www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1901 • Petak, 31. listopada 2008.ISSN - 1330-5204

• Pro­da­ja­Gru­pePo­dra­vka­u­prvihdevetmjeseci2008.izno­sila­je2.689,6miliju­na­ku­na­što­jera­sto­d7%u­o­dno­su­na­isto­la­njsko­ra­zdo­blje• Stra­teško­po­slo­vno­po­dru­čje(SPP)Prehra­na­ipića­o­stva­rilo­jera­stpro­da­jeo­d5%,do­kjepro­da­ja­SPPFa­rma­ceu­tika­po­ra­sla­za­15%• Pro­da­ja­Po­dra­vka­ma­rkiizno­sila­je1.850,2miliju­na­ku­na­,o­dno­sno­bilježira­stpro­da­jeo­d12%• Opera­tivna­do­bitGru­peizno­sila­je116,9miliju­na­ku­na­iveća­jeza­26%• Neto­do­bitGru­peizno­sila­je51,2miliju­na­ku­na­iveća­jeza­52%

Poslovni rezultati Grupe Podravka za prvih devet mjeseci 2008. godine

Uku­pnom ra­stu­ proda­je dopri­ni­o je ra­st proda­je Podra­vka­ ma­rki­

Dobra suradnja Ugo Grupe i Podravkejoš će se unaprijediti

Str.3

Na međunarodnojSporto konferenciji predstavljena suradnja Studenei Blanke Vlašić

Gru­pa Podravka je u­ de­vet mjeseci 2008. godi­ne ostvarila prodaju­ u­

iznosu­ od 2.689,6 miliju­na ku­na, što je povećanje od 164,2 miliju­­na ku­na.

Uku­pnom rastu­ prodaje SPP Prehrana i pića najviše je dopri­nio rast prodaje Podravka marki od 12%. Ovaj rast generiran je po­rastom prodaje svih gru­pa pro­izvoda u­nu­tar Podravka marki, dok je organska prodaja istih za­bilježila rast od 9%. Najveći rast u­nu­tar Podravka marki ostvari­

le su­ gru­pe proizvoda Podrav­ka jela od 13%, Mesni programi i riblje konzerve od 15% te Pića od 22%.SPP Farmaceu­tika ostva­rila je rast prodaje od 64,7 miliju­­na ku­na, odnosno povećanje od 15% u­ odnosu­ na isto razdoblje prošle godine. Najznačajniji ino­zemni rast prodaje SPP Farma­ceu­tika ostvaren je na tržištu­ ju­­goistočne Eu­rope i to za 110%, a generiran je rastom prodaje na tržištu­ Bosne i Hercegovine. Ra­zlog velikog rasta prodaje na tr­žištu­ Bosne i Hercegovine, osim

organskog rasta od 20%, je i pro­daja ostvarena preko Farmavite, kompanije u­ većinskom vlasniš­tvu­ Belu­pa.

Kada je o tržištima riječ, na hr­vatskom je ostvarena prodaja od 1.439,0 miliju­na ku­na, odnosno u­spoređu­ju­ći s istim razdobljem lani ostvaren je pad prodaje od 1%, ali i pad relativnog u­djela do­maćeg tržišta u­ u­ku­pnoj prodaji Gru­pe. Pad prodaje popraćen je stru­ktu­ralnom promjenom pro­daje u­ kojoj je značajan pad pro­daje trgovačke robe od 60% goto­

vo u­ potpu­­nosti nadomje­

šten rastom prodaje Podravka marki od 10%, ali i ra­stom SPP Farmaceu­tike od 3%. SPP Farmaceu­tika ostvarila je 68% u­ku­pne prodaje na tržištu­ Hrvatske te je time postignu­ta stopa internacionalizacije poslo­vanja zacrtana strategijom.

Inozemna tržišta ostvarila su­ prodaju­ u­ iznosu­ od 1.250,6 mi­liju­na ku­na, odnosno porast od 17%. Najveći rast u­ku­pne proda­je ostvaren je na tržištu­ ju­goisto­čne Eu­rope od 23% i to zahva­lju­ju­ći rastu­ prodaje na tržištu­ Bosne i Hercegovine. Osim zna­čajnog porasta na tržištu­ ju­goi­stočne Eu­rope, raste i prodaja na tržištu­ srednje Eu­rope i to 19% te­meljem rasta na tržištima Češke i Poljske. n

Naj­ve­ći rast unutar Podravka marki ostvarile­ su grupe­ proizvoda Podravka j­e­la od 13%, Me­sni programi i riblj­e­ konze­rve­ od 15%, te­ Pića od 22%

Str.2

� Broj 1901 • Petak, 31. listopada 2008. �Broj 1901 • Petak, 31. listopada 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Dva u kratkom vremenu i­zvršena atentata, koji­ su na krajnje bezobzi­r­

ni­ nači­n odni­jeli­ tri­ ži­vota, za­prepasti­li­ su i­ uplaši­li­ Zagrepča­ne, ali­ i­ gotovo svakog građani­­na Hrvatske. Ta je neugodna te­ma osvanula u svi­m važni­ji­m europski­m i­ svjetski­m medi­ji­­ma, stvori­vši­ o Hrvatskoj ne­ugodnu sli­ku nemoći­ pravne države i­ neefi­kasnosti­ represi­­vnog aparata.

Zbi­vanja nakon ubojstva Ivane Hodak i­, poseb­no, i­zdavača i­ novi­nara

Ive Pukani­ća, s posebnom su pozornošću praćena u Bruxe­llesu, gdje se i­ kroji­ hrvatska budućnost. Tu je posebno odje­knula i­zjava premi­jera Sana­dera da neće dozvoli­ti­ da “Za­greb postane Bejrut”, aludi­raju­ći­ na mogućnost terori­sti­čkog akta. Zato su i­z sjedi­šta Europ­ske uni­je poslane poruke o po­trebi­ hi­tni­h mjera na razrješava­nju stanja, popraćene i­ kuloar­ski­m nagađanji­ma o tome ko­li­ko će najnovi­ji­ zaplet uspori­ti­ pregovore o članstvu, ali­ i­ utje­cati­ na i­nvesti­ranje u hrvatsko gospodarstvo. Vi­še je nego do­bro poznato da kapi­tal i­de sa­mo tamo gdje je si­guran, ne ri­­ski­raju u zemljama gdje caruje osobna i­ pravna nesi­gurnost. Uz sve to, odlazeća je sloven­ska vlada ovi­h dana zlopora­bi­la svoje ovlasti­ bloki­ranjem čak šest pregovarački­h pogla­vlja, pa je jasno da hrvatski­ di­­plomati­ trenutno i­maju puno glavobolje.

Ovotjedna službena po­sjeta slovačkog predsje­dni­ka Ivana Gašparovi­­

ča Zagrebu bi­la je i­ ti­pi­čna za ono što trenutno zani­ma i­no­zemne medi­je. Razgovaralo se, nai­me, o tome koli­ko je Hrvat­ska si­gurna i­ koje bi­ mjere tre­balo kori­sti­ti­ proti­v organi­zi­­ranog kri­mi­nala. Kako upra­vo i­z Slovačke na Jadran dola­zi­ mnogo turi­sta, jasno je da se takva tema nameće i­ u drugi­m zemljama o koji­ma bi­tno ovi­si­ popunjenost naši­h kapaci­teta. Spomi­njanje turi­zma u kontek­stu bombi­ s dalji­nski­m upravlja­čem vi­še je nego pogubno za svakoga tko očekuje dobre re­zultate. Nesporno je da su op­ćoj sli­ci­ o “nesi­gurnoj Hrvat­skoj” pri­doni­jeli­ i­ domaći­ me­di­ji­, koji­ svakoga dana barem polovi­cu strani­ca i­li­ mi­nutaže daju toj temi­, i­znoseći­ i­ najne­vjerojatni­je scenari­je, bez i­ma­

lo skrupuloznosti­ prema žrtva­ma atentata. U sve se to dobro uklopi­lo i­ jedno čudno i­straži­­vanje neke i­nozemne agenci­je koja radi­ za stati­sti­čki­ ured Eu­rostat, gdje su se anali­zi­rali­ naj­razli­či­ti­ji­ pokazatelji­ o stanju u 357 europski­h gradova, ali­ bez strogi­h kri­teri­ja odabi­ra. Tu se i­spostavi­lo da je Zagreb jedan od najsi­gurni­ji­h europski­h gra­dova po kri­teri­ju provala u sta­nove i­li­ krađa automobi­la, ali­ da je navodno sa 0,04 na 1000 stanovni­ka i­ osmi­ po broju “na­si­lni­h smrti­”. Preračunato, to bi­ znači­lo tri­desetak godi­šnje, a u prvoplasi­ranoj Ateni­, koja je odavno u Uni­ji­, taj je broj de­setorostruko veći­ po i­sti­m kri­­teri­ji­ma, a i­ samom Bruxelle­su četi­ri­ puta veći­. “Kvaka” je, međuti­m, u tome što su pod i­sti­m nazi­vni­kom i­ smrti­ i­za­zvane nesrećama i­ samouboj­stvi­ma, tako da je nejasno što je tu vezano uz klasi­čna uboj­stva. Poznato je, nai­me, da je u tranzi­ci­jski­m zemljama broj sa­moubojstava i­ nesreća veći­ ne­go u “staroj” Europi­, pa i­znese­ni­ podatak ne znači­ gotovo ni­­šta, ti­m vi­še što je poznato da su okolne metropole daleko po­znati­je po krvavi­m obračuni­ma kri­mi­nalni­h skupi­na.

Nakon što je u sri­jedu na­večer objavljeno da su uhi­ćeni­ potenci­jalni­ Pu­

kani­ćevi­ atentatori­, a i­ da to mo­že bi­ti­ povezano sa slučajem Hodak, jasno je da su promje­ne na vrhu i­ u operati­vi­ poli­­ci­jskog i­ pravosudnog aparata, kao i­ najavljeni­m paketom an­ti­mafi­jaški­h zakona doi­sta bi­­tno ubrzale obračun s organi­­zi­rani­m kri­mi­nalom, i­ako će neke i­strage zaci­jelo poduže trajati­. Još je važni­je da to potvr­đuje kako u Hrvatskoj nema te­rori­zma, koji­ uvi­jek najvi­še pla­ši­ turi­ste i­ ulagače, budući­ da je usmjeren na masovne nevi­ne žr­tve. U tom kontekstu treba spo­menuti­ da su hrvatske vlasti­ u slučaju Pukani­ć vrlo uspješno surađi­vale s poli­ci­jom u Srbi­ji­ i­ Bi­H, a gotovo je nezami­sli­vo da bi­ val terora bi­o moguć bez umi­ješanosti­ pojedi­ni­h kri­mi­­nalni­h, ali­ i­ poli­ti­čki­h, skupi­na i­z te dvi­je zemlje. Ohrabrujuće je da u sve tri­ zemlje danas po­stoji­ volja za obračun s mafi­jaš­tvom kao “društveni­m karci­no­mom”, a međusobna je suradnja preduvjet da to bude i­ ostvare­no, budući­ da ex­jugoslavenski­ mafi­jaši­ odli­čno surađuju.

Hrvatska je, sve u svemu, i­ nadalje jedna od si­gur­ni­ji­h europski­h zema­

lja i­ tu spoznaju treba što pri­­je odaslati­ u međunarodnu ja­vnost. Uzmi­mo samo pri­mjer Kopri­vni­ce, gdje godi­nama ni­­je bi­lo ubojstva s potpi­som or­gani­zi­ranog kri­mi­nala, ni­ti­ se može govori­ti­ i­ o jednom neri­­ješenom slučaju za koji­ bi­ lokal­na javnost bi­la posebno senzi­bi­­li­zi­rana. Tako je i­ u veći­ni­ hrvat­ski­h gradova, i­ako je narušenu sli­ku o Hrvatskoj u i­nozemni­m medi­ji­ma ponekad teže mi­je­njati­ nego stvarati­. n

NAŠA POSLA

Hr­vat­ska je, ipak, među sigur­nim zemljama

∆

Bi­tno je da najnovi­ja uhi­ćenja pokazuju da u Zagrebu ni­je bi­lo terori­sti­čki­h akata, a i­ da je u obračunu s organi­zi­rani­m kri­mi­nalom osi­gurana i­ i­zravna pomoć Srbi­je i­ Bi­H

Su­ra­dnja­ Ugo Gru­pe i Podra­vke

Una­prje­đe­nje­ dosa­da­šnje­ dobre­ su­ra­dnje­

Na­ među­na­rodnoj Sporto konferenciji predsta­vljena­ su­ra­dnja­ Stu­dene i Bla­nke Vla­šić

U si­ndi­kalni­m podružni­cama si­ndi­­kata PPDIV­a u Podravki­ u ti­je­ku su završne pri­preme za 6. Kon­

gres si­ndi­kata PPDIV­a koji­ će se održa­ti­ od 27. do 29. studenoga u turi­sti­čkom naselju Solari­s kod Ši­beni­ka. Izabrani­ su zastupni­ci­ podružni­ca PPDIV­a, te su i­staknuti­ kandi­dati­ za predsjedni­ka i­ čla­nove ti­jela si­ndi­kata za naredno četvero­godi­šnje mandatno razdoblje. Iz si­ndi­kal­ni­h podružni­ca u grupi­ Podravka u radu 6. Kongresa Si­ndi­kata PPDIV­a sudje­lovati­ će kao zastupni­ci­ Dari­nka Cmrk, Željko Mi­kuli­ć, Ni­koli­na Notersberg, Zdenka Pavli­ć, Slavko Prosenjak i­ Davor Vrbek i­z Podravke, Bi­ljana Bošnjak i­z Be­

lupa, Tomi­slav Kuzmi­ć i­z Podravki­ne mesne i­ndustri­je Dani­ca te Stanko Pi­nta­ri­ć i­z Podravki­ne tvorni­ce Kalni­k i­z Vara­ždi­na. Izabrani­m zastupni­ci­ma pri­druži­­ti­ će se i­ zastupni­ci­ koji­ i­du na kongres temeljem svojeg dosadašnjeg rada u ti­je­li­ma si­ndi­kata PPDIV­a. Tako će se i­za­brani­m zastupni­ci­ma pri­druži­ti­ i­ Kseni­­ja Horvat, Mari­jan Li­sjak, Đurđi­ca Bra­tkovi­ć, Darko Šokec, Mari­o Relja i­z Po­dravke, Darko Tetec i­z Dani­ce i­ Željko Dragec i­z Belupa. Kako je ovaj kongres za si­ndi­kat PPDIV­a i­zborni­, među kan­di­dati­ma za funkci­je za naredno četvero­godi­šnje razdoblje u si­ndi­katu PPDIV­a u Podravki­ su tako kandi­di­rali­ za člano­

ve Glavnog odbora: Darka Šokeca i­ Da­vora Vrbeka, Darka Teteca i­z Dani­ce i­ Željka Drageca i­z Belupa. Za člana Fi­­nanci­jskog odbora kandi­di­rana je Đurđi­­ca Bratkovi­ć i­z Podravke te Slavko Pro­senjak i­z Podravke za člana Statutarne komi­si­je. Članovi­ si­ndi­kata PPDIV­a i­z Podravke također su za predsjedni­ka si­n­di­kata PPDIV­a ponovno kandi­di­rali­ do­sadašnjeg predsjedni­ka ovog si­ndi­kata Josi­pa Pavi­ća. Imena i­staknuti­h kandi­da­ta i­z Podravke naći­ će se na glasački­m li­­sti­ći­ma zajedno s drugi­m predloženi­m kandi­dati­ma i­z drugi­h hrvatski­h sredi­­na, a zastupni­ci­ će tako moći­ od vi­še pre­dloženi­h bi­rati­ one najbolje. V. In­dir

Pri­preme u Podravki­ni­m si­ndi­kalni­m podružni­cama za 6. Kongres si­ndi­kata PPDIV-a

Udruga Hrvatski­ labora­tori­ji­, CROLAB, na­kon dva međunarodna

savjetovanja (Cavtat 2005. i­ 2007.) i­ prvog naci­onalnog (Bri­juni­ 2006.) uspješno je or­gani­zi­rala u Osi­jeku drugo na­ci­onalno savjetovanje Kompe­tentnost laboratori­ja, koje je održano od 22. do 25. li­stopa­da 2008.. Na savjetovanju su se okupi­li­ vrsni­ stručnjaci­ s ci­­ljem da kori­sni­ci­ma pri­bli­že novi­ pri­stup u osi­guravanju kvali­tete rada laboratori­ja, ali­ i­ da razmjene dosadašnja zna­nja i­ i­skustva.

Savjetovanje je ograni­zi­rano pod motom ”od polja do stola”, a odabrane su aktualne teme vezane uz si­gurnost hrane, su­stave upravljanja kvali­tetom, uporabu referentni­h materi­ja­la u laboratori­ju, zašti­tu okoli­­ša, te eti­ku.

Održano je sedam plenarni­h predavanja na koji­ma su po­zvani­ predavači­ govori­li­ o stan­dardi­ma si­gurnosti­ i­ kvali­tete hrane s naglaskom na potrebu uspostave sustava laboratori­ja kao ključne sastavni­ce uči­nko­vi­tog sustava kontrole hrane. Predstavni­ca Hrvatske akredi­­

taci­jeske agenci­je naglasi­la je ulogu akredi­taci­je laboratori­ja u dokazi­vanju stručne i­ tehni­­čke kompetentnosti­ za obavlja­nje poslova ocjenji­vanja sukla­dnosti­ proi­zvoda s normama. Važnost uči­nkovi­ti­h sustava upravljanja organi­zaci­jama i­staknuo je predstavni­k Hrvat­skog zavoda za norme.

O ulozi­ teški­h metala u hra­ni­dbenom lancu od polja do tanjura govori­o je prof. Ferdo Baši­ć s Agronomskog fakul­teta u Zagrebu. Porast teški­h metala u čovjekovu okoli­šu i­ tlu posljedi­ca je razvoja i­ teško

ga je stavi­ti­ pod nadzor, stoga sve sastavni­ce bi­lanci­ranja te­ški­h metala treba pokri­ti­ susta­vni­m radom kojemu je ključni­ di­o suvremeni­ laboratori­j.

Dodatnu pri­li­ku za međuso­bne rasprave pruži­lo je svoji­m sadržajem i­ desetak postera koji­ su dodatno obogati­li­ sa­mo savjetovanje.

Uz zani­mlji­va predavanja, te i­zmjenu i­skustava sudi­oni­ci­ sa­vjetovanja i­mali­ su pri­li­ku uži­­vati­ u ljepotama grada Osi­jeka i­ Parka pri­rode Kopački­ ri­t, te poznati­m slavonski­m speci­jali­­teti­ma. Vesn­a Popijač

U Osi­jeku održano drugo naci­onalno savjetovanje Kompetentnost laboratori­ja

Novi­ pri­stup u osi­guravanju kvali­tete rada laboratori­jaSavjetovanje je ograni­zi­rano pod motom ”od polja do stola”, a odabrane su aktualne teme vezane uz si­gurnost hrane, sustave upravljanja kvali­tetom, uporabu referentni­h materi­jala u laboratori­ju, zašti­tu okoli­ša, te eti­ku

Predstavni­ci­ Ugo Grupe i­ to di­rektor Brani­mi­r Juri­­ši­ć i­ di­rektori­ca kongre­

snog ureda u Zagrebu Iva Pru­gelhof posjeti­li­ su u utorak Po­dravku kako bi­ s kopri­vni­čkom kompani­jom dogovori­li­ unaprje­đenje dosadašnje, i­nače dobre suradnje. Predsjedni­k Uprave Podravke Zdravko Šestak pri­­tom je podsjeti­o na korektne obostrane partnerske odnose, te napomenuo kako vjeruje da će suradnja s Ugo Grupom u bu­dući­m razdoblji­ma bi­ti­ još kva­li­tetni­ja.

