diplomski fizicko

7/18/2019 Diplomski fizicko

http://slidepdf.com/reader/full/diplomski-fizicko-56978fa96b712 1/51

Дипломски рад

Мини спортске игре за развој брзине и спретности децепредшколског узраста



Садржај

• Увод................................................................................................................................................

1.1.Дефинисање појма спорта...................................................................................................................

1.2.Историја спортских игара...................................................................................................................

• Развој игре у свету

.......................................................................................................... ......

• Развој игре у нашој земљи.....................................................................................................

• на!ај спортских игара..............................................................................................................

1.". #ктуе$ност спорта.............................................................................................................................

1.%. &шпте мотори!ке спосо'ности

......................................................................................................

2. (портске игре у е$ементарном о'$ику..............................................................................................

2.1. )уд'а$...............................................................................................................................................

2.2. *ошарка ............................................................................................................................................

2.+. &д'ојка ........................................................................................................................................... ..

2.". Рукомет

.............................................................................................................................................

2.%. ,енис ................................................................................................................................................

+. Де!је игре ............................................................................................................................................

+.1. Де!ји

фуд'а$.........................................................................................................................2-

+.2. Де!ја кошарка............................................................................................................2

+.+. Де!ја од'ојка.............................................................................................................+2



+.". Де!ји рукомет............................................................................................................++

+.%. /редности спорта за

девој!и0е...................................................................................................+%

+.. /раво време за спорт........................................................................................................+%

+.. 3адарено дете и врхунски спорт.....................................................................................+

+.-. на!ај спорта за развој де0е............................................................................................"4

". 5етодо$огија истра6ивања................................................................................................................

%. акљу!ак...............................................................................................................................................

. 7итература...........................................................................................................................................

• Увод

(портска игра пру6а 'огатство до6ивљаја који се испољавају у виду

осе8ања 6ивотне радости9 раздраганости9 ср:'е и с$. ;$аготворност ути0аја

с$о'одне игре и спорта пове8ава се њиховим изво<ењем у ус$овима све6ег ваздуха9

отворене природе и$и игра$ишта. /оред тога што омогу8авају интензивно физи!ко

кретање9 игре пру6ају задовољство ствара$аштва и потре'е за с$о'одом ак0ије.

'ог ефектних органских ути0аја и пријатног емо0иона$ног тона игре и

рекреативни спортови могу знатно доприносити разоноди9 одмору и рекреирању9 то

јест9 поновном осве6авању радом ис0рпених психи!ких и физи!ких снага !овека.

Рекреативни спортови могу доприносити отк$ањању замора9 подизању и

одр6авању радне спосо'ности9 у!врш8ивању здравља и за'ављању. =има се могу

развијати и формирати неке зна!ајне мора$но>вољне осо'ине. ?@<утим 9 м$аде

тре'а упозорити да у игри и спорту9 као и у 6ивоту9 постоје прави$а понашања која

су понекад спе0ифи!на9 а$и не одударају од устаљених норми људског понашања.,ај посао васпита!а није $ак ни једноставан9 јер захтева упорност и дос$едност

како 'и де0и и м$адима одре<ене норме понашања поста$е навика. У раду тре'а

непрекидно исти0ати како осим упорности9 воље9 снаге и технике9 спортиста мора

да има и општељудске осо'ине које красе правог спортисту. ато упоредо са

ве6'ањем те$а тре'а неговати и дух.



• Дефинисање појма спорта

(порт је вишедимензиона$ни и с$о6ен феномен. /оред такми!ења9

подру!је спорта о'ухвата со0ија$не9 психо$ошке9 економске9 по$ити!ке9 педагошке9

нау!не9 меди0инске9 фи$озошке9 ре$игиозне9 ку$турне9 правне и друге вредности.

(порт је друштвена појава9 са спе0ифи!ним со0ија$ним функ0ијама и израз је

одре<ених друштвених потре'а. (о0ио$огија спорта проу!ава зависност спорта од

друштва9 а$и и његов повратни ути0ај на друштвене токове. Aкономски аспекти

ус$овљени су комер0ија$ним замахом. &вај аспект 'итне односе у спорту саг$едава

кроз економску $огику и свет нов0а9 који данас угро6ава поље игре9 која је некад

'и$а суштинска компонента спорта. *у$турни аспект спорта је9 тако<е9

незао'и$азан за со0ио$огију спорта. (порт је феномен ку$туре9 на!ин 6ивота

савременог друштва9 део свакодневног 6ивота људи.

Уко$ико једна појава додирује и осмишљава ку$туру и на!ин 6ивота ширег

круга људи9 мора приву8и па6њу не само со0ио$огије спорта9 ве8 и других наука

Bсо0ио$огија ку$туре9 со0ио$огија с$о'одног времена итд.C. #нтроп$ошки приступ

истра6ује спорт као 'ио> психо>со0ио>ку$турну појаву9 односно у којој је мери

модерни спорт спојив са архаи!ним мента$итетом и ко$ективном свеш8у.

/о$ити!ки аспект зна!и да се спорт9 изме<у оста$ог9 посматра као средство

по$итике. &н је9 наиме9 све више у с$у6'и одре<ене идео$огије и др6авних



интереса9 а по$ити!ке структуре некада пресудно ути!у на карактер и уо'$и!авање

спорта. (о0ио$огију спорта занимају о'а поменута аспекта Bекономски и

по$ити!киC9 а$и и друге сродне дис0ип$ине Bекономика спорта9 со0ио$огија

по$итике и праваC у свој о'им и садр6ај укљу!ују поменута питања.

/о$итико$ошки приступ ана$изира спорт као однос друштвене мо8и и ути0ај

по$ити!ких структура на његово функ0ионисање.

5ора$ни и хумани аспекти су уто$ико зна!ајнији уко$ико се више

угро6авају9 тамне и гу'е мора$не вредности. 5ора$ у спорту9 питање хуманизма9

'и8е веома ва6но за даљи развој спортаD то тре'а посматрати кроз призму

хуманисти!ког мора$а.

/равни аспект спорта постаје све актуе$нији. 3ерешена питања врхунских

спортиста9 природа професиона$них односа у спорту9 професиона$ни уговор ипре$азак игра!а из к$у'а у к$у'9 стварни по$о6ај врхунских спортиста и

професиона$а0а > само су нека од питања на која је потре'но дати одговор.

/едагошки аспект спорта утемељен је у тради0ији фи$о$ошко>педагошких

списа EFE века. (порт се посматра као темељ о'разовања и васпитања9 до'ија

орео$ магијског и ку$турног инструмента. /едагогија физи!ке ку$туре и педагогија

спорта разматрају спорт као васпитни !ини$а09 те6њу м$адих људи да се

самоусавршавају кроз спорт9 а$и и као стварање ко$ективног духа путем спорта и

такми!ења.

/итање спорта посматра се у функ0ији свестраног о'разовања и ширења

ку$туре9 као опште гаран0ије напретка.Историјски аспект се односи на порек$о и

настанак спорта9 про'$ем спорта у ранијим епохама. &ва оријента0ија има извесне

резерве према покушајима да се теорија изгра<ује само на универза$ним тврдњама9

да се појаве третирају изван времена и простора. (порт је ограни!ен одре<еном

историјском епохом9 друштвеним системом9 типом ку$туре9 актуе$ним дога<ајем

итд. 3астанак9 развој9 промена су појмови и категорије који нај!еш8е представљају

по$азну основу у ана$изи спорта.

Aстетски аспект спорта зна!ајан је у оној мери у којој спорт представља

уметни!ко де$о9 извор естетских осе8ања и до6ивљаја. Aстетски садр6ај9 форме

естети!ке активности9 нису предмет разматрања со0ио$огије спорта9 ве8 естетике

спорта. /остоје оз'иљни покушаји да се заснује и конституише ова дис0ип$ина.

Данас је наро!ито актуе$на естетика спектак$а9 као нека врста GкостимизиранеG



представе.

,ехни!ки аспект односи се на средства која се користе у спорту9 а која

представљају проду6етак људских !у$а и мо8и. (порт је знао да искористи

модерне GпадавинеG технике у спектаку$арне сврхе.;ио$ошки аспект односи се нафизио$ошке про0есе који се дешавају у организму спортисте > наро!ито до'ија на

зна!ају у времену з$оупотре'е спорта.5еди0ински аспект спорта односи се на

здравствено стање спортиста9 спорт као норма$ну и$и пато$ошку појаву9 на

превентиву у спорту итд.5ог$и 'и се навести и други аспекти спорта9 а$и његова

0е$ина 'и и даље изми0а$а.

• Историја спортских игара

Историја спорта је историја људске врсте. Hош од праскозорја !ове!анства

наши пре0и такми!и$и су се пред својим сап$емени0има. ;и$е су то уг$авном игре

које су с$у6и$е као до'ар тренинг за стварне ситуа0ије I $ов и 'итке са другим

к$ановима. ,ако<е9 уг$авном су се одр6ава$е током тради0иона$них светковина9

као што су 6етва9 промена годишњих до'а.

Историја спорта нам омогу8ава да $акше саг$едамо и схватимо друштвене

промене и реа$но саг$едамо њихов ути0ај на спорт. Историја спорта и спортски

истори!ари нам могу пру6ити детаљну с$ику како је спорт изг$едао у прош$ости.

Истори!ари спорта прона$азе и испитују везе изме<у спортова и њихових

раз$и!итих контекста9 прате и проу!авају непрекидне промене које су се дешава$е9

дешавају се и дешава8е се у спорту9 и дају нам могу8ност да саг$едамо 0е$окупну

с$ику садашњег спорта.

Иако су се игре, тачније спортови, развијали на све четири стране земаљске кугле, свакако највећи историјски утицај имале су античке Олимпијске

игре. Прва игре су одржане 77. године пре нове ере у Олимпији . Установљено је

прави$о да за време трајања игара9 сва непријатељства морају о'авезно да престану

и да в$адаJ(вети мир. ($а'љењем анти!ке Kр!ке9 појави$а се мо8на и 'ездушнија

империја I Римско 0арство. Док су Kр0и сматра$и спорт I &$импијске игре



мирољу'ивим на!ином да се кроз јавно такми!ење види у ком граду I др6ави

стасавају нај'оље ат$ете9 спортисти9 потом0и Рому$а и Рема има$и су нешто

сасвим друга!ије на уму. 3а ред су стиг$е г$адијаторске игре. &д старог Рима

по!е$о је наг$о пропадање спорта. Дуго му је тре'а$о да стане на ноге и да се врати

на по!етак I од ду!е човекове.

5ноге спортске гране до'и$е су кона!ан о'$ик у Aнг$еској I 'окс9 тенис9

фуд'а$9 раг'и. имски спортови развија$и су се у 3орвешкој. У другој по$овини 1.

века модеран спорт по!иње да представља спој древних и модерних дис0ип$ина.

&др6ан је на вековима старом стадиону J/анатинаикоL. ,акми!ења су 'и$а у

спринту9 скоковима9 'а0ању диска и копља9 верању уз конопа0 и рвању. &'новљене

&$импијске игре су садр6ава$е и такми!ење у ат$ети0и9 гимнасти0и9 'и0ик$изму9

стрељаштву9 п$ивању9 ма!евању9 дизању т@гова9 тенису и рвању.

• Развој игре у свету

" другој половини #$. века модеран спорт почи%е да се развија и на

овда!%им просторима. Пјер &е 'у(ертен је дао идеју за о(навља%е Олимпијски)

игара на скупу у Сор(они #*$+. године. Прве модерне Олимпијске игре одржане су

#*$. године у тини. Hувена$ова изрека -/ 01/1 2/ 345645 01/1 представља једну

од најстаријих порука у развоју игре. ,ако<е и у де$има /$атона и #ристоте$а и

других анти!ких фи$озофа на$азе се де$ови у којима се исти!е зна!ај односа

изма<у те$а и духа.

(редњовековна домина0ија 0рквених догми је за'рањива$а развој игара и

спорта. У до'а Ренесансе се поново јавља интересовање за игру и спорт9 а то

наро!ито исти!у у својим де$има реформатори шко$ства тога до'а Mех9 *оменски и

швај0ара0 /еста$о0и.

/о!етком 24. века ;и$ер и ;ејтендајк пишу о задовољству и психо$ошком

зна!ају де!је игре и игре уопште I спортске игре. а развој $и!ности познат је и Де

*у'ертенов текст сеји у спортској пси)ологији .8а институтима за 9изичку

културу у ССС:;у у <оскви 9ормирани су #$+=. године одсеци за развој 9изичког

васпита%а и спортски) активности. 'олеман >ри9ит, мериканац, се сматра

утемељивачем пси)ологије спортског развоја. Северноамеричко дру!тво је #$*.

год. Организовало други Светски конгрес спортски) игара.

Спортом се представља држава у свету, а9ирми!е %ено културно



(огатство и јача национална заједница. ?ако у свету почи%е да кружи Олимпијски

пламен. 8ајважније на Олимпијским играма није по(едити, него учествовати, као

!то ни у животу није најважнија по(еда него (ор(а. @елик је онај човек који

осваја не!то у часној (ор(и.

• Развој игре у нашој земи

&$импијски комитет у (р'ији је у 2414. год. прос$авио ве$ики ју'и$еј

144.год. постојања &$импијског покрета у (р'ији. вани!но &$импизам на т$уданашње (р'ије запо!ет је 14. фе'руара 114. год. када је у ;еограду основан

српски о$омпијски к$у'. *од нас се на спорт у то време г$еда$о са подозрењем и

подсмехом. 5@<утим9 присуство српског краља #$ександра &'ренови8а9 отварању

првих &$импијских игара модерног до'а у #тини 1-. год.9 оставио је ду'ок траг

на даљи развитак о$омпизма у (р'ији и спортских игара уопште.

&д тада у (р'ији по!иње 6ивља спортска активност. /ишу се дешавања са

с$еде8их о$импијских игара у /аризу9 7ондону и народ у (р'ији све више 'ива

заинтересован за спортском активнош8у. ,ако се 114. год. у ;еограду оснива(рпски &$импијски к$у'. а председника је иза'ран (ветомир Nуки89 капетан

српске краљевске војске. У то време су се одр6ава$е &$импијске игре у (токхо$му9

а краљевина (р'ија је има$а двоји0у представника Mедомира 5и$ошеви8а и

Драгутина ,омашеви8а у маратону.

Распадом ()РH9 о$импизам на нашим просторима је 'ио опасно угро6ен

санк0ијама Уједињених на0ија 12. год. нашој земљи су уведене за'ране на спорт9

науку и ку$туру. Oољом светских мо8ника9 наша земља је у!ествова$а у окрњеном

саставу I само поједин0и 'ез екипних спортова и 'ез на0иона$них о'е$е6ја.Oремесанк0ија B12. год. I 1%. год.C представља најте6е и најдрамати!није раздо'ље

нашег спорта.

Данас имамо раз$ога за понос и задовољство. 3аши спортисти остави$и су

ду'ок траг и знатно дорине$и попу$ариза0ији &$импијских игара. Имена таквих

ве$и!ина попут O$ада Див0а9 Игора 5и$анови89 Hасне Pекари89 'ра8е O$адимира



и 3ико$е Kр'и8а9 3овака Nокови8а9 #не Иванови8 и др. у8и 8е у ана$е светског

спорта.

• !на"ај спортских игара

У земљама широм света9 спорт9 рекреа0ија и игра унапре<ују здравље I дух

и те$о. &ни нас у!е ва6ним $ек0ијама из 6ивота о поштовању9 $идерству и

сарадњи. &ни промовишу једнакост за све и премош8авају раз$ике ме<у људима.

/рема мишљењу истори!ара физи!ке ку$туре9 спорт је настао веома рано,

кад и прво људско дру!тво, у старим цивилизацијама гипта, Персије, Индије,

'ине, >рчке. О(ично се сматра да је настао из игре и да је средство за(аве и

разоноде у доколици.

