Примена стрипa у настави биологије у основној школи

мрАна Ђокић-Остојић, наставник биологије у Основној школи „Свети

Сава“ у Крагујевцу

РЕЗИМЕ

Да би се променила атмосфера у учионици треба изменити наставну

праксу и омогућити ученицима да уче на другачији, интересантнији

и занимљивији начин. Један од начина је и коришћење стрипа у

настави биологије. Стрип је део масовне културе, уметничка форма

посебно популарна међу децом. Коришћење стрипа у настави

биологије се заснива на концепту стварања мотивације и ангажовања

ученика. Аутор је креирао два стрипа који су коришћени у петом

разреду основне школе приликом обраде наставних јединица „Вируси

на граници живог и неживог“ и „Једноћелијски организми без

организованог једра – бактерије“. Циљ спроведеног истраживања је

био да се анкетирањем испитају ставови, судови и мишљења ученика

у односу на примену стрипа у настави биологије. Резултати анкете

указују да је примена стрипа на часовима обраде довела до

појачане мотивације, ангажовања и интересовања ученика за предмет

учења. Применом t-теста анализирана је успешности давања одговора

испитаника на питања која су обрађена стрип методом и питања која

су обрађена класичним методом. Вредност t-теста, t=0.038, уз df=124

и p>0.05, указује да разлика није статистички значајна. Увођење

стрип у наставу пружа могућност тимског рада наставника

(биологије и ликовне културе) и ангажовања ученика на стриповном

представљању биолошких појава и процеса, што доприноси активном

учешћу ученика у наставном процесу.

Кључне речи: стрип у настави, биологија, ставови ученика, основна школа.

Живимо у визуелном друштву. Телевизија, филм, интернет,

новине, магазини и рекламирање се снажно ослањају на коришћење

визуелних порука путем слика и фотографија. Ученици у

свакодневном животу већину информација добијају путем визуелних

медија. У савременом друштву школа има главну улогу и примат у

преношењу и стицању знања и вештина, али постоји тренд опадања

њеног значаја у корист масовних медија и забавних технологија.

Оне у активностима ученика имају све већи удео и значај. Велики

број садржаја, који су део наставних програма у школи, ученици

упознају посредством различитих форми и медија: телевизије,

радија, новина, магазина, филмова, музике, стрипа и сл.

Уместо негирања, отпора или покушаја да се преокрене овај

тренд, школе би требало да подстичу ученике да анализирају и

одабирају информације које добијају свакодневно путем медија, као

и да прихвате неке вредности масовне културе као облик изражавања

ученика.

У школама код дела наставника још постоји тенденција да

наставно градиво представе као скуп чињеница, често са више

детаља него што је потребно. Резултат је да ученици меморишу

чињенице само да би их потом заборавили. Такав чисто емпиријски

приступ учењу (једне по једне чињенице) чини га напорним,

досадним и неефикасним. Истраживања великог броја аутора су

показала да употреба „нетрадиционалних“ наставних технологија,

које активирају и мотивишу ученике, повећава ефикасност наставног

процеса и квалитет ученичких постигнућа. Имајући то у виду у

наставни процес треба укључити све оно што ученици сматрају

задовољавајућим, забавним или стимулативним и што им помаже да

уче ефикасније. Из тог разлога постоји потреба за ресурсима и

наставним методама које омогућавају разумевање природе и

природних законитости на пријатан начин. Један од могућих

ресурса представља и увођење стрипа у наставни процес. У свом

раду Парк, Ким и Чунг (Chung, Kim, Park, 2011) су указали да

коришћење стрипа, као наставног средства, у поређењу са наставним

филмовима захтева веће ангажовање ученика пошто ученик, читалац

стрипа, мора да реконструише причу која се јавља између оквира.

Аутори истичу да ученичка машта претвара физички простор између

оквира у кохерентну причу и ученик тако постаје активни учесник у

наративном делу стрипа и често идентификује себе са нацртаним

ликовима.

