VISOKA POSLOVNO TEHNIKA KOLA DOBOJ

DIPLOMSKI RADPORESKI SISTEM I PRIMJENATema: Akcize kao poseban oblik poreza na promet

Mentor: Doc. dr Zorica Drljaa Student: Igor Kovaevi Broj indexa: -E/11

Doboj, 2015.godineSADRAJUVOD........................................................................................................................31.PORESKI SISTEM BOSNE I HERECEGOVINE.................................................42.POJAM AKCIZA....................................................................................................53.PODJELA AKCIZA...............................................................................................74.PREDMET OPOREZIVANJA...............................................................................95.PORESKI OBVEZNIK.........................................................................................106.OSNOVICA AKCIZE...........................................................................................127.IZNOSI I STOPE AKCIZE...................................................................................138.NASTANAK OBAVEZE OBRAUNAVANJA I PLAANJA AKCIZE.........149.OBILJEAVANJE,USLOVI PROMETOVANJA AKCIZNIH PROIZVODA..1710.PORESKE EVIDENCIJE I PORESKA PRIJAVA............................................1811.KONTROLA OBRAUNAVANJA I PLAANJA AKCIZA..........................1912.OSLOBAANJE, POVRAT I UMANJENJE AKCIZE....................................1913.OGRANIAVANJE U PROMETU POJEDINIH PROIZVODA......................2014.KAZNENE ODREDBE......................................................................................2115.AKCIZE U EVROPSKOJ UNIJI........................................................................2116.USKLAIVANJE AKCIZA BIH SA EVROPSKOM UNIJOM.......................24ZAKLJUAK..........................................................................................................31LITERATURA........................................................................................................32

UVOD

Akcize su specijalni porezi kojima se oporezuje potronja uglavnom monopolistikih proizvoda, tj. proizvoda masovne potronje sa niskom elastinou tranje.Akcizama se oporezuju proizvodi koji tete ljudskom zdravlju i ivotnoj okolini i deklariu se kao luksuz u odnosu na namirnice koje su od kljune vanosti za ljudsku egzistenciju. Tu spadaju: derivati nafte, bezalkoholna pia, alkohol i alkoholna pia, pivo i vino, kava (u svim oblicima), duvanske preraevine. Proizvoa je duan da proizvod obiljei akciznom markicom, osim medicinskih vina, piva i medovine. Obaveza obraunavanja akcize pri uvozu akciznih proizvoda nastaje danom nastanka obaveze obraunavanja uvoznih dadbina. Sam naziv akciza (excise tax) potie iz 16. vijeka kada su u Holandiji posebnim porezom koji se nazivao excijsen oporezivani pivo, eer, so i alkoholna pia, a pretpostavlja se da rije potie od starofrancuske rijei assise (sjednica, odluka, ugovor, namirenje rauna ili duga, oporezivanje) (Merriam-Webster, 2002). Primjer Holandije ubrzo slijede Njemaka i Engleska (ukljuujui i engleske kolonije) a zatim i ostale evropske zemlje. U 19. vijeku akcize su bile dio sistema opeg poreza na dobra i usluge koji se od poetka 20.vijeka transformiran u opi porez na potronju, odnosno od 1960-ih u porez na dodanu vrijednost. Danas su u gotovo svim savremenim poreznim sistemima posebni porezi. Za razliku od poreza na promet, akciza se u poresko-tehnikom smislu ne vezuje za in prometa, nego za sam proizvod ija se potronja eli pogoditi, tanije reeno, za njegovo putanje u promet, kao i za uvoz. Za oporezivu transakciju se uzima ve otpremanje iz prodaveve fabrike proizvoda na koje se plaa akciza u sopstveno skladite na drugoj lokaciji, isporuka sopstvenoj prodavnici ili isporuka kupcu. Porez se obraunava u apsolutnom iznosu po jedinici mjere proizvoda (kilogramu, litri, komadu i sl.), ili u odreenom postotku prodajne cijene. Razlozi uvoenja akciza su brojni (fiskalni, socijalni, zdravstveni, ekoloki). Prednost tih poreza u odnosu prema drugima jeste jednostavnost ubiranja i mali broj poreznih obveznika. Akcize predstavljaju jedan od najznaajnijih fiskalnih prihoda.

1. PORESKI SISTEM BOSNE I HERCEGOVINE

Organizacija poreskog sistema je odraz stvarnog stanja u dravi. Karakteristike i obiljeja poreskog sistema u BiH oslikavaju stanje i nain organizovanja Bosne i Hercegovine.U BiH sistem oporezivanja je dosta sloen. Najve prepreku poboljanju situacije vjerovatno predstavlja politika struktura i struktura vlasti u BiH, kao i raspodjela nadlenosti na razliitim nivoima. Stanje u poreskoj oblasti BiH karakterizira postojanje tri odvojena i gotovo samostalna porezna prostora: Federacije BiH, Republike Srpske i Brko Distrikta. Unutar svakog od sistema egzistiraju brojni, komplikovani, uglavnom zastarjeli i redovno neefikasni porezni oblici.Poreski sistem BiH izrazito je poboljan posljednjih godina, naroito uvoenjem sistema PDV-a na dravnom nivou.injenica da se prihodi od carina, akciza, PDV-a sada ubiru na dravnom nivou i pod kontrolom Uprave za indirektno oporezivanje predstavlja veliki korak naprijed, kako u smislu efikasnosti tako i u smislu postojanja jedinstvenog ekonomskog prostora u BiH.Poreski sistem Federacije BiH je dosta sloeniji u odnosu na Republiku Srpsku.Sama organizacija Federacije BiH je sloena. Ustanovljeno je dest kantona koji je svaki zaseban za sebe svaki ima svoju upravu, svoje zakone, svoje slubene listove. Samim tim, poreski sistem obuhvata razliite stope poreza, naknada, taksi i sl.Kompletno voenje poreskog sistema u Federaciji BiH je u nadlenosti Poreske uprave, koja je zaduena za organizovanje i voenje kompletnog sistema poreza u Federaciji BiH. Poreski sistem Federacije BiH podrazumijeva prenos nadlenosti, po pitanju poreza, poreskog sistema, sa entitetskog nivoa na nivoe kantona i dalje na nivo lokalne samouprave optine.Na nivo Republike Srpske, u pogledu prikupljanja, analize, te voenja evidencije poreza, preneseni su direktni porezi, dok su indirektni u nadlenosti Bosne i Hercegovine.Poreska uprava Republike Srpske je osnovana krajem 2001.godine Zakonom o poreskoj upravi. Poreska uprava nalazi se u sastavu Ministarstva finansija Republike Srpske. Zakonom o poreskoj upravi ureen je jedinstven postupak u primjeni materijalnih poreskih zakona, a Poreskoj upravi Republike Srpske je data nadlenost za sprovoenje svih poreskih zakona.Distrikt Brko ima posebno regulisane organe vezane za prikupljanje javnih prihoda pa tako i poreza. Postoje posebni porezi koji reguliu poreze Distrikta Brko. Na nivou Distrikta uspostavljena je Uprava prihoda kao i Poreska uprava Brko Distrikta. Obje institucije su zakonski regulisane.

Ovako koncipiran poreski sistem uslovljen je brojnim razlozima: Fiskalni razlozi Socijalni razlizi Politiki razlozi Razlozi tehnike prirode.Fiskalni razlozi se ogledaju u tome da se na osnovu ovih poreza prikupljaju znaajna sredstva za finansiranje javnih potreba.Socijalni razlozi obezbjeuju ravnomjernost u raspodjeli poreskog tereta.Politiki razlozi se manifestuju kroz osiguranje sredstava za finansiranje lokalnih kolektiviteta, te realizovanje zahtjeva za njihovom finansijskom samostalnou, vei uticaj graana na rad lokalnih organa vlasti i sl. 2. POJAM AKCIZA

Akcizni porez ili skraeno akcize, plaa se pri prometu samo na neke proizvode. To su indirektni porezi (ne ubiraju se direktno od pojedinaca, ve preko proizvoaa, prodavaca i drugih posrednika) na domaa dobra i usluge. Akcize (troarine) spadaju u poreze na pojedinana dobra i usluge, to su posebni specijalni porezi na potronju. Razlog uvoenja akciza je prije svega fiskalni, odnosno osiguravanje visokih prihoda dravnog rauna. Da bi se taj cilj dostigao akcizama se oporezuju proizvodi masovne potronje koji se ne mogu supstituisati ili je teko izvodljiva (so, eer, duvanske preradjevine, naftni derivati). Meutim, osim optereenja prehrambenih proizvoda svakodnevne, neophodne potronje, oporezuju se i neki proizvodi luksuzne potronje. Njihovo mjesto u oporezivanju se razlikuje od zemlje do zemlje. Veu ulogu imaju u nerazvijenim zemljama, i zemljama u razvoju, dok su kod savremenih drzava, kao vid prihoda drave manje znaajni.Diferencijalni poreski tretman specifinih proizvoda rezultat je potrebe odvraanja od potronje odreenih proizvoda (duhan i alkohol) i pojedinih usluga (kockanje i igre na sreu ) te eliminisanja tetnih posljedica na potroae, domainstva i drutvo. Akcize imaju zadatak da doprinose zatiti domae proizvodnje, ekonominijoj potronji energije (naftna industrija) i redukciji plaanja javnih trokova (zdravstvenih trokovi u vezi sa puenjem i alkoholizmom) i dodatnih taksi (upotreba puteva za vonju automobila). Radi se o proizvodima ije su cijene prilino visoke, a ti proizvodi nisu neophodni za egzistenciju ovjeka i tetno djeluju na zdravlje ljudi. Oporezivanjem ovih proizvoda postiu se istovremeno dva cilja. Smanjuje se njihova potronja i utie se na zdravlje ljudi. Akcize se danas uglavnom plaaju i na domae i na uvezene proizvode, a principi poreske politike zahtijevaju jednak tretman i domaih i uvoznih proizvoda. Poreski obveznik je proizvoa ili uvoznik, ali se u odreenim situacijama kao poreski obveznik moe javiti i trgovac na veliko ili malo.Kao i u svakom poresko-pravnom odnosu, obveznik je duan da obrauna i uplati poresku obavezu, dok poreski teret snosi potroa, odnosno kupac akciznog proizvoda.