Уг$авном спорт је везан за такми!ење9 надметање9 'ор'у где !овек у$а6у8и

максимум својих спосо'ности9 6е$и да грани0у постигнутог помери напред и$и да

од свог рива$а 'уде за нијансу 'ољи. Данас спорт има много шире суштинско

зна!ење9 па се нај!еш8е сре8е као вид физи!ке ку$туре у ваннаставним

активностима и$и рекреа0ија уопште. Mовеков организам је предви<ен за

покрета!ку функ0ију9 па је приме8ено да се код људи који су физи!ки неактивни

појављују раз$и!ити пореме8аји здравља и смањење функ0иона$них спосо'ности.

,ако је и код детета9 потре'а за физи!ким кретањем представља једну од основних

његових 6ивотних потре'а засновану на 'ио$ошким нормама раш8ења и

развијања.

• #ктуелност спорта

(портисти9 тренери9 педагози физи!ке ку$туре и други у!есни0и у спорту9

одговарају раз$и!ито на питања шта је заправо спорт. (у6авање подру!ја игре9

гу'љење игра!ког е$емента јесте најве8а замка и загонетка у спорту и садр6ана је у

питањуD јесу $и спортисти они који се9 тек с времена на време и презиру8и сваки



напор9 препуштају некој игри на отвореном9 они који се 'аве њиме само ако су

приморани9 они који су само посматра!и.

У односу на раније9 тради0иона$но схватање спорта9 !ини се да је потре'но

ре8и шта се подразумева под савременим спортомD у питању је један е$асти!ниепитет који више говори о ономе ко га употре'љава9 него о појави о којој је ре!.

ато 'и увек тре'а$о разграни!ити о којој врсти спорта се говори9 шта се

подразумева под спортом итд. Данас се за спорт кроз пра8ење и навијање занима

скоро по$овина !ове!анства. 5е<у онима који се интересују на$азе се људи

раз$и!итог по$а9 узраста9 ку$турног нивоа9 раз$и!итих по$ити!ких и ре$игиозних

у'е<ења.

/роизводња потре'а у спорту неодвојива је од на!ина и $огике производње9

на!ина свакодневног 6ивота људи у савременом друштву. (о0ио$огија у својимана$изама узима у о'зир ове спе0ифи!ности покушавају8и да одговори на питање

зашто је спорт данас тако попу$аран. (вака људска де$атност има за 0иљ

задовољавање одре<ене потре'е. У друштву приватне својине и ро'не производње

и спорт постаје капита$ однос9 професиона$изује се9 поприма комер0ија$не наносе.

/рофесиона$но>комер0ија$ни спорт је идеа$ни с$у!ај де$атности која мо6е

с$у6ити за задовољавање масовних потре'а пу'$ике. &н је реак0ија на

немогу8ност да се задовоље друге универза$није потре'е. 3а тај на!ин спорт нуди

потре'у за компенза0ијомQ у!ествују8и као пасивни г$еда$а09 !овек тра6и за'орави 'ег од свакодневних 6ивотних про'$ема. /рофесиона$ни спорт је спе0ифи!ан

о'$ик друштвене производње који се скоро законито јавља у ус$овима ро'не

производње и приватне својине. &н се ук$апа у друштво конкурен0ије и такми!ења

и носи све оне противре!ности потроша!ког друштва Bмасовна производња9

могу8ност задовољавања масовних потре'аC.

*ао на!ин производње друштвеног 6ивота9 спорт производи по'еднике и

пора6ене9 а све то происти!е из репродук0ије супарништва и такми!арског духа.

&н поприма одре<ене садр6аје9 карактер9 прав0е и вредности у зависности одконкретно историјских ус$ова9 структуре друштва у !ијим се оквирима развија.

(портска такми!ења9 на раз$и!ите на!ине9 изра6авају вредности и односе који

реа$но постоје у друштву и ме<у људима.

,ра6е8и одговоре на постављена питања9 со0ио$ози констатују да се

прив$а!ност спорта ог$еда у с$еде8емD



Спорт као 9изичка активност је плодотворан з(ог развоја индивидуални)

9изички) снага и као такав привлачан је за целокупну популацију, посе(но за младе

људе, као игра и за(ава, спорт испу%ава сло(одно време млади), ствара

задовољство и подиже радост живље%а. Спорт је активност која иску!ава и

потврAује сопствене могућности, суочава са новим изазовима и животним

авантурама ; он је својеврсна ла(ораторија у експериментиса%у новим животним

искуствима.

Спорт је до(ровољно и ненаметнуто друже%е ; у %ему се остварује

специ9ична спрега индивидуалности и заједни!тва Bспремност за сарад%у,

спосо(ност да се жртвујеC. Dа неке појединце и групе, спорт .је привлачан као

посао, про9есија, као занат који је до(ио своје значајно место у дру!твеној

подели рада. Спорт привлачи младе као (изнис и о(лик привреAива%а који доноси

значајне, а понекад и надпросечне при)одеE ова 9ункција спорта мани9естује се и

кроз статусну потро!%у.

Спорт као спектакл привлачи велики (рој људи ; за)ваљујући спектаклу који

се тро!и као свака друга ро(а, развио сеспортски туризаму о(лику новог

путујућег човечанства. Спорт младе људе привлачи з(ог свог ритуала, који се

понавља на спортским (орили!тима, производећи своје јунаке и жртве. Спорт је

о(лик вер(алне и невер(алне комуникације путем које се !аљу и примају поруке

Bсим(оли, покрети, говор тела, изрази лица итд.C

Спорт је канал дру!твене покретљивости и а9ирмацијеE нарочито до(ија

на значају када су други институционални канали затворени за дру!твену

промоцију млади). Спорт ствара своје идоле, звезде спорта са којима се многи

иденти9икујуE идоли се производе тако да се (рзо тро!е и кратко трају. Он је

привлачан јер се доживљава као не!то изузетно, несвакида!%е и нерутинско.



• $пште мотори"ке способности

Fизичка активност је свака рекреативна или компетитивна активност

којој су у основи покрет и промена положаја тела, с циљем да се постигне

резултат који зависи само од личне спосо(ности извоAача. Под појмом 9изичко

оптереће%е или 9изичка активност се у свакодневном говору често подразумевају

многи сродни појмови као !то суG 9изички рад, 9изичко веж(а%е, спорт,

такмичарске дисциплине, игра, 9изичко васпита%е, 9изичка култура.

Oе8ина аутора с$а6е се скоро у потпуности да структуру физи!ких

спосо'ности !овека !ине с$еде8е спосо'ностиD

H снага,

H (рзина,

H издржљивост,

H покретљивост и

H координација.

Брзина је спосо'ност да се у што кра8ем временском интерва$у пре<е што

је могу8е више. 5ада је 'рзина као физи!ка спосо'ност генетски ус$овљена9 на њу

се правовременим систематским радом мо6е ути0ати у одре<еној мери. /отре'на је

и адекватна активност која 8е предиспози0ију претворити у реа$ну спосо'ност.

3еопходно је9 у 0иљу развоја 'рзине још у најранијем узрасту9 форсирати ве6'е за

развој 'рзине кретања9 а посе'но за развој фреквен0ије покрета. 3еопходно је да

м$ади фуд'а$ери ве8 на самом по!етку о'уке сав$адају основе фуд'а$ског тр!ања.

/рави$на техника тр!ања9 осим што ус$овљава постизање ве$иких 'рзина9

истовремено омогу8ава и економи!но трошење енергије9 што је у једној дуготрајнојспортској активности9 као што је фуд'а$ска игра9 од веома ве$иког зна!аја.

%рзина изво&ења елемената технике > /оред 'рзине поједина!них покрета

при$иком изво<ења појединих техни!ких е$емената9 као што су удар0и по $опти9

дри'$инзи итд. а фуд'а$ере је веома 'итна спосо'ност во<ења $опте у

максима$ној 'рзини. Oо<ење $опте9 поред ве$ике 'рзине тр!ања9 захтева и високу



техни!ку умешност у контро$исању $опте. &ва спосо'ност је веома ва6на

при$иком изношења $опте из од'рам'ене зоне и при$иком изво<ења контранапада.

/ри$иком ве6'ања тре'а о'ратити па6њу да $опта увек остане у поседу игра!а9

мада ситуа0ије на терену понекад дају игра!у при$ику да се'и да нешто ду6и фор.

Oе6'е за развој спосо'ности 'рзог во<ења $опте9 као и претходне ве6'е9 намењене

пове8ању 'рзине тр!ања9 тре'а радити са одговарају8им паузама9 које омогу8авају

потпун одмор9 а ве6'ање тре'а прекинути9 !им се појаве зна0и умора.

%рзина такти"ког деловања > Иако ова спосо'ност у 'итној мери зависи и

од психи!ких про0еса мишљења9 предви<ања9 широке пер0еп0ије9 а тако<е и од

искуства фуд'а$ера9 у мотори!ком смис$у9 'рзина такти!ког де$овања је ипак

најс$и!нија комп$екснијим формама реаговања у с$о6еним ситуа0ијама. &вде се

веома !есто јавља могу8ност из'ора ве8ег 'роја решења9 а$и од 'рзине реаговања и

исправности из'ора решења за које се фуд'а$ер опредељује9 зависи и кона!ан успех

такти!ке ак0ије. 5ного'ројним такти!ким ве6'ама9 у којима постоји могу8ност

из'ора ве8ег 'роја решења9 а која тренер и$и саигра! одре<ује и на која тре'а

адекватно и 'рзо одговорити9 мо6е се у зна!ајној мери усавршити ова спосо'ност.

(посо'ности покрета постају рафинираније9 покрети се 'оље координишу9 а

упаљиво се развија и спосо'ност одр6авања равноте6е. (ва де0а у$азе у

предшко$ски период са раз$и!итим спосо'ностима покрета које су стек$и и

усавршава$и у периоду свог раног детињства Bовде спадају прави$ан седе8и став9

равноте6а и ходањеC. У току првих година 6ивота де0а усавршавају своје

$окомоторне спосо'ности и спосо'ности манипу$исања9 што их оспосо'љава за

сна$а6ење у непосредном окру6ењу. Oременом по!иње да се развија оно што се

зове структура опште покретљивости9 која о'ухвата скокове9 'а0ање9 хватање и

тр!ање.

>ипкост је спосо(ност извоAе%а покрета са !то већом амплитудом. Она

са једне стране зависи од ме)аничке структуре згло(а, тј. од начина повезива%а

ко!тани) полуга и слично Bзгло( колена, згло( лактаC и са друге стране, од

истегљивости меки) ткива актуелни) за дати згло( и за дати покрет. 3а гипкост

ути!у више фактора9 као што суD температура спољашње средине9 време рада9

узраст9 емо0иона$но стање9 претходна активност и др.

/од издр6љивош8у се подразумева спосо'ност да се нека активност врши

ду6е времена9 'ез сни6ења њене ефикасности. Другим ре!има9 издр6љивост је



спосо'ност супротстављања замору. *ада је ре! нпр. о фуд'а$у9 мо6емо ре8и да је

то спосо'ност изво<ења с$о6ених моторних ак0ија у грани!но високом темпу у

току 0е$е игре.

Окретност је спосо(ност (рзе и тачне промене положаја тела у простору,као адекватног одговора на појаву изненадног сигнала кроз ациклично,

нестереотипно крета%е. &кретност је у првом реду ус$овљена координа0ијском

с$о6енош8у покрета. *оордина0ијска с$о6еност се изра6ава кроз потре'у

ме<усо'ног уск$а<ивања покрета9 који се врше истовремено и$и један за другим9 на

нестереотипан а$и сврсисходан на!ин9 у 0иљу решавања постављеног задатка.

($еде8и фактор који одре<ује спосо'ност окретности је та!ност покрета9 и то у

односу на простор9 у односу на време и у односу на дозирање си$е покрета.

Снага се најче!ће одреAује као спосо(ност савладава%а споља!%еготпора, тј. спосо(ност супротставља%а том отпору, помоћу ми!ићни)

напреза%а. У току игре9 дете уг$авном у току кретања сав$адава сопствену те6ину9

те6ину $опте и евентуа$но си$у9 коју у ус$овима дуе$>игре према њему усмерава

противни!ки игра!. Ус$ед тога он користи сопствену снагу9 у прва два с$у!аја9 да

'и сав$адао инер0ију сопственог те$а и $опте9 а у тре8ем с$у!ају9 да 'и се

супротставио настојању противника да до<е до $опте. :азни почеци крета%а,

у(рза%а, зауставља%а у великој (рзини, промене правца крета%а, скокови, ударци

по лопти ; најче!ћа су крета%а у којима се испољава снага.

/редшко$ски узраст о'ухвата период од +. до . године > период раног

детињства и о'и!но се у пракси де$и на м$а<и узраст од +. до ". године9 средњи од

". до %. године и старији од %. до . године9 односно до по$аска детета у шко$у.

Раз$ике изме<у поменутих узраста нису тако оштре9 мада изузетака увек има. Ипак9

могу се иста8и одре<ене посе'ности у морфо$ошко>физио$ошком и психо$ошком

пог$еду. /ре него што изнесемо неке од 'итних раз$ика када су у питању ове

!етири категорије тре'а дати један општи пресек узрасних карактеристика за де0у

од +. до . године. а де0у м$а<е групе од + I " године 'ирају се игре са

једноставним9 разумљивим и интересантним садр6ајем9 $аком зада0има и

прави$има. Де0у овог узраста задовољава сам про0ес кретања9 њих не интересује

резу$тат игре9 ве8 у$оге које узимају на се'е и замишљена ситуа0ија. ,ако се оно са

задовољством пров$а!и9 тр!и9 поскакује9 сакрива... Oише им одговарају у$оге

с$ед'еника9 где сви имају исте задатке и кре8у се на исти на!ин9 а издвојену у$огу

преузима васпита!.



а де0у средње групе од " I % година 'ирају се игре са с$о6енијим

садр6ајем9 те6им зада0има и прави$има. &на су 'р6а9 окретнија и издр6љивија од

трогодишње де0е.;оље се сна$азе у простору9 имају развијенију па6њу9 пам8ење и

мишљење и ве8е кретно искуство.У игри дете мо6е да има издвојену у$огу јер је

заинтересовано да $ови и хвата оста$е као и да 'е6и да не 'и 'и$о ухва8ено.#$и и

поред ве8ег интересовања и искуства у појединим играма9 издвојену у$огу тр'а да

има васпита!. У односу на претходни период кретање је знатно поправљено и

усавршено9 рад руку и ногу је уск$а<енији9 координа0ија је 'оља9 мање је

сувишних и неконтро$исаних покрета. равноте6а је знатно 'оља I дете9 на пример9

ве8 мо6е ду6е времена да стоји на једној нози. &ва !ињени0а упу8ује на нешто

друга!ији приступ при из'ору те$есних активности и мотори!ких задатака9 пре

свега да ве6'ања могу 'ити с$о6енија9 мотори!ки зада0и те6и и да ве6'ања могу

ду6е да трају. (к$оност према подра6авању9 имита0ији9 још увек је доста

изра6ена9 те је као метод рада тре'а примењивати. Дете се само о'$а!и и св$а!и9

пење уз степени0е и умногоме је самоста$није у свим активностима.

