DAN OP[TINE 23. APRIL

DAN OP[TINE 23. APRIL

Milisav Mirkovi}:

U~inili smokorak napredSpajdermen jedo{ao prekoMilanovca^etnik nacrtaonajpoznatijipartizanski stripEurocrem: Za generaciju koja je odrasla

Ro|eniMilanov~ani: Bane Toma{evi},Milomir Mari}, Aca Ili}

Mud(r)ijada: Brend sa velikim MKafana kod Tita i Dra`eNorve{ka ku}a:Veliko srce Vikinga

IIIG O R N J I M I L A N O VA C D A N A S | ~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .II

Dragoljub Petkovi}INTERVJU

D an op{tine Gornji Milanovac iobele`avanje 196 godina odpodizanja Drugog srpskogustanka u Takovu je 23. april,datum utvr|en Statutom op{tine,

tako da se uvek tada proslavlja, bez obzira {to sepogodilo da ove godine bude neposredno predUskrs, a opet Uskrs je ove godine isti dan i ukatoli~kom i pravoslavnom kalendaru.Obele`i}emo op{tinski praznik skromno idostojanstveno. Srda~no pozivam sve goste,drage prijatelje u Gornji Milanovac, a svojimsugra|anima i mojim saradnicima ~estitam Danop{tine. Pozivam moje Milanov~ane dau~estvuju u proslavi, da pogledaju programe i dabudu dobri doma}ini kao {to su to bili oduvek.

Ovo u razgovoru za Danas ka`e MilisavMirkovi}, predsednik Op{tine GornjiMilanovac, koji je na tu funkciju izabran uavgustu pro{le godine, nakon iznenadne smrtiDra`imira Maru{i}a, dugogodi{njeg prvog~oveka Milanovca.

Koji su bili Va{i prvi potezi na mestupredsednika op{tine?

- S obzirom da sam ve}inu svog radnog vekaproveo upravo u Op{tinskoj upravi, logi~no jeda sam imao uvid u na~in rada svakogzaposlenog u odeljenjima, kojih u na{oj Upraviimam deset. Tako da sam olako sagledao svenedostatke i manjkavosti dosada{njegfunkcionisanja, sa namerom da ga unapredim ipospe{im, i u toj nameri napravili smo nekekadrovske izmene, pobolj{ali disciplinovanost iodgovornost u radu. Posebne mere smopreduzeli u samom odnosu prema gra|anima,trudimo se da Op{tina kao servis gra|ana, nebude zamisao samo kao takva - ve} strogopravilo, postali smo apsolutno javni za na{ekorisnike, izuzev onih dokumenata koji

zakonski predstavljaju slu`benu tajnu.Neposredno po imenovanju za predsednikaop{tine, objavili smo celu finansijskukonstrukciju op{tine, konkretno - {ta je do sadaura|eno, na{a zadu`enja i obaveze, sudskesporove, kao i budu}i petogodi{nji Programrazvoja na{e sredine, sa mogu}no{}u predloga iuvida onoga {to se ti~e gra|ana na{e op{tine.Dodao bih ne{to vezano konkretno i za mojkabinet, po{to su i tu usledile znatne promene.Oformio sam ekipu visoko{kolovanih iinformati~ki obrazovanih mladih ljudi saznanjem stranih jezika, koji su, na ~elu samnom, u obavezi da vrata kabineta otvore zasvakoga kome je na{a usluga i pomo} potrebna.Obavezu da rad svih odeljena zadovoljavastandarde jedne dobro organizovane op{tinske

uprave, preuzela je novopostavljena na~elnicaOp{tinske uprave Gorica Petrovi}, kojakoordinira sa deset odeljenja. S obzirom dana{a dosada{nja pisarnica i mati~na slu`ba,odnosno mesto prijema dokumenta, nijeizgledala reprezentativno, pristupili smoodmah njenoj kompletnoj rekonstrukciji iadaptaciji, tako da }e budu}a {alter sala dobitiodli~je jedne moderne i elektronski pospe{eneorganizacije, koja }e ne samo vizuelno, ve} i

informati~ki biti na usluzi gra|anima. Mi smo ido sada imali mogu}nost za na{e gra|ane damogu elektronskim putem preuzeti saop{tinskog sajta aktuelne formulare, izvode izmati~ne knjige ro|enih, ven~anih i umrlih,slu`bene glasnike i druga dokumenta, alinedavno dobijenim sredstvima isklju~ivo za ovenamene od sredstava od igara na sre}u,planiramo u potpunosti pokrivenost zaposlenihra~unarskim sistemom.

[ta samouprava planira u skoroj budu}nosti?- Doneli smo plan izgradnje infrastrukturnih

objekata, obezbedili smo sredstva za projektekoje smo dobijali od NIP-a, iako zvani~no toMinistarstvo ne funkcioni{e pod tim imenom,ali mi }emo nastaviti dugogodi{nju tradiciju dase svake godine grade neki zna~ajniji objekat.

Ove godine smo u{li u rekonstrukciju jednogdela glavne ulice i tu delom ra~unamo nasredstva iz republi~kog bud`eta, posebnoministarstva za infrastrukturu, a delom izbud`eta op{tine preko Javnog preduze}a zaizgradnju, koje }e i biti nosilac tih radova.Nastavljamo sa ulaganjima u putnu privredu,ove godine }emo asfaltirati oko 30 kilometara inasuti oko 90 km puteva. Tako|e, nastavljamosa izgradnjom vodovodne mre`e na podru~ju

na{e op{tine. Planiramo dovr{etak izgradnje trisportske hale pri osnovnim {kolama naRudniku gde su radovi u toku, a sredstva suobezbe|ena iz na{eg bud`eta i iz NIP-a, zatim uPranjanima i u Takovu. U Pranjanimaizgradnju sportske hale finansira ameri~kavlada sa 700.000 dolara, a u Takovu }emo miobezbediti novac iz bud`eta. Rukovodstvokompanije „Metalac“ iz na{eg grada, donelo jeodluku da za potrebe svog fudbalskog kluba,koji nosi naziv ove kompanije, izgradi stadionsa 4.000 sedi{ta na mestu sada{njeg pomo}nogigrali{ta. Mi smo ispred na{e op{tine podr`aliovu odluku, tako {to }e u~e{}e Op{tine bitiustupanje zemlji{ta za ovu namenu i izdavanjesvih potrebnih dozvola, kao i vr{enje drugihpripremnih potrebnih radnji koje su unadle`nosti gornjomilanova~ke op{tine. Uposlu u~estvuje i Fudbalski savez Srbije kao iMinistarstvo sporta. Odluka menad`mentakompanije „Metalac“ obuhvata i izgradnjumodernog poslovno-stambenog objekta uu`em centru grada, koju podr`ava i lokalnasamouprava. Vr{e se pripreme za izgradnju dvefabrike za punjenje vode u Bogdanici i GornjimBanjanima, radi se o privatnom vlasni{tvu.Dovr{ena je stambena zgrada u naselju Ivice,tako da se ovih dana i formalno vr{i, Ugovoromprecizirana, razmena jedanaest stanova ovezgrade za Dom kulture u centru grada, koji jesklopljen sa Ministarstvom odbrane, a koji jeovih dana raspisao konkurs svojimpripadnicima za pomenute stanove.

Obzirom da preuzeta zgrada biv{eg DomaVojske, treba da se kompletno renovira iadaptira, zavr{en je projekat rekonstrukcije tezgrade koja }e postati savremen Dom kulture,sa adekvatnim prate}im sadr`ajem, za dodatnasredstva smo konkurisali i od NIP-a. Pro{logmeseca na{a bud`etska sredstva su uve}ana za236.000 dolara, koje smo namenski dobili odEvropske unije za uvo|enje digitalnog sistemakontrole vodovodnog sistema. Dosta smo

prisutni i u radu mesnih zajednica. Tako|e,preuzeli smo na sebe obavezu da pomognemofudbalski klub „Takovo“, na{eg stogodi{njaka!

Lokalna samouprava ostvaruje i nekolikoregionalnih projekata?

- U~estvujemo u regionalnom projektuizgradnje brane Svra~kovo. Vrednost teinvesticije je 70 miliona evra, a na{ udeo je 70miliona dinara. Ove godine, od te sume, op{tinaGornji Milanovac je izdvojila 10 miliona dinara.U~e{}e u ovom projektu uzeli su Ministarstvopoljoprivrede, trgovine, {umarstva ivodoprivrede, grad ̂ a~ak i op{tine Arilje,Po`ega, Lu~ani i Gornji Milanovac. Tako|e,partneri smo i na realizaciji projekta obnoveaerodrome u La|evcima, zajedno sa jo{ desetop{tina. Prema najavama, pomenuti aerodromtreba da bude osposobljen za putni~ki itransportni saobra}aj do kraja ove godine.

Kakva je saradnja sa ovda{njimprivrednicima? Koliko mo`ete da budeteservis privrede?

- Mislim da smo napravili korak napred usaradnji sa privredom. Uspostavili smo dostadobru saradnju sa klubom privrede, upravoformiramo i op{tinski privredni savet priOp{tinskom ve}u, koji treba da bude jednosavetodavno telo u razmatranju odluke Ve}a,posebno u oblasti poreske politike. Ve}inu utom savetu ~ini}e upravo privrednici. Sedmi~nopose}ujemo neku od milanova~kih firmi,prisutni smo prilikom poseta privrednihdelegacija iz zemlje i inostranstva. Sa drugestrane, privrednici su prisutni u radu op{tinskesamouprave {to daje dosta dobre rezultate.Kada je privreda u pitanju, odlu~ili smo daOp{tinska uprava stavi na raspolaganjenadle`ne slu`be – urbaniste, poresku i pravnuslu`bu, odeljenje za privredu i druge koji suvezani za rad privrede, kako bi ubrzaliprocedure za dozvole i sli~no. GornjiMilanovac je imao nekada preko 18.000zaposlenih, na`alost to je danas znatno manje.Sada posao ima oko 11.000 Milanov~ana. Radise na tome da se pokrene proizvodnja iposlovanje konfekcije „Rudnik“. U izgledu je dase vrati ispostava carine u na{ grad, {to jesvakako u velikom interesu milanova~kihizvoznika, recimo „Metalca“, „Spektra“, „TetraPaka“, „Zvezde Helios“, „Zvezda Torda-FlinGroup“, „Papir Printa“...

Mo`ete li da predstavite socijalnu politikuop{tine? Koliko op{tina ima mogu}nosti dapomogne socijalno ugro`ene, kao i |ake istudente?

- Izdvajamo oko 23 miliona dinara ovegodine za socijalne namene. Svi na{i studenti sadr`avnih fakulteta koji imaju prosek preko 8,5,dobijaju op{tinsku stipendiju. Finansiramoprevoz u~enika i prosvetnih radnika, aodvojeno je i tri miliona dinara za prevozpenzionera. Svakodnevno primamo zahteve zanov~anu pomo} koja je trenutno potrebnagra|anima za lekove, le~enje i sli~no. Deosredstava prosle|ujemo preko Crvenog krsta icentra za socijalni rad, a ve}inski deo tih

zahteva pokrivamo sredstvima iz bud`eta zasocijalne namene. Op{tina jednokratnomnov~anom pomo}u nagra|uje roditelje zaro|enje prvog, drugog i tre}eg dete. Ukupno zasve te namene izdvajamo preko 20 milionadinara. Kada je re~ o socijalnoj slici na{e sredinenajte`e je pitanje nezaposlenosti. Na evidencijiNacionalne slu`be za zapo{ljavanjaevidentirano je 3.700 nezaposlenih. Najte`e je{to je dobar deo nezaposlenih starije dobi, kojiimaju male izglede za posao. Posebno je velikootpu{tanje u kompaniji „Swislion-Takovo“, gdeje od oko nekada gigantskog preduze}a sa 4.500radnika, ostalo zaposlenih ne{to ispod hiljadusa tendencijom daljeg otpu{tanja. Ima toga ikod drugih privrednika. Primetno je, da kao i udrugim malim sredinama, mladi odlaze uBeograd i u inostranstvo u potrazi za poslom.Imamo 110 nezaposlenih diplomaca ispod 30godina starosti, a to je najve}i problem!! Sada jeiza{lo nekoliko uredbi Nacionalne slu`be zazapo{ljavanje za ostvarenje stru~ne prakse, pasmo na osnovu toga uposlili izvestan brojakademaca da barem steknu praksu i polo`estru~ne ispite. Nadamo se da na taj na~inzaposlimo jo{ nekoliko svr{enih studenata.

Da li orijentacija na turizam mo`e bar maloda ubla`i problem nezaposlenosti?

- Nadamo se i radimo na tome da mo`e. Na{rudni~ko-takovski kraj, sa svojom turisti~komponudom, posebno u delu ruralnog (seoskog)turizma, se nalazi u vrhu turisti~ke ponude TOSrbije. Evropski centar za mir i razvoj 2006.godine, uradio je Studiju odr`ivog razvojaturizma, ali za njenu realizaciju treba punovremena i sredstava. Za sada smo postiglizadovoljavaju}e rezultate, imamo preko 80kategorisanih doma}instava sa ukupno 600le`aja i svi kapaciteti su popunjeni. Puno posetaimamo i na Rudniku. Svakako, ima dostaprostora da se na|e neko zaposlenje i u tojoblasti. Tako|e, na{a op{tina ima oko 5.000registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Imapoku{aja da se formiraju zemljoradni~kezadruge, upravo je jedna za`ivela uKo{tuni}ima. Poznati smo ina~e, kao dobriproizvo|a~i krompira i malina, a sve je vi{e ihladnja~a. Imamo veliko interesovanje ruskogtr`i{ta za otkup vo}a i povr}a.

U Skup{tini op{tine ve}inu ~ine odborniciva{e grupacije - SPS, PUPS i Pokret za G.Milanovac sa Demokratskom strankom.Kako funkcioni{e taj savez?

- Imamo za sada jednu politi~ku stabilnost,preko na{e grupacije uklju~eni su i odbornici izNove Srbije i SRS, neke odluke donose sejednoglasno. Nemamo nekih posebnihproblema. Dobro, pred izbore }e to malo da sezahuktava {to je sasvim normalno, ali za sadasve funkcioni{e u interesu razvoja op{tine. Kadasu u pitanju dobri predlozi, a ti~u se interesagradskog ili seoskog podru~ja svejedno, de{avase da svi budemo jednoglasni.

Ova godina je predizborna, a va{ odbor ve}vas je imenovao za kandidata za predsednikaop{tine. Kako ste to do`iveli?

- Da, dogovor je postignut. SPS, PUPS iPokret za op{tinu G. Milanovac predlo`ili su meza kandidata za predsednika op{tine i nosiocaizborne liste ove grupacije na predstoje}imlokalnim izborima. Sa jedne strane to je mo`dapriznanje i ohrabrenje, ali sa druge mislim da jehrabrost prihvatiti se u dana{nje vreme jednogmesta kao {to je upravo to - biti prvi ~ovekop{tine. ̂ ovek izla`e na proveru sebe i svojuporodicu, rodbinu, drugove. Do`iveo sam tokao priznanje, ali i kao jednu obavezu. Iskreno,nisam optere}en du`inom trajanja mandata,nisam ostra{}en da po svaku cenu moram dabudem izabran. Ako bude tako, pozva}u sve dazajedno radimo, ali opet ukoliko to bude nekodrugi, prvi }u da ~estitam i budem dobarsaradnik. Vide}emo, najva`nije je da izboriproteknu regularno, moralno i dostojanstveno.Bilo bi dobro da bude ve}inski sistem izbora, dase biraju direktno ljudi, a ne partije. Tako dabudu izabrani kvalitetni ljudi, stru~njaci izprivrede, cenjeni i ugledni ljudi u svomokru`enju, posebno u malim sredinama kao {toje na{a gde se svi poznajemo. Ipak je Milanovacmali grad, va`e neka druga pravila, nije kao narepubli~kom nivou, ovde je svako svakomero|ak, kom{ija, prijatelj, poznanik, a tek potompoliti~ki konkurent. Zaista, ne bih voleo dapredizborni period pro|e u velikim sva|ama irazmiricama, to nije dobro ni za gra|ane jergube poverenje u svoje kandidate, a tek {to timene}e biti dobra medijska slika na{e op{tine uokru`enju. Ipak smo mi op{tina koja je dugi nizgodina imala reputaciju privrednog ~uda, sabogatim kulturnim i istorijskim nasle|em, pa nebih volelo da se ta slika ru`i negativnompoliti~kom predizbornom kampanjom. Na`alost, ovih dana jednim delom po~injupoliti~ke kampanje, sude}i po nekimnegativnim novinarskim ~lancima, {to ne idu ukorist generalnom marketingu na{e op{tine.

Milisav Mirkovi}, predsednik Op{tine Gornji Milanovac, o uspesima, problemima i planovima za budu}nost

U~inili smo korak napred

Plaketa„Takovskiustanak“ Povodom dana op{tine SO Gornji Milanovacdodeli}e priznanjapojedincima iorganizacijama koje su, po oceni komisije, obele`ilegodinu u Milanovcu.