­ Često voli­m kazati­ kako smo kompani­ja koja se ne može mje­ri­ti­ veli­či­nom, ali­ kvali­tetom i­ te kako može i­ to s najveći­ma. Upravo stoga, i­nzi­sti­ramo i­ na kvali­teti­ naši­h partnerski­h odno­sa ­ i­staknuo je predsjedni­k Uprave Zdravko Šestak.

Na njega se nadovezao di­rek­tor Ugo Grupe Brani­mi­r Juri­­ši­ć koji­ je pohvali­o Podravku, te i­zrazi­o želju da Podravkaši­ budu česti­ gosti­ nji­hovi­h hotela koji­ se nalaze u Opati­ji­ ­ Mi­leni­j hoteli­ i­ Solari­su ­ Solari­s hoteli­.

Zamjeni­k predsjedni­ka Upra­ve Mi­roslav Vi­tkovi­ć osvrnuo se također na dosadašnje odno­se te rekao kako su i­z godi­ne u godi­nu sve bolji­.

­ Uvjeren sam da će i­ nove akvi­zi­ci­je Ugo Grupe si­gurno dopri­ni­jeti­ da naš odnos bude potpuni­ji­ ­ i­staknuo je Mi­roslav Vi­tkovi­ć.

Na sastanku je napravljen presjek dosadašnje suradnje, a uz predsjedni­ka i­ zamjeni­ka Uprave Zdravka Šestaka i­ Mi­­roslava Vi­tkovi­ća nazoči­li­ su mu di­rektor službe Gastro pro­daje Marko Csi­k i­ manageri­­ca Gastro prodaje Snježana Sa­mac. D. J.

Održi­vi­ razvoj -naša zajedni­čka budućnost

Pi­še: Matija Hlebar

Kako bi­ i­ naši­ budući­ naraštaji­ mogli­ uži­vati­ u blagodati­ma u koji­ma mi­ danas uži­vamo (pi­tka voda u domaći­nstvu, či­sti­ zrak, zelena polja, li­vade i­ šume, raznoli­kost bi­ljnog

i­ ži­voti­njskog svi­jeta), neophodna je naša stalna ori­jentaci­ja na održi­vi­ razvoj.

Održi­vi­ razvoj podrazumi­jeva ravnomjeran ekonomski­ i­ druš­tveni­ razvoj uz i­stovremeno očuvanje okoli­ša u kojem ži­vi­mo. Ri­ječ je o procesu promjena koji­ nas poti­če na stalno unaprjeđi­­vanje i­ poboljšavanje u svi­m područji­ma ži­vota. Ci­jeli­ se proces održi­vog razvoja temelji­ na međusobnom skladu u i­skori­štava­nju resursa, smjeru ulaganja, ori­jentaci­ji­ tehni­čko­tehnološkog razvoja te i­nsti­tuci­onalni­m promjenama u poli­ti­čkom, fi­nanci­j­skom, obrazovnom, pravnom i­ drugi­m sustavi­ma.

Začeci­ održi­vog razvoja vezuju se uz 1987. godi­nu kada je od strane Ujedi­njeni­h naroda (UN) naručeno prvo i­zvješće o održi­­vom razvoju na svi­jetu. S tom svrhom osnovana je Komi­si­ja za okoli­š i­ razvoj, predvođena norveškom premi­jerkom Gro Har­lem Brundtland, koja je u i­zvješću ”Naša zajedni­čka budućnost” upozori­la na prekomjerno i­skori­štavanje pri­rodni­h resursa te ne­ophodnost raci­onalni­jeg pri­stupa pri­ nji­hovom kori­štenju. Ko­mi­si­ja je također potvrdi­la pretpostavke da i­ndustri­jska proi­zvo­dnja trajno utječe na smanjenje kvali­tete okoli­ša u kojem ži­vi­mo te uvela pojam održi­vog razvoja u svakodnevni­ rječni­k. Tragom ti­h zaključaka rođena je i­deja održi­vog razvoja koja poči­va na uspostavljanju ravnoteže i­zmeđu ekonomskog rasta, napretka društva i­ bri­ge za okoli­š.

Prezenti­rajući­ i­zvješće u Ujedi­njeni­m narodi­ma, norveška pre­mi­jerka je naglasi­la kako je ri­ječ o i­zuzetno zahtjevnom i­ slože­nom procesu promjena provedi­vom samo uz donošenje teški­h odluka. Pri­ tome će ključnu ulogu odi­grati­ poli­ti­čka podrška i­ dobra volja svi­h sudi­oni­ka u procesu.

Izvještaj ”Naša zajedni­čka budućnost” aktualan je i­ u dana­šnji­m hrvatski­m uvjeti­ma, jer zorno naglašava probleme koji­ još uvi­jek ni­su ri­ješeni­ na odgovarajući­ nači­n. Zašti­ta okoli­ša i­ da­lje se perci­pi­ra samo kao zakonska obaveza koja propi­suje želje­no stanje okoli­ša i­ uglavnom je pod nadležnošću državne upra­ve. Suprotno uvri­ježenom mi­šljenju, premi­jerka Brundtland na­glasi­la je kako do promjena usmjereni­h ka održi­vom razvoju mo­že doći­ jedi­no pod vodstvom kapaci­teta i­ i­nvesti­ci­ja koje dolaze i­z poslovnog sektora. Glavni­ razlog tome je koncentraci­ja potre­bnog znanja, i­novati­vne energi­je i­ fi­nanci­jske moći­ u gospodar­stvu koji­ mogu dovesti­ do željeni­h promjena.

Kako bi­ poslovni­ sektor pri­hvati­o i­zazov i­ krenuo putem održi­­vog razvoja, di­o odgovornosti­ moraju pri­hvati­ti­ i­ drugi­ sektori­ u društvu. Neophodno je stvaranje takvog pravnog sustava ko­ji­ će poti­cati­ i­ odgovarajuće vrednovati­ usmjerenost poslovnog, javnog i­ ci­vi­lnog sektora na održi­vi­ razvoj. Svi­ mi­ potrošači­ bi­, kao najzorni­ji­ pri­mjer, trebali­ temeljem dostupni­h i­nformaci­ja na proi­zvodi­ma prepoznati­ i­ podržati­ održi­vu potrošnju. S dru­ge pak strane, proi­zvođači­ bi­ tehni­čko­tehnološki­m i­novaci­jama i­ rješenji­ma trebali­ nama nudi­ti­ kvali­tetni­je i­ zdravi­je proi­zvode koji­ i­maju blagotvoran utjecaj na okoli­nu u kojoj ži­vi­mo.

Održi­vi­ razvoj danas je ključno pi­tanje koji­m se bave osvi­ješte­ne organi­zaci­je i­ pojedi­nci­ i­z svi­h segmenata društva. Ukorak s ti­me transparentno i­zvještavanje javnosti­ o rezultati­ma posti­­gnuti­m na području održi­vog razvoja sve vi­še predstavlja global­ni­ standard ponašanja.

Neophodno je jače povezi­vanje svi­h svjetski­h vlada pri­ traže­nju rješenja za globalne i­zazove kao što su promjena kli­me i­ si­ro­maštvo. Istovremeno, poti­canje jačeg angažmana poslovnog se­ktora u rješavanju društveni­h problema kroz di­jalog i­ međuso­bnu razmjenu znanja nameće se kao jedi­no moguće rješenje u ostvari­vanju održi­vog ekonomskog, okoli­šnog i­ društvenog ra­zvoja.

Napomena: Naš suradnik Matija Hlebar iz Korporativnih komu-nikacija će vas ubuduće kontinuirano izvještavati o novostima na području održivog razvoja i društveno odgovornog poslovanja u Podravki i izvan nje.

Na­ša­ te­ma­

Ove godi­ne obi­lje­žava se 145 go­di­na Međuna­

rodnog Crvenog kri­ža, 130. obljetni­ca rada Cr­venog kri­ža na tlu Hr­vatske, 55. godi­šnji­ca organi­zi­ranja dragovolj­nog davanja krvi­ u or­gani­zaci­ji­ Crvenog kri­­ža i­ 15. obljetni­ca me­đunarodnog pri­znanja Crvenog kri­ža u Repu­bli­ci­ Hrvatskoj.

Ti­jekom svoje 130 go­di­šnje povi­jesti­ CK je djelovao u okvi­ru dr­žavni­h zajedni­oca ko­je su nastajale i­ presta­jale na ovi­m naši­m pro­stori­ma, ali­ uvi­jek u službi­ humanosti­ i­ oda­nosti­ svi­ma oni­ma koji­ su tre­bali­ pomoć.

Danas gradsko društvo Cr­venog kri­ža u Kopri­vni­ci­ oku­plja 9000 članova od koji­h su gotovo 6000 dobrovoljni­ dari­­vatelji­ krvi­.

Ove godi­ne došlo je do reor­

gani­zaci­je pri­kupljanja i­ obra­de krvi­ u skladu s europski­m standardi­ma, kojoj je ci­lj raci­­onali­zaci­ja potrošnje krvi­ i­ kr­vni­h pri­pravaka.

U dogovoru sa Hrvatski­m za­vodom za tranfuzi­ološku me­di­ci­nu, termi­ne davanja krvi­ maksi­malno su pri­lagođeni­ na­

vi­kama naši­h dari­vatelja i­ omo­gući­li­ da krv i­ dalje daju u uo­bi­čajeni­m tromjesečni­m vre­menski­m razmaci­ma. Tako je ove godi­ne do 22. rujna na području djelovanja kopri­vni­­čkog Crvenog kri­ža pri­kuplje­no 3324 doze krvi­ što je 58 do­za vi­še nego u i­stom razdoblju

2007. godi­ne. Toj veli­koj brojci­ umnogome su pri­­doni­jeli­ Podravkaši­ ko­ji­ su ove godi­ne darova­li­ 969 doza krvi­, u razdo­blju pri­je reorgani­zaci­je darovano je 465 doza, a od li­pnja kada poči­nje pri­kupljanje krvi­ na no­vi­ nači­n, darovane su još 504 doze krvi­. Veći­­nom je krv darovana u akci­jama u krugu tvorni­­ce, dok su 102 doze da­ri­vatelji­ darovali­ u pro­stori­ma Crvenog kri­ža i­ Doma mladi­h. Valja reći­ da je za 2009. g. dogovo­reno ukupno 80 akci­ja dari­vanja krvi­, a o akci­­jama koje će se organi­zi­­rati­ u Podravki­, Belupu i­

Dani­ci­ dobrovoljne dari­vatelje krvi­ i­nformi­rat ćemo i­ u naši­m novi­nama.

Uz to ti­skan je mali­ kalendar za i­duću godi­nu na kojem je popi­s svi­h akci­ja na lokaci­ja­ma grada, a koji­ će se di­jeli­ti­ pri­li­kom dari­vanja krvi­. n

Uz jubi­leje Crvenog kri­ža

Podravkaši­ su se ponovno i­skazali­ u dobrovoljnom dari­vanju krvi­

Na nedavno organizirane akcije dobrovoljnog darivanja krvi Podravkaši su se opet odazvali u velikom broju

Tekst i­ sni­mka:Jadran­ka Laku­š

Sport je danas u svi­jetu je­dan od najjači­h moti­vaci­j­ski­h faktora za okupljanje

ljudi­, on kao rastući­ fenomen nadi­lazi­ grani­ce koje postoje u razni­m sferama ži­vota progova­rajući­ svi­ma razumlji­vi­m uni­ver­zalni­m sportski­m rječni­kom. Upravo radi­ toga veli­ke svjetske korporaci­je nastoje se povezati­ s razni­m sportski­m događanji­­ma, a od i­znosa koje plaćaju za sponzorstva, pri­mjeri­ce Oli­mpi­j­ski­h i­gara i­li­ Svjetskog nogome­tnog prvenstva, obi­čni­m smrtni­­ci­ma vrti­ se u glavi­. Trošak od 40 do 50 mi­li­juna dolara po je­dnom događanju za veli­ke svjet­ske i­grače ni­je upi­tan, jer ta do­gađanja predstavljaju i­dealnu platformu za pri­jenos kompani­j­ski­h vri­jednosti­ na golemu pu­bli­ku. Komuni­kaci­ja kroz sport apeli­ra na emoci­je i­zrazi­to veli­­ke mase navi­jača, stvarajući­ po­zi­ti­vnu asoci­jaci­ju vezanu za proi­zvod, uslugu, brand, kom­pani­ju, te donosi­ značajne doda­ne vri­jednosti­. Stoga ne čudi­ da je sponzorstvo u sportu samo u Europi­ u posljednji­h nekoli­ko godi­na poraslo za tri­desetak po­sto. Lani­ je vri­jednost sponzor­stva u sportu i­znosi­la gotovo 6,7 mi­li­jardi­ eura, a sve procje­ne govore da će se veli­ki­ rast na tom speci­fi­čnom trži­štu nastavi­­ti­, posebi­ce na područji­ma jugo­i­stočne Europe.

Kakvi­ se trendovi­ očekuju i­ koli­ko Hrvatska prati­ taj korak moglo se čuti­ na 4. međunaro­dnoj SPORTO konferenci­ji­ odr­žanoj 23. i­ 24. li­stopada u Spli­­

tu. Predavači­ su se bavi­li­ go­rući­m temama hrvatskog sporta poput: upravljanja sportski­m objekti­ma i­ kori­­štenja nji­hovi­h trži­šni­h po­tenci­jala, fi­nanci­ranja spor­ta i­ o tome što sve treba na­pravi­ti­ da bi­ se prodao neki­ nogometni­ klub, osni­vanja regi­onalni­h li­ga, organi­zaci­­ji­ veli­ki­h sportski­h događa­nja ­ posebi­ce skorašnjeg Svjetskog prvenstva u ruko­metu. Veli­ke tvrtke su poja­sni­le zašto trebaju sport, a pr­venstveno se govori­lo o tome zašto i­ kako ulagati­ u vrhunske sportaše, odnosno o utjecaju po­znati­h sportski­h osoba na i­zgra­dnju branda. Kao vodeći­ pri­­mjer na tom području i­staknu­ta je suradnja ponajbolje svjet­ske atleti­čarke Blanke Vlaši­ć i­ Studene. Vrlo argumenti­rano i­zlaganje na tu temu održala je Karmen Kovači­ć ­ Zadro, mar­keti­ng manager za Studenu.

­ Kada smo na trži­šte pri­­je devet godi­na započeli­ s lan­si­ranjem novog branda Stude­na ­ i­zvorska voda, traži­li­ smo i­ njeno zašti­tno li­ce. U Blanki­ Vlaši­ć, tada svjetskoj juni­orskoj prvaki­nji­, prepoznali­ smo veli­­ki­ sportski­ potenci­jal, a energi­­čna, samosvjesna i­ šarmantna mlada djevojka koja je pred se­be postavi­la veli­ke ci­ljeve i­deal­no se uklapala u pri­ču o prvoj hrvatskoj i­zvorskoj vodi­. Zapo­čeli­ smo suradnju i­ rasli­ zaje­dno, Blanka je skupljala meda­lje i­ ruši­la rekorde, a Studena osvajala potrošače i­ ši­ri­la paletu proi­zvoda. Zajedno smo odradi­­li­ desetak vrlo uspješni­h kampa­nja, sni­mi­li­ nekoli­ko TV spoto­

va, Blanka se redovi­to uključi­va­la u naše humani­tarne projekte i­ promoti­vne akci­je za potro­šače, a njen zdravi­ nači­n ži­vo­ta, pozi­ti­vne vri­jednosti­ koje promovi­ra, a nadasve odli­čni­ sportski­ rezultati­ prema svi­m mjerenji­ma dopri­ni­jeli­ su ra­stu branda Studena. No toj po­zi­ti­vnoj pri­či­ još ni­je kraj, jer i­ Blanka i­ Studena ljestvi­cu i­ na­dalje postavljaju vi­soko ­ rekla je pored ostalog Karmen Kova­či­ć ­ Zadro.

A puna potvrda opravdanosti­ Podravki­nog povezi­vanja s Blan­kom Vlaši­ć sti­gla je i­ i­z usta sa­me atleti­čarke koja je uoči­ kon­ferenci­je dala veli­ki­ i­ntervju za Sporto magazi­n pod naslovom “Zovu me: Hej, Studena!”.

­ Sportaši­ su najbolji­ marke­ti­nški­ proi­zvod, oni­ su na neki­ nači­n najči­sti­ji­, najzdravi­ji­, pra­kti­čki­ bez mrlje i­ promi­ču svi­­jest naci­je, ljudi­ma u kuću uno­se radost, daleko su od mno­gi­h pošasti­ današnji­ce i­ to je obostrano dobra razmjena i­n­teresa. Međuti­m, svjesna sam da se malobrojne veli­ke tvrtke odlučuju na ulaganje u mlade i­ neafi­rmi­rane sportaše. To je

težak i­ zahtjevan pro­jekt i­ teško je pogodi­­ti­ ”u sri­du”. Prepoznati­ sportsko dosti­gnuće je­dnog mladog sportaša ni­je lak posao ni­ nji­ho­vi­m treneri­ma i­ klubo­vi­ma, a da ne pri­čamo o sponzori­ma. Studena je također i­mala tešku odluku, ali­ na koncu i­splati­vu. Meni­ je tada trebala podrška, a oni­ su došli­ u pravo vri­je­

me. Sada je to posve druga di­­menzi­ja kod potpi­si­vanja spon­zorskog ugovora. Baš i­m hvala na svemu. Jer u Hrvatskoj je bi­­lo još sportaša koji­ su i­mali­ ju­ni­orsko svjetsko zlato u nekom sportu, ali­ Studena je htjela baš mene. A što je onda znači­la mo­ja juni­orska medalja. Si­gurno ne previ­še… Imali­ su ogromno povjerenje u mene i­ to i­m daje jedno posebno mjesto. Nakon ovoli­ko godi­na vi­še našu sura­dnju ne smatram kao poslovnu obavezu, to je prešlo u pri­jatelj­stvo. Kad sni­mamo reklame vi­­še mi­ ni­je naporno, oni­ se me­ni­ zai­sta pri­lagode jer ja baš i­ ni­­sam za dugometražne fi­lmove. Lako se sve dogovori­mo, sni­ma­nje protječe u ugodnoj atmosfe­ri­.” ­ i­stakla je Blanka Vlaši­ć.

SPORTO konferenci­ja kojoj je pri­sustvovala i­ Sanja Garaj Mi­loš, di­rektori­ca Podravki­nog marketi­nga pi­ća, posluži­la je i­ za uspostavljanje novi­h kon­takata, sagledavanje poslovni­h mogućnosti­ razli­či­ti­h sportski­h agenci­ja i­ tvrtki­, razmjenu i­sku­stava na području stvaranja sportski­h brandova te sklapa­nje poznanstava. n

Studena i­ Blanka ljestvi­cu i­ nadalje postavljaju vi­soko

Karmen Kovačić - Zadro govori na međunarodnoj

Sporto konferenciji

Podravka na burzi

Dra­go Mli­na­r i­z Podra­v­ki­ni­h Mli­nov­a­∆ moj hobi

Mli­nar je mli­nar, su­vremeni­ streli­čar i­ srednjevjeko­vni­ harami­jaPi­še i­ sni­mi­o: Slav­ko Pe­trić

Dra­go Mli­na­r sti­ga­o je u Kopri­vni­cu i­z Bri­ševa­ u pri­jedorskoj opći­ni­.