Akcize se najee uvode na proizvode ija je potronja znaajna, a istovremeno ne predstavljaju proizvode neophodne za egzistenciju, tj. okarakterisani su kao po zdravlje ili okolinu. U grupu akciznih proizvoda spadaju: Duvanski proizvodi Alkoholna pia, uvozna bezalkoholna pia Naftni derivati Kava.U Bosni i Hercegovini oporezivanje posebnim porezima regulisano je Zakonom o troarinama u Bosni i Hercegovini(Slubeni glasnik BiH, br 32/04) i Pravilnikom o primjeni zakona o akcizama u BiH(Slubeni glasnik BiH, br 63/04, 18/05 i 45/05).Obzirom da se Zakon o akcizama u BiH primjenjuje na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine, i da njegovu primjenu vri Uprava za indirektno oporezivanje, stvoreni su uslovi za nesmetan promet akciznih proizvoda, bez potrebe za uvoenjem posebnih procedura na entitetskom nivou, kao to je bilo ranije, prije nego to je uspostavljena Uprava za indirektno oporezivanje, kao jedina institucija nadlena za prikupljanje i raspodjelu indirektnih poreza, meu kojima su i akcize.Zakonom o akcizama u BiH, propisana je i obaveza obraunavanja i plaanja putarine koja se obraunava po litru naftnih derivata(dizel gorivo, motorni benzin, bezolovni motorni benzin).

Prihodi po osnovu akciza uplauju se na Jedinstveni raun Uprave za indirektno oporezivanje, a njihova raspodjela vri se u skladu sa Zakonom o uplatama na jedinstveni raun i raspodjeli prihoda(Slubeni glasnik BiH, br 55/04). Na taj nain, na dravnom nivou se osigurava znaajan izvor prihoda za finansiranje javne potronje, na dravnom, entitetskim, kantonalnim i lokalnim nivoima.

Osnovne karakteristike, kojima se odlikuju akcize su: Obaveza plaanja akciza odnosi se na tano odreeni broj predmeta Tekoe prilikom odreivanja obuhvatanja predmeta koji podlijeu akcizi Prevaljivost Ugodnost plaanja ("nevidljivost poreza") Fiskalna izdanost Jednostavnost i jeftinoa ubiranja Stabilnost Prihodi od akciza jednim delom pripadaju lokalnim jedinicama iroko rasprostranjena upotreba Istodobna primjena troarina i opteg poreza na promet.[footnoteRef:1] [1: Javne finansije, Izudin Keetovi, 2007.godine, str.25]

Uz osnovni fiskalni cilj pri uvoenju akciza, pojavljuju se i destimulacija potronje nekih proizvoda, zatim, ekonomski razlozi uvoenja akciza tj.uticanje na potronju tano odreenih proizvoda, mada akcize zbog svojih karakteristika nisu pogodne za voenje ekonomske politike.

Neki od nefiskalnih razloga ubiranja poreza su: Zahvatanje ekonomske snage poreskog obveznika Izbjegavanje drutveno nepoeljnog ponaanja poreskih obveznika Naknada poreskog obveznika za korist koju ima od potronje nekog proizvoda Finansiranje jedinica lokalne samouprave i uprave Socijalni efekat Ekoloki razlozi....

Akcize su poreskim vlastima jedan od najomiljenijih poreza, lako se ubiraju, sistem obrauna i naplate je jednostavan, evazija je mala a kontrola obrauna i naplate je laka. Medjutim, akcize karakterie regresivnost(jer jeftinije proizvode koriste ire kategorije potroaa, sa slabijom poreskom snagom) koja se donekle moe ublaiti (npr. odredjivanje akcize u odnosu na konanu cenu), ali se nikada ne moze do kraja otkloniti.

Pozitivni razlozi uvoenja akciza u poreski sistem su: Fiskalni(akcize su izvor znaajnih poreskih ili javnih prihoda) Jednostavnost ubiranja Mali broj poreskih obveznika Progresivnije oporezuju potroae luksuznijih proizvoda Ekoloki ciljevi(nia cijena bezolovnog benzina u odnosu na obini benzin,).

Negativni efekti uvoenja akciza su: Regresivne su jer oporezuju masovnu potronju u kojoj uestvuju lica sa malim zaradama Kre princip ekonominosti, jer je sistem ubiranja i kontrole akciza dosta skup Vrlo su neomiljene kod poreskih obveznika Mogu da narue prodaju domaih akciznih proizvoda(npr. duhanska industrija).[footnoteRef:2] [2: Sejmenovi J., Gligi J., Poreski i carinski sistem i politika, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2007.godine, str.54.]

3. PODJELA AKCIZA

Za akcize se ne moe utvrditi zajedniki princip, odnosno jedinstven osnov njihovogpostojanja. Tako se ovim porezom optereuje potronja odreenog broja prehrambenih proizvoda svakodnevne neophodne potronje, ime se postie osnovni fiskalni cilj.Ali, akcizama se oporezuju i neki proizvodi luksuzne potronje, to moe da bude podstaknuto socijalnim efektima oporezivanja. Takoe, akcizama se oporezuju i proizvodi koji su tetni po ovjekovo zdravlje, ili su tetni po okolinu. Bitno je napomenuti da ima proizvoda koji se oporezuju akcizama, a nemaju nijednu od navedenih karakteristika. Odsustvo jedinstvenog osnova i razliitost oporezivanja akcizama moe se u odreenoj mjeri objasniti historijskim razlozima, ali i u nedosljednosti zakonodavca. Za akcize je karakteristino da se poreska obaveza odreuje u fiksnom iznosu za kategoriju proizvoda po jedinici mjere(komad, teina, zapremina i sl.).

Akcize se plaanju samo na neke proizvode, pa je podjela[footnoteRef:3] akciza prema vrstama proizvoda sljedea: [3: Javne finansije, Izudin Keetovi, 2007.godine, str.39]

Derivati nafte Duvan i duvanske preraevine Alkohol i alkoholna pia Bezalkoholna pia Pivo i vino Kava(sirova, prena, mljevena, ekstrakti kafe).

Podjela akciza sa aspekta troenja: Akcize na potronju Akcize na upotrebu odreenog proizvoda.

Podjela akciza prema vrsti stope: Akcize ad volarem Specifine akcize.

Akcize ad volarem su akcize od vrijednosti, koje se obraunavaju u % od maloprodajne cijene proizvoda. Uloga specifinih akciza mnogo je izraenija., i njihov uticaj se moe objasniti na osnovu sljedeih injenica: Kod alkoholnih pia gdje je udio specifinih akciza u maloprodajnoj cijeni proizvoda oko 50%, prelazak na ad valorem stvorio bi problem poreske evazije Kod duvanskih preraevina, argumenti o diskriminaciji proizvoda boljeg kvaliteta govore protiv ad valorem akcize.

U praksi se koristi kombinacija specifinih i ad valorem akciza.

4. PREDMET OPOREZIVANJA

Predmet oporezivanja je promet akciznih proizvoda koji su proizvedeni u Bosni i Hercegovini kada proizvoa prvi put njima prometuje i/ili uvoz akciznih proizvoda u Bosnu i Hercegovinu.[footnoteRef:4] [4: Zakon o troarinama/akcizama u Bosni i Hercegovini(Slubeni glasnik BiH, br 32/04)]

Akciznim proizvodima se smatraju: Naftni derivati Duvan i duvanske preraevine Alkohol, alkoholna pia, vona i prirodna rakija Bezalkoholna pia Pivo i vino Kava.Naftnim derivatima se smatraju: motorni benzini, ukljuujui i bezolovni, nezavisno od oktanske vrijednosti i komercijalnog naziva, dizel goriva i ostala plinska ulja, petrolej(kerozin), lo ulja ekstra lako i lako specijalno.

Duvanskim preraevinama se smatraju: cigarete i ostali duvanski proizvodi. Cigaretama se smatraju: smotuljci duvana prikladni za puenje, obavijeni omotaem koji nije od prirodnog duvana, proizvodi slini cigaretama koji se sastoje od smotuljaka duvana obavijeni jednostrukim i dvostrukim omotaem. Vanjski omota izraen je od materijala koji nije pravi list duvana i postavljen je u pravoj liniji uzduno. Zatim, cigaretama se smatraju i duvanski tapii koji se jednostavnim neindustrijskim postupkom stavljaju u omot za cigarete ili se umotavaju u papirne listie, i duvanski proizvodi stavljeni u promet pod nazivom cigarete.

Ostalim duvanskim proizvodima se smatraju: Cigare i cigarilosi Duvan za lulu i duvan za puenje Duvan za mrkanje, vakanje i drugi duvanski proizvodi.

