OBOLJENJA KRANIJALNIH NERAVA

1.

N.OLFACTORIUS

2.

N.OPTICUS

3.

N.OCULOMOTORIUS

4.

N.TROCHLEARIS

5.

N.TRIGEMINUS

6.

N.ABDUCENS

7.

N.FACIALIS

8.

N.VESTIBULOCOHLEARIS

9.

N.GLOSOPHARINGEUS

10.N.VAGUS11.N.ACCESSORIUS12.N.HYPOGLOSSUS

1.

N. OLFAKTORIUS

Prvi kranijalni nerv. Sastoji se od mnogobrojnih vlakana koji prenose impulse od receptora koji su smeteni u sluzokoi nosa, preko bulbusa i tractusa olfactoriusa do modane kore-

gyrusa uncinatusa.

Poremeaji:y Anosmija- gubitak mirisay Hiperosmija- nenormalno pojaan oseaj mirisay Parosmija- izopaen oseaj mirisay Kakosmija- oseaj neprijatnih mirisa

Poremeaj ula mirisa mogu izazvati :

-Zapaljenske i

druge promene vezane za nosnu duplju-

Fraktura fossae cranii anterior

-

Meningitis-

Tumori frontalnog renja i hipofize

-

Postraumatski modani sindrom-

Psihijatrijski poremeaji

-

Intoksikacije nekim medikamentima

1.

N. OPTICUS

Receptorne elije-

tapii i

epii nalaze se u dubini retine, konvergiraju prema bipolarnim elijama, a ove konvergiraju prema nervnim vlaknima optikog nerva koji u predelu papile dobijaju mijelin i

formiraju

nervus opticus.U hijazmi optikum dolazi do ukrtanja vlakana nazalnih

polovina obe retine , dok se temporalna vlakna ne ukrtaju. Vlakna zatim dospevaju do corpusa geniculatum laterale, coliculus superior, genikulokalkarinskim traktom do okcipitalne kore.

Oteenje vidnog sistema manifestuje se:

-Smanjenjem otrine vida-Ispadima u vidnom polju

Smanjenje otrine vida moe nastati usled refrakcionih anomalija, oteenja providnih medija oka , retine ili vidnog ivca.

ISPADI U VIDNOM POLJU

Lezije iza ukrtanja u hijazmi daju delimine ispade vidnih polja na oba oka-

hemianopsije.

Bitemporalna heteronimna hemianopsija nastaje usled lezije ukrtenih nazalnih vlakana-

uzroci

mogu biti tumori selarne i supraselarne regijeBinazalna heteronimna hemianopsija-

nastaje usled

lezije vlakana iz temporalnog dela retine-

uzrok mogu biti obostrane aneurizme a carotis interne, povien intrakranijalni pritisak

-Homonimni ispadi vidnog polja nastaju usled oteenja tractusa optikusa,radiation optici i kortikalnog centra, s tim da oteenje na desnoj strani daje ispade u levim polovinama vidnih polja i obrnuto. Najee su homonimne hemianopsije , jer patoloki proces obuhvata ceo snop vlakana-

uzrok mogu

biti hemoragije ili tromboze u predelu capsule interne.-Kvadrantanopsije nastaju uslad zahvaenog manjeg dela vlakana. -Horizontalna hemianopsija nastaje usled oteenja gornjih ili donjih polovina areje strijate. Lezije okcipitalne kore najee nastaju usled okluzije a cerebri posterior.-Kada je lezija iza hijazme reakcija zenica na svetlost je ouvana, a kod oteenja n opticusa reakcija zenice na svetlost se smanjuje ili gasi.

NEURITIS RETROBULBARIS-

zapaljenje vidnog ivca

Bolesnik se ali na bolove pri pokretanju onih jabuica, javlja se zamagljenje vida, a moe doi i do potpunog gubitka vida. Vid se

delimino ili potpuno oporavlja posle nekoliko meseci.Retrobulbarni neuritis moe biti sastavni deo klinike slike multiple skleroze, ali se moe javiti i kao samostalno oboljenje.

EDEM PAPILE-

najee je posledica povienog intrakarnijalnog pritiska. Dugotrajni edem dovodi do ATROFIJE optikusa I gubitka vida.

