debatne novosti broj 8, februar 2010, ДЕБАТНЕ … › dokumenti › dn_ec_8.pdf · -momo...

„Provide a Good Reason for EX Yugoslavia Countries in EU“ Contract No. 2009/202-250 This project is funded by European Community Comission of European Communities, Brussel

DEBATNE NOVOSTI BROJ 8, FEBRUAR 2010, IZLAZI MJESEČNO ДЕБАТНЕ НОВОСТИ БРОЈ 8, ФЕБРУАР 2010, ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО

Hrvats ko debatno druš tvo

“Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sviješću i trebaju jedno prema drugome postupati u duhu bratstva.”

Opšta deklaracija o pravima čovjeka UN-a iz 1948. godine

„Наведи добар разлог за земљe Бивше Југославије у

Европској унији“

„Ovaj dokument je produciran iz finansijske pomoći Evropske Unije. Sadržaj ovog dokumenta je

isključiva odgovornost Centra za kulturu dijaloga i ne može se pod bilo kojim okolnostima smatrati

da odražava stavove Evropske Unije.“

ACCD

ZA IN PROTI, ZAVOD ZA KULTURO DIALOGA uww.zainproti.com

http://hr.wikipedia.org/wiki/Op%C4%87a_deklaracija_o_pravima_%C4%8Dovjeka

http://hr.wikipedia.org/wiki/UN

http://hr.wikipedia.org/wiki/1948

http://www.zainproti.com/

RIJEČ UREDNICE


2

Amila Koso

MLADI: U RALJAMA LOŠEG SISTEMA

„ Sine, tvoja jedina obaveza jeste da završiš školu!― Univerzalna rečenica svake majke i svakog oca, bar na Balkanu, sigurna sam. Ali, ima i smisla. Naime, zamislimo dvije situacije: Situacija 1: Mama i tata rade svoj posao, u svojoj struci. MlaĎi brat ide u školu. Vi studirate. Situacija 2: Nakon par godina, mama i tata i dalje rade svoj posao. MlaĎi brat ide u neki viši razred. Vi radite posao za koji ste se školovali godinama. Da, ovako nekako bi trebalo biti. Ipak, već odavno situacije poput ove su samo bolna uspomena za one koji nostalgično prizivaju vremena kada je ovako nešto bila stvarnost. Danas, danas je to samo ideal. A realnost će vam ponuditi, otprilike, drugu stranu medalje:

Situacija 1: Otac radi, majka ne radi. MlaĎi brat ide u školu. Vi studirate. Odlučujete da se prijavite za takmičenje u govorništvu, jer smatrate da imate potencijala. Nagrada je neskromna, što je razlog više, jer vam zaista treba novi računar. Aplicirate na konkurs. Donijeli ste hrpu papira koji čini formular za aplikaciju. Popunjavate aplikaciju, ali već na drugoj strani nailazite na prepreku. Naime, sve što ste uspjeli ispuniti jesu lični podatci. Za narednih pet stranica traţi se nešto što vi, naprosto, nemate! Stoga, na zahtjeve kao što su: Name and type of organization providing education and training; occupational skills covered; Title of qualification awarded; OTHER EDUCATION AND TRAINING; PROJECTS AND THESIS; Outline additional courses taken outside your normal academic program; Outline any study periods outside your country of residence.; SCHOLARSHIPS & AWARDS; WORK EXPERIENCE; Additional Work Experience; LANGUAGE SKILLS...... Nemate niti jednu jedinu riječ koju moţete upisati u, velikodušno ostavljene velike prostore za vaše navode. Osim, moţda, ako mislite da je dovoljno da upišete: „I am a student. This is my obligation.―, baš onako kako su vas nasavjetovali vaši roditelji. Evo, ovakva i mnogobrojna slična pitanja mogu se naći u raznim aplikacijama namijenjenim isključivo studentima. Inače, ovo su neki od navoda preuzetih iz ONLINE aplikacije za Balkan Case Challenge! Ako, kojim slučajem niste razumijeli neki od navedenih preuzetih navoda, tim gore. Jer, ako niste, onda vam čak i ona prva strana ostaje neispunjena. Razlog tome jeste što aplikaciju morate popuniti na engleskom jeziku. I vaš sjajni CV morate „začiniti― jednim lijepim, pomalo narcisoidnim, MOTIVATION LETTER-om, sa najmanje 200 riječi. A naravno, sve ovo je u ONLINE formi...ali, škola vam sigurno moţe ponuditi znanje iz informatike, to imate!

Razlog zbog kojeg sam ţeljela vas uvesti u ovaj 8. broj Debatnih novosti, upravo ovom kritikom, jeste što su ovakva dešavanja opet rezultat jednog vremena i mogućnosti NEuklapanja u stvarnost sadašnjeg doba. Da, naši roditelji su zaista ţivjeli u vremenu kada je najteţi, a pritome i jedini zadatak jedne mlade osobe bio taj da završi školu. Kadra je bilo malo, a poslova koji su zahtjevali stručne osobe, jako puno. Danas imamo sušti reciprocitet. Kadra koliko god ţelite, poslova sve manje i manje. Ţivot u jednim vremenu koji je sušta suprotnost ovom današnjem, je osnovni razlog što jako malo ljudi zaista i moţe razumijeto navode ovakvih vrsta aplikacija (za ostale je to „gubljenje― dragocjenog vremena), a mnogo manje i od tog malog broja koji razumiju, moţe je zaista i popuniti do kraja. Stoga, broj mladih Balkanaca na internacionalnim takmičenjima je zanemariv. Ne znam kako je kod vas (pišite nam), ali u BiH se veoma malo i govori o tome. Mladi nam i dalje sve više studiraju na novootvorenim „privatnim― fakultetima, gdje imaju dvočasovna predavanja „nekih― predavača svako treć dan, a „zlatne― prilike samo prolaze kroz nas. Stoga, drage mame i tate: nije dovoljno da platite vašoj oboţavanoj djeci nekoliko časova „visokog―, „privatnog― obrazovanja. Moţete, ali im time činite medvjeĎu uslugu. Dragi predstavnici vlasti, nije dovoljno da samo ponekad pomenete „pasivne― mlade. Time ne pomaţete nikoga, osim moţda, svoju savjest, pri čemu iznervirate onih par ljudi koji vas slušaju. Nije dovoljno ni da web stranice aţurirate svake tri godine! Ni da prozivate mlade, bar onih 53% s pravom glasa koji ne izlaze na izbore! Djecu trebate usmjeriti: roditelji i vlast. Povećajte brojku od samo 5% aktivnih mladih uključenih u nevladine organizacije. Organizujte im besplatne časove stranog jezika. Male stvari, ali za nekoliko godina, mogle bi uticati na veoma krupne. Ja se unaprijed izvinjavam onom malom broju roditelja koji ulaţu u dodatnu edukaciju svoje djece. Naţalost, izvinjenje je upućeno na samo par adresa. PIŠITE

Anja Gengo

Anja Gengo

SADRŽAJ

U OVOM BROJU

PROČITAJTE:

Riječ urednice ***

Pogled na Region ***

Riječi Velikana: -Momo Kapor -Vincent Van Gogh -Jovan Dučić

- ***

Vijesti iz Regiona

***

Novine pišu

*** Razno

***

Posjetili smo www.debatewise.com

***

Predložite temu za TV emisije

***

TV Debate

Pogled na Region


3

SRBIJA

„Šest gej – lezbejskih organizacija za ljudska prava najoštrije osuĎuju netačne izjave Ministra za ljudska i manjinska prava, Svetozara Čiplića, povodom press konferencije zakazane za 05. mart u prostorijama Palate Srbije. Ovim putem ţelimo da demantujemo tvrdnje gospodina Čiplića da je izveštaj koji će sutra biti prezentovan „godišnji izveštaj svih LGBT organizacija za 2009. godinu― jer dole potpisane organizacije nisu čak ni upoznate sa sadrţajem izveštaja koji će sutra biti predstavljen. Zahtevamo zato od ministra da prestane da obmanjuje javnost te na taj način krivo predstavlja svoj odnos sa civilnim sektorom. Posebno je nedopustivo da gospodin Čiplić manipuliše na ovaj način u situaciji kada već dve nedelje organizacije civilnog sektora, u nekoliko navrata, zahtevaju reakciju od njega – najpre u slučaju izbora Poverenika za ravnopravnost, što je ministarstvo duţno da učini u skladu sa članom 47. Zakona o zabrani diskriminacije, ali ministar to nije učinio. Drugi put, organizacije civilnog društva su osudile izjavu gospodina Čiplića u kojima iznosi netačne podatke o Goranu Miletiću kandidatu kojeg je podrţalo 213 organizacija civilnog društva. TakoĎe, podsećamo na nedavne izjave ministra kojima je pokazao neprijateljski i ignorantski stav prema organizacijama civilnog društva te zahtevamo od gospodina Čiplića da u najskorijem roku iznese istinu o sutrašnjoj prezentaciji s obzirom da dole potpisanih šest organizacija nije ni učestvovalo u izradi pomenutog izveštaja. S poštovanjem, Asocijacija Duga Gayten LGBT Centar za promociju prava seksualnih manjina―

www.stopdiskriminaciji.org

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

Упозорење

Земља ничија пуна је страха и плача, отровних врела пуна,

пуна вртача које силазе до пакла.

У њој су певице сломљена кљуна

и срнама су замућене зене,

људи живе срца већ ишчупана,

ту не зараста ниједна од рана,

ту већ с пролећа слана опари траве,

ни после кише ту нема отаве.

Око поноћи када сви већ поспе,

земљи се ничијој приврзају демони,

страхом, сумњама, мисли људи трују,

у срце им се дубоко увлаче,

убацују у њега кајања гују, недоличне мисли убацају.

Још за живота људе у пакао одводе

демони

Десанка Максимовић

Tuzla: Iseljavanje Srba zbog diskriminacije

„Član Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata za Tuzlanski kanton Jovan

Cvjetković ocenio je da je porazan podatak da na području Tuzle živi samo 3.000 Srba, od

30.000 koliko je živelo pre rata.

"Još je porazniji podatak da i oni Srbi koji sada ovde žive zbog diskriminatorskog odnosa

bošnjačkih vlasti prodaju svoju imovinu i trajno se iseljavaju", rekao je Cvjetković medijima

Republike Srpske. On je naveo da su povratnici u najtežem položaju u mesnoj zajednici

Požarnica, gde se svih 60 porodica sprema za iseljavanje. U tom srpskom selu pre rata je živelo

oko 4.000 ljudi.

"Kada je reč o povratku Srba u Tuzlu, za poslednjih 15 godina otkad je Socijaldemokratska

partija na vlasti, nemamo nikakvu saradnju", istakao je Cvjetković. On je kazao da u skupštini

Tuzlanskog kantona nema ko da zastupa srpske interese jer su od 35 poslanika 34 Bošnjaka i

jedan Hrvat.

"To je dokaz da su Bošnjaci izvršili etničko čišćenje ovih prostora", zaključio je on.

