1

Dan šesti – “Život stoji, život ide dalje”

IZ PERSPEKTIVE „DRUGOSTI” I SAM JUBILEJ U „ZNAKU” TIŠINE

Predsednica ovogodišnjeg žirija JoakimInterFesta

Dragana Varagić, glumica slaže se sa načinom na koji

je selektor sačinio koncept „Vreme tišine” jer, po njoj,

ovo i jeste trenutak za promišljanje situacije „šta nam

se dešava”.

- Zanimljiv je naslov ovogodišnje selekcije koja me je

iznenadila svojom različitošću po tome koliko se

predstave u njoj razlikuju jedna od druge. Po meni je

to najveći kvalitet ovog festivala. Isto tako i stepen

društvene angažovanosti smotre jer je jako važno da

postoji jedan ovakav festival koji je internacionalnog

karaktera, jer mu baš ta međunarodnost i pogled iz

drugih sredina na sadašnji trenutak, a dogodilo se da

svi mi iz regiona na neki način delimo iste sudbine,

veoma važan i značajan način sagledavanja. Festival

nam omogućava da „to” pogledamo iz perspektive

„nekog drugog” i kako se tretira „ta drugost”, smatra

ona.

Za nju naslovljeno „Vreme tišine” nije samo trenutak

tišine već i potpune praznine.

- Nemamo neku konkretnu akciju i aktivno

promišljanje već imamo neki zastoj, prosto muk koji

svi negde osećamo, stoga je zanimljivo to sve negde

pogledati i sagledati kroz predstave na festivalskom

repertoaru koje dolaze iz različitih sredina i opet na

svoj način odnose na trenutak u kome se sada

nalazimo. Svaka predstava na repertoaru je različita.

Nema dve iste predstave koje pristupaju tom

problemu iz istog ugla. I svaka je, do sada, to

„tumačila na svoj način: od zanimljivih ličnosti iz naše

kulture i istorije koje su se nalazile u nekim trenucima

koji podsećaju baš na ovaj ili sličnim ali u kojima je

trebalo angažovano promišljati i donositi teške odluke.

Postavljati se kao ličnost u veoma složenim odnosima

i istorijskim okolnostima do ispitivanja svežih

događaja i kako su oni uticali na naše društvo. Pa do

dokumentarnosti i nekog pitanja u sadašnjem društvu

i postmodernističkog pristupa i ostavljanja samoj

publici da „promišlja” to gde se i u čemu sada

nalazimo, ističe Dragana Varagić.

Sa njom se slaže i njen kolega iz žirija Trajče

Kacarov, dramaturg iz Makedonije.

- Naslov festivala „Vreme tišine” je indikativan i sam

za sebe puno govori, jer smo se svi mi oglušili o ono

što „čujemo” i vidimo u savremenom svetu poput:

pucnjave, padanja bombi, krika emigranata...

Ali, ta naša „tišina” toliko silno viče jer je to krik

umetnosti, vapaj estetike, krik naše potrebe da o njoj

2

konačno „progovorimo”, kaže Kacarov, dodajući da do

sada (a pogledali smo većinu predstava) selektor nije

„izašao” iz svoje koncepcije, čvrsto se „drži” onoga što

je najavio na otvaranju festivala i po čemu je naslovio

svoj koncept, izbor i selekciju.

- Sve dosadašnje predstave kao da otkrivaju i neke

naše strahove, ali ne onaj strah koji nas realno sve

„okružuje” već je to evidentno strah od onoga što tek

„dolazi”. Kao da se umetnički „podsećamo na neke

dane” i hoćemo da „preko scene” pošaljemo neku

poruku - šifrovanu koja se razrešava na taj način što

publiku „stavljamo” u aktivno stanje i prilikom svakog

„susreta” sa njom u sali mi joj sa scene „poručujemo i

podsećamo”: kakav je bio rat, koja sve otuđenja

postoje a koja nam tek „dolaze”, kako je u toj našoj

„pećini” i kako je ona nastala, kao i ta naša

„pukotina”... Dakle, „koristimo” pozorište da publiku

„uvedemo” u ono što kod nas godinama tajimo a

došao je trenutak da i mi umetnici i sama publika to

konačno „iznesemo” na scenu i o tome javno

progovorimo, smatra on.