Деца у најранијем узрасту уче да разумеју и тумаче слике пре

него што науче да читају. Стрип, као прича у сликама, је „један

од најустаљенијих лајтмотива нашег живота, јер нас прати од

детињства, преко школе до одраслог доба и свакодневно нас подсећа

на своје присуство у дневним новинама и забавним часописима“

(Мунитић, 1975). Хослер и Бомер (Boomer and Hosler, 2011) наводе

да се употреба стрипа у образовању заснива на концепту развијања

мотивације и ангажованости ученика. Као такви стрипови су нашли

свој пут примене у учионици, посебно у САД, Јапану и земљама

Западне Европе и њихова ефикасност као медија за квалитетно учење

је била предмет истраживања још од времена настанка модерног

стрипа тридесетих година 20. века.

Стрип као медиј је често коришћен у настави језика, као

средство за развијање вештине читања и читалачких навика ученика.

Лазарич и Томљеновић (Lazzarich и Томљеновић, 2010) у свом раду

истичу да ученици разредне наставе дају предност стриповима пред

школском лектиром. У односу на наставу језика у настави природних

наука и настави биологије стрип је био мање коришћен. Истраживања

неколико аутора, Шајера и Адјуа, Негрета и Лартига, Роте и

Искјерда (Adey and Shayer, 1981, Izquierdo and Rota, 2003,

Lartigue and Negrete, 2004), су показала високу ефикасност

примене стрипа у настави биологије и природних наука.

Илустрације, слике и шеме, које су као дидактичка апаратура

широко заступљене у нашим уџбеницима биологије за основну школу,

доприносе бољем разумевању наставног градива. Та блиска

повезаност слике и текста у великом броју садашњих уџбеника

биологије подсећа на стрипове, у којима текст и слика раде

заједно и креирају медијум који није ни само слика ни само текст,

већ јединствена целина састављена од обоје. Истраживања Хослер и

Бомера о коришћењу стрипа у настави биологије указују да

стрипови, путем визуелне поруке, често преносе непосредне

чињенице на начин на који то не могу конвенционални уџбенички

текстови. Ови аутори наводе да комплекс узајамног деловања речи и

слике у стрипу има потенцијал да иде даље од традиционалних

уџбеничких комбинација текста и слике. Стрип је, као педагошки

алат, користан у наставном раду пошто ангажује ученике, мотивише

их да читају, помаже им да запамте садржај и чини цео процес

учења забавним. Коришћење стрипа у настави, по овим ауторима,

може да подстакне повезивање и генерализацију обрађених

информација.

У нашој наставној пракси коришћење стрипова као наставног

средства је спорадично. Један од разлога је и то што има мало

стрипова који могу да се користе у настави биологије, као што су

нпр. „Дарвин и еволуција за почетнике“ Џ. Милера и Б. ван Луна

(2004), „Генетика за почетнике“ С. Џонса и Б. ван Луна (2002),

„Екологија за почетнике“ С. Кроула и В. Ранкина (2004). Коришћење

цртаног хумора и стрипа у настави географије је описао др Милутин

Тадић (2008), а коришћење „манга“ и „анима“ у образовању Срђан

Ђукић (2011). У настави биологије до сада није било радова на

тему примене стрипа у нашој наставној пракси.

Циљ истраживања

Циљ спроведеног истраживања је био да се анкетирањем испитају

ставови, мишљења и судови ученика у односу на примену стрипа у

настави биологије за пети разред основне школе у оквиру наставних

јединица „Вируси на граници живог и неживог“ и „Једноћелијски

организми без организованог једра – бактерије (одлике, начин

живота, улога у природи)“. Задаци истраживања су били да се

одреди који су сегменти наставе коришћењем стрипа за ученике

најинтересантнији и да се анализира успешност давања одговора

ученика на питања која су обрађена стрип-методом и питања која су

обрађена класичним методом.