Na području 13 opština Tuzlanskog kantona pre rata je živelo oko 100.000 Srba, a sada ih je oko

8.600.“

www.rtv.rs

Pogled na Region


4

CRNA GORA

Monstat: Ţene primaju 7,9% manje penzije od muškaraca „ Prosječna penzija ţena penzionera u Crnoj Gori prema posljednim podacima iz 2007. godine iznosila je 152,5 EUR, dok su muškarci primali 165,6 EUR. Skoro četvrtina ţena koje primaju penziju imaju 35 do 39 godina penzijskog staţa, njih 6,8 hiljada. Najveća prosječna penzija ţena je za 40 i više godina penzijskog staţa i iznosi 217,5 EUR, što je 5,1 odsto manje u odnosu na prosječnu penziju muškaraca za isto toliko godina. Ţena korisnika penzija je oko 40,6 odsto manje nego muškaraca, pokazuju podaci Monstata koji ne uključuju korisnike porodičnih penzija. Najviše ţena korisnika penzija prema podacima iz 31. oktobra 2007. godine, njih 5,7 hiljada, je starosne dobi od 60 do 64 godine. Samo šest ţena starosti do 29 godina bile su penzioneri u izvještajnom periodu, dok je takvih muškaraca bilo osam. Prema Monstatovim procjenama, koje su uraĎene 1. januara 2007. godine, u Crnoj Gori je ţivjelo 317,3 hiljade ţena i 307,6 hiljada muškaraca. Najmanje ţena i muškaraca bilo je u starosnoj dobi od 70 do 74 godine, dok ih je najviše bilo od 20 do 24 godine. Prosječna januarska penzija u Crnoj Gori, prema podacima Fonda penzijskog i invalidskog osiiguranja, iznosila je 250 EUR.―

www.seebiz.eu

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

„Oni koji o ţenama uvijek dobro govore, ne poznaju

ih dovoljno. Oni koji o njima samo loše

govore, ne poznaju ih nikako.―

G. Pigault Lebrun

***

―Nije zanimljivo ono što

vam ţene kaţu, zanimljivo je što prešute―

Shakespeare

***

"Kada ţena izabere

pisanje kao profesiju u većini slučajeva je to zato da bi sebi izborila mjesto u

društvu u kome vladaju muškarci."

Erica Jong

***

"Ko moţe upravljati

jednom ţenom, moţe upravljati i jednim

narodom."

Honoré de Balzac

***

"Muškarac je nebo - ţena je zemlja. Zadatak je neba

da shvati zemlju."

Istočnjačka mudrost

HRVATSKA

...Komisije za status ţena Ujedinjenih nacija u Njujorku... „Ministar za ljudska i manjinska prava Ferhat Dinoša predvodi delegaciju Crne Gore na 54. zasijedanju Komisije za status ţena Ujedinjenih nacija (CSW) na visokom nivou, koje se odrţava od 1-12. marta 2010. godine u Njujorku. Ovogodišnji sastanak je posvećen pregledu implementacije Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, i završnog dokumenta 23. specijalnog zasijedanja Generalne skupštine i njegovog doprinosa u oblikovanju rodne perspektive u okviru realizacije Milenijumskih razvojnih ciljeva. Zasjedanje je otvorio pomoćnik Generalnog sekretara UN za ekonomska i socijalna pitanja Sha Zukang. Svake godine, predstavnici/e drţava članica se okupljaju u sjedištu Ujedinjenih nacija kako bi ocijenili napredak u oblasti rodne ravnopravnosti, identifikovali izazove, postavili globalne standarde i formulisali konkretne politike u cilju unapreĎenja rodne ravnopravnosti i prava ţena širom svijeta. Cilj ovogodišnjeg zasijedanja je razmjena iskustava i mišljenja, sa akcentom na aktivnosti zemalja na prevazilaţenju postojećih prepreka i novonastalih izazova za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i, u tom svijetlu, ispunjenja Milenijumskih razvojnih ciljeva. Na zasijedanju učestvuju visoki predstavnici/e drţava članica i tijela iz sistema Ujedinjenih nacija i predstavnici/e nevladinih organizacija. Tokom zasijedanja organizovaće se obiljeţavanje 15 godina od usvajanja Pekinške Platforme za akciju i MeĎunarodnog dana ţena – 8. marta. Ministar Dinoša je imao izlaganje u plenumu na visokom nivou, u kojem je istakao napore koje Crna Gora ulaţe u cilju jačanja poloţaja ţena i postizanja rodne ravnopravnosti. Na marginama zasijedanja ministar Dinoša se susreo sa šeficom austrijske delegacije, ministarkom za pitanja ţena i javnu administraciju Gabriele Heinisch-Hosek. Na sastanku je bilo riječi o naporima Crne Gore da implementira najviše evropske standarde u oblasti rodne ravnopravnosti i uključivanja ţena u sve društvene tokove, na putu evropskih i evroatlantskih integracija zemlje. Ministar Dinoša je naglasio da se još uvijek ne moţe biti zadovoljno uključivanjem ţena u rad najznačajnijih drţavnih institucija, ali je naglasio da je Crna Gora prva zemlja u reginu koja je još krajem prošlog vijeka formirala ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u okviru kojeg sada radi Odjeljenje zaduţeno za poslove rodne ravnopravnosti. „Učinjeni su mnogi kvalitetni koraci na postizanju rodne ravnopravnosti, ali smo spremni da učimo od onih koji imaju više iskustva u tome. Austrija moţe da bude dobar primjer u zaštiti ţenskih prava‖ rekao je Dinoša, sugerišući sagovornici da bi bilo dobro da uskoro posjeti Crnu Goru. Ministarka Heinisch-Hosek je izrazila spremnost da Crnoj Gori pruţi svu zakonsku logistiku sa ciljem što boljeg implementiranja mehanizama rodne ravnopravnosti. Rekla je da je zainteresovana da posjeti Crnu Goru, koju smatra značajnim elementom regionalne stabilnosti.―

www.gov.me

Pogled na Region


5

IZREKE MALE

GRUPE VELIKANA

Spavaj, Zagrebe moj!

Ne ţurim. Nitko me ne čeka

i ovaj prazni noćni tramvaj propuštam spokojno.

Sitna kiša, gusta,

pretvara semafor u ruţu. Na sjajnom asfaltu iskre se pàle kapi.

Obilazim svetište mladosti

svoje. Hladan je Meštrovićev Zdenac,

usnule su glave oko njega. Jedino ona usamljena,

s mojim potpisom, izblijedjelim,

desetljećima starim, budna je.

Zamišljeno gleda smeĎi list što u crnoj vodi pleše, bez volje, u ritmu kiše,

iznad novčića sreće nečije.

Spavaj, Zagrebe moj! Ja tiho hodam, da te ne

probudim. Jer te volim.

Ivica Smolec

Odrţan regionalni sastanak nacionalnih koordinatora za borbu protiv trgovanja ljudima

„U radu regionalnog sastanka nacionalnih koordinatora za borbu protiv trgovanja ljudima pod nazivom 'Regionalna suradnja u borbi protiv trgovanja ljudima: Izazovi i buduće perspektive' koji je odrţan u Budvi (Crna Gora), 25. i 26. veljače 2010. godine u organizaciji Ureda za borbu protiv trgovanja ljudima i Organizacije za sigurnost i suradnju (OSCE), sudjelovala su izaslanstva Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Slovenije, UNMIK/Kosova te meĎunarodnih organizacija (UNDP, IOM, OSCE, EULEX/Kosovo). Hrvatsku delegaciju je predvodio predstojnik Ureda za ljudska prava, Luka MaĎerić, nacionalni koordinator za suzbijanje trgovanja ljudima u Republici Hrvatskoj, a činili su je i mr. sc. Nebojša Kirigin, prvi tajnik u Veleposlanstvu Republike Hrvatske u Crnoj Gori i mr. sc. Ţeljka Burić, savjetnica u Uredu za ljudska prava. Sastanak je organiziran kako bi se razmijenilo iskustvo i najnoviji statistički podaci izmeĎu drţava sudionica sastanka u području suzbijanja trgovanja ljudima te kako bi se razgovaralo vezano uz daljnju suradnju izmeĎu drţava regije. Na početku svog izlaganja predstojnik Ureda za ljudska prava i nacionalni koordinator Republike Hrvatske, g. Luka MaĎerić je istaknuo napredak kojeg su ostvarile sve drţave. Iznio je da je suzbijanje trgovanja ljudima iznimno dinamično područje u kojem je potrebno stalno iznova dosizati nove standarde. Kako je rekao, Republika Hrvatska je u proteklom razdoblju, nastavila izgraĎivati pravni i institucionalni okvir koji je usklaĎen sa svim meĎunarodnim standardima. Predstojnik je istaknuo da Republika Hrvatska kontinuirano radi na unaprjeĎivanju svih mehanizama zaštite i pomoći svih ţrtava te sankcioniranju počinitelja. U svojoj prezentaciji okupljene je upoznao sa brojem ţrtava od 2002. do 2009. godine, profilom ţrtava identificiranih tijekom 2009. godine, procesuiranjem počinitelja u Republici Hrvatskoj tijekom prošle godine, sklopljenim sporazumima suradnje u cilju učinkovitijeg suzbijanja trgovanja ljudima, meĎunarodnim projektima u kojima sudjeluje Republika Hrvatska i svim novostima na području obrazovanja ciljanih skupina. Nakon prikaza napretka u 2009. godini, predstojnik MaĎerić se osvrnuo i na buduće aktivnosti koje stoje pred Republikom Hrvatskom sukladno Nacionalnom planu suzbijanja trgovanja ljudima za razdoblje od 2009. do 2011., te je sudionike sastanka upoznao i sa promotivnim spotom protiv trgovanja ljudima snimljenim sa poznatom osobom, nogometašem Davorom Šukerom. Raspravljajući o zajedničkim inicijativama za buduće razdoblje, na kraju sastanka, drţave regije su bile suglasne da svako novo vrijeme nosi i nove izazove. Unutar regije se u dosadašnjem vremenu radilo vrlo mnogo i iza svih drţava stoje konkretni rezultati. Slijedom provedene vrlo konstruktivne rasprave, doneseni su sljedeći zaključci: sljedeći sastanak regionalnih koordinatora bit će organiziran na temu istraţivanja prosjačenja i uključivanja djece prosjaka u društvene tokove, drţave regije koje su ispred drugih trebale bi ukazivati na izazove u suzbijanju trgovanja ljudima, potrebno je nastaviti obrazovanje ciljanih skupina unutar nacionalnih sustava svake pojedine drţave (posebno se misli na predstavnike Zavoda za zapošljavanje, vojske, diplomacije, radne inspekcije), bilo bi korisno sastaviti regionalni adresar institucija sa kontaktima svih tijela koja sudjeluju u suzbijanju trgovanja ljudima te bi bilo vaţno da sve drţave regije proĎu izobrazbu kako se koristiti sredstvima Europske unije na najučinkovitiji način. Sastanak je vrlo dobro organiziran. Uočen je napredak u svim drţavama regije te su dogovoreni modaliteti daljnje suradnje izmeĎu drţava.―