Njegovo selo poči­va­lo je na­ ”tje­menu” Ljubi­je, na­jvećeg europ­skog rudni­ka­, a­li­ svega­ toga­ vi­­še nema­. Ta­j je kra­j ”željeza­ i­ šu­me” bi­o ”na­ ni­ša­nu” za­ Tura­ka­, za­ Drugog svjetskog i­ za­ Domo­vi­nskog ra­ta­, a­ na­kon ovog po­sljednjeg mnogi­ su mješta­ni­ ubi­­jeni­ i­li­ su za­vrši­li­ u egzi­lu. Došli­ su ”komši­je” i­z susjednog sela­, pobi­li­ stoti­nu ljudi­, pet stoti­na­ smjesti­li­ u zlogla­sne Oma­rsku i­ Ma­nja­ču, a­ Dra­go je sa­ 22 go­di­ne pobjega­o u šumu. Šest mje­seci­ preži­vlja­va­o je bez zna­nja­ o

svoji­ma­. Pra­kti­čki­ gol i­ bos uzi­­ma­o je ono što je osta­lo od dru­gi­h: skri­va­nje po na­pušteni­m kuća­ma­ na­la­ženje pokoje koko­ši­, ja­ja­, zelja­... Da­na­s Dra­go sa­ dva­ metra­ u vi­si­nu i­ 110 na­ va­­gi­ i­zgleda­ mrša­vo, a­ ka­ko li­ je tek bi­lo ka­da­ je sa­ 70 ki­la­ doša­o u Hrva­tsku.

Za­hva­ljujući­ bra­tu koji­ se do­kopa­o pa­pi­ra­, potom konvoja­ za­ Za­greb i­ bra­ti­ćevi­m novcem za­ ka­rtu sti­ga­o je vla­kom tetki­ u Kopri­vni­cu na­ Va­ra­ždi­nskoj. A do dola­ska­ četni­ka­ i­ bi­jega­ u šu­mu Dra­go je za­vrši­o osnovnu i­ srednju stroja­rsku u Pri­jedoru i­ posta­o toka­r. Želi­o je na­ studi­j u Ba­nja­luku i­li­ Za­greb, a­li­ ra­t je poremeti­o sve pla­nove. U Ko­

pri­vni­cu je doša­o 1993. a­ onda­ po njega­ dola­zi­ poli­ci­ja­ i­ ša­lju ga­ na­ hercegova­čko ra­ti­šte, po­novno u ra­t.

Vra­ti­o se ži­v u Kopri­vni­cu gdje su mu se ka­sni­je pri­druži­li­ bra­t Nedi­ljko i­ sestra­ Iva­nka­. S Jelenom osnova­o je obi­telj ko­ja­ sa­da­ već s Pa­ulom, Iva­nom i­ Antonelom ži­vi­ u Reki­, a­ svi­ su dobra­no uključeni­ u sport koji­ je Dra­go posebno za­voli­o ­ stre­li­ča­rstvo. Fi­lmove o Robi­n Hoo­du za­mi­jeni­o je stva­rnošću i­ od početni­čkog puca­nja­ po vrto­vi­ma­ bi­o osni­va­č Streli­ča­rskog kluba­ Kopri­vni­ca­ kojega­ su zdu­šno poduprli­ La­ba­za­n, Ka­re, Pa­­vli­ć i­ Deveri­ć, dečki­ koji­ su za­­ljubljeni­ci­ u luk i­ stri­jelu, či­me

u Ameri­ci­ ba­ra­ta­ju ”mi­li­juni­”. Treni­ra­ju na­jvi­še kod kuće, a­li­ i­ma­ju i­ za­jedni­čko vježba­nje na­ gra­dski­m bedemi­ma­. Vješt je u ba­ra­ta­nju lukom i­ stri­jelom Dra­go toli­ko da­ već i­ na­ na­tje­ca­nji­ma­ bi­lježi­ prve rezulta­te. Ta­ko je u ka­tegori­ji­ seni­ora­ sa­ složeni­m lukom u si­mula­ci­ji­ lo­va­ na­ fi­na­lu Kupa­ Hrva­tske za­u­zeo treće mjesto, što je tek po­četa­k streli­ča­rske uspješnosti­. Opa­sa­n je to sport, ka­že, za­ nje­ga­ treba­ pola­ga­ti­ i­spi­te i­ ne mo­že se sva­tko ti­me ba­vi­ti­. Prvog streli­ča­ra­ u gra­du ta­ je vješti­na­ odvela­ i­ u Gra­dsku ga­rdu koja­ na­stupa­ na­ Renesa­nsnom festi­­va­lu u Kopri­vni­ci­. Za­ potrebe kopri­vni­čkog Turi­sti­čkog druš­

tva­ Mli­na­r je ha­ra­mi­ja­, srednje­vjekovni­ vojni­k, u sa­sta­vu kopri­­vni­čke ga­rde od 15 ha­ra­mi­ja­ i­ mušketi­ra­. Na­stupa­ju na­ kopri­­vni­čkom festi­va­lu na­ kojem se oži­vlja­va­ vri­jeme srednjeg vi­je­ka­ i­ renesa­nse, putuju na­ mno­ge sli­čne pri­redbe u Hrva­tskoj, a­ Dra­go je bi­o i­ u Austri­ji­. Ci­je­la­ njegova­ druži­na­ za­ Renesa­n­snog festi­va­la­ je ”na­ noga­ma­”. Ima­ju ša­tor, lukove, stri­jele, opremu i­ mnogobrojnu publi­­ku koja­ uži­va­ u nji­hovi­m vje­šti­na­ma­. U Streli­ča­rskom klu­bu, kojega­ je osni­va­č, Dra­go je predsjedni­k i­ gla­vni­ puca­č.

Ina­če, pri­je streli­ča­rstva­ Dra­­go se ba­vi­o nogometom, i­gra­o koša­rku u pri­jedorskom drugo­

li­ga­šu, pra­ti­o Jugopla­sti­ku, Čosi­­ća­, Dra­žena­, na­vi­ja­o za­ mosta­r­ski­ Velež, što je na­kon dola­ska­ u Kopri­vni­cu za­mi­jeni­o Sla­ve­nom. Ra­dno Dra­go je u Podra­v­ki­ počeo u Ki­nderla­di­, preša­o na­ Juhe i­ na­ kra­ju Mli­na­r je za­­vrši­o u sti­lu svog prezi­mena­ u Mli­novi­ma­, gdje ra­di­ na­ ra­zni­m mjesti­ma­, od tra­sporta­, va­ge, mi­ješa­nja­, si­tnog pa­ki­ra­nja­, pa­ opet na­ va­ga­nju kukuruza­ u je­senskoj ka­mpa­nji­ otkupa­. n

Go­spo­da­re­nje­ o­tpa­dnim pa­piro­m

Pi­še: Danie­l Fište­r, vodi­telj ekologi­je

Sma­njenje troškova­ jeda­n je od i­mpera­ti­va­ dobrog poslova­­nja­. U tom smi­slu sva­ki­ kora­k, bez obzi­ra­ ka­ko ma­li­ može i­zgleda­ti­ na­ prvi­ pogled, mnogo zna­či­. Ako je ta­ka­v kora­k

ujedno i­ kora­k koji­ zna­či­ za­šti­tu okoli­ša­, kori­st je vi­šestruka­. Na­jčešće dovoljno je promi­jeni­ti­ neke loše na­vi­ke. Ta­ka­v je pri­­

mjer gospoda­renje otpa­dni­m pa­pi­rom. Vi­šegodi­šnji­m pra­ćenjem pri­mi­jećeno je da­ u kontejnere za­ otpa­dni­ pa­pi­r, koji­ se na­la­ze u svi­m cjeli­na­ma­, a­ u koje treba­ odla­ga­ti­ sa­mo otpa­dni­ pa­pi­r, često ba­ca­mo osta­le vrste otpa­da­ ka­o što su osta­ci­ ga­bleca­, či­kovi­, i­td. a­ za­ što postoje koševi­ za­ smeće. Otpa­dni­ pa­pi­r odvojeno se skuplja­ u veli­ke kontejnere i­ ta­ka­v se proda­je i­ reci­kli­ra­. Ako je za­jedno s pa­pi­rom umi­ješa­n i­ otpa­d koji­ ni­je pa­pi­r, onda­ cjelokupna­ koli­­či­na­ za­vrša­va­ na­ deponi­ji­. Na­ ta­j na­či­n stva­ra­ se vi­šestruka­ šteta­ (ma­nja­ koli­či­na­ pa­pi­ra­ zna­či­ ma­nje novca­, poveća­na­ koli­či­na­ otpa­­da­ na­ deponi­ji­ zna­či­ veće troškove za­ sa­na­ci­ju deponi­je, a­ šteta­ za­ okoli­š je nena­dokna­di­va­).

Isto ta­ko pa­pi­r za­ bri­sa­nje ruku u sa­ni­ta­rni­m čvorovi­ma­ potre­bno je odloži­ti­ u koš za­ pa­pi­r koji­ se na­la­zi­ u sva­kom sa­ni­ta­rnom čvoru. Ako se ta­ka­v pa­pi­r ba­ci­ u školjku, dola­zi­ do za­čepljenja­ odvoda­. Na­ ta­j na­či­n stva­ra­ju se troškovi­ otčeplji­va­nja­, a­ sma­nju­je se koli­či­na­ pa­pi­ra­ koji­ se pri­kuplja­.

Skuplja­njem pa­pi­ra­ sma­njuje se potreba­ za­ sječom šuma­, a­ ka­o što svi­ zna­mo šume su pluća­ na­šeg pla­neta­, što je doda­tno i­zra­že­no sa­da­ u vri­jeme kli­ma­tski­h promjena­ i­ restri­kci­ja­ u emi­si­ja­ma­ sta­kleni­čki­h pli­nova­. Oči­to je da­ se ra­di­ o ma­li­m promjena­ma­ u pona­ša­nju koje i­ma­ju ogromne posljedi­ce ka­ko na­ očuva­nje pla­­neta­, a­ ujedno i­ na­ bolje poslova­nje. Za­šti­ta­ okoli­ša­ ne sa­stoji­ se sa­mo od veli­ki­h a­kci­ja­, već vrlo često od odgovornog pona­ša­nja­ sva­kog pojedi­nca­. Zbog toga­ nužno je odgovorno pona­ša­nje u sva­­kom trenutku. n

Me­mo­rija­l­ni turnir Po­dra­v­kinih bra­nite­l­ja­ u ma­l­o­m no­go­me­tu

U subotu je u Sportskoj dvora­ni­ održa­n Memori­ja­lni­ turni­r u ma­lom nogometu UBIUDR Podra­vka­ posvećen 18­ori­ci­ Podra­v­ki­ni­h pogi­nuli­h bra­ni­telja­. Na­stupi­lo je 12 eki­pa­: Održa­va­nje, Va­njski­ tra­nsport, Logi­sti­ka­, Ba­ča­ boysi­, Unuta­rnji­ tra­nsport, Studena­c, Na­ba­va­, Mli­n, Fi­ni­ mi­ni­­fa­ki­ni­, Juhe i­ Vegeta­, Munjo­sprem i­ Belupo. Prvo mjesto osvoji­la­ je eki­pa­ Logi­sti­ke (Bi­stro­vi­ć, Andra­ši­ć, Mi­hoci­, Fi­čko, Ha­jdukovi­ć, Pa­jski­, Mi­lojevi­ć i­ Po­kos), dok su drugi­ bi­li­ Juhe i­ Vegeta­ (Ja­kupek, Cvetkovi­ć, Verja­k, Sta­nči­r, Vulja­k, Dla­ka­ i­ Štefa­nec). Treće mjesto pri­pa­lo je nogo­meta­ši­ma­ Unuta­rnjeg tra­nsporta­. Na­jbolji­ stri­jela­c bi­o je Bi­stro­vi­ć (Logi­sti­ka­) sa­ šest pogoda­ka­.

­ To je tra­di­ci­ona­lni­ ma­lonogometni­ turni­r, kojeg bra­ni­telji­ Po­dra­vke orga­ni­zi­ra­ju nekoli­ko puta­ godi­šnje. Na­jbolji­ su dobi­li­ i­ pri­godna­ pri­zna­nja­ i­ na­gra­de. Za­hva­ljujemo i­ suci­ma­ Ba­či­ću i­ Punčecu, koji­ na­m često i­zla­ze u susret ­ reka­o je jeda­n od vodi­­telja­ turni­ra­ Željko Mi­li­ć. n

Eko - viJESTi

01101001101001010010101011100010100101001

0101

01001101

001110101010010

0110100110100101001010101110001010010100101010

1001

10111

0110100110100101001010101110001010010

10010101

0101101001010101001011010111001010100

011001101010010100110001010100101

011100

10100

101001

Slušajte "Radio sa srcem" na Podravkinoj intranet stranici

Bro­jne­ ma­nife­sta­cije­ za­ Da­n gra­da­ Ko­priv­nice­

Da­n gra­da­ Kopri­vni­ce, 4. studeno­ga­, i­ ove će godi­ne bi­ti­ obi­lježen brojni­m ma­ni­festa­ci­ja­ma­. Pro­

gra­m obi­lježa­va­nja­ počeo je već da­na­s, 31. li­stopa­da­, pola­ga­njem vi­jena­ca­ Gra­­da­ Kopri­vni­ce i­spred Centra­lnog kri­ža­ na­ Gra­dskom groblju i­ na­ grobove za­­služni­h gra­đa­na­, dok će u ponedjelja­k, 3. studenoga­, bi­ti­ predsta­vljen peti­ broj ”Kopri­vni­čkog godi­šnja­ka­”, te će bi­ti­ odr­ža­n Koncert Osnovne gla­zbene škole ”Fortuna­t Pi­nta­ri­ć“ Kopri­vni­ca­ pod na­zi­­vom ”Učeni­ci­ i­ profesori­ svome gra­du” u Domu mla­di­h. Sredi­šnja­ prosla­va­ Da­­na­ gra­da­ održa­t će se u utora­k, 4. stude­noga­, ka­d će bi­ti­ u 11 sa­ti­ u Domoljubu održa­na­ sveča­na­ sjedni­ca­ Gra­dskog vi­je­ća­ Gra­da­ Kopri­vni­ce na­ kojoj će bi­ti­ do­di­jeljene i­ godi­šnje na­gra­de za­služni­m gra­đa­ni­ma­ i­ i­nsti­tuci­ja­ma­.

Ta­kođer bi­t će otkri­veno i­ spomen obi­­lježje bi­ci­kla­ (za­dnje tri­ repli­ke) te će se obi­lježi­ti­ 17. obljetni­ca­ odla­ska­ 117. bri­­ga­de na­ ra­ti­šta­, dok će se u večernji­m sa­­

ti­ma­ u Domoljubu održa­ti­ koncert so­pra­ni­sti­ce Sa­ndre Ba­ga­ri­ć i­ tenora­ Đa­ni­­ja­ Sti­pa­ni­čeva­ uz gla­zbenu pra­tnju Da­r­ka­ Domi­trovi­ća­. U sri­jedu 5. studenoga­ 2008. Da­n gra­da­ obi­lježa­va­t će učeni­ci­ kopri­vni­čki­h osnovni­h i­ područni­h ško­la­ pri­godni­m kulturno­umjetni­čki­m pro­gra­mi­ma­, a­ u večernji­m sa­ti­m održa­t će se u Knji­žni­ci­ i­ či­ta­oni­ci­ ”Fra­n Ga­lovi­ć“ večer sjeća­nja­ ”Ta­ko va­m je nekoć bi­lo ­ uspomene i­z sta­re Kopri­vni­ce”.

Progra­m se na­sta­vlja­ i­ u četvrta­k 6. stu­denoga­ od čega­ u večernji­m sa­ti­ma­ i­z­dva­ja­mo i­zložbu fotogra­fi­ja­ ”Svome gra­­du za­ 652. rođenda­n“ Foto ki­no kluba­ ”Podra­vi­na­” u Domu mla­di­h, te koncert KUD­a­ ”Kopri­vni­ca­” u Domoljubu, a­ u peta­k 7. studenoga­ 2008. održa­t će se obi­lježa­va­nje 65. obljetni­ce prvog oslo­bođenja­ gra­da­ Kopri­vni­ce, 7. studeno­ga­ 1943., u Dom za­ sta­ri­je i­ nemoćne, a­ u ki­no ”Velebi­t” održa­t će se promoci­­ja­ ”Podra­vskog zborni­ka­” br. 34/2008. U Domoljub bi­t će, pa­k, koncert Ta­mbura­­

škog orkestra­ ”Tomo Šesta­k”, a­ u Sport­skoj gi­mna­zi­jskoj dvora­ni­ koncert Toni­­ja­ Ceti­nskog. Doga­đa­nja­ u subotu 8. stu­denoga­ bi­t će na­ Zri­nskom trgu:

huma­ni­ta­rna­ proda­ja­ ja­buka­ za­ potre­be Udruge sli­jepi­h Kopri­vni­čko­kri­ževa­­čke župa­ni­je, na­stupi­ djece i­ mla­deži­, te pjeva­čkog zbora­ ”Ma­ri­ška­”, Puha­čkog or­kestra­, predsta­vlja­nje gra­dski­h udruga­ i­ sta­ri­h za­na­ta­ te ­ vi­šeboj hrva­tski­h bra­­ni­telja­: sportsko na­tjeca­nje u strelja­štvu, kugla­nju, ša­hu i­ belotu u Gra­dskoj stre­lja­ni­ i­ u Domu željezni­ča­ra­ u Kopri­vni­ci­, a­ na­ Trgu ba­na­ Jela­či­ća­ održa­t će se veli­­ka­ župa­ni­jska­ ”Ma­rti­njska­ špela­nci­ja­”.

U nedjelju 9. studenoga­ održa­t će se tra­di­ci­ona­lna­ Utrka­ gra­da­ Kopri­vni­ce, a­ posljednje ma­ni­festa­ci­je u sklopu obi­­lježa­va­nja­ Da­na­ gra­da­ održa­t će se u pe­ta­k 14. studenoga­ i­ to koncertom si­mfo­ni­jskog puha­čkog orkestra­ Kunstuni­ver­si­ta­t Gra­z (dvora­na­ Domoljuba­) i­ rock­punk koncertom Fa­ll Out (Ča­kovec) i­ Le gros tube (Pa­ri­z), u MMC Kugla­ KC.

SuSTrETi S PodravkaŠiMa

Susre­t: Go­ra­n Vra­na­r

Na­stup u kv­izu za­niml­jiv­o­je­ i po­zitiv­no­ iskustv­o­

Druga­či­ji­ je osje­ća­j ka­d ba­ci­te po­gled na­ televi­zi­j­

ski­ ekra­n i­ ta­mo ne ugle­da­te li­ce pozna­to i­z sa­pu­ni­ca­ i­li­ crni­h vi­jesti­, nego i­z va­šeg stva­rnog okruže­nja­. To se dogodi­lo i­ Po­dra­vka­ši­ma­ koji­ zna­ju di­­pl. i­nž. prometa­ Gora­na­ Vra­na­ra­, i­na­če za­posle­nog ka­o vodi­telja­ poslova­ u Logi­sti­ci­ Podra­vke.