Методологија истраживања

Наставним програм биологије за пети разред основне школе, у

оквиру наставне теме „Особине живих бића и разноврсност живог

света“, предвиђени су наставни садржаји: „Вируси на граници живог

и неживог“ и „Једноћелијски организми без организованог једра –

бактерије (одлике, начин живота, улога у природи)“. Током своје

наставне праксе сам уочила да су ови наставни садржаји ученицима

апстрактни, далеки и неразумљиви. Подстакнута књигом – стрипом

„What's so funny about microbiology?“ Јоакима Сцихоса (Szichos,

1987) ове наставне садржаје сам представила кроз стрип. Стрип је

коришћен на два узастопна наставна часа при обради наставног

градива у комбинацији са дијалошком методом у делу часа у ком су

проверавани ученички одговори и вршено обнављање. За сваки час је

урађен стрип као низ оквира са сликама – цртежима и пропратним

текстом уз оквир слике сходно наставном програму биологије за

пети разред.

Стрип „Вируси“ је креиран од стране наставника и састоји се од

једне табле – странице. На крају странице су дата три питања на

која су ученици одговарали по завршеном читању стрипа.

Стрип „Бактерије“ се састоји од две табле – странице. Идеја о

представљању бактерија у облику стилизованих антропогених фигура

је преузета од аутора Сцихоса. Представљање бактерија у облику

стилизованих антропогених фигура је блиска узрасту ученика петог

разреда и омогућава им идентификовање са „јунацима“ стрипа и

преко тога боље повезивање и учење чињеница представљених у

тексту. На крају стрипа „Бактерије“ налази се 10 питања на које

су ученици одговарали након читања стрипа.

Током рада са стриповима, ученици су сами одређивали динамику

и брзину учења, а од стране наставника су упућивани да самостално

дају одговоре на постављена питања кроз поновљену анализу стрипа.

Давањем писаних одговора и каснијом провером тачности датих

одговора, ученици су вршили самоевалуацију стечених знања.

Након коришћења стрипа у настави ученицима је дата анкета ради

утврђивања ставова и мишљења ученика о коришћењу стрипа у настави

биологије. Узорак истраживања чинило је 60 ученика петог разреда

основне школе „Свети Сава“ у Крагујевцу. Истраживање је

спроведено у октобру 2011. године. Анкета је рађена анонимно на

првом часу након примене стрипа у настави.

Анкетни лист (Прилог бр. 1) је садржавао пет питања: три

питања отвореног типа, где су ученици одабирали један од

понуђених одговора или више њих истовремено; једно питање се

односило на давање оцене часовима на којима је коришћен стрип;

једно питање је било отвореног типа. Анкета је омогућила

ученицима да врше поређење уобичајених метода рада на часу

биологије са методом примене стрипа. Поред тога, ученици су

износили своје мишљење о сегментима часа који су им се највише

допали. Резултати Анкете су обрађени дескриптивном анализом

процентуалне заступљености.

Извршена је анализа резултати теста који су ученици радили

након наставне теме „Особине и разноврсност живог света“. Анализа

теста се односила на упоређивање успешности решавања питања из

наставних јединица које су обрађене уобичајеним методама рада,

демонстративно-илустративном и дијалошком методом, и наставних

јединица обрађених коришћењем стрипа. Резултати теста су обрађени

применом t-теста.

Резултати истраживања и дискусија

Резултати Анкете су представљени графички и показују

процентуалну заступљеност одговора ученика на постављена питања

(Прилог 2).

На питање „Шта ти се највише свидело на часовима обраде

применом стрипа?“ 29% ученика је одговорило да је то представљање

вируса и бактерија кроз цртеж, нов начин обраде градива се свидео

27% ученика, док је самостално проналажење одговора на постављена

питања у „стрипу“ одабрало 9% ученика. Највећи број ученика, 35%

од укупног броја, се изјаснило да им се на часу свидело више

елемената. Нов начин обраде градива и представљање вируса и

бактерија кроз цртеж је истовремено било најпривлачније за 17%

ученика. Приликом давања одговора 9% ученика одлучило се за друге

две комбинације одговора: новог начина обраде градива и

самостално проналажење одговора, као и самостално проналажење

одговора у стрипу и представљање вируса и бактерија кроз цртеж

(График 1).

