VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

ZAVRNI RADTEMA: ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE MARKETINGA U TELEVIZIJI LESKOVAC A.D.

MENTOR:Prof. dr Bratislav B. Prokopovi

KANDIDAT:Nikola Dimitrijevi Br. indeksa: 10184/08

Leskovac, 2011. god. SADRAJ APSTRAKT ......... UVOD . ..... ..... 4 6 8 9 11 13 14 15 16 17 18 19 19 20 20 20 21 22 23 25 27 28

1. Sutina marketinga1.1. 1.2. 1.3.

Proces marketinga

Analiza trinih mogunosti ..... Istraivanje i selekcija ciljnih trita . .

2. Principi marketinga

3. Odreivanje cena . 4. Istorijat Televizije Leskovac A.D. 5. O Televiziji Leskovac A.D. .

.

6. Delatnost marketing slube Televizije Leskovac A.D. 7. Poslovi u marketing slubi7.1. 7.2. 7.3. 7.4. 7.5. 7.6.

.

Primanje i arhiviranje malih oglasa . Primanje i arhiviranje poslovnih oglasa Obavetenja ..

.. .

Organizovanje reklama

Izrada i emitovanje reklama .. Odlazak na teren .. .

8. Prednosti oglaavanja na Televiziji Leskovac ZAKLJUAK LITERATURA PRILOZI

.. .

.

2

APSTRAKTTelevizija Leskovac A.D. predstavlja savremenu organizaciju televizijskih odailjaa, osnovanu u skladu sa zakonom o osnivanju zemaljskih radiodifuznih stanica. Osnovana je 28. aprila 1994. godine. Osnivaem Televizije Leskovac smatra se Skuptina Optina Leskovac. Novembra 2007 godine JP Televizija Leskovac je privatizovana a marta 2008 dobili smo dozvolu za emitovanje televizijskog programa za lokalno podruje. Televizija Leskovac je svakako najuticajniji medij na jugu Srbije, a uspeno poslovanje, profesionalnost i otvorena programska politika obezbedila nam je visoku gledanost i mesto u klubu nekoliko najveih lokalnih TV stanica u Srbiji. Sa eljom da budemo i bolji opremljeniji, uspeniji, gledaniji svakodnevno nastojimo da, i sadrajem i kvalitetom, obogaujemo program. Marketing sluba Televizije Leskovac osnovana je 1994. godine. Odeljenje marketinga sarauje sa vodeim kompanijama u regionu, a i ire. Oglaavaju se firme iz svih oblasti privrede: poljoprivrede, trgovine, bankarstva i finansija. Organizacionu strukturu ovog preduzea obuhvata: -

Redakcija, Finansijska sluba, Reija (montaa i realizacija), i Marketing sluba. Kljune rei: Televizija Leskovac, Marketing, Klijent.

-

ABSTRACT3

TV station in Leskovac is a modern organization of television transmitters, established in accordance with the law on the establishment of terrestrial broadcasters. It was founded on the 28th April 1994. TV station Leskovac considered the founder of the Leskovac Municipal Assembly. November 2007 Public TV station Leskovac was privatized in March 2008 and we received permission to broadcast television program for the local area. TV station Leskovac is certainly the most influential medium in southern Serbia, a successful business, professional and open programming is provided to us and place high ratings in the club some of the biggest local TV station in Serbia. With a desire to be better better equipped, more successful, watched - every day to and the content and quality, enriching program. TV station Leskovac Marketing Service was established in year 1994. Marketing Department cooperates with leading companies in the region and beyond. Advertised companies from all areas of the economy: agriculture, trade, banking and finance. The organizational structure of the company includes: - Editorial staff - Financial Services, - Director (montage and realization), and - Marketing Service. Keywords: TV station Leskovac, Marketing, Client.

UVOD4

Marketing kao tema ovog rada je u razvijenim zemljama dosta iroko podruje. Stoga smatram da je potrebno definisati sam termin marketing i time ograniiti podruje koje e ovaj rad razmatrati. Shvatamo li marketing kao proces planiranja i izvoenja koncepcije, odreivanja cena, promocije ideja, proizvoda i usluga, da bi se stvorila razmena koja zadovoljava ciljeve pojedinaca i organizacija, marketing emo lako objasniti kao marketinki alat koji pomae u svim elementima marketing mixa (proizvod, cena, distribucija i promocija). Najee se definie kao zadovoljenje potreba i zahteva potroaa za informacijama, proizvodima ili uslugama, uz adekvatnu nadoknadu. Pretpostavka uspene primene marketinga je znanje o osnovama sistema i procesa marketinga. To podrazumeva znanja iz podruja marketing istraivanja, planiranja i razvoja proizvoda, distribucije i promocije kao aktivnosti marketinga i o instrumentima marketinga. U svakoj oblasti ivota postoje ljudi koji prednjae, koji imaju stila i "oseaj za pobedu". Ipak, veina kompanija, veliki broj privrednika nema tu prednost, a kad je i ima, ne oslanja se na istu. esto intuicija i lino uverenje o poznavanju trita rezultira pogrenim postupcima. Svaki proizvoa je najee subjektivan kada je njegov proizvod u pitanju, bilo da ga smatra boljim od drugih proizvoda ili ba onakvim kakav je potreban potroau. Takvo razmiljanje esto svoju potvrdu dobija na tritu u obliku poraza. Kako doi do vrha"? Kako poboljati svoj nastup? Kako blagovremeno reagovati na probleme, kako ih kanalisati u pravom smeru? Svaka reakcija potrosaca je dodatni impuls i signal kompanijama kako da deluju. Dirigovati marketinkim, orkestrom na dananjem visoko konkurentskom tritu zahteva, osim talenta, iroko polje znanja i upornosti. Svaka marketinki usmerena kompanija koja eli da se to bolje pozicionira na tritu, mora odlino da poznaje trite. Televizija Leskovac je tu da pomogne. Za 16 godina poslovanja smo upoznali i razumeli nau ciljnu grupu i rado smo spremni da nae znanje podelimo sa Vama. Poverenje koje smo stekli kod gledalaca garantuje kompanijama sa kojima saraujemo da poruke koje ele da plasiraju svojim korisnicima budu i prihvaene a ne samo emitovane.5