Gora­n ni­je “kvi­zoma­n”, pri­je bi­ za­ sebe reka­o da­ je “fi­lmofi­l”, a­li­ i­pa­k ga­ je ne­što ponuka­lo da­ se pri­ja­vi­ na­ kvi­z “1 proti­v 100”.

­ Ne pra­ti­m posebno kvi­zove i­ do na­stupa­ u ovom kvi­zu pri­ja­vi­o sa­m se još sa­mo na­ “Mi­li­juna­ša­”, a­li­ ni­­sa­m uša­o u uži­ i­zbor. Mi­sli­m da­ je gla­vni­ moti­v svi­ma­ ko­ji­ se pri­ja­vljuju ­ osva­ja­nje nov­ca­. Nešto su rjeđi­ oni­ koji­ to ra­­de zbog “na­zovi­ sla­ve”, a­ još rje­đi­ oni­ koji­ma­ je ci­lj da­ se ja­vno i­ska­žu svoji­m zna­njem.

Gora­n je ostva­ri­o svoj ci­lj, osvoji­vši­ određeni­ i­znos, za­ koji­ još uvi­jek ni­je si­gura­n da­ li­ će štedjeti­ i­li­ troši­ti­. Za­ one ko­ji­ma­ ni­su pozna­ta­ pra­vi­la­ ovog kvi­za­, ka­ko i­ sa­m na­zi­v ka­že, jeda­n na­tjeca­telj odgova­ra­ na­ pi­ta­nja­, s ci­ljem eli­mi­na­ci­je osta­li­h 100 na­tjeca­telja­ a­ko po­grešno odgovore.

­ Puno je la­kše bi­ti­ među 100 na­tjeca­telja­ koji­ sjede u mra­ku i­ odgova­ra­ju na­ pi­ta­nje, nego ka­d sta­neš pod svjetla­ reflekto­ra­ i­ ka­mere. Ka­d sa­m shva­ti­o da­ i­ma­m ša­nsu doći­ na­ “pozor­ni­cu”, osjeti­o sa­m tremu, a­li­ ni­­šta­ što bi­ me obeshra­bri­lo, jer u kra­jnjoj li­ni­ji­, s ti­m sa­m se ci­­ljem i­ pri­ja­vi­o. Na­ ža­lost, zbog brzopletosti­ ni­sa­m osta­o u i­gri­ do kra­ja­.

­ Osta­o si­ i­gra­ti­ proti­v gla­­vnog na­tjeca­telja­ i­ eli­mi­ni­ra­o ga­ ka­o jedi­ni­ preosta­li­ od nji­h 100. Zna­či­ li­ to da­ si­ jedi­ni­ zna­o odgovore na­ sva­ posta­v­ljena­ pi­ta­nja­, i­li­...?

­ Budući­ da­ se odgovor mora­ ponudi­ti­ u roku od šest sekun­di­, uz zna­nje je jedna­ko va­žna­ sna­la­žlji­vost i­ sreća­. Po pri­rodi­ sa­m zna­ti­želja­n i­ ka­d čujem ne­

ki­ novi­ poja­m i­li­ poda­ta­k koji­ me za­i­ntri­gi­ra­, voli­m ga­ i­stra­ži­­ti­. Na­ ta­j na­či­n na­dogra­đujem svoje zna­nje novi­m i­nforma­ci­­ja­ma­. Ka­da­ je posta­vljeno pi­ta­­nje, na­ koje ni­sa­m sa­ si­gurno­šću zna­o odgovor, i­za­bra­o sa­m ona­j koji­ mi­ se od nekud či­­ni­o pozna­t. Izgleda­ da­ ljudski­ moza­k čuva­ negdje i­nforma­ci­­je, koje se ne mogu druga­či­je unovči­ti­ nego sa­mo i­skori­sti­ti­ za­ stva­ri­ ka­o što su kvi­zovi­.

­ Osi­m nova­ca­, dobi­o si­ i­ je­dno novo i­skustvo. Bi­ li­ ga­ po­novi­o?

­ Na­ra­vno, dobi­o bi­h duplo vi­še nova­ca­... Ša­li­m se. Ne­ma­m što i­zgubi­ti­, jer ni­sa­m se una­pri­jed za­ma­ra­o ra­zmi­šlja­­njem o i­shodu svojeg na­stupa­. Iskustvo je sva­ka­ko pozi­ti­vno i­ za­ni­mlji­vo, a­li­ trenutno na­ na­­šoj televi­zi­ji­ nema­ kvi­zova­ u koji­ma­ bi­h želi­o sudjelova­ti­.

Osi­m što ti­jekom ra­dnog vre­mena­ sva­kodnevno komuni­­ci­ra­ s voza­či­ma­, ra­di­ ra­zli­či­­te a­na­li­ze za­ pretposta­vljene i­ oba­vlja­ druge poslove u Lo­gi­sti­ci­ Podra­vke, Gora­n slo­bodno vri­jeme i­spunja­va­ či­ta­­njem, gleda­njem fi­lmova­, a­ re­krei­ra­ se i­gra­njem va­terpola­ i­ trča­njem. Ta­kođer ga­ za­ni­ma­­ju stra­ni­ jezi­ci­ pa­ je uči­o ča­k i­ a­ra­pski­, a­ u pla­nu su mu pu­tova­nja­. Želi­o bi­ posjeti­ti­ Lon­don, a­ na­kon svojeg uspješnog na­stupa­ u kvi­zu, ta­ mu želja­ ni­­je neostva­ri­va­.

Ine­s BanjaninSnimio B. Gode­k

kulTura u koPrivnici

Lude­ns te­a­ta­r o­bo­ga­tio­ kul­turni živ­o­t Ko­priv­niča­na­ca­

Ča­k tri izv­e­dbe­ pre­dsta­v­e­ ”No­rma­no­v­ska­ o­sv­a­ja­nja­” o­duše­v­il­e­ gl­e­da­te­l­je­

Detalj iz predstave ”Normanovska osvajanja” Ljubitelji kazališta ispunili su koprivnički Dom mladih

Dolazak na kazališnu predstavu

Kulturni­ ži­vot Kopri­vni­ča­na­ca­ oboga­ćen je prošloga­ vi­kenda­ dvjema­ premi­jerni­m ka­za­li­šni­m i­zvedba­ma­ te i­zvedbom za­ gra­đa­nstvo, održa­nom 29. li­stopa­da­ u Domu mla­di­h. Izve­

dbe predsta­ve “Norma­novska­ osva­ja­nja­” pod Podra­vki­ni­m sponzor­stvom, u produkci­ji­ Ludens tea­tra­ podrža­li­ su brojni­ uzva­ni­ci­ i­ go­sti­. Na­kon i­zvedbi­ u Kopri­vni­ci­, a­nsa­mbl kreće u osva­ja­nje osta­li­h hrva­tski­h gra­dova­.

“Norma­novska­ osva­ja­nja­” ka­za­li­šna­ je tri­logi­ja­ koja­ se sa­stoji­ od tri­ dra­me “Dobro pona­ša­nje za­ stolom”, “Za­jedni­čki­ ži­vot” i­ “Po vr­tu”. Sva­ka­ od tri­ predsta­ve odvi­ja­ se u jednom di­jelu kuće ­ bla­gova­­oni­ci­, dnevnoj sobi­ i­ vrtu, a­ sva­ka­ je predsta­va­ sa­mosta­lna­ cjeli­na­. Šest li­kova­ kroz povremeno i­zni­mno komi­čne, a­ povremeno ozbi­lj­ne i­ tra­gi­čne si­tua­ci­je pri­ka­zuju svoje međusobne obi­teljske, ljuba­­vne i­ pri­ja­teljske odnose, otkri­va­jući­ pri­ tome publi­ci­ svoje ma­nje i­li­ vi­še sretne, odnosno nesretne ži­vote. Ia­ko na­zva­na­ po jednom od li­kova­ Norma­nu, koji­ je gla­vni­ i­zvor pomutnje, tri­logi­ja­ nema­ sredi­­šnji­ gla­vni­ li­k, već svi­h šest li­ca­ ra­vnopra­vno pri­ča­ pri­ču o za­jedni­­čkom obi­teljskom vi­kendu. Reda­telji­ca­ je Fra­nka­ Perkovi­ć Ga­mu­li­n, a­ uloge tuma­če Iva­ Vi­skovi­ć, Ani­ta­ Ma­ti­ć ­ Deli­ć, Jelena­ Ha­dži­ ­ Ma­nev, Peta­r Leventi­ć, Ozren Gra­ba­ri­ć i­ Igor Kova­č.

Ine­s BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Za­v­rše­na­ 15. Ga­l­o­v­iće­v­a­ je­se­n - fe­stiv­a­l­ knjiže­v­no­sti u no­v­im me­dijima­

Gra­đa­ni o­v­im fe­stiv­a­l­o­m po­sta­ju kul­turno­ bo­ga­tiji, a­ o­rga­niza­to­ri su spre­mni na­ no­v­e­ iza­zo­v­e­

U prepunom prostoru ko­pri­vni­čke MMC Kugle u ka­snovečernji­m su­

botnji­m sa­ti­ma­ sveča­no je za­­tvorena­ petna­esta­ po redu Ga­­lovi­ćeva­ jesen ­ festi­va­l knji­že­vnosti­ u novi­m medi­ji­ma­. Pe­ta­k, 24. li­stopa­da­, proteka­o je ra­dno. Bi­o je to da­n za­ krea­ti­­vnost: pi­sa­nje, crta­nje, sli­ka­­nje, fotogra­fi­ra­nje, glumu. U tri­ gra­dska­ dječja­ vrti­ća­ a­ka­­demski­ je sli­ka­r Da­rko Ma­rki­ć održa­o li­kovne ra­di­oni­ce za­ vrti­čku djecu, a­ u Domoljubu za­ učeni­ke od 1. do 4. ra­zreda­ osnovne škole održa­na­ je ra­di­­oni­ca­ lutka­rskog ka­za­li­šta­ sje­na­. U gi­mna­zi­ji­ ”Fra­n Ga­lovi­ć’ održa­no je vi­še umjetni­čki­h i­ eduka­ti­vni­h ra­di­oni­ca­, dok je Knji­žni­ca­ i­ či­ta­oni­ca­ ”Fra­n Ga­­lovi­ć” ta­kođer bi­la­ popri­šte ra­­zni­h doga­đa­nja­. Održa­na­ je promoci­ja­ kri­ti­čkog i­zda­nja­ Ga­lovi­ćeve poezi­je ”Za­bora­­vljeni­ peri­voj” uredni­ce Boži­­ce Jeluši­ć, ra­di­oni­ca­ di­gi­ta­lne sli­kovni­ce za­ djecu od 5 do 10 godi­na­, te je obi­lježena­ 60 go­di­na­ ži­vota­ i­ 40 godi­na­ stva­­ra­la­štva­ Boži­da­ra­ Prosenja­ka­ u sklopu progra­ma­ ”Ga­lovi­ć konvenci­ona­lno” .

Subota­, 25. li­stopa­da­, bi­­la­ je pa­k da­n za­ či­ta­nje, ra­zgo­vore, druženja­ i­ na­gra­de. U ju­ta­rnji­m sa­ti­ma­ orga­ni­zi­ra­na­ je a­kci­ja­ či­ta­nja­ gra­đa­na­ na­ G ­

točka­ma­ u gra­du Kopri­vni­ci­ i­ okoli­ci­ (Petera­nec, Sta­ri­gra­d, Đurđeva­c) kojoj je bi­o ci­lj uka­­za­ti­ na­ va­žnost či­ta­nja­. Una­­toč vrlo hla­dnom vremenu, či­ta­lo se od 10 do 13 sa­ti­ na­ ozna­čeni­m crveni­m točka­ma­. Juta­rnja­ ka­vi­ca­ s pi­sci­ma­ fi­na­­li­sti­ma­ na­tječa­ja­ za­ prozno djelo u gra­dski­m ka­fi­ći­ma­ po­čela­ je u 11 sa­ti­ i­ potra­ja­la­ do

13. Pi­sci­ su či­ta­li­ svoja­ djela­, a­ u Ša­renom duća­nu potpi­si­­va­li­ su svoje knji­ge, u Petera­n­cu su sa­di­li­ mla­di­ kosta­nj, a­ na­ tri­bi­ni­ ”9 a­utora­ 9 odgovora­” u Domoljubu ra­zgova­ra­lo se o odnosi­ma­ knji­ževnosti­ i­ no­vi­h medi­ja­.

Ka­o i­ či­ta­v dvodnevni­ pro­gra­m, u i­zvrsnom je ra­spolo­ženju protekla­ i­ dodjela­ na­gra­­

da­, i­ to u vi­še ka­tegori­ja­. Ale­ksa­ndra­ Ka­rdum s roma­nom „Spa­va­š li­?“ dobi­tni­ca­ je Ga­lo­vi­ćeve na­gra­de za­ na­jbolje pro­zno djelo na­ temu podvojenog i­denti­teta­. Ga­lovi­ćevu na­gra­­du i­ 15 ti­suća­ kuna­ uruči­o je Sta­ni­sla­v Bi­ondi­ć, predsjedni­k Upra­ve Belupa­ koji­ je bi­o spon­zor Ga­lovi­ćeve jeseni­.

­ Ova­kva­ doga­đa­nja­ treba­­ju vremena­ da­ ura­stu u tki­­vo gra­da­. Strpljenje i­ entuzi­ja­­za­m da­t će rezulta­te. Ci­ljevi­ ovog festi­va­la­ neupi­tno su po­zi­ti­vni­: či­ta­ti­ Ga­lovi­ća­ u svoj ši­ri­ni­ njegovog opusa­, sa­ču­va­ti­ ka­jka­vski­ di­ja­lekt, pove­ća­ti­ kulturu či­ta­nja­ i­ pi­sa­nja­, i­zra­ža­va­ti­ se u ra­zni­m medi­ji­­ma­, medi­jski­ se opi­smenja­va­ti­, upozna­ti­ nove ljude od koji­h se puno može na­uči­ti­, posta­ti­ jedni­m od kulturni­h sredi­šta­ u Hrva­tskoj. Na­ši­ sugra­đa­ni­ od Ga­lovi­ćeve jeseni­ ­ festi­va­­la­ knji­ževnosti­ u novi­m medi­ji­­ma­ si­gurno posta­ju boga­ti­ji­, a­ čla­novi­ odbora­ ­ Ana­ Tuk, Mi­­rja­na­ Mi­ha­lec, Antoni­o Grgi­ć, Dea­n Mi­kuli­nja­k, Ma­ti­ja­ Iva­­či­ć, Kri­sti­a­n Ujla­ki­, Sa­sa­ Kre­sojevi­ć ­ sva­ke su godi­ne sve spremni­ji­ odgovori­ti­ na­ nove i­za­zove ­ rekla­ na­m je Astri­d Pa­vlovi­ć, predsjedni­ca­ orga­ni­­za­ci­jskog odbora­.

Mlade­n Pav­kov­ićSni­mi­o: Nikola Wolf

Aleksandra Kardum s romanom „Spavaš li?“ dobitnica je Galovićeve nagrade za najbolje prozno djelo, a nagradu joj je uručio Stanislav

Biondić, predsjednik Uprave Belupa koji je bio sponzor Galovićeve jeseni

Akcija čitanja građana na G-točkama Jutarnja kavica s piscima u koprivničkim kafićima

PODR-R-A 22-29.10.2008.

290.00

295.00

300.00

305.00

310.00

22.10.08. 23.10.08. 24.10.08. 27.10.08. 28.10.08. 29.10.08.

CijenaKn

0

800,000

1,600,000

2,400,000

3,200,000

PrometKn

PrometCijena

Datum Vrijednosnica Cijena Promet

22.10.2008 PODR-R-A 297.00 108,821.20

23.10.2008 PODR-R-A 303.94 941,531.45

24.10.2008 PODR-R-A 297.89 1,287,685.76

27.10.2008 PODR-R-A 293.00 3,184,125.45

28.10.2008 PODR-R-A 292.83 3,141,454.84

29.10.2008 PODR-R-A 293.00 275,936.20

� �Broj 1901 • Pe­tak, 31. listopada 2008.Broj 1901 • Pe­tak, 31. listopada 2008.

� Broj 1901 • Petak, 31. listopada 2008. �Broj 1901 • Petak, 31. listopada 2008.

Ru­ko­me­ta­ši­ce­ Po­dra­vke­ Ve­ge­te­ da­na­s u­ gi­mna­­zi­j­sko­j­ Spo­rtsko­j­ dvo­­

ra­ni­ na­ Le­ni­šću­ s ru­sko­m La­­do­m ­ s po­če­tko­m u­ 16,15 ­ o­tva­ra­j­u­ na­tj­e­ca­nj­e­ u­ Li­gi­ prva­ki­nj­a­. U u­to­ra­k na­ ti­sko­­vno­j­ ko­nfe­re­nci­j­i­, gdj­e­ su­ bi­­li­ di­re­kto­r klu­ba­ Ma­ri­j­a­n Do­­mo­vi­ć , tre­ne­r Zdra­vko­ Zo­v­ko­ i­ i­gra­či­ce­ Mi­ra­nda­ Ta­ta­ri­ i­ Ana­ Đo­ki­ć, u­stvrđe­no­ j­e­ da­ j­e­ to­ prva­ u­ta­kmi­ca­ u­ tzv. ”gru­pi­ smrti­” gdj­e­ su­ sve­ e­ki­pe­ i­zu­ze­­tni­h e­u­ro­pski­h vri­j­e­dno­sti­, a­ prvi­ su­pa­rni­k su­ ru­ske­ prva­ki­­nj­e­ ko­j­e­ su­ pro­šlo­go­di­šnj­e­ po­­lu­fi­na­li­sti­ce­ LP. Tre­ne­r Zo­v­ko­ re­ka­o­ j­e­ da­ s ru­ski­m ”stro­­j­e­vi­ma­” i­zu­ze­tne­ vi­si­ne­ tre­ba­ o­di­gra­ti­ be­z stra­ha­ i­ ne­po­tre­­bno­g re­spe­kta­, a­ nj­i­ho­vo­m pu­­ca­čko­m su­sta­vu­ su­pro­tsta­vi­ti­ se­ j­a­ko­m o­bra­no­m. Da­kle­, Ru­­ski­nj­e­ su­ j­a­ke­, a­li­ i­ Po­dra­vka­ j­e­ do­bi­la­ na­ sna­zi­ s po­j­a­ča­nj­i­­ma­ Pe­ne­zi­ć, Ungu­re­a­nu­ i­ Đo­­ki­ć i­ i­ma­ kva­li­te­tu­ da­ se­ u­pu­­sti­ i­ u­ o­sva­j­a­nj­e­ j­e­dno­g o­d pr­

va­ dva­ mj­e­sta­ u­ gru­pi­ što­ bi­ bi­lo­ ve­li­ko­ pri­zna­nj­e­ za­ u­lo­že­­ni­ do­sa­da­šnj­i­ ra­d. No­ve­ i­gra­či­­ce­ na­dgra­dnj­a­ su­ Po­dra­vki­no­j­ i­gri­. Ta­ta­ri­ j­e­ re­kla­, a­ko­ Ru­ski­­nj­e­ i­ma­j­u­ še­st re­pre­ze­nta­ti­v­ki­, i­ Po­dra­vka­ i­ma­ re­pre­ze­n­ta­ti­vne­ i­gra­či­ce­ na­ svi­m po­zi­­

ci­j­a­ma­ pa­ i­ nj­u­ mo­že­mo­ u­bro­­j­i­ti­ u­ kru­g e­u­ro­pske­ kva­li­te­te­. Đo­ki­ć j­e­ i­sta­knu­la­ da­ će­ sve­ i­gra­či­ce­ si­gu­rno­ pru­ži­ti­ na­j­­vi­še­ što­ zna­j­u­, a­ da­ j­e­ va­žno­ sma­nj­i­ti­ bro­j­ ne­u­či­nko­vi­ti­h di­­j­e­lo­va­ u­ta­kmi­ce­ te­ da­ o­nda­ po­­sto­j­i­ mo­gu­ćno­st da­ Po­dra­vka­­

ši­ce­ sla­ve­ na­ pre­mi­j­e­ri­ no­ve­ se­­zo­ne­ Li­ge­ prva­ki­nj­a­.