Za njega repertoar smotre deluje spontano ali je

odlično osmišljen.

- Do nas dolazi polako ali kao neki talas: prvo preko

Andrića, pa onda šta nam je sve učinjeno tokom

Drugog svetskog rata, potom šta je sve komunizam

sam po sebi doneo, zatim otuđenja i diskontinuitet u

porodici na osnovu izgubljene individualnosti... Ono

što smo do sada videli je uspešno i u dosluhu sa onim

što je selektor „najavio” i daj bože da tako i završimo,

priželjkuje Kacarov.

Jedina njegova zamerka JoakimInterFestu odnosi se

na njegovu „reklamu”.

- Ne da građani nisu upoznati sa tim da se on odvija

već nije dovoljno naglašeno da je jubilaran. O

jubilejima moramo malo više, glasnije i „jače” da

govorimo, moramo im pridavati veći društveni i

medijski značaj a ne da ta važna „jubilarnost” i sama

bude „progutana” tim vremenom „tišine”, duhovito

zaključuje naš sagovornik.

Šestog dana na takmičarskom repertoaru 10.

JoakimInterFesta bila je predstava BITEF Teatra

„Život stoji, život ide dalje” po tekstu Filipa Vujoševića

u režiji Jelene Bogavac.

I rediteljka sinoćnje predstave osvrnula se na koncept

ovogodišnje selekcije - „Vreme tišine”.

- Izuzetno poštujem selektora Jovanovića i smatram

da izvanredno poznaje pozorište. Trenutku koji locira

kao „vreme tišine” ne govori o situaciji koja se događa

u pozorištu, krizi i muku na kreativnom ili

„stvoriteljskom” nivou umetnika već skreće pažnju na

socijano-političko stanje u društvu. On razume da je

ovo vreme između izuzetnog iskoraka, između forme i

„forme” ali i sadržine i „sadržine”, smatra Jelena

Bogavac, dodajući da je to vreme locirano u

socijalnim i društvenim koordinatama, kao situaciju

koja je izuzetno teška i gde se očekuje nekakav

rasplet.

- Nešto se „trpi” ili se u krajnjoj liniji o nečemu „ćuti” ili

možda govorimo o postojanju izvesne cenzure...

Znajući Jovanovića pretpostavljam da misli na

autocenzuru... I, na svaki način kada iz plohe svoje

predstave analiziram tu njegovu krilaticu ja je

razumem baš tako i mislim da se ovakav princip režije

i glume ili ovakav linearni „zamajac” ili zaplet događa

upravo u takvoj društvenoj situaciji jer, mi konkretno u

predstavi potenciramo na činjenici da se ogroman broj

mladih glumaca nikada neće naći u repertoarskom

pozorištu, nikada neće dobiti platu za to što rade a

platili su grdne pare da bi studirali (4.000 evra po

godini na privatnim akademijama) i silno „ošurili” svoje

roditelje da bi se našli na „području” koje ne mogu da

„kontrolišu i zauzdaju”, ne mogu da „uđu” u bilo kakav

repertoar niti da bilo gde odigraju bilo šta. Oni kreću

da „brljaju” po NGO organizacijama i „izlaze” na

svetske konkurse u kojima odgovaraju svojim delom

na izvesne i naravno „navodne” društveno

3

angažovane „teme” i to „uklapanje” sebe u lažne

strukture će im, kao, omogućiti makar neki mali,

bezvredni honorar i mogućnost da nastupe na nekoj

sceni sa tim svojim „delom/nedelom” koje će im

doneti, ponovo - kao, neku satisfakciju kao

umetnicima, ističe ona priključak svoje predstave u

konceptu čitavog JIF-a.

Po njoj upravo u tom vremenu u kome se ni ne „mrda”

i ne događa stvarno ništa društvena kritika svedena je

na nivo aforizma jer društvo više nema nikakvu

osetljivost na za mogućnost da bude kritikovano zato

u suštini i nastaju ovakve pozorišne „forme”.

