M

o`da vas i

mla|e i

starije ovo

“Hajde da se volimo”

Podse}a na Brene

Nacinale i onoj njen

film sa velikom

gledano{}u. Skoro da

ste “u sridu”, kako bi

rekli sinjski alkari.

Huka, buka,

halabuka, zurle, i daire

i Zakon je pro{ao!

Nacionale. Zakon o javnom

informisanju (Va{em osnovnom

ljudskom pravu na informisanje) i

medijima. Ne znam samo da li se

aktuelni, resorni minisatar vratio

sa Atosa, u vreme glasanja,

oka|en i umiren molitvom mudrih

staraca, ili je ne daj Bo`e i tamo

“uvodio red”!?

Dakle, pro{ao je! Zakon.

Za jedne sav “ugizdan” ba{ po

evropskim standardima, za druge

drakonski, a, za neke tre}e, li~no

krojen, taman po meri njihovih

ukusa, ili mo`da, za “vi{eli~ni”

ali, ipak li~ni ukus. Kako god,

kad je re~ o ukusima, davno je

usvojena konvencija me|’ pristo-

jnim svetom -“O ukusima ne

vredi raspravljati” (De gustibus

non disputandum est).

Posebno ne, u krajnje

neukusnoj simulaciji demokratije

oli~ene u tranzicionim mukama

ravnim poro|ajnim. Rodilo se,

valja ga ljuljati! Ili…

@ivimo u globalnom ropstvu, a ne

selu, jer je ta, ako Vam se tako

svi|a, metafora, ili sociolo{ka

odrednica, pojam ”globalno selo”

grubo instrumentalizovan, stilski

sasvim nedotupav izraz, ma,

kukavi~ije jaje sociolo{ke i uop{te

dru{tvene lingvistike i semantike.

Jezika, kao sredstva komunikacije

osnovnog, bazi~nog. “Ne mere”

bez njega, jezika. Pre }e biti, da je

to namerno nametana mantra sa

jasnim ciljem da se selo kao ~isti,

kristalni antipod globalnom, deva-

stira. Bez odrednice kad je re~ o

Selu, belgisjskom, danskom, {vaj-

carskom ili srpskom! Da smo

odmah jasni i na ~istu (terenu)!

Jer, selo, ponavljam bilo

koje, i bilo gde, po definiciji, jo{

vi{e tradiciji, je mala dru{tvena

zajednica, ~vrstih me|usobnih

uslovljenosti, odnosa, veza, jasnih

pravila i malo za{to ne, hermeti~na,

zatvorena. Mo`da je tu “kamen

mudrosti” savremenih jezikoslovaca

koji to nisu, zapravo uop{te. Sela,

ah, ona su, ma gde da su ponavl-

jam “transparentna” bila i pre

domi{ljatih nam gore pomenutih

jezikoslovaca, koji to

nisu, kao jo{ jedne u

nizu novih mantri,

bolnog neukusa. Na-

ravno, govorim o

maniru da svako zna

sve, o svakome, u

svakom trenutku!

Naro~ito one tajne, po

pravilu ru`ne. Da bi

“transparentnost “ bila

lep{a i opravdanija.

Kako god sela su bila,

i gle ~uda jo{ su poprili~no ure|ene

zajednice “`ive}ih” ljudi. Zato me

ljuti uporno vi{edecenijsko namerno

poku{avanje devastacije sela. Pa, po

svaku cenu sve i da nikako ne

mo`e biti globalno.

Bolje bi bilo da se

ostave sela, ma gde ona

bila, u Belgiji, Da-

nskoj, [vajcarskoj

i posebno,

Srbiji. Opa!

(sic) nije li

to govor

pretnje

sa ja-

snom naznakom i inklinacijom ka

govoru mr`nje?

No, sad, za sad, selo se

uspe{no, za razliku od drugih i

nas, brani od nakazne globalizaci-

je, od globalne hipokrizije i svega

{to se sa tim muljem domuljava

pod pla{tom “svetsko a, na{e”.

Kako se brani, pita}e se mo`da

neko? Lepo, niko ne hrani selo,

niko ne obla~i seljane, niko ih ne

brani, ne daje im pozajmice, da bi

slugeranski i horski aminovali

onima kojima su du`ni. Eto,

odbrane, nikome nisu du`ni, a

njima mnogi jesu, i tek }e biti.

Evo, ve} je jesen! Nisu du`ni, kao

“mi”, recimo. Otkud onda pojam

globalno selo? Mislim ne{to, sa

velikim stepenom obavezne

gre{ke, da su tome kumovali, ono

fascinirani beski~menjaci koji

stide}i se svojih sela, savijali

ki~me ljube}i skute ranije

pristiglim svojtama i pristajali na

sve i sva{ta. Brate! Brate!

Ovima najnovijima mudro bi bilo

da se na~isto “ostave” sela i nje-

gove nasilne globalizacije. Jer, to

im za dugo u to sam uverena,

ne}e pro}i. Kao recimo, Zakon o

medijima!!!

Galamili novinari i neka

esnafska udru`enja, misija

OEBS-a, delikatno i veoma

decentno, u svom do perfekcije

izvedenom maniru pru`ala je tihu

pomo}, a ketmanski, {ahovski

mudro, brzo i sa malo poteza

politi~ki ipak pre}utno “dunula

vetar u le|a” novom Zakonu.

I {ta sada? Pote}i }e med

i mleko iz usta i pera novinarskih.

Ponavljam, da se prisetite, pre

nekih nedelja unazad, pisala sam o

samo nekolicini koji su mislili i

dakle, postojali u novinarstvu!

Dakle jesu novinari.

Me|utim, armija onih

koja se tako, “novinarski ose}a” i

po toj ili na toj osnovi zasniva

svoje bivstvovanje i nov~ane pri-

hode, su zapravo nemi aklama-

tori, Halabukam muak u nevolja.

