cilj integralne joge - heartcoreissues · 2018. 9. 5. · cilj integralne joge 449 svest, ve} da...

PISMA O JOGI

DRUGI DEO I TRE]I DEO

[ri Aurobindo

Naslov originala: Sri Aurobindo, "Letters on Yoga, part Two and part Three"

© Sri Aurobindo Ashram Trust 1970, Pondicherry, India

prevod sa engleskog:

Milan @ivkovi}

izdava~: Milan @ivkovi}

{tampa:

Junior, Beograd

prvo izdanje, Beograd, 2009

tira`: 300

ISBN 978-86-84597-10-8

biblioteka IFBSU!DPSF!JTTVFT!

S A D R @ A J

D R U G I D E O Glava I CILJ INTEGRALNE JOGE 445 Glava II SINTETI^KI METOD I INTEGRALNA JOGA 465 Glava III OSNOVNE STVARI POTREBNE NA STAZI 483 Glava IV TEMELJ SADANE 561 Glava V SADANA KROZ RAD 591 Glava VI SADANA KROZ MEDITACIJU 637 Glava VII SADANA KROZ LJUBAV I POSVE]ENOST 665 Glava VIII LJUDSKI ODNOSI U JOGI 709 Glava IX SADANA U A[RAMU I IZVAN 747

T R E ] I D E O Glava I ISKUSTVA I OSTVARENJA 775 Glava II VIZIJE I SIMBOLI 821 Glava III ISKUSTVA UNUTRA[NJE I KOSMI^KE SVESTI 875 Glosar sanskritskih termina 963 O [ri Aurobindu 967

DRUGI DEO

PRVA GLAVA

CILJ INTEGRALNE JOGE

Cilj Integralne Joge

CILJ joge je u}i u Boànsko Prisustvo i Svest i biti zaposednut njima, voleti Boànsko samo radi samog Boànskog, biti na{timovan u na{oj prirodi u prirodu Boànskog, i u na{oj volji i delima i ìvotu biti instrument Boànskog. Njen cilj nije biti veliki jogi ili Nat~ovek (mada to moè da do|e) ili grabiti Boànsko radi egove mo}i, ponosa ili zadovoljstva. Ne radi Mok{e, mada oslobo|enje dolazi njom i sve drugo moè do}i, ali to ne smeju da budu na{i ciljevi. Jedino je Boànsko na{ cilj.

*** Do}i u ovoj jogi tek sa idejom da se bude nat~ovek bio bi ~in vitalnog egoizma koji bi potukao svoj sopstveni cilj. Oni koji stavljaju ovaj cilj pred svoje preokupacije nepogre{ivo upadnu u tugu, duhovno ili druga~ije. Cilj ove joge je, prvo, u}i u boànsku svest stapaju}i u nju razdvaja~ki ego (usput, ~ine}i to ~ovek nalazi svoje sopstveno pojedina~no sopstvo koje nije ograni~eni, ta{ti i sebi~ni ljudski ego ve} deo Boànskog) i, drugo, spustiti nadumnu svest na Zemlju da preobrazi um, ìvot i telo. Sve drugo moè biti samo rezultat ova dva cilja, ne prvenstveni cilj joge.

*** Morate da iza|ete iz izvesnih pogre{nih ideja koje izgleda da imate o jogi, jer one su opasne i treba da ih odbaci svaki sadaka: 1. Cilj joge nije da se postane "kao" [ri Aurobindo ili Majka. Oni koji gaje ovu ideju lako mogu da do|u do dalje ideje da mogu da postanu njima ravni ili ~ak ve}i. Ovo je samo da se hrani ego. 2. Cilj joge nije da se stekne mo} ili da se bude mo}niji od drugih ili da se imaju veliki sidiji ili da se rade velike ili ~udesne ili ~udotvorne stvari. 3. Cilj joge nije da se bude veliki jogi ili nat~ovek. Ovo je egoisti~an na~in shvatanja joge i ne moè ni do ~eg dobrog da dovede; izbegavajte to u potpunosti. 4. Govoriti o nadumnom i razmi{ljati o njegovom dovo|enju dole u sebe je najopasnije od svega. To moè da dovede do potpune megalomanije i do gubitka uravnoteènosti. Ono za ~im sadaka mora

Pisma o Jogi 448

da traga je puno otvaranje ka Boànskom, psihi~ka promena njegove svesti, duhovna promena. Neophodni ~inioci te promene svesti su nesebi~nost, bezèljnost, poniznost, bakti, predanost, smirenost, ujedna~enost, mir, }ute}a iskrenost. Dok on nema psihi~ku i duhovnu promenu da misli da bude naduman je apsurd i to jedan arogantan apsurd.