Овакви одговори указују на то да ученици добро реагују на

иновативне и нетрадиционалне методе рада које побуђују њихово

интересовање и радозналост. Један од разлога оваквих ученичких

одговора је и то што стрипови смањују количину текста у наставном

градиву на оптималан ниво и по Олсону (Olson, 2007) омогућавају

ученицима да наставно градиво прочитају у разумном року. Олсон и

Хатчинсон (Hutchinson, 1949) указују и на то да сама форма

стрипа, слике које се кроз текст објашњавају, представља помоћ

ученицима који слабије читају, подстиче читање и мотивише и оне

ученике који читање повезују само са школским обавезама. Њихова

истраживања, као и истраживање аутора, указују да је коришћење

стрипа у настави довело до повећане активности ученика, већег

полета и интересовања за предмет учења.

На питање „Какав је, по твом мишљењу, овај час у односу на

„уобичајен“ час обраде?“ 38% ученика сматра да је час

„интересантнији“, док је час „лакши“ за 7% ученика. За два

одговора истовремено се определило 55% ученика. Час је био

„лакши“ и „забавнији“за 51% ученика, по 2% ученика је час оценило

као „лакши“ и „досаднији“ и као „интересантнији“ и „досаднији“.

Ниједан ученик час није оценио само као „тежи“ и „досаднији“

(График2).

Овакво мишљење указује да је за већину ученика час био

интересантан и „лако“ су обрадили наставно градиво употребом

стрипа. Пошто се животни процеси бактерија и вируса своде на низ

биохемијских реакција овакви одговори ученика су поткрепљени

истраживањем Нагате (Nagata, 1999) које је показало да коришћење

стрипа у настави биологије олакшава ученичко разумевање

биохемијског процеса.

На питање „Да ли сматраш да је овакав начин обраде градива

бољи у односу на уобичајен начин?“ 88% ученика га је оценило као

„бољи“, 10% ученика је дало одговор „нисам сигуран-а“, а 2%

ученика сматра да овакав начин обраде градива није бољи од

уобичајеног (График 3).

Приликом оцењивања часа 93% ученика су оценили час оценом

одличан, 4% ученика су час оценили оценом врло добар, а 3%

ученика су час оценили оценом добар (График 4). Овако високе

оцене које су ученици дали часовима показује оправданост увођења

стрипа у наставну праксу.

Питање отвореног типа је било да ученици напишу своје мишљење

о часу. Своје мишљење је дало 56 ученика (93%). Највећи број

одговора се односио на то да је „Час интересантан, занимљив и

забаван“, „Овако је лакше и интересантније да се учи“, „Лепо ми

је на овом часу“, „Час ми се свидео јер кроз игру и стрип учимо“,

„Час је био забаван и научио сам више“, „Час ми је био

интересантан због цртежа и стрипа“, „Мени се свидело јер је

забавно, интересантно и можемо више да научимо“, „Моје мишљење је

да се на тај начин боље савлађује знање и примењује се самосталан

рад и наша радозналост“, „Боље је јер је занимљивије кроз сличице

и стрип и то ми се свидело“, „Врло занимљиво је то што су

стрипови интересантни и што бактерије причају чиме се хране“,

„Мислим да је час био занимљив и да смо се забавили више него

обично“.

По завршетку наставне теме „Особине живих бића и разноврсност

живог света“ ученици су радили тест знања. У Табели 1 су дати

резултати које су ученици постигли приликом решавања теста, број

поена који су ученици остварили дајући одговоре на питања која се

односе на наставне јединице обрађене стрип-методом и оне обрађене

класичном методом, као и укупан број поена који је могао бити

освојен и проценат освојених поена.

Вредност t-теста, t=0.038, уз df=124 и p>0.05, указује да

разлика у успешности давања одговора испитаника на питања која су

обрађена стрип-методом и питања која су обрађена класичним

методом није статистички значајна. Како је тест који су ученици

радили имао сврху утврђивања нивоа знања у оквиру целе наставне

теме, оно у шта нисмо сигурни је то да ли је ово право стање

ствари, односно да ли овакви резултати теста дају валидне податке

о ефикасности нове наставне методе. Разлог томе је да су

квантитативни подаци фокусирани на изолована питања у тесту, а не

на цео тест. Ради даљег испитивања ефикасности увођења стрип-

метода у наставу биологије планира се истраживање увођењем

педагошког експеримента са паралелним групама.