Muk. Mu~i}e nas jo{ neko

vreme, a, onda na novi li~ni stav

i ukus, “Jovo nanovo”.

Samo sumnjam, malo ali

sasvim dovoljno, “svoje” su

upla{ili, tesno im ga u Skup{tini,

jedva, ali skrojili, one “`ure”,

mislim na tabloide, svakako nisu.

Samo ih gledajte, i njih i

zakononamernike!!!!

Zato {to su ovi “`uti” sra~unali

domet svoje pljuva~ine, koliko da

dobace, koliko }e to platiti i

koliko isto na tome zaraditi. Po

principu, zna{ me, znam te,

znamo se (dodajem ja).

Dakle, mnogo buke ni

oko ~ega, [ekspirovski zvu~i, ali

i kraj }e biti takav ”Biti il’ ne

biti”.

Jednog dana, kad ipak svi

za}ute, i kad novine koje izlaze

budu li~ile na Alisu u zemlji ~uda,

ili Carevo novo odelo (Mango,

Zara, Armani), a sa televizijskih

ekrana budu mucale, grcale i stils-

ki i zanatski {tucale “posestrime i

bra}a”, samo seke cice i cicani,

{lja{te}i svojim glupostima vi{e

nego {ljokastim izgledom. Prvo }e

pripasti muka, upravo zakonamer-

nicima. A, do tada mo`e da se

desi, da i ovi, koji nikad nisu }utali

jer, “nije novinarski }utati”, bar

kad ~injenice govore, za}ute. Od

stida zbog sopstvenih zabluda i

verovanja u profesiju.

Hm, onda, do}i }e drugi, neki

drugi zakononamernici i zlon-

amernici, harmoni~no i logi~no

“upareni” da jedni druge

obezbe|uju… I onda opet, ka`em

“opet Jovo, na novo”…

Ajde, bre, (ovo bre, je

nepotrban prostakluk, ali molim

uzmite ga kao li~ni nedozvoljeni,

ali li~ni ukus, a o ukusima rekos-

mo….), ajde bre, ponavljam da

jednom za navek za}utimo. Ali

zauvek!!!

I, pazite, na

govor mr`nje. Ko o

njemu, kad, sa

kakvim ciljem,

u kojoj

prilici (u

v reme

s t u -

panja na snagu sramnog zakona o

javnom informisanju ) i sa

kakvom utemeljeno{}u govori. Sa

kojom autenti~no{}u se “oni

ose}aju”. Kako defini{u govor

mr`nje i koga sa pravom proziva-

ju, i kad su prozvani mrzitelji {ta

se dalje sa njima de{ava!?

Prostote se molim Vas

jasno klonite, jer se ona tako jasno

u svoj svojoj prostoti prepoznaje i

gizda upravo prostotom. Nju bez

sumnje proka`ite i kaznite je, kao

mo`ete gnu{anjem, neodazivom, a

dr`ava kako mora. Hajde da ljubav

i pristojnost branimo ljubavlju i

pristojno{}u a, ne ve} izan|alom

tezom o govoru mr`nje. Hej, pa ta

je rupa na saksiji odavno na|ena..

A, o Principima?

Njih, iako smo ih davno

pogazili, boje}i se svega, sva~ega

i svakoga, naro~ito, ba{ ove

nedelje (kad stupa sramni zakon

omerte) GOVORA MR@NJE,

ugledajmo se na tako olako i nez-

nala~ki provincijalno pozivaju}i

se na “priorate” sedme sile BBC,

CNN, CBC itd, razne (ne) zav-

isne, (ne) samostalne produkcije.

Hajde da se kobajagi

volimo. Mo`da nam manje te{ko

bude, ka`em mo`da, ali nisam sig-

urna. Bar ne za sebe, a ovo je ipak

kolumna. De gustibus non….

11

D A M I N G A M B I T

Pi{e:

Ru`ica

Z. N. Stojkovi}

Oktobar 2009.

”HAJDE DA SE VOLIMO”

JER NIJE NOVINARSKI ]UTATI

12 Oktobar 2009.

Tradicionalni piknik, Lake Forest - Serb Fest, na imanju na{e crkve Sveti Vasilije Ostro{ki

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Sa premijere filma SERBIAN SCARS u ^ikagu, re`iser Bren Haf,

scenarista i glavni glumac Vladimir Raji~i} i glumica Biljana Mi{i}

Generalni konzul RS Desko Nikitovi} sa na{im

inovatorom, gospodinom Selakom na prijemu u

Konzulatu povodom 130. godi{njice rodjenja

na{eg nau~nika Milutina Milankovi}a

Prevodi i overavanje

dokumenata sa srpskog

na engleski

i sa engleskog

na srpski jezik.

Pozovite

“Ogledalo”

773.744.0373

Dodi Milenkovi} sa prof. doktorom

Miodragom Radulova~kimOsoblje knji`are Bubamara na pikniku kod manastira N. Gra~anica

Doma}ini piknika - osoblje crkve Sveti Nikola

Osve{tan spomenik

generalu Dra`i

Mihailovi}u kod

manastira

N. Gra~anica

u ^ikagu

Doma}i mle~ni proizvodi gospo|e Nine Isakovi}

Sa premijere filma Srpski o`iljci gen. konzul RS D. Nikitovi} sa

vlasnicima City Fresh Marketa, bra}om Kova~evi}em i dr Bulatovi}em

13

B I Z N I S

Oktobar 2009.

N A [ A T A L E N T O V A N A D E C A

Oktobar 2009.14

P

etar Janji} je ro|en 24.05.1994.

godine u Beogradu. Kartingom se bavi

od 2004. godine, kada je u~estvovao u

[ampionatu SCG u klasi I (7-10 godina) i na

kraju sezone zavr{io na 7. mestu, iako je pro-

pustio prvu trku, koja je vo`ena u Novom

Sadu. Na [ampionatu 2005. godine u SCG

zauzeo je 3. mesto u Klasi II. Na`alost 2006.

