umarski fakultet Beogradskog univerziteta

PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA

Dnevnik terenske nastave

Danijel Bakoevi 2008/124

PROSTORNA ORGANIZACIJA RASADNIKASvaki rasadnik sastoji se od proizvodnog i neprizvodnog dela.Proizvodni deo rasadnika je podeljen na: osnovne proizvodne povrine (odeljak za razmnoavanje i odeljak za formiranje) i pomone proizvodne povrine (matinjaci, arboretum, vetrobrani pojasevi, ogledna polja).Neproizvodni deo rasadnika ili radno-manipulativne povrine ine putevi, staze i ekonomsko dvorite.

STAKLENICI I PLASTENICI-su objekti koji slue za proizvodnju sadnog materijala. Mogu biti graeni na razliite naine to zavisi kako od finansijskih mogunosti tako i od plana proizvodnje i metode razmnoavanja. Orijentacija staklenika ili plastenika je u pravcu istok-zapad kako bi iskorienost sunevog zraenja bila mak maksimalna.

POKROVNI MATERIJALIPostoji veliki broj pokrovnih naterijala kao to su staklo, polivinil hlorid (PVC), tvrde plastine mase dvostrukih zidova, plastine folije i td. Svaki od navedenih materijala ima svoje prednosti i nedostatke, a osnovna namena im je da obezbede dobru propustljivost svetlosnih zraka i zadravanje toplote.

Polietilenska mlena folija na konstrukciji gotskog luka: proputa oko 50 % svetlosti i ublaava porast temperature.

OSNOVNE PROIZVODNE POVRINE =ODELJAK ZA RAZMNOAVANJE=Pvrine za pobadanje reznica, kalusiranje kalemljenih biljaka i za setvu mogu biti organizovane u nivou tla ili na stolovimaparapetima. to se tie proizvodnje u nivou tla, proizvodna povrina moe biti organizovna postavljanjem ozidanih leja ili korienjem cele povrine. Ozidane leje se postavljaju u nizu pod pravim uglom na centralnu ili bone staze. irina i razmak izmeu leja se prilagoavaju prema potrbama radnika kako bi im se omoguilo to efikasnije manipulisanje. Dobro konstruisana leja se sastoji od betonskog dna, viskoe ivice i par drenanih otvora.

Korienje cele povrine poda donosi dreene prednosti, jer nema fiksnif staza i puteva, ali i mane jer radnici manje posveuju panje biljkama kada moraju da se sagnu, a biljke su podlonije zarazi raznim patogenima koji se unose na obui. Kod ovakvog naina proizvodnje na pod se postavlja plastina folija kako koren biljakak ne bi prorastao u tlo, ukoliko pod nije betoniran.

Stolovi-parapeti se postavljaju du zidova staklare ili sredinom staklare. Duina stolova zavisi od duine staklare, a dubina iznosi 15- 20 cm. Po dnu stolova postavlaju se otvori za oticanje vode. Visina stolova iznosi oko 75 cm, to je na visini proseno visokog radnika. Sto mora biti dovoljno vrst da moe da izdri biljke koje zalivanjem dobijaju na teini. Na stolove se postavlaju biljke u saksijama ili set kontejnerima. Ukoliko su stolovi zraeni od drveta moraju biti zatieni plastinom folijom kako bi se spreilo negativno dejstvo vlage.

Jkp Gradsko Zelenilo Beograd

Za parapete se mogu koristiti i azbestne table, uz metalnu ili drvenu potporu. Du niih delova talasa, postoje otvori kao drenaa i aeracija. Po ploama se postavlja pesak ili zemlja na koje su postavljeni set kontejneri.