а де0у старије групе од % I година 'ирају се игре са те6им зада0има9

прави$има и 'огатијим садр6ајем у којима има више издвојених у$ога. ,акве игре

изискују ве8е психо I физи!ко анга6овање у извршавању одре<ених задатака. *од

де0е ове узрасне групе се постепено аутоматизују поједини о'$и0и кретања

Bходање9 тр!ањеC. Имају више знања и искуства9 'р6а су9 окретнија и

сна$а6љивија у простору од петогодишњака. &на могу дос$едно да извршавајуправи$а игре. *од њих је изра6ена 6еља за исти0ањем и спосо'на су и имају 6ељу

за ве8им напором. *оордина0ија покрета је доста по'ољшана9 сувишни покрети су

у знатној мери е$иминисани9 запа6а се уопште ста'и$ност и сигурност у

мотори0и.

/осе'но је карактеристи!но за овај период да аутоматиза0ија покрета

по!иње све више да до'ија своје место у развоју моторике и да се сваким даном

усавршава. ,о се наро!ито приме8ује у разним о'$и0има тр!ања9 пењања9 'а0ања

и др. Де0а по!ињу да користе више једну руку9 једну ногу9 при доскоку до!екују сена врховима прстију9 стоје и ходају затворених о!ију9 што зна!и и да је и

оријента0ија у простору знатно по'ољшана. Де0а прихватају с$о6еније и те6е

мотори!ке задатке9 истрајнија су9 па6ња им је ста'и$нија9 интересовања се

диферен0ирају9 а раз$и!итост се све више запа6а. ($и!не констата0ије се односе и

на предшко$ски узраст9 с тим што се у примени ве6'ања и оте6авању мотори!ких



задатака мо6е и8и корак напред. Oе6'ање поприма карактеристике шко$ског

физи!ког васпитања > ово је на неки на!ин период повезивања предшко$ског и

шко$ског васпитања и о'разовања.

'рилаго&авање деце на тренинг

Мотори"ке способности

Развој мотори!ких спосо'ности тако<е не те!е равномерно. /остоје периоди

када се поједине спосо'ности у'рзано развијају9 да 'и затим наступи$и периоди

успоренијег развоја. /ериоди развоја током којих спе0ифи!ни ути0аји на

организам изазивају поја!ану реак0ију и као резу$тат те реак0ије могу се

произвести оптима$ни ефекти9 који се називају сензитивним периодима. ;рзина реаговањаи фреквен0ија покрета су спосо'ности које се развијају динами!но у

периоду од . до 11. и$и 12. године. Развој издр6љивости се са узрастањем

неравномерно мења9 а$и са тенден0ијом ка пове8ању. /ериод пу'ертета се сматра

веома сензитивним за развој аеро'не и анаеро'не издр6љивости.

(ардиореспираторна издр)ивост

*ардиореспираторна издр6љивост ни6а је код де0е у односу на одрас$е9 на

с$и!ним нивоима тренираности. 3аведена раз$ика пос$еди0а је мањег минутног

во$умена ср0а код де0е. *ада се ре$ативне вредности O&2маR користе за приказ

раз$ика у ве$и!ини те$а изме<у де0е и одрас$их9 раз$ике су ма$е и$и не постоје.

5ања запремина ср!аних шупљина и мања ко$и!ине крви у оргнаизму су раз$ог

мањег минутног во$умена ср0а код де0е у односу на одрас$е. Oиша ср!ана

фреквен0ија код де0е мо6е само де$ими!но надокнадити ни6и ударни во$умен9 те

је вредност максима$ног минутног во$умена ср0а ни6а од оне код одрас$их осо'а.

*рвни притисак је директно повезан са ве$и!ином те$аD ни6и је код де0е

него код одрас$их9 а$и дости6е вредности као код одрас$их осо'а у периоду

касније адо$ес0ен0ије годинама. Mак и при пове8аној ср!аној фреквен0ији9 укупна

ко$и!ина испумпане крви код де0е је мања него код одрас$их9 а$и пораст у артерио

I венској раз$и0и кисеоника9 о'ез'е<ује адекватно допремање кисеоника активним

миши8има. *ако се по'ољшавају кардиоваску$арне и п$у8не функ0ије при

континуираном развоју9 тако се пове8ава аеро'ни капа0итет. /$у8ни во$умени се

пове8авају до физи!ке зре$ости9 првенствено ус$ед пове8ања ве$и!ине те$а.



Изра6ен у односу на те$есну те6ину9 O&2маR код де0е с$и!ан је вредности

одрас$их9 а$и у активности као што је тр!ање9 де!је изво<ење је да$еко с$а'ије од

онога код одрас$их. O&2маR дости6е максимум изме<у 1. и 21. године код

мушкара0а и изме<у 1. и 21. код 6ена9 након !ега постепено опада.

Миши*на маса+ сила и снага

5иши8на маса се равномерно пове8ава упоредно са пове8ањем те$есне

те6ине од ро<ења до адо$ес0ен0ије. *од де!ака најве8и раст миши8не масе

пости6е се у пу'ертету упоредо са наг$им пове8ањем продук0ије тестостерона.

*од девој!и0а током пу'ертета изостаје изразити пораст миши8не масе. /ораст

миши8не масе код де!ака и девој!и0а првенствено је резу$тат хипертрофије

миши8них в$акана. *од осо'а 6енског по$а максимум миши8не масе дости6е се

изме<у 1. и 24. године9 а код осо'а мушког по$а изме<у 1-. и 2%. године9 с тим да јемогу8 и даљи развој уз одговарају8и тренинг и адекаватну исхрану. Уз при$адне

техни!ке инструк0ије9 упра6њавање адекватних ве6'и и надзор током тренирања9

тренинг си$е и снаге није посе'но ризи!на активност за преадо$ес0енте и

адо$ес0енте.

У узрасту од >14 година многа де0а су ве8 активни спортисти. 3а

родитељима је одговорност и 'рига о томе да $и је дете иза'ра$о нај'ољи спорт за

своје спосо'ности и период развоја. &сим врсте спорта тре'а водити ра!уна и о

ко$и!ини и интензитету тренинга. (аветује се да праве спортске тренинге тре'апо!ети тек након што дете напуни - година. /остоје + раз$ога која иду у при$ог тој

тврдњиD

Де0а са година кре8у у шко$у и ко$ико год да се до'ро адаптирају9 то ипак

за представља емотивни шок. /ериод адапта0ије на шко$у као нову средину траје

од месе0и до годину дана и де0а на то троше много енергије. (а навршених -

година дете је заврши$о адапта0ију на нови со0ија$ни статус везано за шко$у и

прате8е о'авезе9 а и моторни развој је сада комп$етиран. (а - година дете има

по6ељан психи!ки статус9 односно развијенију вољу и писменост. &во омогу8ујетренеру запо!ињање тренинга са доста до'ром про0еном психи!ких9 конативних и

когнитивних компоненти $и!ности и одре<ивања стратешког приступа у спортској

се$ек0ији.

У узрасту од >14 година де0и се препору!ују ве6'е о'$иковања9 истезања9

ве6'е за развој 'рзине9 ве6'е снаге9 а$и само оне са сопственим те$ом и теретима



до % кг. 3ај'ољи спорт за де0у у овом узрасту је онај који у коме се посе'на па6ња

о'ра8а на развој координа0ије. Oе6'ање са оптере8ењем тре'а запо!ети тек након

што се заврши пу'ертет.

#ктивности9 које се препору!ују у узрасту од >14 година суD ат$етика9п$ивање9 гимнастика9 к$изање9 скијање. Укљу!ивање де0е у екипне спортове9 као

што су фуд'а$9 кошарка9 од'ојка9 рукомет9 ватерпо$о9 хокејS9 препору!ује се након

што дете напуни 14 година. &'им ве6'ања се нај!еш8е мери недељним 'ројем

сати анга6овања. У тренингу за де0у од >14 година9 не 'и тре'а$о да пре$ази

сати ве6'ања недељно. &вај временски период се нај!еш8е поде$и на + тренинга и

1 такми!арски наступ9 када су у питању спортске игре. У спортовима где је г$авно

те6иште на спретности и спе0ифи!ној мотори0и9 као што су гимнастика9 ритмика9

уметни!ко к$изање9 овај фонд сати се пове8ава за 2 термина. ,ако<е9 сам по!етак

ве6'ања у овим спортовима се помера у предшко$ски узраст.

• ,портске игре у елементарном облику

• -удбал

)уд'а$ је9 нема сумње9 најпопу$арнији спорт. &вај епитет припада фуд'а$у

и као спортско>рекреативном садр6ају. а овај спорт су карактеристи!ни изненадни

и !ести о'рти9 с$о6ене9 непредви<ене и динами!ке ситуа0ије које пру6ају

изванредну могу8ност за креативност и самодоказивање9 као и незвесност у

пог$еду крајњег резу$тата. &ва спортска игра веома стиму$ативно де$ује на развој

и одр6авање психофизи!ких спосо'ности.

)уд'а$ је ко$ективна игра9 те односи сарадње и групног де$овања који се

стварају у току игре9 пру6ају изванредне могу8ности за формирање и усмеравање

прави$них ме<уљудских односа и сарадње.

5а$ишани нај'оље ве6'ају и изу!авају фуд'а$ску игру преко упрош8ених

о'$ика игара9 које де0а до6ивљавају као JправуL фуд'а$ску игру. *одовогфуд'а$ског Jшко$овањаL не тре'а те6ити никаквој перфек0ији покрета. Де0а

најпре тре'а да нау!е техни!ка вештине Bво<рње $опте9 шутирање $оптеC у гру'ој

форми и да на<у сопствени сти$ понашања са $оптом.

• .лементи технике фудбала



"дарац по лопти > &н се користи за у'а0ивање $опте у игру пос$е прекида9

за додавање изме<у саигра!а и за шутирање на го$. Удара0 као најосновнији

е$емент технике у фуд'а$у9 подразумева ударање $опте 'и$о којим де$ом те$а.

Удар0е раз$икујемо према де$у те$а којим преносимо снагу на $опту... /рема томе9

раз$икујемо удар0е ногом9 г$авом9 раменом9 грудима.

@оAе%е лопте > во<ења $опте могу 'ити право$инијска9 криво$инијска и

спе0ифи!на9 раз$и!итог темпа9 са и$и 'ез промене ритма. Игра! о'и!но води $опту

када не на$ази задовољавају8е решење за одигравање $опте9 када је износи из

казненог простора9 када 6е$и да прикрије своју намеру пре одигравања $опте9 када

кре8е у варање9 када претр!ава противника по завршеном варању. K$ава тре'а да је

подигнута да 'исмо има$и прег$ед распореда игра!а.

Прима%е лопте > Савремени 9уд(ал за)тева да се лопта прима у покрету,да се поведе, одиграва или !утира (ез застоја. Iопта се може примити ногом,

тр(у)ом, грудима и главом. /римање $опте тр'ухом дога<а се када се прима $опта

која се од'ија од т$а9 а игра! није у пози0ији и$и ус$овима да је прими на други

на!ин. &во примање се ре<е користи у игри. /римања $опте грудима могу да се

изводе уз спуштање $опте на т$о најкра8им путем и$и привременим задр6авањем

у ваздуху9 узодво<ење $опте у једну и$и другу страну9 уз преношење $опте преко

се'е и настављањем кретања са $оптом. *од примања $опте г$авом 'итно је

наг$асити да игра! мо6е $опту примити г$авом у месту9 ходу9 тр!ању и$и скоку.

*од овог примања прин0ип амортиза0ије је нај'итнији. Док је у додиру са т$ом9

игра! амортизује $опту савијањем ко$ена и спуштањем те6ишта9 а у скоку мора9

пос$е додира9 падати заједно са њом.

@ара%а Bдри(линзиC ; Oарања су радње помо8у којих игра! тре'а да осујети

дејство противни!ких игра!а и омогу8и реа$изовање сопственог и$и заједни!ког

п$ана екипе. Oарања морају да 'уду оправдана и да имају свој 0иљ.*ва$итет

поједин0а ог$еда се у спосо'ности да успешно примењује што више варања9

користе8и их у право време и у одговарају8ој ситуа0ији. :азликујемо два начина

вара%аG вара%а лоптом Bрад%е које играч изводи када има лопту или жели да доAе

у посед лопте, а може да реализује сопствену намеру само ако превари

противникаC и вара%а (ез лопте.

Одузима%е лопте ; &ва радња је супротна варању . Раз$икујемо три основне

ситуа0ије у којима покушавамо да одузмемо $оптуD када се противник са $оптом



на$ази окренут игра!у $и0емQ када се противник са $оптом на$ази игра!у са једне

и$и са друге стране и када се противник са $оптом на$ази игра!у окренут $е<има.

&дузимање мо6е да се изведе и пресе0ањем пута $опти и$и ометањем противника9

дају8и тако могу8ност саигра!у да одузме $опту и$и приморавају8и противни!ког

игра!а да оде са $оптом изван грани!них $инија терена.

Jе)ника голмана ; 3ајодговорније месту у тиму свакако9 припада го$ману. (

о'зиром да је то пос$едњи игра! екипе пред сопственим го$ом9 његове грешке су

нај!еш8е крунисане поготком у корист противни!ке екипе. адатак го$мана није

само !ување го$а. &н има нај'ољи прег$ед ситуа0ије на терену9 те мора да

распоре<ује игра!е за време ак0ије противни!ке екипе9 за време прекида игре9

односно9 за време досу<ивања с$о'одних удара0а9 индиректних удара0а итд.

• (ошарка

У новије време изгра<ено је више мини спортских 0ентара у месним

заједни0ама9 предузе8има и шко$ама у !ијем саставу се на$ази најмање једно

игра$иште за кошарку. Mесто се могу видети и с$о'одне површине9

опремљенеимпровизованим кошевима. *ада постоје просторни ус$ови> игра$иште

и кошеви9 за игру је потре'но још само $опта коју мо6е да на'ави сваки

заинтересовани поједина0. &во је 'рза и динами!на игра9 са доста уз'у<ења и

емо0иона$них до6ивљаја9 !ести су о'рти за време игре у резу$тату9 што сведоприноси распо$о6ењу и ствара посе'ну дра6 за у!еснике. &ва спортска игра

ути!е на развијање и одр6авање свих психофизи!ких спосо'ности и посе'но

'рзине9 издр6љивости9 окретности9 координа0ије9 пре0изности и снаге појединих

миши8них група пре свега ногу и руку.

• .лементи технике кошарке

Kутира%е > PутD основни прин0ип кошарке9 представља крајњу ак0ију

игре. /о$о6ај рукеDма$и простор изме<у $опте и д$ана шакеQ зг$о' савијен уназад9

пре шутирањаQ$опта !врсто ос$оњена на јагоди0е прстију. *он0ентра0ија је

неопходна9 за до'ар шут. /ре шутирања игра! мора 'ити у'е<ен да 8е у'а0ити.

*оордина0ија изме<у импу$са ногу и пру6ених руку је нео'и!но ва6на9 као и



до'ар из'ор врсте шута.

&одава%е је веома важан основни принцип, јер дозвољава (рз покрет и

контролу над лоптом у свим правцима. &о(ро или ло!е додава%е лопте зависи од

следећи) 9актораG равнотеже телаE )вата%а лопте и начина )вата%а лопте.Равноте6а те$а I Игра! тре'а да нау!и да контро$ише сопствено те$о9 пре него што

покуша да контро$ише $опту9 јер ста$на равноте6а те$а је оно што игра!у

омогу8ава до'ро додавање9 до'ар шут. До'ра равноте6а зна!и да су ноге

размакнуте9 стопа$а пара$е$на9 повијена ко$ена9 руке изнад струка9 отворени

д$анови9 опуштени прсти9 те6ина равномерно распоре<ена на стопа$има.

Lвата%е лопте > те$о увек тре'а да 'уде уравноте6ено9 са $агано повијеним

рукама да 'и се ухвати$а $опта9 са испру6еним и размакнутим прстима. /остоје

два на!ина хватања $оптеD високи и ниски. Др6ати па$!еве и прсте на истојудаљености са о'е стране $опте. 3икада не др6ати $опту на д$ану и$и на прстима.