[ampionat Srbije nije odr`an, a na kup trci

koja je odr`ana iste godine Petar pobe|uje u

svom prvom nastupu u klasi ICA-JUNIOR.

Naredne godine u [ampionatu Srbije osvojio

je [ampionsku titulu, tako da }e ostati

zabele`en kao PRVI [AMPION SRBIJE U

KLASI ICA-JUNIOR. I najzad 2008. kruna

svega, 2 mesto na BALKANSKOM KUP-u,

malo je nedostajalo da ostane zabele`en kao

prvi pobednik prvog zvani~nog Balkanskog

kupa u kartingu. Osvajanjem 3. mesta na

SEEK Zone 2008. godine, ostvario je pravo

u~e{}a na Svetskom kupu 2009 u klasi KF3.

Poziv je stigao, ali zbog nedostatka finansi-

jskih sredstava nije mogao da se prijavi za

tu presti`nu trku.

Za ovaj veli-

ki uspeh bilo je

neophodno biti disci-

plinovan, redovno je

trenirao, vodio ra~una

o ishrani i uspeo je da

smr{a 20 kg. Osim

ova dva {ampionata,

u~estvovao je i u

O T V O R E N O M

KARTING [AMPI-

ONATU Makedonije

za 2008. godinu u

kome je zavr{io na 2

mestu iza Riste

Vukova, koji je i {ampion SEEK zone.

Zbog materijalne situacije propus-

tio je prva dva trka~ka vikenda SEEK Zone

2009. a samim tim i SEEK zonski {ampi-

onat Evrope ove godine.

Od 24. maja, ove godine kada je

napunio 15 godina, Petar je promenio

klasu, KF2 (Karting Formula 2). Pored toga

potrebna su sredstva za putovanja, rezervne

delove i gume bez kojih nema treninga niti

dobrih priprema, ka`u Petrovi roditelji.

“Koristimo ovu priliku da uputi-

mo molbu, svim patriotama u dijaspori

koji vole Auto sport, da shodno svojim

mogu}nostima pomognu takmi~aru u

poku{aju da se posle Balkanskog kupa i

Jugoisto~ne zone, oproba i na Evropskoj

sceni, a mo`da i svetskoj, na kojoj brani

boje Srbije, uplatom klubu

A.K.K.”WLS Racing team”

u PIRAEUS Banaci

na ra~un br.: 125-1749538-58”

- Do ovih uspeha do{ao je zah-

valjuju}i pomo}i prijatelja i porodice koji su

finansijski pomogli da Petar Janji} stigne do

ovih rezultata. Bez pomo}i on ove godine

ne}e biti u mogu}nosti da u~estvuje na

takmi~enjima. Do sada je Petar u~estvovao

samo u doma}em [ampionatu Srbije u klasi

ICA-JUNIOR i na svim trkama ostvario

ubedljive pobede, dok je na tradicionalnoj

trci AUTOKOMERC 2009. pobedio, osta-

viv{i ostale takmi~are za ceo krug, ka`e nje-

gova majka Vesna.

PETAR JANJI]

VI[ESTRUKI PRVAK

U KARTINGU

O

smogodi{nja devoj~ica srpskog

porekla Sara Vu~i} iz ^ikaga

imala je sre}e da u~estvuje na

izboru “National Miss America”. Izmedju

64 kandidatkinja njenog uzrasta (od 6 do 9

godina) Sara je uspe{no pro{la dva kruga.

Rodjena 13. aprila 2001. i o~igledno je da

su mama Mira i tata Dejan Vu~i} veoma

rano po~eli da razvijaju njen talenat i

sklonosti ka umetnosti. Tako, danas ova

lepa i pametna devoj~ica odli~no slika i ve}

koristi ulje na platnu. Muzikalnost izra`ava

lepim pevanjem i odli~nom igrom baleta.

Ina~e, Sara je sa 4 godine po~ela

da pohadja {kolu baleta, a sa 5 godina

umetni~ku {kolu crtanja, ka`e za Ogledalo

mama Mira. Sarina soba je ve} sada puna

trofeja, koje je dobila kao u~enik generaci-

je prvog i drugog razreda osnovne {kole

Mc Pherson u ^ikagu.

Ove godine tokom nastupa u

{kolskoj dvorani pevaju}i pesmu “Lets

dance” zapazili su je predstavnici

“National America Miss” Peagant, tima i

pozvali je da bude deo ~uvenog medjunar-

odnog izbora za Miss Amerika. Tako je u

junu ove godine pro{la prvi krug izbora, a

u julu drugi da bi 6. septembra 2009 u St.

Charlsu, IL, u prelepom Hotelu “Phesant

Run Resort” u~estvovala u izboru “State

Finalist”. Izmedju 64 kandidata u njenoj

kategoriji iz celog Ilinoisa, uzrasta od 6 do

9 godina, Sara je prve ve~eri dobila dva

trofeja: “Najbolji u~esnik” i “State

Finalist”. Ovo je Sarino prvo u~e{}e na

takmi~enju ovakve vrste i ujedno jedno

veliko iskustvo za osmogodi{nju devoj~icu.

Ko zna mo`da je ovo uzlazni put ka

velikom uspehu ove devoj~ice srpskog

porekla, koja }e mo`da jednog dana biti na

samom vrhu, pokazuju}i lepotu i duh

Srpskog naroda!

Po`elimo joj puno sre}e.

SARA NA

IZBORU ZA MISS

AMERIKE 2009.

PETAR JANJI]

DO[LO JE VREME DA VRATITE

SVOJU IMOVINU ODUZETU

U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI I

NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA

KOMPANIJA ZA KONSULTACIJE

PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCT

SARA VU^I]

Sara Vu~i} sa mamom Mirom i tatom Dejanom

15

P O R U K E

Oktobar 2009.

