Dobrodoli!

Spoljnotrgovinsko poslovanje

Tema : Dampinke cene

Autor : Jovi Milica

UVOD Na tritu nesavrene konkurencije firme esto prave razliku izmeu cena po kojima proizvode prodaju na domaem i stranom tritu. Ta praksa se naziva cenovnom diskriminacijom, a najzastupljeniji oblik cenovne diskriminacije u meunarodnoj trgovini je damping.

Damping je poseban sluaj diskriminacije cenama u dvostrukom smislu. On je deo diskriminacije cenama uopte, jer se vezuje za sve sluajeve prodaje iste robe po razliitim cenama. Osim toga, damping je ogranien samo na poseban sluaj prodaje robe na stranom tritu po cenama koje su nie nego na domaem tritu. U ovom smislu, on se odnosi samo na nacionalna trita.

Ako je uopte neophodna, antidamping politika je legitimna samo u kratkom roku. Ona mora biti veoma paljivo dozirana, posebno zbog estih negativnih uticaja na blagostanje sopstvenog drutva. Takvom politikom se moraju smanjivati barijere izmeu pojedinih trita i intenzivirati konkurencija izmeu njih. Fer konkurencija u svakoj privredi poveava efikasnost preduzea i privrede u celini.

2. POJAM I VRSTE DAMPINKIH CENAPojam damping potie od engleske rei to dump to znai ubaciti. Ovaj pojam je prvi put upotrebljen u strunim diskusijama i ekonomskoj literaturi za vreme debate o engleskim carinama poetkom 20. veka. Nakon toga pojam je uao u iroku primenu i u svim jezicima se koristi bez prevoda. Najkrae reeno, damping je prodaja robe na inostranom tritu po niim cenama. U ekonomiji se pod dampingom podrazumeva tetna, ne-fer, nekorektna trgovaka aktivnost ijim se sprovoenjem ugroava ekonomija odreene zemlje.

Kao osnovne vrste dampinga navode se:

1. Normalni damping nastaje kada proizvoa vodi politiku visokih cena na domaem tritu, a politiku niskih cena na stranom tritu.2. Obrnuti damping nastaje kada se na domaem tritu vodi politika niskih cena, a na stranom tritu politika visokih cena.3. Sporadini damping nastaje kada velike kompanije imaju velike zalihe robe i tada vode politiku niskih cena rasprodaje. 4. Postojani damping se deava kada preduzee stalno vodi politiku niskih cena na stranom tritu i politiku visokih cena na domaem tritu.5. Pljakaki damping nastaje kada se vodi politika niskih cena do unitenja konkurencije, a zatim se vodi politika visokih cena.6. Ako svako na za njega inostranom tritu plasira robu po niim cenama nego to su na njegovom domaem tritu, onda se javlja takozvani uzajamni (reciproni) damping.

2.1. Vrste dampinga sa aspekta ekonomijeSa ekonomskog stanovita, formiranje razliitih cena na domaem i stranom tritu za isti proizvod moe da ima razliitu zasnovanost, pa se prema tome razlikuju:a) Damping koji potie od subvencija Politika cena koja nastaje kao rezultat primene izvoznih premija ili stimulacija po pravilu dovodi do dampinga, jer upravo subvencionisano dobro u izvozu moe da ima niu cenu za iznos subvencija.b) Valutni damping Valutni damping nastaje kada vrednost valute na stranom tritu vie opada nego na domaem tritu, to se pre svega deava u uslovima inflacije.

Kao posledica promene valutnih odnosa mogua je pojava dampinga, ak i kada primena dampinga nije deo strategije uvoznika. Promenjivi odnosi vodeih svetskih valuta primer su takvog sluaja. Pad vrednosti US dolara u odnosu na evro uslovljava nie cene amerike robe na evropskom tritu i obratno. Tabela 1. Odnos amerikog dolara prema evru

GODINAUSD ZA 1 EURPROMENA U %2003.0,965152004.0,79304-17,92005.0,74206-6,42006.0,84452+13,82007.0,75774-10,32008.0,68479-9,7

c) Socijalni, poreski i ekoloki dampingDamping koji nastaje kada niski trokovi rada pojeftinjuju radno intenzivnu proizvodnju naziva se socijalni damping. Pored socijalnog, postoje i poreski i ekoloki damping. U oba sluaja se radi o nejednakim optereivanjima proizvoaa porezima i doprinosima u razliitim zemljama. Ako su ta optereenja manja u zemlji izvoznici, to se odraava na nivo trokova i nie cene po kojima moe da se izvozi u zemlju u kojoj su cene domae robe vie zbog veih zahvatanja u vidu poreza i doprinosa.