Prema lanu 7. Zakona o akcizama u Bosni i Hercegovini, bezalkoholnim piima se smatraju osvjeavajua bezalkoholna pia od vonog soka, vone baze, biljnog ekstrakta, itarica, surutke, umjetna osvjeavajua bezalkoholna pia i niskoenegretska osvjeavajua bezalkoholna pia.Znai, pod bezalkoholnim napicima smatraju se: Prirodne mineralne, gazirane i negazirane vode, izvorske domae, uvozne i stolne vode 100% prirodni sokovi od voa i povra i njihovih mjeavina Sokovi od voa i povra te njihovih mjeavina, sa ili bez dodatka vode, sa ili bez dodanog eera, sa ili bez konzervansa, sa ili bez 2, sa ili bez umjetnih boja, sa ili bez umjetnih aroma ili drugih umjetnih dodataka, sa stvarnim i deklariranim udjelom od 50% i vie voa i/ili povra u suhoj tvari Sirupi, prakovi, pastile, namijenjeni proizvodnji bezalkoholnih napitaka razblaivanjem u vodi. Prema lanu 8., alkoholom se smatraju sve vrste alkohola, nezavisno od sirovine iz koje se dobija i postupka kojim se dobija. Alkoholom se smatraju sva pia koja u sebi sadre vie od 2% alkohola.Vonom prirodnom rakijom se smatra proizvod dobijen destilacijom prevrelog soka, masulja ili komine groa ili drugog voa na manje od 86% vol. alkohola, u kojem se ne smije osjetiti miris ni ukus drugaiji od onog koji proistie od upotrijebljenih sirovina, kojm se ne smiju dodavati arome ni etilni alkohol poljoprivrednog porijekla, eer ni drugi ugljeni hidrati.

Prema lanu 9. pivom se smatra osvjeavajue pjenuavo pie dobijeno od vode, jemenog slada, kvasca, nezaslaenih itarica i hmelja, bez obzira na koncentraciju ekstrakta u sladu ili koncentraciju alkohola u pivu.Vinom se smatra vino od groa(kao i pojaana vina), vermut, te ostala vina groa aromatizirana biljem ili aromatskim tvarima.

Prema lanu 10., kavom se smatra: Sirova kava(sa ili bez kofeina) Prena kava(sa ili bez kofeina), u zrnu ili mljevena Ljuske i opne prene kafe Ostali proizvodi od kave koji u sebi sadre 50% i vie kave.

5. PORESKI OBVEZNIK

Poreski obveznik je svako pravno lice ili preduzetnik koji akcizne proizvoede uvozi ili proizvodi na teritoriji BiH.[footnoteRef:5] [5: Zakon o troarinama/akcizama u Bosni i Hercegovini(Slubeni glasnik BiH, br 32/04)]

Obveznik akcize je proizvoa koji izvri promet proizvoda ili uveze akcizne proizvode, kao i lice koje od proizvoaa otkupi proizvode na koje se plaa akciza.

Pravno lice ili preduzetnik su obavezni da priloe dokaz da je akciza plaena i da proizvod obiljei akciznom markicom.Obveznik je i: Fiziko lice-proizvoa koji proda alkoholna pia drugom fizikom licu Pravno lice, odnosno preduzetnik, koji kupi alkoholno pie od fizikog lica koje je proizvoa Kupac akciznih proizvoda kupljenih izvan teritorija BiH Pravno lice koje je ovlateno od dravnog organa za prodaju zaplijenjenih akciznih proizvoda Kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate, koje prodaje dravni organ.

Poreski obveznik je lice koje proizvodi, uvozi ili prometuje akciznim proizvodima na teritoriju BiH. Poreski obveznik za sve proizvode kafe, prema Zakonu o akcizama, smatra se uvoznikom. Sva lica koja nabave alkoholna pia, prirodne vone rakije i vina neposredno od graana-proizvoaa koji nije poreski obveznik, smatraju se obveznicima akciznih proizvoda.

Pravna lica i preduzetnici koji se bave djelatnostima akciznih proizvoda duni su se registrovati kod Uprave za indirektno oporezivanje najkasnije 8 dana prije poetka poslovanja.

Registracija se obavlja upisom u Jedinstveni registar obveznika indirektnih poreza prema propisima koji ureuju registraciju.Za propisivanje uslova i prestanaka registracije nadlean je Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Akciznu dozvolu e dobiti lica koja ispunjavaju uslove: Da obavlja djelatnost u skladu sa propisanim uslovima Da vodi poslovne knjige u sistemu dvojnog knjigovodstva Da redovno ispunjava poreske obaveze Da nad tim licem nije zapoet postupak likvidacije Da ispunjava uslove za elektronsku razmjenu podataka.

Poreski obveznik, odnosno proizvoa akciznih proizvoda duan je Upravi za indirektno oporezivanje prijaviti pogon u kom e proizvoditi akcizne proizvode.Takoe, obveznik je duan prijaviti i skladite u kom se nalaze zalihe akciznih proizvoda ili sirovine za proizvodnju akciznih proizvoda.Prijavu proizvodnog pogona potrebno je izvriti Regionalnom centru UIO, najmanje 15 dana prije poetka koritenja istog.Prijava proizvodnog pogona mora sadravati naziv i sjedite pravnog lica ili preduzetnika, indentifikacioni broj/porezni broj, mjesto, adresa, vrstu akciznih proizvoda i sirovina koja se proizvode, adresa proizvodnog pogona, kao i sve druge podatke (odgovornu osobu, vrijeme rada i dr.) koji su od uticaja na mogunost pronalaenja predmetnog mjesta i mogunosti ulaska ovlatenih slubenih lica u navedeni prostor.[footnoteRef:6] [6: Pravilnik o primjeni Zakona o akcizama u BiH]

Ukoliko lice nije ranije registrirano kao porezni obveznik, prijava proizvodnog pogona i/ili skladita podnosi se uz zahtjev za registraciju i upis u Jedinstveni registar obveznika indirektnih poreza. Sve izmjene podataka o pogonima i/ili skladitima akciznih proizvoda, navedenih u prijavi, obveznici su duni prijaviti UIO u roku od osam dana po nastupanju promjene podataka. O podnesenim prijavama, nadleni regionalni centar UIO vodi zasebne evidencije sa podacima o mjestu, adresi, vrsti akciznih proizvoda i sirovina koji se proizvode, odnosno skladite, te svim izmjenama podataka vazano za promet akciznih proizvoda.

6. OSNOVICA AKCIZE

Osnovica akcize odreena je: Koliinom za akcizne proizvode za koje se akciza plaa po mjernoj jedinici Maloprodajnom cijenom i koliinom po mjernoj jedinici za duhanske preraevine.

Prema Zakonu o akcizama u BiH, osnovica akcize u sluaju utvrivanja manjka i rashoda odreena je koliinom manjka koji se ne moe pravdati viom silom, odnosno koliinom rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) iznad koliine odreene posebnim aktom Upravnog odbora. Akciza na naftne derivate plaa se po litru derivata na koliinu utvrenu pri temperaturi +15C. Blie odredbe o odreivanju ekvivalenta za preraunavanje iz jedinice mase u volumensku jedinicu utvrdit e Upravni odbor posebnim aktom. Akciza na kavu plaa se za jedan kilogram neto teine kafe. Ako se kafa stavlja u promet u pakovanjima veim ili manjim od jednog kilograma, akciza se plaa proporcionalno koliini u pakovanju.Na promet alkohola, alkoholnih pia i vone prirodne rakije akciza se plaa po litru apsolutnog alkohola. Ako se proizvodi iz lana 8. Zakona o akcizama stavljaju u promet u pakovanjima veim ili manjim od jednog litra, akciza se plaa proporcionalno koliini apsolutnog alkohola u pakovanju.

Znai, poreski obveznici su, prilikom svake promjene kod maloprodajnih cijena proizvoda duni na vrijeme obavijestiti Upravu za indirektno oporezivanje, dok se npr maloprodajne cijene cigareta koje se ve nalaze u prodaji, ne mogu mijenjati na nain da njihova cijena ne odgovara onoj koja je navedena na akciznoj markici.Takoe, distributeri su u obavezi da prodaju duvanskih preraevina vre po maloprodaj-nim cijenama koje su istaknute na akciznoj markici nalijepljenoj na pakovanjima cigareta koje oni imaju na zalihama na dan kada je dobavlja-poreski obveznik donio odluku o poveanju maloprodajne cijene tih istih vrsta cigareta.

Meutim, postoji izuzetak od opteg pravila u kojim sluajevima moe stvarna maloprodajna cijena duvanskih proizvoda da bude vea od one koja je istaknuta na akciznoj markici i to kod poveanja tzv.posebne akcize, na osnovu lana 21. Zakona, gdje je odreeno da e za svaku godinu, nakon 2009.godine, Upravni odbor UIO utvrditi iznos posebne akcize, sve dok ukupno akcizno optereenje najpopularnije cjenovne kategorije cigareta ne dostigne iznos od 126,00KM za 1 000 komada, s tim to je u tim sluajevima prometovanje tim duvanskim preraevinama vremenski ogranieno.

7. IZNOSI I STOPE AKCIZE

Akciza se obraunava i plaa u apsolutnom iznosu po mjernoj jedinici i/ili po proporcionalnoj stopi.

Prema Zakonu o akcizama u BiH, za naftne derivate akciza se plaa po litru, i to na: a) dizel-gorivo i ostala plinska ulja 0,30 KM; b) petrolej (kerozin) 0,30 KM; c) motorni benzin - bezolovni 0,35 KM; d) motorni benzin 0,40 KMe) lo-ulje ekstra lako i lako specijalno (EL i LS) 0,30 KM.

Za sljedee akcizne proizvode akciza se plaa po litru, i to: a) bezalkoholna pia 0,10 KM; b) pivo 0,20 KM; c) vino 0,25 KM.