Primarna atrofija optikusa-

nastaje kod patolokih procesa u kojima nema prethpdnog edema papile-

multipla skleroza, tumor koji

pritiska nerv, vaskularnih oteenja.

Sekundarna atrofija optikusa-

je posledica dugotrajnog edema papile vidnog ivca

BULBOMOTORI ( NN.III,IV,VI)

Bulbomotori inerviu miie koji pokreu one jabuice.

Svaka ona jabuica ima 6 spoljanjih poprenoprugastih miia koji omoguavaju pokretanje one jabuice u svim pravcima. Normalna funkcija svih est miia omoguava da oko bude u sredinjem poloaju, a supranuklearni mehanizmi kontroliu konjugovane pokrete oiju.Oteenje bulbomotora, neuromiinih sinapsi ili samih miia dovodi do pareze ili paralize pojedinih miia. Zdravi antagonisti povlae oko na zdravu stranu i javlja se strabizam i duple slike.

NVI-

lezije n.

abducensa su relativno este, on je najdui nerv i najosetljiviji zbog toga, ali njegove

lezije nemaju lokalizacionu vrednost.

Lezije abducensa mogu se javiti kod povienog intrakranijalnog pritiska, multiple skleroze, tumora na vrhu piramide temporalne kosti

NIV-

izolovane lezije n trochlearisa su retke.

Znaci oteenja III, IV i VI kranijalnog ivca

-

Oftalmoplegije (paralize onih miia)-

Razrokost (strabizam):Konvergentni Divergentni

-

Diplopija (duple slike) -

Ptoza (sputen kapak)

- Nistagmus

nevoljno, ritmino kretanje onih jabuica levo-desno ili gore-dole

Akomodacija-

sposobnost oka da podeava prelamanje svetlosnih zrakova kroz soivo zavisno od udaljenosti od predmeta. Akomodacija omoguena kontrakcijom cilijarnog miia kojeg inerviu parasimpatika vlakna okulomotornog ivca.

Myopia

kratkovidostHypermetropia

dalekovidost

Zenice (Pupillae)

Mii

sfinkter pupile-

suava zenicu( parasimpatika vlakna )

Mii

dilatator pupule

iri zenicu ( simpatika vlakna)

Poremeaji zenica:-Anisokoria ( nejednaka irina zenica)-Myosis (jako uske zenice)-Mydriasis ( jako iroke zenice)

Jednostrana ptoza- obino naglo nastala uz iroku nereaktivnu zenicu, bulbus je pomeren upolje i

nadole (

ouvana funkcija nVI I nIV) javlja se:y kod aneurizme a communicans posteriory aneurizma a carotis interna u predelu sifona ( sy cavernoznog sinusa - nIV, nVI, nV1)yDiabetes mellitus ( reakcija zenica ouvana jer su ouvana parasimpatika vlakna)Bilateralna ptoza-

moe se javiti kod mijastenije gravis,

distrofije ..Unilateralna midrijaza-

Hutchinsonova zenica-

nastaje

zbog indirektnog pritiska tumora, hematoma na n. oculomotorijus.Midrijatina zenica koja ne reaguje na svetost-

amauroza

N.V-N. TRIGEMINUS

Ima motornu

i

senzitivnu funkciju. Senzitivna vlakna potiu iz Gaserovog gangliona-

gangliona semilunare i

prenose nadraaje prekoV1 grane-

n ophtalmicusa iz ela,

oiju, nosa,

slepoonica,meninga, paranazalnih upljina, dela nosne sluznice,V2 grane-n maxilarisa-

iz gornje vilice,zuba,usana, obraza,

tvrdog nepca, maksilarnih sinusa, nosne sluzokoeV3 grane-n mandibularisa-

iz donje vilice,zuba,usana,

oralne sluzokoe,jezika i

prednjg dela une koljke,spoljnjg unog kanala i

modanica.

Senzitivna vlakna po ulasku u pons dele se na:-Vlakna za lak dodir i

posturalni senzibilitet

koja ulaze u glavno senzitivno jedro u ponsu i pridruuju se medijalnom lemniskusu

-Vlakna za bol i

temperature silaze u spinalno jedro i

pridruuju se traktusu spinotalamikusu

u ponsu.