Zlatnu plaketu„Takovski ustanak“dobili su:

Dra`imir Maru{i}, predsednikmilanova~ke op{tine u vi{emandata, narodni poslanik(dodeljuje se posthumno).

Kompanija „Zvezda Helios“ -lider u proizvodnji boja i lakova uSrbiji, aktivni u~esnik u razvojulokalne zajednice ulaganjem ukulturu, sport, {kolstvo, za{titu`ivotne sredine.

Doktor Predrag Milojevi},na~elnik Odeljenja kardiohirurgijeII Instituta Dedinje.

Tehni~ka {kola „Jovan @ujovi}“ - za 50 godina postojanjaod{kolovala preko 10.000 u~enika.

Osnovna {kola„Takovskiustanak“ iz Takova – ove godineobele`ava 120 godina postojanja.

FK Takovo – obele`ava 100 godina od osnivanja.

Rajko Milinkovi} Lulovac iz Nevade – uspe{anpoljoprivrednik, rekorder u proizvodnji mleka.

Srebrna plaketa„Takovski ustanak“dodeljuje se:

Mr Draganu M. Ga~i}u, direktoruIstorijskog arhiva grada Beograda.

Jereju Jovi{i Ze~evi}u, parohumajdanskom, sve{teni~ku odorunosi 40 godina, bio i odbornik,jedan od pokreta~a godi{njaka„Slovo ]irilovo“.

Karate klubu Takovo, slavijubilarni 40. ro|endan, njegovi~lanovi osvojili su niz priznanja inagrada.

Milisav Mirkovi} je ro|en 1952. godine u Nevadama, nadomak Gornjeg Milanovca. Od 1994.godine zaposlen je u Op{tinskoj upravi , prvenstveno kao slu`benik, a potom jedno vreme kao {ef

slu`be i na~elnik odeljenja za rad sa mesnim zajednicama, zatim i kao savetnik predsednikaop{tine za pitanja lokalne samouprave. Za zamenika predsednika op{tine, izabran je u maju

2008. godine, kao kandidat ispred izborne liste „Pobedi za op{tinu Gornji Milanovac – Dra`imirMaru{i}“. U svom dugogodi{njem radu od 1976. godine, sa uspehom je obavljao niz odgovornih

poslova i du`nosti. Rezervni je oficir u ~inu kapetana. O`enjen je, i otac dva sina.

Srbija u ritmu EvropePrema programu, centralnog dana u subotu 23. aprila, polo`i}emo cve}e na spomenike na Tr-gu kneza Mihaila, na grobove ~lanova porodice Obrenovi} u Brusnici, Brdu mira i u spomenkomplesku u Takovu. Predvi|ena je sve~ana sednica skup{tine op{tine na kojoj }e biti uru~enaop{tinska priznanja zaslu`nim pojedincima i organizacijama - plakete „Takovski ustanak“. U pro-gramu proslave, koji pripremamo, posebno bih istakao program „Srbija u ritmu Evrope“, koji }ese u subotu uve~e, od 20:30 sati, odr`ati u na{em gradu, a potom i u jo{ trideset srpskih grado-va. Mi kre}emo me|u prvima, u~estvova}e oko tri stotine na{ih u~enika. Pokrovitelj ovog pro-grama je, za svaku op{tinu po jedna evropska ambasada, a za na{u je ambasada Finske.

Platni listi} nosim u d`epu U prilog pri~i o javnosti u radu, evo jedne anegdote - nedavno su novinari tra`ili informaciju ovisinu mog li~nog dohotka, tako da ovih dana nosim platni listi} u d`epu, odmah im poka`em,da na licu mesta mogu dokumentovano da se uvere i u to {to govorim. Mo`da mi samo malobude li~no krivo {to objavljivanjem moje plate, koja je zakonski regulisana i koja je neuporedi-va sa platama nekih rukovodilaca firmi, ne obaveste javnost i o razmerama odgovornosti kojunosim kao predsednik op{tine, da ne govorim o poslovima i obavezama sa kojima se svako-dnevno suo~avam. Moj radni dan veoma dugo traje. Jasno mi je da sam javna li~nost i novina-rima nikada ne zameram, njima je u interesu da donose senzacionalne vesti, tako da je sve torazumljivo. Ina~e, imam odli~nu saradnju sa svim novinarskim izve{ta~ima sa podru~ja na{e op-{tine, uklju~uju}i na{e beogradske dopisnike, kom{ije iz ^a~ka i lokalni {tampani mediji, obzi-rom da globalnom privatizacijom medija, ostali smo bez televizije u na{em gradu.

Srda~no pozivam sve goste,drage prijatelje u Gornji Milanovac, a svojimsugra|anima i mojimsaradnicima ~estitam Dan op{tine. Pozivam mojeMilanov~ane da u~estvuju u proslavi, da pogledajuprograme i da budu dobridoma}ini kao {to su to bili oduvek.

“

Subota 23. april 2011. godine

9 sati Trg kneza Mihaila – polaganje venaca na Trgu

9-10.30 sati Sve~ana sala Okru`nog na~elstva – Do~ek delegacija i gostiju

11 sati Dom kulture – Sve~ana sednica SO G. Milanovac povodom dodele op{tinskihpriznanja, kulturno-umetni~ki program

13 sati Takovo, Znamenito mesto „Takovski grm“– polaganje venaca u ~ast 196. godi{njiceustanka i Dana op{tine

13.30 sati Takovo – O[ „Takovski ustanak“ Takovo – Obele`avanje 120-godi{njice O[ „Takovski ustanak“, Takovo

20.30 sati Trg kneza Mihaila – Koncert „Srbija u ritmu Evrope“, pod pokroviteljstvomop{tine Gornji Milanovac

Program sve~anosti povodom obele`avanja dana op{tine Gornji Milanovac i 196 godina od Drugog srpskog ustanka

VG O R N J I M I L A N O VA C D A N A S | ~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .IV

G ornji Milanovac je administrativni,ekonomski i politi~ki centaristoimene op{tine u jugozapadnoj[umadiji ~ija se povr{ina od 836kvadratnih kilometara poklapa sa

prostorom rudni~ko-takovskog kraja. Istorija„najmla|e okru`ne varo{i u Srbiji“ po~injeznatno pre njenog zvani~nog osnivanja 1853.godine. Jo{ u prvim godinama Milo{evevladavine umesto poru{enog Rudnika novonahijsko, a kasnije i okru`no sredi{te ovog delaSrbije postala je malena Brusnica. U njoj jevremenom osnovan Sud, zatim podignutacrkva, ustanovljen sto~ni va{ar, otvaranidu}ani, zidane mehane i privatne ku}e. Ipaknepovoljna konfiguracija terena, tj. strma brdakoja su okru`ivala Brusnicu veoma brzo supostala nepremostiva prepreka za bilo kakavdalji napredak i razvoj. Usled nedostatkaprostora 1839. godine na predlog tada{njegokru`nog na~elnika Vula Vukomanovi}apokrenuta je inicijativa o preme{tanju varo{i nanovu i podesniju lokaciju.

DIVLJE POLJE NA OBALI DESPOTOVICE

Nestabilne prilike u Srbiji i promena dinastijegurnuli su ovo pitanje u stranu sve do 1851.kada se problem ponovo aktuelizuje. Te godinekona~no je, izme}u tri mogu}a, izabran prostor„Divljeg polja“ na desnoj obali reke Despotoviceza mesto gde }e se izgraditi potpuno novonaselje. Divlje polje se nalazilo u ataru Brusnicei predstavljalo je raskrsnicu puteva prema^a~ku, Kragujevcu i Valjevu. Pre podizanjanove varo{i tu se nalazio stari turski han i jednavodenica. Kada su krajem 1852. re{ena svasporna pitanja knez Aleksandar Kara|or|evi}je 5. januara 1853. godine izdao ukaz po komese varo{ Brusnica preme{ta na ve} utvr|enulokaciju, kao i da novoosnovano naselje ponesenaziv Despotovica.

PRVI REGULACIONI PLAN U DR@AVI

Nakon {to je doneta odluka da se vlasnicizemlji{ta u Divljem polju materijalno obe{tete,pristupilo se izradi regulacionog plana, prvogtakve vrste u Srbiji. Za ovaj posao anga`ovani sustru~njaci iz Be~a. Njihov plan je predvi|ao dase sve ulice pru`aju pravcem istok-zapad,odnosno sever-jug, da se seku pod pravimuglom, a ta~no su nazna~ena i mesta gde }e segraditi javne, a gde privatne zgrade. Na ovajna~in isparcelisano je 268 placeva podeljenih u~etiri klase. Glavne saobra}ajnice sa trotoarimabile su {iroke 19, a sporedne 15 metara. Ucentru je postavljen trg u obliku pravougaonika.Voda za pi}e dovedena je sa obli`njeg brda@dreban. Stanovnici Brusnice nisu primoravanina seobu, ali im je zabranjena svaka daljagradnja u tzv. „Staroj ~ar{iji“.

IME PO VOJVODI MILANU

Za naseljavanje Despotovice vladalo je velikointeresovanje i izvan Rudni~kog okruga. Samo

{est godina od osnivanjaDespotovice knez Milo{ je 3.aprila 1859. godine doneoukaz o promeni naziva grada.Novo ime naselje je dobilo pokne`evom polubratu vojvodiMilanu. Kako je ve} postojaoMilanovac na Dunavu (biv{iPore~), koji je nosio ime poMilo{evom sinu, Despotovica jenazvana Gornji Milanovac jer senalazila na ve}oj nadmorskojvisini. Nova varo{ brzo jenapredovala. Njen izgled menjao se izgodine u godinu. Gornji Milanovac jevrlo brzo postao, za onda{nje prilike,napredna i ugledna sredina. Dive}ise njegovom izgledu Jovan Cviji} gaje nazvao „belim labudom nazelenom jezeru.“

OD KRALJICEDRAGE DO DRAGI[E VASI]AZa ~etvrt veka, od 1880.do 1906. godine ovde suro|ene, rasle i poha|aleprve razrede {koleli~nosti kao {to su Uro{Petrovi}, MiodragIbrovac, Milan \or|evi},bra}a Nastasijevi},Dragi{a Vasi} i MiodragJakovljevi}. Ne{to ranije1866. u Gornjem Milanovcu rodila seDraga, }erka Pante i unuka NikoleMili}evi}a Lunjevice, budu}a srpskakraljica i poslednja vladarka dinastijeObrenovi}.

[TAB @IVOJINA MI[I]A

Prva polovina 20. veka donela jegradu mnoga isku{enja. Gra|anstvo jemasovno stradalo, a samo mesto je pretrpelovelika razaranja. U vreme poznate Kolubarsko-suvoborske bitke 1914. godine u GornjemMilanovcu, ta~nije u zgradi Okru`nog na~elstvanalazio se {tab komandanta Prve armijegenerala @ivojina Mi{i}a. Upravo odatle 3.decembra slavni srpski vojskovo|a doneo jeodluku o otpo~injanju Rudni~ke ofanzive, {to jezna~ilo po~etak osloba|anja Srbije odmnogostruko ja~eg i brojnijeg neprijatelja. U~ast velikog trijumfa srpski kralj dodelio jeMi{i}u ~in vojvode, a varo{ milanova~ka titulupo~asnog gra|anina. Posle {estogodi{njegratovanja Gornji Milanovac pru`ao je slikupusto{i i privrednog mrtvila. Ipak,modernizacija grada nastavljena je i u tomperiodu. Ja~anje trgova~kog kapitala omogu}i}e

i osnivanje dve fabrike bombona i ~okolade,„Rudnika“ 1922. i „Takova“ 1937. godine.

OSLOBODILI GA PARTIZANI I ^ETNICI

U Drugom svetskom ratu grad na Despotovicije, zahvaljuju}i zajedni~koj partizansko-~etni~koj akciji, 28. septembra 1941. godinepostao jedna od prvih slobodnih teritorija uporobljenoj Evropi. Da bi se osvetili za ovajdoga|aj nema~ke okupacione snage 15. oktobrabombardovale su i zapalile Gornji Milanovac.Tom prilikom izgorelo je 90% javnih i privatnihzgrada, {to predstavlja najve}e razaranje uistoriji ove varo{i. Veliki broj ljudi je uhap{en iodveden u Kragujevac gde je ve}ina njihstreljana.

DESET GODINA ^ISTILI RU[EVINE

Sve do po~etka 60-ih godina trajalo jeuklanjanje o`iljaka nevesele pro{losti.Obnova grada je zapo~ela odmahposle oslobo|enja 1944. godine.Deset i vi{e godina Milanov~ani suizgubili u ~i{}enju ru{evina, obnovii podizanju najskromnijihstambenih komunalnih i {kolskihobjekata. O razmerama ratne

katastrofe najbolje govori podatakda se centralni i najlep{i deo gradanije mogao obnoviti, pa je na tommestu podignut park.

ZA[TITNI ZNAK - „DE^IJE NOVINE“

I u tako ote`anim uslovima, bukvalno izpepela, stvarani su uslovi za formiranjejednog novog, savremenog i izuzetno

privredno jakog centra kakav }eGornji Milanovac postati tokomosme i devete decenije 20. veka.Sopstvenom pame}u i mudro{}upa`ljivo su birani profitabilniproizvodni programi, konkurentnine samo na doma}em, ve} iinostranom tr`i{tu. Nicala su novapreduze}a poput PIK „Takova“,„Tipoplastike“, MK „Rudnika“,„Zvezde“, „FAD-a“, „Metalca“,„Graditelja“... Ipak, za{titni znakove sredine bile su bez sumnje„De~je novine“. O dinami~nom

razvoju grada svedo~i i petostrukouve}anje stanovnika kojih je 1961. bilo4.492, a trideset godina kasnije 22.432.

HRABRO U 21. VEK

Tokom poslednje dve decenije uprkossveop{tom krizom izazvanomraspadom zemlje, ratom, sankcijama iposledicama lo{e tranzicije, dolazi dodelimi~ne stagnacije ali ne i do potpunog

uru{avanja svih privrednih resursa. ̂ ak i uovom periodu Gornji Milanovac se ne predaje.Sa izgra|enom modernom infrastrukturomkao {to su gasovod, vodovod, deponija i putevidaje pretpostavku savremenog ̀ ivotakarakteristi~nog za 21. vek. Osnivanje Muzejarudni~ko-takovskog kraja, renoviranje Zgradeokru`nog na~elstva i Gimnazije, izgradnjasportske hale, podizanje spomenika zaslu`nimprecima, izdavanje velikog broja knjiga,organizacija Me|unarodnog bijenalaminijature i Likovne kolonije „MinaVukomanovi} Karad`i}“, samo su deo velikihulaganja u spoznaju sopstvene pro{losti iprojekcije jo{ bolje budu}nosti.

Autor je istori~ar iz Gornjeg Milanovca

Dragoljub Petkovi}

T ali~ni Tom, cela Diznijeva ekipa, za-tim Ga{a, Spirou, Konan, ModestiBlejz, Spajdermen, Betmen, Asteriksi Obeliks, [trumpfovi, Tarzan ...–skoro svi iole poznati likovi stripa

me|u Ju`ne Slovene do{li su preko varo{i mila-nova~ke. Svi ti strip junaci presko~ili su prestoni-cu i nau~ili srpski u mestu koje je tada imala oko4.000 du{a. Prvi su u Evropi, ne ra~unaju}i samoEnglesku, objavljivali Marvelove i DC stripove.„De~ije novine“ predstavile su Jugoslovenimazamalo vi{e svetskih strip junaka nego {to jeMilanovac tada imao stanovnika. Na saj-movima smo bili jedina isto~na zemljakoja je tako ne{to radila. Engleski„Letraset“ isticao je u Londonuna{u zastavu kao zastavusvog velikog partnera. Izdana{nje beogradizova-ne pozicije svega iole bit-nog nezamisliva stvar. [ta li bina ovo rekli dana{nji borci za de-centralizaciju? Toj i takvoj varo{i ipreduze}u „De~ije novine“ pisao je 1966. godineli~no Volt Dizni.

- Po{tovani gospodine Lazarevi}u, ~estitamo„De~ijim novinama“ na odluci da objavljuju Di-znijeve ~asopise na srpskohrvatskom jeziku. Ve-liko je zadovoljstvo znati da }e se Miki Mausu,Paji Patku i ostalim njihovim prijateljima pru`i-ti mogu}nost da zabavljaju decu Jugoslavije. Ov-de u studiju, mi radimo na pripremanju ~vr{}esaradnje i veze sa na{im prijateljima iz Jugoslavi-je. Sada imamo ~lana vi{e u porodici Diznijevih~asopisa. @elimo svaki uspeh . Srda~ni pozdravi.Walt Disney - napisao je Dizni 1. oktobra 1966.godine i Aci Lazarevi}u, tada{njem direktoru De-~ijih novina poslao fotografiju sa posvetom.