Za alkohol, alkoholna pia i vonu prirodnu rakiju akciza se plaa po litru apsolutnog alkohola, i to: a) alkohol 15,00 KM; b) alkoholna pia 15,00 KM; c) vona prirodna rakija 8,00 KM.

Za kavu akciza se plaa prilikom uvoza po kilogramu, i to za: a) sirovu kavu 1,50 KM; b) prenu kavu (u zrnu ili mljevena) 3,00 KM; c) ljuske i opne prene kave i ostale proizvode od kave 3,50 KM.

Na cigarete akciza se plaa, i to: a) proporcionalna, po stopi od 42 % na osnovicu utvrenu u skladu s lanom 15. zakona i posebna akciza u iznosu od 7,50 KM na 1.000 cigareta, odnosno 0,15 KM za pakovanje cigareta od 20 komada; b) za pakovanja razliita od navedenog, akciza se plaa srazmjerno broju komada u pakovanju. Akciza na ostale duvanske proizvode plaa se po stopi od 42% na osnovicu utvrenu u skladu s lanom 15. zakona.

Ako je obraunata akciza na cigarete manja od minimalne akcize utvrene zakonom, plaa se minimalna akciza. Minimalna akciza ini ukupnu akcizu (proporcionalna i specifina) utvrenu u skladu sa zakonom, za 1.000 komada, odnosno za pakovanje od 20 komada najpopularnije cjenovne kategorije cigareta. Najpopularnijom cjenovnom kategorijom cigareta, smatra se maloprodajna cijena za 1.000 komada, odnosno za pakovanje od 20 komada one kategorije cigareta koje imaju najvei obim prodaje u Bosni i Hercegovini. Minimalnu akcizu utvruje Upravni odbor najkasnije do 30. oktobra tekue godine, na osnovu podataka Uprave za indirektno oporezivanje o izdatim poreskim markicama za period od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekue kalendarske godine, koja prethodi godini u kojoj e se primjenjivati najnia akciza. Za svaku godinu nakon 31. decembra 2009. godine Upravni odbor UIO utvrdit e iznos posebne akcize, sve dok ukupno akcizno optereenje najpopularnije cjenovne kategorije cigareta ne dostigne iznos od 126,00 KM za 1.000 komada. Za poreske periode poevi od 1. januara 2010. godine Upravni odbor UIO najkasnije do 30. septembra prethodne kalendarske godine utvruje stope posebne akcize na cigarete, na nain da godinje poveanje specifine akcize ne moe biti manje od 7,50 KM za 1.000 komada, odnosno 0,15 KM za pakovanje od 20 komada, kako bi se osigurala dinamika usklaivanja stopa akciza s relevantnim evropskim direktivama. Za poreske periode nakon 1. januara 2010. godine Upravni odbor UIO utvrdit e stope i iznose akciza za ostale duhanske proizvode, tako to e osigurati dinamiku usklaivanja stopa akciza s relevantnim evropskim direktivama, istovremeno sa usklaivanjem akciza na cigarete.

8. NASTANAK OBAVEZE OBRAUNAVANJA I PLAANJA AKCIZE

Obaveza obraunavanja akcize na osnovu prometa akciznih proizvoda nastaje u trenutku: a) izdavanja rauna proizvoaa pri prvoj prodaji ili u trenutku isporuke proizvoda, ako je isporuka obavljena prije izdavanja rauna; b) uvoza akciznih proizvoda na teritoriju BiH, osim za duhanske preraevine, kao i alkoholna pia, vone prirodne rakije i vina koja podlijeu obavezi obiljeavanja akciznim markicama; c) podnoenja zahtjeva za tampanje akciznih markica za duhanske preraevine; d) preuzimanja akciznih markica za alkoholna pia, vone prirodne rakije i vina; e) utvrivanja manjka, koji se ne moe pravdati viom silom; f) rashodovanja (kalo, rastur, kvar i lom), iznad koliine odreene aktom Upravnog odbora koji e se zasnivati na opim trgovinskim principima; g) koritenja akciznih proizvoda od strane proizvoaa za vlastitu potronju.[footnoteRef:7] [7: Zakon o troarinama/akcizama u Bosni i Hercegovini(Slubeni glasnik BiH, br 32/04)]

Obraunatu akcizu poreski obveznik duan je uplatiti u rokovima propisanim zakonom.U sluajevima izdavanja rauna proizvoaa pri prvoj prodaji ili u trenutku isporuke proizvoda ako je isporuka obavljena prije izdavanja rauna, obveznik je duan platiti akcizu u roku od deset dana nakon mjeseca u kojem je nastala obaveza obraunavanja akcize.U sluajevima uvoza akciznih proizvoda na teritoriji BiH, osim za duvanske preraevine, te alkoholne napitke, prirodne vone rakije i vina koja podlijeu obavezi obiljeavana akciznim markicama i kod uvoza akciznih proizvoda preuzimanja akciznih markica za alokoholne napitke, prirodne vone rakije i vina, poreski obveznik je duan platiti akcizu u roku propisanom za plaanje uvoznih dabina.

U sluajevima preuzimanja akciznih markica za alkoholne napitke, prirodne vone rakije i vina koji ne podlijeu plaanju akcize, poreski obveznik je duan platiti akcizu u roku od deset dana nakon isteka mjeseca u kojem je dolo do izdavanja rauna proizvoaa pri prvoj prodaji ili u trenutku isporuke proizvoda ako je isporuka obavljena prije izdavanja rauna.

Za duvanske preraevine poreski obveznik duan je platiti u trenutku preuzimanja akciznih markica.

U sluajevima utvrivanja manjka koji se ne moe pravdati viom silom, rashodovanjem iznad koliine odreene aktom Upravnog odbora, te koritenja akciznih proizvoda od strane proizvoaa za vlastitu potronju, poreski obveznik je duan platiti akcizu u roku od deset dana nakon isteka mjeseca u kojem je nastala obaveza obraunavanja akcize.

Obaveza obraunavanja akcize nastaje i:1. prodajom zaplijenjenih akciznih proizvoda preko pravnog lica, ovlatenog od strane dravnog organa za prodaju tih proizvoda;2. prodajom preko carinskog, odnosno poreskog organa akciznih proizvoda koji su oduzeti u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate;3. kupovinom alkoholnog pia od fizikog lica - proizvoaa alkoholnog pia.

Obraunavanje i plaanje akcize se odlae ako se:1) akcizni proizvodi otpremaju u akcizno skladite proizvoaa za koje je nadleni organ dao akciznu dozvolu;2) akcizni proizvodi otpremaju iz akciznog skladita proizvoaa u njegovo drugo akcizno skladite.

9. OBILJEAVANJE I USLOVI PROMETOVANJA AKCIZNIH PROIZVODA

Poreski obveznik, proizvoa ili uvoznik duan je na deklaraciji proizvoda (etiketi) i drugom dokumentu koji prati akcizne proizvode oznaiti sirovinski sastav, vrstu, kvalitet i druga svojstva akciznih proizvoda bitna za utvrivanje poreske obaveze.Akcizni proizvodi, uvezeni ili proizvedeni u BiH, mogu se stavljati u promet samo u pakovanju na kojem mora biti deklaracija ili drugi dokument koji prati akcizne proizvode na kojem je istaknut naziv proizvoaa ili uvoznika, sirovinski sastav, neto masa, vrsta, kvaliteta i druge karakteristike bitne za utvrivanje poreske obaveze.

Duvanske preraevine, alkoholna pia, vona prirodna rakija, kafa i vino, koji se uvoze u carinsko podruje BiH, proizvode ili stavljaju u promet na teritoriji BiH, u pakovanjima predvienim za prodaju na malo moraju biti obiljeene akciznim markicama.Uvozom se podrazumijeva stavljanje robe u slobodan promet. Akcizni proizvodi koji se prodaju u bescarinskim prodavnicama ne moraju biti obiljeeni akciznim markicama, ali na ambalai moraju imati odtampane rijei samo za izvoz.Obiljeavanju ne podlijeu ni akcizni proizvodi koji se u nepromijenjenom stanju vraaju iz inostranstva poiljaocu. Akcizne markice izdaje Uprava za indirektno oporezivanje.

Pravilnikom o akciznim markicama za duhanske preraevine, alkoholna pia, vonu prirodnu rakiju, kafu i vino(Slubeni glasnik BiH, br.50/09), koji je donio Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje, propisani su: Oblik, sadraj i zatita akciznih markica Procedura tampanja i uvanja akciznih markica Obiljeavanje proizvoda akciznim markicama Izdavanje akciznih markica, voenje evidencije i iznoenje iz carinskog podruja BiH Povrat neiskoritenih i oteenih markica i njihovo unitavanje.

Akcizne markice se tampaju u sljedeim bojama: PLAVA za duvanske preraevine proizvedene u BiH CRVENA za duvanske preraevine iz uvoza SMEA za alkoholna pia proizvedena u BiH UTA alkoholna pia iz uvoza LJUBIASTA za vonu prirodnu rakiju proizvedenu u BiH ROZA za vonu prirodnu rakiju iz uvoza NARANDASTA za vina proizvedena u BiH ZELENA za vina iz uvoza CRNA za kavu.