U ovom radu u pokuati pokazati osnovane modele marketinga koji trenutno postoje u preduzru i koji su do sada pokazali svoju uspenost.

1. Sutina marketinga

6

Postoje tri vrste kompanija: one to pokreu, one to posmatraju sa strane i one to se ude onome to se dogodilo. nepoznati autor. Sve poslovne organizacije, koje kao uslov svog opstanka imaju profitabilnost, osnovu svog poslovanja imaju u svojim kupcima klijentima. Davno su prola vremena kada se moglo prodati sve to se proizvelo. U zapadnim zemljama, je do 70-tih godina prolog veka vladala manje - vie stalno rastua potranja. Uz takvu potranju su kompanje mogle bez iole boljeg upravljanja postii rentabilno poslovanje. Mi, kao i druge zemlje June i Istone Evrope smo jo uvek pod uticajem robe. U XX veku, u ovim zemljama poslovanje se svodilo na proizvodnju odreenih artikala, uz propisane uslove poslovnja, propisane cene, praktino bez motivacije preduzetnitva i investicija. Ovo je naravno dovelo do nezadovoljne trenutne potranje, pada vrednosti novca i vladavine kulta robe. Prelaskom na principe trine ekonomije naa zemlja jo uvek ima problema da se oslobodi ovog kulta robnog privreivanja i uplitanja drave u poslovanje firmi. Nova vremena zahtevaju nove pristupe. Marketing tradicionalno predstavlja zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvoaa prema potroau (korisniku, kupcu, klijentu). U ekonomiji i marketingu, usluge su sve one aktivnosti, preteno neopipljivog karaktera, koje rezultiraju odreenim koristima, odnosno koje reavaju odreeni problem korisnika, i koje je korisnik spreman direktno ili indirektno da plati.1 Marketing se moe predstaviti kroz proces od etiri koraka, koji poinje analizom i definisanjem "univerzuma" potencijalnih korisnika ili kupaca. Posle prve faze marketinkog procesa sledi proces skretanja panje korisnika koji su spremni na kupovinu, iz "univerzuma" ciljane populacije. U treoj fazi sistemski se utie na potencijalne korisnike da se zainteresuju i prihvate postojee koncepte ili ponude, koje su kreirane na osnovu marketinkih aktivnosti organizacije. Konano, uspeh prethodne tri faze trebalo bi da dovede do prelaska potencijalnih1

Prof. dr Rade Kancir; Marketing usluga, BP, Beograd 2004 god. str. 86.

7

kupaca u "prave" kupce putem aktivnosti koje se sprovode da bi potencijalni korisnici obavili eljenu akciju - kupovina, poziv, skidanje dokumenata, pretplata, lanstvo, prodaja, itd. Predstavljeni proces od etiri koraka (PIA - panja, interesovanje, elja, akcija; en: AIDA Attention, Interest, Desire, Action), koji se obino odnosi na poetak marketinkog procesa za neki proizvod, uslugu, ili organizaciju. Veina aktuelnih marketinkih procesa u organizacijama odnosi se na zadatak zadravanja stalnih klijenata kroz aktivnosti kreiranja odnosa s klijentima, poboljanje korisnikog servisa, bolje predstavljanje prednosti proizvoda i usluga, itd.

1.1.

Proces marketinga

Marketing je proces planiranja i izvoenja koncepcije, odreivaje cena, promocije ideja, proizvoda i usluga, da bi se stvorila razmena koja zadovoljava ciljeve pojedinca i organizacija. Neka kompanija moe imati savremeno odeljenje za marketing, a da ipak deluje kao savremena marketinka kompanija. To u prvom redu zavisi o tome kako ostali direktori u kompaniji gledaju na funkciju marketinga. Ako smatraju da je marketing u prvom redu funkcija prodavanja promaili su smisao. Promaili su smisao i kada pokazuju na odeljenje za marketing i kau oni se bave marketingom. Meutim, sva odeljenja moraju radeti za kupca. I svi se oni ukljuuju u marketing. Jer, marketing nije tek odeljenje, ve celovita filozofija kompanije. Samo se na taj nain kompanija moe preobraziti u savremenu marketinku kompaniju.2 Uspene marketing kompanije obavezno imaju nerazdvojnu vezu izmeu stratekog i marketinkog planiranja. U ovom razmatranju pod pojmom kompanija podrazumevamo sve oblike poslovnih organizacija trgovaka drutva, firme, trgovinske i proizvodne radnje ili delatnosti. Bez obzira to neke od ovih organizacija nemaju organizovana odeljenja marketinga niti oseaju potrebu za istim, ipak su neke aktivnosti marketinga obavezne ako organizacija eli uspeno poslovati. Slika pokazuje odnos strategiskog i marketikog planiranja:2

Philip Kotler; Principles of Marketing, Second Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1983. p.619.