Sve ove egoisti~ne ideje, ako im se povla|uje, mogu samo da uve}aju ego, pokvare sadanu i dovedu do ozbiljnih duhovnih opasnosti. Treba da se u potpunosti odbace.

*** Naravno da moète [da radite jogu a da ne budete veliki]. Nema potrebe da se bude velik. Naprotiv, poniznost je prva neophodnost, jer onaj ko ima ego i ponos ne moè da spozna Najvi{e.

*** [to se ti~e same knjige, na nesre}u nije mi poznat Telugu jezik i ne mogu da pro~itam original, ali iz onoga datog na engleskom uobli~io sam neku ideju o toj materiji. Shvatam da je to uglavnom izjava i pravdanje Purna Joge i moje poruke; verujem da ste ispravno izneli njena dva glavna elementa – prvo, prihvatanje sveta kao ispoljenja Boànske Mo}i, ne njegovo odbacivanje kao gre{ke ili iluzije, i, drugo, karakter ovog ispoljenja kao duhovne evolucije sa jogom kao sredstvom za preobraàj uma, ìvota i tela u instrumente duhovnog i nadumnog savr{enstva. Univerzum nije samo materijalna ve} i duhovna ~injenica, ìvot nije samo igra sila ili umno iskustvo, ve} polje evolucije skrivenog duha. Ljudski ìvot }e primiti svoje ispunjenje i preobraàj u ne{to izvan sebe samog tek kada ova istina bude shva}ena i na~injena motivacionom silom na{eg postojanja, a sredstva njenog efektivnog ostvarenja budu otkrivena. Sredstva ostvarenja }e se na}i u jednoj integralnoj jogi, jedinstvo u svim delovima na{eg bi}a sa Boànskim i posledi~no preuobli~enje svih njihovih sada {tr~e}ih elemenata u sklad vi{e boànske svesti i postojanja.

*** Put joge koji se sledi ovde ima druga~iju svrhu od drugih – jer njen cilj nije samo da se izdigne iz obi~ne neznala~ke svesti sveta u boànsku

Cilj integralne Joge 449

svest, ve} da spusti nadumnu mo} te boànske svesti u neznanje uma, ìvota i tela, da ih preobrazi, da ispolji Boànsko ovde i da stvori boànski ìvot u Materiji. Ovo je izuzetno teàk cilj i te{ka joga; za mnoge ili ve}inu izgleda}e nemogu}a. Sve uspostavljene sile obi~ne neznala~ke svesti sveta su joj suprotstavljene i pori~u je i poku{avaju da je spre~e, a sadaka }e na}i da su njegov um, ìvot i telo puni najtvrdoglavijih smetnji njenom ostvarenju. Ako moète da prihvatite ideal od sveg srca, da se suo~ite sa svim te{ko}ama, ostavite pro{lost i njene veze za sobom i ako ste spremni da napustite sve i da rizikujete sve za ovu boànsku mogu}nost, jedino onda moète da se nadate da }ete otkriti iskustvom Istinu koja je u njenoj pozadini. Sadana ove joge se ne kre}e ni kroz kakvo zadato umno u~enje ili propisane oblike meditacije, Mantre ili drugo, ve} putem te`nje, putem koncentracije sebe ka unutra ili ka gore, putem otvaranja sebe prema Uticaju, prema Boànskoj Mo}i iznad nas i njenim delovanjima, prema Boànskom Prisustvu u srcu i putem odbacivanja svega {to je strano ovim stvarima. Jedino putem vere, te`nje i predanosti ovo otvaranje sebe moè da do|e.