Kakva je ovo packa i doma}i zadatak stare gar-de za dana{nje menad`ere i direktore razvoja, alibogami i uske, zacementirane tipove koji ~vrstoveruju da su Srbi stariji od ameba i da su sve nasvetu izmislili.

Miki i dru`ina, ina~e, sti-gli su u Milanovac preko Ati-ne, posredstvomUglje{e Krsti}a iMija \ura{inovi}ai njihovim kon-taktima sa An-gelopulosom i

gospo|om Helen Siroi, predstavnicima Diznijevekompanije u Gr~koj. Dogovoreno je da izlazistrip Miki, a kasnije je pokrenut i slavni Mikijevalmanah i Diznilend, naravno i ~itav niz prate}ihzezalica od postera do privezaka. Pominjala se iizgradnja Diznilenda u Beogradu. To su bili prvikoraci Mikija i [ilje u Isto~noj Evropi. A sve to jebio samo po~etak zlatnog doba.

Mo}na i zna~ajna izdava~ka ku}a nastala je,me|utim, od literarne sekcije osnovaca. Vojislav

Velji}, direktor tada jedine milanova~keosnovne {kole, Aleksandar Lazarevi}

i Sre}ko Jovanovi} po~eli su saostvarenjem ideje da literarnadru`ina napravi {kolski list.

Prvi broj, pod nazivom „De~ija

politika“ iza{ao je 12. Ja-nuara 1957. godine. Beo-

gradska „Politika“ od-mah je reagovala zbogsli~nog imena pa je mi-lanova~ki list prome-nio ime u „De~ije no-

vine“. Kako je kasnijeprimetio dr prof. NedeljkoTrnavac, bilo je to kao pr-vo ime detetu „na vodici“koje mu je slu`ilo samoprivremeno, do kr{tenja.Ostalo je istorija, {to bi sereklo. Podr{ka sa svihstrana, novi saradnici,rast preduze}a. Novinsko izdava~-ka radna organizacija „De~ije novine“ bila je je-

dan od brendova stare Juge, i jedan od raz-loga za{to je Milanovac smatran pri-vrednim ~udom. Treba vremena i pro-

stora da se samo na-broji {ta su sve radili,izdavali i objavljivali.^itave `elezni~ke kom-pozicije svezaka i {kolskogpribora i{le su u afri~kezemlje. Brojne knjige,stru~ne edicije, topimena doma}e i svetskeknji`evnosti, monografije,nastupi na sajmovima, albumi i sli~icePanini, {kolski listovi, stripovi, posteri,pribor, nagradne igre, sponzorisanjemnogih manifestacija.

Nakon „De~ijih novina“ pokrenut je i list „Tik-tak“, za mla|e osnovce, kao i „Zeka“, prvi jugoslo-

venski list za pred{kolce.Nizala su se i druga vi{e ilimanje uspe{na izdanja:sjajni „D`uboks“, „Eure-ka“, prvi enigmatski ~aso-pis, „EKS almanah“, „Biserstrip“, „Gigant“, „Ponivest“, „Nind`a“, „Krimi“,„YU video“, „Venac“, „Kul-ture istoka“, „YU strip“...Tira`i nekih od njih bili su ustotinama hiljada i milioni-ma primeraka. Bra}a Panini,\uzepe je bio najstariji i on jetvorac ~uvenih serijala sli~ica,uz pomo} Milanov~ana plasi-rali su u Jugoslaviji, pazi ovo:pola milijarde sli~ica godi{nje!

O tome mo`e sad samo da se ma{ta. Nekoliko decenija kasnije i „De~ije novine“ su

pale na niske grane. Na pitanje za{to se to desilo

i ko je tome kriv,postoji onoliko odgovora kolikoje tamo bilo zaposlenih. Zemljase raspala, tr`i{te se smanjilo apojavilo se niz sli~nih ~asopi-

sa, stikera, svezaka, izdava~a.Zgrade su pokupovali pri-vatnici, neke i op{tinskavlast, nekoliko izdanja i sad

izlazi iz malih odvojenih redak-cija. Ostale su uspomene, drago-

cene arhive, vredne knjige, verovatno i po`utelialbumi po tavanima u kojim nedostaje ponekasli~ica. (Brazilca Sokratesa nikada nisam uspeoda izvu~em). Ekipa se rasturila kud koji, neko uprivatnike, neko na druge polo`aje, u javna pred-uze}a, neki su ostali neuposleni ili su na `alostumrli. ^ovek br`i od svoje senke, svi [trumfovi,Miki Maus, Spajdermen, Modesti Blejz sa sve Vi-lijem i ostali prona{li su svoje druge baze na Bal-kanu. Njihove kolege Mirko i Slavko spavaju uzavi~ajnom odeljenju milanova~ke biblioteke„Bra}a Nastasijevi}“ i, verovatno, na policamanekolicine privatnih kolekcionara.

ISTORIJA Op{tina u jugozapadnoj [umadiji, sredi{te rudni~ko-takovskog kraja

Aleksandar Maru{i}

^etnik nacrtao najpoznatiji partizanski strip

Pazi Mirko, metak!Pored dovo|enja svetskog strip d`et seta „De~ije novine“ stvorilesu i svoje sopstvene strip junake, starijima svakako i danas znaneMirka i Slavka. „Mirko, pazi metak! Hvala ti, Slavko, spasao si mi ̀ i-vot“. Naivno, nema {ta, ali i lepo. Tvorci „De~ijih novina“ Sre}ko Jo-vanovi} i Aca Lazarevi} sreli su 1961, pri~a se, u nekoj ovda{njojkafani, Desimira @i`ovi}a Bujina. Bujin je otac Mirka i Slavka, mla-dih partizanskih kurira i jednog od najprofitabilnijih strip projeka-ta doma}e proizvodnje.

Strip, ina~e, u to doba nije bio na glasu, to jest bio je na lo{emglasu kao zapadnja~ka stvar, ali mladi partizani su mogli da pro-|u. Po~ela je 1963. da izlazi edicija „Nikad robom“ koja je u publi-ci odmah prozvana Mirko i Slavko iako je u njoj bilo i drugih serija-la - Dabi{a Bo`e Veselinovi}a, Tajanstveni vitez Petra Radi~evi}a,Akant Radivoja Bogi~evi}a. Ali Mirko i Slavko su bili legende.

Tad nije bilo fejsbuk fanova ali zato se majica sa njihovim likomnosila samo u specijalnim prilikama da preslika~ du`e traje i bila jeisto {to i malo kasnije majice sa likom Otpisanih i Brus Lija.

Bujin, ina~e, nije mario za popularnost i nakon ga{enja edicije vratio se u svoje Braneti}e gde je umro 1996.godine. Za `ivota i crta~kog veka nacrtao je oko pet stotina avantura Mirka i Slavka. Proslavio je partizanskeomladince, a sam je kao mlad ~ovek bio u redovima Dra`inih ~etnika. Da je po`iveo jo{ malo mogao je da nacr-ta i neke mlade ~etni~i}e, da se prilagodi novim pogledima. Ovako Mirko i Slavko su pali u zaborav i niko ih dosada nije reanimirao.

„De~ije novine“ - izdava~ka ku}a koju je cenio i Volt Dizni

Spajdermen je stigao preko Milanovca

Tam

o gd

e je

Rud

nik,

Mila

nova

c gr

ad

^estitamo „De~ijim novinama“ na odluci da objavljuju Diznijeve ~asopise na srpskohrvatskom jeziku. Veliko je zadovoljstvo znatida }e se Miki Mausu, PajiPatku i ostalim njihovimprijateljima pru`iti mogu}nost da zabavljajudecu Jugoslavije.

Volt Dizni

“

De~iji nedeljni ~asopis u izdanju istoimeneizdava~ke ku}e iz Gornjeg Milanovca, naj~e{}e ’opravdanje’ za d`eparac: „]ale, daj soma za De~ije novine...“

(iz leksikona Yu mitologije)

Knez Milo{ je

3. aprila 1859.

doneo ukaz o

promeni naziva

grada

VIIG O R N J I M I L A N O VA C D A N A S | ~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .VI

Dra`a Petrovi}

M ilanovac je mesto sa jednomvrlo interesantnom energijom.Gomila ljudi koje sre}em imaneke veze sa tim gradom. I ljudime pitaju: kakav je to grad gde

svako ima nekog svog? Tako mi se desilo da sambio u Njujorku, ~ujem se sa jednom drugaricomkoja je tamo bila top model i ona mi ka`e: „E, ba{je sa mnom jedna ̀ ena iz Milanovca, ho}e da te~uje“. Ja se javim: „Zdravo, kako se ti preziva{?“Toma{evi} – odgovorim. Ona ka`e: „Toma{evi}isu iz tog i tog sela blizu Takova“. Onda seispostavi da je to Ru{ka Bergman, ~uvenastilistkinja, koja je obla~ila mnoge svetske ljude -od Hilari Klinton do Majkla D`eksona... Ru{kami je sada kuma, jer me ona upoznala sa mojom`enom – pri~a Branislav Bane Toma{evi},glumac Narodnog pozori{ta u Beogradu.

Ka`e da svi Toma{evi}i u Srbiji nisu izMilanovca, ali sem njega, odande je poreklom iko{arka{ Dejan Toma{evi}.

- Odrastao sam u centru grada, po{to mojiroditelji imaju ku}u kod hale Tehni~ke {kole.Kod mene u kom{iluku su bile ~etiri porodice sapo dva sina. Moj brat i ja smo bili „srbovci“,po{to je }ale Srbo, preko puta nas su bili„mo~ovci“, Vlada i Ivan, sinovi Mom~ila Mo~e,onda „masalovci“, Marko i \or|e, i Ra{i}i, Bojani Marko. Bili su tu i Sa{a Krsmanac i MaliMarki}, tako da smo imali dve ekipe za fudbal,po pet ljudi. Preko dana smo i{li u {umu, blizumoje ku}e, bilo je tu ze~eva i fazana, ponesemosekire i no`eve i po ceo dan ne dolazimo ku}i.Pravili smo kolibe, strele, krali tre{nje, uve~e smoigrali fudbal na betonskom platou kodobdani{ta, koga od moje ku}e deli samoMa~kovo dvoriste. Moj deda po ocu je biomalterd`ija, i to jako poznat, Lazo Toma{evi} iz

Semedra`i, koji i danas u 86. godini sa mojombakom Milom brine o doma}instvu. I tako samja, sa svojim bratom Nikolom, preko leta i{ao sanjim, radio na me{alici, nosio malter... Moj drugideda koji je isto legenda u gradu, svi ga znaju,Slavi{a D`igo Nikoli}, imao je strugaru gde smotako|e pomagali da se stru`e gra|a - ka`e Bane.

U osnovnoj {koli je glumio u jednojpredstavi na engleskom, i to mu je bila prva ijedina uloga u rodnom gradu.

- @ao mi je {to Milanovac ni tada a ni danasnije imao pravu pozori{nu scenu, ve} je to nekabioskopska sala pri Domu vojske. Tako danisam imao prilike da gledam mnogo predstavakao klinac. Me|utim, u Beogradu, kada samkrenuo na studije, ̀ iveo sam kod strica naCvetnom trgu, i i{ao sam svaki dan uJugoslovensko dramsko pozori{te. Pogledaosam sve predstave i na velikoj i na maloj sceni, itako nadomestio ono {to mi je nedostajalo uMilanovcu – ka`e Bane.

U tre}em gimnazije krenuo je da radipredstavu u milanova~kom amaterskompozori{tu, ali po{to se bavio sportom, svojgluma~ki anga`man je ipak odlu~io dazapostavi, pa je prestao da pose}uje probe.

- Trenirao sam verovatno sve sportove kojimogu da se treniraju u GM. Najvi{e sam sezadr`ao u atletici. Trenirao sam fudbal u FKTakovo, pa sam pre{ao na odbojku, pa plivanje,pa ko{arku, onda odem u atletski klub i po~nemda bacam koplje. To mi je bila glavna disciplina,mada sam se takmi~io i u vi{eboju. Imao samdobre rezultate kao mla|i junior. Na tre}oj godinigimnazije po~nem opet da treniram fudbal, ovajput u Metalcu. U moje vreme FK Metalac je biomali klub, a gradski likovi su trenirali u Takovu.

Metalac je smatran za selja~ku ekipu. Ali samdanas ponosan na uspehe Metalca. Pred krajgimnazije Slavoljub Piper je postao prvak Evropeu kik boksu, pa je otvorio {kolu u Milanovcu, takoda sam paralelno trenirao fudbal i kik boks. Zbogtoga, nakon gimnazije upisao sam DIF uBeogradu. Posle tre}e godine odem na Fakultetdramskih umetnosti, polo`im prijemni kodprofesora Predraga Baj~eti}a (legende FDU), i ve}na drugoj godini po~nem da igram u Narodnompozori{tu – se}a se Toma{evi}, dodaju}i da jeinteresantno da od kada je postao profesionalniglumac, nikada nije sa pozori{tem nastupao urodnom gradu. „Ba{ zato {to tamo nema uslovaza odr`avanje velikih predstava, sa zahtevnomscenografijom, kakve igramo u Narodnompozori{tu“- ka`e Bane.

Kao mali imao je celu zbirku stripa „Nikadrobom - Mirko i Slavko“ koju je sakupio njegovotac. Sem „De~jih novina“, za koje su svi znali,~esto su ga ljudi, na pomen da je iz Milanovca,pitali i za „euro-krem“ ili viljamovku. Danaskad se pojavi u Milanovcu, mnogi hvale nekenjegove uloge u TV serijama, a zanimljivo mu je{to su ga najvi{e tap{ali po ramenu kad jesnimio reklamu za pivo.

Dragoljub Petkovi}

Uma kakvu bestragiju da ode Mila-nov~anin da slu`i JNA znali su sviza njegov gradi} i pitali isto. Sli~noje decenijama bilo sa radnicima,turistima, mladama. Sam bog zna

koliko kazni policiji nisu platili na{i voza~i, na-ro~ito kamiond`ije zahvaljuju}i njemu. „Ne vo-lim ja, al’ {to vole moja deca“. EUROCREM na-ravno. „Za generaciju koja raste“ i bogami ge-neracije koje urastaju. Da se ne la`emo, pre ne-go po kne`evima i piscima iz ovog kraja, naj{irenarodne mase diljem Jugoslavije znale su Gor-nji Milanovac prvenstveno i najvi{e po ovomslatki{u prepoznatljivog ukusa. Umetnost i isto-rija dolaze posle hleba, to jest krema, kao u onoj\urinoj pesmi o sabljama i pe~enju jare}em.

Eurokrem je stigao u G. Milanovac 1970. go-dine iz Italije. Najzaslu`niji ~ovek za to je JovanTomovi}, dugogodi{nji direktor PIK Takova,kombinata koji je pravio, i jo{ pravi, Eurocrem.Fabrika „Takovo“ nastala je spajanjem stare fa-brike bombona, i nekoliko selja~kih zadruga aTomovi} je 26 godina bio njen direktor .

- Do{ao sam u „Takovo“ 1959. godine. Tadase najvi{e radila prerada vo}a i povr}a. To se i nebi moglo nazvati industrijom. Radilo se primitiv-no i bili smo pred izborom ili da zatvorimo fabri-ku ili da je osavremenimo. Tada nije bilo lako ot-pustiti radnike, nas je bilo dve stotine. Ja sam do-sta putovao po Evropi i isprobavao sam uzorkerazli~itih proizvoda i donosio ih u fabriku. Takosam otkrio Eurocrem, koji je stvorio Italijan Gan-dola. Napravili smo prve kontakte 1969. godine ive} 1970. po~ela je proizvodnja – pri~a Tomovi}.

Vrlo brzo milanova~ki pogoni Takova posti-gli su predvi|eni maksimum proizvodnje od12.000 tona.

- Pravili smo i do 13.000 tona godi{nje, dakle,preko predvi|ene koli~ine, jer se radilo ~etvoro-brigadno, sedam dana u nedelji.

I tako je Eurocrem u{ao u svaku ku}u gde jebilo dece. Te~ni ili u bloku, malo tvrdo pakova-nje za u`inu, najbolja marenda u vojsci, malec-ko sa slikom teta guske ili krave tek da se zasla-di{, a kad dobije{ teglu krema, jer u Milanovcuse eurokrem uvek zvao samo krem, zna se kojikrem, e onda si bogat ~ovek. Neko voli belo, ne-ko crno, tu je podela, ali ve}ina i belo i crno. Eu-rokrem je sponzorisao mnoge TV zvezde, emi-sije, bilo je bezbroj nagradnih igara, raznih dru-gih stvari. „Za generaciju koja raste“ - svi suznali taj slogan i taj ukus. Najtira`nije novine suga reklamirale, izbio je na vrh, u magacinima senije zadr`avao.

Jovan Tomovi} isti~e da je sve od proizvod-nje i monta`e ma{ina do marketinga ra|enoprema uputstvima iz Italije.