8

1. Odeljenja za marketing prua informacije i strateke preporuke, 2. Strategijski planeri vre analize i procene,

3. Strategijski planeri odreuju ciljeve, zadatke i sredstva,4. Odeljenje za marketing formulie planove marketinga, 5. Marketing odeljenje sprovodi palnove u delo, 6. Rezultati se procenjuju i proces se ponavlja.3

Odeljenje za marketing

Odeljenje za strategijsko planiranje

Marketing informacije i preporuke

Analiza strategijskog poslovanja

Planovi marketinga

Postavljeni poslovni zadaci i dodeljena sredstva

Primena marketinga

Procena rezultata

Prvi korak poslovnog planiranja je plan marketinga. U planu marketinga se definie ciljno trite i strategija pozicioniranja proizvoda, utvruju zadaci prodaje i potrebna sredstva za ostvarenje tih zadataka. Proces marketinga sadri:

3

http://www.sve-mo.ba/ef/market.htm

9

1. Analizu marketinkih mogunosti, 2. Istraivanje i selekcioniranje ciljnih trita, 3. Kreiranje strategija marketinga, 4. Planiranje programa marketinga i5. Organizacionu, primenu i kontrolu marketinkih napora.4

1.2.

Analiza trinih mogunosti

Marketing je disciplina koja se bavi pitanjima trita, potreba na tritu i naina zadovoljenja tih potreba. Ova oblast se stalno razvija i iri sa razvojem trita i ima za cilj da postavi teorijsku osnovu za strategije poslovanja na tritu. U teoriji marketinga uspeh na tritu najee se dovodi u vezu sa razumevanjem i zadovoljenjem trinih potreba (potreba potroaa), ali sve ee se javljaju i novi, napredniji koncepti. Teorija marketinga bavi se i pitanjima ogranizacije marketing funkcije u preduzeu i sve irim spektrom srodnih pitanja. Vaan aspekt marketinga je demografija jer od starosti, pola i nekih drugih struktura stanovnitva zavisi nain delovanja na ciljanu populaciju. Prvi zadatak marketinkog odeljenja sastoji se u analizi dugoronih mogunosti na tritu radi unapreenja performansi poslovanja. Istraivanje marketinga preko je potreban sastavni deo savremene koncepcije marketinga. Na taj nain kompanije mogu dobro opsluiti svoja trita kupaca samo uz pomo istraivanja njihovih potreba i elja, njihovih lokacija, kupovnih navika itd. Okolina marketinga neprekidno stvara nove mogunosti, ali i stvara opasnosti kao to su konkurencija, krize, recesije te kompanije primeuju propadanje svojih trita. Okolinu marketinga neke kompanije predstavljaju faktori i sile to utiu na sposobnost kompanije da razvije i zadri4

http://www.marketing.com/

10

uspene transakcije i odnose sa svojim ciljnim kupcima. Analiza okoline marketinga je stoga prvi zadatak, radi ustanovljavanja mogunosti i pretnji za kompaniju. Mikrookolinu ine akteri u neposrednoj okolini kompanije koji utiu na njenu sposobnost da opsluuje svoja trita, a to su: kompanija, dobavljai, posrednici na tritu, kupci, konkurenti i javnost. Makrookolinu ine drutvene sile koje utiu na sve aktere u mikrookolini, a to su: demografske, prirodne, tehnoloke, politike i kulturne sile.5 Prvenstveni zadatak svake kompanije je da radi vlastitog profita, opslui i zadovolji odreene potrebe izabranih ciljnih trita. Da bi ispunila taj zadatak kompanija se povezuje sa grupom dobavljaa i grupom posrednika u marketingu kako bi pridobila svoje ciljne kupce. Lanac dobavljai kompanija posrednici u marketingu kupci obuhvsata sutinu sistema marketinga kompanije na tritu. Poslovostvo marketinga prilikom planiranja marketinga mora da vodi rauna o drugim odelenjima u kompaniji (uprava, finansije, nabavka, proizvodnja, ...), te zato kaemo da u mikrookolinu marketinga spada i sama kompanija. Dobavljai su poslovne firme i pojedinci koji kompaniju i njene konkurente opremaju posebnim sredstvima za proizvodnju odreenih roba i usluga. Deavanja u okolini dobavljaa mogu bitno delovati i na marketinke operacije u kompanije, te ih je potrebno pomno pratiti. Posrednici u marketingu pomau kompaniji u promociji, prodaji i distribuciji roba do krajnih kupaca, a mogu biti: posrednici u trgovini, fizikoj distribuciji, agencije za usluge u marketingu i finansijski posrednici. Kupci su razlog postojanja kompanije, a moemo ih podeliti na trita potroaa i poslovna trita. Ova podela je bitna zbog razliitih karakteristika ovih kupaca i razliitog marketinkog pristupa ka ovim tritima. Konkurenti na tritu se moraju pratiti i nadmudriti da bi se stekla i zadrala privrenost kupaca. Javnost je svaka grupa koja ima interes ili uticaj na sposobnost kompanije da ostvari svoje ciljeve. Javnost moe pomagati ili ometati kompaniju u poslu te je neophodno uspostaviti uspene odnose izmeu kompanije i kljune javnosti.6 U makrookolini kompanije najznaajnije sile su: demografska,

5 6

http://www.design-ers.net/marketing.asp Leksikon marketinga; Privredni pregled, Beograd, 1977.god. str. 138.