- Iz ugla svoje predstave smatra da su ovo sada

značajne i krizne godine u pozorišnom stvaralaštvu a

da su najzanimljivije bile „prelomne” kakva je nekada

bila naša. Ova situacija je isto „prelomna” ali u

estetskom, funkcionalnom, formalnom i sadržajnom

smislu i smatranju vremena koje protiče. Izuzetno

rubna situacija i iza koje mora da se desi ili izrodi „ovo

ili ono”... treće nema, hrabro izvlači zaključak naša

sagovornica.

I glumac Miloš Timotijević (akteri igraju pod

sopstvenim imenima) ističe taj link:

- Ova predstava se bavi baš sadašnjim vremenom -

potpune tišine u kojem ni ne postoje tabu teme o

kojima se više i raspravlja. Samim tim „Život stoji,

život ide dalje” aktuelizuje tu vrstu pitanja ovog

festivala jer se u našem društvu - samo ćuti. Postoji

mnogo stvari koje narod realno zanimaju ali se sve

vreme i isključivo priča o nekim drugim „stvarima” i

„temama” koje običnog čoveka u svakodnevnom

životu ne da ne zanimaju toliko, već - uopšte ne

interesuju ni malo, tvrdi on.

Predstava je već učestvovala i drugim festivalima i po

Timotijeviću bivala „polovično” prihvaćena.

- Gostovali smo u Sloveniji, i u Kopru „prošli” ne baš

dobro a u Kranju, pak, savršeno. Postoji i taj problem

sa imenima srebreničkih žrtava. Mi poštujemo te

žrtve, i baš zbog toga su njihova imena u našoj

predstavi kako bi pokazali i dokazali da se stradali

previše „koriste” i „zloupotrebljavaju” u takvim

„projektima” kakav je ovaj o kome se govori u ovom

komadu a nikako i nikada na pravi način, ističe on

dodajući da „prihvatanje” ove predstave zavisi od

profila publike ali se nije odvažio da unapred da

(pr)oceni percepciju kragujevačkog festivalskog

gledateljstva. U svakom slučaju očekivao je polemike

o njoj koje na razgovorima posle predstave nisu

izostale. Zaključak je da je ovdašnja publika

reagovala (kako ko ali reakcije nisu izostale) na nju

bila „isprovocirana” d ao njoj i prodiskutuje (dobivši

sve pohvale u ime ansambla od rediteljke Bogavac) i

da je ekipa „Života” odlično obavila svoj „posao” i

ispunila svrhu (čak i kod onih gledalaca koji je nisu

razumeli) kritike lažne i površne dokumentaristike i

današnjih „društveno angažovanih projekata”.

_________________________________________________________________________________________________________

HRONIKA JOAKIMINTERFESTA Predstavi „Život stoji, život ide dalje” Filipa Vujoševića

u režiji Jelene Bogavac svakako jeste mesto na

festivalu pod sloganom „Vreme tišine”. Mlad svet koji

završi školovanje jeste u vremenu lične tišine, jer ne

može da se zaposli, osim u slučaju kada roditelji ili

familija mogu da im kupe radno mesto ili imaju

partijske veze. Kod nas, istina, postoji zabrana

zapošljavanja u javnim preduzećima ali kod nas je sve

moguće i ništa nije nemoguće! Čekamo januar

naredne godine da vidimo šta će se dogoditi i da li će

mladi glumci naći uhlebljenje u pozorištima u kojima

ima slobodnih radnih mesta ali moraju da angažuju

honorarce, i to opet u „zakonski dozvoljenom” obimu i

broju. Muke upravi, muke glumcima i ostalim

pozorišnim stvaraocima... Čini se u redu da ovi mladi

ljudi, svi autori predstave to i jesu, imaju prava da o

angažmanu razmišljaju kao o dobrom vicu i o parama

iz nekog fonda kao o lošoj sali. Razmislite i ako nisam

u pravu javite.