www.ljudskaprava-vladarh.hr

Pogled na Region


6

Manjšine v Sloveniji in njihov status

„Slovenijo se večkrat predstavlja kot drţavo z zgledno urejenim sistemom zaščite pravic manjšin, pri čemer poglavitni vidik predstavlja zaščita italijanske in madţarske (avtohtone) narodnostne manjšine.i Izolirana obravnava teh dveh narodnih skupnosti pa vendarle prikriva pravo naravo medetničnih odnosov v Sloveniji. Za celovito sliko je potrebno najprej razčleniti prisotnost etničnih skupin, ki sooblikujejo druţbeno realnost Slovenije na prehodu iz 20. v 21. stoletje. Etnične skupnosti v Sloveniji lahko, glede na način obravnave s strani drţavnih organov in posledično zakonodaje, uvrstimo v tri prevladujoče skupine: a) zgodovinski oz. avtohtoni madţarska in italijanska manjšina (obravnava v zakonodaji: 61. in 64. člen Ustave RS (URS) ter okrog 80 zakonov in predpisov); b) romska etnična skupnost (obravnava v zakonodaji: 65. člen URS ter Zakon o romski skupnosti v Republiki Sloveniji); c) novodobne manjšineii (obravnava v zakonodaji: nimajo priznanega legalnega skupinskega/kolektivnega druţbenega statusa, kar posledično pomeni, da iz njihove manjšinske kolektivne pripadnosti ne izhajajo posebne pravice, kot v prvih dveh kategorijah. Kolektivne pravice teh manjšin so posredno zaščitene z 61. in 62. členom URS, ki določata pravico do izraţanja narodnostne pripadnosti in pravico do uporabe svojega jezika in pisave (CRP Etničnost 2008). Problematizacija vprašanja statusa novodobnih manjšin se je v Sloveniji začela leta 1991 z razpadom takratne skupne republike, saj se je naenkrat zastavilo vprašanje statusa manjšin, ki je bilo do takrat bolj ali manj nesporno, in pravice opredeljene skozi pripadnost skupnemu drţavljanstvu. Ob prehodu v novo ureditev se je slovensko javno mnenje negativno opredelilo do priznavanja posebnih kolektivnih praviciii t.i. imigrantomiv ter se izoblikovalo v trend, ki oblikuje tudi današnji odnos do skupnosti, ki predstavlja pribliţno desetino prebivalcev (Klopčič, Komac in Krţišnik-Bukić 2003). Poleg ţe omenjenih členov URS, ki posredno ščitijo pravice manjšin, je Slovenija ratificirala dva pomembna dokumenta Sveta Evrope, ki ščitita pravice manjšin: Okvirno konvencijo Sveta Evrope za zaščito manjšin (v nadaljevanju Konvencija) in Evropsko listino o regionalnih ali manjšinskih jezikih (v nadaljevanju Listina). Oba dokumenta prepuščata drţavam podpisnicam diskrecijsko pravico do opredelitve manjšin, ki spadajo v okvir manjšinske zaščite, ki iz le-teh izhaja. Slovenija kot manjšine na svojem območju tako definira italijansko in madţarsko avtohtono manjšino in romsko etnično skupnost, v sklopu Listine pa opredeljuje kot manjšinska jezika madţarski in italijanski in romski jezik kot neteritorialen. Navkljub zglednemu delovanju na področju teh dveh (in pol) manjšin je bil odnos Slovenije do novodobnih manjšin ţe večkrat izpostavljen v poročilih Evropske komisije Sveta Evrope proti rasizmu in nestrpnosti. Tako je v drugem poročilu leta 2002 Komisija opozorila na teţave, s katerimi se ti prebivalci srečujejo na področju pridobivanja drţavljanstva, socialnih in ekonomskih pravic in na negativen odnos javnih usluţbencev.―

Dostavlila: Anja Šerc, ZIP, Slovenija

SLOVENIJA

DEKLETAM

Padala nebeška mana

zraelcam je v pušavi;

zginila je, ak pobrana

ni bila ob uri pravi.

Kak lepó se rosa bliska,

dókler jutra hlad ne mine!

Komej sonce bolj pritiska,

bo pregnana od vročine.

Roţice cvetó vesele

le ob času letne mlade;

leto pošlje piš in strele,

lépo cvetje jim odpade.

Roţa, rosa ino mana

naša je mladost, dekleta!

Svétjem, naj ne bo zaspana,

ki cvetó ji zlate leta.

Fante zbiraš si prevzetna,

se šopiriš, ker si zala;

varji, varji, de priletna

samka se ne boš jokala!

France Prešeren

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

Pogled na Region


7

"Љубав је лудост која се

лијечи браком."

*** "Љубав није чудо, али чини

чудеса."

( Македонсke изрекe ) ***

„Тамо гдје вјецно сунце сја тамо је Македонија

народ и земља коју волим ја

Док Вардар грли поља зрелог зита

поносна и горда као горска птица

пјесмом је својом земља та оцарала срца сва

и вино са извора њених сад пијем ја

Бесмртна к'о срце сто

вјековима бије тудјинска никад она била

није застава њена нек' се вјецно

вије Кад си сам, кад је све тузно,

ти се сјети ње Македонија ти пруза љубави

све―

Дадо Топић,“ Македонија“

ОБСЕ - предрасуди во етничките односи во училиштата „Предрасудите на учениците, влијанието на политичките партии и културните разлики, се главните причини за етнички тензии во училиштата што ги навеле средношколците анкетирани во денеска презентираната студија на ОБСЕ за етнички односи во средните училишта.Според студијата, и покрај тензиите поголемиот број од учениците, од кои повеќе Албанци и Турци од Македонци, се со став дека мултиеничките училишта придонесуваат кон подобри односи во етникумите. Кај големо мнозинство од нив, 70 проценти, постои мотивација за учество во активности со ученици од други националности. Третина од учениците сметаат дека нивните училишта не направиле доволно да се создадат позитивни меѓуетнички односи. Во студијата на ОБСЕ, се анкетирани 4.032 ученика од втора и трета година средно образование од различни етнички заедници, во 40 средни училишта, од 1 до 5 јуни минатата година. Речиси половина од испитаниците се изјасниле дека имаат слушнато навредливи коментариза други етнички заедници од наставниците, а околу една третина почувствувале притисок од соучениците да не се дружат со ученици од други етникуми. Наставниците имаат влијание врз 44,5 проценти од учениците од албанска националност, и кај 34,1 процент од македонска. Свесноста за постоење на други етнички заедници, според анкетоираните, се јавила во периодот од 6 до 14 години, додека ставовите за конкретни заедници кај најголем дел се развиле по 10-тата година. Како највлијателен фактор за формирање на свесноста се наведени родителите, по кои по важност се наведени медиумите. Студијата покажува дека негативните чувства доминираат над позитивните помеѓу учениците Македонци и Албанци. Негативните перцепции се најизразени во етнички мешаните градови, особено во Струга, и почесто се искажани од страна на момчињата од двете етнички заедници, покажува студијата. Коментирајќи ги резултатите од истражувањето шефот на мсијата на ОБСЕ во Македонија Хозе Луис Хереро рече дека таа може да биде важна алатка за понатамошен развој на политиките на сите инволвирани актери во образовниот сектор. - Оваа книга ја отсликува ситуацијата на која не може да се гледа како на премногу позитивна. Ако погледенеме дека доаѓаме од конфликт може да се рече дека состојбата и не е толку лоша, а ако споредуваме со тоа во која насока сакаме да се движиме тогаш ќе видите дека сликата претставена во оваа студија не е толку позитивна и се соочуваме со непријатна реалност во која има предрасуди и негативни перцепции меѓу заедниците. На чашата можеме да гледаме како на половина полна или половина празна, рече Хереро. Според министерот за образование и наука Никола Тодоров, студијата треба да се сфати како призма низ која треба да се утврди до каде е интеграцијата во образованието, а преку него и во општеството. - Употребата на јазиците на етничките заедници во наставата претставува добра основа за обезбедување рамноправен статус на побројните етнички заедници во образовниот систем. Но, најважно во унапредување на концептот за интегрирано образование е создавање клима на доверба со отворено говорење за проблемите со кои се соочува секој еден од нас, но и поддржување на чувството на одговорност како највисока вредност, истакна министерот за образование. Тодоров оцени дека вината за негативните појави во образованието не треба да се префрла кај наставниците. - Има повеќе фактори кои се земени предвид, тука се и директорите, влијанието на политичките партии, културолошките бариери, предрасудите, елементи на кои во иднина треба да се осврнеме со цел да ги анулираме како негативни појави, рече министерот Тодоров и најави дека Министерството за образование ќе спроведе проект за формирање академија за обука на наставници и воспитувачи, при што ќе се изучува мултикултуризмот во европски и во македонски контекст. Министерот за образование не смета дека одлуката за воведување македонски јазик во наставата кај учениците Албанци од прво одделение е нецелосно избрзана. - Се уште сметам дека таа одлука е позитивна. Ќе продолжам да се обидувам преку разговори, со експерти, родителите,професорите и можеби со учениците на некои нивоа, но не директно, да се обидеме да ги најдеме позитивните аспекти на таа одлука, рече Тодоров, одговарајќи на новинарски прашања.― доставила: Бранкица Георгиевсkа, МОФ, Македонија (www.spic.com.mk )

MAKEDONIJA

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

http://www.spic.com.mk/

Riječi Velikana: Momo Kapor, „Pohvala novinarima“


8

„Vidim da se u svetu sve više novina gasi; listovi se zatvaraju, novinari ostaju bez posla, nekadašnji čitaoci novina sada ih čitaju preko kompjutera. Ali to nije ni izbliza isto. A i drukčije se postaje novinar. Ne postoje više tajanstvene redakcijske jazbine u koje dečaci, koji će jednoga dana biti novinari, ulaze plašljivo meĎu novinske vukove sa prvim tekstovima u oznojenim šakama. Najpre ih niko neće potpisivati, a zatim će im ispod članka odštampati početna slova imena i prezimena. Dok doĎu do punog potpisa moraće da popiju mnogo vinjaka i piva sa starijim kolegama. Postaće magično povezani sa svojim listom i boriće se za njega, hvatati za gušu, objašnjavati da je i pored svega najbolji. Danas se novinari kao u kakvom inkubatoru raĎaju neprimetno u kompjuterima. Svako moţe da izdaje sam svoje novine, svako je osamljen iznad tastature svog kompjutera. Priznajem, pripadam onom pokolenju koje ne ume ni da ga uključi , a i da mi to poĎe za rukom iz ekrana će povrveti gomile engleskih skraćenica i znakova. Neverovatno, novi dečaci i devojčice igraju se sa njima bez muke. Za razliku od nas oni nisu videli svet niti ga osetili pod Ďonovima svojih cipela ali manje-više svi znaju engleski koji mi do kraja nikada nismo naučili. Kako se to dogodilo? Verovatno onih godina kada su dva magična slova zamenila sve ostalo i osvojila svet – OK. Ona su oterala u zaborav čak i naše prastaro tradicionalno BRE. Današnji dečaci, moţe se reći, su uglavnom sanjari koji ţive u virtuelnom svetu. Oni znaju svaki njujorški ugao ulice i avenije, sve orkestre i sva mesta u modi, ali samo ne znaju kako je to ostati tamo bez dolara u dţepu. U njihovim sirotim sobičcima rascvetava se sa ekrana i svetli veliki svet kroz koji prolaze, lunjaju kroz njega, muvaju se i kao da ţive tamo sve dok ne ugase kompjuter, a iz tame se pojavi ponovo miris kiselog kupusa i zaprške. Sa novinama smo se zbliţili još od malih nogu. Mnogi od nas su na novinama koje im je kupovao otac naučili da čitaju. A kada su odrasli naučili su i jedinstvenu veštinu koja je postojala samo u socijalizmu – čitanje meĎu redovima. Ta veština je podrazumevala istančano osećanje predviĎanja meĎu redovima onog koji je govorio sasvim suprotne stvari. Uz to, svaki list poseduje svoju posebnu boju, miris i kvalitet hartije koji se oseća pod prstima. Tako je Politika donedavno bila siva i ozbiljna, a ţućkasti je papir Borbe ličio na betonske stupce Pravde. Novosti su pod prstima oduvek imale posebnu taktilnost - stvari koje je nemoguće osetiti na staklastom ekranu kompjutera. Sa njima je prestao i ritual jutarnjeg čitanja novina po kafanama, na trotoaru. Čovek, naime, prilično glupo izgleda sa laptopom na kariranom stolnjaku pokraj kafe zvane komplet (dţezva, šoljica, šećer, ratluk na čačkalici). Na kompjuteru su sve informacije iste; staklaste i bezlične, kao da su pisane sve u jednoj redakciji. „Čovek dvadesetog veka će bludničiti i čitati novine‖ pisao je Alber Kami u svojim „Sveskama‖. Sem toga, novine su same po sebi poetična stvar. Novine kao sirotinjski stolnjak na sanduku molera na kojima je vekna hleba koja se još puši, pola kile švargle i dva velika paradajza koja kad se jedu cure niz bradu a koji su najbolji onda kad se Cigani njima gaĎaju. Savijena Politika u dţepu Gvozdena koju je naslikao Mića Popović. Rastvorene novine preko lica posle ručka kao odbrana od nasrtljivih muva. Novine sloţene u oblik napoleonovske kape kada se kreči stan. Fišek od novina sa kilo mladih trešanja ili buket cveća na Kalenića pijaci gde se najlepši buketi pakuju u novine: „Cveće za gospoĎu, Politika za njenog muţa‖. Novine kojima se zaklanjamo od iznenadnog pljuska dok pretrčavamo ulicu. Novine u desnom dţepu kao znak raspoznavanja na sastanku sa nepoznatom devojkom. Nisam primetio da na internetu postoji jedna neophodna stvar za novine, to su čitulje koje ujutru prelistamo potajno se radujući što još uvek pijemo kafu i to zaslaĎenu sa jednom od tri smrti: so, šećer i brašno. (Zaboravili su samo kokain.) Novine koje se podmeću gostu koji dolazi sa bljuzgavice da mu se otopi sneg sa cipela da bi spasili ionako dotrajali parket. Novine kojima se pali vatra u furuni; njihov blagosloveni plamen ugrejaće naše hladne sirotinjske sobičke. Raširene novine na stolu na kojima je baka ostavljala okruglasto testo za vanilice da se prosuši. Novine od kojih deca prave cepeline i bacaju sa terase na ulicu. Novine u otmenim svetskim kafeima na trsci (kojoj niko ne zna ime) kada se po onome šta drţe u rukama raspoznaju ko je ko. Poslednji takvi trščani okviri za novine viĎeni su pedesetih godina u kafeu Ruski car u Knez Mihailovoj i bili su okačeni na čiviluku. Tada sam u rukama tih časnih staraca, generacija koja je davno izumrla, prvi put u ţivotu video da postoje i neke druge novine koje se zovu Mond, La Republika, Financial Times, Time, a ne samo Borba i Komunist. Novine imaju svoje posebne dragocene mirise; i zatvorenih očiju razlikovaću jedne od drugih. Vjesnik od novosadskog Dnevnika, na primer. Otkada nisam čuo: „Daću te u novine ―! Ko danas kaţe „staviću te u kompjuter―…

