1

SVEUĈILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU

ELEKTROTEHNIĈKI FAKULTET OSIJEK

Ivan Štefanec

Antonio Koţar

LAN mreža – praktiĉan primjer

SEMINARSKI RAD

Osijek, 2010.

2

SADRŽAJ

1. UVOD ................................................................................................ 4

2. OPĆENITO O LAN MREŽAMA .................................................. 5

2.1. POVIJESNI RAZVOJ RAĈUNALNIH MREŢA .......................................... 6

2.2. CILJEVI PRI PROJEKTIRANJU LAN MREŢE ........................................... 7

2.3. TOPOLOGIJA LAN MREŢA ........................................................................ 8

3. ULOGA I MJESTO LAN MREŽA ............................................. 11

3.1. NAMJENA RAĈUNALSKIH MREŢA ....................................................... 11

3.2. ZAJEDNIĈKO KORIŠTENJE INFORMACIJA ......................................... 12

3.3. ZAJEDNIĈKO KORIŠTENJE HARDVERA I SOFTVERA ...................... 13

4. STANDARDI LAN MREŽA ........................................................ 14

4.1. IEEE 802 STANDARD ZA LAN MREŢE ............................................. 14

4.2. IEEE STANDARDI .................................................................................. 15

4.3. NAJVAŢNIJI STANDARDI .................................................................... 16

4.4. STANDARD 802.3 .................................................................................. 16

5. AKTIVNA I PASIVNA MREŽNA OPREMA ........................... 22

5.1. AKTIVNA MREŢA ..................................................................................... 22

5.1.1. HUB ............................................................................................................ 23

5.1.2. SWITCH ..................................................................................................... 24

5.1.3. BRIDGE ..................................................................................................... 25

5.1.4. ROUTER ..................................................................................................... 26

5.1.5. ACCESS POINT ......................................................................................... 26

5.1.6. GATEWAY .................................................................................................. 27

5.2. PASIVNA MREŢA ...................................................................................... 27

5.2.1. OSTALA OPREMA PASIVNIH MREŢA .................................................... 27

6. PROJEKTIRANJE LAN MREŽE .............................................. 32

3

6.1. INSTALIRANJE KABLOVSKOG SUSTAVA ........................................... 32

6.2. NAJĈEŠĆE KORIŠTENA TOPOLOGIJA .................................................. 36

6.3. KOMUNIKACIJSKI ORMAR ..................................................................... 37

6.4. SKALABILNOST ......................................................................................... 40

6.6.1. VERTIKALNA SKALABILNOST ................................................................ 40

6.6.2. SKALABILNOST RADNE POVRŠINE ....................................................... 40

7. ZAKLJUĈAK ................................................................................. 42

8. LITERATURA ............................................................................... 44

4

1. UVOD

Bili smo svjedoci uspostavljanja globalnog telefonskog sistema, pronalaska

radija i televizije, nastanka i nezapamćenog razvoja raĉunalne industrije i lansiranja

telekomunikacijskih satelita. Naša sposobnost prikupljanja, obrade i distribuiranja

podataka svakim danom je sve veća, ali još brţe rastu zahtjevi za još sloţenijom

obradom informacija. Iako je raĉunalna industrija još uvijek mlada u usporedbi sa

ostalim industrijama, raĉunala su zabiljeţila nevjerojatan napredak za kratko vrijeme.

U poĉetku su tvrtke srednje veliĉine ili sveuĉilišta mogli imati jedan do dva raĉunala,

dok su velike institucije imale najviše nekoliko komada. Pomisao da će za dvadesetak

godina raĉunala iste snage biti veliĉine poštanske marke i proizvoditi se u milijunskim

serijama bila je ĉista znanstvena fantastika. Ujedinjenje raĉunala s komunikacijama

imalo je snaţan efekt na organizaciju raĉunalnih sistema. Ideja „Raĉunalskog centra“ –

prostorije sa velikim raĉunalom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu –

potpuno je prijeĊena. Stari model po kojem je jedno raĉunalo zadovoljavao sve potrebe

organizacije, zamijenjen je modelom u kome posao obavlja veći broj zasebnih, ali

meĊusobno povezanih raĉunala. Takvi sistemi su nazvani raĉunalske mreţe. Principi

projektiranja jedne od takvih mreţa, LAN mreţa (Local Area Network), tema je ovog

seminara.

Kada promatramo suvremene raĉunalske mreţe, ono što bi se svakako na

prvi pogled primijetilo jest neki izvjestan broj raĉunala, koji su nekako povezani-

organizirani. Naravno, organizacija tog manjeg ili većeg skupa raĉunala moţe da bude

veoma jednostavna, ali ukoliko postoji potreba moţe da bude itekako sloţena i

kompleksna. LAN mreţa (Local Area Network) u daljnjem tekstu LAN, u

najslobodnijem prijevodu generalno predstavlja povezivanje raĉunala izmeĊu njih, npr.

lokalnu mreţu u poduzeću, u Internet kafiću. Povezivanjem raĉunala u LAN mreţu

moţemo mnogo racionalnije i bolje koristiti sama raĉunala kao i ostali hardver koji je

na njima povezan, npr: printere, skenere, ureĊaje za backup podataka i dr. Tek kada

5

2. OPĆENITO O LAN MREŽAMA

LAN je komunikacijska mreţa koju koristi jedna organizacija na ograniĉenom

prostoru, što joj omogućava dijeljenje informacija i izvora ili veza raĉunalske opreme koja

omogućuje jednostavan, djelotvoran i jeftin naĉin razmjene podataka meĊu korisnicima, kao i

uporabu raspoloţivih prikljuĉnih jedinica.

Local Area Network (mreţa lokalnog podruĉja; lokalne raĉunalne mreţe ili skraćeno –

LAN) nastale su uslijed potrebe za brţom i efikasnijom razmjenom i raspodjelom informacija

i raĉunalnih resursa (izvora) unutar tvrtki. Jedan od glavnih razloga zbog ĉega se LAN mreţa

razvila je – njihova isplativost.

Motivacija za izgradnju lokalnih mreţa su sljedeće:

• dostupnost informacija,

• dijeljenje resursa

• pojednostavljivanje komunikacije.

LAN mreţa treba izvršavati sljedeće zadatke:

• osigurava komunikaciju koja je pouzdana, efikasna od jedne aplikacije do druge

• automatski otkriva i ispravlja oštećenje podataka, gubitak podataka, dupliciranje

podataka i promjenu redoslijeda isporuke podataka

• automatski pronalazi optimalan put od predajnika do prijemnika.

LAN mreţa je obiĉno privatno vlasništvo. Duţina LAN mreţe moţe iznositi i do nekoliko

kilometara. LAN mreţa ima nekoliko prednosti kao što su:

• ograniĉeno najveće vrijeme kašnjenja poruke

• brzine prijenosa 10,100, 1000 Mb/s, ili više

• malo kašnjenje

• velika pouzdanost

• zahtijevaju algoritme pristupa prijenosnom mediju.

6

2.1. Povijesni razvoj raĉunalnih mreža

Pod raĉunalnom mreţom podrazumijevamo skup meĊusobno povezanih, ali autonomnih

raĉunala. Pod pojmom autonomna raĉunala podrazumijevamo da nema master – slave (odnos

gospodar – sluga) raĉunala. Dva raĉunala su uvezana ako mogu razmjenjivati informacije.

Postoji više naĉina da se raĉunala poveţu u mreţu, kao na primjer: pomoću optiĉkih kablova,

koaksijalnih kablova, radio valova, satelita, UTP kablova itd.

Tablica 2.1.1. Povijesnii razvoj raĉunalnih mreža

1957 Lansiran je prvi satelit u zemljinu orbitu, to je bio Sovjetski Sputnjik

1969 Uspostavljena je mreţa sa 4 ĉvora (UCLA, Stanford Research Institute, UC

Santa Barbara i University of Utah) sa brzinom prijenosa od 50 kbps. Veza je

uspostavljena preko telefonske linije.

1973 Uspostavljena je prva transatlanska veza sa UK i Norveškom

1981 Uspostavljena je BIBNET mreţa na City University of NY sa vezom prema Yale.

Omogućavala je razmjenu e-mailova

1984 Ustanovljena je JANET (UK’s Joint Academic Network) u UK koja je povezivala

sveuĉilišta u zemlji i omogućavala pristup globalnom Internetu

1980 Mreţe se uglavnom koriste u akademskim institucijama

1988. Mreţe koriste sveuĉilišta i velike kompanije

1996 Mreţe koriste milijuni ljudi.

1989 Poĉetak razvoja Weba vezan je za CERN – Europski centar za nuklearna

istraţivanja

1991 Na konferenciji o hipertekstu u San Antonio, Texas, USA obavljena je prva javna

demonstracija.

1992 Pojavio se „WWW“ ili World Wide Web

1993 Pojavilo se prvo grafiĉki suĉelje, MOSAIC (autor Mark Anderssen)

1995 Pojavio se Netscape

1994 CERN I M.I.T. potpisali su ugovor o osnivanju Web Konzorcija.

2002

Visokopropusne mreţe sa brzim prijenosom podataka (optiĉka vlakna) su široko

rasprostranjene.

7

Godine 1969 uspostavljena je mreţa sa 4 ĉvora sa brzinom prijenosa od 50 kbps. Veza je

uspostavljena preko telefonske linije i trebalo je se prenijeti poruka LOGWIN. Poruka

LOGWIN trebala se prenijeti sa jednog raĉunala (ĉvora) na drugo. Tom prilikom zabiljeţena

je sljedeća komunikacija:

“Otkucali smo L na našem raĉunaru. Da li vidite L?

“ Da, vidimo L”

“Otkucali smo O. Da li vidite O?”

“Da, vidimo O”

“Zatim smo otkucali G i veza je pukla”.

2.2. Ciljevi pri projektiranju LAN mreže

Osnovna funkcija lokalne mreţe je prijenos podataka velikom brzinom na malim

udaljenostima (unutar jedne zgrade ili skupine zgrada). Propusnost komunikacijskog kanala

lokalne mreţe mjerljiva je sa propusnošću sabirnica osobnih raĉunala. To znaĉi da korisnik

moţe preko lokalne mreţe dohvatiti podatke sa udaljenog raĉunala istom brzinom kao i sa

diska vlastitog raĉunala. Umreţavanjem raĉunala dobiva se mogućnost dijeljenja zajedniĉkih

resursa npr, više korisnika radi sa istom bazom podataka ili više korisnika šalje dokumente na

zajedniĉki printer, takoĊer se koriste mogućnosti komunikacije putem elektronske pošte,

razmjena datoteka sa podacima, arhiviranje itd.

