štetu *ašem društve*omu ledu. Medjutim i te kako (e *am o)a'ti u led ako )rekršimo jed*u moral*urad*ju. Moral*im či*om mi do)ri*o'imo o)'ta*ku zajed*ice. Moral*e *orme'u obavez*ije od običaj*i - 'a*kcije 'u 'tro,e i mo u dove'ti do to a da )rekršilac bude bojkotova* u društvu.

5. RAZLIKA IZMEĐU MORALA I OBIČAJA

Moral ima 'a običajem jed*u zajed*ičku crtu- zbo če a 'e če'to meša 'a*jim. %o je du otraj*o't. Obič*o je i moral du otraj*a društve*a tvorevi*akoja )o'toji od vajkada. Medjutim- to obele,je *e treba da vodi meša*ju ovedve vr'te *ormi. Prvo- u)rko' du otraj*o'ti obeju *ormi- o*e 'e i)ak ja'*orazlikuju )o dru im obele,jima- i dru o- zato što moral *e mora bitidu otraja*. Običaj je 'vakako )o )ravilu 'labija *orma od morala- ali je i)ak dovolj*o jak da u m*o im 'lučajevima- ukoliko je )rotiva* moralu- o'labi*je ovo dej'tvo- )a čak i da a 'a'vim )oti'*e. to a je za moral )ovolj*oako 'e )retvori u običaj- tj. ako 'e 'tvori i običaj*a *orma i'te 'adr,i*e kaomoral*a- što je do'ta če't 'lučaj.

14



6. ZAKLJUČAK

#ruštvo je )redmet )roučava*ja m*o i društve*i *auka. vaka od *ji te,i da )rouči 'voj )redmet K *eka )odručja društve*i ,ivota- od*o'*o )ojedi*e )ojave.

ociolo ija- za razliku od o'tali društve*i *auka- i'tra,uje i o)i'uje društvo u *je ovom jedi*'tvu- bez obzira što 'e društvo i')oljava u različitim oblicima. ocolo ija )okazuje da je društvo 'ku) )ojava koje *i'u me a*ički odvoje*e- ve( )red'tavljaju dijalektički 'ku)/jedi*'tvo0- što z*ači da 'u o*e medju'ob*o )oveza*e makar bile i različite- )a čak i )rotivreč*. Medjutim- 'ociolo ija 'e *e bavi 'amo N lobal*im društvom=- *e o i mikro<'ociološkim za*imljivim o'*ov*im obele,jima društve*o'ti. %o je 've o*o što či*iod ovaraju(i *ači* društve*o ,ivota koji 'tvar*o ,ive ko*kret*i )ojedi*ci i ru)e uodredje*om vreme*u i )ro'toru. U tom 'mi'lu )redmet 'ocilo ije *ije 'amo Ndruštvo= kao*ekakav izva*ljud'ki objekat- *e o )re 've a Ndruštve*o't=- kao *ači* ljud'ko ,ivota. aobičaj 'e mo,e re(i da ima veliki z*ačaj za odr,avamke kultur*o - vred*o'*o - du ov*o iuo)'šte društve*o ko*ti*uiteta- da ima kultur*i- et*ički- ver'ki i )olitički z*ačaj. #ok moral )okazuje da i ra veoma z*ačaj*u ulo u u društvu u kojem mo,e da )red'tavlja'truktural*u kom)o*e*tu društve*e ko ezije ali i *je*e dezi*te racije.

11Zaklj !"#

Moral kao jeda* od oblika društve*o 'az*a*ja- je 'lo,e*a i m*o o'tra*a )ojavadruštve*o ,ivota koja u 'ebe uključuje )ri*ci)e- *orme- metode- )ravila i za tjeve kojire ulišu )o*aša*je ljudi u 'vim oblicima društve*o i lič*o ,ivota. &a,*o't moral*o va')ita*ja je velika i veoma bit*a za razvoj moral*e 'vije'ti čovjeka-zatomoral*o va')ita*je mora )očeti još od *ajra*ije uzra'ta u )orodici. Porodica 'e'matra jako bit*om za taj )rimar*i razvoj. +ajva,*iji aktor u ormira*ju i oblikova*jumoral*o va')ita*ja je va')itač. %reba *a la'iti da *ema jedi*'tve*e ormule koja 'e mo,e )rimje*iti *arazličite uzra'te. U *ajve(oj mjeri to zavi'i od i*dividual*i u'lova :i*dividual*e 'redi*e.9od 'vako uzra'ta treba )od'ticati i razvijati 'amoko*trolu i

)rocje*jiva*je vla'titi i tu i )o'tu)aka. Pre*oše*ju moral*o va')ita*ja *a va')ita*ika )ret odi ve( o'tvare*o moral*ova')ita*je va')itača jer bez to a *e bi bilo o'tvare*o cilja.