Momo Kapor, objavljeno 8. februara 2010. u nedeljniku "NIN"

O AUTORU:

Momo Kapor rodjen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo (1961) na beogradskoj Akademiji likovnih umetnost. Objavio je veliki broj naslova medju kojima i romane: Foliranti, Provincijalac, Ada, Zoe, Una, Od sedam do tri, Knjiga zalbi, Zelena coja Montenegra, Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada, Beleske jedne Ane, Hej, nisam ti to pricala, zbirke prica: I druge price, Lanski snegovi, 101 prica, Smrt ne boli, hrestomatiju Sentimentalno vaspitanje, romansiranu autobiografiju Uspomene jednog crtaca, knjige za decu Sanja i Lero-kralj leptira... Autor je velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometraznih filmova. Romani Una i Knjiga zalbi doziveli su ekranizaciju... Prevodjen je na francuski, nemacki, poljski, slovački, ceski, bugarski, madjarski, slovenacki i svedski jezik Knjizevni fenomen Mome Kapora prisutan je u knjizevnosti vise od dve decenije. neobicnom neposrednoscu i lakocom osvaja paznju citalacke publike, pisuci na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti nasih vremena i njihovih protagonista. Momo Kapor je umro 3. marta 2010.god., u Beogradu. Objavljujemo njegov posljednji članak.

www.gerila.com

Riječi Velikana: Vincent Van Gogh, „Pismo iz Arlesa“


9

„Мили Тео, опрости. Нема више никога ко би ми желео позирати. Не постоји особа спремна да за мене буде непомична неколико сати. Ниједан пријатељ из гостионице (страховито сам им досадио, подсмевају ми се већ, осетим), ниједна жена која ме воли толико да би пристала на овековечивање. Само врели, кричави крајолик, болно румени цветови и нешто јадног намештаја који си ми купио у селу. Знам да ћеш и овај пут бити разочаран и забринут због мазарија које нико не жели купити. Опрости. Када бих барем насликао румено и обло тело неке сељанчице и по наруџби онда додао крила. Румено и обло тело неке сељанчице ушло је у моју собу. Пријатно изненађење, свакакако. У простор усмрђен бојама и терпентином, мирис отежалог полена унијела је месарева кћи, коју отац шаље по наруџбу. Рекао сам да седне. Сјела је на столицу коју сам управо сликао. Нисам имао снаге да јој замерим. Големи бокови су се преливали преко рубова столице, широким леђима потпуно је заклонила наслон. Њена коса, угрејана подневном јаром, унела је у собу боју сунцокрета. Те очи хтео сам насликати зеленосивом бојом младе маслине. Усне су јој биле као две кришке сочне наранџе, а језик се помаљао лењо и влажио их дуго и полако. Питао сам се шта би рекла када бих умрљаним прстима препречио цукре сланкастог зноја који су нестајали међу њеним топлим дојкама. Или када бих у врелу шкољку својих уста усисао њену пркосно напућену доњу усну. Хтео сам оскрнавити њену једрину, засећи, загристи у то месо, лизнути њену здраву, густу крв. Али, нисам је смео уплашити. Стишавао сам плиму која ме је изнутра разбијала. Упијао сам њене боје, непомичан, памтио тај склад. По први пут хтио сам насликати савршени ред. Разодевао сам је, непомичан, дешифровао пуноћу њених удова скривених чистим и грубим платном. Досађивала се. Хтела је поћи и нисам је смео заустављати. Пратио сам је погледом док се удаљавала. Да сам само смео да се покренем, стигао бих је, чини се, једним скоком, оборио лукавством, иако се чинила крупнијом и јачом од мене, као бог из саване бих нам стварао свет, а онда бисмо хиљаду и првог дана лежећи у изгаженој, презрелој трави, починули. Вратио сам се својој слици. Девојчино одсуство на њој било је неподношљиво. Све је ваљало радити наново. Столица је у стотинама жутих тонова морала сачувати сваки њен прамен. Плави руб око столице - нека је од могућих нијанси њеног дечијег погледа. Земљани под - боје су дебелих образа препланулих од рада у пољу. Танке влати дувана замотане у чисту хартију тачно су на месту на којем су се до пре који трен спајала њена влажна бедра. А поред њих, тамна и блиска, увијена за пријатан сусрет са дланом и уснама - лула за којом, уморан, жудим. Моја свест се мути, а слика израња као какав сан. Насликао сам месареву кћер. Посрећило ми се, ипак, Тхео. Шаљем ти овај акт, иако сумњам да ћеш разумети. Испричаћу ти некад чаролију његовог настанка. Већ слутим да си разочаран и збуњен. Питаш се шта ја, забога, мислим… Зар би то ико желео купити? Јалову слику, на којој нема ништа друго до жута, неугледна столица, старинска лула и сувишан и неуверљив, бели смотак дувана. Опрости ми, Тхео, грешноме. Једном ћу, ваљда, имати снаге да ти објасним. До скорог виђења. Твој уморни брат Винцент. Септембар 7, 1881.―

Vincent van Gogh, "Писмо из Арлеса"

O AUTORU:

Vincent van Gogh

Рођен је 30.04.1853. године у Зундерту, Холандија. Одрастао је уз оца свештеника Тхеодоруса, мајку Ану Цорнелиу и три сестре Ана, Елизабетх и Wиллемин и два брата Цор и Тхео за кога је био посебно везан.Посао трговца лошим дјелима није га могао одржати, стога је напустио Гоупилов музеј гдје је радио, предавао неко вријеме као учитељ. У то вријеме људи су га описали као мрзовољног, ексцентричног човјека који се држи даље од друштва.Провео је неко вријеме код родитеља Еген, а затим се запутио у Амстердам у намјери да се школује за свештеника, по очевој жељи. Одлази у Париз гдје упознаје: Тулуз-Лотрека, Жоржа Сероа, Пола Гогена и Сезана. У Паризу нико није хтио његове слике, ипак имао је увјек снаге и вјере у себе да слика.Из Париза одлази у Арл гдје је нашао надахнуће за своје слике, а ту му се придружује Гоген.Видећи да је његово душевно стање тешко брат Тео га шаље у болници за душевне болести у Сан Ремиу. За вријеме једне од својих криза пуца себи у бок и подлијеже ранама. Сахрањен је с братом Теом на гробљу 1890.

www.znanje.org

http://www.google.ba/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=10&ved=0CCMQFjAJ&url=http%3A%2F%2Fwww.znanje.org%2Fi%2Fi25%2F05iv06%2F05iv060121%2Fvan%2520gogh.htm&rct=j&q=Vinsent+Van+Gog+&ei=je6OS5gFgf_8Btefmf4M&usg=AFQjCNF0ghPfEyBGJ7R01pnjqTuAEkMTYw

Riječi Velikana: Jovan Dučić, odlomci odabranih djela


10

"Te noći, u zvonari jedne katedrale, pored gotskih zvona, sedeo je Mefisto bled i nem.Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleĎen u jednom strašnom snu.Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda.Noć je bila studena i tuţna. Mefisto seĎaše isto onako grozan i bled kao nekad nad Tebom, nad Vavilonom i Jerusalimom, u sate njihove propasti.U tamnom i nepomičnom vazduhu oko njega stršile su tanke gotske crkve, u kojima je te noći bio utamničen jedan nemoćan Bog.Ali je Mefisto oklevao da učini ikakvo novo zlo. Je li se u njemu prenuo glas nekadašnjeg dobrog heruvima, glas ljubavi? I on, koji je stajao izvan svega i protiv svega, je li osetio sad da se najzad vraća u večitu, tihu i toplu Harmoniju? Ili je, naprotiv, te noći smišljao svoju najstrašniju orgiju, svoju najveličanstveniju poemu Razorenja? Ne, nepomičan i nem, u studenoj noći bez neba, pored zagluvelih zvona, on oseti srce prazno i malo.U njemu ne beše više ni ljubavi ni mrţnje; u njemu beše sada samo studena Ravnodušnost, kao zeleno more otrova i ţuči.I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao ni Bog ni Satana, i koje je samo osećanje Čovekovo. Tada bog zla uvide svu dubinu poniţenja i oseti najsvirepiji od svih bolova."

... „U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doţivimo više nego što doţivimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji ţivot. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doţivite, nikada niste ni doţiveli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš ţivot izgleda načinjen od hiljadu ţivota, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urodjeni mračni strah od ţivota. Što čovek duţe vremena ţivi u društvu, on sve više ţivi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobodjen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače ţivotinje nego što je on, dok današnji društveni čovek ţivi u strahu od hiljadu prividjenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od prividjenja nego strah od stvarnih mogućnosti.―

... "Svaka mrţnja je strah ili zavist. Čovek odista hrabar ne mrzi nego prezire. U osećanju mrţnje ima uniţenja za nas same, a u preziranju ima ponosa i uverenja da smo bolji i viši od onoga koga preziremo, i da moţemo bez njega i da smemo protiv njega!"

Jovan Dučić: "Ravnodušnost", str. 93.