Од стране више аутора вршена су истраживања, употребом

претеста и посттеста, како стрипови утичу на стицање знања и

ставове према биологији. Парк, Ким и Чунг су својим истраживањем

показали да резултати посттеста и испитивани ставови ученика

показују статистички значајно побољшање након употребе стрипа, а

посебно међу ученицима са нижим садржајем знања на претесту. По

овим ауторима, побољшања ставова ученика према биологији била су

повезана са ученичким ставовима према стриповима, што указује да

стрип може да утиче на ангажованост ученика и обликовање њихових

ставова према биологији на позитиван начин.

Закључци

Ставови ученика, којима је оцењивана ефикасност примене методе

стрипа у настави биологије, су показали да ова метода може

довести до појачане мотивације, ангажовања и интересовања ученика

за предмет учења. Ученици су позитивно реаговали на увођење

стрипа у наставу и часове проценили као интересантније, лакше и

боље у односу на уобичајене часове биологије. Наставно градиво

представљено стрипом за ученике је забавније и лакше за учење.

Коришћењем тематског стрипа, којим се представља једна наставна

јединица или наставна тема, смањује се време које је ученицима

потребно за усвајање нових информација. Употреба стрипа као

наставне методе, при чему ученици на основу визуелних и

текстуалних информација конструишу значења, је ефикасна и са

становишта конструктивистичког приступа учењу. Улога наставника

се мења и он као аутор стрипа постаје иноватор и креатор

наставног процеса, а не само преносилац знања. Коришћење стрипова

у настави олакшава вођење процеса учења, јер ученике фокусира на

задатак и омогућава им да их решавају темпом који одговара сваком

ученику понаособ. Приликом избора стрипа који ће користити у

учионици, наставник треба да одабере или креира оне који поседују

јасне и конкретне информације. Стрип мора бити једноставан,

сажет, визуелно упечатљив и лако схватљив, примерен узрасту

ученика. Такви, „тематски стрипови“ који су у складу са наставним

програмом, дизајнирани од стране самих наставника или других

аутора, могу се као наставни листови користити у различитим

фазама часа. Стрип се може користити на почетку часа у сврху

подстицања ученичке мотивације, током обраде новог градива или

провере и утврђивања знања.

Треба нагласити да успех наставе не потиче само од коришћења

тематских стрипова, него и од квалитета интеракције између

наставника и ученика током дискусије о појавама које су

представљене кроз стрип. Комбинација ове наставне методе са

другим наставним методама може омогућити високу ефикасност

наставног процеса. Ова метода пружа могућност тимског рада

наставника, нпр. наставника биологије и ликовне културе, приликом

израде стрипова за потребе наставе. Увођење стрипа у наставу

пружа могућност да се ученици ангажују на стриповном представљању

биолошких појава и процеса, ученичко активно учешће у креирању

наставе и подизању квалитета наставног процеса. Будућа

истраживања могу бити усмерена ка креирању тематских стрипова за

наставу биологије и испитивању утицаја примене стрипа на ниво и

квалитет знања ученика.

Литература:

Czichos, J. (1987): What's so funny about Microbiology? Wisconsin,

Science Tech Publishers Inc.

Đukić, S. (2011): Anime i mange u službi obrazovanja, преузето са

http://www.tagai.rs/2011/09/anime-i-mange-u-sluzbi-

obrazovanja-srdan-dukic/

Džonson, S., Van Lun, B. (2002): Genetika za početnike, Beograd:

HINAKI.

Hosler, Ј., Boomer, K.B. (2011): Are Comic Books an EffectiveWay

to Engage Nonmajors in Learning and Appreciating Science?,

CBE—Life Sciences Education, Vol. 10, 309–317.