Za va{ novi izgled i novi imid` preporu~ujemo Le French Twist

Sigurno }ete biti zadovoljni kreacijom frizure

i svojim novim izgledom.

Pored odli~nog servisa

La French Twist vam nudi:

- Najkvalitetnije nema~ke boje, koje }e osve`iti

va{e lice i dati prirodan sjaj va{oj kosi.

- Dogradjivanje kose u raznim nijansama.

- [minka.

- A za specijalne prilike Kompletan servis za va{ sve~ani izgled.

LE FRENCH TWIST

Tel 847.965.9003

Pozovite jo{ danas i uverite se

u kvalitetan rad tima

LE FRENCH TWIST-a

Pomenite Ogledalo i dobi}ete

specijalan popust 20%

do kraja oktobra.

Na novoj lokaciji u novom izdanju!

814 Civic Center Dr. Niles

Raskrsnica Oacton i Waukeegan ulica

D U H O V N E P O R U K E

16 Oktobar 2009.

L

judska patnja je jedna od najte`ih stvari za

razumevanje; posebno kada poga|a one koji to naj-

manje zaslu`uju. Nije te{ko prihvatiti patnju

razmetljivih bezbo`nika, zato {to smatramo da ih sti`u

zaslu`ene kazne zbog njihovog greha. Koliko ~esto ste

~uli ljude da ka`u: „Dobio je ono {to je zaslu`io. Stigla

ga je kona~no pravda.“ [ta kazati u suprotnom slu~aju?

Pre par godina, nazvao me je jedan od mojih kole-

ga. [okirao me je onim {to mi je saop{tio. Na{a zajedni~ka

prijateljica i koleginica, koja je i{la u crkvu gde je on slu`io

kao sve{tenik, umrla je na poro|aju. Imala je dva de~aka, i

kada se pora|ala sa tre}im detetom, }erkicom, desila se

tragedija.

Nedugo posle toga, mla|i ~ovek, u svojim ~etrde-

setim, o`enjen, sa divnim planovima za budu}nost,

anga`ovan u crkvi i predan Bogu, umire iznenada od

mo`danog udara.

Tog leta, mladi} u kasnim dvadesetim, komu-

nikativan, kreativan, voljen od ve}ine ljudi koji su ga poz-

navali, umire od meningitisa.

Imao sam priliku da kao sve{tenik i prijatelj tih

osoba govorim na sve tri sahrane, nemo se pitaju}i: „Za{to

Bo`e?“

Krajem septembra, u Beogradu, sahranio sam

Bogu posve}enu i vernu `enu, majku troje dece koje je

izvela na put po{tenja i vernosti Bogu. Koja je umrla hil-

jadama kilometara daleko od njih, mu~e}i se sa neizle~ivim

rakom.

Mo`emo re|ati primere. One koje smo ~uli od

drugih, ili one koji se de{avaju u na{oj blizini, nama ili nama

dragim ljudima. Ljudima za koje znamo da ne zaslu`uju tako

ne{to, ljudima koji su predani i posve}eni Bogu, ljudima koji

slu`e Bogu, porodici, bli`njima...

Veoma je te{ko to razumeti i prihvatiti, posebno

kada vidimo toliko zlih ljudi koji napreduju, i ni{ta im se

tako lo{e ne de{ava.

Ove navedene situacije, kao i mnoge druge

dovode nas u zbunjenost, bes, pa ~ak i sumnju, kada je u

pitanju Bo`ja dobrota. Mogli bismo po~eti da sumnjamo u

vrednost `ivota sa Bogom. Mo`emo da se pitamo: „Da li

je `ivot fer?“ Kada postavimo to pitanje, mi ne postavl-

jamo filozofsko pitanje o prirodi `ivota, nego teolo{ko

pitanje koje se bavi Bo`jom prirodom.

^itaju}i Bibliju, mi shvatamo da Bog postoji, da

On ima stvari pod kontrolom, i da je dobar. Ako Bog dr`i

sve pod kontrolom i ako je dobar, za{to onda mi koji Ga

takvim prihvatamo, do`ivljavamo lo{a iskustva u `ivotu?

Izgleda da se dobre stvari ~e{}e de{avaju lo{im ljudima,

dok se lo{e stvari de{avaju dobrim ljudima. „Ako je Bog

dobar, za{to `ivot nije fer?“

Autor 73 psalma zvao se Asaf. On je bio Levit,

duhovni vo|a peva~a u hramu. Njegovo prisustvo je

itekako bilo neophodno u Hramu. I u po~etku svog psalma

Asaf se izja{njava kao vernik, i kao onaj koji veruje u

Bo`ju dobrotu („Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su

~ista srca“ st. 1). Ali od 2 stiha i nadalje, mi vidimo da

Asaf nije uvek imao toliko veliko poverenje. Zadivljen sam

njegovom iskreno{}u.

Asaf nam ka`e u Psalmu 73 da je imao istu sum-

nju, dilemu i pitanja o Bo`joj dobroti, o `ivotu koji je

nepo{ten, i dovodi u pitanje vrednost slu`be Bogu, sve ono

sa ~ime se i mi suo~avamo.

Njegova zaprepa{}enost je rezultat dva problema:

prvi je teolo{ki, a drugi je li~ni. Prva dilema dolazi od toga

da je Bog obe}ao da }e blagosloviti pravedne, a da }e

prokleti bezbo`nike. Druga dilema je od Asafove li~ne

borbe sa zavi{}u zbog `ivotnog stila bezbo`nika. Sre}om,

on ka`e: „A noge moje umalo ne za|o{e, umalo ne pop-

uznu{e stopala moja.“ st. 2. On ka`e: „Skoro sam izgubio

veru. Zamalo da napustim Boga. Moja vera nije uvek bila

jaka. Umalo da posumnjam u Njegovu dobrotu.“

Asafu se sve ovo de{ava jer posmatra stvari iz

ljudske perspektive. Do kraja psalma }emo videti da u

stvari sve zavisi iz koje per-

spektive posmatramo prob-

lem.