Najvaţniji ciljevi pri projektiranju lokalne mreţe su:

• Velika brzina prijenosa i širina propusnog pojasa. Brzina i kapacitet komunikacijskog

kanala moraju biti usporedivi sa brzinom i kapacitetom sabirnice raĉunala, da bi se zadovoljili

zahtjevi korisnika za brzim prijenosom velikih koliĉina informacija.

• Pouzdanost i odrţavanje. Komponente lokalne mreţe moraju biti pouzdane, tako da su

kvarovi rijetki. U sluĉaju kvara pojedine komponente u mreţi ostatak mreţe mora ostati

netaknut. Odrţavanje treba biti riješeno tako da izaziva minimalno prekidanje rada mreţe.

• Niska cijena. Velika prednost u lokalnim mreţama je upravo relativno niska cijena

mreţne opreme. S tim što treba voditi raĉuna da se ne štedi na opremi kao što su patch kablovi

8

kao i moduli za spajanje raĉunala u mreţu, pošto su oni veoma bitni kod rada mreţe. Zbog

toga je dobro koristiti opremu od najboljih svjetskih proizvoĊaĉa.

• Kompatibilnost. Kompatibilnost omogućuje nabavku ureĊaja od razliĉitih proizvoĊaĉa,

sa ĉim se dobiva bolji izbor u pogledu odnosa cijeni i postavki.

• Fleksibilnost i proširivost. Mreţa mora omogućiti dodavanje i premještanje ureĊaja.

Prijenosni medij mora biti postavljen tako da je lako dostupan radi prikljuĉivanja ureĊaja.

• Jednostavnost. Lokalna mreţa mora biti jednostavna za postavljanje, prikljuĉivanje

ureĊaja i upotrebu. Korisnici bi trebali moći iskoristiti sve mogućnosti mreţe uz minimum

struĉne osposobljenosti.

• Standardi. Kako bi se postigla univerzalna razina komunikacije, proizvoĊaĉi lokalnih

mreţa moraju svoje proizvode izraĊivati prema vaţećim standardima. Standardi za lokalne

mreţe su serija standarda IEEE 802, tj. ISO 8802.

2.3. Topologija LAN mreža

Raspored i meĊusobno povezivanje ĉvorova lokalne mreţe, fiziĉkim ili logiĉkim putem,

naziva se topologijom mreţa. Dvije mreţe imaju istu topologiju ako su im svojstva ista i ako

se mreţe mogu razlikovati u fiziĉkom povezivanju, udaljenosti izmeĊu ĉvorova, brzini

prijenosa i/ili vrsti signala.

9

Slika 2.3.1. Vrste topologija lokalnih mreža

Topologija takoĊer predstavlja geometrijsko rasporeĊivanje ureĊaja na mreţi. Podjela

LAN-a se obavlja s obzirom na:

topologiju

protokole

medije

Svatko sa svakim, slika 2.1.a. Ovo je topologija u kojoj postoje izravne veze izmeĊu

svih ĉvorova u mreţi. Da bi se to ostvarilo u mreţi sa n ĉvorova treba: n(n-1)/2

izravnih veza.

Sabirnica, slika 2.1.b. Topologija u kojoj su svi ĉvorovi spojeni zajedno preko jedne

sabirnice.

Zvijezda, slika 2.1.c. Topologija u kojoj su ĉvorovi veće vaţnosti vezani na centralni

ĉvor, koji ponovno dostavlja sve dolazne pakete primljene od nekog ĉvora u sve

ĉvorove mreţe, ukljuĉujući i izvorni ĉvor. Svi ĉvorovi mogu komunicirati meĊusobno

10

samo preko centralnog ĉvora. Kvar na vodu ili prekid voda kojim je ĉvor vezan na

centralni ĉvor rezultira izolacijom ĉvora.

Prsten, slika 2.3.d. Topologija u kojoj svaki ĉvor ima toĉno dva spojna voda. Svako

raĉunalo je spojen sa dva susjedna.

Stablo, slika 2.3.e. Topologija koja sa ĉistog topološkog stajališta sliĉi zvijezda-

topologiji utoliko što se od ĉvorova zahtijeva da šalju prema drugim ĉvorovima i da

primaju od drugih ĉvorova preko centralnog ĉvora. Funkcija centralnog ĉvora moţe

biti i razdijeljena. Kao i kod izvorne zvijezda topologije, individualni ĉvorovi mogu

biti izolirani od mreţe kvarom u jednoj toĉki spojnog voda do ĉvora. Kod razdijeljene

funkcije centralnog ĉvora, kvar u jednoj toĉki spojnog voda će rezultirati odjeljivanjem

dva ili više ĉvorova od preostalog dijela mreţe.

Isprepletena, slika 2.3.f. Topologija u kojoj postoje barem dva ĉvora s dva ili više

spojna voda izmeĊu njih. Kod ove topologije imamo veliku otpornost na pogreške.

Hibridna, slika 2.3.g. Topologija nastala kombinacijom dvije ili više topologija. Moţe

se pojaviti sluĉaj gdje dvije osnovne mreţne topologije, kada se spoje zajedno, još

uvijek zadrţavaju osnovne karakteristike mreţe i stoga nisu hibridna mreţa. Npr.

stablo-mreţa spojena sa stablo-mreţom je i dalje stablo-mreţa. Stoga, hibridna mreţa

nastaje samo kada je ishod spajanja dviju osnovnih mreţa, mreţna topologija razliĉita

od spojenih osnovnih topologija po definiciji.

Dvostruki prsten, slika 2.3.h. Topologija sliĉna topologiji prstena samo što je broj

spojnih vodova po ĉvoru dvostruko veći.

11

3. ULOGA I MJESTO LAN MREŽA

Lokalne mreţe su skupine meĊusobno povezanih raĉunala, sa ciljem razmjene

podataka i informacija izmeĊu raĉunala. Razlozi za formiranje raĉunalnih mreţa su višestruki.

Prvo, raĉunalska mreţa omogućuje da korisnik sa jednog raĉunala pristupi informacijama koje

su pohranjene na nekom drugom raĉunalu iste mreţe. Drugo, raĉunalske mreţe omogućavaju

dijeljenje hardwera i softwera, npr. jedna mreţa sadrţi 10 raĉunala i imaju samo jedan printer.

Svako raĉunalo koje je povezano u mreţu sa printerom moţe poslati dokument na štampanje.

TakoĊer se moţe i sa jednog raĉunala u mreţi koristiti neki software sa drugog raĉunala. Rad

na raĉunalima u mreţi se moţe pojednostaviti raspodjeljivanjem obrade podataka, tj. jedan

veliki posao se moţe podijeliti na više dijelova i da svako raĉunalo radi odreĊeni dio posla.

3.1. Primjena raĉunalskih mreža

Prilikom same izrade raĉunalne mreţe prvo nam je u cilju olakšati sebi posao. Namjena

raĉunalsnih mreţa se gleda u sljedećem:

Omogućiti prijenos podataka sa jednog raĉunala na drugi

Omogućiti dijeljenje resursa

Omogućiti centralizaciju smještaja podataka

Primjer 1:

U firmi sa 20 raĉunala treba omogućiti printanje sa svakog raĉunala.

Moguće je svako raĉunalo opremiti printerom: 20x300=6000 Kn

Povezivanjem u mreţu (cca. 1500 Kn) mogu se koristiti zajedniĉki printeri

(2x300+1x800=1400 Kn)

Ušteda: preko 50%.

Danas raĉunalske mreţe koriste kako kompanije tako i pojedinci. Kompanije to rade

zbog dijeljenja skupih hardverskih resursa kao što su, printeri, kopirni aparati, specijalna

raĉunala itd. Drugi razlog je povećana pouzdanost. Ogleda se u tome da se vaţni podaci mogu

kopirati na više raĉunala. Treći razlog je ušteda novca, mala raĉunala imaju bolji odnos

12

cijena/postavki od velikih mainframe raĉunala. Pojedinci raĉunalne mreţe koriste zbog

sljedećih razloga: imaju pristup udaljenim informacijama, bolja je komunikacija sa drugim

osobama.

Odabrana tehnologija mora osigurati veliku brzinu komuniciranja, treba u što većoj

mjeri biti pouzdana, te razmjerno jeftina. Danas kada su raĉunala relativno dostupna svakom i

uz to su izuzetno moćna, umreţavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja.

Osnovni razlozi za umreţavanje su:

• Zajedniĉko korištenje informacija

• Zajedniĉko korištenje hardvera i softvera.

3.2. Zajedniĉko korištenje informacija

Mogućnost brzog i jeftinog zajedniĉkog korištenja informacija jedna je od

najpopularnijih upotreba mreţne tehnologije. Elektronska pošta je uvjerljivo najkorišteniji

servis interneta. Mnoge firme su znaĉajno ulagale u mreţe zbog isplativosti elektronske pošte i

programa planiranja. Kada postoji zajedniĉko korištenje podataka, smanjuje se korištenje

papira, povećava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju

svima kojima je potrebna. Postoje i situacije vezane za zajedniĉko korištenje podataka kod

kojih raĉunalne mreţe ne samo da smanjuju troškove već su i jedini naĉin na koji je ono

izvedivo. Današnje poslovne sisteme karakterizira što kraće vrijeme za odgovor na zahtjeve

klijenata kao jedan od glavnih parametara konkurentnosti.

Korištenjem adekvatnih informacijskih sistema zasnovanih na raĉunalskim mreţama

poslovni sistemi su u mogućnosti da u odnosu na ostale naĉine informiranja (osobnim

kontaktom, telefonom sl.) te informacije dostave sa daleko većom toĉnošću. Kao još jedan

primjer zajedniĉkog korištenja podataka putem raĉunalskih mreţa treba navesti i web servis

internet mreţe, a prije svega pretraţivaĉe web-a. Korištenjem pretraţivaĉa korisnici imaju

besplatan pristup milijardama dokumenata na web-u ĉiji izbor mogu odrediti pomoću rijeĉi

karakteristiĉnih za podruĉje koja ih interesira.