"Jutra sa Leutara", str.114.

"Blago cara Radovana", str.329.

Jovan Dučić

Jovan Dučić je bio jedan od najznačajnijih simbolista. RoĎen je u Trebinju, 17. 2. 1871. godine. Diplomatsku karijeru započeo je 1907., te ostatak ţivota proveo u Carigradu, Sofiji, Rimu, Atena, Madridu, Kairu, Bukureštu.Za svoga ţivota Dučić se ipak najviše istakao kao pjesnik. Svoju prvu zbirku pjesama objavio je u Mostaru 1901. a drugu u Beogradu 1912. Pisao je i prozu: nekoliko eseja i studija o piscima, "Blago cara Radovana" i pisma iz Švicarske, Grčke, Španije i drugih zemalja. Njegova "Acta Diplomatica" (Diplomatska pisma) su objavljena posthumno u Sjedinjenim Američkim Drţavama (1952) i bivšoj Jugoslaviji (1991). Umro je u Americi 7. aprila 1943. godine.

www.wikipedia.org

O AUTORU:

Posjetili smo www.debatewise.com


11

Klimatske promjene označavaju dugotrajne i

značajne promjene prosječnih klimatskih

uvjeta na zemlji. Primjeri su ledena doba ili

globalno zatopljenje. Pod prosječne klimatske

uvjete podrazumijevaju se prosječne temperature,

padavine i vjetrovi. Globalno zatopljenje je

naziv za povećanje prosječne temperature

zemljine atmosfere i oceana zabiljeţeno u 20. stoljeću. Najpopularnija je

teorija prema kojoj je globalno zatopljenje posljedica emisije

ugljikovog dioksida i metana od strane

industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama.

Prema toj teoriji povećana koncentracija tih plinova

dovodi do tzv. efekta staklenika u atmosferi.

Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i

potpisale Protokol iz Kyota čiji je cilj

smanjivanje emisije tih plinova.Oni koji

osporavaju tu teoriju inude alternativna

objašnjenja, bilo u obliku promjena Sunčeve

aktivnosti- zašto se kao dokaz koriste nedavno

otkrivene klimatske promjene na Marsu - bilo u obliku ciklične izmjene hladnih i toplih perioda u

Zemljinoj povijesti.

www.wikipedia.org

www.wikipedia.com

DEFINIŠIMO POJAM

A kutak za odmjeravanje snage argumenta ovaj put rezervisan je za polemiku na temu: „Klimatske promjene mogu izazvati rat.― Pitanje klimatskih promjena aktuelno je već decenijama unazad, a u posljednjih par godina o prevenciji uticaja na nedostatak prirodnih resursa se mnogo govori na organizovanim konferencijama, na kojima prisustvuju najviši zvaničnici drţava. Argument koji se najčešće navodi u korist afirmativnosti teze, jeste da su klimatske promjene izazivale i još uvijek izazivaju, ratove. Ekonomski slabije zemlje uvijek su u lošijem poloţaju od onih razvijenijih. Za nešto više informacija, posjetite www.debatewise.com.

„ Klimatske promjene mogu izazvati rat"

DA NE

Klimatske promjene i zagrijavanje mogle bi izazvati "svjetski graĎanski rat" pogoršavajući latentne napetosti meĎu narodima, procjenjuju stručnjaci u izvješću koje je u ponedjeljak objavljeno na Baliju. Topljenje ledenjaka ili sve veći broj ljudi koje klimatske promjene prisiljavaju na izbjeglištvo zbog porasta razine oceana mogli bi destabilizirati cijele regije.

Ideja o resursima je prisutna već neko vrijeme. Zbog razvijenog slobodnog trţišta, resursi nikada ne mogu biti povod za bilo kakav rat. Mjesto na kojem se izvori nalaze ne znači da će vlasnici tog tertorija uzeti resurse za sebe. To je slučaj sa Japanom, nakon II svjetskog rata, kada se uvidjelo da je moguće da drţava bude velika ekonomska sila, bez kontrole svih neophodnih resursa.

U svijetu postoji oko 300 potencijalnih meĎudrţavnih konflikata oko izvora vode. Ratovi zbog nedostatka prirodnih resursa su bili mnogobrojni. O tome svjedoči istorije. Tako je samo u Africi, zbog nedostatka vode, zabiljeţeno čak 37 ratova. Klimatske promjene utiču na smanjenje ovih resursa, što, primjenom proste analogije, jasno ukazuje da će se ratovi voditi zbog nedostatka resursa, a sve u cilju poboljšanja uslova ţivota, odnosno preţivljavanja, a broj ljudi bez

vode se povećava (blizu 5 miliona ljudi!).

Postoje zemlje koje obiluju raznim resursima. Pravilna raspodjela izmeĎu ovih zemalja, znači zadovoljavanje ţivotnih potreba, odnosno preţivljavanje. Danas se razvila snaţna politika prevencije uticaja klimatskih promjena, što znači da odgovorne institucije neće dozvoliti da klimatske promjene nastave da utiču na smanjenje prirodnih resursa. Nemoguće je primjeniti, putem analogije, primjer Afrike na ostatak svijeta, jer govorimo o različitim društvenim i političkim ureĎenjima.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Klima

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ledeno_doba

http://hr.wikipedia.org/wiki/Globalno_zatopljenje

http://hr.wikipedia.org/wiki/Temperatura

http://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljina_atmosfera

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ocean

http://hr.wikipedia.org/wiki/20._stolje%C4%87e

http://hr.wikipedia.org/wiki/20._stolje%C4%87e

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksid

http://hr.wikipedia.org/wiki/Metan

http://hr.wikipedia.org/wiki/Efekt_staklenika

http://hr.wikipedia.org/wiki/Efekt_staklenika

http://hr.wikipedia.org/wiki/Protokol_iz_Kyota

http://hr.wikipedia.org/wiki/Protokol_iz_Kyota

http://hr.wikipedia.org/wiki/Klima

http://hr.wikipedia.org/wiki/Mars_%28planet%29


TV Debate

12

PREDLOŽITE

TEMU ZA TV

EMISIJU:

Poštovani čiataoci,

Kao što smo već najavili, ukratko vam dajemo pregled nekih od mnogobrojnih iznešenih argumenata u

emisiji „Debate o debatama.―

EMISIJA: 3

„Mladi, PTSD, ljudska prava i prava manjina“

Gost: Berminka Hrelja - Bečirspahić, specijalista traumatske psihologije

Voditelj: Posttraumatski stresni poremećaj podrazumijeva razvoj karakterističnih simptoma koji traju duţe od jednog mjeseca, zajedno sa poteškoćama u odvijanju svakodnevnog normalnog ţivljenja i funkcioniranja nakon suočavanja sa ugroţavajućim i traumatičnim iskustvom. PTSP moţete dobiti: nakon što ste bili ţrtvom silovanja ili seksualnog zlostavljanja; nakon što Vas je udario ili ozlijedio neko iz Vaše porodice; nakon što ste doţivjeli avionsku ili automobilsku nesreću; nakon što ste doţivjeli uragan, tornado ili poţar; nakon što ste prisilno postali izbjeglica; nakon što ste bili sudionik u dogaĎaju u kojem mislite da ste mogli poginuti; nakon što ste vidjeli sve ove dogaĎaje. PTSP moţete dobiti i nakon rata. Simptomi PTSD su: Flashbacks —sjećanja na traumu ili ―iznenadne slike‖ traume koje se pojavljuju neočekivano; to moţe uključivati i noćne more ili fizičke reakcije poput ubrzanog rada srca; Izbjegavanje—izbjegavanje ljudi, mjesta, misli ili aktivnosti koji vraćaju sjećanja na traumatično iskustvo; moţe uključivati i osjećaj tuposti i stanje bezosjećajnosti, udaljavanje od porodice i prijatelja, ili ―samo-liječenje‖ zloupotrebom alkohola i droga; HiperuzbuĎenost—osjećaj ―stanja pripravnosti‖ i iritabilnosti, problemi sa spavanjem, problemi sa koncentriranjem, osjećaj pretjerane budnosti i lakog zastrašivanja, iznenadni izljevi bijesa. Liječenje je moguće:

Kognitivno-bihevioralnom terapijom sa obučenim psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom. Kognitivno bihevioralna psihoterapija je vrsta tretmana gdje se depresivnim pacijentima pomaţe u rješavanju tegoba bez upotrebe leka. Moţe se primijeniti kod svih oblika depresije i predstavlja tz. psihoterapijsku metodu izbora za tretman ove bolesti. Kognitivno bihevioralna terapija pomaţe oboljelima da se oslobode simptoma tako što ih uči kako da promjenom ponašanja i stavova, otklone ono što se promijeniti moţe a ima negativan učinak. Konkretno se misli na one stavove i ponašanje koje doprinose da se tegobe pojačavaju, odrţavaju ili nastaju.

OdreĎeni lijekovima koji mogu smanjiti simptome poput anksioznosti ili straha, impulzivnosti, depresije i nesanice

Grupnom terapijom koja moţe pomoći pacijentima da izraze svoja osjećanja u vezi sa traumom i da oforme mreţu uzajamne podrške.

Informiranjem o PTSD-u i dijeljenjem tih informacija sa porodicom i prijateljima MeĎutim, postoje mnoge nedoumice o poremećaju kao i mišljenja da to i nije prava bolest, da pacijenti „umišljaju― simptome te da na taj način često samo ţele privući paţnju na sebe. Da li je to zaista tako? Anja: Na Višem sudu u Podgorici počelo je suĎenje bivšim vojnicima i rezervistima JNA MlaĎenu Govedarici, Ivu Gojniću, Zlatku Tarli, Špiru Lučiću, Bori Gligiću i Ivu Menzalinu koje optuţnica tereti da su tijekom Domovinskog rata u logoru Morinj, na području općine Kotor, od listopada 1991. do kolovoza 1992. godine nareĎivali i mučili, nečovječno postupali i nanosili velike patnje ratnim zarobljenicima i civilima dovedenima s dubrovačkog područja.Tako su se pred licem pravde konačno našli optuţeni koji su u pritvoru osam mjeseci, s izuzetkom Menzalina koji je u bijegu i pretpostavlja se kako se krije u Beogradu.Rasprava je počela nakon višestrukog odlaganja, posljednji put koncem siječnja ove godine kad je obrana traţila promjenu nadleţnosti suda te zbog sumnje u nepristranost izuzeće predsjednika Višeg suda Ivice Stankovića i sutkinje Milanke Ţiţić. Za svedočenje u Podgorici sudske je pozive dobilo i 159 hrvatskih logoraša koji su kraće ili dulje vrijeme bili u Morinju. Većina ih je mučena na teško opisive načine i nerijetko se još liječe od posljedica mučenja i PTSP-a uslijed proţivljenih trauma. Ovo je samo jedan od primjera uzrok PTSD. Nazalost, primjeri u regionu su mnogobrojni ali je podataka o PTSD jako malo. Tijana: U Bosni i Hercegovini u okviru drţavnih, entitetskih i kantonalnih/ţupanijskih skupština i parlamenata djeluje i 7% zastupnika/poslanika (njih 45) koji su mlaĎi od 30 godina. Većina njih mogu biti i lobisti i promoteri politike prema mladima i ulaganja u mlade. S druge strane oni su primjer da ima mjesta za mlade u politici i da mladi mogu biti lideri i donositelji odluka. (OIA)

Snimanje emisija „Debate o

Debatama“ se nastavlja i to

u novom terminu

prikazivanja: nedeljom od

12 sati, na BHT1. Dakle,

mladi nastavljaju da govore

u javnosti. Do sada smo se

bavili temama kao što su:

mladi i njihov status u

zajednici, prava manjina i

ljudska prava, mladi i

obrazovanje, mladi i

ksenofobija, mladi i PTST,

mladi i EU, mladi i njihov

odnos prema politici,

nasilje, zloupotreba mladih,

mladi, religija i ljudska

prava...Teme su vrlo

suptilno obraĎene u svakoj

od emisija. Posebno

dragocjene podatke smo

dobili i od gosta experata iz

svake oblasti, pojedinačno.