Ted Tarner, osniva~

i vlasnik CNN, uspe{an

biznismen, milijarder ali i

poznati kriti~ar hri{}anstva,

jednom je izjavio: „Hri{}anst-

vo za gubitnike.“ Kako je on

postao anti-hri{}anin? Kao

tinejd`er, `eleo je da postane

misionar, ali je izgubio svoju

veru kada je njegova mla|a

sestra, Mary Jane, izgubila

imuni sistem i zbog toga

umrla. „Mislio sam da je Bog ljubav i da je dovoljno mo}an

i nisam mogao da razumem kako je neko tako nevin, kao

{to je bila moja sestra, morao tako da pati i umre.“

Ako posmatramo na{e probleme iz ljudske per-

spektive, dovodimo sebe na klizav teren.

\avo upotrebljava strategiju izvrtanja i odbaci-

vanja Bo`je dobrote, tako da nas dovede u poziciju da

posumnjamo i odbacimo Boga. Ako se na|emo na

ovakvom terenu, moramo da budemo veoma pa`ljivi jer

sumnja u Bo`ju pravednost mo`e nas odvesti daleko od

Boga.

Iz ljudske perspektive mi vidimo napredak i mir

bezbo`nika. Spurd`on je kazao da „oni koji zaslu`uju

najvru}u vatru pakla ~esto dobiju najtoplije gnezdo.“

Veoma ~esto u na{em `ivotu mo`emo da vidimo kako

bezbo`ni u`ivaju dug `ivot, umiru na miru u snu, dok oni

koji verno slu`e Bogu umiru mladi, u patnji i bolu. Veoma

je te{ko to pomiriti sa dobrim i suverenim Bogom. U stvari

nemogu}e je to pomiriti kada posmatramo bezbo`nike iz

ljudske perspektive.

I zato je va`no zapamtiti da je ljudska perspek-

tiva samo deli} cele slike.

Bezbo`nici, kako ih vidi Asaf, napreduju, ne

mu~e se na svojim poslovima, oni su oholi, obesni, pod-

gojeni, podsmeva~i, pakosni, hule na Boga i na njegova

dela, i pored svega toga su sre}ni i umno`avaju bogatstvo.

To su sve razlozi zbog kojih je Asaf umalo zalutao i pao

(od 2-12 stiha).

A zatim dolazi opis onih koji se trude da `ive sa

Bogom, da `ive pravedno i ~istog srca (od 13-16 stiha).

„Zar dakle uzalud ~istim srce svoje, i umivam beza-

zleno{}u ruke svoje. Dopadam rana svaki dan, i muke

svako jutro? I tako stadoh razmi{ljati da bih ovo razumeo,

ali to be{e te{ko u o~ima mojim.“

A

onda se kompletna situacija promenila, zato {to je

Asaf promenio perspektivu: „Dok najposle u|oh u

svetinju Bo`iju, i doznah kraj njihov

(bezbo`nika)“ st. 17. On se sklonio sa klizavog i nesig-

urnog terena sumnje i ljudskog pogleda na probleme. Asaf

je odabrao najsigurnije mesto – Svetinju Bo`ju, ili Bo`ju

prisutnost.

Ovde je pouka svima nama – kada smo u sum-

nji, strahu, pitanjima, nesigurnostima, potra`imo najsigurni-

je mesto u ovom Svemiru – Bo`ju prisutnost, Bo`ju

Svetinju.

Ovo nas jo{ pou~ava da ne donosimo sud ako

nemamo potpunu sliku o ne~emu, a dobi}emo potpunu

sliku samo ako pogledamo iz Bo`je perspektive kao {to je

i Asaf u~inio.

Nebeska perspektiva problema vodi nas ka veri u

Bo`ju dobrotu i pravednost zato {to on vidi bezbo`nike

uni{tene, a pravednike nagra|ene. Ono {to bi nas trebalo

da interesuje je na{e kona~no odredi{te – a to je ve~nost,

Nova Zemlja i Novo Nebo. Kona~no odredi{te bezbo`nika

je ve~na propast.

Isus je kazao: „Jer kakva je korist ~oveku ako

sav svet dobije a du{i svojoj naudi?“ Matej 16:26.

Ve~nost je ono {to je va`no.

A

saf vi{e nije na klizavom terenu, me|utim, oni

koji su do skoro iz ljudske perspektive izgledali

sigurno, mirno i bogato, oni su u stvari na kliza-

vom terenu, oni }e oti}i u propast, u pogibiju, nesta}e ih

za~as. Oni su samo na korak od propasti, jedan udisaj do

smrti, jer sud nad njima dolazi. Do}i }e iznenada i bi}e

potpun: „Ta na klizavom mestu postavio si ih, i baca{ ih

u propast! Kako za ~as propadaju i ginu...“ (od 18-20

stiha).

Asafova vera je obnovljena jer je promenio

pogled na problem, promenio je perspektivu. On sada

razume da je na kraju ipak sve izmereno i pravedno dodel-

jeno.

Asaf priznaje da je bio nerazuman dok je posma-

trao stvari iz ljudske perspektive. Bio je kao `ivotinja koja

nema mogu}nost da gleda unapred, nego koja misli samo

o sada{njoj situaciji (stihovi 21-22). Pobo`ni ljudi su u

nezamislivo ve}oj razmeri bogatiji od bezbo`nika. Oni

imaju Bo`ansku prisutnost, Bo`ansku za{titu, i Bo`ansko

vo|stvo: „Ali sam svagda kod tebe, ti me dr`i{ za desnu

ruku. Po svojoj volji vodi{ me, i posle }e{ me odvesti u

slavu“ st. 23-24.