Hutchinson, C. (1949): An Experiment in the use of Comics as

Instructional Material, Journal of Educational Sociology, Vol. 23,

No. 4., 236-245. Преузето са: http://links.jstor.org/sici?

sici=0885-3525%28194912%2923%3A4%3C236%3AAEITUO%3E2.0.CO

%3B2-9

Kroul, S., Rankin, V. (2004): Ekologija za početnike, Beograd: HINAKI.

Lazzarich, М., Томљеновић, З. (2010): Могућности употребе стрипа

у развоју комуникацијске компетиције, Настава и васпитање,

1., 5-22.

Miler, Dž., Van Lun, B. (2004): Darvin i evolucija za početnike, Beograd:

HINAKI.

Munitić, R. (1975): Strip – deveta umetnost?, преузето са

http://www.zaprokul.org.rs//Media/Document/CasopisKultura/8

83.pdf.

Nagata, R. (1999): Learning biochemistry through manga - helping

students learn and remember, and making lectures more

exciting, Biochemical Education, 27, 200-203.

Negrete, А., Lartigue, C. (2004): Learning from education to

communicate science as a good story, Endeavour, Vol.28 No.3,

120-124.

Olson, J. (2007): The Comic Strip as a Medium for Promoting Science Literacy,

преузето са

http://www.csun.edu/jco69120/coursework/697/projects/OlsonA

ctionResearchFinal.pdf.

Park, J., S., Kim, D.H., Chung, M.S. (2011): Anatomy Comic

Strips, Anatomical Sciences Education. Published online in Wiley

Online Library (wileyonlinelibrary.com). DOI

10.1002/ase.224

Rota, G., Izquierdo, J. (2003): "Comics" as a tool for teaching

biotechnology in primary schools, Electronic Journal of

Biotechnology, Vol.6, No.2, 85-89.

Shayer, M., Adey, P. (1981): Towards a Science of Science Teaching,

Heinemann Educational Books.

Тадић, М. (2008): Стрип у настави географије, Глобус, 39 (33),

207-214.

ПРИЛОЗИ

Прилог 1:

Анкета

На предходном часовима сте путем „стрипа“ обрадили наставне

јединице о вирусима и бактеријама. Покажи своје мишљење о примени

„стрипа“ на часовима биологије дајући одговоре на питања из

анкете.

1. Шта ти се највише свидело на часовима обраде применом стрипа?

а) нов начин обраде градива

б) самостално проналажење одговора на питања у „стрипу“

в) представљање вируса и бактерија кроз цртеж

2. Какав је, по твом мишљењу, овај час у односу на "уобичајен "

час обраде? (заокружи један или више понуђених одговора):

а) лакши

б) тежи

в) интересантнији

г) досаднији

3. Да ли сматраш да је овакав начин обраде градива бољи у односу на

уобичајен начин рада? (заокружи један од понуђених одговора):

Да Не Нисам сигуран

4. Заокружи оцену коју дајеш овом часу:

5. Напиши своје мишљење о часу.

Прилог 2: Резултати анкете

1 2 3 4 5

График 1

График 2

График 4

График 5

Прилог 3:

Табела: Број и проценат освојених поена на тесту

остварен

број

поена

број

поена

који је

било

могуће

освојити

проценат

освојених поена

у односу на број

поена који је

могао бити

освојен

разлика

између

процената

стрип-

метода413 608 67.93%

0.31%класична

метода404 592 68.24%

t-тест t=0.038, df=124, p>0.05

Подаци о аутору:

Ана Ђокић Остојић, магистар методике наставе биологије, као

наставник биологије запослена у основној школи „Свети Сава“. Као

наставник настојим да своју праксу обогатим методама и техникама

рада који подижу ниво ангажовања ученика у наставном процесу, као

и да испитам њихову ефикасност у наставном процесу. Резултати

спроведених педагошких истраживања објављени су у коауторству и

самостално кроз више радова у нашим часописима: „Педагошка

стварност“, „Настава и васпитање“, „Узданица“, „Просветни преглед

– Педагошка пракса“ и Архив биолошких наука.

Елелектронска контакт адреса: adjokicostojic@gmail.com