11

privredna, prirodna, tehnoloka, politika, i kulturna okolina. Te su sile nekontrolisane i kompanija ih mora posmatrati i na njih reagovati.

1.3.

Istraivanje i selekcija ciljnih trita

Kada kompanija poznaje osnovne sile u okolini spremna je za istraivanje i odabir ciljnih trita. To zahteva merenje privlanosti svakog od moguih trita, procenu ukupne veliine, rasta i profitibilnosti trita. Savremena praksa zahteva podelu trita na vaznije trine segmente, njihovu procenu, odabir te usmeravanje na trite na one trine segmente koje je kompanija kadra najbolje opsluiti. Kompanije sve vie prihvataju ciljni marketing. Ovde prodavac lui glavne trine segmente, usmerava se na jednog ili segnmenta te razrauje proizvodnje i marketing programe prema meri svakog odabranog segmenta. Kompanije se usmeravaju na one kupce koje mogu najuspenije zadovaljiti. Ciljni marketing obuhvata tri faze: segmentaciju trita, izbor ciljnog trita i pozicioniranje proizvoda.7 Segmentacija trita zahteva indetifikaciju za segmentiranje, samo razvoj profila razultirajuih segmenata. Trite ine kupci, a kupci se razlikuju meusobno po svojim eljama, kupovnoj snazi, geografskom smetaju, odnosu prema kupovini ili kupovnim navikama. Svaka od ovih varijabli moe biti osnov za segmentaciju.8

2. Principi marketinga7 8

Stanton W. J.; Fundamentals of Marketing. Mc Graw-Hill Book Companu, New Jork, 1984. p.6. Dr ivorad Zlatkovi; Ekonomika trgovine, Prosveta, Ni, 1995.god. str. 180.

12

Funkcija principa marketinga je da prilagodi kompaniju, da obuhvati dovoljno poslova kako bi se odrala ak i ako bi neki od njenih poslova bili tetni. Funkcije po poslovnim jedinicama pojedinano se sastoji iz sledeih faza: definisanje misije, analiza unutranjeg i spoljanjeg okruenja, definianje ciljeva i zadataka marketing, formulisanje marketing strategije, utvrivanje marketing programa, primena i kontrola strategijskog planiranja. Misija pokazuje zajedniki pravac delovanja zaposlenih i to kroz odreivanje posla kojim ele da se bave i onoga to ce ih razlikovati od drugih firmi, tj. konkurenata. Formulisanje misije marketinga pretstavlja blie odreivanje programa proizvodnje i prodaje, odnosno proizvoda i usluga, filozofiju preduzea, odgovornost prema drutvu, i korporativni imid. Analiza interne i eksterne okoline je nezaobilazan korak u procesu formulisanja strategije. Ciljevi i zadaci marketinga utvruju se u odnosu na formulisanu misiju marketinga i utvrenih mogunosti. Pri utvrivanju ciljeva treba imati u vidu: poloaj preduzea na tritu, pozicioniranost proizvoda u odnosu na konkurentske, uee na tritu, sistem distribucije, formiranje cena, sistem komunikacije, i mogucnost plasmana na inostranom tritu. Dobro formulisana marketing funkcija je orijentisana na 3 cilja:

Dostizanje maksimalne koristi za kupca (zadovoljenje potreba) Ostvarivanje optimalne dobiti za preduzece Zadovoljenje drustvenih potreba

Primer dobre veze izmeu misije vrednosti strategije je sledei: postati profitabilan putem marketing same firme i tehnologije uz aktivno podravanje istraivnja i razvoja. 9

Marketing strategija ukazuje na osnovni pravac aktivnosti resursa potrebnih za realizaciju postavljenih marketing ciljeva. Pri izboru strategije treba analizirati dva parametra: trite i proizvod. Preduzee moe imati vie alternativnih strategija.

9

Milisavljevi M.; Marketing, Beograd, 1998 god. str. 177.

13

Marketing program predstavlja neophodno stredstvo za sprovoenje definisanih strategija. Od smernica ta bi se trebalo uraditi, prelazi se na precizno i detaljno utvrivanje konkretnih akcija.

Definie se: ta e se uiniti? Ko e to uiniti? Kada e se to uiniti? Koliko e to kotati?10

3. Odreivanje cenaCene su novani izraz nominalnih odnosa ponude i tranje. Cene su istovremeno i mikroekonomska i makroekonomska kategorija. Kroz prodajnu ili nabavnu trinu cenu meri se i odmerava uspenost ili neuspenost menaderskih poteza ili odluka. Pojmovno odreenje cene, oduvek je bio komplikovan teorijsko-metodoloki problem. U tom pogledu, nastale su brojne ekonomske teorije. - Teorija radne vrednosti - prema njoj cena sveke robe primarno je odreena kvantitetom i kvalitetom utroenog minulog i ivog rada, objektivno utroenih faktora proizvodnje (kapitala i rada) u njenom stvaranju, tj. samom vrednou robe. Izmeu cene i vrednosti robe ne postoji unapred data podudarnost. Posredstvom trinog mehanizma dolazi do stalnog veeg ili manjeg odstupanja cena od vrednosti. Takva razmena naziva se neekvivalentna razmena. - Teorija marginalne (granine) korisnosti - prema njoj vrednost i cenu date robe ne odreuju objektivno utroeni faktori proizvodnje nego subjektivno vrednovanje od strane potroaa. Oni e manje vrednovati robu koje ima u izobilju od robe u kojoj se oskudeva. Takvo potroako vrednovanje automatski se prenosi na visinu tekuih trinih cena takvih roba.