- Mi da smo znali sami oni nam ne bi ni tre-bali. To je bilo kao kad dete po|e u {kolu pa gaprati{, pokazuje{ mu, nadgleda{. Dolazili su in-`enjeri, tehnolozi, ja sam nebrojeno puta bio ta-mo, i moji saradnici naravno. Italijani su obi{li5.000 prodavnica u zemlji razgovarali sa pro-davcima i kupcima o ovom proizvodu. Mi smo

organizovali preko dvade-set koncerata Zdravku ^oli}u,jer je on bio mladi}, a mi smo se obra-}ali mladima. Posle mu vi{e i nismo trebali kadje postao slavan.

Na po~etku, bilo je naravno i sumnje. Neki-ma je smetalo ime EURO, kao „{ta }e to nama“,i tako dalje ali naravno i ime je deo licence.

Pored Eurocrema u Takovo i Jugoslaviju Jo-van Tomovi} doneo je jo{ nekoliko brendova.Se}ate li se malih zelenih fla{ica? Staklenih na-ravno, tad nije bilo plastike

- Traubisoda, odli~no osve`avaju}e pi}e kojese pravi od alpskih trava. [teta {to se vi{e ne pro-

izvodi. Tu licencu smo kupili od Austrijanaca.Tako|e, pravili smo i OVO KAT po ugledu naKIT KAT. Tu`ili su nas zbog uzimanja ideje iimena a mi smo se odbranili i dobili pravo nasudu. Uspeli smo i da dobijemo pravo na proiz-vodnju votke. U Evropi to pravo imaju samoRusi, Finci, Poljaci i u Britaniji jedan emigrantje pokrenuo Smirnof votku. To je nacionalnaprivilegija samo nekoliko dr`ava koja se pa`ljivoneguje i ~uva. Mi smo uspeli da ubedimo Polja-ke da nam prodaju pravo na Baltik votku.

~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .

RO\ENI MILANOV^ANIBranislav Bane Toma{evi}, glumac

Narodnog pozori{ta u Beogradu

Trudim se dabudem de~ko

iz gimnazije

Li~na kartaRO\EN: 22. februara 1977. u GornjemMilanovcuKARIJERA: Igrao u TV serijama „Gorkiplodovi“, „Selo gori, a baba se ~e{lja“,„Greh njene majke“, „Pozori{te u ku}i“,„M(j)e{oviti brak“... U Narodnom pozori-{tu ostvario zapa`ene uloge u predsta-vama „Velika drama“, „Uobra`eni bole-snik“, „Razvojni put Bore [najdera“, „Ro-meo i Julija“, „Ze~iji nasip“, „Ribarske sva-|e“, „Pokondirena tikva“, „Predstava Ha-mleta u selu Mrdu{a Donja“. Za TV RAI-1 snimio je seriju „Commesario Nordo-ne“. Igrao je jednu od glavnih uloga uhrvatskoj kriminalisti~koj seriji „Urota“.kao i u francuskom filmu „Human Zoo“svetski poznatog reditelja Luka Besona.

- Kada sam u Milanovcu, trudim se dabudem de~ko iz gimnazije, obi~an sugra|anin, ane neki poznati glumac. Obo`avam Milanovac,po{to znam skoro sve ljude tamo. Nikad nisamprekinuo kontakt sa prijateljima. Jer, za razlikuod gomile Milanov~ana koji su napravili ne{to u`ivotu, i nastavili ̀ ivot u Beogradu, ili bilo gde,mislim da ja naj~e{}e odlazim u Milanovac, ~akjednom nedeljno. Dok se nisam o`enio, bilo mije lepo da se malo opustim, a sad kad sam dobioklince, forsiram da ih {to ~e{}e sklanjam izBeograda, da budu na ~istom vazduhu, uprirodi. Sad ba{ po~injem da sre|ujem babinu i

dedinu ku}u, u selu Semedra`, sedamkilometara od Milanovca. Ho}u da u{minkamcelo doma}instvo. Vezan sam za prirodu, ~estoodlazim u lov... Nezaobilazni drug u lovu mi jeMiki Isailovi}, a dru`ina mojih lovaca koja sezove „Me~e“, ima jednu brvnaru na Rudniku,dok sa kumom Vukom Kosti}em idem po svimlovi{tima u Srbiji. ̂ esto idem u prirodu saujakom i poznatim d`iperom Gli{om – ka`eBane Toma{evi}.

^ar{ijani- Nisam imao neke idole, ali je Milano-vac interesantan grad, ima mnogo au-tenti~nih likova. Takozvanih ~ar{ijana,gradskih faca. Otac Srboljub je bio pro-svetni radnik, defektolog, majka Ljubi-ca trgovac, nisu imali nikakav kontakt saposlom kojim se bavim, tako da samsam za sebe morao da pravim prostor, isre}an sam {to dobro funkcioni{em iimam puno prijatelja - isti~e Toma{evi}.

Kako je Jafakeks oti{ao u CrvenkuMilanovcu i „Takovu“ izmaklo je zadlaku jo{ jedno zvu~no ime pre-

hrambene industrije. Jovan Tomovi}je u Londonu uspostavio kontakt sa

firmom Union biskvit i po~eo da radi nadozvoli za pravljenje Jafa keksa.

- Nije bilo lako u}i kod Engleza ali uspeosam. Ugovor je ve} bio parafiran a na Radni~-kom savetu kad smo ve} bili to i pro{li i kad je

odobreno, jedan saradnik je re-kao da je dosta, da nemamosnage za jo{ jedan proizvod,pridru`io mu se jo{ jedan glas.Prekinuo sam diskusiju i pri-stao da to ustupimo Crvenki.Oni su imali veliku proizvodnju{e}era, jaja i bra{na. Ali jedvasu pristali! Rekli su da to valjane bismo njima davali! Bilo jemuke da ih ubedim.

Miodrag Danilovi}

Rok sastav Bjesovi iz Gornjeg Milanovca

nastao je 1990 godine, a sviraju i danas

u podmla|enom sastavu. Osvojili su

prvu nagradu na zaje~arskoj Gitarijadi

1993, izdali {est albuma, od kojih jedan

multimedijalni, odr`ali bezbroj koncerata. Sa dva

vokala, Zoranom Marinkovi}em i Goranom Mari}em,

ina~e i tvorcima benda, i sa svojim sna`nim nastupom

bili su ~udo nevi|eno tih godina u zemlji. Za

Milanovac bili su jezgro jedne {ire ekipe druga~ijih...

Svirali su jako, imali su fascinantnu snagu. Bjesovi, to

jest Marinko, Maks, Ugo, Dabi}, Tanasko, Dend`o,

Mikak, Tilt, Bili, Ranko, Fadot, Mi}i Jakovljevi} i ostali;

pivo koje ve~eras ko{ta tri milijarde dinara vi{e nego

sino}, o~aj i rokenrol, sve su to siluete jednog doba

koje mogu da izazovu razli~ite odgovore ako se

kockice slo`e. Evo jednog od njih:

Tmuran dan u usnuloj srpskoj provinciji... U

praznom kafi}u, koji vi{e ne radi, a iz kojeg se te{ko

izlazilo u treznom stanju bilo nas je troje. Otresita

{ankerica, moj mladi kom{ija kojeg je napustila

devojka i ja koji sam bio usred jedne od najve}ih

raskrsnica u svome `ivotu, a ustvari sam bio nigde i

za neko vreme izgubljen u tra`enju i nala`enju.

Cigarete su se gomilale u pepeljari, dim se gubio na

putu do tavanice, muve odbegle od naleta hladnog

vetra dremale su po zidovima. [ankerica je na {ank

spu{tala kafu za kafom, a kom{ija i ja smo dokono

pretresali teme nebitne za ostatak ove pri~e. Zatim,

po{to je dobro uglancala ~a{e i oprala ruke,

{ankerica je u plejer ubacila novi disk i zvuk potekao

iz zvu~nika bio je mnogo vi{e od niza lakih tonova i

milozvu~ne harmonije koji su tako neukusno

sveprisutni i ne govore ni{ta, da citiramo Morisija, o

mom ili na{em `ivotu. O~i mog kom{ije su se

zamaglile od suza, ja sam uzdahnuo, a {ankerica je

nastavila iznova i iznova da pu{ta istu pesmu koja je

govorila o svemu onome o ~emu smo ve} godinama

}utali. Svet kome pripadamo, teskoba koja nas

pritiska, tuga kojoj se otimamo i radost kojoj

stremimo, sve to je glasno i bez ustezanja bilo

ispoljeno u pesmi, i mi se najednom na|osmo u

~udu od stida, u ~udu od ~uda da neko ima hrabrosti

da svedo~i istinu od koje se uporno krijemo, tog i

prethodnih dana, na tom mestu ili drugde.

Pesma o kojoj je re~ je „Bolje ti“, a ~ovek i ljudi koji

iza nje stoje su Zoran Marinkovi} i grupa „Bjesovi“.

Dvadeset godina iskustva, {est muzi~kih izdanja,

ogroman broj `ivih izvo|enja i znatno ve}i broj na

kilometar satu pri~e kojoj se, na na{u radost, jo{ ne

naslu}uje kraj. Zahvaljuju}i njima Gornji Milanovac je

i dalje na mapi urbanih centara u kojima se, u

opoziciji prema dominiraju}im sadr`ajima isprazne i

lake medijske kulture, gaje muzi~ki & ostali

umetni~ki pristupi utemeljeni na potisnutim i

diskvalifikovanim vrednostima istine, autenti~nosti,

~asti i hrabrosti. Hrabrosti, ponovi}u opet, da se

svedo~i i osvedo~ava istina, hrabrosti da se `ive

posledice vlastitih izbora, hrabrosti da se i u uspenju i

u padu prona|e mir, skupi ali iskupljuju}i mir

istinskog traganja i pronala`enja, {to je jedan od

osnovnih zadataka ljudskog postojanja i umetnosti

koja tu borbu te`i da predstavi.

Tri godine kasnije, dok kucam ovaj tekst, pada mi

na pamet koliko se u me|uvremenu sve izmenilo, a

koliko je taj trenutak u mom pam}enju ostao nekako

kristalno i nevino ~ist. Istina je, parafrazira}emo

Zorana Marinkovi}a, da nas je ju~e sve slomilo, ali

sutra ne stvaramo sami, niti sami sebi mo`emo

pomo}i, i zato se istina koja nas opominje na ljubav i

jedne na druge i krije iza te dve proste re~i: bolje ti.

Dvadeset godina najzna~ajnijeg milanova~kog rok benda

Dovoljno je re}i: BJESOVI

O`iveti GM pozori{nu scenu- Znam da je od glumaca pokojni Viktor Star~i} ro|en u Br|anima kod Milanovca. Mikiju Krsto-vi}u su roditelji iz Milanovca iako je on ro|en u Beogradu. Mira Stupica i Bora Todorovi} su ̀ ive-li u Milanovcu, Mija Aleksi} je iz Crnu}e. Sada ima par mladih Milanov~ana koji studiraju glumu,nekima sam pomagao da se spreme za prijemni ispit. Ko mi se god obratio, ja sam mu pomagao,drugarski. Sada sa Brankom Kne`evi}em, doskora{njim direktorom Amaterskog pozori{ta „Kr-smanac“u Beogradu, koji se vratio u Milanovac, planiram da o`ivimo milanova~ku pozori{nuscenu. Ho}emo da uradimo predstavu od tri monodrame u kojoj bi, sem mene, glumio Brankoi neko od milanova~kih studenata – ka`e Toma{evi}.

Bolujemo od primitivizma- Na{a privreda je sada zaostala, nema kapitala ni znanja. Privrednici moraju da se pove`u sa modernom teh-nologijom iz sveta. To nije samo jedno potpisivanje ugovora, to je, kao dete kad polazi u {kolu. Moramo ta-ko jer ne mo`emo ve} dugo da iza|emo iz problema. I u moje vreme je bilo problema. Doveo sam iz subo-ti~kog Pionira tehnologa koji se zvao Stanislav Sigurinski, jer je bio najbolji. Posle je postao direktor i presed-nik op{tine Subotica. Bio je ovde jedan mesec, i drugi, i tre}i je oti{ao. Zato {to kad za stolom sedi nas dese-torica a samo vi ne{to znate onda }emo mi ostali da vas ismevamo i oteramo. Tako je to. Bolujemo od primi-tivizma. Kad sam do{ao u Milanovac 1951. nije bilo metra asfalta, jedva ne{to struje, i tri hiljade stanovnika.Nisam znao nikoga. Nisam znao kako izgleda telefon, kako se pri~a sa tim. A 1961. postao sam potpredsed-nik op{tine. Rastao je broj stanovnika ali i ovo mesto. Privreda je, recimo, uredila i napravila re~no korito, je-dan faraonski posao. Sad ne mogu da se smognu da ga o~iste. Puno smo se odricali da bismo gradili. To jeprvo! Drugo je da ode{ kod nekog ko zna dobro da radi . Ako ̀ eli{ da se bavi{ recimo {tampom mora{ da ode{u Evropu i na|e{ najboljeg {tampara i da u~i{ kod njega. Milanovac je imao 20 posto manje plate od prose-ka, a mi u „Takovu“ smo imali 20 posto manje plate od milanova~kog proseka. Ali kupovali smo zemlju, pra-vili dobre puteve i fabrike. Zara|ivali smo 100 a uzimali smo 70. A sada se zara|uje 100 a tro{i 150.

- I dokle }emo onda tako?- Pa dok ne stignemo do nule pa onda sve iznova.

Eurocrem, slatki{ koji je postao brend grada

Za generacijukoja raste

Karijera iz snova Jovan Tomovi} je rodom iz Ko{tuni}a i posle 53 godine aktivnog rada sada jepenzioner. U svom radnom veku vodio je Takovo i jo{ nekoliko preduze}a,bio potpredsednik i predsednik gornjomilanova~ke op{tine i narodni poslanik, bavio se i jo{ se bavi pisanjem ihumanitarnim radom zbog kojeg je PTTSrbije {tampao markicu sa njegovimlikom. Ove godine je iz Italije dobio skupoceni sat sa ugraviranim re~ima „za 40 godina ljubavi i rada“ jer je ~etiridecenije sara|ivao sa privrednicima izItalije. Tamo je, ka`e, to manir, ukazati pa`nju saradniku. Nedavno je zavr{io i izdao knjigu „Bele{ke sa poukom“ i istinom umesto {tita – delo prepuno vrednih svedo~anstava ali i dobar savetnik mladim menad`erima.

Odlazim u Srbiju dva putagodi{nje, a nikada se ne vratimbez 30 tabli i kockica, i baremkante od kilo kremi}a Eurokrema.

(Iz leksikona Yu mitologije)

IXVIII

Dragoljub Petkovi}

T uristi~ka organizacija Gor-njeg Milanovca gostima po-ru~uje „Upoznajte kraj gdeje ro|ena moderna Srbija“.

- Na{a turisti~ka organizacija je u se-oskom turizmu prepoznala i iza{la u su-sret najnovijim zahtevima gostiju. Od-mori su sada kra}i i ~e{}i i ljudi tra`emir, zelene povr{ine, ugodan sme{tajkoji nije previ{e udaljen od mesta gde ̀ i-ve. Mi smo iskoristili na{ povoljan sao-bra}ajno-geografski polo`aj, kao i pre-divnu prirodu. Tu nam je Ibarska magi-strala koja nas povezuje sa Beogradom,odnosno Kraljevom i Kru{evcem, a ima-mo i regionalne puteve ka Kragujevcu iPo`egi – ka`e Mira Mirkovi}, direktor-ka TO GM.

Umereno kontinentalna klima, po-voljna nadmorska visina, naro~ito karak-teristi~na za planinu Rudnik dopunjujuovu sliku. Na Rudniku najvi{e borave de-ca ({kola u prirodi) i omladina, razli~ite

sportske ekipe koje tu imaju pripreme.Istorijski kompleks u Takovu odredi{teje velikog broja |a~kih ekskurzija.

U evidenciji TO GM ukupno ima1.000 kreveta a od tog broja oko {est sto-tina je u doma}oj radinosti, sve u prvojili drugoj kategoriji. To su prelepe ku}eu Gojnoj Gori, Bogdanici, nedaleko odreke Kamenice, Pranjanima, Ko{tuni}i-ma - kompleks „An|elija Mi{i}“ i privat-ne ku}e, na Savincu pokraj Di~ine, uKlati~evu, Ljevaji, Lunjevici, Belom Po-lju, Grabovici, Ugrinovcima - pokrivenaje cela op{tina i svuda ima ne{to zani-mljivo da se vidi. Ku}e su prelepe, do-ma}ini dobri. Da se u Turisti~koj orga-nizaciji ne hvale u prazno govori i poda-tak da je poljoprivredno gazdinstvo Slo-bodana Jevtovi}a Rajski konaci u Leu{i-}ima dobilo presti`no priznanje Turi-sti~ki cvet. Dakle, nudi se puno livada i{uma, pregr{t istorijskih lokaliteta iz ra-znih perioda, pe{a~ke i biciklisti~ke sta-ze, ~iste reke i re~ice.