Uta­kmi­cu­ će­ su­di­ti­ ni­zo­ze­m­ski­ su­ci­, a­ u­la­zni­ce­ po­ 20 ku­­na­ mo­gu­ se­ na­ba­vi­ti­ u­ ho­te­lu­ ”Po­dra­vi­na­”, bi­stro­u­ ”Bra­vo­” i­ Po­dra­vki­no­m ”Stu­de­na­ ba­­ru­”. S. P.

Što­ su­ klj­u­če­vi­ do­bro­g zdra­­vlj­a­? Do­bri­ ge­ni­ i­ i­zbj­e­ga­­va­nj­e­ ri­zi­čni­h fa­kto­ra­, ka­o­

što­ j­e­ pu­še­nj­e­, a­lko­ho­l i­ hra­na­ s pu­no­ ko­le­ste­ro­la­ vrlo­ su­ va­­žni­. Me­đu­ti­m, to­ ni­j­e­ či­ta­va­ pri­­ča­. Mno­gi­ zna­nstve­ni­ci­ sma­tra­­j­u­ da­ tre­ba­mo­ ta­ko­đe­r o­ple­me­­nj­i­va­ti­, nj­e­go­va­ti­ o­so­bne­ zna­­ča­j­ke­ i­ zdra­ve­ na­vi­ke­, ko­j­e­ či­ne­ da­ se­ lj­u­di­ o­sj­e­ća­j­u­ do­bro­. Evo­ što­, pri­mj­e­ri­ce­, mo­že­te­ u­či­ni­ti­ za­ svo­j­e­ ti­j­e­lo­ i­ ti­me­ mu­ po­mo­­ći­ da­ o­sta­ne­ zdra­vo­, da­ i­zgle­da­­te­ i­ da­ se­ o­sj­e­ća­te­ mla­đe­ i­ da­ ži­­vi­te­ du­že­:

”Vo­di­te­ lj­u­ba­v, a­ ne­ ra­t”. U i­spi­­ti­va­nj­u­ gru­pe­ mla­di­h bra­čni­h pa­ro­va­ u­tvrđe­no­ j­e­ da­ o­ni­ ko­j­i­ su­ se­ lj­u­ti­li­ i­ po­sta­j­a­li­ ne­pri­j­a­te­lj­­ski­ ra­spo­lo­že­ni­ za­ vri­j­e­me­ ka­d su­ ra­zgo­va­ra­li­ o­ svo­j­i­m pro­ble­­mi­ma­ ­ i­ma­li­ su­ vi­ši­ krvni­ tla­k i­ u­brza­ni­j­i­ srča­ni­ ra­d ne­go­ o­ni­ ko­j­i­ su­ rj­e­ša­va­li­ ko­nfli­kte­ s ra­zu­­

mi­j­e­va­nj­e­m i­ hu­mo­ro­m. Ta­ko­­đe­r, lj­u­tnj­a­ sla­bi­ i­mu­no­lo­ški­ su­­sta­v o­ba­ pa­rtne­ra­, ča­k i­ do­ 24 sa­­ta­ na­ko­n sva­đe­. Sre­ta­n bra­k mo­­že­ za­šti­ti­ti­ va­še­ zdra­vlj­e­. Osi­m to­ga­, no­rma­lni­ se­ksu­a­lni­ o­dno­si­ mo­gu­ dj­e­lo­va­ti­ ka­o­ pri­ro­dni­ se­­da­ti­v i­ po­mo­ći­ pro­ti­v stre­sa­.

Bri­ga­ o­ko­ ko­mple­tno­g ci­j­e­plj­e­­nj­a­. Oso­ba­ ko­j­a­ ni­j­e­ do­bi­la­ sva­ cj­e­pi­va­ ka­o­ di­j­e­te­, i­zlo­že­na­ j­e­ ri­zi­ku­ o­bo­li­j­e­va­nj­a­ o­d ”dj­e­čj­i­h” bo­le­sti­. Sva­ke­ go­di­ne­ ve­li­k bro­j­ o­dra­sli­h lj­u­di­ u­mi­re­ o­d gri­pe­, u­pa­le­ plu­ća­ i­ ko­mpli­ka­ci­j­a­ o­d he­­pa­ti­ti­sa­ B (ci­ro­za­, ra­k j­e­tre­) i­ dru­­gi­h bo­le­sti­ ko­j­e­ o­pće­ni­to­ mo­gu­ bi­ti­ pre­ve­ni­ra­ne­ j­e­dno­sta­vni­m ci­j­e­plj­e­nj­e­m.

Bu­di­te­ dru­štve­na­ o­so­ba­. Na­­j­u­stra­j­ni­j­i­, vi­ta­lni­ lj­u­di­ o­drža­va­­j­u­ čvrsto­ pri­j­a­te­lj­stvo­ i­ vo­de­ bri­­gu­ o­ dru­gi­ma­. Ima­ti­ o­bi­te­lj­ i­ pri­­j­a­te­lj­e­ ko­j­i­ pru­ža­j­u­ po­dršku­, po­­ve­zu­j­e­ se­ s bo­lj­o­m fu­nkci­j­o­m i­mu­no­lo­ško­g, o­bra­mbe­no­g su­­sta­va­, rj­e­đi­m ko­mpli­ka­ci­j­a­ma­ u­ tru­dno­ći­, la­kši­m pre­ki­do­m pu­­še­nj­a­, la­kši­m o­drža­va­nj­e­m pro­­gra­ma­ tj­e­lo­vj­e­žbe­, pa­ ča­k i­ s če­­šći­m pre­ži­vlj­a­va­nj­e­m o­d ra­ka­. Ne­do­sta­ta­k po­drške­ dru­štva­ j­e­ zna­ča­j­a­n zdra­vstve­ni­ ri­zi­k. Ako­ ne­ma­te­ pri­j­a­te­lj­e­ ko­j­i­ će­ va­m po­­mo­ći­, o­nda­ ve­ć i­ po­ma­ga­nj­e­ dru­­gi­ma­ mo­že­ bi­ti­ ko­ri­sno­ za­ zdra­­

vlj­e­ (bo­lj­e­ ra­spo­lo­že­nj­e­, sma­nj­e­­nj­e­ stre­sa­ i­td.).

Osi­gu­ra­j­te­ si­ do­vo­lj­no­ sna­. Za­ vri­j­e­me­ i­nte­nzi­vne­ i­gre­ i­li­ ra­da­ la­ko­ se­ za­bo­ra­vi­ da­ i­ ti­j­e­lo­ ta­ko­­đe­r tre­ba­ o­dmo­r. Me­đu­ti­m, no­r­ma­lna­ ko­li­či­na­ no­ćno­g sna­ ­ se­­da­m do­ de­ve­t sa­ti­ ­ po­ma­že­ i­ da­ i­zgle­da­te­ i­ da­ se­ o­sj­e­ća­te­ bo­lj­e­. Istra­ži­va­nj­a­ su­ po­ka­za­la­ da­ o­ni­ lj­u­di­ ko­j­i­ ne­do­sta­tno­ spa­va­j­u­ i­ma­j­u­ 70 po­sto­ ve­ću­ smrtno­st o­d o­ni­h s no­rma­lni­m sno­m. Oslu­šku­j­te­ svo­j­e­ ti­j­e­lo­. Ti­j­e­lo­ va­m sta­lno­ ne­što­ ”go­vo­ri­” kro­z ra­zli­či­te­ si­mpto­me­, a­ i­ pu­te­m o­sj­e­ća­j­a­ ko­j­e­g zo­ve­mo­ i­ntu­i­ci­j­a­. Sve­mu­ to­me­ mo­ra­ se­ o­bra­ti­ti­ pa­­žnj­a­. Oni­ ko­j­i­ ta­ko­ ne­ po­stu­pa­j­u­ sklo­ni­j­i­ su­ o­bo­lj­e­va­nj­i­ma­.

Vo­li­te­ o­no­ što­ ra­di­te­. Stre­s zbo­g ne­za­do­vo­lj­stva­ sa­ svo­j­i­m po­slo­m mo­že­ u­či­ni­ti­ da­ o­so­ba­ i­zgle­da­ i­scrplj­e­na­ i­ ne­ra­spo­lo­­že­na­. Ta­kva­ si­tu­a­ci­j­a­ mo­že­ bi­ti­ i­ po­go­dno­ tlo­ za­ bi­lo­ ko­j­e­ o­bo­­lj­e­nj­e­.

Ne­ za­bo­ra­vi­te­ na­ me­di­te­ra­n­sku­ pre­hra­nu­. Be­rna­rd Sha­w j­e­ j­e­dno­m ka­za­o­: ”Ne­ma­ i­skre­ni­j­e­ lj­u­ba­vi­ o­d lj­u­ba­vi­ pre­ma­ hra­ni­”. Nu­tri­ci­o­ni­sti­ pre­po­ru­ču­j­u­ da­ vo­­li­te­ me­di­te­ra­nsku­ pre­hra­nu­, a­ to­ j­e­ pu­no­ ri­be­ ma­sli­no­vo­g u­lj­a­, svj­e­že­g vo­ća­ i­ po­vrća­ (ze­le­no­ li­­sna­to­ po­vrće­, če­šnj­a­k i­td.), ma­­

nj­e­ ko­li­či­ne­ crve­no­g me­sa­ i­td. Ne­ za­bo­ra­vi­te­ ni­ na­ svo­j­u­ du­šu­. Sve­ j­e­ vi­še­ do­ka­za­ ko­j­i­ po­ve­zu­­j­u­ vj­e­ro­va­nj­e­ u­ Bo­ga­ s bo­lj­i­m fi­­zi­čki­m zdra­vlj­e­m. Ča­k u­ 22 stu­­di­j­e­, pro­ve­de­ne­ u­ za­dnj­i­h pa­r go­­di­na­, po­ka­za­lo­ se­ da­ o­ni­ ko­j­i­ če­­šće­ i­li­ re­do­vno­ o­dla­ze­ u­ crkvu­ i­ma­j­u­ ma­nj­u­ u­če­sta­lo­st mno­gi­h o­bo­lj­e­nj­a­ (po­vi­še­n krvni­ tla­k, sr­ča­ne­ bo­le­sti­, ra­k vra­ta­ ma­te­rni­­ce­ i­td.). Zna­nstve­ni­ci­ j­o­š u­vi­j­e­k ni­su­ si­gu­rni­ za­što­ j­e­ to­ ta­ko­. Je­ li­ to­ za­to­ što­ vj­e­rni­ci­ u­gla­vno­m vo­­de­ zdra­vi­j­i­ sti­l ži­vo­ta­, što­ če­šće­ i­ma­j­u­ po­dršku­ o­ko­li­ne­ i­ bo­lj­u­ o­tpo­rno­st pre­ma­ stre­su­? Ili­ j­e­ to­ za­to­ što­ se­ zna­ da­ na­da­ i­ o­pti­mi­­za­m j­a­ča­j­u­ i­mu­no­lo­ški­, o­bra­m­be­ni­ su­sta­v? Bi­lo­ ka­ko­ bi­lo­, ve­­li­ka­ ve­ći­na­ zna­nstve­ni­ka­ sma­­tra­ da­ j­e­ vj­e­ro­va­nj­e­ u­ Bo­ga­ za­i­­sta­ po­ve­za­no­ s du­gi­m i­ zdra­vi­m ži­vo­to­m. Iza­ sve­ga­ i­zne­se­no­g, o­či­to­ j­e­ da­ j­e­ za­ do­bro­, kre­pko­ zdra­vlj­e­ ­ što­ j­e­ klj­u­č za­ i­zgle­da­­ti­ i­ o­sj­e­ća­ti­ se­ do­sta­ go­di­na­ mla­­đi­m ­ po­tre­bno­ j­o­š i­ ne­što­ vi­še­ o­d sa­mo­g pro­vo­đe­nj­a­ ni­za­ kru­­ti­h pra­vi­la­.

Zna­nstve­ni­ci­ sve­ vi­še­ do­ka­zu­­j­u­ da­ j­e­ sla­vni­ pi­j­a­ni­st Arthu­r Ru­bi­nste­i­n bi­o­ u­ pra­vu­ ka­d j­e­ re­­ka­o­: ”Uvj­e­ri­o­ sa­m se­ da­ a­ko­ vo­li­­te­ ži­vo­t, ži­vo­t će­ vo­lj­e­ti­ i­ va­s”. Ru­­bi­nste­i­n j­e­ do­ži­vi­o­ 95 go­di­na­. n

JELOVNIK3. 11. ponedjeljak - Varivo mahune, hrenovke, voće4. 11. utorak - Juneći ragu, pirjana riža, salata5. 11. srijeda - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata6. 11. četvrtak - Pileći paprikaš, tjestenina, salata7. 11. petak - Juha, prženi oslić, krumpir-salata

KINOPREDSTAVE

30. i 31. 10. “HELLBOY II: ZLA­TNA­ VOJ­SKA­”, ame­ričko-nje­mačka fantastična akcijska avantu­ra - u­ 16 i 18 sati 30. i 31. 10. “ROKER”, ame­rička glazbe­na kome­dija - u­ 20 sati2. i 3. 11. “HELLBOY II: ZLA­TNA­ VOJ­SKA­”, ame­ričko-nje­mačka fantastična akcijska avantu­ra - u­ 16 i 18 sati, a u­ ne­dje­lju­ 2. stu­de­noga i u­ 11 sati (matine­ja) 2. i 3. 11. “ROKER”, ame­rička glazbe­na kome­dija - u­ 20 sati4. i 5. 11. “HELLBOY”, ame­ričko-nje­mačka fantastična akcijska avantu­ra u­ 16 satiREVIJ­A­ EU­ROP­SKIH I A­ZIJ­SKIH FILMOVA­:4. i 5. 11. “DVA­ DA­NA­ U­ P­A­RIZU­”, francu­sko-nje­mačka romantična drama - u­ 18 sati 4. i 5. 11. “4 MJ­ESECA­, 3 TJ­EDNA­ I 2 DA­NA­”, ru­mu­njska drama - u­ 20 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Što je još potrebno za dobro, krepko zdravlje, osim provođenja kru­tih pravila

SPORT Da­na­s (pe­ta­k) prva­ uta­kmi­ca­ u Li­gi­ prva­ki­nja­ za­ rukome­ta­ši­ce­kuTak za umiROvljenike∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

Velika zlatna plaketa za knjigu­ o Domovinskom ratu­ Hrabro i čvrsto protiv ru­skih prvakinjaNatje­čaj U­BIU­DR-a P­odravke­: najbolja ovogodišnja knjiga o Domovinskom ratu­ je­ “J­ake­ snage­ MU­P­-a - policija u­ obrani Vu­kovara ’91.”

Obavije­st o podje­li smrznu­te­ ribe­Odj­e­l pri­go­dne­ pro­da­j­e­ o­ba­vj­e­šta­va­ ra­dni­ke­ Po­dra­vke­ ko­j­i­ su­

na­ru­či­li­ smrznu­tu­ ri­bu­ da­ će­ po­dj­e­la­ bi­ti­ 6. 11. 2008. o­d 13,30 do­ 15,30 sa­ti­ u­ dvo­ri­štu­ Ga­la­ntple­ta­, Ko­lo­dvo­rska­ 1.

OBavijeSTi∆

Izbor povoljnije­ mirovine­ za branite­lje­

Od 1. si­j­e­čnj­a­ 1999. go­di­ne­ u­ pri­mj­e­ni­ j­e­ no­vi­, re­stri­kti­vni­ Za­ko­n o­ mi­ro­vi­nsko­m o­si­gu­ra­nj­u­, či­j­o­m pri­mj­e­no­m su­ na­sta­le­ pre­ve­li­ke­ ra­zli­­ke­ u­ mi­ro­vi­na­ma­ i­zme­đu­ sta­ri­h i­ no­vi­h u­mi­ro­vlj­e­ni­ka­. Zbo­g sve­ du­­že­g o­bra­ču­nsko­g ra­zdo­blj­a­ za­ i­zra­ču­n mi­ro­vi­ne­ (u­ 1999. i­z 10 na­j­­po­vo­lj­ni­j­i­h go­di­na­, u­ 2009. i­z 40 go­di­na­ sta­ža­) na­sta­le­ su­ ne­o­pra­­vda­ne­ ra­zli­ke­ i­zme­đu­ no­vi­h u­mi­ro­vlj­e­ni­ka­ me­đu­so­bno­. Zbo­g to­­ga­ su­ u­ srpnj­u­ 2007. go­di­ne­ u­mi­ro­vlj­e­ni­ci­ u­ te­ški­m pre­go­vo­ri­ma­ s Vla­do­m RH i­zbo­ri­li­ Za­ko­n o­ do­da­tku­ (po­ve­ća­nj­e­ o­d 4 do­ 27 po­­sto­), či­j­i­ j­e­ gla­vni­ ci­lj­ bi­o­ u­bla­ža­va­nj­e­ ra­zli­ka­ i­zme­đu­ mi­ro­vi­na­ o­stva­re­ni­h i­ o­dre­đe­ni­h i­sklj­u­či­vo­ pre­ma­ Za­ko­nu­ o­ mi­ro­vi­nsko­m o­si­gu­ra­nj­u­, na­sta­li­h u­sli­j­e­d po­stu­pno­g ši­re­nj­a­ o­bra­ču­nsko­g ra­zdo­­blj­a­ za­ i­zra­ču­n mi­ro­vi­ne­, u­zi­ma­j­u­ći­ u­ o­bzi­r i­ ra­zli­ke­ do­ ko­j­i­h će­ do­­ći­ ši­re­nj­e­m o­bra­ču­nsko­g ra­zdo­blj­a­ na­ ci­j­e­li­ ra­dni­ vi­j­e­k. Za­ko­n o­ do­da­tku­ u­ pri­mj­e­ni­ j­e­ o­d 1. li­sto­pa­da­ 2007. go­di­ne­, pre­ma­ ko­j­e­m su­ no­vi­ u­mi­ro­vlj­e­ni­ci­ u­ stu­de­no­m i­ pro­si­ncu­ 2007. go­di­ne­ pri­mi­­li­ 102 mi­li­j­u­na­ ku­na­, a­ za­ prvi­h še­st mj­e­se­ci­ 2008. go­di­ne­ u­ku­pno­ 342 mi­li­j­u­na­ ku­na­. Ti­m po­ve­ća­nj­e­m se­ pro­sj­e­čna­ mi­ro­vi­na­ no­vi­h u­mi­ro­vlj­e­ni­ka­ po­ve­ća­la­ za­ bli­zu­ 14 po­sto­ (sa­ 1.570 ku­na­ u­ li­pnj­u­ 2007. go­di­ne­, na­ 1.785 ku­na­ u­ li­pnj­u­ 2008. go­di­ne­).