*ада је то могу8е9 онај који хвата тре'а да направи корак ка $опти. Oа6но је савити

ко$ена и пру6ити руке да се ухвати $опта. У истом тренутку када $опта до$ази у

руке пре'а0ити те6ину на JзадњуL ногу.

&одава%е у груди са о(е руке I је додавање са раздаљине од + до метара9

мо6е се извести из покрета и$и из мировања. 7опта се додаје са висине груди и

прима у висини груди. Игра! тре'а прави$но да др6и $опту и савијене $актове9 уз

те$о. ,ре'а да направи корак према оном који додаје и$и да се '$аго нагне напред9истовремено када испру6и руку9 ротирају8и зг$о'ове. Додавање са две руке I ово

изво<ење је вр$о с$и!но претходном. 7опта сти6е до саигра!а9 пошто је прво

'а!ена о под.

&одава%е једном руком I овим додавањем се покривају средња и дуга

растојања. 5ора 'ити вр$о 'рзо. &'и!но се користи у против нападима. *ада је

$опта у висини о!ију9 игра! др6и $опту само руком којом 8е додавати9 а другом

одр6ава равноте6у. 7опта се 'а0а снагом која до$ази из прстију и зг$о'а.

&одава%е изнад главе са о(е руке I ово додавање се користи за кратка

растојања изме<у + и % метара. &'и!но га користи игра! виши од свог противника.

7опта се др6и изнад г$аве са о'е руке9 $актови су '$аго повијени. Игра! се пење на

прсте и$и кре8е напред према ономе коме додаје.

Lорог додава%е I ово додавање се користи када је $опта вр$о '$изу



противни!ког игра!а и када тре'а 'ранити $опту.

@оAе%е лопте > ,о је једини на!ин којим нам је дозвољено да ходамо и$и

тр!имо по терену9 са $оптом у ру0и. 7опту тре'а гурати под руком9 конкавног д$ана

и до'ро испру6ених прстију. &вај покрет 8е усмерити $опту у 6ељеном прав0у.3еопходно је нау!ити да се с$у6е са о'е руке. @оAе%е може (итиG у месту M

лопта се гура на доле иу покрету M лопта се гура од позади. Док се $опта води9 са

кратким од'ијањима9 игра!и тре'а да се штите испру6ивши с$о'одну руку9 да 'и

противника др6а$и даље од ње.

Ре! од(рана о'увата кон0епт вр$о с$о6еног рада. (ви игра!и могу 'ити

ве$ики од'рам'ени игра!и. &сим природних и физи!ких ква$итета9 неопходни

фактори су и агресиност и од$у!ност. Oа6но је да од'рам'ени игра! има до'ар

периферни вид и да у ком'ина0ији са игра!има користи ноге9 руке9 о!и и г$ас.3ајва6није је спре!ити противни!ког игра!а да постигне кош. &сновни од'рам'ени

став је са о'а пара$е$на стопа$а9 једно стопа$о '$аго из'а!ено напред. &а (и се

до(ро (ранило неоп)одно јеG држати (лаго повијена колена, раздвојене ноге, једно

стопало (лаго из(ачено напредEда се телесна тежина одржава на ногамаE

држати руке окренуте ка нападачу да (и се спречила (ило која врста !ута и

сузио противников видокруг, друга рука се држи ниско, на висини противниковог

колена, да (и се спречио дри(линг и промена правца.

• $дбојка

&д'ојка је спортска игра у којој су такми!ари одвојени преградом. &д'ојка

има вишеструки ути0ај на прави$ан развој и васпитање у!еника. &на знатно ути!е

на усавршавање функ0ија унутрашњих органа. /рави$ним из'ором ве6'и9

ком'ина0ијом раз$и!итих тренинга9 до'ијају се високе вредности у функ0ији

појединих органа.

&д'ојка9 као једна од најпопу$арнијих спортских игара има ве$ики зна!ај

јерD /ома6е оптима$ан раст и развој детета9 оте6ан ус$овима 6ивота и рада9 ути!е

на развој миши8а како 'и осигурао норма$ан развој ске$ета9 који је у овом узрасту

угро6ен.

/осе'но ути!е на развој манипу$ативних покрета9 зна!ајно заступљених у

о'разовно>васпитном про0есу9 !ија се неразвијеност манифестује пове8аним

утрошком енергије и 'рзом појавом замора9 ути!е на пове8ање функ0иона$них



спосо'ности апарата за дисање и крвоток9 подсти!е развој ре0ептора пресудних за

ефикасност адапта0ије на савремене ус$ове 6ивота и рада. &д'ојка9 као спортска

игра9 има ве$ики зна!ај на развој инте$ектуа$но>креативних спосо'ности9

унапре<ењу ме<усо'них односа и развоју ко$ективне свести у!еника.

• /ехника одбојке

,ехнику од'ојке !ини уг$авном пет основних е$емената. &ни садр6е $опте

на одре<ени на!ин. 3ајва6нији е$еменат од'ојке је од'ијање $опте прстима.

1C &д'ијање $опте прстима > 7опта се нај!еш8е од'ија прстима о'е руке9

ре<е прсњтима једне руке. &д'ијањем $опте изнад г$аве9 $опта се мо6е

додаватиунапред9 преко г$аве9 па !ак и 'о!но. &д'ијање $опте испред $и0а је веома

!ест на!ин додавања. /ри од'ијању ноге су нешто у раскораку9 ма$о повијене у

ко$енима и једна нога је у ма$ом искораку. ,е$о је ма$о повијено унапред. Руке су

подигнуте у висини !е$а и савијене у $актовима. Pаке су на одстојању од г$аве на

око 24 0м. /рсти су раширени9 '$аго повијени унапред. /ри од'ијању најве8и терет

подносе ка6ипрст9 средњи прст и па$а0. 7опта не сме да пада на д$анове. /ри

додиру $опте са прстима9 врши се испру6ање свих де$ова те$а.

2C &д'ијање $опте !еки8ем > Mеки8ем се $опта мо6е од'ити једном и$и

о'ема рукама. &сновни по$о6ај ногу и те$а код овог од'ијања иденти!ан је као код

од'ијања прстима са о'е руке. Раз$ика је у др6ању руку. &не су сад спуштене

потпуно опру6ене и у шакама састављене и !ине једну 0е$ину. *ао такве тре'а и да

де$ују при од'ујању $опте у сваком по$о6ају те$а9 сем ретких изузетака. &вакав

на!ин додавања тре'а да се примењује код средње и јако сме!ованих $опти и

примања сервиса.

+C Додавање једном руком у паду упијач; &вакав на!ин додавања примењуј@

се искљу!иво у од'рани и то кад је $опта да$еко испред игра!а. У најве8ем 'роју

с$у!ајева то се дешава када $опта пада из '$ока и нема другог на!ина да се она

од'ије. Игра! мора да 'уде у ни6ем по$о6ају9 одр6ава се једном ногом и 'а0а се

унапред за $оптом. &д'ијање се врши једном руком9 горњим де$ом шаке9 при !ему

игра! настоји да приву!е другу руку и до!ека се у паду на о'е руке. У том по$о6ају

прави стој 9 спушта се на о'е руке9 груди9 0е$о те$о.

"C &одава%е лопте прстима са о(е руке са падом у страну > а ово додавање

је потре'но да игра! увек заузме прави$ан по$о6ај те$а у моменту од'ијања у



односу према $опти9 'ез о'зира где се она на$ази. Ради до'рог додавања потр@'но

је да игра! заузме по$о6ај зависно од $опте9 где је она упу8ена.&вде је ва6ан и

однос према саигра!у9 јер упу8ују8и $опту9 игра! тре'а да 'уде окренут игра!у коме

упу8ује $опту. *од овог додавања игра! врши поваљку у страну по додавању $опте.

%C (ервиси > (ервис у од'ој0и представља по!етни удара09 тј. Уво<ење $опте

у игру. (ервисе де$имо9 према на!ину кретања руке при изво<ењу9 на сервисе

одоздо и сервисе одозго.*арактеристике сервиса одоздо су дуга уз$азна путања9

кретање $опте има високу пара'о$у9 !есто и по неко$ико метара изнад мре6е.

(ервис одоздо је сервис код којег се $опта од'ија песни0ом и$и приљу'љивањем

па$0ем и ка6ипрстом. /ри изво<ењу9 игра! је окренут 'оком ка мре6и9 нешто је

повијен и једна нога је у искораку. У $евој ру0и др6и $опту и из'а0ује је не много

високо9 испру6еном руком замахује и песни0ом и$и д$аном врши удара0. Сервис

одозго M NтенисO сервис дланом је најстарији о(лик сервиса. Судар са лоптом

може (ити ексцентричан, при чему лопта испољава е9екат лета у разним

смеровима.

Смечира%е > (вако сме!ирање се састоји из за$ета9 одскока9 судара $опте и

доскока. а$ет се врши у прав0у мре6е под раз$и!итим ус$овима9 што зависи од

места могу8ег судара и места на којем се на$ази игра! у моменту узимања за$ета.

:азликујемо два начина смечира%а. Pедан који је уо(ичајен и изводи се крета%ем

руке у сагиталној равни. &руги се реAе виAа и користи се у надиграва%у.

'арактери!е га крета%е руке у чеоној равни.

Jактика игре > /од тактиком игре се подразумева на!ин испољавања

технике и система игре и њихово при$аго<авање тренутној ситуа0ији надигравања.

&на се остварује на!ином изво<ења појединих де$ова технике9 као и стварањем

6ељеног ритма надигравања.

Qлокира%е > ;$окери су игра!и код $иније напада који настоје да онемогу8е

да сме!ерима $опта пре<е преко мре6е на њихову по$овину игра$ишта. ,у могу

у!ествовати један и$и више игра!а. &ни се кре8у уз мре6и0у докора0има9 др6е руке испред груди и ска!у испру6ају8и руке нагоре 0

• Рукомет

Рукомет данас има најширу примену пре свега у нашим шко$ама. а кратко



време и де!а0и и девој!и0е прихвати$и су ову спортску игру са ве$иким

одушевљењем. ,ехника рукометне игре је једноставна. (а друге стране9 за ову

спортску игру нису потре'ни ве8и материја$ни изда0и. 5о6е се играти на сваком

терену. Oоде8и ра!уна о симетри!ном анга6овању $еве и десне стране те$а9

мо6емо путем ове игре ути0ати на усавршавање норма$ног и усправног става.

Рукомет има ве$ики ути0ај и на развијање психофизи!ких осо'ина 'ез којих

се не мо6е замис$ити свестрано развијање $и!ности. /рема карактеру ове игре

наро!ито се мо6е ути0ати на развијање 'рзине. #ко посматрамо саму игру9

виде8емо да је наро!ито изра6ено 'рзинско тр!ање са $оптом и$и 'ез ње. &сим

тога спретност је једна од 'итних од$ика рукомета. (нага и издр6љивост се

развијају за време саме игре.

/омо8у спортских игара морамо настојати да о'ез'едимо симетри!ан развојорганизма. *ада је у питању рукомет9 онда настојимо да се зада0и хватања и 'а0ања

организују тако да се подједнако анга6ује $ева и десна рука.

• /ехника рукомета

(вако усвајање кретања у рукомету представља техни!ку припрему игра!а.

/од техни!ком припремом подразумева се усвајање одре<еног нивоа и степена

мотори!ких покрета. ,ехнику рукомета мо6емо поде$ити на кретање са и 'ез

$опте. У од'рани сва кретања су 'ез $опте9 а у нападу ве8ина кретања са $оптом.

'рета%е у нападу (ез лопте ; ,ехника кретања игра!а у нападу састоји се у

г$авном9 од природних е$емената кретања9 ходања9 тр!ања и скокова9 а који су

при$аго<ени одре<еним зада0има игре.(ваки игра! у нападу користи

право$инијско9 'о!но9 дијагона$но и по$укру6но кретање. У техни!кој припреми

рукометаша веома је 'итно остварити ве$ику реа$иза0ију максима$не ско!ности.

Рад руку у од'рани је један од 'итних е$емената игре у од'рани и подре<ен је

кретању игра!а. /окрети руку су усмерени на заустављање противни!ког

игра!анепосредним контактом9 '$окирању шута ка го$у9 као и затварању празног

простора према го$у.

Jе)ника рукомета са лоптом ; ,ехника игре са $оптом се користи и

доминира у фази напада. &на о'ухвата кретање игра!а при др6ању9 хватању9

додавању9 финтирању и шутирању $опте на го$.



&ржа%е лопте у рукомету је нај(итнија основа сви) елемената те)нике са

лоптом. " !колској те)ници постоје три начина држа%а лоптеG држа%е лопте

о(ема рукамаE држа%е лопте једном уз помоћ друге руке и држа%е лопте једном

руком.Сваки почетник мора да савлада све три те)нике држа%а лопте, како (и у

игри користио те)нику која му у датом тренутку одговара.

Lвата%е лопте је основни техни!ки е$емент рукометне игре9 која се

дефинише као на!ин помо8у којег игра! до$ази у посед $опте. /остоје три на!ина

хватања $оптеD хватање о'ема рукама9 хватање једном уз помо8 друге руке и

хватање једном руком.

&одава%е лопте у рукомету је једна од основних техни!ко>такти!них

е$емената и зависи од више фактора као што суD права0 додавања $оптеQ растојање

изме<у игра!а који додаје и игра!а који хвата $опту и удаљеност и активностпротивника. Додавање $опте једном руком изнад рамена је основно додавање у

рукомету. &вај техни!ки е$емент могу8е је раставити на с$еде8е де$овеD додавање

$опте у по!етној пози0ији за из'а!ајQ замах и из'а!ај $опте и пра8ење $ета $опте.

*од додавања $опте дугим замахом у висини г$аве о'и!но се користи за$ет од два

до три корака BтрокоракC.

Kутира%е на гол ; Oе8ина 'а0ања на го$ по карактеру изво<ења је с$и!на

додавању9 са раз$иком што се шутирање на го$ изводи једном руком9 а у изузетним

ситуа0ијама о'ема рукама. Према месту извоAе%а !утеве делимо наG са позицијеспољног нападача M скок !утевиE са позиције кружног нападача BпивотменC M

извоAе%е са падом и скоком у голманов простор и са позиције крила M !утеви са

ускоком, ерет и полуерет.

@оAе%е лопте ; Oо<ење $опте се користи у с$у!ају индивидуа$ног контра

напада и$и кад се ука6е при$ика директног продора ка противни!ком го$у. 7опта

се води потискивањем д$аном и прстима једне руке према т$у9 под уг$ом који

зависи од 'рзине кретања игра!а.

Fинтира%е ; )инта као техни!ко>такти!ки садр6ај у савременом рукомету има

зна!ајан удео у решавању одре<ених задатакаи у нападу и у од'рани. )интирање

као е$емент се изводи и кад игра! има $опту и када је 'ез ње. )интирање је могу8е

дефинисати као скуп техни!ко>такти!ких е$емената којима се 6е$и одстранити

па6ња од праве намере9 да 'и се оствари$а предност у напредовању.



• /енис

,енис је још једна од спортских игара у којој игра!и пре'а0ују $опту

рекетом преко мре6е у противни!ко поље. Hедна игра с$и!на данашњем тенису

'и$а је веома омиљена на европским дворовима у средњем веку. /рви тениски

турнир на трави одр6ан је 1-. год. у Oим'$дону у Aнг$еској. У овој игри се

користе енг$ески изрази. ,енис је данас веома попу$арна спортска игра коју играју

одрас$и и де0а о'а по$а. &на се мо6е играти на тврдим и травнатим теренима9 на

отвореном и у дворани. 3еки људи тенис тренирају као спорт и у њему се такми!е9

док га други играју ради физи!ког ве6'ања и за'аве. Да 'и се тенис успешно играо9

потре'ни су 'рзина и спретност. ,ако<е9 вр$о је ва6но до'ро ов$адати и техником

игре9 као што суD др6ање рекета9 основни став9 рад ногу9 пра8ење $опте и удар0и

рекетом. &сновни удар0и у тенису су форхенд и 'екхенд.