Obiljeavanje kave akciznim markicama

Kava koja se stavlja u promet u pakiranjima predvienim za prodaju na malo u Bosni i Hercegovini, mora biti obiljeena akciznom markicom. Kavom pakovanom za prodaju na malo smatraju se pojedinana pakovanja kafe i proizvoda od kafe neto teine od 0,021 kg do 10,00 kg. Kava koja se stavlja u promet u maloprodajnom objektu na teritoriji Bosne i Hercegovine u rasutom stanju(rinfuza), obiljeava se akciznom markicom koja se privruje na gornji desni ugao na prednju stranu pakovanja(vree ili druga pakovanja).Akcizna markica mora biti vidljiva i neoteena sve dok se proizvod u cjelosti ne prometuje. Ako se kava stavlja u promet u grupnom pakovanju, akcizne markice lijepe se na vidljivo mjesto na grupnom pakovanju i moraju se nalaziti na pakovanju sve dok se proizvod u cjelosti ne prometuje.Pod grupnim pakovanjem smatra se samo ono pakovanje koje sadri pojedinana pakovanja od 0,020 kg i manje. Obavezu obiljeavanja kave akciznim markicama imaju osobe koje kafu uvoze i stavljaju u promet.Pored navedenih osoba, obavezu obiljeavanja kafe akciznim markicama imaju i osobe koje ve obiljeenu kavu pakuju u manja ili vea pakovanja.

Obiljeavanje akciznim markicama duvanskih preraevina, alkoholnih pia, vone prirodne rakije i vina

Prilikom stavljanja u promet u pakovanjima predvienim za prodaju na malo u BiH duvanske preraevine, alkoholna pia, vona prirodna rakija i vino moraju biti obiljeeni akciznim markicama. Akcizna markica mora biti nalijepljena na pakovanjima predvienim za prodaju na malo, na mjestu otvaranja tako da se prilikom otvaranja ista oteti.Izuzetak od odredbi zakona su alkoholni napici, prirodna vona rakija i vina koja sadre manje od 5% alkohola ne moraju biti obiljeena akciznim markicama.

10. PORESKE EVIDENCIJE I PORESKA PRIJAVA

U lanu 27. Zakona o akcizama propisano je da je poreski obveznik - proizvoa duan obavezu nastalu po osnovu akcize prijaviti u poreskom periodu u kojem je obaveza i nastala, a isti obuhvata vrijeme jednog kalendarskog mjeseca. Mjeseni obraun akcize se dostavlja u prijavi akcize. Prema lanu 26. poreski obveznik duan je da vodi posebnu evidenciju o uvozu, prometu, potronji i stanju akciznih proizvoda, te da ima urednu i aurnu knjigovodstvenu i vanknjigovodstvenu evidenciju. Prema lanu 26., poreski obveznik je duan da obezbijedi podatke o koliini zaliha, koliini proizvedenih, uvezenih proizvoda, primarne sirovine, obraunatoj i uplaenoj akcizi.Poreski obveznik je duan da podnese prijavu akcize bez obzira da li ima obavezu plaanja akcize u poreskom periodu za koji je prijava podnesena.11. KONTROLA OBRAUNAVANJA I PLAANJA AKCIZE

Kontrolu obraunavanja, prijavljivanja i plaanja akcize vri Uprava za indirektno oporezivanje.Akcizni proizvodi zateeni u prometu bez akciznih markica ili nepravilno obiljeeni akciznim markicama, kao i akcizni proizvodi zateeni u prometu bez vjerodostojne dokumentacije o pravnom poslu na osnovu kojeg se stie pravo raspolaganja predmetnim proizvodima bit e privremeno oduzeti do okonanja postupka.Za netano obraunat, odnosno prikazan porez, Uprava za indirektno oporezivanje donijet e rjeenje o utvrivanju poreske obaveze i naloiti uplatu.Ako se u toku kontrole utvrdi da poslovne knjige nisu voene ili nisu voene uredni, Uprava e utvrditi poreznu obavezu na osnovu raspoloivih podataka. Ako takvi podaci ne postoje, odnosno nisu dostupni, utvrivanje poreske obaveze izvrit e uporeivanjem s drugim obveznikom koji obavlja istu ili slinu djelatnost pod istim ili priblino istim uslovima.

Pravna sredstva: Protiv rjeenja UIO, porezni obveznik ima pravo albe u roku 15 dana od dana prijema rjeenja alba se podnosi direktoru Uprave putem organa nadlene porezne uprave koji je donio prvostepeno rjeenje alba ne odgaa izvrenje rjeenja.

12. OSLOBAANJE, POVRAT I UMANJENJE AKCIZEAkciza se ne plaa na akcizne proizvode: koje izvozi proizvoa; koje proizvoa, odnosno uvoznik, na osnovu posebnih potvrda organa nadlenog za inostrane poslove, prodaje diplomatskim i konzularnim predstavnitvima i stranom diplomatskom osoblju i konzularnim funkcionerima, pod uslovom reciprociteta, kao i u drugim sluajevima predvienim meunarodnim ugovorom; na derivate nafte i kavu koji su predvieni meunarodnim ugovorom o donaciji, sa klauzulom da se na te proizvode nee plaati akciza; koje proizvoa, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraaju na meunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristanitima otvorenim za meunarodni saobraaj na kojima je organizovana pasoka i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima; ostale derivate nafte koje proizvoa prodaje pod uslovom da se ti derivati nafte koriste iskljuivo za proizvodnju etilena i propilena od strane pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi iskljuive proizvodnje etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima ili za korisnika (vlasnika) koji te derivate nafte koristi iskljuivo za proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima; gorivo za mlazne motore - kerozin (petrolej) koje proizvoa prodaje neposredno krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi neposrednog korienja u avio svrhe ili za korisnika (vlasnika) koji to gorivo neposredno koristi u avio svrhe.

Fizika i pravna lica koja koriste lo-ulje za zagrijavanje stambenih i poslovnih objekata i objekata za poljoprivrednu proizvodnju (staklenici i plastenici) imaju pravo na povrat akcize plaene na lo-ulje. Preduzetnik i pravna lica koja koriste alkohol za proizvodnju lijekova i/ili u medicinske svrhe, kao i etil alkohol koji koriste kao repromaterijal u proizvodnji sredstava za ienje i pranje, kozmetikih proizvoda i ostalih proizvoda na koje se ne plaa akciza imaju pravo na povrat uplaenog iznosa akcize. Pravno lice koje je izvezlo akcizne proizvode za koje je prethodno plaena akciza ima pravo na povrat uplaenog iznosa.

Zahtjev za povrat uplaene akcize podnosi se Upravi za indirektno oporezivanje. Uprava za indirektno oporezivanje je duna da izvri povrat uplaene akcize najkasnije u roku od 30 dana od dana podnoenja zahtjeva.Upravni odbor propisat e uslove i postupak po kojem se ostvaruje pravo na povrat akcize na bazi normativa potronje po metru kvadratnom povrine koja se zagrijava.

13. OGRANIENJE U PROMETU POJEDINIH PROIZVODA

Poreski obveznici duni su prije putanja u promet (ako se radi o proizvoau iz BiH) ili uvoza lo-ulje obojiti crvenom bojom uz dodavanje indikatora (markera) prema vaeim propisima i standardima. Na lo-ulje koje je prometovano a nije obojeno crvenom bojom bit e naplaena akciza u iznosu od 0,30 KM po litru i za njega se ne moe ostvariti povrat. Lo-ulje se ne smije koristiti u svrhe suprotne njegovoj osnovnoj namjeni. Ako se pri kontroli vozila na motorni pogon, plovnih objekata na motorni pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon, odnosno za pogon drugih motora, utvrdi da se lo-ulje koristi kao pogonsko gorivo, akciza e biti obraunata i naplaena od vlasnika predmetnog sredstva u iznosu od 0,30 KM po litru, na koliinu koja odgovara zapremini rezervoara uveanoj za deset puta. Promet lo-ulja (ekstra lako i lako specijalno EL i LS) moe se vriti na benzinskim pumpama, u za to posebno predvi|enom skladitu izdvojenom od mjesta predvienog za snabdijevanje pogonskim gorivom motornih vozila i vozila na motorni pogon, ili iz samostalnih posebnih skladita ili direktnom isporukom potroau. Evidencija obavezno mora sadravati podatke o nabavljenim koliinama lo-ulja, te tane podatke o isporukama kupcima. Blie odredbe o nainu voenja evidencije, sadraju evidencija i nainu dostavljanja nadlenom organu, te oblik i sadraj propisat e Upravni odbor posebnim aktom.

14. KAZNENE ODREDBE

Novanom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 200.000 KM kaznit e se za prekraj pravno lice a novanom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 20.000 KM preduzetnik ako: a) se na dokumentu koji prati akcizni proizvod ili na akciznom proizvodu ne nalaze podaci o sirovinskom sastavu, vrsti, kvalitetu i drugim svojstvima bitnim za utvr|vanje poreske obaveze ili ako su ti podaci netani; b) ne obrauna ili netano obrauna akcizu; c) stavi u promet akcizne proizvode prije izvrene registracije d) ne prijavi maloprodajne cijene duhanskih preraevina UIO prije putanja u promet ili ako ih prodaje po cijenama viim od prijavljenih; e) vri promet lo-ulja suprotno odredbama zakona; f) ne prijavi skladite, odnosno mjesto obavljanja djelatnosti kod UIO i ne vodi evidencije o nabavljenim i prodatim koliinama lo-ulja; g) koristi lo-ulje kao pogonsko gorivo za pogon motornih vozila, plovnih objekata na motorni pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon, odnosno ako se lo-ulje koristilo suprotno njegovoj osnovnoj namjeni; h) duvanske preraevine, alkoholna pia, vone prirodne rakije, vina i kafu stavi u promet, a da akcizni proizvod nije na propisan nain obiljeen akciznom markicom; i) akcizne proizvode stavi u promet bez vjerodostojne dokumentacije; j) ne plati akcizu u roku predvienim zakonom; k) ne vodi evidencije l) crvenom bojom uz dodavanje indikatora ne oboji isporuene koliine lo-ulja; m) ne izvri popis zaliha u skladu sa zakonom.[footnoteRef:8] [8: Zakon o troarinama/akcizama u Bosni i Hercegovini(Slubeni glasnik BiH, br 32/04)]

15. AKCIZE U EVROPSKOJ UNIJI

Sam sistem akciza u EU je regulisan pravom Evropske unije(primarno i sekundarno pravo, sudska praksa).Primarno pravo se odnosi na: Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice. Ovim ugovorom su harmonizovani osnovni elementi ovog prihoda: definisanje akciznih proizvoda, utvrivanje osnovice i poreskih osloboenja.Sekundarno pravo se odnosi na odredbe, smjernice, odluke, preporuke, miljenja i sl.Bitne smjernice koje je EU donijela 1992.godine su: Sistemska direktiva: usklaivanje samo najvanijih akciza(duvan, alkohol, nafta) Strukturna direktiva: utvruje za svaku kategoriju akciznih dobara krug poreskih predmeta koji podlijeu oporezivanju Direktiva o poreskim stopama: utvruje najnie poreske stope za sve poreske predmete koji podlijeu usklaenim akcizama Uredbe vezane za prevoz robe: utvruje prateu dokumentaciju za postupak prevoza akcizne robe.