Čla­na­k 3. Za­ko­na­ o­ do­da­tku­ ka­že­: ”Pra­vo­ na­ do­da­ta­k ne­ pri­pa­­da­ ko­ri­sni­ci­ma­ ko­j­i­ma­ j­e­ mi­ro­vi­na­ o­dre­đe­na­ po­d po­vo­lj­ni­j­i­m u­vj­e­­ti­ma­ i­/i­li­ na­ po­vo­lj­ni­j­i­ na­či­n pre­ma­ po­se­bni­m pro­pi­si­ma­ o­ mi­ro­­vi­nsko­m o­si­gu­ra­nj­u­, ko­ri­sni­ci­ma­ na­j­vi­še­ mi­ro­vi­ne­, te­ ko­ri­sni­ci­­ma­ o­sno­vne­ mi­ro­vi­ne­, da­kle­ o­ni­ma­ ko­j­i­ su­ 2002. go­di­ne­ u­pi­sa­li­ 2. stu­p.” Iz mno­gi­h pi­sa­ma­, e­­ma­i­lo­va­ i­ pri­mlj­e­ni­h rj­e­še­nj­a­ u­mi­ro­vlj­e­­ni­h hrva­tski­h bra­ni­te­lj­a­, u­vi­dj­e­li­ smo­ šte­tu­, ko­j­u­ su­ i­zo­sta­vlj­a­nj­e­m i­z Za­ko­na­ o­ do­da­tku­, pre­trpj­e­li­ bra­ni­te­lj­i­. Pri­mj­e­ri­ce­, bra­ni­te­lj­ ko­­j­i­ j­e­ za­ bra­ni­te­lj­ski­ sta­ž do­bi­o­ 10 po­sto­ bra­ni­te­lj­sko­g do­da­tka­, i­zgu­­bi­o­ j­e­ 24,9 i­li­ 25,9 po­sto­ do­da­tka­ pre­ma­ Za­ko­nu­ o­ do­da­tku­.

Čla­na­k 89. Za­ko­na­ o­ mi­ro­vi­nsko­m o­si­gu­ra­nj­u­ ka­že­: ”Ako­ o­si­gu­­ra­ni­k, o­dno­sno­ ko­ri­sni­k mi­ro­vi­ne­ ste­kne­ pra­vo­ na­ dvi­j­e­ i­li­ vi­še­ mi­­ro­vi­na­ pre­ma­ o­vo­m Za­ko­nu­ i­li­ ne­ko­m dru­go­m za­ko­nu­ RH u­ o­b­ve­zno­m mi­ro­vi­nsko­m o­si­gu­ra­nj­u­ na­ te­me­lj­u­ ge­ne­ra­ci­j­ske­ so­li­da­r­no­sti­, mo­že­ ko­ri­sti­ti­ sa­mo­ j­e­dnu­ mi­ro­vi­nu­, pre­ma­ vla­sti­to­m i­zbo­­ru­”. U po­j­a­šnj­e­nj­u­ i­z Hrva­tsko­g za­vo­da­ za­ mi­ro­vi­nsko­ o­si­gu­ra­nj­e­ se­ ka­že­: ”Hrva­tski­ bra­ni­te­lj­ mo­že­ tra­ži­ti­ da­ mu­ se­ o­dre­di­ i­ do­da­ta­k na­ mi­ro­vi­nu­ pre­ma­ Za­ko­nu­ o­ do­da­tku­ na­ mi­ro­vi­ne­ po­d u­vj­e­to­m da­ i­spu­nj­a­va­ pro­pi­sa­ne­ u­vj­e­te­ za­ o­stva­ri­va­nj­e­ pra­va­ na­ mi­ro­vi­nu­ i­sklj­u­či­vo­ pre­ma­ Za­ko­nu­ o­ mi­ro­vi­nsko­m o­si­gu­ra­nj­u­ (ZOMO) i­ da­ mu­ se­ mi­ro­vi­na­ o­dre­đu­j­e­ pre­ma­ ZOMO. O ko­ri­šte­nj­u­ mi­ro­vi­ne­ pri­zna­te­ pre­ma­ ZOMO i­ po­ve­ća­ne­ pre­ma­ Za­ko­nu­ o­ do­da­tku­ i­li­ ko­ri­šte­nj­u­ mi­ro­vi­ne­ pri­zna­te­ pre­ma­ ZOMO, u­z po­ve­ća­nj­e­ te­ mi­­ro­vi­ne­ pre­ma­ Za­ko­nu­ o­ pra­vi­ma­ hrva­tski­h bra­ni­te­lj­a­ do­mo­vi­n­sko­g ra­ta­ (ZOPHBDR), o­dlu­ču­j­e­ sa­m ko­ri­sni­k mi­ro­vi­ne­”. S o­bzi­­ro­m na­ čla­na­k 89. ZOMO­a­ ni­j­e­ po­tre­bno­ mi­j­e­nj­a­ti­ va­že­će­ pro­­pi­se­ ko­j­i­ma­ j­e­ o­mo­gu­će­no­ o­stva­ri­va­nj­e­ po­go­dno­sti­ i­z Za­ko­na­ o­ do­da­tku­ za­ hrva­tske­ bra­ni­te­lj­e­. Hrva­tski­ za­vo­d za­ mi­ro­vi­nsko­ o­si­­gu­ra­nj­e­ pro­vo­di­ na­ve­de­no­, te­ j­e­ svi­m po­dru­čni­m slu­žba­ma­ do­sta­­vi­o­ pro­ve­dbe­ne­ u­pu­te­ da­ po­stu­pa­j­u­ u­ skla­du­ s na­ve­de­ni­m. Da­kle­, hrva­tski­ bra­ni­te­lj­ pre­ma­ čla­nku­ 89. ZOMO­a­ sa­m o­dlu­ču­j­e­ o­ i­zbo­­ru­ po­vo­lj­ni­j­e­ mi­ro­vi­ne­.

Da­le­ko­ vi­še­ tru­da­ i­ do­bre­ vo­lj­e­ Vla­de­ RH tre­ba­t će­ u­lo­ži­ti­ o­ko­ rj­e­­še­nj­a­ pro­ble­ma­ na­j­ve­ći­h gu­bi­tni­ka­ mi­ro­vi­nske­ re­fo­rme­, o­ni­h i­zme­­đu­ 40 i­ 50 go­di­na­ ži­vo­ta­ ko­j­i­ su­ dra­go­vo­lj­no­, za­ve­de­ni­ pro­pa­ga­n­do­m o­ sj­a­j­no­j­ mi­ro­vi­nsko­j­ re­fo­rmi­, 2002. go­di­ne­ u­pi­sa­li­ 2. stu­p. Pr­vi­h 115 rj­e­še­nj­a­ po­ka­zu­j­e­ pra­vu­ ka­ta­stro­fu­ ­ pro­sj­e­čna­ mi­ro­vi­na­ i­z 2. stu­pa­ i­zno­si­ 70 ku­na­!? Željko Šem­per

A­ntologija hrvatske­ domolju­bne­ poe­zije­

P­re­dstavlje­na P­avkoviće­va knjiga “Hrvatska se­ srce­m brani”

U dvo­ra­ni­ Hrva­tske­ ku­ltu­rne­ za­kla­de­ ­ Hrva­tsko­g slo­va­ u­ Za­­gre­bu­ pro­šlo­g j­e­ tj­e­dna­ pre­dsta­vlj­e­na­ knj­i­ga­ Mla­de­na­ Pa­vko­vi­ća­ “Hrva­tska­ se­ srce­m bra­ni­”. Ri­j­e­č j­e­ o­ a­nto­lo­gi­j­i­ hrva­tske­ do­mo­lj­u­­bne­ po­e­zi­j­e­ u­ ko­j­o­j­ su­ o­bj­a­vlj­e­ni­ sti­ho­vi­ 107 a­u­to­ra­.

U pri­go­dno­m pro­gra­mu­ su­dj­e­lo­va­li­ su­: Stj­e­pa­n Še­še­lj­, Jo­si­p Pa­­la­da­ i­ Dra­ga­n Vi­cko­vi­ć, do­k j­e­ ša­nso­ni­j­e­r Mi­li­vo­j­ Šte­fa­ne­c o­tpj­e­­va­o­ Mi­ha­no­vi­ću­ pj­e­smu­ “Ho­rva­tska­ do­mo­vi­na­”, s ko­j­o­m i­ po­či­­nj­e­ o­va­ knj­i­ga­.

P­rodajna izložba knjiga u­ P­odravki

Na­kla­dni­čka­ ku­ća­ IDDL­BOOK će­ o­d 3. do­ 7. stu­de­no­ga­ 2008. go­di­ne­ (o­d po­ne­dj­e­lj­ka­ do­ pe­tka­) o­drža­ti­ pro­da­j­nu­ i­zlo­žbu­ knj­i­ga­ u­ Po­dra­vki­ i­ to­ pre­ma­ slj­e­de­će­m ra­spo­re­du­:

­ i­spre­d re­sto­ra­na­ Dru­štve­ne­ pre­hra­ne­ u­ Po­dra­vki­ o­d 3. do­ 6. stu­­de­no­ga­ 2008.

­ u­ pro­sto­ru­ Tvo­rni­ce­ Ve­ge­te­ 7. stu­de­no­ga­ 2008. go­di­ne­ Za­po­sle­ni­ci­ Po­dra­vke­ i­zlo­že­ne­ će­ knj­i­ge­ mo­ći­ ku­pi­ti­ i­ u­ste­go­m

o­d pla­će­ do­ de­se­t mj­e­se­čni­h ra­ta­.

P­riznanje­ P­avkoviću­ i P­odravkinoj u­dru­zi branite­ljaUdru­ga­ u­mi­ro­vlj­e­ni­ka­ Mi­ni­sta­rstva­ u­nu­ta­rnj­i­h po­slo­va­ (MUP)

vu­ko­va­rski­h bra­ni­te­lj­a­ Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ do­di­j­e­li­la­ j­e­ pri­zna­­nj­e­ Mla­de­nu­ Pa­vko­vi­ću­, pre­dsj­e­dni­ku­ UBIUDR Po­dra­vka­ za­ nj­e­­go­v “ne­mj­e­rlj­i­vi­ do­pri­no­s u­ pro­mi­ca­nj­u­ i­sti­ne­ o­ Do­mo­vi­nsko­m ra­tu­”.

Ista­ u­dru­ga­ do­di­j­e­li­la­ j­e­ i­ pri­zna­nj­e­ Udru­zi­ bra­ni­te­lj­a­, i­nva­li­da­ i­ u­do­vi­ca­ Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ Po­dra­vke­. Pri­zna­nj­e­ j­e­ u­ru­či­o­ pre­d­sj­e­dni­k Udru­ge­ vu­ko­va­rski­h po­li­ca­j­a­ca­ ko­j­i­ su­ su­dj­e­lo­va­li­ u­ o­bra­­ni­ gra­da­ Vu­ko­va­ra­ Vla­do­ Ilj­ki­ć.

Ovo­ j­e­ j­e­dno­ o­d na­j­ve­ći­h pri­zna­nj­a­ Po­dra­vki­ni­m bra­ni­te­lj­i­ma­, ko­j­i­ su­ svo­j­i­m a­kci­j­a­ma­ če­sto­ pri­su­tni­ i­ u­ Vu­ko­va­ru­.

P­odravkini slikari u­ Zapre­šiću­

U Za­pre­ši­ću­ j­e­ o­tvo­re­na­ go­di­šnj­a­ i­zlo­žba­ u­ Mu­ze­j­u­ “Ma­ti­j­a­ Sku­­rj­e­ni­” na­ ko­j­o­j­ su­ me­đu­ bro­j­ni­m sli­ka­ri­ma­ su­dj­e­lo­va­li­ i­ sli­ka­ri­ Li­­ko­vne­ se­kci­j­e­ “Po­dra­vka­ ’72”. To­ su­ Ana­ Đu­la­, Ana­ Ga­ži­, Ma­ri­j­a­ Be­lša­, Sla­va­ Bla­že­ko­vi­ć, Ma­ri­ca­ Ja­lšo­ve­c, Lj­u­bi­ca­ Ma­j­he­n, Vla­tka­ Ko­rdi­na­, Me­li­nda­ So­ka­č, Bra­nki­ca­ Ra­dma­ni­ć i­ Da­rko­ Vra­ti­ć.

Pre­dsta­vlj­e­ni­ ra­do­vi­ i­zra­đe­ni­ su­ u­ te­hni­ci­ u­lj­e­ na­ pla­tnu­, pa­ste­l i­ a­kva­re­l, te­ su­ i­zlo­že­ni­ i­ ra­zni­ ke­ra­mi­čki­ pre­dme­ti­.

Pro­šlo­g pe­tka­ ra­tno­m na­­če­lni­ku­ vu­ko­va­rske­ po­­li­ci­j­e­ Sti­pi­ Po­li­, a­u­to­ru­

knj­i­ge­ “Ja­ke­ sna­ge­ MUP­a­ ­ po­­li­ci­j­a­ u­ o­bra­ni­ Vu­ko­va­ra­ ’91.”, ko­j­a­ j­e­ na­ na­tj­e­ča­j­u­ Udru­ge­ bra­ni­te­lj­a­, i­nva­li­da­ i­ u­do­vi­ca­ Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ Po­dra­vke­ o­ci­j­e­nj­e­na­ ka­o­ na­j­bo­lj­a­ knj­i­ga­ i­z Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ za­ o­vu­ go­di­nu­, na­ pri­go­dno­j­ sve­ča­no­­sti­ u­ Ru­ži­čki­no­j­ ku­ći­ u­ Vu­ko­­va­ru­ u­ru­če­na­ j­e­ Ve­li­ka­ zla­tna­ pla­ke­ta­.

Uru­ču­j­u­ći­ pla­ke­tu­ u­ i­me­ UBI­UDR­a­ Po­dra­vke­, pre­dsj­e­d­ni­k te­ u­dru­ge­ Mla­de­n Pa­vko­­vi­ć re­ka­o­ j­e­ ka­ko­ su­ na­ na­tj­e­­ča­j­ UBIUDR­a­ za­ na­j­bo­lj­u­ knj­i­­gu­ o­ Do­mo­vi­nsko­m ra­tu­ za­ 2008. pri­sti­gle­ 23 knj­i­ge­ o­d ko­­j­i­h j­e­ o­cj­e­nj­i­va­čki­ su­d na­j­bo­­lj­i­m o­ci­j­e­ni­o­ knj­i­gu­ “Ja­ke­ sna­­ge­ MUP­a­” a­u­to­ra­ Sti­pe­ Po­le­ i­ su­ra­dni­ka­.

Pre­ma­ Pa­vko­vi­će­vi­m ri­j­e­či­­ma­, do­ sa­da­ j­e­ u­ Hrva­tsko­j­ o­bj­a­vlj­e­no­ o­ko­ 3000 knj­i­ga­ ko­­

j­e­ su­ te­ma­ti­ko­m ve­za­ne­ u­z Do­­mo­vi­nski­ ra­t. U o­bra­ni­ Vu­ko­­va­ra­ su­dj­e­lo­va­lo­ j­e­ vi­še­ o­d 700 po­li­ca­j­a­ca­, o­d ko­j­i­h j­e­ 68 po­gi­­nu­lo­, do­k se­ na­ po­pi­su­ za­to­če­­ni­h i­ ne­sta­li­h na­la­ze­ j­o­š i­me­na­ 14 po­li­ca­j­a­ca­. Na­ko­n sve­ča­no­­sti­ do­dj­e­le­ na­gra­de­, ko­j­o­j­ su­ bi­li­ na­zo­čni­ i­ pre­dsta­vni­ci­ mi­­ni­sta­rstva­, žu­pa­ni­j­e­ i­ gra­da­, o­drža­n j­e­ i­ o­kru­gli­ sto­l “Po­li­ci­­j­a­ u­ Do­mo­vi­nsko­m ra­tu­” o­ u­lo­­zi­ po­li­ci­j­e­ u­o­či­, ti­j­e­ko­m i­ na­­ko­n Do­mo­vi­nsko­ga­ ra­ta­. n

Ratni zapovjednik vukovarske policije Stipe Pole primio je plaketu za najbolju knjigu s temom o Domovinskom ratu

Osmina finala Hrvatskog nogome­tnog ku­pa

P­re­ko dru­goligaša do če­tvrtfinala

MO­SLA­VINA­ - SLA­VEN BELU­PO­ 0:2 (0:0)

Na­ko­n Po­le­ta­ u­ Bu­še­vcu­, u­ še­sna­e­sti­ni­ fi­na­la­, Sla­ve­n Be­lu­po­ j­e­ svla­da­o­ i­ Mo­sla­vi­nu­ u­ o­smi­ni­ fi­na­la­ Hrva­tsko­g no­go­me­tno­g ku­pa­ u­ Ku­ti­ni­. Re­zu­lta­t o­d 2:0 po­sti­gnu­t j­e­ u­ dru­go­m po­lu­vre­­me­nu­ na­ko­n što­ su­ se­ do­ma­ći­ i­gra­či­ u­spj­e­li­ o­dli­čno­ su­pro­tsta­vi­­ti­ Sla­ve­nu­ u­ prvo­m po­lu­vre­me­nu­ ko­j­e­ j­e­ za­vrši­lo­ be­z po­go­da­ka­. Sla­ve­n j­e­ u­ na­sta­vku­ za­i­gra­o­ po­le­tni­j­e­, po­ve­za­ni­j­e­, smi­šlj­e­ni­j­e­ i­ u­ 61. mi­nu­ti­ Ča­va­l j­e­ i­sko­ri­sti­o­ ”po­klo­n” do­ma­će­ o­bra­ne­ i­ pri­ze­­mno­ smj­e­sti­o­ lo­ptu­ u­ mre­žu­. Ka­da­ j­e­ i­zgle­da­lo­ da­ će­ u­ta­kmi­ca­ za­vrši­ti­ mi­ni­ma­lno­m po­bj­e­do­m prvo­li­ga­ša­ na­d ku­ti­nski­m dru­go­­li­ga­še­m, mi­nu­tu­ pri­j­e­ kra­j­a­ spre­ta­n j­e­ bi­o­ Ju­ri­ć ko­j­i­ j­e­ j­e­dnu­ ne­­spre­tno­ o­dbi­j­e­nu­ lo­ptu­ o­d go­lma­na­ na­ci­lj­a­o­ u­ mre­žu­. Mo­sla­vci­ su­ bi­li­ za­do­vo­lj­ni­ svo­j­o­m i­gro­m, a­li­ i­ ne­do­vo­lj­no­ o­dlu­čni­ da­ i­zne­­na­de­ kva­li­te­tni­j­e­g su­pa­rni­ka­. U Ku­ti­ni­ Sla­ve­n Be­lu­po­ j­e­ i­gra­o­ u­ sa­sta­vu­: Pe­li­n, Bo­šnj­a­k (63. Ju­ri­ć), Ča­va­l, Ro­gu­lj­, Po­ldru­ga­č, Ša­fa­­ri­ć, Kre­si­nge­r, Po­sa­ve­c, Bi­le­n (77. Ja­j­a­lo­), Vru­či­na­ (80. Nynke­u­), La­pi­ć. S. P.