/осе'но тенис > спорт за о'а по$а9 а$и за нешто старију де0у. 5ноги

сматрају да9 као и скијање9 тра6и дефинисање десне и $еве стране те$а9 односно

одре<ену зре$ост детета. Дак$е9 тренирање никако није препору!љиво пре пете9 по

многима и осме године. 3а6а$ост9 то је спорт који се !есто з$оупотре'љава.

/ри$и!но је скуп9 а многи у танке жице ударају9 при!ају8и 'ајке родитељима о

ве$иком та$енту детета9 па стога и потре'и за индивидуа$ним !асовима Bкоје скупо

нап$а8ујуC. &вај диван спорт9 у земљи са много та$ентоване де0е9 неки претварају у

'изнис9 па зато тре'а 'ити опрезан. ,ениски к$у' који родитељи хва$е је (#3И9 а

постоји и спе0ија$ан метод 'рзог у!ења основа тениса9 такозвани сп$ит метод >који је осмис$ио и по којем ради стру!њак 5и$и Oељкови8.



• Де"је игре

Детињство представља те$есно нај'урнију етапу људског развоја. Де0а во$е

да се играју и у!ествују у те$есним актвностима и спортовима9 а наро!ито се во$е

такми!ити. Да 'и ути0а$и на пове8ање де!ијег спортског потен0ија$а родитељи и

тренери трагају за нај'ољим програмима тренинга. ,ренери !есто постају узори9 а

де0а сањају да постану 3овак Nокови89 Hе$ена Hанкови89 #на Иванови8. 5е<утим

ве$ика је грешка подвргнути де0у програмима тренинга намењеним одрас$им

осо'ама. Де0а нису само мали одрасли људи. Де0а су јединствена на сваком ступњу

свог развоја9 с раз$и!итим те$есним спосо'ностима и потре'ама на сваком ступњуодрастања.

,е$есне и психо$ошке промене које се дога<ају на сваком ступњу развоја

повезане су са ва6ним променама у понашању. Oр$о је ва6но да су осо'е које раде

са де0ом до'ро упу8ене у све те$есне9 емо0иона$не и когнитивне промене кроз које

де0а про$азе током те$есног развоја9 те на основу тога осмишљавати тренинг који

8е нај'оље одговарати свакој његовој фази. а ма$у де0у је вр$о ва6но да развијају

низ 'ази!них вештина које 8е им помо8и да постану уопштено до'ри спортисти пре

него по!ну тренирање одре<еног спорта.

• Де"ји фудбал

&ву игру9 која је вр$о с$и!на фуд'а$у9 назива се де!ији фуд'а$ зато што је

поједностављеним прави$има9 на!ином играња9 смањеном ду6ином и ширином

игра$ишта9 го$овима и мањим опсегом $опте при$аго<ена де!ијем узрасту.

Играју8и ову игру де0а се упознају са прави$има игре и пос$е им не8е 'ити тешко

упознати прави$а фуд'а$а9 који је данас 'ез сумње најпопу$арнија спортска игра.

5есто за игру је с$о'одна отворена површина9 а од помага$а се користе го$ови9

$опте и ознаке на игра$ишту. Tиљ игре је да се ме<усо'ним спретним додавањем

ногом у'а0и $опта у го$.

$сновна правила игре

Qрој играчаG екипе од седам до девет играча. Правила игре допу!тају да у екипи

игра и ви!е од $ играча, али то зависи од узраста деце и величине играли!та. Jок



игреG Rдре(ом се одреAује екипа која почи%е игру. Игра почи%е на средини

играли!та. &опу!тено је лопту ударати ногом, главом или (ило којим делом тела

осим рукама. >олман не сме у)ватити лопту руком или на (ило који други начин.

Погре!ке и казнеG ко играч дотакне лопту рукомE ако играч гура, удара, подмеће

ногу противнику или на (ило који други начин спречава противника кад је у поседу

лопте или кад је (ез %еE ако играч приговара судији и неспортски се пона!а према

%ему, досуAује се ,,сло(одан ударацO с места на којем је прекр!ај учи%ен.

<еAутим, када играч дотакне лопту руком у голманском простору или пред

властитим голом учини тежи прекр!ај, досуAује се казнени ударац BпеналC, који се

изводи с удаљености од 7 метара од гола. ко играч (аци лопту преко црте својег

гола, досуAује се ударац из угла тзв. корнер. D(ог неспортског пона!а%а судија

може искључити играча из игре. Иначе игра траје два пута по #= до #S минута.

• Де"ја кошарка

Uва игра9 која је вр$о с$и!на кошар0и9 назива се де!ија кошарка зато што је

поједностављеним прави$има9 на!ином играња9 смањеном ду6ином и ширином

игра$ишта9 кошева и опсега $опте при$аго<ена де!ијем узрасту. *роз де!ију

кошарку упознају основна прави$а игре и пос$е 8е $акше заво$ети кошарку9

спортску игру коју играју одрас$и. 5есто за игру је с$о'одна отворена и$изатворена површина. а игру су потр'ни кошеви9 мања $опта и ознаке на

игра$ишту. (врха игре је да се спретним ме<усо'ним додавањем $опта у'а0и што

више пута у кош.

$сновна правила игре1

Qрој играчаG екипа има од S до * играча. Правила игре допу!тају да и ви!е од *

играча игра у екипи, али то зависи од узраста деце и величине играли!та.Jок игреG

Rре(ом се одреAује екипа која почи%е игру. Пре почетка игре играчи о(е екипе

распореAују се (ило где на играли!ту. Судија Nиз(ацујеO лопту увис измеAу два

противничка играча на средини играли!та. &опу!тено је )ватати и додавати

лопту о(ема рукама на разне начине, водити је ударајући једном руком о под и

(ацити у ко!. Pедно у(ацива%е у ко! вреди два (ода. >ре!ке и казнеG ко играч

удари лопту ногомE ако играч (аци лопту изван црте играли!таE ако играч ступи

ногом на црту или у круг око ко!а. Jе се погре!ке каж%авају одузима%ем лопте



коју противник у(ацује у играли!те иза уздужне црте играли!таO. Lвата%е

рукама противника или омета%е на гру(и начин, кад он има лопту или кад је (ез

%е, каж%ава се сло(одним (аца%ем које се изводи са удаљености T метра од

ко!а. Jо у(ацива%е изводи се двапут и сваки постигнути погодак вреди # (од.

Исто се тако неспортско пона!а%е према противнику, судији или гледаоцима,

вреAа%е, непослу!ност и сл. 'аж%ава те)ничким (аца%ем које се изводи с

удаљености T метра од ко!а. ко играч понови исту гре!ку, судија га удаљује из

игре. "место %ега у игру сме ући други играч. Игра траје два пута по #= минута .

5ини 'аскет је код нас 'есп$атан за сву де0у до по$аска у шко$у9 ако се

организује по врти8има током 'оравка ма$ишана у установама. У ;еограду је то

до'ро организовано у општинама Oра!ар и /а$и$у$а9 где су и васпита!и и

руководство увек спремни за разне де!је спортске програме. И предшко$0има у

Mа!ку9 7есков0у9 У6и0у и 3овом (аду је омогу8ен 'есп$атан мини 'аскет9 а

пројекат се шири по (р'ији. ;рзина ширења зависи од $ока$них самоуправа и оних

који воде предшко$ске установе. ,ренери програм организују у са$ама врти8а и$и

ве8им у!иони0ама9 уз сарадњу васпита!а. *ада је $епо време9 ту су дворишта9 јер

$агане кошеве мо6е свако да пренесе.

Oисина није ус$ов9 него пос$еди0а тренирања. Pта 'исмо 'ез п$ејмејкера.

/оред дететовог интересовања9 потре'ни су воља родитеља и с$о'одно време9 а од

физи!ких предиспози0ија > и то у старијем9 шко$ском узрасту9 ва6не су 'рзина и

спретност9 што мо6е и временом да се развије. У узрасту пре једанаест година9

свако дете мо6е да тренира кошарку. аправо9 прави тренинзи по!ињу са по$аском

у пети разред. До тада9 основни 0иљ мини 'аскета је да дете заво$и кошарку9 а$и и

спорт уопште.

У књизи Радета Kеоргиевског > 5ини 'аскет9 детаљно је описано на стотине

игри0а са $оптом9 које наши тренери користе у мини 'аскету са де0ом узраста од

три до десет9 односно једанаест година. 3ови пројекти !екају9 попут пројекта

;аскеташи вас мо$е9 кошарку у шко$е. (ве је спремно. Родитељи и де0а 6е$е9

тренери и (авез тако<е9 ве$икани наше кошарке су ту да подр6е и ма$е9 и оне ма$о

ве8е. &стаје да се укљу!е они који могу да дају средства9 да 'и мини 'аскет 'ио

'есп$атан за предшко$0е у 0е$ој земљи9 а касније и за м$а<е основ0е. 3аравно9 ако

схватимо да су нам де0а предус$ов свега9 приоритет приоритета. /рави куриозитет

је у јас$и0ама Славуј на вездари9 у ;еограду > они имају > два ма$а9 ма$е0ка кошаV



/о$аском у шко$у9 дете постоје свесније одре<ених прави$а понашања9 па и

игре9 и у$ази у фазу када игра све више постаје спорт. ,ако је до десете9 једанаесте

године9 односно до растанка са у!итељи0ом. 3акон тога9 кош се поди6е на 24

0ентиметара и уводи $опта 'рој пет9 димензија од до 1 0ентиметар9 те6ине од

"4 до %44 грама. а те !етири године9 де0а нау!е !етири основна прин0ипаD да

мора да се шутира9 додаје9 води и 'рани. # онда спорт и кошарка то$ико у<у под

ко6у да дете не уме друга!ије да проводи време. ,ако сте реши$и про'$ем

доко$и0е и г$уварења и ос$о'оди$и се синдрома мени је досадно.

;аскет9 а то ве8 и сами знате9 мо6е да се игра и уз 'и$о који зид > ако има

неки о'ру!9 за'аве ради. # код нас9 за оз'иљно 'ављење кошарком9 систем (авеза

вас вр$о пре0изно води даље > неког до репрезента0ије9 неког до тренерског пос$а9

неког до професора физи!ке ку$туре9 а свакако до здравог и сре8ног !овека. &но

што људи мини 'аскетом 6е$е9 јесте да се де0а игром уведу у кошарку и да је

заво$е9 а пре свега да 'уду здравија9 да нау!е да здраво 6иве9 да воде ра!уна о се'и9

да се нау!е дис0ип$ини9 упорности9 раду и заједништву > више него у неким

другим9 индивидуа$ним спортовима.

• Де"ја одбојка

&ва игра9 која је вр$о с$и!на од'ој0и9 назива се дечија од(ојка зато што је

поједностављеним прави$има игре9 на!ином играња9 смањеном ду6ином и

ширином игра$ишта и висином мре6е при$аго<ена де!ијем узрасту. И у овој игри

ма$и игра!и упознају основна прави$а игре9. 5есто за игру је мања отворена и$и

затворена површина. *ао помага$а користе се мре6а и$и канап са застави0ама9

$опта за од'ојку. (врха игре је спретно 'а0ити $опту да падне на противни!ко

игра$иште.

2сновна правила игреG

Qрој играчаG од до $ играча. Jок игреG Rре(ом се одреAује екипа која

почи%е игру. Игра почи%е сервисом који се изводи са десне стране играли!та. 'ад



екипа стекне право на сервис, сви играчи дотичне екипе ме%ају места помичући се

за једно место удесно. &опу!тено је )ватати лопту о(ема рукама, али при томе

лопта не сме додирнути тело играча. Pедна екипа сме на свом пољу меAусо(но

додавати најви!е три пута, !то значи да трећим додава%ем лопта мора (ити

пре(ачена преко мреже.Погре!ке и казнеG ко исти играч двапут за редом у)вати

лоптуE ако играч прстима дотакне лоптуE ако играч (аци лопту изван црте

играли!та, у мрежу или испод %еE ако играч ви!е од три пута додаје лопту у

свом пољу. Dа наведене гре!ке гу(и се (од и противник до(ија сервис.

• Де"ји рукомет

&ва игра9 вр$о с$и!ну рукомету9 назива се дечији рукомет зато што је

поједностављеним прави$има игре9 на!ином играња9 смањеном ду6ином и

ширином игра$ишта и скра8еним временом трајања при$аго<ена де!ијем узрасту.

3а овај на!ин игра!и упознају основна прави$а игре9 па им касније не8е 'ити

тешко да се при$агоде рукомету9 спортској игри коју играју одрас$и. 5есто за игру

је ве8а с$о'одна површина9 рукометно игра$иште. &д помага$а се користе го$ови9

$опта за рукомет и озна!ено игра$иште. (врха игре је да се ме<усо'ним додавањем

и заваравањем противника постигне погодак.

$сновна правила игре1 Qрој играчаG екипа од 7 до $ играча. Правила ове

игре допу!тају да у %4ј учествује и већи (рој играча, али то зависи од узраста

деце и величине играли!та. Jок игреG Rре(ом се одреAује екипа која почи%е игру.

Игра почи%е на сред%ој црти играли!та. &опу!тено је лопту )ватати и

додавати једном руком и двема рукама и додирнути (ило којим делом тела осим

ногом. Iопта се ,,водиO ударајући је једном руком о под, а упућује се !то јаче на

гол са намером да се постигне погодак. >олман сме у свом простору (ранити гол

ногама и на (ило који други начин. Погре!ке и казнеG ко играч удари лопту ногомE

ако играч удара, гура и спречава противника рукама (ез о(зира има ли лопту или

неE ако играч стане на црту голманског простора или уAе у %егаE ако играч (аци

лопту изван уздужни) црта играли!та. Jе се гре!ке каж%авају сло(одним

ударцем са места где су прекр!аји учи%ени. Опасно игра%е и гру(о спречава%е

противника кад упућује лопту на гол каж%ава се казненим ударцем са удаљености

од 7 метара од гола. Играч који (аци лопту преко своје црте гола Bосим голманаC

каж%ава се ударцем из угла BкорнеромC. Dа неспортско игра%е и пона!а%е судија

може играча из(ацити из игре на U минута или до краја игре. Игра се два пута по



#= B#SC минута.

5ини рукомет је атрактивна9 динами!на спортска активност9 ос$о'о<ена

резу$татског притиска. &сим што задовољава потре'у де0е за игром и такми!ењем9

позитивно ути!е на психосо0ија$ни развој. ,ако<е9 модеран рукометаш имафизи!ке и Wтехни!кеW карактеристике ат$етског десето'ој0а9 што зна!и да се те6и

физи!ком и мотори!ком савршенству. &вим спортом могу да се 'аве и

предшко$0и9 а највише се ради са де0ом од првог до петог разреда9 односно до

дванаест година. Рукомет могу по!ети да тренирају и старији Bмноги то !ине крајем

основне шко$е9 а посе'но 'рзо напредују ако су претходно тренира$и спортове

попут кошарке9 од'ојке9 ватерпо$аC9 само што тада нема префикс WминиW.

Де0а предшко$ског и раног шко$ског узраста изводе раз$и!ите ве6'е и у!е

основне рукометне вештине. /ре свега9 ради се на подсти0ању природног развоја9највише кроз разноврсне о'$ике игре9 а ма$ишани тако сти!у и ва6не спортске

навике. (а дванаест година9 више па6ње се посве8ује сав$адавању спе0ифи!них

е$емената9 а де0а у!ествују на ве8ем 'роју такми!ења и пре$азе из мини $иге у

прве рукометне се$ек0ије.