2.2. Pretei dampingPolitika cena preduzea koje primenjujepretei damping moe da se posmatra u tri faze sprovoenja. U prvoj fazi se, polazei od namere da se osvoji trite, analiziraju konkurenti sa stranog trita i aktuelne cene. Vri se istraivanje trita, naroito njegova apsorpciona mo. Preduzee koje namerava da primeni damping u ovoj fazi plasira svoje proizvode po postojeim cenama i ostvaruje vee profite u odnosu na domae proizvoae. U drugoj fazi takva izvozno orijentisana preduzea primenjuju damping, tj. sniavaju cene, pa se prostor za druge uesnike na tom tritu dodatno smanjuje.U treoj fazi dolazi do daljeg sniavanja cena i to do nivoa koji je dovoljan da se pokriju dugoroni proseni trokovi. Konkurenti se povlae sa trita, dok preduzee uvoznik ovladava celim tritem ili njegovim najveim delom.

3. MOTIVI PRIMENE DAMPINGA Damping je najee deo poslovne politike, gde izvoznik svesno formira niu cenu na stranom tritu u odnosu na domae. Damping i antidamping mere se sagledavaju sa makroekonomskog stanovita kao oblast primene ekonomske politike. Sa aspekta mikroekonomije damping podrazumeva ostvarenje profita kao funkcije cilja preduzea. Izuzeci od ovog pravila su na primer dravni monopoli, neprofitna preduzea i dr. Sprovoenjem politike damping cena, preduzee tei da ostvari kratkorone ili dugorone ciljeve koji se svode na osnovni motiv ostvarenje to veeg profita. Najvie prostora za damping ima kada je izvoznik na domaem tritu monopol.

Monopol u elji da maksimizira profit smanjuje prodaju na onim tritima gde je niska elastinost tranje i manji granini prihod, a poveava prodaju tamo gde je via elastinost i vii granini prihod. Do istog rezultata se moe doi ako se na tritu gde je niska elastinost vodi politika visokih cena i suprotno, gde je visoka elastinost tranje vodi politika niskih cena.

Slika 1. Maksimizacija profita na monopolskim tritima

4. DAMPINKE CENE U MEUNARODNOJ TRGOVINIDa bi preduzee poslovalo primenom dampinkih cena, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi: Trita bi trebalo da budu meusobno odvojena, tako da ne postoji uticaj tranje sa jednog trita na ekonomska deavanja na drugom tritu. Segmentacija trita podrazumeva da postoje najmanje dva separatna trita; Na jednom od posmatranih trita preduzee ima trinu mo koja mu omoguava da podie cene bez opasnosti da ugrozi svoju poziciju; Cenovne elastinosti tranje su razliite na pojedinim tritima; Preduzee ima mogunost da kupce sa jednog trita favorizuje ili oteti voenjem politike niskih ili visokih cena.

Kao primer dampinga na meunarodnom tritu moe da se posmatra neki monopol koji prodaje svoje proizvode na domaem i stranom tritu, pri emu mogunost supstitucije njegovih proizvoda nije jednaka u oba sluaja. Na domaem tritu je izvoznik zatien od konkurenata transportnim trokovima i carinskim barijerama, a na stranom tritu, na koje on izvozi robu se susree i sa proizvoaima iz drugih zemalja. Zato je elastinost tranje u prvom sluaju manja, a u drugom vea. Ukoliko je cenovna elastinost tranje vea na stranom tritu nego na domaem, za preduzee je racionalno da iskoristi tu razliku kod odreivanja cena za domae trite i za izvoz. U tim uslovima, cene su nie na stranom tritu u odnosu na cene sa domaeg trita. Slika 2. Damping domae trite

Slika 4. Damping zajedniki grafikSlika 3. Damping strano trite

5. EKONOMSKA ANALIZA DAMPINKIH CENA5.1. Damping kao cenovna diferencijacija proizvoda izmeu razliitih tritaSa aspekta ekonomije je nevano da li se radi o svetskom ili segmentiranom nacionalnom tritu, jer je u oba sluaja bitno da je trite podeljeno tako da se na njegovim odvojenim delovima moe primeniti cenovna diferencijacija.Ukoliko je preduzee monopol bilo na domaem, bilo na stranom tritu, ono moe da vodi aktivnu politiku cena, odnosno za razliite nivoe tranje e formirati razliiti nivo cena. Ako uslovi na stranom tritu dozvoljavaju nie cene, onda se primenjuje damping.

Ekstremni primer optih uslova za cenovnu diskriminaciju poznat iz mikroekonomske analize je da e firma vriti cenovnu diskriminaciju, odnosno damping kada su prodaje na odreenom tritu osetljivije na promene cena nego na drugim tritima. U ovom sluaju vai pretpostavka da firma moe poveati izvoz bez smanjenja cena dok se marginalni prihod i cena podudaraju na izvoznom tritu. Na domaem tritu poveanje prodaje e uticati na smanjenje cena. Slika 5. Primer dampinga

5.2. Damping cena kojom se ne pokrivaju trokovi Pod pojmom damping cene kojom se ne pokrivaju trokovi smatra se formiranje cene izvoznog proizvoda kojom se ne pokrivaju trokovi proizvodnje. Prilikom analize ovih damping cena vano je utvrditi vrstu i strukturu trokova. Prema tome, razlikuju se:Cene koje su nie od prosenih trokova Cene koje su nie od graninih trokova.Razlika je u tome to proseni trokovi obuhvataju sve trokove nastale u proizvodnji, ukljuujui i fiksne trokove. Za razliku od toga granini trokovi obuhvataju samo trokove nastale proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda.