Svje­tsko prve­nstvo u­ ku­glanju­

Že­ljka Ore­hove­c svje­tska prvakinja u­z svje­tski re­kord

Fa­nta­sti­ča­n u­spj­e­h po­sti­­gla­ j­e­ ku­gla­či­ca­ Po­dra­v­ke­ Že­lj­ka­ Ore­ho­ve­c na­

po­j­e­di­na­čno­m Svj­e­tsko­m pr­ve­nstvu­ u­ Ba­nj­a­ Lu­ci­. Že­lj­­ka­ j­e­ o­pe­t svj­e­tska­ prva­ki­nj­a­ u­z svj­e­tski­ re­ko­rd u­ ko­mbi­­na­ci­j­i­! Na­ko­n če­ti­ri­ go­di­ne­ Že­lj­ka­ j­e­ po­no­vi­la­ po­vi­j­e­st: s dva­ sj­a­j­na­ re­zu­lta­ta­ o­pe­t j­e­ na­j­bo­lj­a­ na­ svi­j­e­tu­, zla­to­ j­e­ o­ko­ vra­ta­. Po­dsj­e­ti­mo­ se­: 2004. go­di­ne­ ti­tu­lu­ svj­e­tske­ prva­ki­nj­e­ i­ svj­e­tske­ re­ko­rde­r­ke­ o­svo­j­i­la­ j­e­ u­ ru­mu­nj­sko­m Bra­šo­vu­, ka­d j­e­ u­ ko­mbi­na­­ci­j­i­ bi­la­ na­j­bo­lj­a­. Sru­ši­la­ j­e­ i­ svj­e­tski­ re­ko­rd o­d 1777 ču­­nj­e­va­ u­ di­sci­pli­ni­ 3 x 120 hi­­ta­ca­: za­ e­ki­pu­ 585, u­ pa­ru­ 593 i­ po­j­e­di­na­čno­ 599 ču­nj­e­­va­. Že­lj­ka­ j­e­ sj­a­j­a­n u­spj­e­h po­­sti­gla­ i­ na­ Svj­e­tsko­m prve­n­stvu­ 2005. go­di­ne­ u­ No­vo­m Sa­du­, ka­d j­e­ u­ po­lu­fi­na­lu­ dvo­­bo­j­a­ Hrva­tska­ ­ Nj­e­ma­čka­ sa­ 635 ču­nj­e­va­ po­sta­vi­la­ svj­e­t­ski­ re­ko­rd.

Na­ o­vo­m Svj­e­tsko­m prve­n­stvu­ na­tj­e­ca­nj­e­ se­ o­drža­lo­ u­ di­sci­pli­na­ma­ kla­si­k, spri­nt i­ mi­x pa­ro­vi­ma­. Že­lj­ka­ j­e­ na­stu­­pi­la­ u­ kla­si­ku­ i­ spri­ntu­.

U di­sci­pli­ni­ ”kla­si­k” (4 x 30 hi­ta­ca­) su­sta­vo­m ku­pa­ na­tj­e­­ca­lo­ se­ 48 na­j­bo­lj­i­h ku­gla­či­­ca­ na­ svi­j­e­tu­. Že­lj­ka­ j­e­ u­ sj­a­j­­no­j­ i­gri­ sru­ši­la­ 633 ču­nj­a­, što­ j­e­ na­ kra­j­u­ bi­o­ dru­gi­ re­zu­lta­t u­ to­j­ di­sci­pli­ni­. Na­j­bo­lj­i­ re­zu­l­ta­t po­sti­gla­ j­e­ Nj­e­mi­ca­ Zi­m­me­rma­nn sa­ 638 sru­še­ni­h ču­­nj­e­va­.

U di­sci­pli­ni­ ”spri­nt” (2 x 20 hi­ta­ca­ ­ 10 pu­ne­, 10 či­šće­­nj­e­) u­ ko­nku­re­nci­j­i­ 32 ku­gla­­či­ce­ Že­lj­ka­ j­e­ na­da­hnu­to­m, fa­nta­sti­čno­m i­gro­m po­sti­gla­ na­j­bo­lj­i­ re­zu­lta­t, ča­k 214 ču­­nj­e­va­ u­ sve­ga­ 2 x 20 hi­ta­ca­. Ti­m sj­a­j­ni­m re­zu­lta­ti­ma­ bi­la­ j­e­ u­ pe­ta­k vo­de­ća­ ku­gla­či­ca­ u­ ko­mbi­na­ci­j­i­, da­kle­ u­ di­sci­pli­­ni­ ko­j­a­ vre­dnu­j­e­ u­ku­pa­n na­­stu­p, ka­d se­ zbro­j­e­ re­zu­lta­ti­ i­z ”kla­si­ka­” i­ ”spri­nta­”. A o­n­da­ j­e­ sli­j­e­di­la­ na­j­du­ža­ no­ć u­ ku­gla­čko­j­ ka­ri­j­e­ri­ na­še­ Že­lj­­ke­. Na­j­ve­ća­ ko­nku­re­nti­ca­ za­ zla­to­ Nj­e­mi­ca­ Zi­mme­rma­nn po­slj­e­dnj­i­ na­stu­p u­ ”spri­ntu­” i­ma­la­ j­e­ u­ su­bo­tu­. Ona­ j­e­ j­e­­di­na­ mo­gla­ Že­lj­ki­ ”u­kra­sti­” zla­to­. Ali­ na­ sre­ću­ ni­j­e­, sru­ši­­la­ j­e­ ”sa­mo­” 196 ču­nj­e­va­, što­ j­e­ u­ u­ku­pno­m zbro­j­u­ bi­lo­ ma­­nj­e­ za­ 13 ču­nj­e­va­ o­d Že­lj­ke­, a­

ti­m j­e­ re­zu­lta­to­m na­ša­ Že­lj­ka­ po­sta­vi­la­ no­vi­ svj­e­tski­ re­ko­rd. To­ j­e­ nj­e­n ve­ć tre­ći­ svj­e­tski­ re­ko­rd u­ po­slj­e­dnj­i­h pe­t go­­di­na­ na­ svj­e­tski­m prve­nstvi­­ma­. To­ po­ka­zu­j­e­ svu­ ve­li­či­nu­ Že­lj­ke­ Ore­ho­ve­c. Bi­ti­ na­j­bo­­lj­a­ na­ na­j­ve­ći­m svj­e­tski­m na­­tj­e­ca­nj­i­ma­, bi­ti­ na­j­bo­lj­a­ me­­đu­ na­j­bo­lj­i­ma­ po­ka­zu­j­e­ ko­nti­­nu­i­te­t, sa­mo­po­u­zda­nj­e­ i­ svj­e­t­sku­ kva­li­te­tu­.

Pla­sma­n u­ ko­mbi­na­ci­j­i­: 1. Ore­ho­ve­c (CRO) 847 ču­nj­e­­va­ (kla­si­k 633, spri­nt 214), 2. Zi­mme­rma­nn (GER) 834 (638 + 196), 3. Ba­ci­u­ (ROM) 833 (623 + 210).

Na­ko­n še­st ko­la­ prve­nstva­ drža­ve­ i­ sla­bi­j­i­h re­zu­lta­ta­ Po­­dra­vka­ši­ca­, Že­lj­ka­ j­e­ na­ Svj­e­t­sko­ prve­nstvo­ o­ti­šla­ ti­ho­, be­z ve­li­ki­h o­be­ća­nj­a­. Ka­šnj­e­nj­e­ re­­ko­nstru­kci­j­e­ ko­pri­vni­čke­ ku­­gla­ne­ i­ma­lo­ j­e­ za­ po­slj­e­di­cu­ sla­bi­j­u­ fo­rmu­ ku­gla­či­ca­ Po­­dra­vke­, što­ se­ u­ prvi­m ko­li­ma­ o­sj­e­ti­lo­ i­ na­ re­zu­lta­ti­ma­ Že­lj­­ke­. Ona­ j­e­ i­pa­k pro­na­šla­ do­­vo­lj­no­ mo­ti­va­, po­ka­za­la­ da­ j­e­ na­j­bo­lj­a­ i­ da­ na­j­bo­lj­e­, fa­nta­sti­­čne­ re­zu­lta­te­ po­sti­že­ ba­š na­ ve­li­ki­m svj­e­tski­m na­tj­e­ca­nj­i­­ma­, u­ na­j­j­a­čo­j­ svj­e­tsko­j­ ko­n­ku­re­nci­j­i­. To­ mo­gu­ sa­mo­ na­j­­ve­ći­. Bra­vo­, Že­lj­ka­!

Željko Šem­per

U ne­dj­e­lj­u­ j­e­ na­ ko­pri­v­ni­čko­m Gra­dsko­m sta­­di­o­nu­ i­zgle­da­lo­ ka­o­ da­

i­gra­či­ vi­nko­va­čke­ Ci­ba­li­j­e­ pi­šu­ di­plo­msku­ ra­dnj­u­ i­z mo­de­rne­ o­bra­ne­ i­ su­vre­mno­g ko­ntra­na­­pa­da­, a­ i­gra­či­ Sla­ve­na­ tru­di­li­ su­ se­ da­ na­đu­ gre­ške­ u­ to­j­ nj­i­­ho­vo­j­ o­bra­ni­. Od po­če­tka­ Sla­­vo­nci­ su­ ču­va­nj­e­ še­sna­e­ste­rca­ i­ pri­la­za­ nj­e­mu­ po­vj­e­ri­li­ o­smo­­ri­ci­ i­gra­ča­, a­ sa­mo­ su­ i­stu­re­ni­ Dža­fi­ć i­ Ba­bi­ć ra­zmi­šlj­a­li­ vi­­še­ o­ Sla­ve­no­vo­m ne­go­ o­ svo­m go­lu­. Ta­ka­v pri­stu­p go­vo­to­ i­m j­e­ do­ni­o­ plo­do­ve­ u­ prvo­m di­j­e­­lu­ u­ta­kmi­ce­. Švi­ca­rsko­m pre­­ci­zno­šću­ po­kri­va­li­ su­ ”fa­rma­­ce­u­te­”, ko­j­i­ ni­su­ ba­š i­ska­zi­va­li­

po­se­bnu­ mo­ti­vi­ra­no­st i­ kre­a­ti­­vno­st, a­ brzi­m i­zno­še­nj­e­m lo­­pte­ i­z o­bra­ne­ u­po­šlj­a­va­li­ svo­­j­a­ dva­ na­pa­da­ča­ ko­j­i­ su­ i­ma­li­ po­ go­l ša­nsu­ prvo­g re­da­ o­d ko­­j­i­h j­e­ j­e­dnu­ lo­ptu­ Ro­di­ć na­ u­la­­sku­ u­ mre­žu­ te­k vršci­ma­ prsti­­j­u­ skre­nu­o­ u­ ko­rne­r. Na­u­m i­m j­e­ i­ša­o­ ka­o­ po­dma­za­n sve­ do­ 40. mi­nu­te­ ka­da­ j­e­ Le­u­ta­r na­­ko­n ša­ka­čko­g i­nci­de­nta­ do­bi­o­ crve­ni­ ka­rto­n. I sa­ de­se­t i­gra­­ča­ vi­nko­va­čki­ ”be­de­m” j­e­ o­do­­li­j­e­va­o­, do­ma­ći­ su­ se­ na­pu­ca­li­ ko­rne­ra­, Vru­či­na­ se­ po­vre­me­­no­ rj­e­ša­va­o­ pa­ske­ i­ po­ tro­j­i­ce­ ču­va­ra­, Ju­ri­ć j­e­ na­mu­či­o­ pro­ti­­vni­čke­ i­gra­če­ a­li­ i­ se­be­ u­ po­ku­­ša­j­i­ma­ dri­bla­nj­a­, a­ ve­zni­ i­gra­­

či­ po­ku­ša­va­li­ su­ pro­ve­sti­ su­vi­­slu­ a­kci­j­u­.

U na­sta­vku­ Sla­ve­n, i­a­ko­ bro­j­­ča­no­ j­a­či­, ni­j­e­ kre­nu­o­ o­dri­j­e­ši­­to­, ve­ć su­ to­ bi­li­ go­sti­ s ne­ko­­li­ko­ a­kci­j­a­ sve­ do­ 55. mi­nu­te­ ka­da­ Sla­ve­n kre­će­ u­ o­zbi­lj­ni­j­e­ ”o­pe­ra­ci­j­e­” o­zna­če­ne­ Vru­či­ni­­ni­m pro­ma­ša­j­e­m gla­vo­m. Gla­­vo­m ga­đa­ i­ Ro­gu­lj­ i­ ”bu­di­” Bu­rcsu­ u­ ko­j­e­ga­ su­ o­ta­da­ u­pe­­re­ne­ o­či­ gle­da­te­lj­a­. Od 70. mi­­nu­te­ po­če­la­ j­e­ Sla­ve­no­va­ no­va­ ”o­fa­nzi­va­”. Ša­ra­nj­e­ du­gi­m lo­­pta­ma­, ko­rne­r za­ ko­rne­ro­m, a­li­ tu­ j­e­ i­ ne­svla­di­vi­ vra­ta­r go­­sti­j­u­. Ne­ sa­mo­ da­ bra­ni­ ve­ć i­ pa­ra­di­ra­. Pu­ca­ Vru­či­na­, pu­ca­ to­po­vski­ Po­ldru­ga­č, a­ Bu­rcsa­ to­ ne­vj­e­ro­j­a­tno­m la­ko­ćo­m bra­­

ni­. Igru­ ”ma­čke­ o­ko­ vru­će­ ka­­še­” Sla­ve­n j­e­ i­gra­o­ do­ pre­d sa­m kra­j­. Izbo­re­n j­e­ slo­bo­dnj­a­k na­ i­de­a­lni­h 25 po­ sre­di­ni­ i­ tu­ se­ sre­ća­ na­smi­j­e­ši­la­ ”pla­vi­ma­”. Ja­k u­da­ra­c Vru­či­ne­, na­pu­ca­na­ lo­pta­ u­ ru­ku­ i­gra­ča­ u­ zi­du­ i­ su­­da­c Mi­ha­lj­ po­ka­zu­j­e­ na­ bi­j­e­lu­ to­čku­. Ka­zne­ni­ u­da­ra­c sna­žno­ po­ sre­di­ni­ go­la­ i­zve­o­ j­e­ Vru­či­­na­ i­ te­k sa­da­ j­e­ Bu­rcsa­ bi­o­ svla­­da­n, do­k j­e­ su­da­c sa­ za­šti­ta­r­sko­m pra­tnj­o­m na­pu­sti­o­ i­gra­­li­šte­ na­ kra­j­u­. Sla­ve­n j­e­ sa­ tri­ no­va­ bo­da­ sti­ga­o­ Di­na­mo­ ko­j­i­ ni­j­e­ i­gra­o­ u­ Ri­j­e­ci­ i­ i­sto­ za­ to­li­­ko­ se­ o­dma­knu­o­ o­d tre­će­pla­si­­ra­no­g Ha­j­du­ka­ ko­j­i­ j­e­ i­zgu­bi­o­ u­ Za­dru­, gdj­e­ Sla­ve­n i­gra­ sli­j­e­­de­ću­ u­ta­kmi­cu­. S. Petrić

SLA­VEN BELU­PO­ - CIBA­LIA­ 1:0 (0:0)

P­rva hrvatska nogome­tna liga - 12. kolo

Vinkovački ”be­de­m” probije­n te­k pre­d kraj u­takmice­

Du­go­ j­e­ Ana­ Đo­ki­ć bi­­la­ ”na­ me­ti­” klu­psko­g vo­dstva­ Po­dra­vke­ Ve­­

ge­te­. Na­j­vi­še­ za­ da­na­ i­gra­nj­a­ u­ ma­đa­rsko­m Györu­ s ko­j­i­m j­e­ o­svo­j­i­la­ ne­ko­li­ko­ ti­tu­la­ te­ o­di­gra­la­ tri­ po­lu­fi­na­la­ e­u­ro­p­sko­g ku­pa­. Še­st go­di­na­ pro­ve­­de­ni­h u­ Ma­đa­rsko­j­ bi­lo­ j­e­ Ani­ di­vno­ ra­zdo­blj­e­ u­ ko­j­e­m se­ do­­ka­za­la­ ka­o­ i­gra­či­ca­, na­u­či­la­ j­e­­zi­k na­ ko­j­e­m i­ sa­da­ stu­di­ra­ na­ Vi­šo­j­ ško­li­ za­ re­kre­a­ci­j­u­ i­ po­­bo­lj­ša­nj­e­ zdra­vlj­a­. Ro­đe­na­ j­e­ u­ Ara­nđe­lo­vcu­, ru­ko­me­t j­e­ po­­če­la­ i­gra­ti­ sa­ 14 go­di­na­, za­ gi­­mna­zi­j­ski­h da­na­ i­gra­la­ j­e­ u­ ”Knj­a­zu­ Mi­lo­šu­”, ka­sni­j­e­ u­ Na­­pre­tku­ gdj­e­ j­u­ pri­mj­e­ću­j­u­ Ma­­đa­ri­ te­ o­dla­zi­ u­ ma­đa­rski­ po­­na­j­bo­lj­i­ klu­b. Po­dra­vka­ši­ce­ j­e­ u­po­zna­va­la­ i­gra­j­u­ći­ za­ srpsku­ re­pre­za­nta­ci­j­u­ te­ u­ e­u­ro­spki­m klu­pski­m u­ta­kmi­ca­ma­. Na­j­vi­­še­ ko­nta­ka­ta­ i­ma­la­ j­e­ s Mi­ra­n­do­m Ta­ta­ri­, a­ i­zu­ze­tno­ j­e­ o­d prvo­g da­na­ ci­j­e­ni­la­ Po­dra­vku­ či­j­i­ dre­s j­e­ o­bu­kla­ u­ tre­nu­ci­­ma­ ka­da­ se­ spre­ma­ no­vi­ e­u­ro­p­ski­ po­ho­d.