5ини рукомет спада у најинтересантнију и најдинами!нију спортску игру за

де0у узраста од шест до једанаест година. У њему преов$а<ују природни о'$и0и

кретањаD тр!ање9 скакање9 'а0ање и хватање. /одр6ава се прави$ан раст и развој

детета9 а готово да нема физи!ких и мотори!ких спосо'ности које се рукометнимтренингом не развијају.

Истра6ивања 'е$е6е код ма$их рукометаша изразиту емотивну ста'и$ност9

развијену кон0ентра0ију и $ако усмеравање па6ње9 као и $акше пам8ење и

закљу!ивање у односу на период пре тренирања.&вај спорт позитивно ути!е на

развој инте$ектуа$них спосо'ности9 на здравље уопште9 а посе'но на превен0ију

те$есних деформитета и појединих о'ољења. ,о је зна!ајно у данашње време9 када

испитивања показују да де0а имају све $ошије физи!ке спосо'ности9 а ве8 у

најранијем узрасту се јављају здравствени про'$еми попут хипертензије Bвисокогкрвног притискаC9 дија'етеса9 гојазности9 разних а$ергија. Рукомет је '$агодет за

сву де0у9 а њиме могу да се 'аве и поједини ма$ишани нарушеног здравља9 а$и уз

о'авезну консу$та0ију са $екаром.



• 'редности спорта за девој"ице

Mестим наступима пред пу'$иком9 девој!и0е се у!е да из$азе на с0ену9 гу'е

осе8ај треме9 а те$о се развија идеа$но з'ог анга6овања свих група миши8а. *ада

су у питању 'а$ет9 п$ес9 ритми!ка и спортска гимнастика9 уметни!ко к$изање и$ип$ивање9 девој!и0а мо6е да пре$ази из једног спорта у други9 користе8и раније

нау!ено9 јер су с$и!ни и могу да се ме<усо'но допуњавају. 3ије ва6но ако

девој!и0а мења спортове9 ва6но је да се 'ави неким од њих9 све док се не прона<е.

3ајва6није од свега јесте да на !асове и$и тренинге до$ази редовно.

3емојте дозво$ити да то што ваша девој!и0а није иза'рана за прву поставу9 и$и

со$о наступ9 и$и што с$а'ије напредује од оних које су по!е$е са њом у исто време

> доведе до одустајања од спортске активности. 5ноге спортисткиње9 ако вам је

ва6но да дете постигне и такми!арски успех9 до6иве невероватна напредовања упу'ертету9 па и касније9 иако су их прог$ашава$и 'езнаде6ним с$у!ајевима.

• 'раво време за спорт

Дефинисане су препоруке у ком узрасту запо!ети тренинг за раз$и!ите

спортске дис0ип$инеD а спортове као што су п$ивање9 к$изање9 скијање и

ритми!ка гимнастика9 које захтевају психофизи!ке спосо'ности као што су

ф$екси'и$ност9 спретност9 'рзина и донек$е издр6љивост9 основни тренинг 'и

тре'а$о запо!ети изме<у шесте и девете године9 а такми!арски тренинг не пре 12.

године. &сновни тренинг за ат$етске дис0ип$ине B'а0ање копља9 тр!ање на кратке

стазе9 скоковиC9 спортске игре Bкошарка9 фуд'а$9 од'ојкаC9 ве6'е на справама9

тре'а$о 'и запо!ети изме<у осме и једанаесте године9 а са врхунским тренингом

са!екати до 1. године.

&ви спортови захтевају 'рзину покрета9 ф$екси'и$ност и краткотрајне

'рзинске ве6'е снаге. *ад су у питању ат$етске дис0ип$ине као што су 'а0ање

куг$е9 тр!ање на средњим и дугим пругама9 'и0ик$изам9 рвање9 тј. спортови9 који

захтевају издр6љивост и интензивне ве6'е снаге9 са основним тренингом 'и

тре'а$о по!ети изме<у 14. и 1". године9 а врхунски тренинг од$о6ити до 1-.

године. &ве препоруке су установљене у ск$аду са могу8ностима развоја појединих

психофизи!ких спосо'ности као што суD 'рзина Bод 14. годинеC9 снага Bод

пу'ертетаC9 ф$екси'и$ност Bод -. до 14. годинеC9 аеро'на издр6љивост Bод раног

детињстваC и анаеро'на издр6љивост Bод средине пу'ертетаC.



3ајве8и ризик по здравље9 а при 'ављењу спортом су повреде. 3ису

поште<ена ни де0а која су укљу!ена у спортске активности9 'и$о да су те

активности рекреативног типа и$и су трена6ни про0ес иXи$и такми!ења. 5ноге од

њих 'и мог$е да 'уду спре!ене уко$ико 'и родитељи усвоји$и неко$ико прави$а

понашања. 'ог тога су амери!ки педијатри и ортопеди спрове$и на0иона$ну

кампању за заштиту де0е9 а намењену едука0ији родитеља. 3ајве8и 'рој повреда

спада у '$а6е повреде као што су угану8а и$и нагње!ења9 а свега пет одсто су

оз'иљније повреде9 пре$оми. #$и9 мора се знати да недовољно за$е!ена $акша

повреда мо6е касније проузроковати оз'иљнију.

/ре него што дете по!не редовно да ве6'а неку спортску дис0ип$ину и$и да

тренира за такми!ења9 одведите га код $екара9 који 8е урадити детаљан прег$ед.

Tиљ овог прег$еда је да се саг$едају и из'егну здравствени ризи0и9 које спортска

активност мо6е изазвати. Увек 'удите сигурни да дете користи заштитну опрему9

коју захтева конкретни спорт Bка0иге9 штитни0и и с$.C и да му је опрема

одговарају8е ве$и!ине. Инсистирајте на томе да дете пре запо!ињања спортске

активности уради ве6'е загревања и истезања.

агрејани миши8и и оптима$но истегнути $игаменти спре!и8е угану8а и$и

оз'иљније повреде. 3ау!ите дете да никад B'аш никадVC не наставља физи!ку

активност ако осе8а 'и$о какав 'о$. #ко до<е до повреде9 наравно9 тре'а одвести

дете на прег$ед и спровести саветовано $е!ење. (триктно пратите упутства $екара

када наставити са физи!ким ве6'ањем.

Дете никад не вра8ати на спорт док се не успостави пуна функ0ија

повре<еног де$а те$а. 3ије довољно што нема 'о$а9 опоравак мора 'ити потпун.

3ије $оше консу$товати спе0ија$исту физика$не меди0ине. Увек инсистирајте на

томе да су тренер и$и наставник физи!ког васпитања о'у!ени да пру6е адекватну

прву помо8. 3емојте из'егавати да разговарате са тренером о методама његовог

рада9 па и да повремено контро$ишете да $и са вашим дететом поступа у ск$аду са

прави$има професије. #м'и0иозност тренера Bа и родитељаC нису увек у нај'ољем

интересу детета.

3е инсистирајте на тимским спортовима пре дететове шесте године. Де0а

м$а<а од тог узраста не разумеју кон0епт тимске игре. Увек 'удите сигурни да

ода'рани спорт одговара психофизи!ким ск$оностима детета. Увек 'удите сигурни

да је дете уне$о пре и у току тренинга довољну ко$и!ину воде како 'и се спре!и$и



про'$еми дехидра0ије и прегревања организма детета. И9 никад не за'оравитеD де0а

у спорту тра6е за'аву9 а не резу$татV

Де!ји организам има своје спе0ифи!ности и своја ограни!ења. ,е$есни9

психо$ошки9 'иохемијски9 хормона$ни9 со0ија$ни9 и сваки други статус9 којидефинише јединку9 је раз$и!ит код детета у односу на одрас$ог !овека9 а наро!ито9

з'ог тога јер де0а расту. #$и9 једни органски системи расту 'р6е9 а други спорије.

*остур9 на пример9 расте до 24. године9 а у потпуности се формира тек око 2+. до

2%. године.

5иши8и се могу развијати све до "4. године9 док се развој по$них 6$езда

завршава ве8 у пу'ертету. 5озак у петој години 6ивота ве8 има те6ину од 1%44 г9 и

у с$еде8их 1% година једва се пове8а за 144>244 г. /оред раз$ика које прате

поједине системе9 присутне су и раз$ике у интензитету раста појединих система утоку детињства и адо$ес0ен0ије. 3е растемо истом 'рзином током !итавог

детињства. 3ај'р6е се расте од прве до тре8е године9 и на по!етку

пу'ертета.3ајве8и 'рој де0е задовољава своје потре'е за физи!ком активнош8у

кроз игру и рекреативне активности9 а$и је све ве8и 'рој де0е која се рано

спе0ија$изују за одре<ену врсту спорта и по!ињу са интензивним тренинзима9 а у

0иљу такми!арског спорта. /остоје дефинисане препоруке у ком узрасту запо!ети

тренинг за раз$и!ите спортске дис0ип$инеD а спортове као што су п$ивање9

к$изање9 скијање и ритми!ка гимнастика који захтевају психофизи!ке спосо'ности

као што су ф$екси'и$ност9 спретност9 'рзина и донек$е издр6љивост9 основни

тренинг 'и тре'а$о запо!ети изме<у шесте и девете године9 а такми!арски тренинг

не пре 12. године.

• 3адарено дете и врхунски спорт

Детињство представља те$есно нај'урнију етапу људског развоја. Де0а во$е

да се играју и у!ествују у те$есним актвностима и спортовима9 а наро!ито се во$е

такми!ити. Да 'и ути0а$и на пове8ање де!ијег спортског потен0ија$а родитељи и

тренери трагају за нај'ољим програмима тренинга. 5е<утим ве$ика је грешкаподвргнути де0у програмима тренинга намењеним одрас$им осо'ама. Де0а нису

само Jма$и одрас$и људиL.

&еца су јединствена на сваком степену свог развоја, с различитим телесним

спосо(ностима и потре(ама на сваком степену одраста%а. Jелесне и пси)оло!ке

промене које се догаAају на сваком ступ%у развоја повезане су са важним



променама у пона!а%у. @рло је важно да су осо(е које раде са децом до(ро

упућене у све телесне, емоционалне и когнитивне промене кроз које деца пролазе

током телесног развоја, те на основу тога осми!љавати тренинг који ће нај(оље

одговарати свакој %еговој 9ази.

Де0а истог узраста могу се за неко$ико година раз$иковати у 'ио$ошкој

зре$ости. Док једно дете које је рано сазре$о мо6е на по!етку показати изузетан

напредак9 !есто 8е они који касније сазревају9 дугоро!но г$едају8и9 'ити 'ољи

спортисти. (тога је вр$о ва6но г$едати даље од краткото!них пости8гну8а и

пустити да се де0а развијају својим темпом. Успех на 'и$о ком подру!ју о'и!но је

резу$тат п$анираног и напорног рада те оданости9 па тако ни спортски тренинг није

изузетак. (ви успешни спортисти су утренирани поједин0и који се исти!у у

одре<еној те$есној активности и с$еде до'ро осмишљен дугоро!ан програм

тренинга током неко$ико година.

У подру!ју спорта тренинг је про0ес понављају8ег9 прогресивног ве6'ања

и$и рада који унапре<ује потен0ија$ за постизање оптима$не извед'е. а спортисте9

то су дугоро!ни програми тренинга за конди0ионирање те$а и ума у односу на

спе0ифи!ности такми!ења и воде до савршености у извед'и. /рави$ан спортски

тренинг тре'ао 'и запо!ети у детињству тако да спортиста мо6е прогресивно и

комп$етно развијати те$о и ум како 'и дугоро!но достигао врхунске успехе9 уместо

да у кратком року JизгориL.

У свом покушају да постигну 'рзи резу$тат9 тренери из$а6у де0у високо

спе0ифи!ном и интезивном тренингу9 а да пре тога нису осигура$и време за

зградњу до'рих темеља. ,о је као покушај градње не'одера на с$а'им темељима.

&!ито је да 8е таква конструк0ијска грешка ути0ати на рушење зграде. ($и!но9

охра'ривање детета да се уско усресреди на развој у једном спорту9 пре него што је

те$есно и психо$ошки спремно9 !есто води про'$емимаD ,о мо6е водити

једностраном развоју миши8а и функ0ија органа9 мо6е пореметити ск$адан

те$есни развој и 'ио$ошку равноте6у9 што је претпоставка те$есне спосо'ности9

спортске извед'е и развоја здраве осо'е. Дугоро!но9 то мо6е резу$товати

претрениранош8у9 па !ак и повредама. 5о6е имати негативан ути0ај на мента$но

здравље де0е з'ог ве$иког стреса који овај тип тренинга и у!ествовања на многим

такми!ењима стварају.

5о6е негативно де$овати у со0ио$ошком пог$еду9 као што је немогу8ност



прона$а6ења пријатеља изван спорта јер је са интезивним тренингом повезана

ве$ика потрошња времена. 5о6е негативно ути0ати на мотива0ију де0е јер

програм мо6е 'ити пренапоран9 досадан и према$о за'аван. Mесто се дешава да

м$ади спортисти одустају од спорта пре него што до<у до те$есне и физио$ошке

зре$ости9 па се мо6е догодити да м$ада и надарена осо'а мо6да никада не дозна

ко$ика је његова и$и њена надареност.

а ма$у де0у је вр$о ва6но да развијају низ 'ази!них вештина које 8е им

помо8и да постану уопштено до'ри спортисти пре него по!ну тренирање одре<еног

спорта. ,о се назива вишестрани развој и једно је од најва6нијих на!е$а тренинга

за де0у и ом$адину.

Oишестрани развој подразумева 'ази!не вештине као што су тр!ање9 скакање9

'а0ање9 хватање9 превртање Bосновни е$ементи гимнастикеC9 падање9 равноте6а9п$ивање. Де0а која про<у такав програм постају мотори!ки и функ0иона$но веома

уск$а<ена и усвајају вештине које су суштинске за успешност у раз$и!итим

поједина!ним и екипним спортовима9 као што суD ат$етика9 гимнастика9 кошарка9

фуд'а$9 тенис9 п$ивање9 'ори$а!ки спортови...

#ко охра'рујемо де0у да развијају раз$и!ите вештине9 она 8е вероватно

искусити успех у неко$ико спортских активности9 а неку 8е од њих имати

тенден0ију и 6ељу да усавршавају и даље развијају своју надареност. Да 'и се

тренирањем постао врхунски спортиста9 потре'не су године програмираног рада9који се темељи на !врстим нау!ним на!е$има.

• !на"ај спорта за развој деце

/рви записи о повољним ефектима физи!ке активности поти!у из старе

*ине9 потом од Yипократа9 па даље од Kа$ена9 #ви0ене9 и касније од ,исоа9 7инга9

и других. *ао резу$тат многих истра6ивања9 произи$азе закљу!0и о смањењу

о'ољевања и по'ољшања одре<ених про0еса у организму физи!ки активнихBмета'о$изам угљених хидрата и масти9 хемокоагу$а0иони про0еси9 имуни систем9

мента$но здравље9 и другоC.

3асупрот томе9 у ус$овима хипокинезије у организму настаје !итав низ

неповољних патофизио$ошких промена које се доводе у везу са директним

нарушавањем здравља. Mесто се поставља питање када је време да се дете активно



укљу!и у неки од видова трена6ног про0еса. &дговор9 наравно9 зависи од врсте

спортске активности9 као и од интензитета оптере8ења9 поготово што је свака

спортска активност9 мање>више9 спој с$еде8их психофизи!ких активностиD 'рзине9

снаге9 издр6љивости9 спретности и ф$екси'и$ности.

