10. JoakimInterFest Bilten br6

Download 10. JoakimInterFest Bilten br6

Post on 10-Feb-2016

19 views

Category:

Documents

0 download

DESCRIPTION

10. Meunarodni pozorini festival10th International Theatre FestivalVREME TIINEJoakimInterFest se odrava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaevskosrpskom teatru.Festival je dobio ime po Joakimu Vujiu (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.Domain Festivala je Knjaevskosrpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

TRANSCRIPT

  • 1

    Dan esti ivot stoji, ivot ide dalje

    IZ PERSPEKTIVE DRUGOSTI I SAM JUBILEJ U ZNAKU TIINE

    Predsednica ovogodinjeg irija JoakimInterFesta

    Dragana Varagi, glumica slae se sa nainom na koji

    je selektor sainio koncept Vreme tiine jer, po njoj,

    ovo i jeste trenutak za promiljanje situacije ta nam

    se deava.

    - Zanimljiv je naslov ovogodinje selekcije koja me je

    iznenadila svojom razliitou po tome koliko se

    predstave u njoj razlikuju jedna od druge. Po meni je

    to najvei kvalitet ovog festivala. Isto tako i stepen

    drutvene angaovanosti smotre jer je jako vano da

    postoji jedan ovakav festival koji je internacionalnog

    karaktera, jer mu ba ta meunarodnost i pogled iz

    drugih sredina na sadanji trenutak, a dogodilo se da

    svi mi iz regiona na neki nain delimo iste sudbine,

    veoma vaan i znaajan nain sagledavanja. Festival

    nam omoguava da to pogledamo iz perspektive

    nekog drugog i kako se tretira ta drugost, smatra

    ona.

    Za nju naslovljeno Vreme tiine nije samo trenutak

    tiine ve i potpune praznine.

    - Nemamo neku konkretnu akciju i aktivno

    promiljanje ve imamo neki zastoj, prosto muk koji

    svi negde oseamo, stoga je zanimljivo to sve negde

    pogledati i sagledati kroz predstave na festivalskom

    repertoaru koje dolaze iz razliitih sredina i opet na

    svoj nain odnose na trenutak u kome se sada

    nalazimo. Svaka predstava na repertoaru je razliita.

    Nema dve iste predstave koje pristupaju tom

    problemu iz istog ugla. I svaka je, do sada, to

    tumaila na svoj nain: od zanimljivih linosti iz nae

    kulture i istorije koje su se nalazile u nekim trenucima

    koji podseaju ba na ovaj ili slinim ali u kojima je

    trebalo angaovano promiljati i donositi teke odluke.

    Postavljati se kao linost u veoma sloenim odnosima

    i istorijskim okolnostima do ispitivanja sveih

    dogaaja i kako su oni uticali na nae drutvo. Pa do

    dokumentarnosti i nekog pitanja u sadanjem drutvu

    i postmodernistikog pristupa i ostavljanja samoj

    publici da promilja to gde se i u emu sada

    nalazimo, istie Dragana Varagi.

    Sa njom se slae i njen kolega iz irija Traje

    Kacarov, dramaturg iz Makedonije.

    - Naslov festivala Vreme tiine je indikativan i sam

    za sebe puno govori, jer smo se svi mi ogluili o ono

    to ujemo i vidimo u savremenom svetu poput:

    pucnjave, padanja bombi, krika emigranata...

    Ali, ta naa tiina toliko silno vie jer je to krik

    umetnosti, vapaj estetike, krik nae potrebe da o njoj

  • 2

    konano progovorimo, kae Kacarov, dodajui da do

    sada (a pogledali smo veinu predstava) selektor nije

    izaao iz svoje koncepcije, vrsto se dri onoga to

    je najavio na otvaranju festivala i po emu je naslovio

    svoj koncept, izbor i selekciju.

    - Sve dosadanje predstave kao da otkrivaju i neke

    nae strahove, ali ne onaj strah koji nas realno sve

    okruuje ve je to evidentno strah od onoga to tek

    dolazi. Kao da se umetniki podseamo na neke

    dane i hoemo da preko scene poaljemo neku

    poruku - ifrovanu koja se razreava na taj nain to

    publiku stavljamo u aktivno stanje i prilikom svakog

    susreta sa njom u sali mi joj sa scene poruujemo i

    podseamo: kakav je bio rat, koja sve otuenja

    postoje a koja nam tek dolaze, kako je u toj naoj

    peini i kako je ona nastala, kao i ta naa

    pukotina... Dakle, koristimo pozorite da publiku

    uvedemo u ono to kod nas godinama tajimo a

    doao je trenutak da i mi umetnici i sama publika to

    konano iznesemo na scenu i o tome javno

    progovorimo, smatra on.