Motorna vlakna potiu iz motornog jedra u ponsu i inerviu mastikatornu muskulaturu.

Oteenja n.

trigeminusa su relativno esta. Javljaju se kod MS, vaskularnih poremeaja, Tu pontocerebelarnog ugla, Sy bulbarne paralize, MG

NEURALGIJA TRIGEMINUSA-javlja se najee posle etrdesete godine i

ea je kod ena.

Povremeni napadi otrih, jakih bolova kao udar noem ili elektrinom strujom u predelu jedne od grana trigeminusa. Bol zahvata jednu polovinu lica u podruju inervacije jedne od tri grane. Bolovi traju od nekoliko sekundi do jednog minuta. Javljaju se vie puta dnevno i

traju danima i

nedeljama, a zatim nastaje

period mirovanja koji moe trajati razliito. Izmedju napada nema nikakvih smetnji. Bol moe provocirati vakanje, gutanje, brijanje, govor, hladan vetarNajea je neuralgija u predelu inervacije V2, redja V3, a najredja u predelu inervacije V1 grane.

Uzrok moe biti poznat-

kada govorimo o simptomatskoj neuralgiji-

npr. TU pontocerebelarnog ugla,TU Gaserovog

gangliona, MS,bolesti zuba i

sinusa.

Idiopatska neuralgija-

uzrok ostaje nepoznat, ali se predpostavlja da nastaje zatezanjem donje grane trigeminusa usled protruzije donje vilice.

Leenje-

Karbapin, Neurontin, LyricaHirurka intervencija-

blokada pojedinih grana

na mestu njihovog izlaska iz kotanog kanala u potkono tkivo.

N.V-

N. FACIALIS

je meoviti nerv.Motorna vlakna iz motornog jedra u kaudlnom delu ponsa izlaze iz

lobanje kroz petrozni deo temporalne kosti i

inerviu miminu muskulaturu lica, m stapedius srednjeg uha, platizmu, deo m digastricusa i

m stylohyoideus. Senzitivna vlakna potiu od

gangliona geniculi i

odgovorna su za ukus prednje dve treine jezika. Centralna inervacija preko kortikobulbarna puta je bilateralna za sve miie , izuzev za one u donjoj treini lica.Zato kod oteenja jednog kortikobulbarnog puta dolazi do oduzetosti samo miia donje treine suprotne strane lica. To je centralna paraliza facijalisa. Oteenje jedra ili stabla nerva dovee do oduzetosti svih miia jedne polovine lica iste strane-

periferna paraliza facijalisa.

y

PERIFERNA PARALIZA FACIJALISA-

BELLOVA PARALIZABelova paraliza je akutno nastala slabost jedne polovine lica. Etiologija je najee nepoznata. Bolesnik nije u mogunosti da nabere elo, obrva je sputena, oko otvoreno, suze se prelivaju preko donjeg onog kapka, usna je oputena.U sluaju lezije ispod mesta spajanja sa hordom timpani javlja se ista motorna slabost, dok u sluaju kada je lezija iznad ovog mesta pored miine slabosti javlja se i

gubitak ukusa

na prednje dve treine jezika. Terapija-

kortikosteroidi,B vit, pp antibiotik, vazoaktivna

terapija, fizikalna terapija.

Do lezije n facijalisa mogu dovesti sledei faktori:

-prelom piramide temporalne kosti-

Zapaljenje srednjeg uha

-

TU pontocerebelarnog ugla-

poliradikuloneuritis

- MS- TU modanog stabla-

vaskularne lezije modanog stabla

N. VIII-

N. VESTIBULOCOCHLEARIS

Sastoji se iz dva dela.

n cochlearisa i

n vestibularisa

N. cochlearis ine vlakna bipolarnih elija spiralnog gangliona koja se zavravaju u Cortijevom organu i

centralnih vlakana koja se zavravaju u ventralnom i dorzalnom kohlearnom jedru. Preko lemniscusa

lateralisa, colliculi inferior corpora geniculate mediale, radiation acustica, akustiki put se zavrava u primarnom kortikalnom centru za sluh-

Hechlovoj

vijuzi temporalnog renja.