13

3.3. Zajedniĉko korištenje hardvera i softvera

Prije pojave raĉunalnih mreţa, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj printer,

faks ili drugi uredski ureĊaj. Jedini naĉin da više korisnika koristi isti ureĊaj je bio da se

naizmjeniĉno koristi raĉunalo sa kojim je taj ureĊaj povezan.

Pojava mreţa je otvorila mogućnost da više korisnika istovremeno koristi zajedniĉke

informacije, ali i uredske ureĊaje. Ukoliko je printer neophodan većem broju korisnika koji su

u mreţi, svi mogu koristiti zajedniĉki mreţni printer. Mnogo je bolje investirati u jedan

kvalitetan ureĊaj (npr. printer) nego u desetine slabijih i lošeg kvaliteta.

Medij za povezivanje

Štampač Fax

Ploter

`

Umreženi PC

`

Umreženi PC

Slika 3.3.1. Zajedniĉko korištenje hardvera u mrežnom okruženju

Mreţe se mogu upotrebiti i za zajedniĉko i standardno korištenje aplikacija, kao što su

programi za obradu teksta, programi za proraĉune ili baze podataka, u situacijama kada je

bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Kada su raĉunala umreţena, to

znaĉajno pojednostavljuje i njihovu podršku. Veoma ĉesto raĉunala u mreţi posjeduju iste

mogućnosti po pitanju procesorske snage i radne memorije što znaĉi da su u stanju da

podjednako efikasno obave isti zadatak. MeĊutim, ĉesto jedan od raĉunala ima pristup

odreĊenim resursima koji nisu dostupni ostalim raĉunalima. Ovakva kontrola pristupa je

najĉešće korištena u sigurnosnim aspektima, a moţe biti i posljedica nemogućnosti

konkurentnog pristupa resursu. U takvoj situaciji softver privilegiranog raĉunala omogućava

indirektan pristup resursu ostalim raĉunalima.

14

4. STANDARDI LAN MREŽA

U cilju postizanja odreĊenog stupnja suglasnosti meĊu proizvodima proizvoĊaĉa raĉunalnih

mreţa i opreme za te mreţe, meĊunarodna organizacija za standarde (International Standards

Organization – ISO) je donijela standarde za meĊusobno povezivanje otvorenih sistema (Open

Systems Interconnection – OSI). Razlog tome je bio što softver jednog proizvoĊaĉa neće raditi

na mreţi konkurentne tvrtke, jer kablovi i aplikacije ĉesto moraju biti odabrani za neku

specifiĉnu vrstu LAN-a. OSI standardi su tu da omoguće funkcionalnost mreţa sastavljenih od

elemenata razliĉitih proizvoĊaĉa.

Jedna od najvećih i najpoznatijih organizacija za standarde u elektroniĉkom svijetu kao i u

svijetu LAN-a je svakako IEEE organizacija za standarde.

The Institute of Electrical and Electronics Engineers (Institut električkih i elektroničkih

inţinjera) ili skraćeno IEEE je meĊunarodna neprofitabilna organizacija zaduţena za

unaprijeĊivanje tehnologija vezanih za elektroniku. Ima preko 360.000 ĉlanova u oko 175

zemalja, što je najveći broj od svih profesionalnih tehniĉkih organizacija u svijetu.

IEEE je razvio nekoliko standarda na osnovu OSI modela: 802.3 (sa CSMA/CD

sabirniĉkim standardom), 802.4 (sabirnica sa tokenom), 802.5 (prsten s tokenom) i 802.6 (za

mreţe metropolskih podruĉja). Razlog nastajanja ĉetiri ovako razliĉita standarda je postojanje

ogromnog broja neusklaĊenih LAN-ova.

4.1. IEEE 802 standard za LAN mreže

IEEE 802 je odbor unutar organizacije IEEE (Institute of Electrical and Electronic

Engineers) koji se ponajprije bavi standardizacijom lokalnih i gradskih raĉunalnih mreţa

(Local Area Networks i Metropolitan Area Networks).

Broj 802 je bio slijedeći slobodni broj koji je IEEE mogao dodijeliti, iako se "802" ponekad

povezuje sa datumom kada je odrţana prva sjednica – februar 1980. Posljednja radna skupina

osnovana je 2004. godine zbog projektiranja 802.22 standarda. Postoji nekoliko standarda

unutar 802 standarda. Standardi unutar 802 standarda objašnjeni su u sljedećim toĉkama.

15

4.2. IEEE standardi

Standard je isprava za opću i višekratnu upotrebu, donesena konsenzusom i odobrena od

priznate ustanove, koja sadrţi pravila, upute ili obiljeţja djelatnosti. Pregled IEEE standarda

802 dan je u sljedećoj tablici:

* Najvaţniji standardi

↓ Standardi u slaboj primjeni

ᴓ Napušteni standardi

Tablica 4.2.1. 802 standardi

Broj standarda Opis standarda

802.1 Arhitektura LAN-a.

802.2 ↓ Logical Link Control (LLC).

802.3 * Standard za ethernet.

802.4 ↓ Sabirnica s dodavanjem znaka (Token Bus).

802.5 * Token ring, sabirnica s dodavanjem prstena.

802.6 ↓ Standardi za MAN mreţe.

802.7 ↓ Standardi za širokopojasne LAN mreţe.

802.8 ᴓ Standardi za optiĉke mreţe.

802.9 ↓ Standardi za integrirane mreţe govora i podataka.

802.10 ↓ Standard za sigurnost meĊusobnog povezivanja Virtual LAN.

802.11 * Wireless LAN - Beţiĉni LAN.

802.12 ↓ Standard za 100 BASE-VG Anylan mreţe.

802.13 Kategorija 6 10G Ethernet.

802.14 ↓ Cable Modem.

802.15 * Bluetooth.

802.16 Broadband wireless.

802.17 Resilient pack ring.

802.18 Radio Regulatory Technical Advisory Group (RRTAG).

802.19 Wireless Coexistence Technical Advisory Group (TAG).

802.20 GAN (Global Area Network).

802.21 IEEE 802.21 sastoji se u definiranju standardiziranog mehanizma za

interakciju izmeĊu razliĉitih slojeva i razliĉitih tipova mreţa.

802.22 Beţiĉne regionalne mreţe.

16

Kao što je oznaĉeno u tablici, najviše se koriste standardi vezani uz Ethernet (802.3),

Token Ring (802.5), beţiĉni LAN (802.11) te bluetooth 802.15. Ostali se standardi sve rijeĊe

koriste ili su u potpunosti izbaĉeni iz upotrebe. Svaki od nabrojanih standarda sastoji se još od

nekoliko podstandarda. Sve standarde sa podstandardima ćemo detaljnije objasniti u sljedećim

toĉkama.

4.3. Najvažniji standardi

Kao što je oznaĉeno u tablici, najviše se koriste standardi vezani uz Ethernet (802.3),

Token Ring (802.5), beţiĉni LAN (802.11) te bluetooth 802.15. Ostali se standardi sve rijeĊe

koriste ili su u potpunosti izbaĉeni iz upotrebe.

4.3.1. Standard 802.3

Standard 802.3 bavi se standardizacijom lokalnih mreţa koje koriste metodu višestrukog

pristupa mediju nazvanu CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access with Collision

Detection), poznatijih pod nazivom Ethernet. Ethernet je popularni naziv IEEE 802.3

standarda za brzine prijenosa (data rate): 10 Mb/s, 100 Mb/s (Fast Ethernet), 1 Gb/s i 10 Gb/s

(gigabitni Ethernet), za 1 Gb/s i 10 Gb/s koriste se swiched tehnike. Standard definira tip

korištenog kabela, najveću dozvoljenu udaljenost meĊu raĉunalima u mreţi i format podataka

(okvira). Osnovni razlozi zbog kojih je IEEE 802.3 gotovo jedini opstao u podruĉju LAN-ova

su jednostavnost protokola i izvedbe mreţe, velika prijenosna brzina i niska cijena,

prihvatljiva krajnjim korisnicima. Ethernet koristi CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access

With Collision Detection) protokol za utvrĊivanje redoslijeda pristupa dijeljenom mediju. Taj

protokol omogućuje:

pristup mediju za slanje podataka ako je medij dostupan

ako dvije stanice šalju istovremeno, dogodi se kolizija i nakon nekog vremena ĉekanja

podaci se ponovo šalju.

Kada raĉunalo ţeli poslati podatke, to se odvija kroz slijedeći algoritam:

okvir je spreman za slanje

17

provjerava se da li je medij za slanje u mirovanju. Ako nije, ĉeka se dok ne bude u

mirovanju

na vrijeme ĉekanja se još doda vrijeme koliko traje razmak izmeĊu dva ethernet okvira

(960ns za 100 Mbit/s Ethernet) ako je medij u mirovanju, okvir se šalje

provjera da li se dogodila kolizija. Ako je, ide se na proceduru detekcije kolizije

poništavaju se brojaĉi ponovnog slanja i završava se prijenos okvira

ukoliko na jednom mediju istovremeno postoje dva signala, onda se dogodila kolizija.

Kroz CSMA/CD komunikacija je bila moguća samo kao half-duplex prijenos podataka, što

znaĉi da je samo jedna stanica mogla slati u jedinici vremena. Takve, prvobitne mreţne

topologije su bile izgraĊene oko centralnog vodiĉa (bus) ili oko centralnog ureĊaja - huba na

kojeg su bili spojeni ostali mreţni ureĊaji tvoreći fiziĉki oblik zvijezde. Odatle i naziv – star

topologija. Zvjezdište je jedna domena kolizije, a switch razdvaja domene kolizije. U

raĉunalnim mreţama vaţne su dvije domene, a to su:

domena kolizije (engl. collision domain) i

domena razašiljanja (engl. broadcast domain)

Domena kolizije se definira kao CSMA/CD segment mreţe u kojem će se dogoditi kolizija

ako dva ĉvora istovremeno šalju okvir.

Domena razašiljanja se definira kao logiĉki segment mreţe u kojem ĉvorovi mogu

komunicirati. Routheri razdvajaju domene prostiranja.