Za na{u utehu, nije Asafov psalam jedino mesto

u Bibliji koje obja{njava ovu dilemu i ponavlja Bo`ansko

obe}anje. Ima ih jo{ dosta u manjem ili ve}em izdanju.

Cela Knjiga o Jovu bavi se pitanjem patnje i stradanja u

`ivotu onih koji su na Bo`joj strani. Psalam 37 jo{ op{irni-

je od Asafovog psalma nam daje perspektivu onoga {ta }e

se dogoditi sa bezbo`nicima...

„Nemoj se `estiti gledaju}i nevaljale, nemoj

zavideti onima koji ~ine bezakonje. Jer se kao trava brzo

kose, i kao zeleno bilje venu. Uzdaj se u Gospoda i tvori

dobro; `ivi na zemlji i hrani istinu. Te{i se Gospodom, i

u~ini}e ti {to ti srce `eli.“ Ps. 37:1-4.

Bog vodi one koji ga slede, one koji su mu pok-

lonili svoje poverenje. On ih vodi kao pastir svoje stado, kao

roditelj svoju decu. Bog je pravedan i one koji ga veruju On

blagosilja, i oni nisu sami ni u ~asovima nevolje i patnje...

Bog zna. On zna sve o nama, On zna pro{lost, sada{njost i

budu}nost. On zna {ta je najbolje za nas, pa i za na{e bli`nje,

On zna kad je na{e vreme da odemo, On `eli da nas sa~uva

za ve~nost.

„Pravednik mre, i niko ne mari; i pobo`ni se

ljudi uzimaju, a niko se ne se}a da se pred zlo uzima

pravednik. Dolazi mir i po~iva na postelji svojoj ko god

hodi pravim putem.“ Isaija 57:1.2.

„Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla

utvrdite. Recite onima kojima se srce upla{ilo: ohrabrite se,

ne bojte se; evo Boga va{ega; osveta ide, plata Bo`ija, sam

ide, i spa{}e vas.“ Isaija 35:3.4.

Oni koji se bave tr~anjem znaju da je va`na cela

trka, ali je zavr{nica najva`nija. Kona~no odredi{te na

kraju je veoma jasno. I Asaf je to shvatio. Njemu niko i

ni{ta vi{e nije potrebno na ovoj zemlji ako ima Gospoda

na svojoj strani („Koga imam na nebu? I s tobom ni~ega

ne}u na zemlji.“ Psalam 73:25). On shvata kona~ni kraj

bezbo`nika, ali i nagradu pravednika.

Njegov protest izra`en u po~etku psalma, pretvara

se u proslavljanje kako se kraj psalma pribli`ava: „A meni

je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda pola`em nadanje

svoje, i kaziva}u ~udesa tvoja.“ Ps. 73:28. Njegova situaci-

ja se nije promenila, ali se promenila njegova perspektiva

koja je preokrenula njegove sumnje i strahove o Bo`joj

dobroti i pravednosti. Perspektiva menja sve.

Biblijski Institut „Stazama Nade“ organizuje

KONCERT DUHOVNE MUZIKE

Oktobar 31. 2009 u 7:00 pm

Hor „Stazama Nade“ sa gostima

U sve~anoj dvorani Hri{}anske Adventisti~ke Crkve

5608 N. Pulaski Rd. Chicago, IL 60646

Tel: 847-848-4058

Pi{e:

Milenko Tanurd`i}

AAKKOO JJEE BBOOGG DDOOBBAARR,, ZZAA[[TTOO @@IIIVVOOTT NNII JJEE FFEERR??

B I Z N I S

17Oktobar 2009.

B I Z N I S

18 Oktobar 2009.

B I O G R A F I J E

19

B

untovan i hrabar, narodni tribun,

jak na peru, pisac i pesnik Bosne,

njenog ropstva i stradanja, ali i

njene borbe za slobodu. Zamislite ceo `ivot

posve}en borbi za oslobo|enje naroda.

Takav je `ivot imao Petar Ko~i}. Zbog

istorijskih neprilika s kraja pro{log i

po~etkom ovog veka nije imao sre}e da u

slobodi radi i stvara.

Svakog trenutka pred sobom je

imao samo jednu misao – narod.

^ak i u bezazlenim situacijama

kao {to je no}enje u Prijedoru, popuni}e

prijavni list u hotelu ovako:

Otkud dolazi i s kim:

Iz Banjaluke, bez `andarma.

Kuda putuje: U Pariz.

Putne isprave: Turska teskera.

Dan odlaska: Kad ja ho}u.

Petar Ko~i} rodio se 29. juna

1877. u selu Stri~i}ima, na planinskoj viso-

ravni koja se prostire izme|u reka Vrbasa

i Sane i Banjaluke i Jajca. Majka Mara

umire po ro|enju drugog sina, a otac Jovan

odlazi u manastir. U o~evom manastiru –

Gomionici, Petar je po~eo sa u~enjem prvih

slova, a osnovnu {kolu je nastavio dalje u

Banjaluci. Gimnaziju je u~io u Sarajevu, ali

je ~etvrti razred morao da napusti, zbog

jedne pesme koju je tra`io u nekoj kafani

da mu sviraju. Petar potom odlazi u

Beograd. Nalazi veliko odu{evljenje {to je

u slobodnoj zemlji. Po ~itav dan luta ulica-

ma. Sirotog |aka mu~e razne neprilike, pre

svega nov~ane zbog kojih je ~esto gladan.

Po svr{etku mature i letnjih ferija

provedenih u zavi~aju, Petar Ko~i} odlazi

na studije u Be~. Studira filozofiju i nas-

tavlja da se mu~i. Ravno pola meseca nema

ni komad hleba, smrzava se u ledenoj sobi-

ci, ulicama {eta u pohabanoj pelerini, ali ne

odustaje od svog puta.