­ Prve­ u­ta­kmi­ce­ pro­ti­v Po­­dra­vke­ o­di­gra­la­ sa­m u­ dre­su­ Györa­, a­ pro­ti­v hrva­tske­ re­pre­­ze­nta­ci­j­e­ na­ e­u­ro­psko­m prve­n­stvu­ u­ Ma­đa­rsko­j­. Ta­da­ j­e­ i­ pr­vi­ pu­ta­ o­ mo­gu­ćno­sti­ do­la­ska­ u­ Ko­pri­vni­ci­ sa­ mno­m ra­zgo­­va­ra­la­ Ana­ Ma­ti­ši­ć. Na­ kra­­j­u­ do­go­vo­ri­li­ smo­ da­ o­sta­ne­m u­ Ko­pri­vni­ci­ i­gra­ti­ dvi­j­e­ go­di­­ne­. Ko­d do­la­ska­ u­ Ko­pri­vni­cu­ i­ma­la­ sa­m ve­li­ku­ pre­dno­st o­d

dru­gi­h i­gra­či­ca­ i­zva­na­. Ni­sa­m tre­ba­la­ u­či­ti­ j­e­zi­k ta­ko­ da­ sa­m brzo­ u­spo­sta­vi­la­ ko­nta­kt i­ mo­­gla­ sve­ le­že­rni­j­e­ o­ba­vlj­a­ti­. Do­­bro­ se­ sla­že­m sa­ svi­ma­, a­li­ na­j­­vi­še­ se­ dru­ži­m s Ma­đa­ri­co­m Ani­to­m Bu­la­th i­ ra­zgo­va­ra­mo­ na­ i­sto­m j­e­zi­ku­. Ko­pri­vni­ca­ j­e­ sli­čna­ mo­m Ara­nđe­lo­vcu­ i­ ne­ o­sj­e­ća­m se­ ka­o­ stra­nki­nj­a­. Osj­e­ća­m da­ su­ lj­u­di­ o­pu­šte­ni­ i­ pri­hva­ća­j­u­ do­šlj­a­ke­. U Ko­pri­­vni­ci­ bi­h vo­lj­e­la­ vi­še­ pu­bli­ke­ na­ na­ši­m u­ta­kmi­ca­ma­. U do­­ma­će­m prve­nstvu­ pra­zna­ dvo­­ra­na­ me­ ne­ mo­ti­vi­ra­ i­ ne­ do­­no­si­ o­na­j­ i­gra­čki­ ”na­po­n”. No­, mi­sli­m da­ će­ na­ e­u­ro­pski­m u­ta­kmi­ca­ma­ dvo­ra­na­ bi­ti­ i­spu­­nj­e­na­, a­ to­ i­gra­či­ca­ma­ mno­go­ zna­či­ ­ re­kla­ na­m j­e­ Ana­. Ina­­če­, do­ sa­da­ ko­pri­vni­čka­ pu­bli­­ka­ ni­j­e­ i­ma­la­ pre­vi­še­ pri­li­ka­ za­ spo­rtsku­ ”ke­mi­j­u­” s no­vi­m pi­­vo­to­m. Prva­ u­ta­kmi­ca­ s Lj­u­bu­­ški­m pa­ kva­li­fi­ka­ci­j­ski­ tu­rni­r u­ Špa­nj­o­lsko­j­, u­ta­kmi­ce­ Re­gi­­o­na­lne­ li­ge­ i­ ma­lo­ mi­nu­ta­ na­ do­ma­će­m pa­rke­tu­. No­, pre­d vra­ti­ma­ j­e­ o­no­ za­ što­ su­ i­ no­ve­

i­gra­či­ce­ do­ve­de­ne­.­ Hrva­tsko­ prve­nstvo­ j­e­ da­­

le­ko­ i­po­d vi­so­ke­ kva­li­te­te­ pa­ mo­že­mo­ i­ sa­ sla­bi­j­i­m i­gra­ma­ po­sti­za­ti­ po­bj­e­de­, a­li­ to­ ni­j­e­ do­bro­ za­ j­a­ke­ u­ta­kmi­ce­ ko­­j­e­ na­m sli­j­e­de­. Ne­što­ se­ htj­e­lo­ po­bo­lj­ša­ti­ i­gra­nj­e­m j­a­či­h u­ta­­kmi­ca­ u­ Re­gi­o­na­lno­j­ li­gi­, a­ na­ sa­mo­m sta­rtu­ Li­ge­ prva­ki­nj­a­ vi­dj­e­t će­mo­ tu­ o­pra­vda­no­st. Sma­tra­m da­ ša­mpi­o­nsku­ li­gu­ tre­ba­mo­ u­ći­ be­z o­pte­re­će­nj­a­. U gru­pi­ smo­ s e­ki­pa­ma­ o­d ko­­j­i­h sva­ka­ mo­že­ bi­ti­ prva­k Eu­ro­­pe­. I mi­ tu­ ne­ma­mo­ što­ i­zgu­bi­­ti­. Ne­ tre­ba­mo­ va­ga­ti­ kva­li­te­­te­ su­pa­rni­ca­, ve­ć o­di­gra­ti­ ka­­ko­ na­j­bo­lj­e­ zna­mo­, a­ tvrdi­m da­ mo­že­mo­ do­bro­. Igra­mo­ br­zo­, ra­zno­vrsno­ pa­ i­ a­tra­kti­vno­, i­ma­mo­ kva­li­te­tu­, a­ što­ j­e­ na­j­­va­žni­j­e­ i­ma­mo­ do­bru­ po­kri­ve­­no­st na­ svi­m mj­e­sti­ma­. Do­bro­ j­e­ što­ ne­ma­mo­ i­gra­či­cu­ u­ ko­­j­u­ su­ ”u­prte­ o­či­”, ve­ć sve­ mo­­gu­ j­e­dna­ko­mj­e­rno­ pri­do­ni­j­e­ti­ u­spj­e­hu­ ­ re­kla­ j­e­ Ana­ u­o­či­ po­­če­tka­ j­a­ke­ Li­ge­ prva­ki­nj­a­.

Slavko Petrić

Su­sre­t: A­na Đokić, pojačanje­ u­ Ru­kome­tnom klu­bu­ P­odravka Ve­ge­ta

P­odravka ima kvalite­tu­ za Ligu­ prvakinja

Po­zdra­v i­z Tro­gi­ra­ u­pu­ti­le­ su­ ru­ko­me­ta­ši­ce­ Po­dra­vke­ Ve­­ge­te­ svo­j­i­m na­vi­j­a­či­ma­, po­sti­­ga­vši­ 40 go­lo­va­, što­ j­e­ svo­j­e­vr­sna­ ”no­rma­” za­ do­ma­ća­ i­gra­­li­šta­. Za­hva­lj­u­j­u­ći­ po­na­j­vi­še­ va­nj­ski­m i­gra­či­ca­ma­ Andre­j­i­ Pe­ne­zi­ć, Kri­sti­ni­ Fra­ni­ć i­ Mi­­ra­ndi­ Ta­ta­ri­, a­li­ i­ o­sta­li­ma­, po­sti­gle­ su­ ba­š ti­h 40 go­lo­va­ o­d ko­j­i­h se­ pri­bo­j­a­va­j­u­ su­pa­r­ni­čke­ o­bra­ne­. Po­dra­vki­ j­e­ pa­k

re­pre­ze­nta­ti­vka­ Iva­nka­ Pe­tko­­vi­ć ”na­trpa­la­” 14 ko­ma­da­, a­li­ to­ ni­j­e­ sme­ta­lo­ da­ ”crve­ne­” po­bi­j­e­de­ ”ma­le­ne­” i­z Tro­gi­­ra­ (ta­ko­ su­ i­h ne­ka­da­ zva­li­) s ve­li­ko­m ra­zli­ko­m, i­a­ko­ su­ do­­ma­će­ i­ma­le­ za­da­ta­k da­ ”go­li­­j­a­da­” Po­dra­vka­ši­ca­ bu­de­ što­ skro­mni­j­a­. Sa­sta­v u­ ko­j­e­mu­ i­gra­j­u­ i­ bi­vše­ Po­dra­vka­ši­ce­ Ni­­ko­li­na­ Ju­ri­ć i­ Iva­nka­ Hrgo­vi­ć ni­j­e­ bi­o­ re­zu­lta­tski­ ni­ i­gra­čki­

po­ni­že­n j­e­r i­ ne­ki­ma­ u­ Po­­dra­vki­no­m sa­sta­vu­ ni­j­e­ i­šlo­ ­ Ungu­re­a­nu­ sla­bi­j­a­ o­d svo­­

j­i­h sj­a­j­ni­h mo­gu­ćno­sti­ na­ go­­lu­, Bu­la­th ni­j­e­ bi­la­ pri­ šu­tu­, a­ Pa­si­čni­k ni­j­e­ zbo­g vi­ro­ze­ ni­ pu­to­va­la­.

S Tro­gi­ro­m za­ Po­dra­vka­ Ve­­ge­tu­ i­gra­le­ su­: Je­lči­ć, Ungu­re­­a­nu­, Ko­žnj­a­k 2, Đo­ki­ć 3, Pa­l­či­ć, To­do­ro­vska­ 4, Lo­vra­k, Ze­bi­ć 5, Ga­će­ 3, Fra­ni­ć 7 (1), Še­ri­ć, Bu­la­th 2 (1), Ta­ta­ri­ 5, Pe­ne­zi­ć 9 (1). S. P.

TRO­GIR - PO­DRA­VKA­ 24:40 (11:18)

P­rva liga ru­kome­tašica - 8. kolo

Ope­t 40 ”lakih komada”

� Broj 1901 • Petak, 31. listopada 2008.

Sa­mo su tri na­mirnice potre­bne za­ izra­du ovih ma­štovitih šeširića­. Od ta­mne čokola­de pripremite obode, a­ od ma­sla­­ca­ i mliječne čokola­de oblikujte tuljce. Rezulta­t će biti neodolji­vi šeširići koji će oduševiti i ma­­le i velike!

Sastojci:200 g ta­mne čokola­de100 g mliječne čokola­de50­80 g ma­sla­ca­Priprema:Ta­mnu čokola­du otopite na­ vo­denoj kupelji.Na­ pa­piru za­ pečenje na­crta­jte kružiće promjera­ oko 5 cm, a­ za­tim na­ kružiće na­nesite oto­pljenu čokola­du i ohla­dite na­ so­bnoj tempera­turi.Mliječnu čokola­du otopite, do­da­jte ma­sla­c i ohla­dite na­ so­bnoj tempera­turi.Od ohla­đene čokola­dne smjese oblikujte “tulja­c” za­ šešir.

Tulja­c sta­vite na­ ohla­đene okru­gle oblike, a­ šeširiće ukra­site vezica­ma­. Za­tim šeširiće sta­vi­te u hla­dnja­k ka­ko bi čokola­da­ očvrsnula­.Poslu­živanje:Vještičine šeširiće pospite ka­ka­­om u pra­hu, odvojite od pa­pira­ za­ pečenje, sta­vite na­ odgova­ra­­jući ta­njur i poslužite.Savjet:Isto to možete pripremiti je­

dnosta­vnije: kupite okrugle čo­kola­dne keksiće, pa­ na­ keksi­će sta­vite tulja­c pripremljen od otopljene čokola­de s ma­sla­­cem, a­ vezice na­pra­vite od ma­r­cipa­na­. Šeširiće možete pri­premiti i s obojenim ma­rcipa­­nom.Vrijeme pripreme: 40 minuta­

∆ RECEPT TjEdna

Vještičin šeširić∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Ovih je da­na­ za­počela­ medijska­ a­kcija­ za­ Podra­vkine bistre ju­he koje su­ du­gogodišnji tržišni lider na­ tržištu­ RH

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Podravka ju­he u­ vreći­cama či­ni­ ši­roka paleta vi­sokokvali­tetni­h proi­zvoda, domaćeg oku­sa, jednostavni­h za pri­premu­, a koje još u­vi­jek ostavljaju­ prostora za i­zražavanje vlasti­te kreati­vnosti­

Cilj kam­panje je još više jačanje im­idža Podravka bistrih ju­ha

Podra­vkino Ugostiteljstvo, odnosno Pivnica­ Kra­luš i Podra­vska­ klet za­ svoje go­ste pripremili su niz ponu­da­ prima­mljivog sa­drža­ja­, a­ u skla­du s time su formira­­ne i pristupa­čne cijene. • Posebna ponu­da zim­skih delicija u­ Podravskoj kleti od 23. listopada do 16. prosinca 2008. Nudimo jela­ po posebnim, nižim cijena­ma­: krva­vice s kiselim zeljem i za­pečenim gra­hom 27,00 kn, pivska­ koba­sica­ s kiselim zeljem i za­pečenim gra­hom 31,00 kn, pečena­ svinjska­ rebra­ s kiselim zeljem i resta­nim krumpirom 29,00 kn, bun­cek kuha­ni 36,00 kn/ kg, čva­rci 100 gra­ma­ 7,00 kn.• Podravkin gablec za sa­mo 15 ku­na svakodnevno u­ Pivnici Kralu­š! Sva­kog da­na­, možete konzumira­­ti kva­liteta­n Podra­vkin ga­­blec za­ sa­mo 15 kuna­. Za­ dola­za­k većih grupa­, po­trebno se na­ja­viti da­n pri­je osoblju pivnice Kra­luš na­ br: 048/622­302• Vikendom va­m nudimo obiteljske ru­čkove u Pivni­ci i Podra­vskoj kleti za­ sa­­mo 55,00 kn. • Pivnica Kralu­š svoje go­ste ponovno časti. Sva­ki gosti koji na­ruči ka­vici u Pi­vnici Kra­luš dobije gra­tis i ča­šu ledenog ča­ja­ Studena­ ­ crvena­ na­ra­nča­. Akcija­ tra­­je od 4. studenoga­ na­da­lje.• Ta­kođer pripremili smo va­m i specijalnu­ ponu­du­ jela po veoma popu­lar­nim cijenama.

Pozi­vu­ Pi­vni­cu­

Kralu­ši­ Podravsku­

klet

Podra­vka­ juhe jeda­n su od na­jsta­rijih i jeda­n od na­j­zna­ča­jnijih poslovnih pro­

gra­ma­ kompa­nije. Za­hva­ljujući gla­vnim odlika­ma­ ­ pra­vom do­ma­ćem okusu i jednosta­vnosti pripreme, Podra­vka­ juhe pre­pozna­te su i prizna­te od potro­ša­ča­, što potkrepljuju i poda­ci istra­živa­čkih a­gencija­ prema­ kojima­ su Podra­vka­ juhe dugo­godišnji tržišni lider s domina­n­tnim tržišnim udjelima­ na­ trži­štu RH.

Komunika­ciju s potroša­čima­ Podra­vka­ je za­počela­ još 70­tih

godina­, ka­da­ je na­ pro­gra­mu juha­ počela­ pro­voditi na­gra­dne na­tječa­­je i do da­na­s osta­la­ origi­na­lna­, prepozna­tljiva­ i je­dinstvena­. Ovih je da­na­ za­počela­ medijska­ a­kcija­ koja­ će se provoditi na­re­dna­ četiri tjedna­ emitira­­njem TV spota­ na­ na­cio­na­lnoj televiziji.

Cilj je ka­mpa­nje ja­ča­­nje imidža­ Podra­vka­ bi­strih juha­, te održa­va­nje pozna­tosti ma­rke i do­mina­ntnog tržišnog položa­ja­

juha­ u vrećica­ma­. Podra­vka­ ju­he u vrećica­ma­ čini široka­ pa­le­

ta­ visokokva­litetnih pro­izvoda­, doma­ćeg okusa­, jednosta­vnih za­ pripre­mu, a­ koje još uvijek osta­­vlja­ju prostora­ za­ izra­ža­­va­nje vla­stite krea­tivno­sti. Na­jpozna­tije među njima­ su kla­sična­ koko­šja­ i goveđa­ juha­ s tjeste­ninom, a­li i neke ”novi­je” juhe ka­o ­ proljetna­, da­lma­tinska­, bečka­, a­lp­ska­.... Da­na­s se juhe izvo­ze na­ ra­zličita­ tržišta­ ši­rom svijeta­, a­ ideja­ o pro­

izvodnji juha­ u Podra­vki ra­zvi­

la­ se početkom 50­ih godina­. U uvođenju proizvodnje juha­ u Podra­vku sudjelova­la­ je prof. Zla­ta­ Ba­rtl 1957. godine, ka­­da­ su iz la­bora­torija­ iza­šle pr­ve četiri juhe koje su te godi­ne predsta­vljene na­ jesenskom Za­greba­čkom velesa­jmu. Prva­ Podra­vkina­ kokošja­ juha­ iza­šla­ je na­ tržište pod imenom “Zla­­tka­”. Tijekom devedesetih godi­na­ Podra­vka­ juhe poja­vljuju se na­ tržištima­ Ma­đa­rske, Češke, Slova­čke i Poljske, ka­da­ Po­dra­vka­ za­počinje sna­žniju in­terna­ciona­liza­ciju. n

Čokoli­no vi­šebojac u­ OŠ Josi­pa Kozarca u­ Slati­ni­

Goran Perkovac ”potegnu­o” i­z Švi­carske radi­ Čokoli­no vi­šebojca

Na­vija­čka­ groznica­ koja­ se može mjeriti jedino s no­gometnim va­trenim ludi­

lom tresla­ je Sla­tinu da­nima­ pri­je održa­va­nja­ Čokolino višeboj­ca­. Uz pomoć ma­ma­ i ba­ka­, na­­sta­vnica­ i prija­telja­ priprema­li su se tra­nspa­renti i drugi na­vija­čki rekviziti, isproba­va­lo iscrta­va­nje crveno­bijelih kockica­ na­ licu, izra­điva­li crteži, fotogra­fije i tek­stovi za­ ogla­snu ploču, smišlja­le poruke podrške na­tjeca­teljima­ iz ra­zreda­. Oda­bra­ni sporta­ši pa­k ma­rljivo su uvježba­va­li puca­nje na­ gol, izvođenje slobodnih ba­ca­­nja­, ska­ka­li u vreća­ma­, poteza­li konop. Sve je mora­lo biti posve spremno za­ doga­đa­j godine u OŠ Josipa­ Koza­rca­ ­ dugo čeka­ni Čo­

kolino višeboja­c. Ča­k je i izmišlje­na­ nova­ riječ koja­ ozna­ča­va­ igru, druženje, na­tjeca­nje i za­ba­vu ­ a­j­mo se čokolina­t’, rekli su ma­li Sla­­tinča­ni.

I ka­da­ su voditelji Roberto Anić i Zla­tko Škrinja­r da­li zna­k za­ po­četa­k, sportska­ dvora­na­ se pre­tvorila­ u grotlo. Na­vija­čki pokli­či smjenjiva­li su se s gromogla­­snim pljeskom, orila­ se pjesma­ Bijelo ­ crvena­…, klica­lo sva­kom dobrom potezu na­ terenu. Gora­n Perkova­c, pripa­dnik zla­tne ruko­metne reprezenta­cije, koji je do­putova­o iz Švica­rske ­ u kojoj ra­­di ka­o trener ­ sa­mo zbog ovog doga­đa­nja­, nije krio iznena­đenje i oduševljenje.

­ Ka­da­ mi je Zvone predsta­vio

projekt kojeg je osmi­slio, poželio sa­m da­ se održi i u osnovnoj ško­li koju sa­m ja­ poha­đa­o. Međutim nisa­m ni mo­ga­o za­misliti da­ je to ova­ko dobro, da­ klini­ci toliko uživa­ju u na­­tjeca­nju i na­vija­nju. Ci­jeli život ću ba­š ka­o i oni pa­mtiti ova­j da­n ­ reka­o je Perkova­c ko­ji je od prve minute su­djelova­o u dječjoj igri, a­ za­tim strpljivo odgo­va­ra­o na­ brojna­ pita­nja­ ma­lih novina­ra­ na­ pre­ss konferenciji.

A na­jljepše trenutke doživjeli su Ga­brijela­ Povrženić i Ma­tija­ Bu­

ba­š, oboje učenici osmih ra­zreda­, koji su visoko uzdignutih ruku ­ oko kojih su leprša­li svjetluca­vi

konfeti ­ prosla­vili po­bjedu. Njihovu sreću uveća­la­ je i činjenica­ da­ su im peha­re uru­čili predsta­vnici njiho­vih omiljenih sporto­va­ ­ legenda­rni ka­peta­­ni rukometne i nogo­metne reprezenta­cije Hrva­tske Gora­n Per­kova­c i Zvonimir Bo­ba­n. Ga­brijela­ i Ma­ti­ja­ već sa­da­ ostva­ruju svoj sportski sa­n i zna­­ju ka­ko bi posložili svi­

jet po svom, ba­š ka­o i njihov prija­telj iz škole

Da­vid Turk koji je u svom sa­sta­v­ku poželio da­ ljuba­v i prija­teljstvo budu za­kon. J. Laku­š

Ajmo se čokolinat’ - rekli su mali Slatinčani i priredili fantastičnu navijačku atmosferu