Do kolizije najĉešće dolazi prilikom upotrebe hub-a. Dva raĉunala ne mogu istovremeno

slati podatke jer dolazi do kolizije. Kolizija je sluĉaj kada se dva bita pokušavaju pojaĉati

istovremeno, te ograniĉava propusnost mreţe na onu koju dopuštaju mreţne kartice (ako neka

kartica podrţava samo brzinu od 10 Mbit/s cijela će mreţa biti ograniĉena na tu brzinu). Više

hub-ova moţe biti meĊusobno povezano u svrhu povećanja mreţe ako se potraţuje veći broj

ureĊaja nego što podrţava jedan hub, no tada se povećavaju i kolizije i mreţne perfomanse

padaju. MeĊutim umjesto hub-a koristit ćemo switch. Na njegovoj se poleĊini nalazi niz

portova, obiĉno od 8-32. „inteligentniji“ su od hub-ova. Ima ugraĊen mikroprocesor koji

analizira pakete s podacima pa zna prenijeti podatke toĉno s jednog porta na drugi. Kad ga

ukljuĉimo on skenira mreţu te pamti na kojem se portu nalazi koje raĉunalo. To je moguće

zato što svaka mreţna kartica ima svoju MAC adresu (OIB mreţne kartice). Zato je mreţa

uĉinkovitija i ne dolazi do kolizija, a ne postoji niti ograniĉenje brzine kao kod hub-ova. On

18

omogućuje slanje informacija preko mreţe većem broju korisnika istovremeno bez da se pri

tome usporava slanje tih informacija. Pomoću switcha takoĊer je moguća podjela LAN-a na

više segmenata koji su onda povezani u jedinstvenu veliku mreţu.

UreĊaj koji ţeli emitirati podatke ĉeka dok mu kontrolna logika ne signalizira da je

medij slobodan, tj. da na njemu nema signala. Tada emitira paket i istovremeno promatra da li

će doći do kolizije u sluĉaju da je netko drugi istovremeno poĉeo emitirati. Ako do kolizije

doĊe, ureĊaj će na medij poslati signal kolizije da bi osigurao da su svi sudionici shvatili da je

kolizija nastupila, a zatim će se suzdrţati od emitiranja neko vrijeme, te potom će ponovo

pokušati emitiranje. Oĉigledno je da ako oba korisnika ĉekaju isto vrijeme, velika je šansa da

će ponovo doći do kolizije istih korisnika. Zbog toga se koristi tzv. binary exponential backoff

algoritam. Nakon prve kolizije ureĊaj će na sluĉajan naĉin odluĉiti da li će ĉekati 0 ili 1

vrijeme slota prije ponovnog pokušaja. Nakon druge kolizije sluĉajno bira izmeĊu 0, 1, 2 ili 3

vremena slota. Nakon tri kolizije bira 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, ili 7.

Kod svake slijedeće kolizije vrijeme se povećava za dva puta sve do 1023 na ĉemu i

ostaje. Nakon 16 kolizija, ureĊaj odustaje i javlja grešku višim razinama komunikacijskih

protokola. Vrijeme jednog slota je ono u kojem poruka proputuje ĉitav kabel i vrati se. Tako je

za maksimalnu udaljenost od 2,5 km to vrijeme definirano na 51,2 µs. Svaki port switcha

predstavlja jednu kolizijsku domenu.

19

INTERNET

SWITCH

SWITCH

PC1

PC2

PC3

PC4

PC5

PC6

COLLISIO

N DOMAIN

BR

OA

DC

AS

T D

OM

AIN

BROADCAST DOMAIN

COLL

ISIO

N D

OM

AIN

Slika 4.3.1.1. Podruĉje nastanka kolizije, kolizijske domene i broadcast domene

Procedura detekcije kolizije:

oba ureĊaja koji šalju istovremeno, nastavljaju slanje okvira dok se ne dostigne

minimalno vrijeme paketa. Na taj naĉin nastaje tzv. jam signal (signal za ometanje)

koji omogućuje da svi ureĊaji na tom mediju detektiraju koliziju

zatim se poveća brojaĉ za ponovno slanje

provjerava se da li je dosegnut maksimalan broj pokušaja slanja okvira; ako jest,

prekida se pokušaj slanja

na osnovu broja kolizija i nekog sluĉajnog broja raĉunala se i ĉeka neko vrijeme

ponovo se pristupa glavnoj proceduri za slanje poĉevši od prvog koraka.

Na tablici 4.3.1. prikazani su svi pod standardi 802.3 ethernet standarda:

20

Tablica 4.3.1.Vrste ethernet tehnologija

Oznaka Godina Opis

Eksperimentalni

Ethernet

1972. 2,94 Mbit/s na koaksijalnom kabelu

Ethernet II

(DIX v2.0)

1982. 10 Mbit/s na koaksijalnom kabelu

IEEE 802.3 1983. 10BASE5, 10 Mbit/s na debelom koaksijalnom kabelu

802.3a 1985. 10BASE2, 10 Mbit/s na tankom koaksijalnom kabelu

(thinnet, cheapernet)

802.3b 1985. 10BROAD36, 10 Mbit/s na koaksijalnom kabelu s

modulacijom

802.3c 1985. Specifikacija ponavljaĉa (repeater) za 10 Mbit/s

802.3d 1987. FOIRL (Fiber-Optic Inter-Repeater Link)

802.3e 1987. 1BASE5, StarLAN

802.3i 1990. 10BASE-T, 10 Mbit/s na bakrenoj parici

802.3j 1993. 10BASE-F, 10 Mbit/s na optiĉkom kabelu

802.3u 1995. 100BASE-TX, 100BASE-T4, 100BASE-FX, Fast

Ethernet, 100 Mbit/s, autonegotiation

802.3x 1997. Full Duplex i kontrola protoka

802.3y 1998. 100BASE-T2, 100 Mbit/s na parici niţe kvalitete

802.3z 1998. 1000BASE-X, Gigabit Ethernet, 1 Gbit/s na optiĉkom

kabelu

802.3-1998 1998. Izmjena osnovnog standarda koja ukljuĉuje dotadašnje

dopune i ispravke

802.3ab 1999. 1000BASE-T, Gigabit Ethernet, 1 Gbit/s na bakrenoj

parici

802.3ac 1998. Povećana najveća dopuštena veliĉina okvira na 1522 bajta

da bi se mogao dodati "Q-tag" koji nosi informacije o

802.1Q VLAN-u i prioritet za 802.1p

802.3ad 2000. Link aggregation, za višestruko povezivanje

802.3-2002 2002. Izmjena osnovnog standarda koja ukljuĉuje tri dotadašnje

dopune i ispravke

802.3ae 2003. 10 Gbit/s na optiĉkom kabelu; 10GBASE-SR, 10GBASE-

LR, 10GBASE-ER, 10GBASE-SW, 10GBASE-LW,

10GBASE-EW

802.3af 2003. Power over Ethernet ("napajanje preko Etherneta")

21

802.3ah 2004. Ethernet in the First Mile ("Ethernet na pretplatniĉkoj

petlji")

802.3ak 2004. 10GBASE-CX4, 10 Gbit/s na posebnom kabelu (twin-

axial)

802.3-2005 2005. Izmjena osnovnog standarda koja ukljuĉuje tri dotadašnje

dopune i ispravke

802.3an 2006. 10GBASE-T. 10 Gbit/s na neoklopljenoj parici (UTP)

802.3ap 2007. Backplane Ethernet, 1 i 10 Gbit/s na tiskanim plocam

802.3aq 2006. 10GBASE-LRM, 10 Gbit/s na multimodnom optiĉkom

kabelu

802.3ar 2007. Congestion management ("upravljanje zagušenjem")

802.3as 2006. Frame expansion ("proširenje okvira")

802.3at u radu Poboljšanja za Power over Ethernet

802.3au 2006. Zahtjevi izolacije za Power Over Ethernet (802.3-

2005/Cor 1)

802.3av u razmatranju 10 Gbit/s EPON ("pasivna optiĉka mreţa")

802.3 HSSG za 2009. Higher Speed Study Group, 100 Gbit/s do 100 m na

multimodnom ili 10 km na monomodnom optiĉkom

kabelu. Koristi CERN

22

5. AKTIVNA I PASIVNA MREŽNA OPREMA

Bez ureĊaja koji zapravo generiraju mreţne pakete i upravljaju mreţnim prometom, ne

bi bilo moguće ostvariti razmjenu podataka izmeĊu dva raĉunala. No, uloga ovih ureĊaja nije

ograniĉena samo na LAN, već je njihova zadaća meĊusobno povezati gradske, meĊugradske,

drţavne i meĊudrţavne raĉunalne mreţe, a rezultat je mreţa svih mreţa Interneta i znaĉajan

broj velikih privatnih raĉunalnih mreţa širokog opsega. Sistem koji omogućava razmjenu

podataka je u neprestanom razvoju već nekoliko desetljeća i sastoji se od razliĉitih vrsta

opreme. Jedna od glavnih grupa podjele te opreme je podjela na pasivnu i aktivnu mreţnu

opremu.

Ova podjela moţe biti zasnovana na dva kriterija:

• prema kriteriju upotrebe elektriĉne energije za samo funkcioniranje te opreme

(pasivna oprema ne treba struju za rad, aktivna treba) i

• prema mogućnosti logiĉkog odluĉivanja (za potrebe usmjeravanja mreţnog

prometa).

Jedna od definicija navodi da aktivnu opremu ĉine svi elektroniĉki ureĊaji koji

prihvaćaju i distribuiraju promet unutar raĉunalnh mreţa (imaju memoriju i procesor), dok

pasivnu opremu ĉini ţiĉani sistem (bakar i optika) koji sluţi za povezivanje aktivne opreme.

5.1. Aktivna mreža

Nakon kablova, prilikom umreţavanja najvaţniji dio opreme su mreţne kartice (Slika -

5.1.1), koje omogućuju da se raĉunalo moţe povezati u mreţu. Mreţne kartice su na trţištu

izuzetno jeftine, i zapravo je dovoljno uzeti bilo koji model kako bi mreţa radila. Bolje

(odnosno skuplje) kartice imaju neke dodatne mogućnosti, kao što je ukljuĉivanje raĉunala

preko mreţe. Najvaţnije je da kartica ima programsku podršku za sistem koji se koristi, dok će

se za gotovo ĉitavu funkcionalnost pobrinuti bilo koji noviji operativni sistem. Mreţna kartica

radi na drugom sloju OSI modela. To je kartica koja se umeće u raĉunala. Na laptopima dolazi

obiĉno kao PCMCIA kartica. Funkcija mreţne kartice je da omogući host-u pristup mediju.