Miška Knežević, urednika Radio Beograd 2

______________________________________________________________________________________________________

4

Večeras na repertoaru

Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar 20,00 sati

Knjaževsko-srpski teatar

Dramatizacija, režija i scenografija: Nebojša Bradić

PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI)

Kostimograf: Ivanka Jevtović

Kompozitor: Dragoslav Tanasković

Asistent scenografa: Slavica Marković

Slikar izvođač: Miša Štulović

Uloge

Princip: Đorđe Đoković

Milica: Isidora Rajković

Mina: Jovana Mališić, Ana Milojević

Dejan: Nikola Milojević

Saša: Katarina Mitrović

Milan: Dušan Stanikić

Policajac: Aleksandar Milojević

Dimitrije: Milić Jovanović

Predsednik: Miloš Krstović

Advokat: Saša Pilipović

Petar: Miodrag Pejković

Maca: Marina Perić Stojanović

Jasna: Jasmina Dimitrijević

Stefan Nenad Vulević

O predstavi

„Pre nas su najbolji muškarci i žene težili idealima i

sanjali. I mi ćemo težiti i – da, mi ćemo sanjati! Nema

napretka bez verovanja. Verovanja u sposobnosti

čoveka, verovanja da mi možemo bolje, verovanja da

mi možemo da budemo bolji, da mi možemo više, više

od životinja, više od sebičnih i samoživih, više od

ratničkih plemena koja guraju jedna druge u surove

ratove. Mi govorimo jasnim glasom i izjavljujemo da

čoveku nije potrebno nasilje da menja svet, čoveku je

potrebna strast i posvećenje. Mi poručujemo Vladi da

nećemo više učestvovati u ratovima. Ni svojim ni

tuđim. Za to ćemo se boriti! Započeti dijalog sa celim

svetom! Novi rat u Evropi? Ne, u naše ime!”

Princip Superstar (Mesečari)

Nebojša Bradić

_________________________________________________________________________________________________________

Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra

VREME TIŠINE

Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 sati

KAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorište

Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković

(dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović), režija,

scenografija i izbor muzike Jug Radivojević

Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 sati

MREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorište

Republike Srpske Banja Luka

Aleksandar Popović, režija i adaptacija Egon Savin

Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 sati

PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorište Zenica

Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa

autorica, dramatizacija i režija Lajla Kaikčija

Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 sati

Slobodan dan

Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 sati

PLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT Teatar

Nina Raine, rediteljka Slavica Knežević

Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati

ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEF Teatar

Filip Vujošević, režija: Jelena Bogavac

Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 sati

PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) - Knjaževsko-

srpski teatar

Dramatizacija, režija i scenografija Nebojša Bradić

Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 sati

PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko

pozorište

Branislav Nušić, režija i adaptacija Egon Savin

Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20 sati

U čast nagrađenih PIDŽAMA ZA ŠESTORO -

Kraljevačko pozorište i Knjaževsko-srpski teatar

Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenović

_________________________________________________________________________________________________________

Prateći program Festivala

Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta

IZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SA

PRETHODNIH FESTIVALA

U izboru slikara Milivoja ŠtulovićaMala scena Ljuba

Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18 sati

Promocija monografije „ĐUZINE POSLANICE” autora

Spasoja Ž. Milovanovića

Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 sati

5

Promocija knjige „VISKI I TRUBAČI” autora Miladina

Ševarlića

Žiri

Pjer Valter Polic, reditelj, Nemačka

Dragana Varagić, glumica i rediteljka, Srbija

Trajče Kacarov, dramaturg, Makedonija

Selektor Željko Jovanović, pozorišni kritičar

Voditelj razgovora Marija Soldatović, dramaturg

Vizuelni identitet Festivala Mina Bakliža

Urednik biltena JIF: Zoran Mišić / Gerila advertajzing

Izdavač: Knjaževsko-srpski teatar

Nagrade

Joakimova nagrada za najbolju predstavu

Joakimova nagrada za režiju

Joakimova nagrada za glumu

Joakimova nagrada za vizuelnost

Joakimova specijalna nagrada