6. ANTIDAMPING POLITIKADva osnovna instrumenta antidamping politike su:Antidamping carineObavezujue formiranje cena. Prednosti obavezujueg formiranja cena za borbu protiv dampinga su smanjenje trokova antidamping postupka i otklanjanje politiki iritirajue uloge zvanine carinske politike. Pored toga, u startu se izjednaavaju uslovi prodaje robe na tritu, uvaava legitimnost domaih preduzea i potuju pravila konkurencije koja vae podjednako za sve uesnike.

6.1. Antidamping politika Svetske Trgovinske OrganizacijeReavanjem ovih problema primenom instrumenata antidamping politike trebalo bi umanjiti ili eliminisati naruavanje korektnih odnosa. Takoe bi trebalo utvrditi i pratee manifestacije primene instrumenata antidamping politike. Cilj bi bio da se ne dopusti da instrumenti antidamping politike dovedu do kontraproduktivnog efekta, tj. do pogoravanja konkurentskih uslova na tritu ili do smanjenja drutvenog blagostanja. Institucija koja je veoma vana u pogledu usaglaavanja nacionalnih spoljno-trgovinskih politika, nadzora nad sprovoenjem postignutih sporazuma i reavanja trgovinskih sporova izmeu zemalja lanica je Svetska Trgovinska Organizacija (WTO).

Polazei od injenice da se praktino sa poetkom meunarodne trgovine javlja damping kao ne-fer trgovina, ve poetkom 20. veka se preduzimaju mere za njegovo spreavanje. Tako je 1904. godine u Kanadi, prema odredbi akta o carinskim tarifama, lan 19, predviena kaznena carina za robu koja se uvozi ispod uobiajene cene. Posle drugog svetskog rata napori za ureivanjem trgovine u meunarodnim ekonomskim odnosima doveli su do donoenja Opteg ugovora o trgovini i carinama (GATT), potpisanog 1948. godine.1976. godine se donosi Antidamping kodeks koji ustanovljava mere koje se preduzimaju kod postojanja teta prouzrokovanih dampingom. 1994. godine u novom Antidamping kodeksu GATT dalje se preciziraju postupci, naroito u vezi sa rokovima.

Kodeks GATT iz 1994. godine danas slui kao osnova za regulisanje ove oblasti u svim zemljama. Njime su regulisani uslovi primene carina zbog spreavanja teta u domaoj privredi. Osim dampinga potrebno je dokazati postojanje tih teta.

6.2. Antidamping politika EUNa osnovu lana 113 Ugovora Evropske Zajednice od 1957. godine, antidamping politika je deo zajednike trgovinske politike zemalja lanica. Sprovoenje evropske antidamping politike je u nadlenosti Komisije EU, koju Savet ministara ovlauje, prema osnovnom aktu EU, za sprovoenje mera u ovoj oblasti.Antidamping politika EU je zasnovana na meunarodnoj diskriminaciji cenama.

Antidamping politika EU predstavlja kombinaciju mera i postupaka koje primenjuju nadlene institucije da bi omoguile slobodu i transparentnost ekonomskih transakcija. Skupa sa ostalim segmentima ekonomske politike ostvaruju se globalni ciljevi zajednikog trita visok stepen funkcionalnosti uz otvorenost i konkurentnost.

Predlog za pokretanje antidamping postupka moe podneti svako fiziko ili pravno lice u ime privredne grane koja se osea oteenom delovanjem dampinga. Za zasnivanje postupka potrebno je da zahtev bude upotpunjen potrebnim dokazima o navedenim posledicama.

Najvei broj pokrenutih procedura se odnosi na proizvode iz Kine, Rusije, Tajvana, Indije, Junoafrike Republike, Japana. U toku 2000. godine pokrenute su dve antidamping procedure prema preduzeima iz Srbije i Crne Gore. Nai proizvoai nisu kanjeni zbog malog uea na tritu Evropske Unije.

Tabela 2. Antidamping procedure Evropske Unije protiv jugoslovenskih preduzea u toku 2000. godine

7. ZAKLJUAKDampinke cene se negativno reflektuju na privredu, trite, konkurenciju, a naroito na potroae, koji su sr svakog drutva.Reenje za dampinke cene treba traiti u jasno definisanoj ekonomskoj politici, u okviru koje moraju biti utvrene mere antidamping politike. Sprovoenje antidamping politike bi samim tim znaajno doprinelo ureenju nacionalnih i meunarodnih ekonomskih odnosa, slobodnoj konkurenciji, otvaranju trita i njihovoj transparentnosti, drutvenom blagostanju i veoj vrednosti za potroae.

Hvala!