10

http:/ / www.thetimes100.co.uk/ theory/ theory- -marketing- mix- (price-place-promotion-product) - 243.php

14

- Sinteza teorije vrednosti i korisnosti - prema njoj cena neke robe istovremeno zavisi i od veliine trokova faktora proizvodnje (kapitala i rada) nastalih u procesu njenog stvaranja, kao i od njene stvarne granine korisnosti.

4. Istorijat Televizije Leskovac A.D.Kao datum osnivanja Televizije Leskovac zabeleen je 28. April 1994. godine, mada je eksperimentalni program emitovan godinu dana ranije. Prvu dozvolu, tadanje javno preduzee iji je osniva bila Skuptina optina Leskovac, dobilo je 1992. a ugovor o korienju frekvencije obnovljen je 1998. godine. Novembra 2007. JP Televizija Leskovac je privatizovana, Marta 2008. dobili smo dozvolu za emitovanje televiziskog programa za lokalno podruije, Radiodifuzna oblast 1. Televizija Leskovac je najuticajniji medij na jugu Srbije, a uspeno poslovanje, profesionalnost i otvorena programska politika obezbedila su nam visoku gledanost i mesto u klubu nekoliko najveih lokalnih TV stanica u Srbiji. Sa eljom da budemo i bolji opremljeniji, uspeniji, gledaniji svakodnevno nastojimo da, i sadrajem i kvalitetom, obogaujemo program. Sa sedam repetitora i glavnim predajnikom koji se nalazi na Hisaru iznad Leskovca, pokrivamo kompletno podrucije Jablanikog okruga. Osim u Leskovcu, Grdelici, Predejanu, Vuiju, Vlasotincu, Lebanu, Bojniku i Medvei, na program se prati i kroz kablovski sistem nekoliko operatera u zemlji. Skoro potpisan ugovor sa renomiranom kuom Citi Media IPTV ne dozvoljava nam da navedemo broj potencijalnih gledalaca, jer ovim novim nainom distribucije signala, pitem Internet Televizije na program gledae se u svakom delu sveta. U toku dana Televizija Leskovac emituje 17,5 sati programa. Okosnica programskog sadraja su informativne emisije koje se emituju osam puta dnevno, kao pet izdanja lokalnih vesti i tri izdanja lokalne informativne emisije Panorama. U oekivanju novih zakonskih propisa koji e15

biti u skladu sa standardima Evropske Unije, gde e se u potpunosti regulisati etarski prostor u naoj zemlji, Televizija Leskovac je uloila znaajna finansijska sredstva u nabavku opreme. Prve znaajne korake ka digitalizaciji poeli smo da inimo oktobra 2000. godine, a sada je kompletna produkcija Televizije Leskovac digitalizovana. Cilj Televizije Leskovac a.d. je objektivan i nepristrasan program i marketinka podrka svim privrednim subjektima. I dalje radimo na sebi, nastojei da se dograujemo u tehnikom, kadrovskom, organizacijonom, programskom i u svakom drugom pogledu, i da idemo u korak sa vremenom. Ono, ime se posebno ponosimo je to da i nakon privatizacije, Televizija Leskovac ostaje kua koju graani Leskovca i Jablanikog okruga smatraju svojom.

5. O Televiziji Leskovac A.D.Televizija Leskovac je najuticajniji mediji na jugu Srbije, a uspeno poslovanje, profesionalnost i otvorena programska politika obezbedili su nam visoku gledanost i mesto u klubu nekoliko najvecih lokalnih TV stanica u Srbiji. Sa eljom da budemo i bolji - opremljeniji, uspeniji, gledaniji - svakodnevno nastojimo da i sadrajem i kvalitetom, obogaujemo program. Sa deset repetitora i dva predajnika pokrivamo celo podruje Jablanikog okruga. Na program se prati u Leskovcu, Grdelici, Predejanu, Vuju, Vlasotincu, Lebanu, Bojniku i Medvei, kao i kroz sistem kablovskih operatera. U toku dana Televizija Leskovac emituje 17,5 sati programa. Okosnica programskog sadraja su informativne emisije koje se emituju 7 puta dnevno, kao pet izdanja lokalnih vesti i dva izdanja dnevnika - pod nazivom "Panorama". Televizija Leskovac pokrenula je maja 2008. nedeljni list Panorama. To je ujedno i naziv udarne informativne emisije na programu Televizije Leskovac.16

Nedeljnik Panorama obiluje drustvenim aktuelnostima, priama iz ivota, intervjuima sa poznatim linostima, arenim stranama, nagradnim igrama... List izlazi etvrtkom u tirau od 2000 primeraka. Zadovoljstvo nam je da ubudue saraujemo i da se uvaeno ime firme nae na programu Televizije Leskovac ili u lokalnom brendu kakav je Panorama.