Mnogi debatanti iz regiona

imali su pravo učešća u

emisijama i mogućnost da

ukrste svoje argumente sa

stalnim debatanticama

Tijanom i Anjom.

Povratne informacije- što od

strane debatanata i gostiju,

što od strane gledaoca su i

više nego dobre, a emisija

„Debate o Debatama“ je

definitivno zadobila

povjerenje velikog kruga

gledaoca koji su prepoznali

iskrenost i nepristrasnost

predstavnika mladih ljudi

koji argumentiraju svoje

stavove. Kako bismo i dalje

nastavili kvalitetan, ali prije

svega zanimljiv za

gledaoce, rad vi nam

predlažite teme za koje

smatrate da trebaju dobiti

medijski prostor. (mail

CKDa na koji možete pisati

je naveden na 15.str.).

Enjoy


TV Debate

13

„Što je ozbiljnija bolest to je vaţnije iskoristiti sve resurse izlječenja duhovne, emocionalne, fizičke i intelektualne.―

Norman Kuzin „Ozdravljenje je pitanje vremena, ali nekada i pitanje prilike.―

Hipokrat

RAZNO:

ЕМИСИЈА: 4

„Млади мањинских скупина, људска права и њихов статус у заједници“

Гост: Тихана Маjсторовић, психолог и координатор проекта Дневног центра за децу коja обавЉajу рад на улици

Водитељ: Kao uvod u raspravu u ovoj emisiji, a s obzirom da smo se u

prethodnim emisijama upoznali sa osnovnim pojmovima, kojima se koristimo,

citirat ću neke članke iz Univerzalne deklaracije o pravima čovjeka.

чlanak 3.: Svatko ima pravo na жivot, slobodu i sigurnost osobe.

чlanak 4: Nitko ne smije biti drţan u ropstvu ili ropskom odnosu, ropstvo i

trgovina robljem ћe biti zabranjeno u svim svojim oblicima.

чlanak 5.: Nitko ne smije biti podvrgnut mučenju ili okrutnom, neчovjeчnom

ili poniжavajućem postupanju ili kazni

U чlanku 7. Stoji: Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo, bez ikakve

diskriminacije, na jednaku zaшtitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku

zaшtitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krшi ova Deklaracija i protiv svakog poticanja na takvu diskriminaciju.

Deklaracija vrlo dobro zvuчi i ulijeva povjerenje. Ali, koliko se ona

poшtuje? Da li su je Zakonodavstva iz regiona samo prepisala u svoje

zakonske dokumente ili su obezbijedila i njenu provedbu u praksi. I koje su

to zloupotrebe kojima mladi mogu biti izloжeni.

Aњa: Zanimljivo je da se sudijama za prekršaje privodi malo ili nimalo ljudi

koji imaju stalno mjesto prebivališta u Kantonu Sarajevo. Prosjaci koji se

naĎu pred licem pravde najčešće dolaze iz drugih kantona i to tako da sjednu u

prvi jutarnji autobus, u Sarajevu borave do posljednjeg večernjeg autobusa ili ostaju kod rodbine na konaku. Veliki broj prosjaka dolazi iz Srbije i sa

Kosova. Oni dolaze organizovano, u prijestolnici borave po nekoliko sedmica i

zatim se vraćaju u svoje gradove ili ostaju na području BiH.

Тијана: У БиХ данас живи око 607.100 лица у доби до петнаест година, Што је за око 420.000

мање у односу на 1991. годину. Према задњим процјенама број лица у доби од 15 до 29 година

опао је у истом периоду за око 315.000 (777.000 сада у поређењу са 1.091.775 у 1991.

години). Јасно је дакле да је број младих људи знатно смањен, а разлози за то су бројни. Осим

помјерања становништва изазваног ратним сукобима, у послијератном периоду Босну и Херцеговину је

напустило преко 120.000 младих људи који су отишли због лоших економских и социјалних услова, те

неперспективности бх. друштва

2/3 младих жели напустити РС

свака пета млада особа не уписује средњу школу

36% младих никада није путовало у другу земљу

47% младих не жели започети властити бизниc; само 5% студената у РС има стипендију.


TV Debate

14

„Krajnja slabost nasilja je ta što je to jedna

spirala koja stalno ide prema dolje, raĎajući

istu onu stvar koju ţeli uništiti. Umjesto

smanjenja zla, ono ga umnoţava. Uz pomoć nasilja vi moţete ubiti laţova, ali ne moţete

ubiti laţ, niti uspostaviti istinu. Uz pomoć nasilja vi moţete ubiti onoga

koji mrzi, ali ne moţete uništiti mrţnju. U stvari, nasilje samo povećava

mrţnju... Vraćanje nasilja nasiljem

povećava nasilje, donoseći još crnji mrak noći kojoj već nedostaju zvijezde. Mrak ne moţe

otjerati mrak; samo svjetlost moţe to učiniti. Mrţnja ne moţe otjerati

mrţnju; samo ljubav moţe to učiniti.‖

Martin Luther King

RAZNO:

ЕМISIJА: 5

„Mladi, nasilje, ljudska prava i prava manjina“

Gost: Samir Suljagić, direktor Disciplinskog centra za maloljetnike Kantona Sarajevo

Voditelj: Prema definiciji preuzetoj sa internet izdanja websterovog rječnika nasilje je provoĎenje fizičke sile čiji je cilj povreĎivanje i zlostavljanje. Naţalost, zaista je mnogo primjera koji svjedoče o nasilju koje sprovode mladi ili koje je usmjereno prema mladima,. Primjera ne manjka ni u BiH ali ni u zemljama regiona: Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, i Makedoniji. (www.svevijesti.ba) 29.01.2009. - Petnaestogodišnjoj djevojčici, čiji su inicijali J.Č. iz Tuzle, ukazana je medicinska pomoć na tuzlanskom Univerzitetskom kliničkom centru, zbog povreda koje su joj nanijela tri maloljetna lica u tom gradu, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona.U saopštenju se navodi da je djevojčica udarena oštrim predmetom u desno rame, nakon čega joj je uzet novčanik. 21.02.2009. - skupina mladića, pripadnika skinheadsa, pretukla je 17-godišnjaka, koji je u napadu teško ozlijeĎen 17.09.2009. - huligani s navijačkim obiljeţjima Partizana su neposredno prije početka utakmice Partizan - Toulouse, na terasi jednog beogradskog kafića, napali malobrojniju skupinu gostujućih navijača. 28-godišnji francuski navijač Bris Taton je od zadobijenih ozljeda preminuo 12 dana nakon premlaćivanja. Mediji uglavnom ne govore o širem kontekstu, uzrocima prestupništva u porodici i društvu, i uglavnom se ne odnose kritički prema drţavnim institucijama. Stefan: Prema istrazivanjima 10 posto svih slucajeva kriminala u BIH i Srbiji su pocinili mladi ljudi, u Hrvatskoj je postotak na 7 posto. Kako su se u današnjem društvu potpuno promijenili prioriteti i mjerila te je postati slavan postala jako bitna stvar. Djeca dobivaju poruku da neće puno napraviti ako su dobri u školi i na fakultetu ili ako marljivo sviraju klavir godinama. No, ako nekoga pretuku, već drugi dan pune naslovnice. Znači, poruka je da se trud ne isplati. U posljednje dvije godine policijske evidencije zabiljeţile su povećanje nasilja maloljetnika za 20 posto a od 730 slučajeva u 2008. godini u Srbiji maloljetnici su počinili dva ubojstva, dva pokušaja ubojstva i 113 teških ozljeda. Ured pravobraniteljice u Hrvatskoj za djecu radio je na 989 pojedinačnih prijava povreda prava djece, a njih daleko najviše, čak 635, odnosi se na osobna prava. U toj su kategoriji najčešći slučajevi koji se odnose na pravo na ţivot uz roditelje i roditeljsku skrb (267 slučajeva) i pravo na zaštitu od nasilja (297 slučajeva). Broj prijavljenih slučajeva nasilja i u obitelji i u odgojno-obrazovnim ustanovama i dalje je u porastu. Lani su zabiljeţene rekordne 139 prijave zbog nasilja u obitelji, a rekordan je broj i prijavljenih slučajeva nasilja u odgojno-obrazovnih ustanovama (89, što znači da se u tri godine udvostručio). Zanimljivo je da je u slučajevima obiteljskog nasilja najčešće riječ o zanemarivanju (49 slučajeva) i psihičkom nasilju (48 slučajeva), dok je fizičko nasilje s 37 prijava na trećem mjestu. U školama na fizičko nasilje otpada 75 posto prijavljenih slučajeva. Anja: Svako 20 dijete u BiH u dobi izmeĎu 12 i 15 godina priznaje da nosi noţ ili neko drugo opasno oruţje i da krade u prodavnicama, navodi se u najnovijoj studiji koja je obuhvatila 1 750 maloljetnika u BiH. Svako šesto dijete umiješano je u tuče, svako 50 priznaje da je nanijelo povrede drugima koje su bile dovoljno teške da je ţrtva morala da potraţi pomoć ljekara. Za razliku od Hrvatske i Srbije, BiH nedostaje specijalni pravosudi sistem za maloljetnike, kao i zatvori za ovu populaciju. Dva popravna centra za maloljetnike su ispod meĎunarodnih standarda. Tinejdţeri prestupnici tako završe u zatvoru sa okorjelim kriminalcima. Prve 3 godine najvaţnije za odreĎivanje i tok nečijeg ţivota. To je vrijeme najintenzivnijeg rasta i razvoja djece i ukoliko se propusti i ne iskoristi na pravi način kasnije moţe rezultirati poremećajima u odnosima sa drugim ljudima, oteţanom učenju, nasiljem, sklonošću ka kriminalu i društvenoj izopćenosti.― – saglasni su u ocjeni članovi UNICEF-ove stručne radne grupe. UNICEF-ova iskustva širom svijeta govore da pravovremene intervencije u ranom rastu i razvoju djece donose puno veći povrat novca: na svaku 1 KM uloţenu u rani dječiji rast, razvoj i predškolski odgoj, društvo dobije 6 puta više.

http://www.svevijesti.ba/


TV Debate

15

„Hrabrost testiramo kada smo u manjini. Toleranciju kada činimo većinu.―

Ralf Sokman

„Dajte čovjeku ribu; Nahranili ste ga za jedan dan. Naučite čovjeka da lovi ribu; Nahranili ste ga za cijeli ţivot―.