- Gostima se nudi doma}a zdravahrana spremljena na tradicionalni na~in,zatim mogu}nost da se bave nekim sta-

rim zanatom ili da rade poljoprivredneposlove ako `ele. Mnogi ponesu odavdene{to {to su sami izatkali ili napravili ilipripreme ponesu sebi zimnicu - nagla-{ava Mira Mirkovi} i dodaje da ima i jo{nekih specijaliteta. - Sa stru~njacima vi{emedicinske {kole napravljena je i ponu-da velnes s malinama. Malina, jedan odbrendova ovoga kraja, poseduje, utvr|e-no je, pored nutritivnih i medicinska, te-rapeutska svojstva. Zbog toga je osmi{lje-na masa`a sa ovim vo}em.

Turisti~ka organizacija preporu~uje iniz manifestacija, kulturnih , sportskih izabavnih sadr`aja. Folklorna dru{tva„[umadija“ i „Tipoplastika“ u januaru idecembru tradicionalno odr`avaju kon-certe, u julu je likovna kolonija „MinaVukomanovi} Karad`i}“, u avgustu uTakovu odr`ava se Srpski festival svetskemuzike, u junu je mar{ prijateljstva, uoktobru d`ipijada, zatim nekoliko pe-sni~kih susreta i nau~ni skup Dani Na-stasijevi}a. Kome nije ni do pesme, pe-snika, slikara ili d`ipova, nego voli dobroi}e i pi}e neka planira da u martu putujuu Pranjane na Rakijadu.

RUDNIK: Od Kelta do NATO-aVaro{ica Rudnik je nekoliko hiljada godi-na starija od samog Milanovca. Na pomnogima najlep{oj planini [umadije,gvo`|e, srebro, olovo, cink i druge rudevadile su se od pamtiveka. Rudarstvomsu se ovde bavili u ~etvrtom veku p.n.e.Kelti koji su potisnuli Ilire. Zatim su do{liRimljani a kasnije i brojni srpski vladari.Malo {ala, a malo vi{e je istina da se naobroncima Rudnika i obi~nim ralom ili

pri ukopavanju kolja za maline mo`e po-stati arheolog i pronalaza~ neke starine.Grkinja Jerina, supruga \ur|a Brankovi-}a, od naroda nazvana Prokleta, umrla jeupravo na Rudniku 1457. godine.

Niz Rudnik su se obru{ila levo i desnooba srpska ustanka, jedan u Ora{cu,drugi u Takovu, a sama varo{ je bila pr-va oslobo|ena teritorija Kara|or|evezore slobode. [to se popisa ratova i boje-

va ti~e ni ovaj poslednji nije zaobi{aoRudnik. NATO je 1999. godine u prahpretvorio predajnike i TV emitere na vr-hu planine. Niko nije stradao jer nikog inije bilo u blizini, a ovim je ~inom Mila-novac spasen sramne glasine. Govorilose: „U na{ atar ni NATO ne}e, ko dasmo mi {ugavi, dok recimo suparni~ke^a~ane oru i danju i no}u.“

D. Petkovi}

Turisti~ka ponuda rudni~ko-takovskog kraja - zelenilo, ~ista voda i vazduh, zdrava hrana, pregr{t istorije – i velnes sa malinama

Tamo gde je ro|ena moderna Srbija

SAVINAC: Crkva sa loncima u ziduCrkva Sv. Save na Savincu prva je Milo{eva zadu`bina u oslobo|enoj Srbiji. Gra-|ena je od 1819. do 1821. godine. Radi postizanja akusti~nosti poznati neimartoga doba Milutin Go|evac ugradio je u zidove velike zemljane lonce. Prestoneikone crkvi je poklonio knez Milo{ 1822. godine. Posle obnove 1860. i dograd-nje 1905. postaje grobna crkva porodice Vukomanovi}, iz koje je poticala kne-ginja Ljubica. U crkvi je sahranjen veliki broj ~lanova porodica Obrenovi} i Vu-komanovi}, Obren Martinovi} – otac vojvode Milana, petoro dece Jovana Obre-novi}a, bra}a kneginje Ljubice. Juna 1905, na inicijativu Mileve Alimpi}, iz Be-ograda su prenete kosti Mine Vukomanovi} Karad`i}, njenog mu`a Alekse i si-na Janka. Od 2009. godine crkva Svetog Save ima status manastira.

Josip Broz je, prema raspolo`ivim izvorima, bio prvi put na podru~ju Ravne gore u Prvom svet-skom ratu kao vojnik vojske koja je napadala Srbiju. U Drugom svetskom ratu sretao se sa Dra-`om Mihailovi}em dva puta u jesen 1941. Prvo u Struganiku, 19. septembra, a zatim 6. oktobrau Braji}ima na Ravnoj gori. Posle rata Tito i Jovanka su 1962. obi{li Ravnu goru, ali mar{al nijepozitivno reagovao na predlog o razvoju turizma na ovoj planini, pa je ona ostala skrajnuta. [tose ti~e kafane u Braji}ima, ona je bila, kao i samo selo potpuno gurnuta u zape}ak. Ali premaanegdoti, Tito je na proputovanju kroz Gornji Milanovac 1974. pitao op{tinske rukovodioce zaBraji}e i mesto susreta sa Dra`om, i rekao da bi voleo opet jednom da vidi tu kafanu. U to vrememar{alova re~ je mogla i mnogo vi{e nego da obnovi jednu kafanicu. Ali Tito je nije video - „pase razbolje i najposle umrije te ne do|e jopet u na{e Braji}e“ - kako protuma~i{e seljani.

~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 . ~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .

BRAJI]I: Kafanakod Tita i Dra`e

RAVNA GORA: ^etni~ko svetili{te

TAKOVO:Pod takovskimgrmomZnamenito mesto „Takovskigrm“ kulturno je dobro od iz-uzetnog zna~aja. Nalazi se udolini reke Di~ine, 10 km odGornjeg Milanovca. Na Cveti 1815. godine pod najve}im hrastom doneta je odlu-ka o podizanju Drugog ustanka. Hrast lu`njak se u narodu naziva i grm, pa oda-tle poti~e naziv „Takovski grm“, koji je postao jedan od simbola se}anja na doga-|aje vezane za kona~no osloba|anje od Turaka i stvaranje srpske dr`ave. Spome-nik pod Takovskim grmom podignut je 1887. u znak se}anja na kneza Milo{aObrenovi}a. Po skici in`enjera Jozefa Manoka, vajar Mihailo ̂ ebinac iz Kraljevaizradio je ~etvorostrani obelisk od crvenog poliranog mermera, postavljen na {e-stougaono podno`je i ogra|en sa {est stubova povezanih lancima. Na spomenikuse nalaze ~uveni stihovi Ljubomira Nenadovi}a: „Ovaj grm }e vreme da osu{i i ka-meni stub }e da poru{i, a Srbija ve~ito staja}e i Milo{a ime spominja}e”. Nedale-ko od ovog spomenika nalazi se i hrast koji je knez Mihailo, prilikom posete Ta-kovu 1867. godine, osve{tao za „naslednika”. Istovremeno, otkupio je okolni pro-stor, koji se od tada naziva „kne`eve livade“. Hrast naslednik listao je do 1992. go-dine; sada kao prirodna skulptura krasi znamenito mesto. Po{tuju}i amanet kne-za Mihaila da dok god bude srpskog naroda i dr`ave u Takovu lista hrast, 1995.posa|en je novi, drugi po redu hrast naslednik. Zapadno od spomenika Milo{uObrenovi}u, na blagoj padini, nalazi se novije spomen-obele`je, delo Petra Ubav-ki}a, „Takovski ustanak“. Monumentalna figuralna kompozicija, kojom su pred-stavljeni Milo{ Obrenovi} i Melentije Pavlovi}, vode}e li~nosti ustanka, ura|ena jepovodom Svetske izlo`be u Parizu 1900. godine, ali }e u Takovo sti}i tek 1990. pri-likom proslave 175 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka.

CRKVE BRVNARECrkve brvnare su sagra|ene od drvenog materija-la, samo su temelji na kojima su postavljene od ka-mena. Narodno neimarstvo ove vrste javlja se kodSrba ve} prilikom stvaranja prve dr`ave u IX veku,nastavlja se tokom srednjeg veka, da bi u vremeturske vladavine gradnja crkava brvnara bila jedinioblik crkvenog graditeljstva. Najpoznatije crkvebrvnare u milanova~kom kraju su: Crkva sv. \or|au Takovu, Crkva sv. Nikole u Ljutovnici, Crkva brv-nara u Pranjanima i Crkva Sv. Petke u Ko{tuni}ima.

GORNJA CRNU]A: Prvisrpski novovekovni dvorPodignuta 1814. godine. ku}a kneza Milo{a predstavlja prvi srpski novovekovnidvor, a malena Crnu}a sme{tena na ju`nim padinama Rudnika prvu, dodu{e ne-zvani~nu, prestonicu moderne Srbije. Tipi~na brvnara „osa}anka“ izgra|ena odkamena i hrastovog drveta sa visokim i strmim krovom pokrivenim {indrom, sa-stoji se od tri prostorije. Iznad podruma nalazi se soba sa ognji{tem, a iz nje se ideu prostoriju za spavanje. U njoj je sa~uvana skromna zidana pe} za lo`enje. Poreddva ulaza, ku}u karakteri{e drveni dimnjak – „kapi}“ i neveliki doksat. Ku}a u Cr-nu}i nemi je svedok po~etka Milo{eve borbe s Turcima i prvih godina njegove vla-davine. Nakon {to se vratio iz Takova srpski knez je upravo ispred svoje ku}e raz-vio ustani~ki barjak. Izgovoriv{i ~uvene re~i „Evo mene, a eto vama rata s Turci-ma“, obu~en u crvene „vojvodske aljine“ predao je zastavu Simi Pa{trmcu. Ovim~inom okon~ano je formalno podizanje Drugog srpskog ustanka. Decembra me-seca 1815. ovde je odr`ana ~uvene skup{tina koja je izme|u ostalog donela i prvibud`et ustani~ke Srbije. Nakon {to se 1818. porodica Milo{a Obrenovi}a preseli-la u Kragujevac, Crnu}a je postala jedna od poljskih dobara srpskog kneza.

Velika zaravan na 720 metara nadmor-ske visine, sa brojnim pa{njacima i bu-kovom {umom, podno vrha Suvoboranaziva se Ravna gora. Ime je dobila po{umi odnosno gori koja je na tom me-stu izrasla. U pro{losti zvala se Crna go-ra. Ovaj prostor obiluje izvorima i pe}i-nama kao {to su Mokra, odnosno Suvape}ina. Neposredno po kapitulacijiVojske Kraljevine Jugoslavije i nema~-koj okupaciji zemlje grupa oficira pred-vo|ena pukovnikom DragoljubomDra`om Mihailovi}em osnovala je naRavnoj gori 11. maja 1941. Ravnogor-ski ~etni~ki odred kao osnovu budu}erojalisti~ke i monarhisti~ke Jugosloven-

ske vojske u otad`bini – JvuO. Neguju-}i uspomenu na Ravnogorski ~etni~kipokret, pukovnika, ratnog generala iministra vojnog Dragoljuba Dra`u Mi-hailovi}a na Ravnoj gori je 1992. podig-nut i sve~ano otkriven spomenik –bronzana figura |enerala Mihailovi}a,rad poznatih akademskih vajara Draga-na Nikoli}a i Dragana Vasi}a. Naspramspomenika izgra|ena je 1998, premaprojektu arhitekte dr Predraga Risti}a,crkva posve}ena Svetom \or|u za{tit-niku ratnika. Gradnja ravnogorskogspomen-doma zavr{ena je 2000. godi-ne. U domu je sme{ten muzej, bibliote-ka sa ~itaonicom, kao i kongresna sala.

Leu{i}i

reka Di~ina

Rajac

reka Kamenica

Ko{tuni}i

XIG O R N J I M I L A N O V A C D A N A S | ~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .X

Preduze}e Spektar se bavi proizvodnjomfleksibilne ambala`e za prehrambenu industriju iza 25 godina od osnivanja izrastao je urespektabilnu kompaniju. Put uspona temeljen jena postulatima poslovne politike uspe{nih:unapre|ivanju osnovnog proizvoda i kreiranjuspecifi~nih proizvoda koji su neretko novina i usvetskim okvirima, sve u skladu sa najnovijimtehni~kim dostignu}ima itehnolo{kim znanjima. Danas jenesumnjivi lider u proizvodnjive{ta~kih kobasi~arskihomota~a na Balkanu i prvi usvetu proizvo|a~ sedmoslojnih idevetoslojnih visokobarijernihtermoskupljaju}ih folija i kesa zapakovanje mesa, mesnih prera|evina ifermentrisanih sireva.

Prvi proizvodni program Spektra je proizvodnjavi{eslojnih poliamidnih barijernih omota~a zapakovanje barenih i polutrajnih kobasi~arskihproizvoda. Tokom niza godina taj osnovniproizvod je unapre|ivan i usavr{avan u skladu sanajnovijim trendovima iz oblasti industrijepakovanja da bi se do{lo do visokokvalitetnogproizvoda koji prati sam vrh svetskih proizvo|a~a iza ~iju se proizvodnju koriste materijali koji pratenajvi{e svetske standarde.

I u oblasti dorade tj. {tampe omota~a Spektrovkvalitet je postao prepoznatljiv na tr`i{tima {iromsveta. Radi se o specijalizovanoj vrsti flexo {tampe zakoju se koriste najsavremenije ma{ine i materijali.

Zahvaljuju}i pre svega kvalitetu proizvodaSpektar je uz konstantno uve}anje kapacitetapostao vode}i proizvo|a~ ove vrste ambala`e uregionu i danas izvozi na mnogobrojna tr`i{ta {irom

sveta od kojih su najzna~ajnija tr`i{ta Ma|arske,Rusije, Italije, Rumunije, Slovenije, Gr~ke,Makedonije, Hrvatske, BiH, Tunisa, Jordana, Sirije, itd.

Paralelno sa osnovnim proizvodom razvijan je inovi proizvodni program koji je namenjen istojvrsti korisnika i predstavlja dopunu asortimanapakovanja, a to su visokobarijerni termoskupljaju}i

materijali namenjeni zapakovanje mesa, mesnihprera|evina i sireva. Kada jelinija za proizvodnjusedmoslojnogtermoskupljaju}eg filmainstalirana u Spektar, 2003.godine, to je bila prva ma{ina te

vrste u svetu. Par godina kasnije, kupovinomopreme, opet prvom te vrste u svetu zaproizvodnju devetoslojnog filma,promovisana je nova vrstatermoskupljaju}e barijerneambala`e. Vrlo brzo na tr`i{tu suprepoznate prednosti ovakvevrste proizvoda: preko 90%ukupne koli~inetermoskupljaju}eg filma I kesaplasira se na dosada{nja izvoznatr`i{ta, ali su otvorena I nova presvega Nema~ke, [vajcarske, SAD,Austrije, Poljske, Australije, itd.

Stalni rad, napredak ianga`ovanje rukovodstva Spektraza inovacijama I daljem razvoju nisu ostalinezapa`eni. Samo u toku poslednjih par godinaosim medalja za kvalitet proizvoda sa novosadskogPoljoprivrednog sajma (2006-2008), Spektar jedobio 2005. godine nagradu Pro biznis lider,nagradu za inovaciju u 2006, bio progla{en za

jednog od 10 najboljih preduze}a u kategoriji malihi srednjih preduze}a, zatim nagradu za izvoznikagodine 2007. u kategoriji malih i srednjih preduze}a,nagradu za izuzetne rezultate u poslovanju u 2010.od Privredne komore Kraljeva, itd.

Redovna kontrola kvaliteta proizvoda isertifikacija proizvodnog programa vr{i se unajeminentnijim ovla{}enim laboratorijama uzemlji i inostranstvu. Spektar je tako|e sertifikovanza ISO standard 9001 i EMS 14001.

Modernu tehnologiju i aktivnosti vezane zakomercijalizaciju proizvoda prati i adekvatnaorganizacija preduze}a kao i aktivan odnos svihzaposlenih i stalna te`nja ka unapre|enjupostoje}eg na~ina rada i optimizaciji svih faza uposlovanju. Sa druge strane i rukovodstvo

preduze}a `eli da odr`i ipodstakne takvu radnuatmosferu vode}i ra~una ostandardu i zadovoljstvuradnika. Osim primanja kojasu ve}a od dr`avnog proseka,radnicima su obezbe|enioptimalni uslovi rada, kao imogu}nosti za rekreaciju idru`enje leti, na otvorenombazenu u okviru krugapreduze}a, zimi zakupomtermina sala za rekreaciju,organizovanjem skupova Idru`enja raznih vrsta.

Cilj preduze}a je da stalnim anga`ovanjem iulaganjima u svoju proizvodnju formira brend, ~iji}e zajedni~ki imenitelj biti sinonim za kvalitet,ekspeditivnost, inovacije, ali i maksimalnozadovoljenje zahteva kupca.