    Za njega repertoar smotre deluje spontano ali je

    odlino osmiljen.

    - Do nas dolazi polako ali kao neki talas: prvo preko

    Andria, pa onda ta nam je sve uinjeno tokom

    Drugog svetskog rata, potom ta je sve komunizam

    sam po sebi doneo, zatim otuenja i diskontinuitet u

    porodici na osnovu izgubljene individualnosti... Ono

    to smo do sada videli je uspeno i u dosluhu sa onim

    to je selektor najavio i daj boe da tako i zavrimo,

    prieljkuje Kacarov.

    Jedina njegova zamerka JoakimInterFestu odnosi se

    na njegovu reklamu.

    - Ne da graani nisu upoznati sa tim da se on odvija

    ve nije dovoljno naglaeno da je jubilaran. O

    jubilejima moramo malo vie, glasnije i jae da

    govorimo, moramo im pridavati vei drutveni i

    medijski znaaj a ne da ta vana jubilarnost i sama

    bude progutana tim vremenom tiine, duhovito

    zakljuuje na sagovornik.

    estog dana na takmiarskom repertoaru 10.

    JoakimInterFesta bila je predstava BITEF Teatra

    ivot stoji, ivot ide dalje po tekstu Filipa Vujoevia

    u reiji Jelene Bogavac.

    I rediteljka sinonje predstave osvrnula se na koncept

    ovogodinje selekcije - Vreme tiine.

    - Izuzetno potujem selektora Jovanovia i smatram

    da izvanredno poznaje pozorite. Trenutku koji locira

    kao vreme tiine ne govori o situaciji koja se dogaa

    u pozoritu, krizi i muku na kreativnom ili

    stvoriteljskom nivou umetnika ve skree panju na

    socijano-politiko stanje u drutvu. On razume da je

    ovo vreme izmeu izuzetnog iskoraka, izmeu forme i

    forme ali i sadrine i sadrine, smatra Jelena

    Bogavac, dodajui da je to vreme locirano u

    socijalnim i drutvenim koordinatama, kao situaciju

    koja je izuzetno teka i gde se oekuje nekakav

    rasplet.

    - Neto se trpi ili se u krajnjoj liniji o neemu uti ili

    moda govorimo o postojanju izvesne cenzure...

    Znajui Jovanovia pretpostavljam da misli na

    autocenzuru... I, na svaki nain kada iz plohe svoje

    predstave analiziram tu njegovu krilaticu ja je

    razumem ba tako i mislim da se ovakav princip reije

    i glume ili ovakav linearni zamajac ili zaplet dogaa

    upravo u takvoj drutvenoj situaciji jer, mi konkretno u

    predstavi potenciramo na injenici da se ogroman broj

    mladih glumaca nikada nee nai u repertoarskom

    pozoritu, nikada nee dobiti platu za to to rade a

    platili su grdne pare da bi studirali (4.000 evra po

    godini na privatnim akademijama) i silno ourili svoje

    roditelje da bi se nali na podruju koje ne mogu da

    kontroliu i zauzdaju, ne mogu da uu u bilo kakav

    repertoar niti da bilo gde odigraju bilo ta. Oni kreu

    da brljaju po NGO organizacijama i izlaze na

    svetske konkurse u kojima odgovaraju svojim delom

    na izvesne i naravno navodne drutveno

  • 3

    angaovane teme i to uklapanje sebe u lane

    strukture e im, kao, omoguiti makar neki mali,

    bezvredni honorar i mogunost da nastupe na nekoj

    sceni sa tim svojim delom/nedelom koje e im

    doneti, ponovo - kao, neku satisfakciju kao

    umetnicima, istie ona prikljuak svoje predstave u

    konceptu itavog JIF-a.

    Po njoj upravo u tom vremenu u kome se ni ne mrda

    i ne dogaa stvarno nita drutvena kritika svedena je

    na nivo aforizma jer drutvo vie nema nikakvu

    osetljivost na za mogunost da bude kritikovano zato

    u sutini i nastaju ovakve pozorine forme.

    - Iz ugla svoje predstave smatra da su ovo sada

    znaajne i krizne godine u pozorinom stvaralatvu a

    da su najzanimljivije bile prelomne kakva je nekada

    bila naa. Ova situacija je isto prelomna ali u

    estetskom, funkcionalnom, formalnom i sadrajnom

    smislu i smatranju vremena koje protie. Izuzetno

    rubna situacija i iza koje mora da se desi ili izrodi ovo

    ili ono... tree nema, hrabro izvlai zakljuak naa

    sagovornica.