Noviji tip parapeta su rol-parapeti, kopji se mahom koriste u proizvonji saksijskih biljaka. Ovakvi parapeti su postavljeni na rotirajuim valjcima tako da mogu da se guraju posebno ili vie njih istovremeno. Kod pominih parapeta iskorienost kapaciteta produktivne povrine iznosi 90- 95 %

GREJANJEDa bi razmnoavanje u stakleniku bilo uspeno pored dovvoljne koliine svetlosti, vlanosti vazduha i supstrata, potrebno je obezbediti i optimalnu temperaturu vazduha (10-12C u toku noi i oko 25C u toku dana). To se kod nas najee postie aktivnim grejanjem (tena i vrsta goriva, struja, gas...).U stakenicima i plastenicima, za zagrevanje, se sve ee upotrebljavaju kaloriferi odnosno ventilatori sa grejaem na elektrinu energiju. Mogu biti prenosivi ili statini. Kalorifer snage 1kW je dovoljan za 5 m staklenika. Njihova mana je to greju neujednaeno sa udaljenou od grejaa.

PROVETRAVANJE-

-

je proces u kome se vazduh iz staklenika sa vikom vlage i prekomerno zagrejan u periodu jake insolacije zamenjuje dovoenjem vazduha spolja koji je suvlji i hladniji. Provetravanje kod manjih staklenika se obavlja runo tako to se otvaraju krov, zidne klapne i ulaz. Dok se kod veih staklenika to vri ventilatorima.

Mehanizam za podizanje krova

ZASENAZasena se primenjuje gotovo tokom cele godine, a njena svrha je smanjenje temperature lista biljaka i smanjenje stresa biljnog materijala. Intezitet zasene zavisi od klime i lokacije objekta, kao i od primenjene metode razmnoavanja biljaka.

Postoje razliiti naini zasene. Nekada se primenjivalo kreenje spoljnih zidova staklare, zatim postavljanje asure, poliesterske mree i td. Danas se koriste tkanine koje zasenjuju, redukuju odavanje toplote i otporne su na ultraljubiasto zraenje. Zasena moe biti i automatizovana, sa senzorima koji reaguju na toplotu ili intezitet svetlosti.

HLADNE LEJEPrimenjuju se za: - Hladnu stratifikaciju semena sa izraenom dormantnou embriona ili dvostrukom dormantnou; - Kao sejalite liarskih i etinarskih vrsta koji se uglnom koriste kao podloge za kalemljenje;

- Kao oilite zelenih i poluzrelih reznica; - Za odrvenjavanje i privikavanje na soljanje uslove oiljenica iz staklare; - Kao pikirite za nedovoljno razvijene oiljenice do presadnje u prvu kolu; - Za oiljenice presaene u posude; - Za potrebe kalemljenja.

NEPROIZVODNI DEO RASADNIKAOvde se ubrajaju objekti koji se nalaze u okviru ekonomskog dvorita: kancelarije, hangar za maine i orua, razliiti magacini za skladtenje, hladnjaa, distributivni centar i td.

Nastreica za zasenu

MEHANIZACIJATRAKTORI

Traktori koji se koriste su jednoosovinski tokai kod kojih prednji i zadnji tokovi mogu bitii ili jednaji ili prednji manji od zadnjih, vuna snaga im je 10 kW, ili dvoosovinski sa pogonom na zadnjim ili na sva etiri toka uz mogunost blokade diferencijala. Vuna snaga im je od 5-50 kW.Menja traktora ima vei broj stepena prenosa 6-16 za hod napred i 3-16 za hod unazad. Na zadnjem delu se nalazi hidraulini podiza orua i prikljuno vratilo koje prenosi pogon prikljunim ureajima rotirajui staqndardnom brzinom od 540 obrtaja u minutu.

Jednoosovinski traktor sa jednim tokom

RAONI PLUG

Osnovni radni deo raonog pluga, pluno telo, vri deformaciju, drobljenje, prevrtanje, meanje i premetanje zemljine plastice. Pluno telo se satoji iz raonika, plune daske, plaza i kozlaca. Na pluno telo i ram pluga postavljaju se pomoni raoni delovi: crtalo, pretplunik, pero, a ree podriva.