6. Delatnost marketing slube Televizije Leskovac A.D.Nas zadatak je analiza i definisanje potencijalnih kupaca ili korisnika naih usluga, skretanje panje na proizvod ili uslugu i izazivanje elje kupca ili korisnika usluga. U cilju to uspesnije prodaje vaeg proizvoda ili usluge, koji je osnovni i najvaniji deo uspeha vaeg preduzea, sama promocija proizvoda ili usluga ini jedan od najvanijih faktora. Pre nego sto zaponete promotivnu kampanju opredelite se za vrstu promocije koja najvie odgovara vaem kupcu.11 Zbog injenice da kombinuje sliku i zvuk - televizija je najsnaniji i najsugestivniji medij. Oglaiva ima mogunost da prenese poruku veoma irokom auditorijumu u najkraem vremenskom intervalu.

7. Poslovi u marketing slubi

11

Philip Kotler; Principles of Marketing, London, 1996 god. str. 23.

17

Marketing sluba Televizije Leskovac osnovana je 1994. godine. Odeljenje marketinga sarauje sa vodeim kompanijama u regionu, a i ire. Oglaavaju se firme iz svih oblasti privrede: poljoprivrede, trgovine, bankarstva i finansija. Poslovi u marketingu se mogu podeliti u nekoliko grupa: primanje i arhiviranje malih oglasa; primanje i arhiviranje poslovnih oglasa i obavetenja; organizovanje reklama; izrada i emitovanje reklama; odlazak na teren.

Danas marketing Televizije Leskovac moe da ponudi oglaavanje jos raznovrsnijim ciljnim grupama, s obzirom da je Televizija opremljenija, uspenija i gledanija. Upravo to je i cilj Marketing slube - marketinka podrka svim privrednim subjektima!12. 7.1.

Primanje i arhiviranje malih oglasa

Primanje malih oglasa znai da klijent direktno dolazi u marketing slubu Televizije Leskovac. Radnik na prijemu uzima tekst oglasa od klijenta, naplauje mu oglas, i daje fiskalni iseak i priznanicu. Oglas se prosleuje radniku u reiji Televizije, a on dalje emituje oglas, u terminima propisanim za oglase, i to etiri puta na dan. Nakon toga oglas se arhivira u registratoru namenjenom za male oglase. Cena malog oglasa je 100 dinara dnevno.

7.2.

Primanje i arhiviranje poslovnih oglasa

12

Vasiljev Stefan; Marketing, Beograd 2004 god. str. 203.

18

Poslovni oglas predstavlja telop u trajanju od 15 sekundi. Telop podrazumeva sliku odreene firme - kompanije, sa tekstom. Poslovni oglas je uglavnom vezan za preduzea koja recimo trae radnike, zatim za akcije vezane u tom preduzeu, promenu lokacije preduzea i sve vezano za postojee preduzee. Cena poslovnog oglasa se prilino razlikuje od cene malog oglasa, i iznosi 500 dinara na dan, plus vaei porez. I poslovni oglasi se arhiviraju na isti nain kao i mali. Emituju se sedam puta dnevno.

7.3.

Obavetenja

Obavetenja su slina poslovnim oglasima, s tim to se kao pozadina ne stavlja slika ili logo preduzea, vec ide klasina pozadina za sva obavetenja je ista. Uglavnom preduzea putem obavetenja, obavetavaju graane na odreene izmene u radu tog preduzea i slino. Obavetenje traje takoe od 12-15 sekundi, i emituju se etiri puta dnevno, u terminima propisanim za obavetenja.

7.4.

Organizovanje reklama

Organizovanje reklame podrazumeva najpre direktni kontakt sa klijentom kome se radi reklama, sklapanje Ugovora sa klijentom, koji se potpisuje, peatira i zavodi se u delovodniku, a zatim odlazak na teren sa kamermanom.13 Reklamu organizuje Marketing producent Televizije, koji je zaduen i za sastavljanje teksta koji e ii u reklami, kao i za muziku podlogu koja e pratiti tekst reklame. Kamerman je zaduen za snimanje reklame, po elji klijenta. Sve komponente se predaju na dalju izradu, montaeru u Televiziji.

7.5.

Izrada i emitovanje reklama

13

Kaznev, an: "Sociologija radio-televizije", BIGZ,Beograd, 1976 god. str. 123.

19

Televizijska reklama je specifina audio vizuelna forma propagande, namenjena za oglaavanje proizvoda, usluga, i sl. na televizijskim stanicama. Pod pojmom telvizijska reklama (ili skraeno TV reklama), obino se misli na minijaturni reklamni film, kratku video-audio formu u kojoj se, prema svim pravilima filmske umetnosti (filmskog jezika), javnosti prezentuje odreeni proizvod, usluga ili nekakva ideja koju je potrebno afirmisati, objaviti, upoznati sa njom zainteresovane pojedince, odnosno ciljne drutvene grupe.14 Reklamu izrauje, tj. sklapa montaer Televizije. On odreuje duinu trajanja reklame, a zakonsko ogranienje je 30 sekundi.15 Montaer odreuje i blokove u kojima e se emitovati reklama, a to dalje prosleuje reiji. Reditelj je osoba koja na autorski nain vodi, usmerava, koordinira, kontrolie, procese nazvane pretprodukcija (pripreme), produkcija (realizacija, izvoenje) i postprodukcija (sklapanje, ureivanje, montaa) audio vizuelnog ili scenskog dela. Reditelj koordinira rad umetnikog dela, te daje uputstva o eljenom nainu glume u pojedinim scenama, kao i ostalim autorima ili efovima sektora o npr. nainu osvetljavanja i snimanja, stilu i vrsti muzike i uopte karakteru audio slike. Reditelj takoe moe, i najee uestvuje u procesima biranja glumaca za uloge, ureivanju ili zameni pojedinih delova scenarija, te ureivanju - montai radiofonskog, televizijskog dela ili filma za njegovu konanu verziju. Razliiti reditelji u skladu sa svojim karakterom, autorskim stilom i dogovorom sa producentom uestvuju potpuno, delimino ili ne uustvuju u potpunosti, u odreenim aspektima stvaranja dela.16