*** îni se da imate poziv i moè biti da ste podesni za jogu; ali postoje razli~ite staze i svaka ima razli~it cilj i kraj pred sobom. Zajedni~ko za sve staze je savladati èlje, skloniti u stranu obi~ne odnose ìvota i poku{ati da se pre|e iz neizvesnosti do ve~no trajne izvesnosti. ôvek tako|e moè da poku{a da savlada san i spavanje, è| i glad itd. Ali nije deo moje joge da se nema ni{ta sa svetom ili sa ìvotom ili da se ubiju ~ula ili u potpunosti inhibira njihovo delovanje. Cilj moje joge je da se preobrazi ìvot spu{tanjem u njega Svetlosti, Mo}i i Blaènstva boànske Istine i njenih dinami~kih izvesnosti. Ova joga nije joga askeze koja izbegava svet, ve} boànskog ìvota. Va{ cilj se s druge strane moè posti}i samo ulaskom u Samadi i prekidanjem u njemu sa svom vezom sa postojanjem sveta.

*** Nije neophodno biti asketa – dovoljno je ako ~ovek moè da nau~i da ìvi unutra u unutra{njem bi}u umesto na povr{ini, otkrije du{u ili istinsku individualnost koja je prekrivena povr{inskim umom i ìvotnim silama i otvori bi}e prema nadsvesnoj Stvarnosti. Ali u ovom

Pisma o Jogi 450

~ovek ne moè da uspe ukoliko nije potpuno iskren i jednousmeren u naporu. [to se ti~e drugog pitanja, u~e{}e u [ri Aurobindovoj misiji zavisi od sposobnosti da se radi jedna te{ka joga ili od poziva da ~ovek sebe posveti tom idealu bez misli o prohtevima ega ili vitalnim èljama; u protivnom bolje je ne misliti o tome.

*** Da, ukoliko se spolja{nja priroda ne preobrazi, ~ovek moè da ide visoko koliko god je mogu}e i da ima najve}a iskustva – ali spolja{nji um ostaje instrument Neznanja.

*** Uvek je mogu}e imati ostvarenja neke vrste na umno-duhovnoj ravni ~ak i ako je vital i dalje ne~ist. Postoji neka vrsta razdvojenosti umnog Puru{e i Prakriti koja rezultira znanjem koje nema preobraàvaju}i efekat na ìvot. Ali teorija ovih jogija je da ~ovek mora da zna Sopstvo; ìvot i ono {to ~ovek radi u ìvotu nisu bitni. Zar niste ~itali o jogiju koji je do{ao sa svojom konkubinom, a Ramakri{na ga je upitao: "Za{to ìvi{ tako?" Odgovorio je: "Sve je Maja, tako da nije bitno {ta radim sve dok znam Bramana." Ta~no je da je Ramakri{na odgovorio: "Pljujem ja na tu tvoju Vedantu", ali logi~ki jogi je bio u pravu – jer ako su sav ìvot i delovanje Maja, a samo tihi Braman je stvaran – dakle!

*** U Brami~kom stanju ~ovek ose}a sopstvo da je nedotaknuto i ~isto, ali priroda ostaje nesavr{ena. Obi~an Sanjasin ne mari za to, zato {to nije njegov cilj da usavr{i prirodu, ve} da sebe razdvoji od nje.

*** Mir je neophodna osnova, ali mir nije dovoljan. Mir ako je jak i trajan moè da oslobodi unutra{nje bi}e koje moè da postane smireni i nedotaknuti svedok spolja{njih kretnji. To je oslobo|enje Sanjasina. U nekim slu~ajevima ono moè da oslobodi i spolja{nje tako|e, bacaju}i staru prirodu u okolinsku svest, ali ~ak i ovo je oslobo|enje, nije preobraàj.


***

One [drevne joge] su ciljale na spoznaju i nisu marile za oboènje, osim Tantri~ke i nekih drugih. Cilj me|utim ~ak i kod ovih je bio pre da se postane svecima i sidama nego li bilo {ta drugo.

*** Ravan ~ini znatnu razliku u mo}i i svetlini i potpunosti itd. iskustva. Umna spoznaja je veoma razli~ita od prekoumne ili nadumne, mada spoznata Istina moè biti ista. Isto tako znati Materiju kao Bramana ima veoma razli~it rezultat od znanja @ivota, Uma, Naduma ili Anande kao Bramana. Kad bi spoznavanje Boànskog kroz Um bilo sasvim isto kao njegovo spoznavanje na vi{im ravnima ne bi bilo smisla u ovoj jogi uop{te – ne bi bilo potrebe za usponom do naduma ili dovo|enjem naduma dole.