Управо из ових раз$ога9 потре'но је одредити > до' у којој се одре<ене врсте

активности могу дозво$ити 'ез претеране опасности9 одредити које активности

преов$а<ују у одре<еном спорту и у којој 6ивотној до'и организам нај'оље развија

одре<ену психомоторну спосо'ност. &д $екара се о!екује одговор једино на прво

питање9 док су друга два питања резервисана за тренере и спортке стру!њаке.

,ренинг9 као о'$ик физи!ке активности која се спроводи у такми!арском

спорту9 и поред одре<ених негативности9 ипак има предност над седентарним

на!ином 6ивота9 који ра<а 'о$есно одсуствовање 6еље за кретањем9 а9 на 6а$ост9!есто води и у а$кохо$изам9 наркоманију9 и друге со0иопато$ошке појаве. )изи!ка

активност и свестране и редовне ве6'е неспе0ифи!но потсти!у адапта0ију

организма на спољне и унутрашње стресове9 на развој функ0ије $окомоторног

система9 на пораст капа0итета кардиопу$мона$ног система9 на развој капа0итета

ср!аног миши8а и коронарних артерија. Редовна физи!ка и спортска активност

вр$о повољно ути!е и на општи мета'о$изам9 наро!ито масти и угљених хидрата9

при !ему се спре!ава артериоск$ероза9 !ува респираторна спосо'ност и ја!а

неуровегетативни систем.

Резу$тат свега је хармони!ан9 функ0иона$ан и естетски развој9 ве8а снага9

економи!но де$овање муску$атуре и 0е$ог организма9 'оља координа0ија у

де$овању миши8а9 подизање вита$ног капа0итета9 спорији ритам дисања9 ни6и

крвни притисак9 'рза реститу0ија након ве$иких физи!ких напора и стресова.

(вему овоме тре'а додати и зна!ајне мента$но>хемијске до'ити9 као што су !врста

воља9 устрајност9 хармони!ност у односима9 п$еменитост9 и друго.

У савременим ус$овима аутоматиза0ије и на!ина 6ивота9 физи!ка активност

је све мања у ве8ина становништва. ,о на$а6е потре'у прави$ног васпитања уфизи!кој ку$тури9 и стварања навика за системску активност током !итавог 6ивота.

Hедан од на!ина да се то постигне је и укљу!ивање у организовано физи!ко

ве6'ање де0е од најранијег узраста9 а$и примерено њиховом узрасту и степену

мента$ног сазревања.



3ајновија истра6ивања ра<ена широм света показују да је ве$ики део

попу$а0ије9 око -4Z9 физи!ки неактиван. ,о се посе'но односи на де0у9 која

уместо у игри и 'ављењу спортом9 све више времена проводе пред екраном

те$евизора и компјутера. /ос$еди0е тога су гојазност9 пореме8ај вида и$и

деформитети ки!ме9 па је од кљу!не ва6ности правовремено укљу!ивање детета у

спортске активности.

/редности 'ављења спортом за де0у су многоструке9 од развијања моторних

спосо'ности9 па преко тога да дете ве6'а9 за'авља се9 ствара нове пријатеље9 у!и

прави$а фер игре9 постаје део тима и на крају спорт подсти!е самопоштовање

детета. Oеома је ва6но да 8е навике које дете до'ије у детињству у вези 'ављења

спортом остати и у одрас$ом до'у. Родитељи тре'а да преузму активну у$огу у

про0есу у!ења о спорту и укљу!ивању детета у спортске активности. ,а у$ога се

одс$икава у пру6ању емотивне подршке и позитивног размишљања9 присуствовања

родитеља тренинзима и утакми0ама и разговору након тога9 разговору са дететом о

односима са тренером и другим !$ановима тима9 помо8и детету у прев$адавању

гу'итка и разо!арења9 и посе'но постојању реа$них о!екивања родитеља у вези

спортских домета детета.

/остоје одре<ене опасности при$иком 'ављења детета спортом и оне су

нај!еш8е пос$еди0а повреда9 у виду пре$ома ус$ед замора Bстрес фрактураC9

угану8а зг$о'а и дис$ока0ије тетива. 5е<утим9 родитеље највише п$аши изненадна

ср!ана смрт детета и м$а<их осо'а у току тренинга и$и утакми0а. Иако је у нашој

земљи појава доста ретка9 према пода0има #мери!ког кардио$ошког друштва9 у

(#Д код око %4 де0е годишње до$ази до изненадне смрти током 'ављења спортом.

*од више од по$овине де0е смртни исход је пос$еди0а ср!аних 'о$ести. мада узрок

мо6е 'ити и астма9 топ$отни удар и з$оупотре'а психоактивних супстан0и.

&д 'о$ести ср0а9 изненадна смрт детета у току спорта је нај!еш8е

узрокована 'о$еш8у која се назива хипертрофи!на кардиомиопатија BYT5C. ,о је

уро<ена 'о$ест која представља по 6ивот опасно уве8ање ср!аног миши8а9 з'ог

!ега ср0е има смањену спосо'ност да пумпа крв према оста$им органима. /оред

тога и друге уро<ене 'о$ести ср0а9 као што су ,етра$огија )а$$от9 дефекти комора

и предкомора B#(Д9 O(ДC могу довести до исте појаве9 где је веома тешко

спровести реанима0ију9 па су стру!ња0и закљу!и$и да те6иште тре'а да 'уде у

превен0ији.



Де0и која се 'аве спортом је неопходно о'ез'едити адекватну здравствену

заштиту9 која се ог$еда у посе'но дизајнираним систематским прег$едима. &ви

систематски прег$еди тре'а да се о'ављају једном годишње и тре'а их оз'иљно

схватити9 јер гарантују у ве$иком про0енту да је дете до'рог здравственог стања и

спосо'но за 'ављење спортским активностима.

/рег$ед педијатра укљу!ује узимање података које се односе на одре<ене

симптоме и знакове9 као и податке о претходним 'о$естима и а$ергијама B$и!на

наманезаC. Oа6ни симптоми и зна0и који могу да указују на 'о$ест ср0а су појава

гу'итка свести9 у'рзаног рада ср0а и$и дисања9 поја!аног знојења9 п$ави!асто

о'ојене усне9 'о$ у грудима и замарање Bмада могу8и узро0и ових појава могу 'ити

дехидрата0ија9 низак артеријски притисак и астмаC. ( о'зиром да су 'о$ести ср0а

!есто генетски узроковане9 у породи!ној анамнези су ва6ни пода0и о ро<а0има

који 'о$ују од о'ољења ср0а и$и појава изненадне смрти код ро<ака м$а<их од %4

година. /едијатар о'авља прег$ед по свим системима9 као и антропометријска

мерења у 0иљу одре<ивања степена развоја и ухрањености9 изра6ене у

пер0енти$има у односу на криве норма$ног раста и развоја.

&д ана$иза се изводе уо'и!ајене $а'ораторијске ана$изе у 0иљу

искљу!ивања 'о$ести Bинфек0ије9 анемија и др.C и одре<ивања стања имунског

система B**( и TР/C9 као и 'иохемијске ана$изе и ана$иза урина9 где се на основу

до'ијених вредности про0ењује функ0ија панкреаса9 јетре и 'у'рега. Изво<ење

е$ектрокардиограма BA*KC одс$икава е$ектри!ну активност ср0а детета. *ардио$ог

посе'ну па6њу усмерава на ауску$таторни на$аз на ср0у9 одре<ује ритам и

фреквен0у ср!аног рада9 евентуа$но присуство шумова на ср0у9 одре<ује

периферне пу$севе. ,ако<е тума!и вредности измереног артеријског притиска и

A*K>а у односу на узраст детета.

У де!јем узрасту 'ављење спортским активностима подсти!е развој

функ0ије $окомоторног система9 пораст капа0итета кардиопу$мона$ног система9

повољно ути!е на мета'о$изам9 ја!а неуровегетативни систем. Резу$тат свега је

хармони!ан9 функ0иона$ан и естетски развој9 ве8а снага9 'оља координа0ија и 'рза

реститу0ија након ве$иких физи!ких напора и стресова. 'ог тога тре'а подсти0ати

де0у да се 'аве спортом од најранијег до'а9 примерено њиховом узрасту и степену

мента$ног сазревања.

3ај!еш8и про'$ем код де0е су равни та'ани. Расподе$а оптере8ења на



стопа$о константно ути!е на др6ање те$а детета. Исто се односи на ходање9

уопште кретањаBоптере8ење стопа$а током кретања9 ходањаC. 3ај'ољи на!ин да

помогнемо де0и у овом про'$ему је да им о'ез'едимо у$о6ак за о'у8у. 3ије исто

да $и успемо да формирамо де0и сводове стопа$а са и$и година9 и$и уопште не.

У$ош0и се праве9 нај'оље 'и 'и$о9 пре куповине зимске о'у8е. (а

направљеним у$ошком се купује нова о'у8а. (уштина је да дете што !еш8е носи

у$ошке и да се са тим у$ош0има кре8е. Уко$ико детету не омогу8имо да се са

у$ош0има кре8е9 у$ош0и не8е 'ити у при$и0и да раде. /ознавају8и ту !ињени0у

потре'но је само дете нау!ити да вади у$ошке и ставља их у о'у8у коју тренутно

носи9 како 'и у$ошке самоста$но мења$о током дана. *од ку8е је потре'но да дете

хода што више 'осо. Oе6'е за стопа$а могу 'ити веома за'авне игре9 оне могу да се

изводе тако ре8и успут9 док ходамо до врти8а9 парки8а9 мо6емо да се заједно

играмо и такми!имо раде8и ве6'и0е и код ку8е.

3ај'ољи на!ин да се отк$оне $оша др6ања код де0е јесте да су де0а у

редовном и систематском спортском програмуBто не подразумева о'уку п$ивања9

нити само трена6но п$ивање9 које могу 'ити само допунске методе9 а ни тенисC да

су у том програму кретње9 активности и ве6'е које ути!у на отк$ањање $оших

др6ања9 да су заступљени по6ељни о'$и0и кретања9 да се родитељи упознају са

$ошим др6ањем свог детета9 да поседују п$ан и програм основних ве6'и којим

могу анимирати дете у сваком моменту и у ку8ним ус$овима9 да поседују на!ин и

упутства примене ве6'и9 као и да дете током одрастања упу8ују на исправно

др6ање те$а и током седења9 стајања9 кретања у свакодневном 6ивоту. (ви ови

моменти су јако 'итни како 'и успе$и заједни!ки решити овај не тако ма$и9 а

широко распрострањен про'$ем код де0е. &н мора трајати током !итавог периода

одрастања детета9 а наро!ито до .године 6ивота пре наступања периода наг$ог

раста и развоја.

,е$о детета у интензивној фази раста када имамо недовољно сазре$ог ткива

'и$о да су у питању кости9 зг$о'ови9 $игаменти и$и миши8и !ије одрастање

карактерише према$о кретања9 превише седења и постојање радних о'авеза које их

на неки на!ин ограни!авају у 6ељеним активностима9 заиста је неопходно упутити

у спортску активност. 3ајве8а вредност спорта ог$еда се кроз неговање спортског

духа9 а карактеришу га етика9 фер>п$еј9 тимски рад9 здравље9 изузетна достигну8а9

карактер и о'разовање9 радост и за'ава9 поштовање прави$а и закона9 поштовање

се'е и других у!есника9 хра'рост9 со$идарности. Уко$ико изгу'имо патронат над



сазидавањем те$а м$аде осо'е постоји могу8ност з'ог неравномерности у снази

миши8а у појединим де$овима те$а да се пове8а ризик од оптере8ења зг$о'ова9

хрскави0а а самим тим да се наруши статика те$а у 0е$ини што доводи до трајних

деформитета коштаних структура које се формирају према си$ама које на њих

де$ују.

адатак људи који пома6у м$адом !овеку да одрасте у психо>физи!ко здраву

осо'у јесте да испреп$ету знања која имају свако из свог домена9 а то зна!и тренер

из уг$а спорта и рекреа0ије9 физиотерапеут из меди0инског уг$а и уз стру!ну

помо8 спортске и физика$не меди0ине кроз тимски рад9 да осигурамо норма$ан

развој де0е.

)изи!ке ве6'е и спортске активности су изванредно средство које осигурава

прави$ан раст и развој детета. (тога је ну6но знати про0енити сваки моменатде!ијег развоја и ставити га у адекватан оквир физи!ких активности које се

уо'$и!ују кроз одговарају8и спорт ве8 према афинитетима и прикривеним и$и

откривеним недоста0има сваке индивидуе понаосо'.

Ур'аниза0ија и темпо 6ивота којим ми9 одрас$е осо'е стремимо и

покушавамо досе8и9 неминовно за нама пов$а!и и на!ин 6ивота де0е која де$ом

имитирају8и нас и играју8и се9 занемарују основно људско прво > право на

комуника0ију9 право на кретање а то зна!и право на здраво детињство и норма$ан

развој. Hедан од воде8их фактора у могу8ности из'ора изградње детета јесте'ављење спортом.

(порт је заиста здрав на!ин 6ивљења9 а и доказано пома6е прави$ном

психофизи!ком развоју де0е. ато пре него се винемо у распоред и п$ан рада са

спортским активностима де0е тре'амо дати осврт на развој и раст $окомоторног

апарате де0е према узрастима9 'ар најкрити!нијим раздо'љима. а норма$ан раст и

развој де0е потре'на је ста$на равноте6а коштано>зг$о'ног9 миши8ног и

$игаментозног апарата. #ко раст и развој г$едамо кроз хроно$ошку призму9

схвати8емо ко$ико кретање9 односно њен недостатак ути!е на настанак и ево$у0ијупостура$них пореме8аја. У ево$у0ији пореме8аја постоје најмање + крити!на

временска периода D

период усправља%а детета

период поласка у !колу



период раног адолесцентног до(а

/ериод усправљања детета је прво крити!но до'а. Усправљање и стајање

детета је индивидуа$но 'ио$ошко сазревање9 посе'но нервног система и потпорног

ткива. Дете расте и његова моторика подсти!е родитеље да тај развој у'рзају. Уфази седења код де0е по!иње о'$иковање ки!мене кривине9 које је запо!ето још у

првим месе0има кроз покрете у супинираном по$о6ају детета који тада ја!а

тр'ушне миши8е а потом и пронираном када ја!а ектензоре9 и 'о!не ф$ексоре..

#декватним ја!ањем миши8а трупа9 дете се актива0ијом насупрот гравита0ији

поставља самоста$но у седе8и по$о6ај где потом гради по!етке физио$ошких

кривина ки!ме.

# када се стекну 'ио$ошки предус$ови9 оно 8е из седе8ег по$о6аја пре8и

преко пузања у високок$е!е8и9 а онда искорак9 стоје8и по$о6ај са равномерним распоредом и преносом те6ине и потом први корак. /рерано усправљање

негативно се одра6ава на дете у 0е$ини јер при том не страда само ки!ма9 нити

само кукови9 само ко$ена9.. стопа$а.. него имамо свео'ухватну с$ику погрешно

генерисаног вертика$ног $ан0а са мноштвом мањих и$и ве8их мањкавости у

ква$итету норманог моторног развоја.

/ериод по$аска детета у шко$у је други крити!ни период Bод > год.C који

представља пресудну фазу у расту иразвоју детета. ,ај период карактерише наг$а

промена и динамика 6ивљења. (а по$аском детета у шко$у организоване инеорганизоване активности се своде за %4Z. (а моторне стране у развоју тре'а да

се деси дефинитивно усвајање 'а$анса и равноте6е а оно што се детету дешава

јесте наставне и ваннаставне о'авезе9 ве$ика стати!ка оптере8ења9.. једноставно

ре!ено ве$ики захтеви и тешко8е.. што опет зависи од психофизи!ке спремности и

спретности поједин0а. *ако се замор отк$ања променом средине и променом

садр6аја активности9 'оравак на ваздуху9 спортске игре9 активности на води и снегу

имају превентивни карактер у суз'ијању неправи$ног др6ања те$а. 5е<утим оно

што имамо у ни6им разредима основне шко$е јесте да нема организоване наставе

физи!ког васпитања тако да се све то своди на поједина!ну 6ељу и$и упу8еност

родитеља да 'ира за своје дете неке од спортова које 6е$и он а не оно што заиста

тре'а детету ве8 према конститу0ији9 узрасту и$и !ак могу8ностима и потен0ија$у

истог.