Krajem 1902. pojavila se u

knji`arama prva knjiga Ko~i}evih

pripovedaka “S planine i ispod planine”.

Godine 1904. evo i druge njegove

knjige istog naslova, u kojoj je, pored

ostalih pri~a i “Jazavac pred sudom.”

A ve} 1905. izlazi i tre}a zbirka

pripovedaka istog imena kao prethodne dve.

Jovan Skerli}, ~ije se mi{ljenje

vrlo uva`ava, u javnosti iznosi dobre kri-

tike o Ko~i}evom stvarala{tvu.

Filozofiju je izu~io i vra}a se u

Banjaluku.

Jednog junskog

popodneva susre}e crno-

kosu devojku vatrenih

o~iju. Raspituje se i saz-

naje da je to Milka

Vukmanovi}, iz kom{i-

jske ku}e. U predve~erje

su se i upoznali, a ve}

sutradan je napisao Milki

i prvo pismo. Stavio ga je

u knjigu pesama Branka

Radi~evi}a i poslao ga po

zajedni~koj prijateljici.

Da. Zaljubio se

Petar u Milku. Zbog nje

mu no}i prolaze u nespa-

vanju, ali se ne usu|uje

da zatra`i njenu ruku.

Kora~ao je trnovitim i opasnim stazama u

svojoj borbi za slobodu. Da li sme pored

svog da dovede u opasnost jo{ jedan `ivot?

Ipak, ljubav je ja~a od svega. Re{io

je da je upozna sa svojim planovima i sa

svojom budu}no{}u, pa neka ona odlu~i...

Milka se ne dvoumi. U skrivenim

`eljama, ona je izabrala njega. Sa njim }e

i u vatru i u vodu.

Ven~ali su se 18. septembra 1904.

godine. Da bi izbegli {pijune, u~inili su to

tajno u crkvi sela Romanovci, sat pre

pono}i. Ve} u zoru sa kumom Ristom

Zitom, pre{li su Savu, a sutradan su bili u

Beogradu.

I pored pohvala njegovog

knji`evnog stvarala{tva, Ko~i} ne nalazi

posao. ^eka nekoliko meseci i najzad dobi-

ja mesto profesora jezika i knji`evnosti u

Srpskoj gimnaziji u Skoplju.

Ni tamo njegova slobodarska

aktivnost ne miruje. Zala`e se za socijalnu

i nacionalnu pravdu. Zbog jednog ~lanka u

novinama, gubi slu`bu i po kazni ga

preme{taju u Bitolj. Tamo ne odlazi.

Smatra da }e mu bez obzira na sve, ipak

najbolje biti u njegovoj

Bosni, pa u Sarajevu

posle du`eg ~ekanja

najzad postaje sekretar

„Prosvjete”.

U maju 1906.

je trodnevni {trajk.

Ko~i} je lider i

poku{ava da se sa

balkona Ve}nice obrati

okupljenim radnicima,

zanatlijama i |acima.

Vladi tek tada postaje

jasno da za ljutog pro-

tivnika ima fanati~nog

revolucionara.

O s m o g

decembra proteruju ga

iz Sarajeva u pratnji `andarma.

Pust peron `elezni~ke stanice kon-

troli{u agenti u civilu, ali iz mraka izranja-

ju prijatelji. ^etrdeset dvojica mladi}a ski-

daju {e{ire sa {irokim obodima i uzvikuju:

-@iveo Ko~i}, borac za narodna

prava!

Put ga vodi u Budimpe{tu, pa

ponovo u Banjaluku, gde pokre}e list

„Otad`bina”. Nedeljni list koji je izlazio

svakog petka, bio je vi{e zabranjivan nego

~itan.

Po~etkom oktobra 1907.

“Otad`bina” je donela vest o Ko~i}evom

hap{enju. Uprkos tome, po njegovom

nalogu list nije smeo da posustane.

Ko~i} je u zatvoru proveo dva

meseca u postu i na tvrdom le`aju.

Po samom izlasku, stekao je drugu

kaznu, dvaput ve}u od prve pa je krajem

marta 1908. preba~en u tuzlanski zatvor.

Slede}a presuda je petnaest mese-

ci iza re{etaka.

Odslu`io je dve godine i pu{ten je

upravo kada je do{la aneksija Bosne.

1910. Petar Ko~i} postaje poslanik

Bosanskog sabora kao najlju}i protivnik

Zemaljske vlade. Visoki ~inovnici

habzbur{ke monarhije zaziru od njega,

pla{e se njegovog prkosa, o{trih re~i i

duhovitih replika.

^uven je bio Ko~i}ev govor na

29. saborskoj sednici o uticaju okupacije na

razvitak na{eg jezika.

Bilo je to vreme kada je radio

mnogo, a pisao samo no}u.

Ustvari, bilo je to te{ko vreme, jer

je i ono malo lepog bilo sve manje.

Milki i Petru umire sin prvenac

1913. u tre}oj godini. Utehu im slede}e

godine donosi drugo dete, k}er Du{ica.

Ipak, maltretiranja u `ivotu i po

zatvorima u~inila su svoje.

Petar je oboleo i sme{ten je u

beogradsku Du{evnu bolnicu.

Ovde ga je za vreme prvog svet-

skog rata zatekla austrijska okupacija. Leka

nije bilo. Umro je 14. avgusta 1916.

godine, u zoru.

Na nesre}u svoju i narodnu nije

do~ekao da u`iva u lepotama slobode.

Ispunilo se njegovo predvi|anje kojim je

oplakao sebe”

“U ropstvu se rodih, u ropstvu i

`ivjeh, u ropstvu i umrijeh!”

Supruga Milka nad`ivela ga je

pola veka.

JAZAVAC PRED SUDOM

PETAR KO^I]

Petar Ko~i}

Rubriku priprema: Aleksandra Miti}

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Oktobar 2009.