Preduze}e Spektar za 25 godina postojanja izraslo u respektabilnu kompaniju

Kvalitet prepoznatljiv {irom sveta

Lider u proizvodnjive{ta~kihkobasi~arskihomota~a na Balkanu

Prvi u svetuproizvo|a~sedmoslojnih idevetoslojnihvisokobarijernihtermoskupljaju}ihfolija i kesa zapakovanje mesa,mesnih prera|evina ifermentisanih sireva

Dra`a Petrovi}

UMilanovcu moje mladosti, sve jebujalo od napretka. PIK „Takovo“je pokrenuo proizvodnju „eurokrema“, prvi aluminijumski prozo-ri su pravljeni u „Steku“, prvo mo-

derno posu|e pravio je „Metalac“, a prva moder-na ambala`a bila je u „Tetrapaku“... Sre}a Mila-novca je {to je bio ~etni~ki kraj i {to to nisu bilepoliti~ke fabrike, nego su sposobni ljudi od ma-lih radionica napravili moderne fabrike koje suizvozile na svetsko tr`i{te – se}a se Milomir Ma-ri}, glavni i odgovorni urednik TV „Hepi“.

Milanovac je, kako ka`e, pre toga bio toliko si-roma{an da nije imao para da asfaltira glavnu uli-cu. I onda su zahvaljuju}i narodnom heroju izMilanovca, koji je jedno vreme bio i ministarunutra{njih poslova, Radovanu Brkovi}u, izdej-stvovali da Ibarska magistrala pro|e kroz GornjiMilanovac.

- Tako smo dobili glavnu ulicu. Moj `ivot jebio potpuno mu~eni~ki. Ja sam po~eo da radim

od osnovne {kole. Po{to su se „De~ije novine“nalazile tu, oni su odlu~ili da i |aci u~estvuju utim poslovima. Prvo su pakovali novine, a menisu ve} u osmom razredu dali da pi{em. U Mila-novcu su izlazile i „Takovske novine“ pa sam jakao u~enik prvog razreda gimnazije pisao celenovine. Se}am se da je do{ao u posetu Milanov-cu predsednik tada{nje Vlade Srbije MilenkoBojani}. I ja sam ga sa 15, 16 godina pitao za in-tervju. On nije mogao da veruje da to postojiuop{te, da ga neko dete pita za intervju. Ali jepristao. I on je meni sve to objasnio, strategijusrpske privrede i ostale stvari. I ja sam sve to na-pisao – ka`e Mari}.

Zbog epiteta „~etni~ki kraj“ Josip Broz Tito jezaobilazio Milanovac.

- Mi smo ga videli samo kad je nekud i{ao pre-ma U`icu. Postroje nas na ulici, i on brzo pro|eautom, da ga neko ne bi ga|ao s ne~im.Najedanput, kada sam bio prvi razredosnovne {kole, pojavio se Tito u Mila-novcu. Kod nas je otkriven spomenikpoginulim sovjetskim vojnicima koji sui{li ka Beogradu, a najvi{e ih je izginulooko Milanovca. Tu su i sahranjeni. Me-|u tim izginulima bio je i ro|eni brat ru-skog vo|e Leonida Bre`njeva. Tako dasu na otkrivanje spomen groblja sovjetskim i

partizanskim vojnicima do{li i Tito i Bre`njev.I{li smo s titovkama i ruskim zastavama da ih po-zdravimo. Tad sam prvi i jedini put video Tita –ka`e Milomir Mari}.

Pisao je o doga|ajimaiz Milanovca i za beo-gradske i za hrvatske no-vine. I igrao fudbal u FK„Takovo“.

- Ali sam video da tonije za mene, i definitivnoopredelio za novinarstvo.I{ao sam u Gradsku bibli-

oteku gde su dolazile sve novineiz SFRJ. Najvi{e sam voleo da ~i-tam „Vjesnik“, ali sam krio oddruge dece da mi se bi smejali.To je bilo sme{no. Opet, nisamja bio star mali i nenormalan.

I{ao sam i u kafi}e i diskoteke. Jo{dok smo bili u gimnaziji dolazila nam

je grupa „Smak“ sa Radomirom Mihajlovi}emTo~kom. I{ao sam na njihove koncerte pre nego{to je SFRJ saznala za grupu „Smak“. Dolazila je

i jedna grupa iz Kraljeva, „Bezimeni“, koju je vo-dio klavijaturista koji je tada imao 16 godina, poimenu Laza Ristovski. Tad nismo ni znali da }eon kasnije biti klavijaturista „Smaka“ i „Bijelogdugmeta“. Laza je paralelno sviraorok u „Bezimenima“, i harmonikuu prate}em bendu Lepe Luki} –obja{njava Mari}.

Ka`e da je slu{aju}i na radiju„Ve~e uz radio“, emisiju NikoleKaraklaji}a i Pece Popovi}a,shvatio zna~aj rok muzike zacivilizacijsku promenu u sve-tu. - Meni su se Stonsi od po-~etka vi{e svi|ali od Bitlsa.

Video sam da kre}e neka omladinska revolucija i`eleo sam da budem deo tog sveta. Plo~e nisamimao. Slu{ao sam Radio Luksemburg i „Ve~e uzradio“. Moj drug iz {kole ~iji je neki stric bio ~et-nik i kao takav pobegao u London, dobio je odtog strica dve plo~e Rolingstonsa. Meni se to toli-ko dopalo da sam ja sa njim zamenio dedinu Ka-ra|or|evu zvezdu za dve plo~e Rolingstonsa. Ikad sam to kasnije, uo~i bu|enja srpskog nacio-nalnog pokreta osamdesetih godina, napisao u

novinama, svi su bili skandalizovani. I svi su reklida ja nisam normalan. ^im sam dobio prve pa-re od tekstova na buvljaku sam kupio Kara|or-|evu zvezdu, tako da sam tu {tetu sam nadokna-dio – ka`e Mari}.

@ao mu je {to je sada uni{tena pri-vreda Milanovca.

- Moj rodni grad je bio sim-bol, ni{ta manje razvijen od slo-vena~kih gradova u to vreme.Dvaput je ga`en . Prvo jer je biocentar obrenovi}evske Srbije,

Kara|or|evi}i nisu ni{ta ulagaliu njega, ve} su ga zatirali. A onda sukomunisti i Tito progonili Milanov-

~ane {to su bili ~etni~ki kraj. I ono malo partiza-na, 1948. poslato je na Goli otok. Uz to, Milano-vac je prvi od gradova u Srbiji koji su zajedni~kioslobodili partizani i ~etnici, septembra 1941, {tose ba{ nije uklapalo u zvani~nu istoriju. Zato samja po politi~kom opredeljenju ostao obrenovi}e-vac. Jer su Obrenovi}i uvek Srbiju vodili na Za-pad, a ne prema Rusiji. Zato sam bio i protiv Ka-ra|or|evi}a i protiv komunista – zaklju~uje Mi-lomir Mari}.

Sto dvadeset godina novinarstva u Milanovcu

Kako je crvenopostalo plavo

Pod mi{kom penzionera na korzou, ukabini „tami}a“ mlekad`ije iz Vrn~ana, ulokalnom autobusu, u kancelariji,ordinaciji, frizerskom salonu, kabinitraktora, na stolu predsednika op{tine –svuda i na skoro svakom mestu, me|urazli~itim ljudima u Milanovcu mogu sevideti - Takovske novine. Lokalni list kojiupravo sada obele`ava pola veka izla`enja.

Novine i novinarstvo pojavile su se vrlorano u novoosnovanoj varo{i. Prvi listTakovo po~eo je da izlazi 1890. godine.Kasnije su, sve doDrugog svetskog rata,povremeno izlaziliRudni~anin, Rudni~kasamouprava, [kolskiradnik, Narodna re~,Suvobor, Narodna volja,Narodni list, Rudni~ki glasnik, Rudni~kiglas. U okviru De~ijih novina od 20.februara 1961. po~eo je da izlazi listTakovske novine koji se odr`ao do danas iupravo sada obele`ava pola vekapostojanja. U po~etku radilo se uglavnomdobrovoljno, volonterski, a prvi urednicisu bili Bata Kne`evi} i Radmilo Mandi}.Takovske su imale prekid u izla`enju odjuna 1962. do decembra 1965. godine. Odoktobra 1967. Takovske izlaze sedmi~no.Preina~ene su u samostalno op{tinskojavno preduze}e 1992. godine. Urednicilokalnog lista bili su: Aleksandar Lazarevi},Miodrag Risti}, Nikola Gaji}, Neboj{aSavovi} Nes, Vlade Radi{i}, MilenkoMaru{i}, Bo{ko Lomovi}, Jela Bojovi},

Gordana Nikoli}, Dragoljub Petkovi},Vesna Todorovi}, Vladan Vujovi}.Takovske su 2.000 godine, posle 5. oktobra,crvenu boju svog loga zamenile plavom.Urednik je tada bio Goran Paunovi}. Usklopu JP za informisanje „Takovskenovine“ 1998. godine osnovana je iTelevizija Gornji Milanovac. Kasnije, kaoposledica zakonskih odluka dve redakcijesu podeljene i formirana su dva javnapreduze}a koja su odvojeno u{la u procesprivatizacije. Takovske je kupio

konzorcijum zaposlenihkoji i danas rade kaosamostalno preduze}e idalje redovno izlazesvakog ~etvrtka dok jeTV GM nakon nekolikopromena vlasnika

prakti~no prestala sa emitovanjeminformativnog programa. UrednikTakovskih sada je Ljubi{a Jovanovi}. UMilanovcu su u deceniji za namapokrenuto jo{ dva lista: GM pres i Sedmica,koji su izlazili nekoliko godina.

[to se Takovskih ti~e, na svojih obi~nodvadeset strana i tira`om do 3.000primeraka, one donose svakog ~etvrtka,evo ve} pola veka, pregled ̀ ivota mesta icele op{tine. Veli~ana ali i omalova`avana,kroz svoju istoriju novina je imala te{ke isjajne trenutke. Uspela je ipak da opstane ipostane deo kolektivnog duha grada.Neveliki ali postojan brend koji je uspe{noprebrodio privatizaciju i izazove novog,kriznog, vremena. D. Petkovi}

Li~na kartaRO\EN: 1956. u Gornjem MilanovcuKARIJERA: Glavni urednik Duge,Intervjua, Profila, BK televizije, autorknjige „Deca komunizma“.

RO\ENI MILANOV^ANIMilomir Mari}, glavni i odgovorni

urednik TV „Hepi“

Kara|or|eva zvezda za

dve plo~e Stonsa

Moj pradeda - Milo{ev ustanik- Moji su se prezivali Ratkovi} i oni su prema na{em rodoslovu do{li 1802. godine iz Hercegovi-ne. Jedan moj predak, daleki pradeda, bio je me|u 12 ustanika sa Milo{em u Takovu. Ali smo miprezime dobili tek krajem 19. veka po nekakvoj baba Mari.

Foto:

Beta

Je l’ ste vi svi zgodni?- Iz milanova~kog sela Lunjevica je kraljica Draga. Ja se se}am da kad sam do{ao u Beograd i biokod pesnika Du{ana Mati}a, on me pitao odakle sam. Rekao je: Tamo je bila kraljica Draga. Je l’ste vi svi zgodni tamo u Milanovcu ko kraljica Draga?

Predsednik op{tine Gornji Milanovac Milisav Mirkovi} izvinio se po~etkom aprila na sedniciSkup{tine op{tine novinarima Ve~ernjih novosti iagencije Beta zbog pretnji koje im je uputio direktorJavnog preduze}a za puteve Jovica Carevi}.

XIIIG O R N J I M I L A N O V A C D A N A S | ~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .XII

Dra`a Petrovi}

J a sam uvek ostao Aca iz Milanovca,[iljevac kako su me zvali po ocu. Svakovoli svoje mesto, ali ja sam posebnovezan za Gornji Milanovac, to stalnonagla{avam. I kad sam bio na „Farmi“,

non-stop sam govorio - „moj Milanovac, mojMilanovac“. Bilo je to bez ̀ elje da se nekomedodvorim, ve}, jednostavno, ja tako ose}am.Vaspitan sam davolim svoj rodnikraj – ka`e peva~narodne muzikeAleksandar AcaIli}.

U dalekomsvetu najbolje seoseti koliko tinedostaje rodnikraj, pri~a Ili}.Prvu „takvu“ljubav premaMilanovcu osetioje kada je ~uoreklamu za PIK „Takovo“, koju je napisaoDobrica Eri}: „Tako moje srce bije, tako mojrodni kraj raste – Takovo“. Tada je boravio u[vedskoj, i kako ka`e, osetio neku setu. Srce mu

je bilo puno i kad je na nekom nastupu u^ikagu, seo za sto na kome je pisalo:„Milanov~ani“.

- Moj otac je preminuo pro{le godine ali~esto odem u Milanovac da posetim majku ibrata koji tamo ̀ ive. Ostao sam vezan zadrugare sa kojima sam i{ao u {kolu. Imao sammnogo lepo detinjstvo – ve`u me uspomene nabasket koji smo igrali, na Savinac gde smo ~estoodlazili na izlet, na prve ljubavi... Kad mi serodio sin, ja sam ga uzeo za ruku i odveo domoje osnovne {kole. Stavili smo obojica ruku nazid, pomislio sam: Bo`e, da li ~ovek mo`e dadodirne detinjstvo – ka`e Ili}.

Paralelno sa {kolovanjem i{ao je i u muzi~ku

{kolu. Nije postojala u Milanovcu pa je odlaziou ̂ a~ak.

- Imali smo u Milanovcu profesora muzikeMiloja Trn~i}a, koji je bratu i meni dr`ao~asove. Mo`da je on i prvi prepoznao mojtalenat prema muzici. Prvo prema harmonici, aposle toga i prema pevanju. Jednom je rekaomom ocu: „[iljo, za ovog se ne zna da li }e bitibolji harmonika{ ili bolji peva~“. Ja sam se ipakopredelio za pevanje, jer harmonika tra`inaporni rad, ve`banje, i uvek si malo u sencipeva~a - ka`e Ili}.

Trenirao je ko{arku u ko{arka{kom klubuTakovo.

- Pre toga igrao sam malo i fudbal, tako|e u

FK Takovo. U Milanovcu postoji rivalitetizme|u Takova i Metalca. To je kao Milan iInter ili Seltik i Glazgov Ren`ers. Tako se dele iMilanov~ani. Ja sam dakle „takovac“. Iako jeMetalac uspe{niji i igra u Prvoj fudbalskoj ligi.Ali, da Metalac igra i Ligu {ampiona, ja bih opetnavijao za Takovo, bez obzira da li se onotakmi~i u nekoj „beton“ ligi - ka`e Ili}.

Predstavljao je milanova~ki vojni garnizonna peva~kom takmi~enju u Kraljevu, gde supobedili, i to mu je bio jedan od prvih uspeha.

- Prvi aplauz sam tad osetio u uhu, a ko godje osetio aplauz, vi{e je nesposoban da radi bilokoji drugi posao. Po{to Milanovac nije imaoradio-stanicu, ve} samo Radio-^a~ak, ja samoti{ao da se takmi~im za Radio ̂ a~ak za Prviglas Srbije, tu sam pobedio. Mislio sam danikad ne}u oti}i iz Milanovca, jer je jako blizu,122 kilometra od Beograda. Ko veli – ̀ ive}utamo, a u Beograd dolaziti kad imam obaveze.Jednom su me pozvali na intervju u Beograd i jasam ustao u {est ujutru da stignem na autobus,da bi mi oni kad sam stigao rekli da je intervjuotkazan. Tada sam shvatio da ako ho}e{ozbiljno da se bavi{ estradom, mora{ biti uprestonici – ka`e Ili}.

Dan-danas, kad dolazi iz Beograda, ve} kadse popne na Rudnik, oseti da ima bla`eniosmeh na licu.

- To je onaj ose}aj: Idem ku}i! Iako u Beograduimam porodicu i ku}u, ja to nikad ne osetim kadse recimo vra}am iz Australije ili Amerike uBeograd . Kad danas do|em u Milanovac,obi|em familiju, onda obavezno odem u kafi}„Ireland“, koji dr`i jedan moj {kolski drug. Tu seskuplja moje dru{tvo, pijemo kafu, odemo napi}e na Savinac, ili kod Milovana mlekad`ije nape~enje, ili kod Gruja u restoran na ro{tilj. Odemdo pijace, svratimo brat i ja do kladionice.Posetimo i imanje u selu Lo~evac. Ponekadobrnemo i ne{to na ra`nju, krene tu malo i vina ipiva, tako da moja ̀ ena negoduje: Jao, ti ~imdo|e{ u Milanovac ko da si pu{ten s lanca! A ja nemogu da joj objasnim da su to emocije u glavi, daja volim ta stara prijateljstva – ka`e Aca.

U Milanovcu nije imao mnogo koncerata, nera~unaju}i nastupe na veseljima koje suorganizovali njegovi drugari.

