multifaktorijalna oboljenja

Click here to load reader

Post on 19-Oct-2021

1 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Slide 1ŠTA znai?
U razvoju bolesti uestvuje više gena u interakciji sa steenim faktorima!
POLIGENO NASLEIVANJE
Veliki broj osobina se daleko sloenije nasleuju nego one koje je opisao Mendel. Takve osobine su pod uticajem velikog broja gena i sredinski inioci na njih deluju i mogu da ih menjaju i definisane su kao kvantitativne osobine (poligene osobine). Geni koji kontrolišu te osobine nazivaju se poligeni. Oni se takoe razdvajaju i slobodno kombinuju po Mandelovim pravilima (zakonima), ali ih je teško pratiti kroz generacije jer se istovremeno razdvaja i kombinuje veliki broj alela i još sredina na njih deluje i menja ih. Zato kaemo da se kvantitativne osobine ne nasleuju po Mendelovim pravilima.
Poligeno se nasleuju sledee osobine oveka: - visina tela - masa tela - boja koe, kose i oiju - inteligencija - broj linija na šakama i stopalima - razni obimi (grudnog koša, glave itd.) - razne duinske i širinske mere (duina nogu, širina ramena itd.)
Podudarnost ukupnog broja linija na vrhovima prstiju medju srodnicima i nesrodnicima
odnos podudarnost
jednojajni blizanci
dvojajni blizanci
braa / sestre
roditelji deca
koeficijent inteligencije
POLIGENO NASLEIVANJE
Poligensko nasleivanje znai nasleivanje i ekspresiju fenotipa koji je odreen mnogim genima na razliitim lokusima , gde svaki gen ispoljava mali aditivni uticaj.
Aditivni efekat se odnosi na ukupni uticaj tih gena, a ni jedan nije ni dominantan ni recesivan u odnosu na drugi.
Multifaktorijalna oboljenja
Prema modelu praga/podlonosti, svi faktori koji u tiu na razvoj nekog multifkat. poremeaja, bilo genetski ili sredinski, mogu se smatrati celinom (podlonošu, tj. skolnošu). Pogubna podlonost= kombinacija ’’loših gena’’ i ’’štetne’’ sredine.
Vano je znati da se za odreivanje podlonosti uzimaju svi faktori koji uzrokuju odreenu bolest.
Multifaktorijalna oboljenja
Razvijen je model krive podlonosti ( hipoteza). U ovom modelu podlonost pokazuje normalnu distribuciju , osobe su aficirane ako njihova podlonost prelazi prag krive podlonosti. Rizici ponavljanja ovih poremeaja kod srodinika zavise od prirode bolesti, stepena srodstva, broja aficiranih bliskih roaka, itd.
verovatnoa
PRAG
Multifaktorijalna oboljenja
U razvoju bolesti uestvuje više gena u interakciji sa steenim faktorima
STEENE BOLESTI: Trombofilije
• KONGENITALNE:
multifaktorski, što znai da ih odreuje više parova
gena u sadejstvu sa iniocima spoljne sredine.
• Ovako se nasleuju prvenstveno kvantitativne
osobine: visina , teina
vrednosti OD-DO
onih sa tzv.’’normalinim’’fenotipom).
• Ne vae Mendeleva pravila nasleivanja ( zbog
sadejstva više inilaca)
Vai nekoliko opštih principa:
1. Rizik za obolevanje je vei za roeke obolelog nego za nesrodnike
2. Rizik za ponovnu pojavu bolesti se odeuje empirijski ( prethodno
iskustvo, statistii odreeno, a ne genetiki i sredinski faktori)
3. Rizik za obolevanje se poveava: u sluaju više od 1 obolelog lana
porodice, teške forme ili raniji poetak bolesti, oboleli je onog pola
kod kog se ree javlja obolejnje u opštoj populacijii kad postoji
konsangvinitet u porodici
CGA ( Arg)CAA ( Glu)
Multifaktorijalna oboljenja
Kod multifaktorijelnih bolesti procenjuje se rizik koji odreeni genotip nosi za nastanak odreene bolesti ( tj. procenjujemo doprinos odreenih gena).
PRIMER: tromboza dubokih vena
Rizik za pojavu rascepa usne (nepca) kod srodnika
1: 1000 novorodjenadi u opštoj populaciji
prvostepeni
0.7 x 7
0.3 x 3
F=1/4
RODITELJ / DETE
BRAA / SESTRE
DIZIGOTNI BLIZANCI
GENA
F=1/16
POLU BRAA /
GENA
F=1/64