14

olovi, Ivan i Vukovi, orije: "Pravci u istraivanju reklame", Trei program, broj 41, Radio Beograd, 2.1979 god. str. 176. 15 Tadi, Darko:"Televizijska reklama kao propagandno sredstvo", Spektrum, Beograd, 2006 god. str. 41. 16 Las, Vilijam i Ervin, Setl: "Istorija amerike televizije", (Izvodi - za internu upotrebu studenata FDU),Univerzitet umetnosti, Beograd, 1978 god. str. 88.

20

Pored njenih nesumnjino umetnikih kvaliteta, TV reklamom dominiraju i time njenu svrhu odreuju propagandni modeli komunikacije. Ovo modeli nalaze se u obliku propagandnih tehnika koje odreuju i konanu formu svake televizijske reklame: 1. EPP - Ekonomsko propagandni program, uobiajeni skraenica na domaem trinom i medijskom prostoru. Ovaj termin je specifino naa kovanica i nema paralela u stranoj literaturi i praksi, u kojoj je poznat pojam advertajsing (Advertising, eng.) - oglaavanje putem medija. 2. TV spot je, zapravo, na domai nezgrapan prevod engleskog pojma commercial, kojim se kolokvijalno naziva televizijska reklama, u smislu kratke propagandne televizijske forme. U svetskoj literaturi i praksi ovaj termin oznaava kratku reklamnu video ili filmsku formu, u ogranienom trajanju do 30 sekundi, u reim sluajevima do 1 minut. Kod nas se ovaj termin neprecizno upotrebljava i za druge, potpuno razliite televizijske forme, kao to je npr. muziki video klip, i sl.

7.6.

Odlazak na teren

Samom odlasku na teren i snimanju reklame predhodi sklapanje Ugovora. Odlazak kod klijenta podrazumeva najpre potpisivanje ve napravljenog Ugovora, a zatim sledi dogovor sa klijentom o tome kako e izgledati njegova reklama. Vi kao Marketing Producent najpre sasluate elje i zahteve klijenata. Zatim dajete predloge kako bi ta reklama mogla izgledati - da bude marketinki najbolje odraena. Sa klijentom se pored snimaka dogovarate i oko teksta, kao i muzike podloge koja e da prati taj tekst. Sadrina teksta, kao i duina je veoma bitna - jer je zakonsko ogranienje trajanja reklame 30 sekundi. Tekst bi trebao da sadri osnovne podatke o preduzeu, dakle lokaciju, telefone, delatnost tog preduzea, akcije, popuste i sve vezano za poslovanje tog preduzea. Taj tekst pie Marketing21

Producent, prosleuje ga novinaru na itanje, i dalje ga montaer sklapa i pravi reklamu. Muziku bira klijent u dogovoru sa producentom. Za vreme dogovaranja klijenta i producenta, kamerman pravi snimke kamerom ili fotoaparatom. Kod snimaka je takode veoma bitno da se uvae zahtevi klijenta, to znaci da kamerman snimi ono to je klijentu najbitnije. To je sutina odlaska na teren. Sa prikupljenim materijalom sklapa se reklama. Kad je reklama izraena poziva se klijent da vidi svoju reklamu, i u koliko je zadovoljan reklamom ona se emituje.

8. Prednosti oglaavanja na Televiziji Leskovac-

Savremena digitalna tehnika (Izrada telopa, reklamnog spota, reportae) Iskusan tim (16 godina rada sa lokalnim i nacionalnim oglaivaima ) Uspene kampanje

Prema ISTAIVANJU AGB Nilsen & STRATEGIC s kraja 2006. godine, koje je naruila IREX Pro media, - PROGRAM TELEVIZIJE LESKOVAC DNEVNO PRATI 60.000 GLEDALACA. Ove injenice doprinose kvalitetnijoj marketinkoj ponudi sadanjim i buduim oglaivaima. Potencijal pozicije Televizije Leskovac na medijskom tristu prepoznali su mnogi oglaivai s kojima nasa televizija razvija poseban partnerski odnos. S ponosom moemo rei da su sa nama ve godinama veliki oglaivai HEBA, DUNAV, DDOR, MARTINI VESTO, ZDRAVLJE, GLOBUSTEX... i mnogi drugi koji su, osim kvalitetnog programa i profesionalnog odnosa prema gledaocima i komitentima, najbolja reklama za na marketing.