Mreţne kartice se smatraju ureĊajima 2. sloja jer rade sa MAC adresama. Svaka mreţna

23

kartica ima svoj osobni broj, MAC (Media Access Control). Ova adresa se koristi za kontrolu

komunikacije hosta na mreţi. Smatra se da svaki ureĊaj koji je spojen na mreţu ima neku

vrstu mreţne kartice. Postoje i one kartice koje omogućuju gigabitne brzine. Ako se koriste

ove kartice, onda je potrebno imati i odgovarajuće kablove; kategorija 5 nije dovoljna za

pouzdan rad na punoj brzini, pa se preporuĉuje kategorija 6.

Slika 5.1.1. Mrežna kartica

Mreţni ureĊaju omogućavaju razmjenu informacija izmeĊu ureĊaja korisnika preko

spojnih vodova razliĉitih vrsta. Fiziĉka konekcija za mreţu ostvaruje se spajanjem sa

specijalno dizajniranom karticom, koja se umeće u raĉunalo, a omogućava modemsku ili

Ethernet komunikaciju. Dobro je da ove kartice za ovu radnju imaju vlastiti procesor kako bi

se što manje teretio procesor raĉunala. Sve su ĉešći sluĉajevi da se obje funkcije

implementirane na matiĉnoj ploĉi raĉunala (osobito kod laptopa) što i nije dobro jer su to

obiĉno jeftiniji sklopovi. U profesionalne svrhe bolje je na primjer dograditi kvalitetnu NIC u

PC raĉunalo i iskljuĉiti integriranu na matiĉnoj ploĉi. Logiĉka konekcija za mreţu koristi

standarde nazvane protokoli . Protokol je formalni skup pravila i konvencija s kojima se u radu

koriste mreţni ureĊaji. Veza prema Internetu moţe se ostvariti korištenjem više vrsta

protokola, ali je TCP/IP skup protokola osnova današnjeg Interneta. Mreţni ureĊaji povezuju

korisniĉke ureĊaje, pa i same mreţe, u jedinstvenu funkcionalnu cjelinu.

5.1.1. Hub

Sabirniĉka topologija, iako je jeftina, nije baš veselila administratore mreţe. Bilo kakav

prekid ili oštećenje koaksijalnog kabela ima za posljedicu prestanak funkcioniranja mreţe.

24

Stoga su razvijeni ureĊaji koji su na svojim prikljuĉnim portovima (RJ45) mogli primiti jedan

korisniĉki ureĊaj. Fiziĉki topologija mreţe je zvjezdasta, ali je to i dalje Ethernet tehnologija.

Hub pojaĉava signal, obnavlja ga i obavlja prilagodbu impedancije izmeĊu porta i NIC,

a ako ima malo 'inteligencije' znati će i iskljuĉiti port na kojem je neispravan NIC. Najĉešće se

povezivanje više Hub-ova vrši tako da se jedan od portova Hub-a proglasi za UP-LINK (veza

prema nadreĊenom) a te portove opet povezuje neki 'centralni' hub.

Slika 5.1.1.1. – portni Hub

Takva struktura bila bi proširena zvijezda. Hub ne dijeli kolizijsku domenu i ne

obraĊuje framove, spada u ureĊaje prvog sloja OSI modela. Broj RJ45 portova obiĉno je u

rasponu od 4 pa do 24 i razliĉite su mogućnosti ugraĊene elektronike pa time i cijena.

Komunikacija izmeĊu korisnika je Half-Duplex, što je i jasno ako se sporazumijevaju po

naĉelu 'ja tebi pa ti meni', jer drugaĉije ne moţe zbog CSMA/CD.

5.1.2. Switch

Sa idejom da se iskoriste dobre osobine huba razvijen je i switch, ureĊaj koji obiĉno

ima od 4 do 48 RJ45 portova i pored osobine da pamti MAC adresu, pamti i broj porta

pridruţen MAC adresi. Te podatke ĉuva u radnoj memoriji u skupu podataka nazvanom CAM

tablica. Uz pomoć ugraĊene programske podrške i elektronike moţe ostvariti zasebnu vezu

izmeĊu dva korisnika tako da oni nikom ne smetaju. Ako nikom ne smetaju, nema kolizije.

Svaki port zasebna je kolizijska domena, a zbog tog svojstva moguće je ostvariti Full-Duplex

promet.

25

Slika 5.1.2.1. Switch

Razvoj tehnologije i pad cijena omogućio je razvoj switcha koji za komunikaciju mogu

koristiti i IP adresu paketa, te po tome spadaju u ureĊaje trećeg sloja OSI modela. Ĉesto su

modularni.

5.1.3. Bridge

Bridge je ureĊaj koji dijeli mreţu u dva fiziĉka segmenta, ali osluškivanjem prometa

uĉi i pamti MAC adrese ureĊaja za svaki segment posebno u tablici MAC adresa u radnoj

memoriji. Tako zna da li frame propustiti u drugi segment ili ne. Dakle, stvara dvije manje

kolizijske domene, vrši filtriranje i razdiobu prometa te povećava propusnu moć mreţe. Prema

navedenom spada u ureĊaje drugog sloja OSI modela.

Slika 5.1.3.1. Bridge

26

5.1.4. Router

Kada se koristi unutar lokalne mreţe, osnovna zadaća mu je dijeljenje broadcast

domene. No prilikom konfiguriranja moţe mu se zadati da ne propušta odreĊene vrste prometa

bilo po IP adresama ili vrsti prometa. To znaĉi da djeluju na trećem sloju OSI modela. Da bi

usmjerio promet prema odredištu oĉitanog iz zaglavlja paketa, sluţi se pripadnom

programskom podrškom, algoritmima i protokolima kao što su RIP, OSPF i drugi. U radu

koriste mreţnu masku kako bi se sva raĉunala povezana s njim preko switch-eva ili hub-ova

grupirala u jedinstvenu IP adresu – adresu mreţe.

Slika 5.1.4.1. Cisco Router

Kada routeri usmjeravaju FRAME na osnovu oĉitane IP adrese i upisane mreţne maske (od

strane administratora), odluĉuju na koji svoj port da ga treba proslijediti. Ovaj mreţni ureĊaj

ne propušta promet privatne mreţe, što u naĉelu znaĉi da moţe omogućiti NAT i DHCP

usluge.

5.1.5. Access point

Beţiĉne mreţe danas su stvarnost. Otuda se i ova vrsta ureĊaja našla u ovoj skupini.

Djeluju kako nekakav centralni hub koji se preko posebnih adaptera spaja za switchom.

Komunikacija se ostvaruje po CSMA/CA principu. To je primjer gdje se analogni signal

modulira od strane digitalnog kako bi se ostvario radio-prijenos. Koriste se frekvencije od

2.4GHz i 5GHz. Zbog naĉela rasprostiranja elektromagnetskih valova 'na sve strane' sigurnost

je jedan od znaĉajnih problema. Ovakvi ureĊaji mogu posluţiti i kao bridge, osobito kad se

ţeli povezati dva fiziĉki odvojena prostora. S usmjerenim antenama moguće je povezati

priliĉno udaljena mjesta.

27

5.1.8. Gateway

Gateway nije ništa drugo do routera uz još neke dodatne module. Router je najsloţeniji

ureĊaj jer omogućava regeneraciju signala, koncentraciju više prikljuĉaka, konverziju

podataka i upravljanje protokom podataka. Kada je prikljuĉen kao izlazni ureĊaj lokalne

mreţe, mora znati pretvoriti brzu Ethernet komunikaciju u relativno sporu serijsku

komunikaciju (ovisno o vrsti). Na Ethernet strani koristi se MAC adresa, a na izlaznoj strani

IP adresa. Upravo MAC adresa njegovog Ethernet porta je podrazumijevana izlazna adresa za

raĉunala te naziva se default gateway (Windows XP). Dvije krajnje odredišne toĉke su

raĉunala koja podatke obraĊuju kako bi na svom zaslonu korisnici meĊusobno komunicirali.

Da bi podaci od jednog korisnika došli do drugog, obraĊuju ih pojedini protokoli pojedinih

slojeva na naĉin da se podacima prilikom obrade i predaje iz višeg u niţi sloj pridodaje

zaglavlje, a pri prijemu podataka prilikom prelaska iz niţeg u viši sloj zaglavlje niţeg sloja se

oduzima.

5.2. Pasivna mreža

Pasivna oprema se sastoji od kablova, konektora, razvodnog panela komunikacijskih

ormara i sistema za napajanje elektriĉnom energijom. Hub se moţe smatrati pasivnom

opremom sa gledišta da nema nikakvu logiĉku funkciju usmjeravanja prometa. On samo

pojaĉava primljeni signal i prosljeĊuje ga dalje na sve svoje portove. Kablovi sluţe za prijenos

signala izmeĊu raĉunala i komunikacijske opreme. Za razliĉite tipove signala se koriste

razliĉiti kablovi: bakar za prijenos napona i optiĉki kabel za prijenos svijetlosnog signala.

5.2.1. Ostala oprema pasivnih mreža

Konektori koji se koriste za spajanje mreţnih kablova nazivaju se RJ-45. Rijeĉ je o

konektorima koji se na UTP kablove postavljaju posebim klještima. Konektor ima 8 bakrenih

kontakata u plastiĉnom kućištu i kada je jednom postavljen na kraj kabla - ne moţe se skinuti,

osim ako se ne radi o posebnoj vrsti konektora koji su namjenjeni za višestruku upotrebu.

28

Slika 5.2.1.1 Utiĉnica i konektor RJ 45

Slika 5.2.1.2. Konektor RJ 45 sa mrežnim kabelom

Imamo dvije vrste UTP kablova za povezivanje raĉunala. Vrste UTP kablova ovise o vrsti

povezanosti izmeĊu raĉunala. :

Patch kabal- se koristi prilikom spajanja raĉunala u mreţu pomoću switch-a ili hub-a

(sa obje strane tog kabla nalaze se konektori s istim rasporedom provodnika).