- Profesionalno sam nastupao mo`dajednom ili dvaput... Ne znam za{to je to tako.Mo`da je i bolje, jer ne bih voleo da se ja tamoeksponiram, jer ka`em, ja sam ostao isti onajAca iz Milanovca. Sem narodne pesme „Tamogde je Rudnik, Milanovac grad“, koju pevam,nemam na plo~ama ni jednu svoju pesmu ukojoj se Milanovac pominje. Imam dve, kojena`alost nisam snimio. Jedna se zove „Imam`elju da zagrlim Rudnik“, a druga ide ovako: „Osvetu sam ma{tao, zavi~aj me pra{tao, ali nigdenisam svoj, tamo je Milanovac moj“. @elim dase jednog vratim tamo, kad odem u penziju.@ena ho}e u Ni{, ja u Milanovac, svako vu~e nasvoju stranu, pa }emo videti {ta }e da bude –ka`e Aca Ili}.

Dragoljub Petkovi}

N a kraju milanova~kog korzoa, akose po|e od strane crkve, nalazi senajsla|i deo ulice, poslasti~arnica apored nje i butik „Stari kroja~“.Oba lokala dr`e supru`nici Ljubi-

voje i Radmila Koljaji}. Ona se ve} dvadeset go-dina bavi garderobom, trgovinom, ali je stigla ida ovlada tehnikom pravljenja prelepih unikat-nih torti. Ljubo vodi simpati~nu kafe poslasti~ar-nicu. Po{teni, vredni ljudi; radili, borili se, stekli -pa imaju. Svoji na svome. Ljuba od stereotipnogprivatnika izdvaja mnogo detalja. Skroman, ne-nametljiv ~ovek, potekao iz selja~ko zanatske po-rodice. Izdvaja ga i to {to je obratio malo vi{e pa-`nje na tu svoju porodicu, na svoje pretke i svojekorene u Br|anima. Ljubo, jednom re~ju, ne bo-luje od masovne bolesti u nas koja se zove zabo-rav i nemar, ali idemo redom.

- Otac mi je do{ao iz Br|ana u Milanovac jerje bio {najder, pa mu je trebalo da pri|e bli`e.Imao je radnju pod kiriju, tu ispod gimnazije, alije brzo uspeo da kupi ovaj plac. Zato smo i nazva-li butik „Stari kroja~“ – pri~a Ljubo.

[najder Ranislav je bio dobar majstor, ali su gastigle godine i masovna konfekcija. Ljubo se zapo-slio u kombinat „Takovo“ kao grafi~ar, ali je sa su-prugom mislio o privatnom poslu. Deo lokala iz-najmljivali su poslasti~aru Nuriju, Albancu. Kadse on odselio supru`nici su re{ili da nastave sa po-slasti~arskim poslom. „Otac se nije bunio {to ne-}u iglu i naprstak, ali majka je ~upala kosu s glave:‘Kud’ }ete u privatnike, crni sinko’, pri~ala mi je,

‘pa zna{ kako smo mi pro{li’ U njihovo vreme pri-vatnici i samostalne zanatlije su bili zadnji. Ni kre-dita ni sigurnosti, naopako. Ipak, mi smo krenuli,i mic po mic, to postade glavni posao za mene.“

Radili su i sticali Koljaji}i, {kolovali i podizalisvog mladunca Slobodana. Smogli su se i da po-dignu novi krst na gradskoj crkvi. Platili su izra-du i pozlatu novog velikog krsta kad je renovira-na crkva svete Trojice 2002. godine.

„Renovirao se krov crkve, bilo je re~i o pomo-}i i mi smo odlu~ili da darujemo veliki krst sa po-zlatom. Podizanje se poklopilo ba{ sa godi{nji-com smrti moje majke, gotovo u dan, i to mi jebilo drago.“

Podigao je Ljubo Koljaji} jo{ jedan znamenitspomenik, fizi~ki ne toliko veliki kao {to je krstna crkvi, ali koji }e se isto tako iz daleka videti izadugo stajati. Mnogi bi voleli da ostave nekakavtrag o sebi i svojima, ali ve}inu mrzi, ili ne ume-ju. Ljuba nije ni mrzelo, a nije ni da nije umeo,da napi{e knjigu o svojim korenima i onome {toje pro{la njegova porodica. Tako je 2005. dovr{ioi od{tampao letopis svoje porodice Koljaji} iz Br-|ana koji je naslovio jednostavno svojim prezi-menom. Imao je sre}e da na|e dosta materijala,fotografija, tapija i dokumanata ~ak i iz 19. veka,ali i ume}a da sve od starina do modernog dobapregledno prika`e. Istorija Koljaji}a je sli~na dru-gim velikim porodicama u Srbiji koje ratovi i po-{asti 19. i 20. veka nisu {tedele. Bratoubila~ki rat,nema{tina, {kolovanja, svadbe i sahrane. Ljubi-voje o svemu tome precizno pi{e mo`da i neshvataju}i da je opisuju}i Koljaji}e dotakao op-{tu problematiku jednog te{kog doba. Treba sesamo malo potruditi, malo za~eprkati, da vidi{seni, da otkrije{ ko je to bio iza tebe, {ta se sve todesilo. Mo`da shvati{ i za{to. Pi{u}i i `ive}i Lju-bomir bar poku{ava da doku~i. On sebe smatragenetskom opozicijom, ali ne kukumav~i. Kao iu svojem pisaniju razlu~io je i u ̀ ivotu.

„Sinu Slobodanu sam, kad je po{ao da studira uBeograd, dao Bibliju i primerak moje knjige u ko-`nom povezu. Rekao sam mu: Sine, to ti je od ocanajva`nije, a ostalo kako bude i koliko bude“.

J o{ kao mali slu{ao sam pri~e starijih ljudida beli bubrezi kada se dobro spreme sti-muli{u seksualni nagon kod osoba kojeovo jelo konzumiraju. Meni je to izgleda-lo sme{no i glupo, sve dok jednom prili-

kom ve} kao odrastao ~ovek (krajem 80-ih godi-na) nisam sticajem okolnosti bio na nekoj ̀ urkikod prijatelja i jeo gula{ koji mi se izuzetno svi-deo. Rekli su mi da jedemo gula{ od divljeg zeca.Te no}i nisam mogao da spavam jer sam postaoneverovatno uzbu|en i ose}ao strahoviti naboj„pozitivne energije“ koju sam morao nekako daiskoristim. Takvo iskustvo nikada ranije nisamdo`iveo. Slede}eg dana nakon divlje no}i saznaosam od prijatelja da je jelo koje smo te ve~eri jeliu stvari bio gula{ od belih bubrega. Odmah samshvatio da bi to moglo postati odli~no sredstvoza suzbijanje seksualne nemo}i kod pojedinih

ljudi, a kroz takmi~enja u spremanju belih bu-brega da do|emo do recepta najja~eg afrodizija-ka, kojim bismo mogli da osvajamo svet. Hra-nom do boljeg seksa umesto lekovima, jeste mi-sao koja mi se stalno ponavljala u glavi.

Ovako Ljubomir Erovi}, osniva~ manifesta-cije nazvane „Mud(r)ijada“, obja{njava kako jedo{ao na ideju da napravi me|unarodno takmi-

~enje u spremanju jela od belih bubrega – kojeje za nepunih sedam godina postalo jedan odprepoznatljivih srpskih brendova u svetu. Nai-me, samo o poslednjoj „Mud(r)ijadi“ koja seodr`ava pod motom: „The Scots have Scotch,the Swiss have cheese, and we Serbs have balls“- preneta je vest na preko 300 internet sajtovaod mati~nog Gornjeg Milanovca, do Australije iJu`ne Amerike. Neke od najve}ih medijskih ku-

}a poput britanskog Guardiana, francuskog Li-berationa, Reutersa, prenele su vest da je odr-`an prvi {ampionat u spremanju afrodizijaka ispecijaliteta od belih bubrega u Srbiji.

„Mudrijada“ je ro|ena 30. oktobra 2004. uselu Savinac nadomak Gornjeg Milanovca.

- Svetu treba ponuditi dobra muda - istorijskaje re~enica koju je tada izgovorio Erovi}. „Mudri-

jada“ se izdvojila svojom autenti~no{}u i original-no{}u. Svake godine je promovisala lokalnu zajed-nicu u kojoj se odr`avala, a zatim i celu Srbiju, svo-jom idejom koja je mnogo vi{e od prostog kuva-nja belih bubrega. Sa velikim simpatijama je pri-hva}ena u svetu kao odli~an ambasador Srbije. Nataj na~in ja~ala je turisti~ki potencijal i ponudu uvidu jedne alternativne manifestacije koju Srbijakao zemlja festivala ima da ponudi. D. Petrovi}

IDEJE Filmski snovi Ivana Jakovljevi}a iz podrudni~kog sela Mutanj

„Srpski Holivud“ naIbarskoj magistraliIvan Jakovljevi} iz podrudni~kog sela Mutanj `eleo je da od svog sela napravi ne{to posebno. Da napravi mestogde }e stvarati umetnici, gde }e se odr`avati izlo`be, pesni~ke ve~eri, snimati filmovi. Sve je po~elo pre pet-{estgodina. Ivanova `ivotna `elja, jo{ dok je bio dete, bila je da poseti Holivud. @elja nije mogla biti ispunjena, alionda se ovaj domi{ljati mladi} dosetio.

- Na samom vrhu Mutnja nalazila se jedna {uma, vi{e korov, na oko hektar povr{ine. Onda sam ja do{ao naideju da iskr~im rastinje, napravim lep, ure|en prostor na kome }u postaviti natpis: „Srpski Holivud“. Svi su tadamislili da }e dugo pro}i do realizacije ove ideje, ali uspelo je. Pomogli su svi. Moja porodica, drugovi, jer svi suimali samo jednu `elju, da ipak ovu lepotu koju imamo ovde poka`emo i drugima, a kako to druga~ije u~initinego skrenuti pa`nju na sebe – obja{njava Ivan.

Nije mnogo vremena pro{lo, a nekada zarasla {uma pretvorena je u proplanak, na vrhu koga slovima visinepet metara pi{e: „Srpski Holywood“. Da bi realizovao ovu svoju zamisao Ivan, ina~e radnik rudnika olova i cinka,morao je da podigne kredit:

- Vrlo smelo, ali vredelo je. Nema nikoga ko prolazi Ibarskom magistralom da ne vidi natpis, da ne po`eli dasvrati. Sigurno se mnogi pitaju za{to Holivud, i {ta to zna~i. Svima ka`em da je taj filmski grad simbol filma,umetnosti, koju sam `eleo da dovedem ovde. Mislim da sam i uspeo. D. Milo{evi}

U POSETI MILANOV^ANIMA Ljubivoje i Radmila Koljaji}

Ljubin porodi~ni letopis

RO\ENI MILANOV^ANIAleksandar Aca Ili}, peva~ narodne muzike

Imam `elju dazagrlim Rudnik

~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .

Li~na kartaRO\EN: 1961. u Gornjem MilanovcuKARIJERA: Objavio je 10 albuma, po-slednji 2009. godine „Zato idem u ka-fanu“. Najve}i hit pesma „Ne daj se, ge-neracijo“.

Svadba za 700 ljudi- Moja svadba sa suprugom Biljanom 1989. godine izazvala je tada ogromno interesovanje jerje bila organizovana ba{ u Milanovcu. Bilo je novinara iz cele stare Jugoslavije. Pozvali smo 550ljudi a do{lo nam je preko 700. Nisu mogli svi da stanu, pa smo morali da pro{irujemo salu uhotelu. Tamo je bio krem estrade. Svi su ne{to otpevali. Od Cece Veli~kovi}, Zorice Brunclik,Slavka Banjca, Radeta Jorovi}a, Mi{e Mijatovi}a do Vere Matovi} i Usnije Red`epove... ^estogledam te slike, kako smo bili mladi i lepi, mnogih, na`alost, nema me|u ̀ ivima. I ja sam pevaona svojoj svadbi, {ta }e{, ne mo`e peva~ da ne peva, ponese te atmosfera – ka`e Aca Ili}.

Svoj na svome: Ljuba ispred poslasti~arnice

Ubrzo nakon poslednjeg festivala pro{log septembra, „Mudrijada“je gostovala u Seulu u Ju`noj Koreji, kao gost {ou programa podnazivom „BokBulBok“. Zajedno sa popularnim korejskimglumcima, snimljena je epizoda koja se emitovala u Ju`noj Koreji,Kini, Tajlandu i zemljama tog regiona u novembru 2010.

MANIFESTACIJE Mud(r)ijada, svetsko prvenstvo u spremanju jela od belih bubrega

Brend sa velikim M

Slede}a 2. septembraSlede}a Mudrijada odr`a}e se 2. septembra2011. godine u mestu Vra}ev{nica na putuKragujevac - Gornji Milanovac.

UMETNOST U ateljeu Milana Mileti}a, jednog od najpoznatijih srpskih slikara

Mali gradovi dajuneophodnu ti{inuDragoljub Petkovi}

M ilan Mileti} je jedan od najpoznatijih srpskih slikara. Akademiju likovnihumetnosti i postdiplomske studije zavr{io je u Beogradu u klasi slikara iprofesora Stojana ]eli}a. ̂ lan je ULUS-a i osniva~ Me|unarodnog bijenalaumetnosti minijature u Milanovcu.

– @ivotni i profesionalni razlozi vode ~oveka. Ilustrovanje za „De~ije novine“ bio jepovod da sve ~e{}e boravim u gradu u kojem nisam ro|en. Tu sam upoznao Tijanu.

Posle nam se rodila Isidora. Jako sam patio za Beogradom. Bila je to velikapromena za mene kao slikara, ostati u malom gradu. A ve} pola ̀ ivota

sam u Gornjem Milanovcu. Mali gradovi daju slikaru neophodnuti{inu za stvaranje. Kom{ije vas znaju ali vas ne uznemiravaju.

Imate dovoljan krug prijatelja tako da on nije pro{iren,nerealan. Vi se ne rasplinjavate. Razumno vreme za sebe,

to je vrlo va`no za slikara. Ipak, sve se de{ava u centru.Umetnik mora da oslu{kuje i prati puls velikog grada.

Nije u pitanju pomodarenje. Jednostavno, u velikimcentrima je sve bitno za umetnika – galerija, kritika,

kolekcionari, mediji. I tr`i{te. Bez toga se ne mo`e.Sada je lak{e jer imate mobilnu telefoniju,internet. Najlak{e je biti izolovan, ali tadaupadate u zamku stvarala~kogsamozadovoljavanja a taj za~arani krug mo`ebiti opasan. Beograd mi nije vi{e prijatan zasvaki dan, previ{e bu~an, prenatrpan. Ubetonskim zgradama ljudi su fizi~ki blizu aliduhovno daleko. U unutra{njosti je druga~ije.Uve`bao sam sebe da jedanput sedmi~no

do|em u Beograd, ni previ{e ni premalo. Kada sevra}am ateljeu kao da ulazim u rodni kraj. Ako

o~ekuje{ idealne uslove, ne}e{ uspeti kao slikar.[ejka je stvarao u kuhinji. Pitali su Pikasa {ta ako ga

zato~e u }eliji bez prozora a on je rekao da bi slikao isvojim izmetom ako ne bi imao ~ime, ali bi slikao.

Imamo sada vrlo slabu selekciju budu}ih slikara. Ubiv{oj SFRJ postojale su tri akademije – Beograd, Zagreb i

Ljubljana. Trenutno ih ima bar deset u Srbiji. Ranije je bilo po300 kandidata za 30 mesta. Danas nema ni sto kandidata za sve

katedre, pove}anje broj primljenih a

ubacuju i samofinansiraju}e.Idu veze, ro|a~ke i ostale, radi se i onovcu a niko ne}e to da ka`e. Pao jenivo nastave. Negativna selekcijaprofesora gde odlu~uje samo partijskapripadnost. To li~i na gra|enje kule odkarata. Ranije su vodili katedre Stojan]eli}, Marko ̂ elebonovi}, Cuca Soki},Bo`o Prodanovi}. Takvih imena vi{enema. Novi mediji i digitalneinstalacije su kao virus uni{tile ~itavegeneracije. Imate studenta, diplomca, ane zna da crta, nije ~uo za recepturuboje. Mi smo na Akademiji tek u tre}ojgodini imali slikanje, a u petoj su nasusmeravali na osamostaljivanje. Sada jeobrnuto. Ve}ina mladih umetnikapoku{ava da kopira ve} vi|eno uEvropskoj uniji, a tako je i u kom{iluku.Budu}nost je u privatnim radionicama,ateljeima. Nemate diplomu, nije vam nipotrebna, imate zanat – ka`e Mileti}

Srednji sloj se izgubio, pa tako,dodaje, i najvernija publika i kupci.