Oporezivi proizvodi su predmet oporezivanja, tj. akciznih obaveza po zavretku proizvodnog procesa ili po izvrenom uvozu. Isto tako akcizna obaveza se treba izvriti i u momentu kada dolazi do finalne potronje robe koja se dodatno oporezuje. Ako je neki proizvod uvezen u zemlju lanicu, ali transportovan u neku drugu zemlju lanicu radi finalne potronje, akcizna markica se izmiruje u zemlji gdje dolazi do upotrebe uvezenog proizvoda. Zemlje lanice mogu zadrati ve postojee ili uvoditi nove akcize na neke druge proizvode za koje svaka zemlja samostalno formira sistem oporezivanja, ali uz uslov da promet tih proizvoda pri prelasku granica ne zahtijeva posebne carinske formalnosti.[footnoteRef:9] [9: Grupa autora, Pristupanje Evropskoj uniji: oekivani ekonomski uinci, Ekonomski institut Zagreb, 2007.]

Dobrima koja se oporezuju akcizama treba biti omogueno slobodno kretanje u prekograninom prometu izemu zemalja lanica. Takvo slobodno kretanje uslovljeno je postojanjem carinskih skladita i odgovarajuih poreskih dokumenata koji moraju pratiti te proizvode.Akcizni proizvodi se oporezuju u zemlji troenja(naelo odredita), tj. u zemlji kupca, kada je rije o pravnim licima. A kada je rije o fizikim licima, koji kupuju proizvode za vlastitu upotrebu, onda se primjenjuje naelo porijekla, tj. akciza se naplauje u zemlji kupovine. Zbog razlike u poreskim stopama i radi spreavanja krijumarenja ogranien je prenos robe iz jedne u drugu zemlju lanicu.Direktivom 2073/2004 se odreuje mnogo jaa saradnja administrativnih slubi zemalja lanica, naroito carinskih i poreskih slubi. Ova saradnja je mnogo vana za pravednije oporezivanje zbog toga to se jo uvijek poreski sistemi i propisi zemalja lanica i dalje razlikuju, pa je est sluaj da se propisi druge lanice koriste radi izbjegavanja, ili bar smanjenja obaveze plaanja poreza.

Akcize na duvanske proizvode

Priprema za uspostavljanje harmonizovanog sistema oporezivanja poele su jo 1985.Godine, kada je Komisija EU Bijelom knjigom preporuila potpuno usklaivanje poreza na duvan. Poto potpuna harmonizacija nije uspjela, donijete su dvije smjernice kojima se odreuje: zajednika poreska struktura i minimalne poreske stope. Direktivom 92/79/EEC o usklaivanju poreza na cigarete, troarina na cigarete obraunava se posebnom(po jedinici proizvoda) i proporcionalnom metodom(ad valorem).Direktivom 92/80/EEC odreeno je oporezivanje ostalih duvanskih proizvoda. Akcize se obraunavaju na tri naina: Prema vrijednosti(ad valorem), izraunano u odnosu prema maloprodajnoj cijeni Posebnom metodom, odnosno prema koliini proizvoda Kombinacijom te dvije metode.

Svake dvije godine Vijee Evrope razmatra stope i moe, ako je potrebno predloiti izmjene postojeih stopa.

Akcize na alkoholna pia

Oporezivanje alkohola je ureeno 1. Januara 1993.godine direktivom 92/83/EEC, kojom se ureuje: Vrsta alkoholnih proizvoda koji se oporezuju Mogunost sniene poreske stope za odreena pia Mogunost sniene stope za male nezavisne proizvoae piva i male destilerije ija godinja proizvodnja nije vea od 200.000 hektolitara.

Stope se preispituju i prema potrebi usklauju svake dvije godine. Oteavajua okolnost za dravu je ta to jo uvijek postoje velike razlike izmeu visine poreskih stopa zemalja koje podstiu legalnu prekograninu trgovinu, i s druge strane nelegalnu, to uzrokuje veliki gubitak prihoda. Visina poreskog optereenja ne utie na potronju alkoholnih proizvoda. Ali, postoji problem kod oporezivanja vina. Neke zemlje primjenjuju nultu stopu poreza, dok se neke zemlje zalau za oporezivanje, pa makar i minimalnom stopom. Meutim, javlja se problem kod pjenuavih vina, jer se u nekim zemljama smatra luksuznom robom, te s eoporezuje viim stopama.

Akcize na naftne derivate i elektrinu energiju

EU u svoj sistem oporezivanja uvodi naftne derivate 31. decembra 1994.godine. Visina poreske stope se odreuje prema namjeni(npr. da li je rije o komercijalnoj ili industrijskoj upotrebi derivata) i prema ekolokim standardima.Proizvodi koji se oporezuju su: nafta i naftni derivati, plinsko ulje, kerozin, teni naftni plin i prirodni plin.Nova direktiva 2003/96/EC od 1. januara 2004.godine zamjenjuje prethodne smjernice i u njoj se proiruje obuhvat oporezivih proizvoda na sve energente ukljuujui ugalj, koks, prirodni plin i elektrinu energiju. Cilj ovog oporezivanja je poboljanje u funkcionisanju unutranjeg trita i smanjenje konkurencije meu dravama koje se bave ovim derivatima. Zemlje lanice moraju uskladiti visine svojih stopa s minimalno propisanima, pri emu gornja granica nije odreena i svaka zemlja moe autonomno uvoditi i vie stope. Postoje odreena osloboenja od plaanja akcize, u sluajevima kada se radi o optem interesu.Takoe, zemlje lanice omoguavaju povrat poreza onima koji ulau u racionalno koritenje energije.Kod nekih zemalja postoji znaajna razlika izmeu nacionalnih i poreskih stopa koje propisuje EU. Za njih je odobren prelazni period, u kome drave treba da prilagode svoje propise propisima EU.

16. USKLAIVANJE AKCIZA BIH SA EVROPSKOM UNIJOM

Za razliku od PDV-a i carina, akcize su jedina stavka proraunskog prihoda koja bi zbog usklaivanja pojedinih stopa, u skladu sa smjernicama EU, mogla poveati prihod prorauna.Meutim, potrebno je naglasiti da neke zemlje lanice EU jo nisu potpuno uskladile svoju strukturu akciza, to navodi na zakljuak da ni Bosna i Hercegovina nee morati odmah nakon ulaska u EU u cjelosti uskladiti svoju strukturu akciza.Usklaivanje e trebati sprovesti u dogovorenom transakcijskom periodu.Poetkom 1993.godine otpoeo je i proces harmonizacije akciza u zemljama lanicam Evropske unije. Zajedniki sistem akciza u Evropskoj uniji stupio je na snagu 1.januara 1993.godine, kada je poelo da funkcionie i jedinstveno trite.Zajedniki sistem obuhvata:a) Harmonizovanu definiciju akciznih proizvoda, poreske osnovice i poreskog oslobaanjab) Poreske stope-propisivaje minimalne poreske stope, uz diskreciono pravo zemalja lanica da mogu uvoditi sopstvene stope akciza imajui u vidu meunarodno okruenjec) Promet akciznih proizvoda izmeu zamalja lanica(tretman akciznih skladita)

EU nastoji uskladiti tri vrste troarina-na naftne derivate, duhanske preraevine i na alkohol, a kod nas su te vrste troarina(po visini i obuhvatu) prilino usaglaene s postojeima unutar EU.Stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, kojim se ukida dio carina a dio prihoda od carine smanjuje, dalo je negativne rezultate u naplati akciza i putarine u BiH, kao i primat uvoznoj akciznoj robi koja postaje primamljivija za veletrgovce, to potvruju o podaci o naplati akciza i putarine u prva etiri mjeseca 2009.godine. Stoga je u BiH trebalo pd 1.januara 2009. Da pone primjena novog zakona o akcizama koji je i usvoje juna iste godine. Taj zakon je pozitivan korak u smislu usklaivanja sa smjernicama EU.

U grafikonima 1. i 2. dat je pregled naplate prihoda od akciza u BiH u periodu prije primjene novog zakona i nakon stupanja na snagu nobog zakona.Analizirajui prihode od akciza po vrstama akciznih proizvoda primjeuju se divergentna kretanja. Pad prihoda od akciza na derivate nafte od 3,1% ublaen je porastom prihoda os akciza na uvozne duvanske preraevine i kavu. Ovakav trend se moe objasniti prestrojavanjem obveznika uvoznika cigareta pred poetak primjene novog Zakona o akcizama u BiH.