Crossover kabal- se koristi prilikom spajanja raĉunala direktno (sa jedne strane kabla

na konektoru koristi raspored provodnika kao i kod prethodnog kabla dok se sa druge

strane koristi poseban raspored)

Kada se govori o postavljanju konektora, vaţno je znati raspored provodnika koji se

koriste za spajanje. Postoje dva standarda, a uglavnom se koristi noviji, poznatiji kao T S688,

koji se razlikuje samo po rasporedu u kojem se koriste provodnici, ali ne i po namjeni.

Komponente svake LAN mreţe (serveri, radne stanice, štampaĉi, ploteri...) moraju biti

fiziĉki povezane kablovima. Postoji mnogo rješenja vezanih za postavljanje kablova u LAN-

ovima. Cijena, namjena LAN-a, moguća brzina prenosa, isplativost, mogućnost fiziĉkog

proširenja LAN-a – sve su to faktori koji utiĉu na odabir naĉina postavljanja kablova u LAN-

u, tako da ne postoji "pravo" niti "pogrešno" rješenje.

29

Tri osnovna tipa kablova koji se koriste u LAN-ovima su:

Pariĉni kabel

UTP

STP

Fiberoptiĉki kabal

Kabel sa upletenim paricama se sastoji od parova izoliranih bakarnih ţica koje su

omotane jedna oko druge. Omotavanje se vrši u cilju otklanjanja elektromagnetnih smetnji.

Broj uvrtaja po metru ĉini dio specifikacije tipa kabla jer što je broj uvrtaja po metru veći,

veća je otpornost kabla na elektromagnetne smetnje. Postoje dvije vrste ovog kabla: kabal sa

neoklopljenim (Unshielded Twisted-Pair, UTP) i oklopljenim (ShieldedTwisted-Pair, STP)

paricama.

Slika 5.2.1.3. Kabel sa neoklopljenim paricama i kabel sa oklopljenim paricama

Grupe parica se obiĉno nalaze u zaštitnom omotaĉu i zajedno sa njim ĉine kabel.

Pravila strukturnog kabliranja, koje se danas skoro iskljuĉivo koristi za formiranje raĉunalnih

mreţa, propisuju da se za povezivanje raĉunala moraju koristiti ĉetvoropariĉni kablovi.

Upredanjem se poništava elektriĉni šum od susjednih parica, ili ostalih izvora, kao što su

motori, releji, transformatori i energetska instalacija. S obzirom da je problem

elektromagnetne zaštite veoma ozbiljan, neki proizvoĊaĉi (IBM, evropske firme) su razvili

tzv. Oklopljene kablove, koji oko parica imaju odreĊenu elektriĉno provodnu strukturu koja

pruţa znatno veći nivo zaštite.

Optiĉki kablovi (fiber-optic cable) predstavljaju najveći napredak u razvoju LAN-ova.

Imuni su na elektromagnetnu interferenciju interferenciju, pruţaju mogućnost slanja podataka

na udaljenosti od nekoliko kilometara bez znaĉajnih gubitaka u prenosu. Optiĉki kabal se

sastoji od tankog vlakna od ĉistog stakla koje ĉini jezgru, i od njegovog omotaĉa ili košuljice

koje se takoĊer sastoji od stakla, ali ĉiji je indeks loma niţi od indeksa loma jezgra, od

zaštitnog materijala i izolacije. Odašiljaĉ signala u optiĉkoj mreţi je laser ili LED dioda (Light

30

Emitting Diode). Optiĉki ponavljaĉi se postavljaju na optiĉkim vodovima u cilju pojaĉanja

signala, kako bi signal do odredišta stigao u punoj snazi. Na mjestu prijema, svjetlosni signal

se pretvara u digitalni ili analogni pomoću fotodiode.

Tablica 5.2.1.1. Vrste kablova za LAN projektiranje

Tip kabla Prednosti Nedostaci

Upredena parica

UTP, STP

Jednostavna tehnologija, lako

dostupna tehniĉka podrška,

jednostavna i brza instalacija, niska

cijena izvedbe i odrţavanja,

mogućnost korištenja postojećih

telefonskih instalacija za LAN

mreţe.

Podloţna elektromagnetnim

utjecajima, moguće jednostavno

prisluškivanje, prisluškivanje

susjednih parica u kablu,

postavljanje na otvorenom

prostoru zahtijeva posebnu zaštitu od

munje i korozije, relativno niţa

prijenosna brzina od ostalih

prijenosni medija.

Fiber – optiĉki

kabel

Optiĉki kablovi (fiber-optic cable)

predstavljaju najveći napredak u

razvoju LAN-ova. Imuni su na

elektromagnetnu interferenciju

interferenciju, pruţaju mogućnost

slanja podataka na udaljenosti od

nekoliko kilometara bez znaĉajnih

gubitaka u prenosu.

Veoma tanke i osjetljive jezgre,

teško vršiti fiziĉko povezivanje, bez

jakog tehniĉkog iskustva i posebne

opreme. Svako je vlakno predviĊeno

za prenos podataka u jednom smjeru.

Za prenos u oba smjera bila bi

potrebna dva vlakna Postavljanje

optiĉkih kablova pri formiranju

LAN-a danas je preskupo.

Patch panel sluţi za koncentriranje dolaznih kablova iz utiĉnica razmještenih po

prostorijama koje pokriva lokalna mreţa. Iz patch panela se tzv. patch kablovima povezuju

raĉunala spojena dolazne kablove sa aktivnom opremom.

31

Slika 5.2.1.4. Patch panel

Komunikacijski ormar sluţi za smještaj pasivne i aktivne mreţne opreme (kablovi,

patch paneli, switchevi, routeri, serveri, itd.).

Slika 5.2.1.5. Komunikacijski ormar

32

6. PROJEKTIRANJE LAN MREŽA

Današnje suvremeno poslovanje ne moţe se zamisliti bez upotrebe raĉunala, a ako se

radi o tvrtki sa više raĉunala, onda su oni po pravilu umreţeni (u lokalnu raĉunalsku mreţu,

LAN - Local Area Network). Veća preduzeća koja imaju potrebe ĉesto su povezana i na

Internet (tzv. WAN - Wide Area Network), tj. njihova LAN mreţa se pomoću mreţnog

prolaza (gateway-a) povezuje na Internet stalnom vezom. One tvrtke koja imaju manje potrebe

za Internetom koriste povremeno povezivanje modemom, tzv. dial-up networking. U svakom

od navedenih sluĉajeva raĉunala se povezuju, razmjenjuju meĊusobno podatke, poruke, djele

resurse (diskove, modeme, printere, skenere i sl.). Koliko god se proizvoĊaĉi softvera trudili

(prvenstveno Microsoft), umreţavanje raĉunala nije jednostavan i banalan zadatak, barem ne

pravilno umreţavanje.

6.1. Instaliranje kablovskog sustava

Za formiranje LAN mreţe potrebno je osigurati niz tehniĉkih preduvjeta. Svaki projekt

LAN mreţe zapoĉinje detaljnim snimanjem lokacije sa ciljem da se prikupe potrebni podaci,

kao što su postojeće stanje instalacija, graĊevinske osnove objekta, kao i detalji energetskog

uzemljenja. Daljnji postupci se sastoje od odreĊivanja horizontalnih i vertikalnih kablovskih

linija i razmještaja razvodnih ormara. Suvremene raĉunalne mreţe se u najvećem broju sluĉaja

realiziraju po principu strukturiranog kabliranja, kojim treba osigurati i objediniti prijenos svih

informacija u jednom poslovnom sistemu. Osim kvalitetnog prijenosa podataka, ovim

sustavom se moţe obavljati i prenos telefonskih, video, upravljaĉkih i alarmnih signala. U

našoj mreţi izostavljeno je vertikalno kabliranje zbog toga što ni jedna linija nije prelazila

duţinu veću od 100m i nije bilo potrebe za vertikalnim kabliranjem a samim tim niti za

pristupnm toĉkama unutar kata.

Jedino suĉelje k korisniku je zidna utiĉnica sa RJ 45 konektorima na koju se moţe

prikljuĉiti bilo raĉunalo, bilo telefon i koja dalje kablovskim sistemom vodi do odgovarajućih

razdjelnika i aktivnih ureĊaja. Struktura mreţe je takva da se poslije instaliranja, bez ikakve

intervencije na samim kablovima, cijela mreţa moţe prekonfigurirati na potpuno drugaĉiji

naĉin, u zavisnosti od potrebe korisnika. To se postiţe na samim razdjelnicima, koji su

33

posebno konstruirani za lako i jednostavno prespajanje i postavljanje mreţe po ţelji. Ova

opcija naroĉito dolazi do izraţaja u situacijama kada se vrši mijenjanje fiziĉkog rasporeda

radnih mjesta po zgradi. Odgovorni administrator vrši prespajanje na odgovarajućim

razdjeljnicima i sve što korisnik na novom radnom mjestu treba da uradi jeste da prikljuĉi svoj

telefon i raĉunalo u zidnu utiĉnicu. Njegovo raĉunalo je povezano na isti naĉin u raĉunalnu

mreţu, njegov telefon je na istom lokalnom broju kao i ranije.

Osim velike fleksibilnosti koju pruţa, kablovski sustav zahvaljujući svojoj

sistematiĉnosti, omogućava jednostavno i efikasno administriranje mreţom, lako proširivanje

instalacije i što je moţda i najvaţnije, potpuno je nezavisno od tipa aktivnih ureĊaja koji se

koriste kako za telefonsku, tako i za raĉunalsku mreţu. Ĉak se i ureĊaji koji ne odgovaraju

standardima kablovskog sustava i nemaju adekvatne konektore mogu uz pomoć odgovarajućih

jednostavnih adaptera prikljuĉiti u sustav.

Kablovski sustav se sastoji od horizontalnih i vertikalnih kablovskih linija. Razvodni

ormar pokriva dio horizontalne površine, poštujući tehniĉko ograniĉenje linije od najviše 90-

100 m duţine, tako da se zavisno od arhitekture objekta, postavlja jedan ili više razvodnih

ormara po katu, u kojem se koncentriraju kablovske linije i smješta odgovarajuća aktivna

mreţna oprema.