Nikada slike nisu kupovali siroma{ni. Devedesete godine su bile zlatno doba za prodajuslika. Talas novih bogata{a je jurio presti` i popunjavao velike zidove. Danas, tr`i{te sevra}a srednjem formatu 50 x 60 cm. Tri decenije ̀ ivim u Milanovcu a prodao sam ovdepet slika. Svi|a se njima ovo {to radim, dobio sam i Plaketu grada, ipak, ̀ ivi se odnaru~ioca. Moj prijatelj je ̀ eleo da kupi portret patrijarha Pavla, pa su i drugi videli to ulje,nenadano se rodio ciklus. Sad sam u ciklusu o Hilandaru i Svetoj Gori, oko 60 uljarazli~itog formata. [tampa}e se i monografija tih slika. Vrlo mi je va`no da zadatakizguram, veliki su tragovi srpskih vladara na Atosu – obja{njava Mileti}.

XVG O R N J I M I L A N O VA C D A N A S | ~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .XIV

Dragoljub Petkovi}

N ije mali broj onih koji od GornjegMilanovca na proputovanjuIbarskom magistralom upamtesamo restoran neobi~nog izgledapoznat kao Norve{ka ku}a. Ova

kapija grada, zvani~no se zove Ku}ajugoslovensko – norve{kog prijateljstva, i li~i nanasukani brod Hogara Stra{nog.

Treba re}i, me|utim, da Norve{ka ku}a nijesamo restoran. Radi se o ne~em mnogo ve}em izna~ajnijem. Neobi~na drvena zgradanapravljena je 1987. godine, ali u su{tini, njenitemelji i temelji jugoslovensko-norve{kogprijateljstva postavljeni su mnogo ranije, uDrugom svetskom ratu.

Fa{isti su 1942. godine iz beogradskih logoraBanjica i Sajmi{te u Norve{ku odveli 4.208robija{a, uglavnom partizana. Najvi{e Srba,3.841, potom 165 Hrvata, 179 muslimana i 83robija{a drugih nacionalnosti. Odvedeni sumladi ljudi, najvi{e dvadesetogodi{njaci, kakobi na severu Norve{ke gradili puteve i prugeprema Finskoj odnosno SSSR-u. Do 1945. zbogte{kih uslova nastradalo je njih 3.000.

- Umirali su od iscrpljenosti ili bolesti ili bi ihnacisti iz nekog razloga streljali. De{avalo se dastra`ar baci neki {tap i naredi robija{u da gadonese. Ovaj mora da ode a stra`ar ga ubije jerje pre{ao u zabranjenuzonu – pri~a Dragi{aOstoji}, doma}inNorve{ke ku}e, ina~e sinMilomira Ostoji}a,internirca koji je tako|enastradao u Norve{koj.„Moj otac je ubijen ta~nona Ilindan godine 1942.Po{ao je iz svoje barake udrugu da uzme ̀ ilet da seobrije i stra`ar ga jepokosio mitraljezom sa osmatra~nice. On jeimao tad 20 godina. Ja sam se rodio kad jeodveden u ropstvo. Nikad me nije video i janjega nikad nisam video. Sahranjen je nanajve}em groblju interniraca u mestu Botn, kodgrada Rognan gde je pokopano 2.000 ljudi.Sedam puta sam bio na o~evom grobu. Iz mojeLunjevice odvedena su petorica, a samo sejedan ̀ iv vratio.“

Norve`ani su tako|e radili za fa{iste, ali suimali bolji tretman. Lokalno stanovni{tvo jepomagalo robija{e koliko god je moglo.Doturali su im hranu, ne{to hleba i krompira.Ostavljali no}u skrivene rukavice i {alove nakamenolomima gde su ovi danju dolazili na radi to nalazili. Mnogi koji su uspeli da ponovovide svoj dom duguju to ovoj pomo}i. Upravo tikoji su se vratili odmah po padu Tre}eg rajha, avratili su se trijumfalno u oki}enom vozu savelikom Titovom slikom na lokomotivi,uspostavili su prve kontakte sa svojimnorve{kim za{titnicima. Odigrana je iutakmica u gradu Trothajmu, i na{i internircisu pobedili doma}ine 2:0. Nastalo je ovde i uNorve{koj - Jugoslovensko-norve{ko dru{tvo(JND). Po petnaestak mesta iz obe dr`avepostali su gradovi pobratimi. Iz Milanovca i

okoline bilo je pedesetak interniraca, i pre`ivelii potomci nastradalih, uspeli su ovde da stvorejak ogranak. Posle rata, 1973. godine na Brdumira, svojevrsnom milanova~kom spomen

parku, izgra|en jespomenik paliminternircima. Najvi{ezalaganjem internirca@ivorada Bate Kne`evi}a itada{njeg predsednikadru{tva @ivote Piri}a,napravljena je i ku}a JND.Izgradnja je po nacrtuarhitekte Aleksandra\oki}a po~ela 1985.

godine a dovr{ena i sve~ano otvorena 1987.godine.

Arhitektonski, to je deo vikin{kog broda uspoju sa {umadijskom ku}om. JND je kupilo plac,preduze}a su pomagala radom i materijalom,drvo je stiglo iz Norve{ke. Sa „palube“ brodapru`a se prelep pogled na grad, a u {umadijskomdelu nalazi se skroman ali sadr`ajan muzej ibiblioteka ~itave ove epopeje. Na zidu velike salena prvom nivou nalazio se veliki drveni mozaikkoji je prikazivao Tita i tada{njeg kralja OlavaPetog kako se rukuju. Ideolo{ke turbulencije su

uzrokovale sklanjanje ovog prikaza i on sada stojiu delovima ali postoji ideja da se vrati naprvobitno mesto. Ista ta ideolo{ka pometnja, ali iniz na{ih tipi~nih srpskih sujeta donosili suisku{enja JND-u i ovom zdanju. U neku rukuNorve{ka ku}a svedena je na kafanu, besparicamori i ovu organizaciju, muzej nije tako pose}en{to je {teta jer ima {ta da se vidi. I pored toga, JNDje opstalo i na njegovom ~elu sada je dr ZoranPetrovi}. Jedino }e se uskoro desiti promena uimenu Dru{tva jer bi ono trebalo da se zoveNorve{ko dru{tvo Srbija.

U svoje vreme komunisti su obilato koristilisvako stradanje rodoljuba za svoje ideolo{kepotrebe, pa je to bio slu~aj i sa internircima i

golgotom u Norve{koj. Kad se vetar okrenuo,oti{lo se u drugu krajnost. Brdo mira pa i samaNorve{ka ku}a i JND pali su u zape}ak. Onda jestigla kriza i sankcije pa smo se opet setiliimu}nih prijatelja sa severa. Oni, pak, koji izporodi~nih ili prosto op{teljudskih razlogapo{tuju seni palih i uzvi{eni ~in pomo}i jednognaroda, jo{ se bore i uspe{no vode JND iNorve{ku ku}u. Oni iznova pri~aju pri~u oprijateljstvu. Cilj im i jeste upravo to, da osve`eveze sa Norve{kom i da upoznaju na{e mladeljude sa prijateljima iz zemlje Vikinga.

Jedan vek FK Takova

Na po~etku be{egol okupatorima„Dule Borisavljevi} je prvi udario loptu u visi-nu. Pera G. Trifunovi} je bio sudija. Tada je na-stala stra{na jurnjava za loptom. Ova igra, bo-lje re}i jurnjava trajala je 45 minuta. Svi smobili u goloj vodi, ali i prezadovoljni. Kroz kapi-je je lopta pro{la vi{e puta i krajnji rezultat jebio 3:4 za grupu A, dok sam ja bio u grupi B.Ve}ina nas nije imala cipela, pa smo igrali uopancima. Ja sam imao nove sara~ke opanke iu njima sam dobro tr~ao i dobro udarao lop-tu, ali na zavr{etku igre od opanaka nije ostaloni{ta. Druga polovina igre nije odigrana jersmo bili preumorni a po~ela je da pada i ki{a“– ovako je svedo~io o prvoj fudbalskoj utakmi-ci u Milanovcu Milorad Ma}i} [ule a prenoseu svojoj monografiji od pre 10 godina BoroLo{i}, Lale Mandi} i Milorad Tatovi} @ukov.

Vreme prve utakmice je jul 1911. Mesto:poljana blizu `elezni~ke stanice. Tog leta naferije iz Beograda Dule Borisavljevi} i Pero

Trifunovi} doneli su prvu loptu u Milanovaci zaludeli s njom svoje drugare. Od tada ni-jedno leto u varo{i nije prolazilo bez fudba-la. Odmah je osnovan FK Takovo, Borisa-vljevi} je bio predsednik. Onda je stigao Pr-vi svetski rat, zatim okupacija. Sa njom i pr-va me|unarodna utakmica. A|utant austro-ugarskog kapetana komande mesta , Du{anBosni}, Srbin iz Bosne, odobrio je |acima daigraju fudbal na terenu koji su okupatori na-pravili. U Milanovcu je tada bilo dosta in`e-njera koji su nadgledali izgradnju pruge, kaoi zarobljenika koji su tu prugu gradili – Itali-jana, Rusa i Srba. U drugoj polovini juna me-seca 1917. godine Dule Borisavljevi} i Milo{Carevi} ugovorili su me~ sa Austrougarima.

Okupator je bio favorit, bilo je tu ^eha iz„Sparte“ i „Slavije“, fudbalera iz be~kih i pe-{tanskih klubova, i golman Badnar je bioprofesionalac. Za njih su navijali, jasno, voj-

nici garnizona, a doma}e su bodrili me{tanikoji jedva da su znali pravila igre i zaroblje-nici. Ma}i} bele`i da su bili nervozni predme~ ali da su se zakleli da }e se boriti „kaona{i na Solunskom frontu“.

Kakva je to utakmica morala biti! Mladi}i,gotovo deca, dok su im o~evi i dede negde nafrontu umirali i ratovali, u prepravljenim co-kulama igraju fudbal sa istim tim neprijate-ljem. Zaplet dostojan filma, Holivud je rabiotemu iks puta, jednom je i Stalone bio golmanneke ekipe ratnih zarobljenika, a eto na{i pre-ci su takvu jednu utakmicu odigrali izistinski.

Sude}i po se}anju u~esnika , Srbi su neis-kustvo i mladost potpuno nadomestiliogromnom borbeno{}u. „Prodori su bivalisve ~e{}i, dok se na kraju nije Dule sa jednimlepim prodorom na{ao pred golom i o{tropucao {to golman Bandar nije mogao da od-brani!“ Trenutak za istoriju u na{oj maloj

porobljenoj varo{i! Koliko li su tada poraslasrca sve te dece na terenu. Zarobljenici suslavili, narod je klicao, de~aci su plakali odradosti. Prvi gol Takova i to dat okupatoru!Austrijanci nisu uspeli da izjedna~e, Mila-nov~ani su pobedili.

Okupaciona vojska ubrzo je organizovalau ^a~ku revan{ me~ i zabele`ila pobedu od1:0 ali iz sumnjivog penala i pristrasnog su-|enja. Do{lo je do ekscesa, zatim i poku{ajahap{enja na{eg igra~a. Pa dobro, fudbal se ionako nikad nije igrao samo na terenu. Pro-lazili su okupatori, dolazili drugi, zatim ioslobo|enje. Klub i sportsko dru{tvo imaloje svoje svetle i lo{e dane, ali eto na svom po-~etku desio im se jedan izuzetan me~.

Ove godine fudbaleri i prijatelji Takovaobele`avaju sto godina postojanja kluba. Ju-bilej }e biti zaki}en i plaketom Takovskiustanak. D. Petkovi}

Nezdrav rivalitetIz „Takova“ se ~uju primedbe da Metalac ho}e da napravi nov stadionna mestu pomo}nog igrali{ta „Takova“. Mihailo Vu~eti} prime}uje da

nezdrav rivalitet izme|u klubova nikome ne ide na ruku. - „Takovo“ i „Metalac“ su se dogovorili da Metalac pravi stadion na tom

pomo}nom terenu Takova i da ujedno napravi i novi pomo}ni teren „Takovu“.Sa tim sporazumom oni su i do{li u lokalnu samoupravu da se krene sa prostornimplanovima i dozvolama – ka`e Vu~eti}.

Kugla{i su najuspe{niji milanova~ki sportisti - osvojili su pro{le godine Kup Srbije, i doneli prvutitulu u Gornji Milanovac. Klub „Metalac“ koji jeosnovan 1972. i do 1994. igrao pod imenom„Takovo“, ~etiri puta je bio vice{ampion Srbije.

Pet decenija FK „Metalac“

Prvi fudbalski prvoliga{Na inicijativu Miroslava Spasojevi}a Era, 12. juna 1961. godine odr`ana je osniva~ka Skup{tinanovog fudbalskog kluba u Gornjem Milanovcu, na kojoj su prisustvovali sindikalci „Graditelja“i „Metalca“, koji su i predlo`ili da se radni~ka omladina iz gradskih preduze}a registruje i aktiv-no igra fudbal. Izabrano je prvo rukovodstvo i odlu~eno da se klub zove „Radnik“. Trenerski po-sao i prvu kapitensku traku poneo je inicijator za formiranje kluba – Era. Klub je registrovan ufudbalskim forumima u ̂ a~ku i uklju~en u redovno takmi~enje u okviru ̂ a~anskog fudbalskogpodsaveza. Posle zavr{etka takmi~arske sezone 1964/65 FK „Radnik“ je promenio ime. Na ini-cijativu direktora fabrike „Metalac“, Milana Mi{ovi}a, doneta je odluka da klub promeni ime uFK „Metalac“. Fabrika je preuzela deo finansiranja kluba, a za prvog predsednika izabran je Ve-ljo Peri{i}. Po~etkom 90-ih godina prostorije kluba, popularna „baraka“, izgorela je u po`aru, paje u neposrednoj blizini pomo}nog terena izgra|en objekat koji i danas postoji. On zadovoljavapotrebe takmi~enja i treninga pet takmi~arskih i ~etiri netakmi~arske selekcije. Tih godina se FK„Metalac“ takmi~io u me|uop{tinskoj i regionalnoj ligi. Anga`ovanjem Dragoljuba Vukadino-vi}a, u to vreme generalnog direktora Kompanije „Metalac“, 1995. godine ova uspe{na firmapostaje generalni sponzor kluba {to je prouzrokovalo da je iz godine u godinu klub napredovaoiz ranga u rang, pa je tako 2009. godine FK „Metalac“, kao prvi fudbalski klub iz Gornjeg Mila-novca, zaigrao u najeminentnijem stepenu takmi~enja, „Jelen“ Super ligi Srbije.

Danas, predsednik kluba je Du{an Dra`ovi}. „Metalac“ za sada svoje prvoliga{ke utakmi-ce kao doma}in igra u Kragujevcu na stadionu „^ika Da~a“ jer postoje}i stadion u Milanov-cu nema uslove za najvi{i rang takmi~enja. Kako je najavljeno, ove godine i to pitanje dolazina red - to jest po~e}e izgradnja modernog stadiona. D. Petkovi}

~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .

Urednik dodatka: Dragoljub Petrovi}Fotografije: Simo Mari}, Sa{a Savovi} i Dragoljub Petkovi}Korektura: Marjana Stevanovi} i Nada Ka~arGrafi~ko oblikovanje: Zoran Spahi}

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

Veliko srce Vikinga

VEZE Norve{ka ku}a, neobi~na drvena zgrada kao simbol jugoslovensko-norve{kog prijateljstva

Mar{ prijateljstvaU novije doba, anga`ovanjem najpre Dragana Markovi}a, sekretara JND, ali i ostalih u Dru{tvu,norve{ka vlada i grad Mu{jen, koji je pobratim sa Milanovcem, nesebi~no su pomagali.

- Organizovali smo {kolu preduzetni{tva, zatim muzi~ku {kolu. Njihovi studenti su dolazilikod nas, vodili smo decu tamo. Svakog prole}a organizujemo Mar{ prijateljstva, obele`avamoneke nacionalne praznike obe zemlje. Bilo je i niz zaista krupnih projekata kakav je moderna de-ponija na periferiji na{eg grada, zatim posle bombardovanja, grad se grejao zahvaljuju}i dona-cijama mazuta, i niz veza privrednika. Mi verujemo da }e takvih projekata biti i u budu}nosti –ka`e Jelena Bude{a, kustos muzeja Norve{ke ku}e.

Veliko srce Vikinga

Dve decenijemalogformataMe|unarodni bijenale umetnosti minijature je deteUdru`enja umetnika i primenjenih umetnikaGornjeg Milanovca. Izlo`ba malog slikarskogformata koja je za dvadeset godina postojanjaizbacila Milanovac na likovnu mapu sveta. Bijenaleje plod ideje i vizije, primer entuzijazma jednegrupe ljudi. ^itava stvar prerasla je varo{ i na{lamesto na svetskoj likovnoj sceni.

Statisti~ki bilans je impresivan, za 20 godina nadeset izlo`bi u~estvovao je 5.391 umetnik saukupno 8.091 radom. Od toga 1.381 autor je bioiz inostranstva, to jest iz ~etrdesetak dr`avasveta. Na to treba dodati i nekoliko hiljadaodbijenih radova. Zahvaljuju}i poklonimaautora i otkupu, formiran je zna~ajnifond Bijenala.

~ e t v r t a k , 2 1 . a p r i l 2 0 1 1 .

XVI