22

iroka programska lepeza, veliki spektar marketinkih modela, garancije su da se svako kome je stalo do oglaavanja moe pronai u saradnji sa Televizijom Leskovac.

ZAKLJUAKSa aspekta savremenog marketinga, da bi jedno preduzee, ili bilo koja druga institucija opstala na tritu moraju biti apsolutno orijentisani ka potroaima. Dakle: KLJU USPEHA23

MODERNE, SAVREMENE ORGANIZACIJE JE U ORIJENTACIJI NA POTROAE. Pojavom globalnog trita a ujedno i globalnih potroaa situacija u odnosu na ranije se znatno promjenila. Globalni potroa ima istanan ukus, tano zna ta eli i svestan je postojanja jako velikog broja ponuaa slinih proizvoda/usluga (konkurenata). Dananji potroa bez veih trokova moe prei na proizvode ostalih ponuaa, shodno tome ponuai ne smeju ekati da potroai sami dou ve im moraju ii u susret. Svaka banka, svako preduzee mora da se bori za svoje klijente ili bolje reeno za svoj deo trinog kolaa. Danas je marketing zastupljen u svim oblastima ljudske delatnosti, slobodno mogu rei da se savremeno poslovanje duboko u svim svojim porama oslanja na marketing. Marketing je danas osnov kvalitetne ekonomije. On omoguava bankama da unapred spoznaju potrebe svojih klijenata, kreiraju im adekvatan proizvod, adekvatnim oblicima promocije ih obaveste a kvalitetnom i distribucijom omogue kontakt sa klijentom. Radei u marketingu Televizije Leskovac, doao sam do zakljuka da rad u marketingu zaheva: -

Obrazovanje i elokvetnost, Dinaminost, Inovativnost, Veliku posveenost poslu, Istrajnost, Strpljenje u radu sa klijentima,

Kao i usmeravanje klijenta najboljem marketinkom planu. Marketinki plan treba da bude dobro razraen kako bi se klijentu plasirala najbolja mogua ponuda reklamiranja, kroz koju bi on ostvario adekvatan odziv ciljnog trita.

24

Takoe je za marketing potrebna adekvatna organizacija karova koji rade u marketingu. Dakle potrebno je najpre da marketing producent ostvari kontakt sa klijentom i potpie ugovor, a zatim organizuje kamermana i snimi material za reklamu, koju e dalje montaer montirati i emitovati. Upravo to je sutina funkcionisanja marketing slube. Na kraju, po zavretku emitovanja klijenta na televiziji, obavezno je dostavljanje izvetaja o emitovanju. To je tabela sainjena od nekoliko stavki a to su: Programska ema, Naziv spota, Sekundaa, Datum i vreme emitovanja spota, Peat i potpis marketing producenta televizije. Da bi marketing sluba u nekom preduzeu pravilno funkcionisala neophodna je najpre dobra strategija poslovanja. Dakle neophodna je da se pravilno sastavi cenovnik usluga u marketingu, i da cene budu prilagodljive mogunostima klijenta.

LITERATURA

25

1. an Kaznev: "Sociologija radio-televizije", BIGZ,Beograd, 1976. 2. ivorad Zlatkovi; Ekonomika trgovine, Prosveta, Ni, 1995. 3. Leksikon marketinga; Privredni pregled, Beograd, 1977. 4. Las, Vilijam i Ervin, Setl: "Istorija amerike televizije", (Izvodi - za internu upotrebu studenata FDU),Univerzitet umetnosti, Beograd, 1978. 5. Philip Kotler; Principles of Marketing, Second Edition, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1983. 6. Rade Kancir (2004): Marketing usluga, BP, Beograd 7. Stanton W. J.; Fundamentals of Marketing. Mc Graw-Hill Book Company, New Jork, 1984. 8. Tadi Darko:"Televizijska reklama kao propagandno sredstvo", Spektrum, Beograd, 2006. 9. http://www.design-ers.net/marketing.asp 10.http://www.marketing.com/ 11.http://www.sve-mo.ba/ef/market.htm 12.Internet domeni

PRILOZI

26

UGOVOR 27

IZVRILAC: TELEVIZIJA LESKOVAC A.D. ul. Bulevar osloboenja 92, 16000 Leskovac NARUILAC: ______________________________________________ lan 1.

Izvrilac se obavezuje da za potrebe naruioca u periodu od _________godine izvri sledee usluge:1. Emitovanje reklamnih poruka u redovnim blokovima ukupno _______ sekundi meseno __________ sekundi 2. Emitovanje poslovnih oglasa (8 x dnevno) 30 dana u toku meseca 3. Gostovanje u studiju 15 minuta 4. Izrada jednog osnovnog TV spota lan 2. Naruilac za poslove iz lana 1. platie izvriocu iznos _________ dinara, meseno__________ dinara plus vaei porez. lan 3. Naruilac je odgovoran za tanost objavljenih podataka. lan 4. U sluaju da naruilac raskine ugovor pre ugovorenog roka za prethodno izvrene usluge primenjivae se cene iz vaeeg cenovnika Televizije Leskovac. lan 5. U sluaju spora nadlean je sud u Leskovcu. lan 6. Ugovor je sainjen u dva (2) istovetna primerka, od kojih svaka ugovorna strana zadrava po jedan (1) primerak. U Leskovcu, _____________ godine NARUILAC ____________________ TELEVIZIJA LESKOVAC A.D. _____________________________

28