*** Biti u punom jedinstvu sa Boànskim je krajnji cilj. Kad ~ovek ima neku vrstu stalnog jedinstva, ~ovek se moè nazvati jogijem, ali jedinstvo mora da se na~ini potpunim. Postoje jogiji koji imaju samo jedinstvo na duhovnoj ravni, drugi koji su sjedinjeni u umu i srcu, drugi tako|e u vitalu. U na{oj jogi na{ cilj je biti sjedinjen tako|e u fizi~koj svesti i na nadumnoj ravni.

*** Ali za{to bi oni [jogiji tradicionalnih staza] ose}ali bilo kakav pritisak [silaska naduma] kad su zadovoljni ostvarenjem koje imaju? Oni ìve u duhovnom umu, a priroda uma je da razdvaja – ovde da razdvaja neki visoki aspekt ili stanje Boànskog i da traì to do isklju~enja svega drugog. Sve duhovne filozofije i {kole joge rade to. Ako idu izvan, to je do Apsoluta – a um ne moè da zamisli Apsolut osim kao ne{to nezamislivo, neti neti. [ta vi{e, za sticanje samadija oni se koncentri{u na jednu jedinu ideju i ono do ~ega stiù je ono {to je predstavljeno tom idejom – samadi je po svojoj prirodi isklju~iva koncentracija na to. Dakle za{to bi ih otvarao za bilo {ta drugo? Postoje samo malobrojni koji su dovoljno plasti~ni da uteknu od ovog samoograni~enja sadane – ono {to oni doìvljavaju je da nema kraja ostvarenju, kada stignete

Pisma o Jogi 452

na jedan vrh nalazite drugi iznad njega. Da bi ~ovek video vi{e od ovoga mora da u|e u svestan budan dodir sa nadumnim ili barem da stekne letimi~an uvid u njega – a to zna~i prolazak izvan duhovnog uma.

*** Sam je princip ove joge da jedino supramentalizacijom svesti, {to zna~i izdizanje iznad uma do naduma i silazak naduma u prirodu, moè da se na~ini krajnji preobraàj. Tako da ako niko ne moè da se digne iznad uma do naduma ili da stekne silazak naduma, onda logi~no ova joga postaje nemogu}a. Svako bi}e je u su{tini jedno sa Boànskim i u svom individualnom bi}u deo Boànskog, tako da nema nepremostive prepreke da postane nadumno. Nema sumnje da je nemogu}e za ljudsku prirodu budu}i da je umna u svojoj osnovi da prevazi|e Neznanje i izdigne se do naduma ili postigne njegov silazak svojim sopstvenim nepotpomognutim naporom, ali predajom Boànskom to se moè uraditi. ôvek ga dovodi dole u zemaljsku Prirodu kroz svoju sopstvenu svest i tako otvara put za druge, ali promena mora da bude ponovljena u svakoj svesti da bi postala individualno delotvorna.

*** Cilj joge je otvoriti svest Boànskom i ìveti u unutra{njoj svesti sve vi{e i vi{e dok se deluje iz nje na spolja{nji ìvot, dovesti najunutarnjije psihi~ko napred i putem mo}i psihi~kog pro~istiti i promeniti bi}e tako da moè da postane spremno za preobraàj i bude u jedinstvu sa Boànskim Znanjem, Voljom i Ljubavlju. Drugo, razviti jogi~ku svest, tj. univerzalizovati bi}e na svim ravnima, postati svestan kosmi~kog bi}a i kosmi~kih sila i biti u jedinstvu sa Boànskim na svim ravnima sve do prekouma. Tre}e, do}i u kontakt sa transcendentnim Boànskim izvan prekouma kroz nadumnu svest, supramentalizovati svest i prirodu i na~initi od sebe instrument za ostvarenje dinami~ne Boànske Istine i njen preobraàvaju}i silazak u zemaljsku prirodu.