Stara kineska poslovica

„Ono što znamo je samo kapljica, a ono što ne znamo okean.―

Isak Njutn

RAZNO:

ЕМИСИЈА: 6

„Млади мањинских скупина, људска права и њихов статус у заједници“

Гост : Лана Ачкар, Мисија OSCE-а у БиХ Посматрачи Мисија OSCE-a У БиХ: Sanna Heikkinen и Аида Бешић

Водитељ: Франческо Капоторти, посебни извјестилац Поткомисије УН за дискриминацију и мањине, 1977 мањинску скупину дефинише као: „Групу која је малобројнија у односу на остатак становништва државе и није у доминантном положају и чији припадници – који су држављани те државе – имају етничка, вјерска и језичка обљежја која се разликују од обиљежја остатка становништва, и макар само имплицитно, одржавају осећај солидарности, управљен на очување своје културе, традиције, вјере и језика.― Прије више од педесет година свијет је рекао ―никад више‖ страхотама Другог свјетског рата. Прогласио је да сва људска бића, гдје год се налазила и тко год била, имају права која се морају поштивати у свим околностима. Та су права изнесена у Опћој декларацији о људским правима. ако Чланак 2 Декларације каже: ‗Свакоме су доступна сва права и слободе наведене у овој Декларацији, без дискриминације било које врсте‘. Лука: Национална мањина је скупина држављана чији су припадници традиционално настањени на територију одређене државе, а њени чланови имају етничка, језична, културна и/или вјерска обиљежја различита од других грађана и води их жеља за очувањем тих обиљежја. Па зашто се онда данас толико говори о правима мањина, њиховом положају у друштву и утјецају на тековине политике и господарства? Да бисмо пронашли одговор на то питање морамо ући у комплексност не тако давних година. За почетак сам рат оставио је иза себе ране које не зацјељују лако, те са сигурношћу моземо тврдити да припадници одређених мањина, декларирали се они као такви или не, не уживају потпуна права и повластице, да не каземо да их се изравно дискриминира. Ту наравно говорим о народности и вјерској припадности. Закони о правима мањина, који би требали регулирати да припадници мањина узивају једнака права као и сви остали, постоје у државама бивше Југославије, али као што то сви и предобро знамо, папир и реалност често не иду руку под руку. Као примјер моземо узети Хрватску, која је свој први прави закон о националним мањинама донијела при самом процесу одцјепљења и то не јер је то сматрала својом демократском или ''западном'' одговорношћу, вец једноставно јер је то био један од предувијета признавања неовисне Хрватске. Најзаступљенији примјер кршења права је на забрињавајуће високом нивоу и тице се једног од фундаменталних права западњачке демокрације на коју смо се угледали. Говорим, наравно, о праву на приватно власништво. Мозда је немогуће замислити у данашњем свијету да се једно толико развикано право крши, али ако помније погледамо постат це нам пуно јасније. Колико је људи, који су због рата на овим просторима били приморани селити се, изразило жељу да се врате у своје старе куће, али не могу, јер је сустав и закон направљен тако да спријеци повратак, да ''ослободитељима'' остане оно сто су ''ослободили''. Тијана: У БиХ данас живи око 607.100 лица у доби до петнаест година, Што је за око 420.000 мање у односу на 1991. годину. Према задњим процјенама број лица у доби од 15 до 29 година опао је у истом периоду за око 315.000 (777.000 сада у поређењу са 1.091.775 у 1991. години). Јасно је дакле да је број младих људи знатно смањен, а разлози за то су бројни. Осим помјерања становништва изазваног ратним сукобима, у послијератном периоду Босну и Херцеговину је напустило преко 120.000 младих људи који су отишли због лоших економских и социјалних услова, те неперспективности бх друштва

2/3 младих жели напустити РС свака пета млада особа не уписује средњу школу 36% младих никада није путовало у другу земљу 47% младих не жели започети властити бизниц; само 5% студената у РС има стипендију.

http://bs.wikiquote.org/wiki/%C5%BDivot


TV Debate

16

„Čovjek koji ne uči je poput zvijeri―

Hinduistička poslovica

„Religija je poput odlaska na večeru sa

prijateljima. Svako moţe naručiti šta ţeli ali svi i dalje moţete

sjediti za istim stolom.―

Dalaj Lama

„Ovo je moja

jednostavna religija. Nema potrebe za

hramovima, ili kompliciranim

filozofijama. Naš sopstveni mozak,

naše sopstveno srce su hramovi, a filozofija

je ljubaznost.―

Dalaj Lame

RAZNO:

ЕМISIJА: 7

„Mladi, religija, ljudska prava i prava manjina“

Gost: Alen Vidović, Međureligijsko Vijeće u BiH

Voditelj: Na samom početku upoznat ćemo se sa nekoliko definicija religije kao i sa historijatom ljudskih prava prema najrasprostrajenijoj religiji svijeta - islamu. Prema rječniku stranih riječi (Idrizović, Jesenković, Knor) religija je vjera, poboţnost, oblik svijesti (vjerovanje) u kojem se ogleda zavisnost čovjeka od prirodnih sila; sistem vjerskih osjećanja, vjerovanja, uvjerenja, dogmi, obreda, običaja i tako dalje koji se kod takozvanih velikih religija razvio do etičkih i filozofskih sistema (kršćanska, islamska, budistička religija.). Na online izadnju websterovog rječnika religija se definiše kao sluţenje ili oboţavanje Boga ili nadnaravnog. Na web stranici www.vokabular.org religija je definisana kao učenje koje se tiče najvišeg bića (boţanstva, Boga); vjera; vjeroispovijest; figurativno svetinja, etičko načelo kojim je neki čovjek duboko proţet, savjest, stvar savjesti. Mislim da je zaista za religiju nemoguće pronaći apsolutno tačnu definiciju i da svaka od ponuĎenih kao i brojne koje nisu spomenute imaju nešto što bi neko prihvatio ali i nešto što ne bi bilo prihvaćeno, te je tim teţe napisati jedinstvenu definiciju religije kojom bi svi bili zadovoljni. Pored ovoga vaţno je napomenuti postojanje dva dokumenta iz islamske tradicije koja propagiraju ljudska prava, a koja su tvorevina ljudi. To su:

Medinska povelja koja je donijeta 612. godine a koja je propagirala slobodu vjeroispovijesti za nemuslimane, jednakopravnost svih bez obzira na vjersku pripadnost, te duţnost poštivanja zakonitosti i pravednog sprovoĎenja zakona prema svima

Kairska deklaracija je donijeta 1990. godine na zasijedanju Organizacije islamske konferencije i predstavlja svojevrsnu pravnu kodifikaciju kur'anskih načela, te po svojoj sveobuhvatnosti i kvaliteti niti malo ne zaostaje za svjetskim i evropskim dokumentima o ljudskim pravima.

Vjerujem da sve religije svijeta propagiraju poštivanje ljudskih prava, ali koliko se sve te odredbe zaista i provode u djelo? Gabrijela: Vrlo mi je drago što danas sudjelujem u današnjoj emisiji na ovu tematiku. Danas je poprilično česta tema odnos mladih prema religiji te se dosta često uzima za pravo da su mladi ili ateisti ili agnostici,a ukoliko su i pripadnici neke religije,nerado se predstavljaju tako. Smatram da baš time što pruţaju bunt religijskim institucijama su i religiozni jer time pokazuju svojevrsnu povezanost sa istim. Hrvatska je homogena drţava, tj.skoro 90% katolička zemlja.samim time,dolazi do diskriminacije drugih religija u praksi . Naime, u RH je rimokatolički vjeronauk izborni predmet, i u zakonu stoji da vjeronauk bilo koje religije moţe djelovati ukoliko ispuni kvotu od min.7 učenika.Voljela bih spomenuti da je u Zagrebu u subotu i nedjelju prije par dana bilo meĎuţupanijsko te da teza debatiranja bila „treba li RH uloţiti više truda u promicanje ustavnog načela sekularnosti― (sekularnost =razdvojenost religije od drţave). U početku su debataniti bili skloniji afirmaciji,dok je po završetku turnira postalo jasno da je zapravo religija,pogotovo u našoj regiji usko povezana sa drţavom te da je tu povezanost dosta teško raskinuti,iako bi to moţda bilo bolje.najčešći problem je bio isticanje religijskih simbola u javnim ustanovama te već spomenuti vjeronauk. Nadalje,ljudska prava su vrlo vaţna i topikalna tema jer se unatoč svim naporima nekoga uvijek zakida ili indirektno krši njegovo pravo.naravno, na posljetku bi se sve to trebalo svesti na ono jednostavno; da je demokracija vladavine većine na ZADOVOLJSTVO većine te da svačija sloboda i prava seţu do tamo gdje se ne povrijede sloboda i prava drugog čovjeka. U nepoštivanju istih,dolazi do diskriminacije, te i do zakidanja prava nacionalnih manjina i svih drugih te je pogotovo velik problem u našoj regiji.

Anja: Početkom drugog polugodišta u školskoj 2008./2009. godini, u prvim razredima srednjih škola u Republici Srpskoj eksperimentalno je uveden novi predmet - Kultura religija. U OSCE-u, koji sprovodi evaluaciju eksperimentalnog programa, saznajemo da su se resorna ministarstva i kantoni različito postavili kada je u pitanju uvoĎenje predmeta Kultura religija u škole u Federaciji BiH.

"Kantoni imaju nadležnost nad obrazovanjem u Federaciji

BiH, i kao rezultat toga, praksa koja se primjenjuje razlikuje

se od kantona do kantona. Ipak, uopćeno uzevši, kantoni u kojima su Bošnjaci u većini, sa izuzetkom Unsko-sanskog

kantona, su uveli, u izvjesnoj mjeri, predmet Kultura religija već prije nekoliko godina, ili u osnovne ili srednje škole, dok

ovaj predmet ne postoji u školama koje rade po hrvatskom

http://www.vokabular.org/


TV Debate

17

Bono Voks,

lider grupe U2,

jednom je

rekao: „Nije dovoljno samo

boriti se

protiv laţi. Treba je

zamijeniti

istinom.―

Elenor Holms

Norton,

delegatkinja u

američkom Kongresu je

rekla: „Jedini

način da osigurate da

ljudi sa kojima

se slažete mogu

reći svoje

ljenje jeste

podupiranje

prava ljudi sa

kojima se ne

slažete.“

Teodor Ruzvelt,

26. američki predsjednik je

rekao: „Učinite

što moţete, sa

onim što imate, tamo gdje

jeste.―

Ameriчki

predsjednik, џon Kenedi je

poruчio: „Ako se

ne moжemo

rijшšiti razlika, barem

moжemo uчiniti svijet

ugodnijim

RAZNO:

ЕМИСИЈА: 8

„Mladi, Љudska prava i prava maњina“

Гост : Mirjana Maliћ, чlan Zajedniчke komisije za Љudska prava, prava

djeteta, mlade, imigraciju, izbjeglice, azil i etiku Parlamentarne

skupшtine BiH

Водитељ: Jedan od prvih dokumenata u kojima se prikazuju pokuшaji

odbrane prava Љudi i ograniчeњa carske samovolje odnosno samovoЉe

vlasti opћenito, jeste Velika poveЉa sloboda iz 1215. Engleski kraЉ

Џon (kasnije nazvan Џon bez zemlje) je pod pritiskom barona i drugih

slojeva slobodnih Љudi izdao Veliku povelju sloboda. Њom su

feudalci ograniчili vlast Krune, osigurali zaшtitu od vanrednih

daџbina a шto je za nas moжda najvaжnije, podanicima je bilo

zajamчeno da mogu biti hapшeni i kaжњavani samo po odluci porotnog suda.

Naravno postoji joш mnoшtvo dokumenata koji propagiraju љudska

prava a o nekima smo veћ govorili u prethodnim emisijama:

Univerzalna deklaracija o љudskim pravima, MeĎunarodni pakt o

graђanskim i politiчkim pravima, Evropska konvencija o zaшtiti

љudskih prava...

Zaista, historija nam nudi mnoшtvo dokumenata koji garantiraju prava

чovjeka. Meђutim, koliko su jake te garancije? I ko uopћe moţe

garantirati њihovo provoђenje? I da li smo kao љudska biћa zaista

spremni na poшtivanje prava svih drugih љudskih biћa?