Znaci oteenja kohlearnog ivcay Hypacusis (snienje sluha)y Anacusis (gubitak sluha)y Paracusis (bolje uje u galami nego na tihom mestu)y Tinnitus (patoloki oseaj uma, zujanja itd.)

y Gluvoa:y Sprovodnay Nervna gluvoa

Konduktivno oteenje sluha( sprovodna gluvoa)Perceptivno oteenja sluha ( nervna gluvoa)Tip gluvoe se lako moe odrediti Weberovim ogledom ( ukoliko pacijent bolje uje zvuk zvune viljuke postavljene na sredinu ela na nagluvoj strani

onda je re

o

konduktivnoj nagluvosti, a ako bolje uje na zdravoj strani ,onda je re

o nervnoj nagluvosti).

Audiometrija-

precizna metoda ispitivanja sluha.

Oteenja cohlearnog nerva

kod Tu pontocerebelarnog ugla, Menierove bolesti

N. vestibularis

vlakna neva od receptorskih elija iz labirinta prenose impulse do vestibularnih jedara u produenoj modini. Ova jedra su preko tractusa longitudinalisa medialisa povezana sa okulogirima i

miiima vrata, a vestibulospinalnim

putem sa kimenom modinom. Deo vlakana iz vestibularnog nerva ide direktno u flokulonodularni deo

malog mozga.

Znaci oteemja nerva su vertigo, nistagmus i poremeaj ravnotee.

Vertigo je subjektivni oseaj okretanja okoline oko bolesnika ( objektivni verigo) ili oseaja tonjenja, lebdenja ( subjektivni vertigo)Nystagmus-

predstavlja ritmine, nevoljne

trzaje onih jabuica.Ny moe biti-

asocirani, disocirani,

horizontalni-

ulevo ili udesno, rotatorni, vertikalni, brz, spor..

N.IX N. GLOSSPHARINGEUS

meovit nerv Senzitivni deo inervie zadnji deo mekog nepca,

tonzile, zadnje i

bone delove faringsa, epiglotisa,zadnje treine jezika.Motorna vlakna inerviu m stylopharyngeus i moe dovesti do tekoa sa gutanjem-

retko.

Parasimpatika vlakna

inerviu parotidnu lezdu

Najee je oteen

zajedno sa n. vagusom kod preloma baze lobanje, Tu zadnje lobanjske jame, aneurizme a bazilaris ili vertebralis

N X-

N VAGUS

meovit nerv

Senzitivna vlakna inerviu farings, duru mater zadnje lobanjske jame.

Motorna vlakna inerviu meko nepce, farings i

larings.

Vegetativna vlakna inerviu glatke miie gastrointestinalnog trakta, disajnih puteva, srce..

Jedra n vagusa se nalaze u produenoj modini.

Oteen je

kod MS,ALS, TU pontocerebelarnog ugla, MG

N.XI-

N ACCESORIJUS

Motorni nerv koji inervie m scm i m trapezijus.

Lezije nerva su najee kod miine distrofije i polmiozitisa, ALS, Tu pontocerebelarnog ugla i baze

lobanje..

N XII-

N. HYPOGLOSSUS

Inervie miie jezika. Jedro se nalazi u produenoj modini.

Lezija nerva dovodi do slabosti polovine jezika sa iste strane. Kao i do atrofije

polovine miia

jezika.Kod oteena u jedru javljaju se i

fascikulacije-

ALS

OBOLJENJA KRANIJALNIH NERAVASlide Number 2Slide Number 3Slide Number 4Slide Number 5Slide Number 6Slide Number 7Slide Number 8Slide Number 9Slide Number 10Slide Number 11Slide Number 12Slide Number 13Slide Number 14Slide Number 15Slide Number 16Slide Number 17Znaci oteenja III, IV i VI kranijalnog ivcaSlide Number 19Zenice (Pupillae)Slide Number 21Slide Number 22Slide Number 23Slide Number 24Slide Number 25Slide Number 26Slide Number 27Slide Number 28Slide Number 29Slide Number 30Slide Number 31Slide Number 32Slide Number 33Slide Number 34Slide Number 35Znaci oteenja kohlearnog ivca Slide Number 37Slide Number 38Slide Number 39Slide Number 40Slide Number 41Slide Number 42Slide Number 43Slide Number 44