PRSKALICEMogu biti pokretne, noene ili vune. Delovi prskalice su: pumpa, rezervoar sa mehanikom mealicom, filter za preiavanje, regulacioni ventil, manometar, cev za odvoenje vika tenosti, slavine, pasprivai, rampa.

ALATKE I PRIBORVeoma je vaan pravilan izbor odgovarajuih runih alatki kako bi prozvinja bila uspena. Alatke slue za osnovnu i dopunsku obradu zemljita, rasipanje ubriva, izradu leja i brazdi, setvu, maliranje, rasaivanje i td.

VAENJE, KLASIRANJE, PAKOVANJE I SKLADITENJE SADNICAVaenje sadnica moe da se vri runo, aovom, ili mainski, specijalnim plugovima. Vaenje sadnica se obavlja U jesen po zavretku vegetacije ili U prolee pre kretanja iste. Nakon vaenja sadnice se vezuju u snopove. Sve zakrljle, nedovoljno razvijene, bolesne sadnice se odbacuju. A sadnice se prenose do mmesta gde se vri sortiranje (obavlja se po oblanom vremenu ili ispod nastreice kako bi se spreilo isuivanje korenovog sistema). Posle klasiranja I prebrojavanja sadnice se presuju ili krae ili due trape.

Umesto trapljenja sve ee se sadnice ostavljaju u hladnjae sa kontrolom temperature i vlage. U njima se uvaju u plastinim vreema ili nezapakovane. Uprolee ne dolazi do otvaranja pupoljaka sve dok se neizvade iz hladnjae to produava sezonu presadnje.

KOLOVANJE SADNICAKako bi se zadovoljile potrebe trita koje zahteva sadnice razliitog oblika krune, visine, sa jednim stablom, sa vie stabala, gnezdaste sadnice i td. Primenjuje se kolovanje sadnica. Sadnice prolaze najee kroz tri kole, to znai da se presauju tri puta. A da bi neka sadnica mogla da se presadi iz jedne u drugu pkolu treba da ispuni odreene uslove i standarde koji su strogo propisani.

Za proizvednju sadnica generativnim putem veoma je vano odabrati kvalitetno seme. Seme se sakuplja sa zelenih povrina, arboretuma i td. tako da dolazi do samooplodnje, ukrtanja u srodstvu i slino. Kao posledica toga dolazi do promenljivosti koje se odraavaju na kvalitet biljaka.

Oznaka sadnica koje se koriste za poumljavanje. Prvi broj predstavlja broj godina provedenih u sejalitu, a drugi broj godina u pikiritu. Ove sadnice su bile jednu godinu u sejalitu i nisu presaivane.

PROIZVODNJA SADNICA U POSUDAMASadnice proizvedene u posudama je mogue presaditi u bilo koje doba godine jer se ne naruava kontakt korena sa supstratom. Kod kontejnerske proizvodnje korenov sistem nije deformisan a dimenzije sadnica dostiu visinu i viu od propisane za krae vreme.U upotrebi su klasie posude, set kontejneri, razloivi kontejneri (tresetne posude, papirne posude), nerazloive posude (kontejneri od tvrde plastike), kontejner-supstrat (tresetne kocke, kocke od kamene vune, tresetne pelete).

ZALIVNI SISTEMIBiljke se mogu zalivati na razliite naine kao to su: povrinsko navodnjavanje, vetaka kia, samohodnim rasprivaima tifonima, sistemom kap po kap, mist sistemima i stvaranjem vetake magle.

TRUNICA POEGAProces sakupljanja, skalditenja i distribucije semena se odvija u nekolko koraka: 1. Semenski materijal se prikuplja iz semenskih sastojina (sakuplanj semena se obavlja uz pomo razliitih orua);

2. Prevoenje semena do trunice nakon ega sledi truenje (iarice) i odvajanje razliitih neistoa od semena (golosemenice);

3. Pakovanje semena i stavljanje deklaracije;

4. Skladitenje semena u hladnjae.

Hladnjaa mora da ima istaknute podatke o zalihama semena.