*** Boànsko ima tri aspekta za nas:


1. Ono je Kosmi~ko Sopstvo i Duh koji je unutar i u pozadini svih stvari i bi}a, iz kojeg i u kome je sve ispoljeno u univerzumu – mada je sada ispoljenje u Neznanju. 2. Ono je Duh i Gospodar na{eg sopstvenog bi}a unutar nas kojeg moramo da sluìmo i da nau~imo da izraàvamo njegovu volju u svim na{im kretnjama tako da bismo mogli da rastemo iz Neznanja u Svetlost. 3. Boànsko je transcendentno Bi}e i Duh, svo blaènstvo i svetlost i boànsko znanje i mo}, i ka tom najvi{em boànskom postojanju i njegovoj Svetlosti moramo da se dièmo i da spu{tamo njegovu stvarnost sve vi{e u na{u svest i ìvot. U obi~noj Prirodi ìvimo u Neznanju i ne znamo Boànsko. Sile obi~ne Prirode su neboànske sile zato {to tkaju veo ega i èlje i nesvesnosti koji sakriva Boànsko od nas. Da bismo u{li u vi{u i dublju svest koja zna i ìvi svetlosno u Boànskom, moramo da se otarasimo sila niè prirode i otvorimo se delovanju Boànske [akti koja }e preobraziti na{u svest u onu od Boànske Prirode. Ovo je koncepcija Boànskog od koje moramo da krenemo – ostvarenje njene istine moè jedino da do|e sa otvaranjem svesti i njenom promenom.

*** Razlika izme|u Transcendentalnog, Kosmi~kog, Individualnog Boànskog nije moj izum, niti je uro|ena Indiji ili Aziji – ona je, naprotiv, priznato evropsko u~enje aktuelno u ezoteri~noj tradiciji Katoli~ke Crkve gde je ono autorizovano obja{njenje Trojstva – Oca, Sina i Svetog Duha – i veoma je dobro poznato evropskom misti~kom iskustvu. U su{tini ono postoji u svim duhovnim disciplinama koje priznaju sveprisutnost Boànskog – u Indijskom Vedantskom iskustvu i u Muslimanskoj jogi (ne samo Sufiji, ve} i druge {kole tako|e) – muslimani ~ak govore ne o dva ili tri ve} o mnogo nivoa Boànskog dok ~ovek ne stigne do Svevi{njeg. [to se ti~e same ideje po sebi, svakako da postoji razlika izme|u pojedinca, kosmosa u prostoru i vremenu i ne~ega {to nadma{a ovu kosmi~ku formulu ili bilo kakvu kosmi~ku formulu. Postoji kosmi~ka svest koju su doìveli mnogi koja je sasvim razli~ita po svom opsegu i delovanju od pojedina~ne svesti, a ako postoji svest izvan kosmi~ke, beskrajna i su{tinski ve~na, ne tek produèna u Vremenu, ta tako|e mora da bude razli~ita od ove dve. A ako Boànsko jeste ili Sebe ispoljava u ove tri, nije li zamislivo da u

Pisma o Jogi 454

aspektu, u Njegovom delovanju, On moè da Sebe izdiferencira toliko da budemo navedeni, ako ne}emo da pobrkamo svu istinu iskustva, ako ne}emo da ograni~imo sebe na puko stati~no iskustvo ne~eg neodredivog, da govorimo o trostrukom aspektu Boànskog? U praksi joge postoji velika dinami~ka razlika u ~ovekovom na~inu bavljenja sa ove tri mogu}e spoznaje. Ako spoznam samo Boànsko kao to, ne moje li~no sopstvo, a koje ipak pokre}e u potaji sve moje li~no bi}e i koje mogu da dovedem napred izvan vela, ili ako izgradim sliku tog Boànstva u svojim ~lanovima, to je spoznaja, ali ograni~ena. Ako je Kosmi~ko Boànstvo to koje spoznajem, gube}i u njemu svo li~no sopstvo, to je veoma {iroka spoznaja, ali ja postajem puki kanal univerzalne Mo}i i nema li~nog ili boànski individualnog dovr{enja za mene. Ako zapucam gore samo ka transcendentalnoj spoznaji, gubim i sebe i svet u transcendentalnom Apsolutu. Ako, s druge strane, moj cilj nije nijedna od ovih stvari po sebi, ve} da spoznam i tako|e da ispoljim Boànsko u svetu, spu{taju}i u tu svrhu jednu jo{ neispoljenu Mo} – kao {to je nadum – uskla|ivanje svo troje postaje imperativ. Moram da ga spustim dole, a odakle }u da ga spustim dole – po{to jo{ uvek nije ispoljen u kosmi~koj formuli – ako ne iz neispoljene Transcendencije, koju moram da dosegnem i spoznam? Moram da ga dovedem u kosmi~ku formulu i, ako je tako, moram da spoznam kosmi~ko Boànsko i da postanem svestan kosmi~kog sopstva i kosmi~kih sila. Ali moram da ga otelovim ovde – u protivnom on biva ostavljen samo kao uticaj, a ne stvar utvr|ena u fizi~kom svetu, a to se moè obaviti jedino kroz Boànsko u pojedincu. Ovo su elementi u dinamici duhovnog iskustva i duàn sam da ih priznam ako boànski rad mora da se obavi.