Ivana: Svaka drжava kao takva trebala bi poшtovati i provoditi

demokratska naчela. Jedno od tih naчela su i Љudska prava. Svaki

pojedinac bi se trebao pobrinuti da drжava ispunjava њegova prava. U

ostvarivaњu svojih prava treba pripaziti na oчuvanje љudskih prava

ostalih љudi oko sebe, jer ako ugroжavamo њihova prava smatram da

je licemjerno traжiti ta ista prava za sebe. U ovoj tezi se

osvrчemo na prava nacionalnih manjina. Smatram da drжava provo|enjem

svojih zakona, u kojima шtite osnovna љydska prava svih nacinalnih

maњina, шaљe poruku svojim gra|anima шto smatra da je za њu vrijedno.


TV Debate

18

Koreta Skot King, spisateljica, aktivistkinja

za ljudska prava i udovica Martina Lutera Kinga je rekla: „Mrţnja je prevelik

teret za nošenje. PovreĎuje više onoga koji mrzi nego onoga prema

kome je mrţnja upućena.―

Dţordţ Bernard Šou je jednom rekao da je

mrţnja osveta kukavice koji se osjetio ugroţenim.

Vinston Čurčil, britanski Premijer u II svjetskom

ratu, je izjavio: „Potrebna je hrabrost da biustali i govorili. Ali hrabrost je potrebna i da bi sjeli i

slušali.―

„Odlučio sam se za ljubav. Mrţnja je prevelik

teret.― rekao je Martin

Luter King.

RAZNO:

ЕМISIJА: 9

„Mladi, ksenofobija, ljudska prava i prava manjina“

Voditelj: Ksenofobija. Vjerujem da je to riječ koju smo mnogo puta čuli. Doznajmo šta ona zaista znači. Ksenofobija se u rječniku stranih riječi (Idrizović, Jesenković, Knor) definiše kao mrţnja prema strancima, neprijateljsko drţanje prema strancima. Websterov onlajn rječnik ksenofobiju definiše kao strah ili mrţnju prema strancima i svemu što je strano. Na stranici www.vokabular.org ksenofobija je definisana kao mrţnja na tuĎince, strah od stranaca. Zašto uopće postoji taj strah? Zar nas trebaju plašiti ljudi koji su ljudi kao i mi ali koji dolaze iz druge zemlje i imaju drugačiju kulturu i običaje? Zar ne bismo trebali biti zahvalni na različitostima i gledati na njih kao na nešto što na spovezuje a ne nešto što nas dijeli. Naţalost ksenofobija je sveprisutna i kod nas ali i u svijetu. Ksenofobične izjave više nisu rijetkost i pmoţemo ih čuti u brojnim političkim emisijama, pročitati u novinama a često se izjave pokušaju servirati kao šale a ustvari u sebi kriju najgrublji oblik mrţnje. Učestale su svugdje u svijetu pa u nastavku donosimo neke od njih. Vidimo Evropu kao hrišćansku, a vjerujemo da joj preti islamizacija. Navedene izjave dolaze iz Evrope. Iste one Evrope koja bi trebala da štiti prava svih i da sankcioniše propagiranje oduzimanja prava pojedinim skupinama. Često se ksenofobične izjave opravdavaju slobodom mišljenja. Ali zar sloboda mišljenja znači vrijeĎanje drugih i drugačijih? Zar sloboda mišljenja znači propagiranje iseljavanja onih koji nam nisu po volji? Zar sloboda mišljenja znači negiranje holokausta? Sloboda mišljenja nije to. I uostalom zašto često skupine koje su drugačije posmatramo kao prijetnju? Ne bi li trebali svi biti isti i imati ista prava? Ne bi li svi trebali poštovati jedni druge i prihvaćati se sa svim sličnostima ali i različitostima? Čini se da ţivimo u svijetu gdje različito i drugačije nije dobrodošlo.

ЕМISIJА: 10

„Mladi, ljudska prava i prava manjina u medijima“

Gost : Radenko Udovičić, Media Plan institut

Voditelj: Vrlo vaţan dokument za proučavanje prava mladih jeste Evropska povelja o učešću mladih u ţivotu na

općinskom i regionalnom nivou koja je uključena u Rezoluciju 237 Stalne konferencije predstavnika lokalnih i regionalnih vlasti u Evropi, i usvojena 19. marta 1992. godine. U Dijelu prvom pod nazivom: Sektorska politika se kaţe: 1. Vjerujući da se učešće mladih ljudi u ţivotu na općinskom i/ili regionalnom nivou nalazi unutar okvira

sveopće politike zasnovane na koherentnoj meĎuovisnosti sektorske politike, vlasti na lokalnom i regionalnom nivou, obavezuju se da će poštivati principe ove politike, te da će primjenjivati razne oblike učešća koje ona zagovara, uz konsultacije sa mladim ljudima i njihovim predstavnicima.

2. Principi i različite forme učešća primjenjuju se na sve mlade, bez ikakve diskriminacije, posebno u odnosu na etničke, rasne, nacionalne, socijalne i kulturne manjine.

Član 18. Kaţe: „Lokalne i regionalne vlasti koje odlučuju o školskim programima i programima obuke obavezuju se da će pozvati mlade ljude u konsultativna tijela koja planiraju školske programe i obrazovne aktivnosti koje ohrabruju umjetnička izraţavanja mladih ljudi, kao što su drama, umjetnost, muzika, literarni sastavi i mediji.― U članu 24 se kaţe: „U odgovoru na zahtjeve mladih ljudi, općine i regije obavezuju se da će promovirati i podrţavati informativne i savjetodavne centre koji nude usluge svim mladim ljudima i koji im direktno dostavljaju informacije o širokom spektru pitanja, kao što su slobodne aktivnosti, sport, kulturne aktivnosti, stambena pitanja, asocijacije mladih, privremeno zaposlenje, stručno osposobljavanje i obuka.― Naravno u dekumentu su nabrojani brojni članovi koji propagiraju prava mladih. Ipak, iz emisije u emisiju upoznajemo se sa dokumentima, ali i sa realnošću da većina dokumenata ostaje tek mrtvo slovo na papiru. Većina dokumenata je to samo da bi bila ispunjena neka forma. Da bi se moglo reći da su prava ovih ili onih zaštićena. MeĎutim postojanje dokumenata ne znači automatski i provoĎenje tog dokumenta u praksi. Prečesto se dešava da dokument postoji ali ne i mehanizmi koji bi garantovali njegovu provedbu. Nije li vrijeme da počnemo insistirati na provedbi postojećih dokumenata.

http://www.vokabular.org/


19

IMPRESSUM

MJESEC AKTIVNOST MJESTO OPERACIONI PLAN

MA

RT

201

0.

MeĎunarodne debatne novosti

br.9 Sarajevo

Priloge dostaviti do 20-tog u mjesecu

Finalna verzija novina 25-tog

Internacionalno takmičenje

„Bosnia Open― Jahorina 05. – 09.03.2010. godine

Regionalni sastanak (4)

Beograd 27.03.2009. godine

Seminari/treninzi za učesnike projekta (4)

Beograd 27. i 28.03.2009. godine

Klupske aktivnosti

BiH, Crna Gora, Hrvatska,

Makedonija, Slovenija, Srbija

Mart 2010. godine

AP

RIL

201

0.


br.10 Sarajevo



Seminari/treninzi za učesnike projekta (5)

Skopje 23 – 25.04.2010. godine

Klupske aktivnosti



April 2010. godine

MA

J 20

10.


br. 11 Sarajevo



Klupske aktivnosti



Maj 2010. godine

RAZNO:

***

„Hrabrost testiramo kada smo u manjini. Toleranciju

kada činimo većinu.―

Ralf Sokman

***

„Dajte čovjeku ribu; Nahranili ste ga za jedan dan. Naučite čovjeka da

lovi ribu; Nahranili ste ga za cijeli ţivot―

kineska poslovica

***

„Ono što znamo je samo

kapljica, a ono što ne znamo okean.―

Isak Njutn

***

Sva su lica jednaka pred

zakonom i imaju pravo, bez ikakve diskriminacije, na

jednaku zakonsku zaštitu.

Član 26. , Opća deklaraciji

o ljudskim pravima

NAPOMENA: Postoji mogućnost da će u narednom periodu biti nastavljeno snimanje TV debata


20

IMPRESSUM

CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA Augusta Brauna 6, 71 000 Sarajevo, BiH Tel: +387 33 203-370 Fax: +387 33 203-668 Email: [email protected] Kontakt osoba: Sanja Vlaisavljević ACCD – CENTAR ZA KREATIVNU KOMUNIKCIJU I DEBATU 11 000 Beograd, Srbija Telefon: +381 11 334 560 Faks: +381 11 334 560 E-mail: [email protected]; [email protected] Kontakt osoba: Zorica Raţić, Emira Dubarić HRVATSKO DEBATNO DRUŠTVO Kralja Drţislava 12, 1000 Zagreb, Hrvatska Telefon: +385 99 231 7601 Email: [email protected]; [email protected] Kontakt osoba: Melina Mohorić Web stranica: www.hdd.hr MLADINSKI OBRAZOVEN FORUM Vodnjanska 35/1 - 1, 1000 Skopje, Makedonija Telefon: +389 23 139 692 Faks:+389 23 139 692 E-mail: [email protected]; [email protected] Kontakt osoba: Brankica Georgievska Web stranica: www.mof.org.mk ZAVOD ZA KULTURO DIALOGA „ZA IN PROTI“ Svetosavska 24, 1000 Ljubljana, Slovenija Email: [email protected]; [email protected] Telefon: +386 41 42 33 77 Kontakt osoba: Bojana Skrt Web stranica: www.zainproti.com CENTAR ZA KREATIVNU KOMUNIKACIJU „LOGOS“ Jadrnaksi put bb, 85 310 Budva, Crna Gora Telefon: +382 67 396 262 Faxks: +382 33 451 260 (SMŠ „Danilo Kiš―) Email: [email protected]; [email protected] Kontakt osoba: Krsto Vuković

ЗА «ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ДИЈАЛОГА»: Сања Влаисављевић ИЗВРШНE УРЕДНИЦE И РЕДАКТОРКE: Тијана Љубоје и Ања Генго РЕДАКЦИЈА: Тијана и Ања ДТП: Анеса Вилић ИЗДАЈЕ И УМНОЖАВА: Центар за културу дијалога BЕБ ИНФО: Сеад Боровина

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ДИЈАЛОГА САРАЈЕВО, БиХ

Извршни директор: Сања Влаисављевић ЦКД теам: Зоран Марчета Селма Диздаревић Анеса Вилић Надина Балагић Тијана Љубоје Јасмин Чечо Дин Херџелаш Ања Генго Амела Ибрахимагић

Сања Влаисављевић

Зоран

Марчетa

Селма Диздаревић

Јасмин Чечо, IDEA BOARD of DIRECTOR

Анеса Вилић

Надина

Балагић Дин

Херџелаш

Тијана

Љубоје Сеад

Боровина

Амела

Ибрахимагић

GA Member

Ања

Генго

mailto:[email protected]

http://www.hdd.hr/


http://www.mof.org.mk/


http://www.zainproti.com/



21

IMPRESSUM

„Ovaj dokument je produciran iz finansijske pomoći Evropske Unije. Sadržaj ovog dokumenta je

isključiva odgovornost Centra za kulturu dijaloga i ne može se pod bilo kojim okolnostima smatrati

da odražava stavove Evropske Unije.“

debatne novosti broj 8, februar 2010, ДЕБАТНЕ … › dokumenti › dn_ec_8.pdf · -momo...

Documents