Grafikon 1. Naplata prihoda od akciza u BiH prije primjene novog zakona

*Bilten br.47 Upravnog odbora UIO, Odjeljenje za makroekonomsku analizu, juni 2009.

Grafikon 2. Naplata prihoda od akciza u BiH poslije primjene novog zakona

* Bilten br.50 Upravnog odbora UIO, Odjeljenje za makroekonomsku analizu, septembar 2009.

U periodu poslije poetka primjene novog zakona uoava se znatan porast prihoda. Dolo je do dodatnog porasta prihoda od akciza na uvozne duvanske preraevine i to od 7,19% na 19,78%, kao i duvanskih proizvoda od 4,17% na 20,52%. Takoe, neki akcizni proizvodi iji su prihodi bili u padu sada pokazuju drugo, a to su domae duvanske preraevine od -1,51% do 21,99%, prihodi od putarine od -0,59% na 6,00%, pri emu su i ukupni prihodi od akciza porasli sa -0,31% na 5,31%. Pad prihoda osjetio se kod akciza na derivate nafte, akciza na kavu i akciza na alkohol.

Akcize na duvanske proizovode

Trite duvana i proizvoda od duvana postaje sve vanije sa aspekta javnih prihoda, te prihod od akcize na cigarete predstavlja najpotentniji prihod koji trenutno administrira Uprava za indirektno oporezivanje BiH. Trenutno vaee rjeenje sadrano u Zakonu o akcizama u BiH je rezultat prethodno vaeeg zakona, kao i odabranog puta postepenog usklaivanja domaeg sa tada vaeim evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti.Imajui u vidu odredbe Direktive Evropske unije moe se utvrditi da: Minimalna akcizna obaveza EU za najpopularniju cjenovnu kategoriju iznosi 57% od maloprodajne cijene i ne me nikako biti nia od 64Eur/1000cigareta, odnosno 1,28Eur/pakovanje Prosjena cijena cigareta prije oporezivanja u EU je 28,61% od maloprodajne cijene, koja ukljuuje i PDV Maloprodajna cijena cigareta iz najboljeg prodajnog cjenovnog razreda u Republici Sloveniji sa 1.julom 2007.godine iznosila je 2,20Eur/pak. 20 cigareta Minimalna akcizna obaveza(specijalna+proporcionalna akciza) u Republici Sloveniji za cigarete iz najboljeg prodajnog cjenovnog razreda iznosi 1,28 EUR/pak.

Zakon definie da najpopularnija cjenovna kategorija cigareta obuhvata one kategorije cigareta koji imaju najvei obim prodaje u BiH.Minimalnu akcizu utvruje Upravni odbor UIO BiH najkasnije do 30.oktobra tekue godine za godinu koja slijedi, i to na osnovu podataka UIO BiH o izdatim poreskim markicama u periodu od 1.jula prethodne do 30.juna tekue kalendarske godine. Za svaku godinu nakon 31.decembra 2009.godine Upravni odbor UIO BiH utvrdie iznos posebne akcize, sve dok ukupno akcizno optereenje najpopularnije cjenovne kategorije cigareta ne dostigne iznos od 126,00KM za 1000 komada.

Dosadanje kontinuirano poveanje akciznog optereenja u pet navrata(1.7.2009., 1.1.2010., 1.1.2011., 1.1.2012., 1.1.2013.) u znaajnoj mjeri je promijenilo trite cigareta BiH. Politika kontinuiranog poveanja akciznog optereenja je dovela do snanog poveanja maloprodajnih cijena i umjerenog pada potronje cigareta. U razdoblju2008-2011 vrijednost trita cigareta je poveana za 32%, porezna davanja(akcize, PDV) su poveana za 82%, a cijena prije oporezivanja je smanjena za 29%. Kao rezultat toga, uee cjenovne grupe cigareta preko 3KM u 2012.godini iznosi oko 47%, dok je u prethodnoj godini ono iznosilo oko 15%. Isto tako, uee cjenovne grupe cigareta od 2KM do 3KM u 2012.godini iznosi oko 63% dok je u prethodnoj godini iznosilo 76%.Od 1.januara 2009.godine, stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, dolo je do promjene i carinskih stopa na uvezene cigarete. Na uvezene cigarete iz EU carinska stopa je 12%, iz zemalja CEFTA je 0%, osim Albanije, gdje carinska stopa iznosi 15%, i sa Turskom 0%. Stupanje na snagu Sporazuma i primjena Zakona od 1.juna 2009.godine imali su za posljedicu poveanje prihoda od akciza na duvanske proizvode, a posebno prihoda od akciza na uvozne duvanske preraevine.Osnovni ciljevi fiskalne politike, tj. poveanje tope ukupnih akciza, u EU i BiH se razlikuju. U EU je osnovni cilj zatita ekologije i zdravlja stanovnitva, za razliku od BiH gdje je osnovni cilj poveanje poreskih prihoda.EU je u vrijeme kad je u BiH usvojen Zakon o akcizama, imala propisano minimalno akcizno optereenje od 2,50KM po pakovanju, ali je EU, u meuvremenu znaajno poveala ukupno minimalno akcizno optereenje na 90 eura za 1000 cigareta, a koje je stupilo na snagu poetkom 2014.godine.Prema strunim procjenama, ukupno minimalno zakonsko akcizno optereenje cigareta od 2,52KM trebalo bi biti dostignuto tokom tekue 2015.godine. Dugoronije prognoze prihoda od akciza na cigarete zavise od opredjeljenja Upravnog odbora UIO BiH za nastavak harmonizacije ukupne akcize na cigarete u BiH sa novim minimalnim standardima EU.Procjenjuje se da bi usklaivanje minimalne akcize u BiH sa standardima EU, uz zadravanje iste stope ad valorem akcize i istog tema poveanja posebne akcize od 0,15/pak godinje, razdoblje usklaivanja stopa akciza u BiH produilo do 2019-2020.godine. injenica je da se trite cigareta u BiH po mnogo emu razlikuje od trita zemalja lanica EU. Iako se u posljednje tri i po godine visina akcizne obaveze etiri puta mijenjala na vie, jo uvijek se struktura i ukupna akcizna obaveza ne podudara sa zemljama lanicama.Kao dobar indikator se navodi visina akcizne obaveze po pakovanju cigareta tako da ona u Austriji iznosi 2,4 EUR, u Danskoj 3,2 EUR, u Sloveniji 1,7 EUR, dok u BiH iznosi 0,7 EUR. Oekuje se postepeni oporavak ekonomije BiH, koji bi trebao donijeti porast dohotka, to bi se trebalo odraziti i na poveanje potronje cigareta.

Akciza na kavu

Akciza na kavu se obraunava prilikom uvoza ili prerade odreenih proizvoda. Zemlji lanici EU je ostavljena sloboda da definie pojam proizvodnje, prerade i dranja proizvoda koji su predmet akcize, ali u skladu sa direktivama EU.Direktiva Evropske unije propisuje minimalnu akcizu za: Prenu kavu 2,19 EUR/kg Instant kavu 4,78 EUR/kg.

Akciza na kavu plaa se za jedan kilogram neto teine kave, a ako se kava stavlja u promet u pakovanjima veim ili manjim od jednog kilograma akciza se plaa proporcionalno koliini u pakovanju.Akciza na kavu plaa se prilikom uvoza po kilogramu za:[footnoteRef:10] [10: Stevovi B., Evropska unija i pridruivanje, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Subotica, 2007.]

Sirovu kavu(sa ili bez kofeina) 1,50 KM Prenu kavu(sa ili bez kofeina) 1,50 KM Ljusku i opnu prene kave, kao i ostale proizvode od kave koji u sebi sadre 50% i vie kave 3,50 KM.Direktiva EU 77/436 EEC definie ekstrakte kave, odreuje koje supstance mogu biti dodate tokom prerade, odreuje zajednika pravila u vezi pakovanja i oznaavanja ekstrakata, kao i uslove pod kojim odreene odrednice mogu biti koritene za neke od ovih proizvoda. Takoe, i u ovoj oblasti BiH treba napraviti analizu pojmovnog usklaivanja kave sa direktivama EU, mogunost poveanja iznosa akciza i njenog uticaja na ukupnu potronju, priliv javnih prihoda u budet i domau proizvodnju.

Akcize na naftne derivate

Politika akciza na energente(derivate nafte, plin, elektrinu energiju, ugalj i koks) u EU je ureena tzv. Energetskom direktivom iz 2003.godine. Direktivom je bilo predvieno fazno poveanje minimalnih stopa akciza, sa tranzicijskim razdobljem koje se odobrava odreenim novim lanicama, a koje je potrebno za usklaivanje nacionalnih stopa akciza. Posljednje poveanje minimalnih stopa akciza na energente u EU od 1.1.2010. odnosilo se na akcize na dizel, dok su akcize na ostale derivate nafte ostale nepromijenjene. Poveanje stopa akciza na dizel rezultat je istraivanja zagaivanja okolia koja su pokazala da dosadanje miljenje da vozila na dizel manje zagauju okoli od vozila na bezolovni benzin nisu utemeljena.Od 1.1.2004. akciza na dizel je iznosila 302 EUR/1000 l, da bi od 1.1.2010. bila poveana na 330 EUR/1000 l. Sve lanice su do kraja 2009. Dostigle minimalnu akcizu od 302 EUR. Minimalna akciza na bezolovni benzin od 359 EUR/1000 l, koja je propisana 1.1.2004. nije se mijenjala poetkom 2010.godine. Minimalna akciza na motorni benzin u EU iznosi 421 EUR/1000 l i nije se mijenjala od 1.1.2004. S obzirom na opredjeljenje EU da se zbog tetnog uticaja na okoli motorni benzin povue iz upotrebe automobilska industrija sve vie usmjerava proizvodnju na izradu automobila na bezolovni benzin, tako da se oekuje da e tokom vremena motorni benzin potpuno nestati iz prodaje. Od 1.1.2010. minimalna akciza na kerozin koji se koristi kao pogonsko gorivo je poveana sa 302 EUR na 330 EUR/1000 l. Minimalna akciza na lo-ulje koje s ekoristi za zagrijavanje prostorija iznosi 15 EUR/1000kg. Od svih lanica jedino Italija i vedska diferenciraju stope akciza na lo-ulje, ovisno o tome da li se ono troi za zagrijavanje poslovnih ili neposlovnih prostorija.Stope akcize se kod veine lanica kreu u rasponu od minimalne do 40 EUR/1000kg, dok Danska naplauje akcizu od 393 EUR/1000kg za zagrijavanje prostorija.