*** O~igledno tragati za Boànskim jedino radi onoga {to ~ovek moè da dobije od Njega nije pravi stav; ali kad bi bilo apsolutno zabranjeno tragati za Njim radi ovih stvari, ve}ina ljudi na svetu ne bi se okrenula ka Njemu uop{te. Pretpostavljam da je stoga to dopu{teno kako bi mogli da na~ine po~etak – ako imaju vere, mogli bi da dobiju ono {to traè i da misle da je dobra stvar nastaviti, a onda jednog dana mogu da iznenada nabasaju na ideju da to napokon nije ba{ ona stvar koju treba raditi i da postoje bolji na~ini i bolji duh u kome ~ovek moè da prilazi Boànskom. Ako ne dobiju ono {to èle, a i dalje dolaze Boànskom i imaju poverenja u Njega, e, pa to pokazuje da se


pripremaju. Gledajmo na to kao na neku vrstu jaslica za nespremne. Ali naravno to nije duhovni ìvot, to je samo neka vrsta osnovnog religioznog pristupa. Za duhovni ìvot davati a ne zahtevati je pravilo. Sadaka, me|utim, moè da traì Boànsku Silu da mu pomogne u o~uvanju zdravlja ili njegovom oporavku ako to radi kao deo svoje sadane tako da njegovo telo moè da bude u stanju i u formi za duhovni ìvot i sposoban instrument za Boànski Rad.

*** Hajde da prvo odloìmo u stranu sasvim strano razmatranje onoga {ta bismo radili kad bi jedinstvo sa Boànskim donelo ve~nu nesre}nost, Niranandu ili mu~enje. Takva stvar ne postoji, a uvla~iti je unutra samo pomra~uje stvar. Boànsko je Anandamaja i ~ovek moè da traga za njim radi Anande koju daje; ali on u sebi ima mnoge druge stvari i ~ovek bi za njim mogao da traga radi bilo koje od njih, radi mira, radi oslobo|enja, radi znanja, radi mo}i, radi bilo ~ega drugog za {ta bi mogao da ose}a poriv ili impuls. Sasvim je mogu}e za nekoga da kaè: "Hajde da imam Mo} od Boànskog i da vr{im Njegov posao ili Njegovu Volju i ja sam zadovoljan, ~ak i ako upotreba Mo}i povla~i za sobom i patnju tako|e." Mogu}e je izbegavati blaènstvo kao stvar suvi{e strahovitu ili ekstati~nu i traìti samo ili radije mir, oslobo|enje, Nirvanu. Vi govorite o samoispunjenju – ~ovek moè da gleda na Svevi{njeg ne kao na Boànsko ve} kao na svoje najvi{e Sopstvo i da traga za ispunjenjem svoga bi}a u tom najvi{em Sopstvu; ali ~ovek ne mora da ga zami{lja kao sopstvo blaènstva, ekstaze, Anande – ~ovek moè da ga zami{lja kao sopstvo slobode, prostranstva, znanja, mirno}e, snage, smirenosti, savr{enstva – mo`da ne{to isuvi{e smireno da bi u{ao talasi} bilo ~ega tako uzrujavaju}eg kao {to je radost. Tako da ~ak i ako ~ovek prilazi Boànskom radi ne~eg {to bi se moglo ste}i, nije ~injenica da ~ovek moè da Mu pri|e ili traga za jedinstvom samo radi Anande i ni~eg vi{e. To uklju~uje ne{to {to izbacuje sve va{e rezonovanje iz brzine. Jer ovo su aspekti Boànske Prirode, njene mo}i, stanja njegovog bi}a – ali Sam Boànski je ne{to apsolutno, neko samopostoje}i, ne ograni~en svojim aspektima – ~udesan i neizreciv, ne postoje}i kroz njih, ve} oni postoje zbog Njega. Sledi da ako on privla~i svojim aspektima, jo{ vi{e moè da privla~i svojom samom apsolutnom sopstveno{}u koja je sla|a, mo}nija, dublja od bilo kog aspekta. Njegov mir, ushi}enje, svetlost, sloboda, lepota su ~udesni i neizrecivi,