    I glumac Milo Timotijevi (akteri igraju pod

    sopstvenim imenima) istie taj link:

    - Ova predstava se bavi ba sadanjim vremenom -

    potpune tiine u kojem ni ne postoje tabu teme o

    kojima se vie i raspravlja. Samim tim ivot stoji,

    ivot ide dalje aktuelizuje tu vrstu pitanja ovog

    festivala jer se u naem drutvu - samo uti. Postoji

    mnogo stvari koje narod realno zanimaju ali se sve

    vreme i iskljuivo pria o nekim drugim stvarima i

    temama koje obinog oveka u svakodnevnom

    ivotu ne da ne zanimaju toliko, ve - uopte ne

    interesuju ni malo, tvrdi on.

    Predstava je ve uestvovala i drugim festivalima i po

    Timotijeviu bivala polovino prihvaena.

    - Gostovali smo u Sloveniji, i u Kopru proli ne ba

    dobro a u Kranju, pak, savreno. Postoji i taj problem

    sa imenima srebrenikih rtava. Mi potujemo te

    rtve, i ba zbog toga su njihova imena u naoj

    predstavi kako bi pokazali i dokazali da se stradali

    previe koriste i zloupotrebljavaju u takvim

    projektima kakav je ovaj o kome se govori u ovom

    komadu a nikako i nikada na pravi nain, istie on

    dodajui da prihvatanje ove predstave zavisi od

    profila publike ali se nije odvaio da unapred da

    (pr)oceni percepciju kragujevakog festivalskog

    gledateljstva. U svakom sluaju oekivao je polemike

    o njoj koje na razgovorima posle predstave nisu

    izostale. Zakljuak je da je ovdanja publika

    reagovala (kako ko ali reakcije nisu izostale) na nju

    bila isprovocirana d ao njoj i prodiskutuje (dobivi

    sve pohvale u ime ansambla od rediteljke Bogavac) i

    da je ekipa ivota odlino obavila svoj posao i

    ispunila svrhu (ak i kod onih gledalaca koji je nisu

    razumeli) kritike lane i povrne dokumentaristike i

    dananjih drutveno angaovanih projekata.

    _________________________________________________________________________________________________________

    HRONIKA JOAKIMINTERFESTA Predstavi ivot stoji, ivot ide dalje Filipa Vujoevia

    u reiji Jelene Bogavac svakako jeste mesto na

    festivalu pod sloganom Vreme tiine. Mlad svet koji

    zavri kolovanje jeste u vremenu line tiine, jer ne

    moe da se zaposli, osim u sluaju kada roditelji ili

    familija mogu da im kupe radno mesto ili imaju

    partijske veze. Kod nas, istina, postoji zabrana

    zapoljavanja u javnim preduzeima ali kod nas je sve

    mogue i nita nije nemogue! ekamo januar

    naredne godine da vidimo ta e se dogoditi i da li e

    mladi glumci nai uhlebljenje u pozoritima u kojima

    ima slobodnih radnih mesta ali moraju da angauju

    honorarce, i to opet u zakonski dozvoljenom obimu i

    broju. Muke upravi, muke glumcima i ostalim

    pozorinim stvaraocima... ini se u redu da ovi mladi

    ljudi, svi autori predstave to i jesu, imaju prava da o

    angamanu razmiljaju kao o dobrom vicu i o parama

    iz nekog fonda kao o looj sali. Razmislite i ako nisam

    u pravu javite.

    Mika Kneevi, urednika Radio Beograd 2

    ______________________________________________________________________________________________________

  • 4

    Veeras na repertoaru

    Scena Joakim Vuji, utorak 13. oktobar 20,00 sati

    Knjaevsko-srpski teatar

    Dramatizacija, reija i scenografija: Neboja Bradi

    PRINCIP SUPERSTAR (MESEARI)