Vertikalne linije povezuju razvodne ormare. Horizontalne i vertikalne kablovske linije

se izvode u formi zvijezde da bi se osiguralo da u sluĉaju prekida pojedine trase ostatak mreţe

radi. Ovaj sistem se osim horizontalnih linija odnosi i na vertikalne, tako da se i sve vertikalne

linije završavaju u jednom centralnom razvodnom ormanu, a kablovska struktura ima oblik

sloţene zvijezde kojoj je poĉetak u centralnom razvodnom ormaru, a kraj u prikljuĉnoj kutiji u

okviru radnog mjesta. Radno mjesto je projektirano sa dva prikljuĉka na svakih 6 do 8 m2

korisne radne površine.

Naĉini strukturnog kabliranja se realiziraju na tri hijerarhijske razine:

kabliranje kampusa (kabliranje izmeĊu više bliskih poslovnih zgrada),

kabliranje kraljeţnice (vertikalno kabliranje)

horizontalno kabliranje (kabliranje katova).

Kabliranje kampusa se odnosi na kabliranje izmeĊu razdjeljnika pojedinih zgrada (BD)

i razdjeljnika kampusa (CD). Za prenos govora, alarmnih i upravljaĉkih signala se koriste UTP

34

kablovi, kategorije 5, 5E i 6. Za prijenos video signala i podataka koriste se optiĉki kablovi.

Maksimalna duţina kablova iznosi 1500m.

Vertikalno kabliranje vrši povezivanje razdjelnika (FD) i razdjelnika zgrade (BD). U

vertikalnom razvodu u zavisnosti od aplikacije razdvojeni su kablovski sistemi.

Horizontalno kabliranje se odnosi na dio kablovskog sistema izmeĊu switcha (FD) i

zidne utiĉnice (D). IzmeĊu switcha i zidne utiĉnice razvlaĉi se ili UTP kabl (kategorije 5, 5E,

6) ili optiĉki kabl. Za UTP kablove, i switch i zidna utiĉnica koriste RJ 45 konektore, dok se

za optiĉke kablove koriste ST konektori. Maksimalna duţina kablova izmeĊu spratnog switcha

i zidnih utiĉnica ne smije prjeći 100m. Horizontalno kabliranje obuhvaća najveći broj kablova

u cijelom kablovskom sistemu. Horizontali kablovski sistem, ukoliko je dobro dimenzioniran

moţe se, za sve primjene, koristiti u duţem vremenskom periodu.

Slika 6.1.1. Primjer horizontalnog struktuiranog kabliranja sa elektriĉnim instalacijama

i mrežnim utiĉnicama

35

Slika 6.1.2. Prikaz montiranja mrežnih modula i mrežnih utiĉnica

Za povezivanje radnog mjesta potrebna su dva fleksibilna prespojna kabla, jedan od

prikljuĉnice do raĉunala i drugi od prespojnog polja do aktivnog mreţnog ureĊaja. Za ispravan

rad mreţe potrebno je da se kablovski sistem formira od komponenti koje zadovoljavaju

tehniĉke standarde. Za rad Fast Ethernet mreţe (prenos podataka brzinom od 100 Mbps),

potrebno je da svi elementi zadovoljavaju zahtjeve kategorije 5 (cat 5). Kategorija elemenata

pasivne instalacije je najĉešće 5, 5e ili 6, što znaĉi da je instalacija u stanju da prenosi podatke

brzinom od 100, 125 i 250 Mbps.

Ukratko: Instaliranje kablovskog sustava je kabelski mreţni sistem višestruke

namjene, izveden kao jedinstveni sistem ili skup meĊusobno povezanih podsistema. Opće

postavke koje u projektiranju treba poštovati su:

mreţa ne postaje manja i jednostavnija nego svjesnija

mreţa treba obuhvatiti telefoniju i informatiku

projektirati više od trenutnih potreba, sukladno predviĊenom rastu

koristiti provjerene visoko kvalitetne kablove, komponente i ureĊaje

ne zanemariti funkcionalnost i izgled u pogledu odrţavanja

temeljito dokumentirati izvedbu mreţne infrastrukture.

Strukturno kabliranje umanjuje mogućnost greške na najosjetljivijem dijelu mreţnog

sistema - u kabelskoj infrastrukturi. Beţiĉne mreţe su samo jedna krasna osobitost koja

poboljšava uĉinkovitost mreţe, ali nikako ne mogu zamijeniti ulogu sistemskog kabliranja

ustanove, kampusa, banke ili neke druge ustanove.

36

6.2. Najĉešće korištena topologija

Jedan od najstarijih oblika mreţne topologije jeste zvijezda koja koristi jednak pristup

slanju i primanju poruka kao i telefonskih sistema. Jednako kao što telefonska centrala

obraĊuje telefonske pozive koje jedan korisnik upućuje drugome, tako i u LAN- u sa

zvjezdastom tpologijom sve poruke što ih jedna radna stanica šalje drugoj moraju proći kroz

središnje raĉunalo koje nadzire tok podataka.

Switch

PC3

PC2

PC1

PC8

PC7

PC6

PC4

PC5

Slika 6.2.1. Topologija mreže zvijezda

Dodatna je prednost zvjezdaste topologije u tome što administrator mreţe moţe nekim

ĉvorovima dodijeliti viši status nego ostalima. Tada središnje raĉunalo prvo ispituje da li

postoji signali koji dolaze od radnih stanica višeg prioriteta, a tek zatim provjerava signale

ostalih radnih stanica. Ovo svojstvo zvjezdaste topologije moţe biti naroĉito korisno u

mreţama gdje nekoliko kljuĉnih korisnika zahtijeva trenutni odgovor na upite s naredbene

linije. Zvjezdasta arhitektura olakšava centraliziranu dijagnostiku svih funkcija mreţe.

I horizontalne i vertikalne kablovske trase se izvode u formi zvijezde da bi se osiguralo

da u sluĉaju prekida pojedine trase ostatak sistema radi. Ovaj sistem se osim horizontalnih

trasa odnosi i na vertikalne, tako da se i sve vertikalne trase završavaju u jednom centralnom

kabinetu, a kablovska struktura ima oblik sloţene "zvijezda zvijezda", kojoj je poĉetak u

centralnom kabinetu, a kraj u prikljuĉnoj kutiji u okviru radnog mjesta.

37

INTERNET

SERVER

FTP SERVER

E MAIL SERVER

DATABASE SERVER

SERVER

PC

PC PCPC

PC

SWITCH

SWITCH

SWITCH

ROUTHER

Slika 6.2.2. Lokalna mreža sa izlazom na internet

Prilikom projektiranja lokalne mreţe sasvim je logiĉna pomisao da će naša lokalna

mreţa trebati izlaz na internet kao što vidimo na predhodnoj slici izlaz na internet je vrlo

jednostavno omogućiti korištenjem routera i par switcheva.

Logiĉka shema mreţe je raĊena na principu zvijezda topologije. Horizontalne

kablovske linije se izvode u formi zvjezde, da bi se osiguralo da u sluĉaju prekida pojedine

linije ostatak mreţe radi. Sve linije završavaju u jednom centralnom ormaru, a kablovska

struktura ima oblik zvijezde

6.3. Komunikacijski ormar

Komunikacijska soba je mjesto u kojem se nalazi komunikacijski ormar zajedno sa

svom aktivnom mreţnom opremom koja je potrebna za funkcionalan rad lokalne mreţe. U

komunikacijskom ormaru nalaze se switchevi, serveri, hubovi, routeri, strujni prikljuĉci,

drţaĉi UTP kablova kao i patch paneli.

Na sljedećoj tablici je prikazan naĉin prespajanja mreţnih kablova sa patch panela u

switch:

Tablica 6.3.1. Zauzetost mrežnih linija i portova na switchu

38

Prostorija/UreĊaj Oznaka mrežnog

prikljuĉka

Zauzetost mrežnog

prikljuĉka

Zauzetost porta na

switchu

Router Fast Ethernet 0/0 Fast Ethernet 0/0 1/Gb port na switchu

Mrežni printer 1 D2 D2 Port 3

Mrežni printer 2 D29 D29 Port 19

FTP Server Ethernet port 1 Ethernet port 1 Port 17

E-Mail Server Ethernet port 1 Ethernet port 1 Port 18

Server Ethernet port 1 Ethernet port 1 Port 20

Kabinet 1 D1 i D2 D1 Port 2

Kabinet 2 D3 i D4 D3 Port 4

Kabinet 3 D5 i D6 D5 Port 5

Kabinet 4 D7 i D8 D7 Port 6

Kabinet 5 D9 i D10 D9 Port 7

Kabinet 6 D11 i D12 D11 Port 8

Kabinet 7 D13 i D14 D13 Port 9

Kabinet 8 D15 i D16 D15 Port 10

Kabinet 9 D17 i D18 D17 Port 11

Kabinet 10 D19 i D20 D19 Port 12

Kabinet 11 D21 i D22 D21 Port 13

Kabinet 12 D23 i D24 D23 Port 14

Kabinet 13 D25 i D26 D25 Port 15

Kabinet 14 D27 i D28 D27 Port 16

39

Slika 6.3.1. Raspored aktivne mrežne opreme u ormaru

40

Patch paneli se takoĊer nalaze na zidu komunikacijske sobe uz sami komunikacijski

ormar radi ureĊenijeg i organiziranijeg rasporeda UTP kablova. Zamislimo da imamo mreţu

sa nekoliko stotina linija, a da se pri tome ne vodi nikakva evidencija o rasporedu prikljuĉenih

linija. Kada bi došlo do nadogradnje switcha sa višeportnim switchom, bilo bi nemoguće

izvršiti prespajanje mreţnih kablova. Prilikom projektiranja LAN mreţe neizostavan dio je

odreĊivanje utrošenog materijala sa pojedinaĉnom cijenom kao i ukupnom cijenom kreirane

LAN mreţe.

6.6. Skalabilnost

LAN mreţa koja je spremna na budući rast je mreţa za koju moţemo tvrditi da je

skalabilna. Kada uzimamo u obzir broj kabela, uvijek treba uzeti u obzir odreĊenu

redundantnost, kako bi zadovoljili buduće potrebe. Polaganjem dodatnih kabela u vertikalnu

infrastrukturu, novi kabel je doslovno povuĉen do svake radne stanice ili osobnog raĉunala.