U 'tarim vreme*ima veliki z*ačaj 'e davao moral*om va')ita*ju koje 'e *ije de i*i'alokao'tica*je i )re*oše*je z*a*ja ve( kao oblikova*je cjeloku)*e o'obe- čovjeka. #a*a' 'etood*o'i *a i')u*je*je du,*o'ti koje 'e od*o'e *a društvo i *aciju. ušti*a morala- 'a'toji'eu)ravo u ocje*jiva*ju /vred*ova*ju0 )o*aša*ja )omo(u moral*o 'u e*ja- kojim'e )o*aša*je- u bit*om odre uje kao dobro ili loše.

15



L#$%&a$ &a

1. &idakovi( Mira K ocilo ija- 2 E2. tje)a*ovi(< a arijev'ki #ra a*a K Običaj*o't i )orodica-

+iš 2 43. 9*e,evi( @ora* K 9ore*i amoral*o'ti- Jeo rad 2 34. Radomir #. ?uki( K ociolo ija morala- Jeo rad 1FE25. Radomir #. ?uki( K ociolo ija morala- Jeo rad 1FE26. . iki)edia.com

L#$%&a$ &aJra*kovi(- #. : :li(- M. /2 110. Uvod u )eda o iju. Ja*ja ?uka oome' ra ika. @ra*di(- R . /2 4.0 Uvod u )eda o iju. Priruč*ik +ovi ad.&uka'ovi(- ". Moral*o od oj. a reb- 1FD4. .viki)edija.r'

UVODSve društvene zajednice poseduju određene moralne norme. Moral se uglavnom određuje kao oblikdruštvene prakse, delatnog ovekovog odnošenja prema svetu, drugim ljudima i prema sebisamom.!ime se izra"ava stav da su jedino oni postupci moralni koji izdr"e vrednosnu procenu. Onadolazi od društvene sredine i javnosti, što predstavlja objektivnu stranu morala, a ukoliko izrazevrednosno odobravanje samog oveka koji takav postupak vrši, to onda daje subjektivnu stranumorala.#u"an uslov da bi jedna radnja bila moralna je da ona treba da se izvrši u skladu sa ose$anjemsavesti i du"nosti a ne zbog li ne koristi ili sebi nog interesa. #eka radnja postaje moralna tek ondakada je ovek obavlja zato što tako treba a ne zato što mora.Uraditi, izvršiti jedan moralni in,predstavlja dobro, pa se i ocenjuje kao dobro, valjano. S one strane dobra je zlo. Dobro i zlo suosnovni vrednosni pojmovi morala, etike kao što su recimo u umetnosti to lepo i ru"no.%azlikuju sepravne, moralne i obi ajne norme u ponašanju.

&a razvoj moralnosti neop'odni su određeni preduslovi. !o su određene psi'i ke (unkcije, kojenajpre treba da se razviju kod jedinke, da bi kao kruna svega došla moralnost. Svaka od ti'psi'i ki' (unkcija ima speci(i an uticaj na razvoj moralnosti.O moralu znamo samo toliko da je moralno ono posle ega se dobro ose$ate, a nemoralno onoposle ega se ose$ate loše. !rebalo bi uvek razmišljati o svemu pravedno i tako deliti i sebi idrugima, truditi se da se spoznaju sve male i velike krivnje pa onda izgraditi u svojoj duši bedem.Ovaj seminarski rad $e se baviti sociološkim određenjem morala kroz) nastanak, pojmovnoodređenje, etika i moral, moral i obi aji, moral i pravo, karakteristike morala, i na kraju rada $e bitiizvu en zaklju ak koji je ste en tokom njegove izrade.*. MO%+Skup pravila o ponašanju i međusobnim odnosima ljudi koja je izgradila i usvojila neka društvenazajednica mo"e se de(inisati kao moral. #a moral se gleda i kao na svest o du"nostima, kao naspremnost za vršenje neki' zadataka, kao na disciplinu, samopouzdanje, 'rabrost. -ledano, tako

mogu$e je govoriti o u eni kom moralu, nastavni kom moralu, moralu dece, roditeljskom moralu,

16



moralu muškaraca, moralu "ena, moralu radni' zajednica kolektivni' udru"enja.

1D

Download - 73387154 2276 Sociologija Moral i Obicaji SRB 15str

Top Related