    Kostimograf: Ivanka Jevtovi

    Kompozitor: Dragoslav Tanaskovi

    Asistent scenografa: Slavica Markovi

    Slikar izvoa: Mia tulovi

    Uloge

    Princip: ore okovi

    Milica: Isidora Rajkovi

    Mina: Jovana Malii, Ana Milojevi

    Dejan: Nikola Milojevi

    Saa: Katarina Mitrovi

    Milan: Duan Staniki

    Policajac: Aleksandar Milojevi

    Dimitrije: Mili Jovanovi

    Predsednik: Milo Krstovi

    Advokat: Saa Pilipovi

    Petar: Miodrag Pejkovi

    Maca: Marina Peri Stojanovi

    Jasna: Jasmina Dimitrijevi

    Stefan Nenad Vulevi

    O predstavi

    Pre nas su najbolji mukarci i ene teili idealima i

    sanjali. I mi emo teiti i da, mi emo sanjati! Nema

    napretka bez verovanja. Verovanja u sposobnosti

    oveka, verovanja da mi moemo bolje, verovanja da

    mi moemo da budemo bolji, da mi moemo vie, vie

    od ivotinja, vie od sebinih i samoivih, vie od

    ratnikih plemena koja guraju jedna druge u surove

    ratove. Mi govorimo jasnim glasom i izjavljujemo da

    oveku nije potrebno nasilje da menja svet, oveku je

    potrebna strast i posveenje. Mi poruujemo Vladi da

    neemo vie uestvovati u ratovima. Ni svojim ni

    tuim. Za to emo se boriti! Zapoeti dijalog sa celim

    svetom! Novi rat u Evropi? Ne, u nae ime!

    Princip Superstar (Meseari)

    Neboja Bradi _________________________________________________________________________________________________________

    Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra

    VREME TIINE

    Scena Joakim Vuji, utorak 7. oktobar - 20 sati

    KAINOV OILJAK - abako pozorite

    Vladimir Kecmanovi, Dejan Stojiljkovi

    (dramatizacija: Spasoje . Milovanovi), reija,

    scenografija i izbor muzike Jug Radivojevi

    Scena Joakim Vuji, etvrtak 8. oktobar - 20 sati

    MREENJE ARANA - Narodno pozorite

    Republike Srpske Banja Luka

    Aleksandar Popovi, reija i adaptacija Egon Savin

    Scena Joakim Vuji, petak 9. oktobar - 20 sati

    PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorite Zenica

    Ivana Simi Bodroi Lajla Kaikija & Grupa

    autorica, dramatizacija i reija Lajla Kaikija

    Scena Joakim Vuji, subota 10. oktobar - 20 sati

    Slobodan dan

    Scena Joakim Vuji, nedelja 11. oktobar - 20 sati

    PLEMENA - Kazalite Planet art i EXIT Teatar

    Nina Raine, rediteljka Slavica Kneevi

    Scena Joakim Vuji, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati

    IVOT STOJI, IVOT IDE DALJE - BITEF Teatar

    Filip Vujoevi, reija: Jelena Bogavac

    Scena Joakim Vuji, utorak 13. oktobar - 20 sati

    PRINCIP SUPERSTAR (MESEARI) - Knjaevsko-

    srpski teatar

    Dramatizacija, reija i scenografija Neboja Bradi

    Scena Joakim Vuji, sreda 14. oktobar - 20 sati

    PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko

    pozorite

    Branislav Nui, reija i adaptacija Egon Savin

    Scena Joakim Vuji, etvrtak 15. oktobar - 20 sati

    U ast nagraenih PIDAMA ZA ESTORO -

    Kraljevako pozorite i Knjaevsko-srpski teatar

    Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenovi

    _________________________________________________________________________________________________________

    Pratei program Festivala

    Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta

    IZLOBA POZORINIH PLAKATA SA

    PRETHODNIH FESTIVALA

    U izboru slikara Milivoja tuloviaMala scena Ljuba

    Tadi, etvrtak 8. oktobar - 18 sati

    Promocija monografije UZINE POSLANICE autora

    Spasoja . Milovanovia

    Mala scena Ljuba Tadi, petak 9. oktobar - 18 sati

  • 5

    Promocija knjige VISKI I TRUBAI autora Miladina

    evarlia

    iri

    Pjer Valter Polic, reditelj, Nemaka

    Dragana Varagi, glumica i rediteljka, Srbija

    Traje Kacarov, dramaturg, Makedonija

    Selektor eljko Jovanovi, pozorini kritiar

    Voditelj razgovora Marija Soldatovi, dramaturg

    Vizuelni identitet Festivala Mina Baklia

    Urednik biltena JIF: Zoran Mii / Gerila advertajzing

    Izdava: Knjaevsko-srpski teatar

    Nagrade

    Joakimova nagrada za najbolju predstavu

    Joakimova nagrada za reiju

    Joakimova nagrada za glumu

    Joakimova nagrada za vizuelnost

    Joakimova specijalna nagrada