Ovo daje sigurnost u valjanost bar jednog kabela i dodatno daje prostor za proširivanje.

6.6.1. Vertikalna skalabilnost

Kada odluĉujemo koliko dodatnih UTP kablova postaviti, valja uzeti u obzir broj

mreţnih ureĊaja koji će biti na mreţi uvećan za 20%. Drugi naĉin za dobiti dodatni kapacitet

koji će zadovoljavati buduće potrebe i standarde je postaviti optiĉku infrastrukturu tj. optiĉke

kablove i pripadajuću opremu u mreţu kraljeţnice.

6.6.2. Skalabilnost radne površine

Svaka radna površina treba po jedan kabel za glasovni promet i podatkovni promet, ali

drugi ureĊaji će moţda trebati povezanost bilo prema podatkovnom ili prema glasovnoj mreţi.

Mreţni printeri, fax ureĊaji, prijenosna raĉunala i drugi korisnici mogu zahtijevati svoju

kabelsku utiĉnicu. Obojeni plaštevi utiĉnica su takoĊer dobar naĉin identifikacije na razini

fiziĉke konekcije [38]. Nova tehnologija koja je postala raširena je VoIP I dopušta specijalnim

telefonskim ureĊajima da koriste podatkovnu mreţu pri uspostavi telefonskog poziva.

Prednost ove tehnologije je izbjegavanje skupih razgovora na udaljenim relacijama u

41

razmjerima razgovora dviju osoba smještenim na razliĉitim kontinentima na Zemlji, pa i bliţe.

Drugi ureĊaji kao printeri i raĉunala mogu biti prikljuĉeni na IP telefon. Tada taj telefon

postaje „Hub“ ili „Switch“ za radnu površinu. Iako je ovakva nadogradnja planirana, dodatni

kabeli se trebaju postaviti da se omogući budući rast mreţe. Pogotovo IP telefonija i IP video

promet ce biti glavni potrošaĉi mreţnih kapaciteta u budućnosti. Da bi se zadovoljile

promjenjive potrebe korisnika u uredima, preporuĉuje se da se postavi najmanje jedan

slobodan kabel prema pojedinoj utiĉnici. Uredi mogu mijenjati svoju uporabnu pokrivenost od

jednog do više korisnika. Ovo moţe utjecati nedovoljnim radnim prostorom tj. nedostatkom

fiziĉke konekcije, pa je dobro pretpostaviti više korisnika u budućnosti.

42

7. Zakljuĉak

U spektru raĉunalnih mreţa, projektiranje mreţnih sistema predstavlja jednu od

osnovnih i najvaţnijih uloga, bilo da je rijeĉ o izgradnji kompletnog mreţnog sistema od

poĉetka, ili o nadogradnji postojećeg, uvoĊenjem novih usluga i servisa za korisnike.

Komunikacijska infrastruktura predstavlja kraljeţnicu svakog poslovnog informacijskog

sistema, te izgradnji svakog mreţnog sistema mora prethoditi izrada kvalitetnog projektnog

rješenja, koje se naslanja na analizu postojećeg sistema, te kvalitetno definirane korisnikove

trenutne i buduće potrebe. Pojavljuje se sve veći broj korisnika, razliĉiti protokoli i

tehnologije, te multimedijske aplikacije koje zahtijevaju sve veću mreţnu propusnost. U

zadovoljavanju rastućih zahtjeva korisnika postavljaju se uvjeti za smanjenje rizika od grešaka

i pada mreţnog sistema, te brţeg otklanjanja mogućih problema. Za ostvarenje traţenih

zahtjeva jedna od najvaţnijih pretpostavki je izgradnja kvalitetne mreţne infrastrukture

visokih performansi, neovisne o tehnološkom razvoju i promjenama u proizvodima i

aplikacijama koje bi zahtijevale veća dodatna financijska ulaganja. Izgradnjom strukturnog

kabliranja umanjuje se mogućnost grešaka na najosjetljivijem dijelu mreţnog sistema, u

kablovskoj infrastrukturi. Strukturno kabliranje treba osigurati dovoljan broj prikljuĉaka

višestruke namjene, ĉiju će svrhu i obujam korištenja odrediti sam korisnik prema svojim

potrebama.

TakoĊer, da bi sve ovo funkcioniralo te da bi se sprijeĉila potencijalne greške, kvarovi i

zastoji u mreţi, prijeko je potrebna odgovorna administracija (upravljanje i nadzor) LAN-a.

Lokalne raĉunalske mreţe su bile, jesu i ostat će glavna pokretaĉka snaga informacijskih

aparata modernih velikih tvrtki i kompanija, kao jedino sredstvo za brz prijenos i razmjenu

razliĉitih vrsta informacija, poĉevši od tabliĉnih podataka, tekstualnih dokumenata i

knjigovodstvenih podataka do, u novije vrijeme, multimedijskih podataka (audio/video

signala). Normalno, prenos multimedije zahtijeva nešto novije tehnologije i stabilniji prijenos

bez mnogo gubitaka. Tehnologija se, kao i uvijek, razvija. Propusnosti mreţa vrtoglavo brzo

rastu i obaraju granice, tako da bi moglo doći do situacije kada problem neće biti

komunikacija i brzina prijenosa na Internetu ili u bilo kojoj drugoj, kako globalnoj, tako i

lokalnoj mreţi, nego će problem predstavljati brzina rada samog raĉunala i komponenti u

njemu, kakve ih danas poznajemo. A pošto je isplativost uvijek bila glavna crta LAN-ova,

43

stare mreţe bi mogle poţivjeti još dugo uz manje, još uvijek priuštive i isplative fiziĉke

nadogradnje. Za to vrijeme, velike propusnosti će morati ĉekati potpuno nove i drukĉije

generacije raĉunala, ĉije komponente neće kaskati za optiĉkim komponentama koje povezuju

raĉunalnee mreţe, njihove ĉvorove i komponente.

Strukturno kabliranje definira izvedbu mreţe zvjezdaste topologije. Strukturno

kabliranje je neovisno od aktivne opreme, povezivanje ide preko standardnih protokola te

omogućava dovoljan broj prikljuĉaka višestruke namjene koje će odrediti sam korisnik po

svojim trenutaĉnim potrebama. Neki realni napredak u bliskoj i dosta realnijoj budućnosti

LAN-ova mogao bi se naći u razvoju novijeg i sigurnijeg mreţnog softvera i mreţnih

operativnih sistema (jer sigurnost rada na mreţi u zadnje vrijeme postaje sve aktualnije

pitanje), kao i u uvoĊenju novih mreţnih i komunikacijskih standarda i protokola.

44

8. LITERATURA

[1] A. S. Tanenbaum „Raĉunarske mreţe“ prevod 4 izdanja, Mikro knjiga, Beograd 2005

[2] N. Petanjak, “IEEE 802” Fakultet Elektrotehnike i Raĉunarstva, Zavod za elektroniĉke

sustave i obradu informacija, Zagreb 2007

[3] www.etstuzla.edu.ba/biblioteka/informatika/mreze.pdf

[4] http://www.znanje.org/knjige/computer/net/02/uvod.htm

[5] http://people.etf.unsa.ba/~jvelagic/laras/dok/lekcijad2.pdf

[6] www.rc.etf.unssa.rs.ba/nastava/iv/mreze/Predavanja/1%20Uvod.ppt

[7] http://www.ffst.hr/~lmales/rm/rm-pog5.pdf

[8] http://www.c2.etf.unsa.ba/mod/resource/view.php?inpopup=true&id=7292

[9] www.unze.ba/am/informatika/01%20Uvod%20u%20racunarske%20mreze.ppt

[10] http://web.studenti.math.hr/~manger/mr/MrezeRacunala-06.pdf

[11]http://www.pmf.cg.ac.yu/Download.php?file=skladiste/predmeti/76/499c1126a084a/499c

113b46612Racunarske%20mreze%20i%20komunikacije.pdf&filename=Racunarske%20mrez

e%20i%20komunikacije.pdf

[12] http://www.znanje.org/knjige/computer/net/02/mrezni_standardi_i_protokoli.htm

[13] http://www.had-info.hr/savjetovanje2006_tolic.htm

[14] http://sistemac.carnet.hr/node/356

[15] http://mreze.layer-x.com/s020301-0.html

[16] http://www.phy.hr/~dandroic/nastava/rm/hub_vs_switch.pdf

[17] http://spvp.zesoi.fer.hr/predavanja/skripta/lan.pdf

[18] http://sistemac.carnet.hr/node/374

[19]http://www.croportal.net/forum/racunala/osnvni-uredjaji-lokalne-mreze-mrezna-kartica-

hubovi-routeri-3295/

[20]http://www.informatika.buzdo.com/s922.htm

[21]http://www.tycoelectronics.com/products/lanelectronics/images/24%20Port%20New%20

Switch.jpg

[22] http://www.comptechpro.biz/images/Cisco1800seriesrouter.jpg

45

[23] http://www.znanje.org/knjige/computer/net/02/postavljanje_kablova_u_lan.htm

[24]http://www.nikolateslasm.edu.rs/uploads/racunarske%20mreze%20i%20komunikacije/Me

dijumu%20za%20prenos%20podataka.doc

[25] http://networking.jobstown.net/images/utp%20and%20stp.jpg

[26] http://sistemac.carnet.hr/node/374

[27] http://www.avanzada7.com/eshop/images/patchPanel.gif

[28] http://www.schrack.hr/typo3temp/pics/f9b81a720a.jpg

[29] http://users.teol.net/~tasab/rac_mreze.htm

[30] www.etfbl.net/dokument.php?id=8490

[31] http://www.digit.co.yu/srp/mreze/index.php

[32] http://www.informatika.buzdo.com/s928.htm

[33]http://www.pf.unze.ba/seminarski/Postavljanje%20lokalne%20mreze%20(Skomorac%20

Smaila).pdf

[34] http://www.pittjug.org/catalog/pics/8_Port_Mini_Ethernet_Hub.jpg

[35] www.vidasov.googlepages.com/TomislavVucic_Diplomski_Rad.pdf

[36] http://hr.wikipedia.org/wiki/IEEE_802.3