^asovi

srpskog

jezika

za decu

i odrasle.

Pozovite

847-208-3087

20 Oktobar 2009.

B

eograd je jedan od najstarijih grado-

va u Evropi i njegova istorija traje

punih sedam vekova. Njegov speci-

fi~an isturen grani~ni polo`aj i na dve reke

koje ga presecaju, Sava i Dunav, doprinose

~injenici {to je ~esto napadan i razaran.

Singidunum je ime zna~ajnog rimskog

vojnog utvr|enja, koje su razorili prvo Huni,

ali kasnije ga obnavlja Vizantija. Tokom sed-

mog veka ovo podru~je naseljava srpski

`ivalj. Oko dvesta godina kasnije ime

tvr|ave Singidunum, koja je bila napravljena

od blje{tavo belog kre~njaka je, verovatno,

uticala da se ime grada promeni u Beograd

(Beli grad). Burna istorija se nastavlja i oko

Beograda se otimaju sile: Ugarska, Vizantija

i Bugarska, a kroz njega prolaze mnoge

krsta{ke vojske i svaka ostavlja svoj trag.

Srpska vladavina u Beogradu

po~inje tek od srpskog kralja Dragutina

krajem trinaestog veka, kada kao zet i

ma|arski vazal, dobija na upravu Ma~vu sa

Beogradom. Srbija se razvija i cveta

naro~ito u doba najve}eg srpskog vladara,

cara Du{ana, a zatim na scenu stupaju

Turci, kojima je bio potreban ~itav jedan

vek da slome `ilav otpor Beograda. Grad je

sru{en, spaljen, ali to nije kraj jer krajem

sedamnaestog veka sti`u novi osvaja~i,

Austrijanci, koji ga o`ivljavaju i na kratko

rasteruju duh Orijenta. Najte`e trenutke za

Beograd i Srbiju je ponovno tursko osva-

janje i trenuci jani~arskog bezvla{}a, nasil-

ja, plja~ki i ubijanje vi|enijih Srba, {to je

i podstaklo Prvi srpski ustanak i dalje

borbe. Karador|ev cilj bio je osloba|anje

Beograda i godine 1807. uspeo je da ga

osvoji, obnovi u zna~ajan trgova~ki i

privredni centar i osnuje prvu vladu. Na

`alost, to nije bilo kona~no oslobo|enje, jer

ga Turci definitivno napu{taju tek 1867.

godine i knez Mihailo Obrenovi} preselja-

va prestonicu iz Kragujevca u Beograd.

Kona~no, grad po~inje da postaje u pravom

smislu najve}i privredni, industrijski i kul-

turni centar u srcu Srbije.

Prohujala su jo{ tri rata, Prvi

i Drugi svetski rat i raspad zemlje

pra}en NATO bombardovanjem, u

kojima Beograd i mnogi srpski gradovi,

nisu bili nimalo po{te|eni. Od Kraljevine,

do Republike, zatim razila`enja svih republi-

ka, Beograd je danas postao glavni grad

samostalne dr`ave Republike Srbije i ponovo

se probudio kao feniks, da ponosne glave

nastavi svoj put ka boljem i mirnijem `ivotu.

Ni ratovi, ni sankcije, pretnje i

ucene od strane najve}ih svetskih sila i

neljudska poni`enja nisu spre~ili opstanak

grada koji je i dalje jedan od najva`nijih

centara na jugu Evrope.

Devedesete godine provedene

u mraku, bez elektri~ne

energije, vode, hrane, lekova i

svega {to ljude ~ini ljudima,

oja~ale su i nagovestile

opstanak grada u kome su se

odr`avali prkosni koncerti i

mnoge kulturne manifestacije.

Istoriju Beograda je najlak{e

sagledati kroz mnogobrojne znamenitosti

koje su nastajale tokom njegove burne

istorije, znamenite gra|evine, ulice i trgove,

parkove i ~esme, spomenike, kulturna i

prirodna dobra i arheolo{ka nalazi{ta.

Najlep{e ulice i trgovi, kao {to

su Knez Mihailova, Nemanjina, Kralja

Petra I, Terazije, Trg Slavija, Trg Nikole

Pa{i}a, govore o krvavoj istoriji i

neuni{tivosti jedne kulture svojom lepo-

tom i patinom. Najznamenitije gra|evine

su Konak kneza Milo{a, Konak

knjeginje Milice, Kapetan-Mi{ino

zdanje, Narodni muzej, Narodno

pozori{te, Skup{tina Srbije, Palata

Beograd, Stari dvor za koji su vezani

bitni doga|aji iz dinastije Obrenovi}a i

mnoge druge.

Jedna od najvelelepnijih gra|evina

je Hram Svetog Save koji se nalazi na

Vra~aru, zatim Bogorodi~na crkva Ru`ica,

Kapele Svete Petke, Vaznesenjska crkva,

Crkva Svetog Marka, Crkva Svetog Vasilija

Ostrro{kog i mnoge druge prelepe kapele i

crkve {irom Beograda koji je nesebi~no otvo-

rio svoje dveri svim kulturama i religijama.

Srce starog Beograda i danas odz-

vanja u Skadarliji koja ljubomorno ~uva

svoje pesme, zvuke, stihove, neprospavane

no}i srpskih velikana, spomenike i

obele`ja, opominju}i nas svojim grubim

kamenitim reljefom lica da `ivot u

Beogradu nikada ne prestaje.

(u slede}em nastavku

Stara tvr|ava i Kalemegdan)

BEOGRADSRCE SRBIJE

Nekada{nji neosvojivi Singidunum, a zatim neosvojivi Beli grad i danas je ostao veran sebi i svojim

korenima i upisao se na listu neuni{itvih ~ija se du{a ni~im ne mo`e kupiti

Pi{e: Mirjana Jevti}

slika starog Beograda

P R O [ E T A J M O S R B I J O M