Pisma o Jogi 456

zato {to je on sam ~arobno, misteriozno, transcendentalno ~udesan i neizreciv. Za njim se onda moè tragati radi njegovog ~udesnog i neizrecivog sopstva, a ne samo radi jednog ili drugog njegovog aspekta. Jedina stvar potrebna za to je, prvo, sti}i do ta~ke kada psihi~ko bi}e ose}a ovo privla~enje od Boànskog u sebi i, drugo, sti}i do ta~ke kada um, vital i svaka druga stvar po~inje da ose}a tako|e da je to ono {to je nedostajalo, a da je povr{inski lov za Anandom ili ~ime god bilo samo izgovor za privla~enje prirode ka tom vrhovnom magnetu. Va{ argument da zato {to znamo da }e jedinstvo sa Boànskim doneti Anandu, stoga mora biti da radi Anande tragamo za jedinstvom, nije ta~an i nema sile. ôvek koji voli kraljicu mogao bi znati da ako mu ona uzvrati njegovu ljubav da }e mu to doneti mo}, poloàj, bogatstvo, a opet ne mora biti da on radi mo}i, poloàja, bogatstva traga za njenom ljubavlju. On je moè voleti radi nje same i mogao bi je voleti podjednako kad ne bi bila kraljica; on mo`da ne bi imao nikakvu nadu da mu se bilo {ta uzvrati, a da je ipak voli, divi joj se, ìvi zbog nje, umire zbog nje naprosto zato {to je ona ona. To se de{avalo i ljudi su voleli ène bez ikakve nade za uìvanjem ili rezultatom, voleli postojano, strasno nakon {to su godine do{le a lepota oti{la. Patriote ne vole svoju zemlju samo kad je bogata, mo}na, velika i ima mnogo toga da im da; ljubav prema zemlji je bila krajnje razbuktala, strasna, apsolutna kada je zemlja bila siroma{na, unièna, bedna, nemaju}i ni{ta da da sem gubitka, rana, mu~enja, robije, smrti kao platu za njeno sluènje; pa ipak znaju}i da je nikad ne}e videti slobodnu, ljudi su ìveli, sluìli i umirali za nju – radi nje same, ne radi onoga {to je mogla da da. Ljudi su voleli Istinu radi nje same i radi onoga {to su mogli da traè ili na|u od nje, prihvatali siroma{tvo, proganjanje, samu smrt; ~ak su bili zadovoljni da uvek za njom tragaju, ne nalaze}i, a ipak nikad nisu digli ruke od potrage. To zna~i {ta? Da se ~ovek, zemlja, Istina i druge stvari pored toga mogu voleti radi njih samih, a ne radi bilo ~ega drugog, ne radi bilo kakve okolnosti ili propratne osobine ili rezultiraju}eg uìvanja, ve} radi ne~eg apsolutnog {to je ili u njima ili u pozadini njihovog izgleda i okolnosti. Boànsko je vi{e od ~oveka ili ène, par~eta zemlje ili uverenja, mi{ljenja, otkri}a ili principa. On je Osoba u pozadini svih osoba, Dom i Zemlja svih du{a, Istina od koje su istine samo nesavr{ene figure. I zar On onda ne moè biti voljen i traèn radi njega samog, kao ovi i vi{e od njih za kojima su tragali ljudi ~ak i u svojim manjim sopstvima i prirodi?