Pod naftnim derivatima u BiH, saglasno odredbama lana 5. Zakona o akcizama, smatraju se: motorni benzin, ukljuujui i bezolovni, dizel gorivo i ostala gasna ulja, kerozin, lo-ulje.Osnovica za akcizu na naftne derivate plaa se po litru derivata na koliinu utvrenu pri temperaturi +15, s tim da e blie odredbe o odreivanju ekvivalenta za preraunavanje iz jedinice mase u volumensku jedinicu utvrditi Upravni odbor UIO posebnim aktom.Obzirom na minimalne stope akciza EU i stope akciza na naftne derivate u BiH, moe se rei da su minimalne stope akciza na gorivo u EU daleko vie nego vaee stope u BiH, izuzetak je lo-ulje.Takoe, kvalitet naftnih derivata u BiH je ispod standarda EU. BiH u oblasti fiskalne politike akcize na naftne derivate, treba aktivnosti usmjeriti na poveanje produktivnosti rada domae proizvodnje, koja e imati za posljedicu niu poresku osnovicu, zatim utvrditi dinamiku harmonizacije akciza na naftne derivate, sa posebnim osvrtom na osnovne energente. Cilj je harmonizacija akciza, uz jaanje konkurentnosti i odranje likvidnosti domaih kompanija.

Grafikon 3. Stope PDV-a i akciza na BMB

*Bilten br.48/49 Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje, Odjeljenje za makroekonomsku analizu, juli/avgust 2009.godine, str. 6.

Grafikon 3. pokazuje da je akciza na BMB u BiH 300 EUR/1000 l, dok je u Holandiji 700 EUR/1000 l.Struktura maloprodajne cijene 1 l BMB-a u BiH i zemljama okruenja ukazuje na to da je cijena prije oporezivanja BMB-a u y BiH najvia, a iznos akcize najmanji. Prd BiH je obaveza poveanja stope akciza na naftne derivate, sa oprezom na stope akciza na osnovne energente, ija tendencija poveanja treba biti blaga i usporena, zbog toga to svaka promjena cijene energenata direktno utie na inpute kompanija, a posebno onih kod kojih je uee energenata u trokovima inputa znaajno.Analiza politike akciza u lanicama EU i poreenje sa situacijom u BiH ukazuju na dvije injenice: da su maloprodajne cijene derivata u BiH na minimumu EU i da je poresko optereenje maloprodajne cijene derivata najmanje u odnosu na sve lanice EU.Porast cijena nafte na svjetskom tritu i nepovoljne prognoze neutralizovali su pozitivne efekte na cijene derivata u BiH.

Obzirom da rast cijena nafte podjednako pogaa sve zemlje, a da anice EU kontinuirano poveavaju stope akciza i PDV-a, BiH je i dalje ostala fiskalno konkurentna.

Akcize na alkohol i alkoholna pia

Alkoholna pia su vana i imaocima javnih prihoda i potroaima u EU. Akcizne obaeze na alkoholna pia ine vrlo vaan izvor poreskih prihoda u EU, jer daju vaan doprinosfinansijama zemalja lanica, te prihodi variraju od 0,2% do 3,5% ukupnih poreskih prihoda. Ukupna vrijednost poreskih obaveza po ovom osnovu u EU iznosila je 30,6 milijarsi eura u 2007.godini(46% etil alkohol, 33% pivo i 19% vino).Ukupna potronja alkoholni h pia u 2007.godini iznosila je 56 milijardi litara, priblino oko 113 litara po stanovniku. Pivo je najvie konzumirano alkoholno pie, i iznosi priblino 66% od ukupne koliine. Drugi najkonzumiraniji proizvod je vino i njegovo uee iznosi 25%.Evropska unija primjenjuje dvije direktive koje se odnose na alkohol i alkoholna pia: Direktiva 92/83/EEC(harmonizacija strukture akcizne obaveze na alkohol i alkoholna pia) Direktiva 92/84/EEC(propisuje minimalne stope akciznih obaveza).

Evropske direktive kao osnovicu za obraun akcizne obaveze na pivo uzimaju broj hektolitara, kao i broj stepeni po Plato skali finalnog proizvoda. Plato skala prikazuje nivo eera u nefermentisanom i fermentisanom pivu. Plato rastvora je ekvivalent postotku teine saharoze i ima dimenziju(g ekvivalenta saharoze/100 g rastvora9, odnosno 1 g rastvora saharoze jednak je 1% rastvora na Plato skali. Meutim, zemljama lanicama se ostavlja sloboda da grupiu u razliite kategorije, u zavisnosti od faktora koji se mjere po Plato skali, ali uz obraunavanje iste obaveze na sva piva iz iste kategorije.Takoe je predviena mogunost olakica za male proizvoae piva do 200.000 hl na godinjem nivou i sniana stopa obaveze, koja ne moe biti via od 50% standardne nacionalne stope akcizne obaveze na pivo. Minimalna akcizna obaveza na alkohol i alkoholna pia primjenjuje se od 1.januara 1993.godine, i to na pivo 0,748 EUR po hl/stepen po Plato skali, odnosno 1,87 EUR hl/udio alkohola u pivu, dok je najnia stopa akcize na vina 0 ECU.

Poreski obveznici su proizvoai i uvoznici, dok su npr. u Republici Srpskoj osloboeni plaanja akcize svi pivari koji proizvode pivo iz vlastitog poljoprivrednog uzgoja jema i ne plaaju dadbine do proizvedenih 1500 l na godinjem nivou.Prema zakonu o akcizama u BiH alkoholnim napicima se smatraju napici koji sadre vie od 2% alkohola. Za alkohol, alkoholna pia i vonu prirodnu rakiju akciza se plaa po litru apsolutnog alkohola i to: Alkohol 15,00 KM Alkoholna pia 15,00 KM Vona prirodna rakija 8,00 KM.

Akciza na promet alkohola, alkoholnih pia, vone prirodne rakije se, dakle, po litru apsolutnog alkohola. Ako se alkohol, alkoholna pia i vona prirodna rakija stavljaju u promet u pakovanjima veim ili manjim od jednog litra, akciza se plaa proporcionalno koliini apsolutnog alkohola u pakovanju.

ZAKLJUAK

Akcize kao vrsta posrednih poreza jako su znaajne kao izvor finansiranja dravnog budeta. Sa pravom se moe rei da su akcize i ostali pojedinani porezi zlatni rudnik javnih finansija. Za njihovo uvoenje i poveanje, uvijek postoje razlozi koji su sa stanovita pojedinih drutvenih kategorija potpuno prihvatljivi. Borba protiv duvanskog dima, borba protiv alkoholizma se esto istiu kao sasvim opravdani razlozi za poveanje cijena akciznih proizvoda. Meutim, gledano sa aspekta poreskog destinatora potroaa, moe se primijetiti da su akcize kao fiskalni prihod nepravedne, zbog svog regresivnog djelovanja (njime se podjednako oporezuju dobra i usluge siromanih i bogatih potroaa). Takoe suvie visoke akcize na pojedina dobra (cigarete, gorivo), moe dovesi do ilegalne trgovine istih.U ovom radu videli smo koliko su prihodi od akciza znaajni u strukturi ukupnih javnih prihoda. Njihov fiskalni znaaj je vei nego kod ostalih zemalja. Akcizni prihodi iz godinu u godinu ne ostvaruju budetirani iznos. Sasvim je oigledno da su prihodi od akciza dostigli onu taku, kada svako poveanje akciznih stopa i akciza u apsolutno iznosu , smanjuje poreske prihode. Naime, kupovna mo stanovnitva u BiH je je opala, to je uticalo na pad potronje svih pa i akciznih proizvoda. Pad potronje je uticao na neostvarenje budetiranih akciznih prihoda, mada oni iz godinu u godinu biljee rast u apsolutnom smislu. Moda bi poreske vlasti trebalo vie panje usmjeriti ka smanjenju nepotrebnih budetskih rashoda prije nego poveanju prihoda po svaku cijenu. Poreske vlasti trebaju se pridravati pravila da, samo postepena poveanja akcize uz potovanje kupovne moi potroaa , osigurava vee i sigurne prihode dravnog budeta.

LITERATURA

1. Javne finansije, Izudin Keetovi, 2007.2. Sejmenovi J., Gligi J., Poreski i carinski sistem i politika, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2007.3. Zakon o troarinama/akcizama u BiH, Slubeni glasnik BiH br. 32/044. Pravilnik o promjeni Zakona o akcizama u BiH5. Grupa autora, Pristupanje Evropskoj uniji: oekivani ekonomski uinci, Ekonomski institut, Zagreb, 2007.6. Stevovi B., Evropska unija i pridruivanje, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Subotica, 2007.7. www.uino.gov.ba

31