/ериод пу'ертета је сигурно једна од најосетљивијих фаза де!ијег развоја.



/ериод најинтезивнијег раста и развоја при !ему имамо хормона$ну активност и

поја!ање неоромоторне осетљивости а посе'но што тре'а наг$асити јесте да је раст

костију 'р6и од успостављања миши8не функ0ије. 3едовољни капа0итет миши8не

снаге доводи до 'р6ег замора9 па се јављају пореме8аји на ки!меном сту'у што је

резу$тат инсуфи0ијен0ије $игаментозно>миши8ног апарата у ус$овима 'рзог раста.

#ко знамо за ове ставке9 онда спре!авање пос$еди0а је корак пре настанка

ових прекретни0а у де!ијем 6ивоту а то зна!и да је ну6но спроводити превентивне

и терапеутске мере ради спре!авања и санирања те$есних пореме8аја и траума.

)изи!ке ве6'е и спортске активности су изванредно средство које осигурава

прави$ан раст и развој детета. (тога је ну6но знати про0енити сваки моменат

де!ијег развоја и ставити га у адекватан оквир физи!ких активности које се

уо'$и!ују кроз одговарају8и спорт ве8 према афинитетима и прикривеним и$и

откривеним недоста0има сваке индивидуе понаосо'. #ко све то имамо у виду онда

за спорт мо6емо ре8и да се он тре'а при$агодити према по$у9 узрасту9 те$есном

статусу9 а посе'но тренутном физи!ком и функ0иона$ном стању доти!ног детета

као и то да тре'а знати шта је 0иљ 'ављења спортом.

• Методологија иста)ивања

;ројна истра6ивања код нас и у свету доказа$а су да физи!ке активности

које се спроводе путем спортских игара и рекреа0ије веома ути!у на пове8ање

те$есних спосо'ности9 унапре<ење здравља и пове8ани радни у!инак. ато

у!ени0и предшко$ског и м$а<ег шко$ског узраста који се 'аве спортом знатно мање

о'о$евају од прех$аде и других 'о$ести9 мање се умарају и $акше сав$адавају

шко$ске о'авезе. (портске игре као што суD фуд'а$9 кошарка9 од'ојка9 рукомет9

п$ивање9 тенис9 се вр$о ретко примењују у ваннаставним активностима9 иако су

вр$о интересантни и зна!ајни за развој м$адог организма9 а и де0а их радо

упра6њавају и во$е. &не подсти!у м$аде да развијају 'рзину9 спретност9

издр6љивост и да здраво и ку$турно користе своје с$о'одно време. 3а основуемпиријских истра6ивања утвр<ено је да постоје ве$ике могу8ности за редовније

примене спортских игара.

3а основу доступне $итературе и досадашњих истра6ивања и искуства9 закљу!ено

је да спортске игре ретко и$и уопште не на$азе своје место у редовној настави као

ни у ваннаставним активностима у!еника и де0е предшко$ског узраста. Раз$ози су



с$еде8иD неопремљеност шко$е потре'ним средствима и реквизитима9 затим

нестру!ност и незаинтересованост у!итеља и наставника физи!ког васпитања.

/риме8ено је тако<е да је интересовање де0е за 'ављење спортом ве$ико9 а$и

немају могу8ности за то.

• Игре за усвајање појединих елемената технике фудбала+ кошарке+

рукомета+ одбојке и тениса

,оком активности физи!ког васпитања васпита!и могу с$еде8е игре

користити да 'и де0а развија$а 'рзину и спретност током е$ементарних игара које

су у функ0ији у!ења техника одре<ених спортских игара9 као што су то фуд'а$9

кошарка9 рукомет9 од'ојка и$и тенис.

-удбал

4иш*ење поа > Две групе се постављају једна према другој. 7инија која

де$и игра$иште не сме се пре$азити. а по!етак сваки игра! има по једну $опту.

/ос$е знака9 екипе имају задатак да своје по$овине игра$ишта др6е 'ез $опте и то

тако што 8е из својешутирати у противни!ку по$овину игра$ишта. /ос$е %>

минута игра се прекида зви6дуком9 а по'едник је екипа која пос$е зви6дука има

мање $опти у сопственој по$овини игра$ишта.$тима" лопте > Игра!и се де$е на " подједнако јаке групе које се

постављају свака у по један угао о'е$е6еног поља. У средини игра$ишта на$ази се

пет $опти мање од 'роја игра!а. 3а знак стартују сви у!ени0и ка средини

игра$ишта9 узимају једну од $опти које ту $е6е и најр'6е што могу9 воде је назад у

свој угао. Игра!и9 који нису успе$и да отму ни једну $опту9 могу унутар поља

одузети $опту неком !$ану друге групе. *ада се све $опте на$азе у једном од уг$ова

серија је окон!ана. Kрупа која има највише $опти до'ија један 'од и игра се

наставља.

%орба за лопту 5 У једном ограни!еном игра$ишту на$ази се % ма$их го$ова

од !уњева. Mетири го$а су запоседнута од стране !увара9 само је један9 пети9 го$

сваки пут с$о'одан. (ви оста$и игра!и имају по једну $опту и воде је с$о'одно у

простору. 3а дати знак сва !етири игра!а мењају пози0ије и постављају се у неки

други го$.,име се ос$о'а<а један го$. Игра!и са $оптом имају задатак да што је

'р6е могу8е шутирају кроз с$о'одан го$. /рвих пет игра!а до'ија по један 'од.



,ада с$еди нова команда за промену пози0ија го$мана.

(ошарка

'редиблај "уњеве ; )ормирају се ко$оне са једнаким 'ројем де0е. 3а терену

се поставе !етири !уња на одре<еноном растојању. 3а дати знак9 први из ко$оне

води $опту наизмени!но десном9 $евом руком9 зао'и$азе8и !уњеве. *ада зао'и<у

пос$едњи !уњ шутирају на кош. /ос$е шута на исти на!ин се вра8ају назад и

шутирају на други кош9 а затим предају $опту с$еде8ем у ко$они.

Додавање у улици - Де0а су подељена у две екипе9 !ији !$анови стоје

наизмени!но у ко$онама. Растојање изме<у ко$оне је 2>+ м9 а исто изме<у де0е у

ко$онама. /рво дете у ко$они има $опту. 3а дати знак9 де0а из екипе по!ињу да

додају $опту9 тако да $опта иде 0ик>0ак све до пос$едњег. атим се истим путем

вра8а до првог детета. /о'еди$а је екипа !ији !$ан први погоди кош и подигне

$опту у вис.

6е&а о ле&а ; 3а0рта се $инија9 де0а стану иза $иније окренута $е<има један

према другом. 3а знак9 де0а се гурају и покушавају да један другог изгурају преко

0рте. Да 'и дете по'еди$о9 изгура$о свог игра!а9 мора да савије ко$ена да 'и има$о

ос$она0. ,о је довољно за по!етни кошаркашки став.

%орба за лопту > Де0а се поде$е у две групе9 од пет игра!а. Игра се изводина по$овинама кошаркашког игра$ишта. Де0а су с$о'одно распоре<ена по

простору. 7опта се 'а0а у вис9 а де0а ска!у настоје8и да је ухвате. #ко прва екипа

освоји $опту9 труди се да ме<усо'ним додавањем што ду6е задр6и $опту9 а друга

екипа настоји да до'рим откривањем противнику одузме $опту. Aкипа која изврши

пет додавања9 изврши$а је задатак.

$дбојка

$дбијање од зид > ;рој игра!а зависи од 'роја $опти и с$о'одног простора

на зиду. (ваки игра! игра за се'е на тај на!ин што од'ијену $опту од зида вра8а

натраг удар0има прстију. /о'е<ује онај ко највише пута од'ије $опту.

(о *е више ; (ви у!ени0и су подељени у парове и по један у пару има $опту.



У!ени0и додају $опту у месту а затим у кретању. &'и!но додавање и од'ијање

$опте прстима.

6овци и медведи ; 3а0рта се ве$ики круг. Игра!е поде$имо у две групеD прва

група $ов0и је распоре<ена око круга9 а друга JмедведиL на$азе се у кругу. 3а дати

знак J$ов0иL $оптом га<ају JмедведеL који се спасавају из'егавају8и $опту и$и је

од'ијају8и на Jод'ојкашкиL на!ин. &ва игра ути!е на усавршавање координа0ије.

Рукомет

6опта најбр)ем > Игра се у круговима. Игра!и се др6е за руке и кре8у се у

круговима $и0ем окренути напоље. Игра! у средини круга који има $опту викне

99једанL9 на шта сви стану9 а затим 99дваL на шта се сви окрену $и0ем ка 0ентру и

на 99триL из'а0е $опту у вис9 а ови потр!е да је ухвате. 3ај'р6и је сада у 0ентру.

Изме&у "етири ватре > У!ени0и се поде$е у две групе и свака заузме део

игра$ишта. Aкипа има свог капитена који се на$ази иза задње !еоне $иније

противни!ког де$а терена. Игра се одвија тако што игра!и једне екипе настоје да

$оптом погоде игра!а друге екипе и о'рнуто. /ого<ени игра!и имају право да се

распореде и са 'о!них страна противни!ког поља и да са те стране га<ају

противника. Игра се све дот$е док се не погоде сви игра!и једне екипе.

/енис

7/енис 8 рукама 9ногама:+ преко рукеO ; Ради се у пару9 о'а игра!а из пара

др6е се за једну руку. 7опту пре'а0ују другом руком BногомC преко друге руке.

7опта се пре'а0ује само једним контактом. Игра!и не смеју растављати спојене

руке9 а морају заједни!ки 'рзо да се кре8у и постављају тако да о$акшају изво<ење

задатка.

7(ра&а јаја; ; Игра се у ограни!еном простору - D -Q на средини простора

на$ази се 1 тениских $опти BјајаC. адатак једне групе је изнети $опте BјајаC ван

ограни!еног простора9 а друге групе да их врати на средину терена.

7,акупање лопти; > /реношење $опти завезаних о!ију помо8у упутства

партнера у задати круг9 са једног места и вра8ање по другу $опту на по!етни



по$о6ај. Игра се изме<у 2 I " екипе и свака има укупно " $опте. /о'едник је онај

ко пре изврши задатак.

7<ваталица; > &во је попу$арна игра која има за задатак да припреми организам

на ве8а оптере8ења. 7ов0и у пару хватају одре<ене у!енике.

7,тони тенис или пинг 8 понг; > ,о је спортска игра на сто$у у којој

игра!и рекетом пре'а0ују $опти0у преко мре6е на противни!ку страну. Ина!е он се

игра у с$о'одном времену ради одмора и за'аве

• !аку"ак

У прош$ости9 раздо'ље детињства представља$о је најактивнији део

људског 6ивота9 а$и наше друштво у садашњем на!ину и ус$овима 6ивота је то

промени$о. Данашња де0а су заокупљена ра!унарима9 те$евизијом9 стварима које

не изазивају довољно интересовање за ква$итетан развој $окомоторног апарата.

/рема неким истра6ивањима ве8ина де0е није уопште у стању поднети захтеве

спортских игара у којима се могу и тре'ају на8и. Исхитреност тренинга и

Lфорсирање[ резу$тата води ка стереотипним тренинзима и оптере8ењима и на

крају хрони!ним оште8ењима и оповредама.

/огрешно је схватање да се де0а довољно спонтано кре8у и да им није

потре'но васпитно подсти0ање. Истина је9 ме<утим9 да де0а спонтаним кретањем

развијају само неке коштано>миши8не структуре9 док неке могу заостајати у свом

развоју. 'ог тога је по6ељно де0у подсти0ати на што разноврсније кретање. /оред

ходања9 тр!ања и скакања9 потре'но је упра6њавати и пузање9 пењање9 си$а6ење9

пров$а!ење9 ходање на рукама и ногама9 вешање и њихање9 верање9 јахање9 дизање

и премештање9 преношење предмета9 'а0ање9 хватање итд. 3ајсвестраније кретање

пости6е се тр!ањем и п$ивањем.

3ајве8а вредност спорта ог$еда се кроз неговање спортског духа9 а

карактеришу га етика9 фер>п$еј9 тимски рад9 здравље9 изузетна достигну8а9

карактер и о'разовање9 радост и за'ава9 поштовање прави$а и закона9 поштовање

се'е и других у!есника9 хра'рост9 со$идарности. (тога свакодневне9 периоди!не9

сезонске и друге временске активности које за 0иљ имају да унапреде и подупру

прави$ан раст и развој детета тре'а да се проте6у кроз вредности спорта. (порт и



физи!ка активност имају ва6ну у$огу у свим подру!јима људског 6ивота. )изи!ка

активност позитивно ути!е на усвајање здравог на!ина 6ивота9 унапре<ује здравље

и ква$итет 6ивота. (порт је данас JмедијL којим се шире поруке мира9 једнакости и

пријатељства ме<у људима. Редовна физи!ка активност један је од кљу!них

фактора за здрав 6ивот.

• 6итература

• \инови8>*оји89 Д. B2444CD Fизичка зрелост деце за полазак у !колу9 аједни0а

Oиших шко$а за о'разовање васпита!а репу'$ике (р'ије9 ;еоград.

• \инови8>*оји89 Д. и 5артинови89 Д. B2411CD Игром до здравственог васпита%а

најмлаAи) BпрактикумC, ;еоград.

• *аменов A.B1C D Пред!колска педагогија, ;еоград9 авод за у:'енике и наставна

средства9 ;еоград

• *аменов9 A. B1-%C D <етодика васпитно;о(разовног рада са пред!колском децом.

;еоградD авод за у:'енике и наставна средства

• *аменов9 A. B1C D Интелектуално васпита%е кроз игру. ;еоградD авод за

у:'енике и наставна средстваQ• 5и$анови89 ].9 (таматови89 5. B244%C D <етодика наставе 9изичког васпита%а9

У6и0еD У!итељски факу$тет

• /роф. др Hакони89 Драгос$ав9 B244-C9 (портска меди0ина9 ;еоград

• Др Oио$ета Pиљак B244C D Историја спорта9 факу$тет за мена:мент у спорту9

;еоград.

• ^иванови8 3. B2414C D Jеорија 9изичке културе9 3иш.

• #нтропометријске мере де0е и м$адих9 Душко /опиви89 агре'9 2411.г.

• Др. 5иаји$ови8 . и сарадни0и. (р0е и спорт. ;еоград. авод за удз'енике и

наставна средства.

• 5а$ети89 (. B14C. на!ај де!ије игре и де!ија игра$ишта. ;еоградD 3И/

• (икими89 ]. B2442C. Де!ије игре ју!е9 данас9сутра. ;еоградD авод за у:'енике и

наставна средства

• Hанко 7ескошек B1CD )изи!ко васпитање де0е шко$ског узраста9 ;еоград9 1



• Kаји89 O. B1C. Рукомет. ;еоградD 3И/

• Kа:ер9 \. B244C. 5одерна кошарка. ;еоградD 3И/

• Рајнови89 O. B12C. )уд'а$9 техника са методиком. ;еоградD 3И/

• (иротанови89 Д.B1C. &д'ојка. ;еоградD 3И/

diplomski fizicko

Documents