Ono {to va{e rezonovanje ignori{e je ono {to je apsolutno ili teì ka apsolutnom u ~oveku i njegovom traganju kao i u Boànskom – ne{to {to se ne obja{njava umnim rezonovanjem ili vitalnim motivom. Motiv, ali motiv du{e, ne vitalne èlje; rezon ne uma, ve} sopstva i duha. Traènje tako|e, ali traènje koje je du{ina uro|ena te`nja, ne vitalna ~e`nja. To je ono {to dolazi gore kada postoji ~isto samodavanje, kada se "Tragam za tobom radi ovoga, tragam za tobom radi onoga" promeni u ~isto "Tragam za tobom radi tebe." To je taj ~udesni i neizrecivi apsolut u Boànskom na koji X misli kada kaè: "Ne znanje niti ovo ili ono, ve} Kri{na." Privla~enje od toga je uistinu kategori~ki imperativ, sopsto u nama biva privu~eno Boànskom zbog imperativnog poziva ve}eg Sopstva, du{e neizrecivo privu~ene ka predmetu njenog divljenja zato {to ne moè biti druga~ije, zato {to je ona ona, a On je On. To je sve o tome. Napisao sam sve to samo da objasnim na {ta mislimo kad govorimo o traganju za Boànskim radi njega samog, a ne radi bilo ~ega drugog – onoliko koliko je obja{njivo. Obja{njivo ili ne, to je jedna od najdominantnijih ~injenica duhovnog iskustva. Volja za davanjem sebe je samo izraz ove ~injenice. Ali ovo ne zna~i da imam pritu`bu na va{e traganje za Anandom. Traìte je u svakom slu~aju, sve dok je traìti nju potreba bilo kog dela va{eg bi}a – jer ovo su stvari koje vode ka Boànskom sve dok apsolutni unutra{nji poziv koji je tu sve vreme ne pogura sebe na povr{inu. Ali to je zbilja bilo to koje je povla~ilo od po~etka i postoji u pozadini – to je kategori~ni duhovni imperativ, apsolutna potreba du{e za Boànskim. Ne govorim da ne}e biti Anande. Samodavanje samo je duboka Ananda, a ono {to ono donosi nosi u svojoj brazdi neizrecivu Anandu – a ovaj metod je donosi brè od bilo kog drugog, tako da ~ovek moè maltene da kaè "Nesebi~no samodavanje je najbolja politika." Jedino {to ~ovek to ne radi iz politike. Ananda je rezultat, ali ono se ne radi zbog rezultata, ve} zbog samog samodavanja i zbog samog Boànskog – suptilna razlika, moglo bi se ~initi umu, ali veoma stvarna.

*** Nije mi bila namera da kaèm da je pogre{no teìti za Anandom. Ono {to sam èleo da istaknem je uslov za trajno posedovanje Anande (njene objave, posete, nalete ~ovek moè imati pre); su{tinski uslov za nju je promena svesti, dolazak mira, svetlosti, itd, svega {to dovodi do prelaza od normalne do oduhovljene prirode. A budu}i da je to tako,

Pisma o Jogi 458

bolje je na~initi od ove promene svesti prvi cilj sadane. S druge strane, pritiskati za stalnu Anandu smesta u svesti koja jo{ nije u stanju da je zadrì, jo{ vi{e zamenjivati je manjim (vitalnim) radostima i zadovoljstvima lako bi moglo zaustaviti tok ovih oduhovljenih iskustava koja ~ine stalnu ekstazu su{tinski mogu}om. Ali svakako da nisam nikad nameravao da kaèm da ne treba dosti}i Anandu ili da insistiram na va{em kretanju ka nirananda (bezsre}nom) Bramanu. Naprotiv, rekao sam da je Ananda kruna joge, {to sigurno zna~i da je ona deo najvi{eg siddhi-ja. [ta god da ~ovek iskreno i istrajno èli od Boànskog, sigurno je da }e Boànsko dati. Ako onda èlite Anandu i nastavljate da èlite, svakako }ete je imati na kraju. Jedino pitanje je {ta }e biti glavna mo} u va{em traganju, vitalni prohtev ili psihi~ka te`nja koja se ispoljava kroz srce i prenosi sebe umnoj i vitalnoj i fizi~koj svesti. Ovo drugo je najve}a mo} i ~ini najkra}i put – a pored toga, ~ovek mora tuda da pro|e pre ili kasnije.

*** Prona}i Boànsko je uistinu prvi razlog za traganje za duhovnom Istinom i duhovnim ìvotom; to je jedina neophodna stvar i sve drugo je ni{ta bez toga. îm se prona|e Boànsko, ispoljiti Ga – to jest, pre svega preobraziti svoju sopstvenu ograni~enu svest u Boànsku Svest, ìveti u beskrajnom Miru, Svetlosti, Ljubavi, Snazi, Blaènstvu, postati to u svojoj su{tinskoj prirodi i, kao posledica, biti njena posuda, kanal, instrument u svojoj aktivnoj prirodi. Uneti u aktivnost princip jednosti na materijalnu ravan ili raditi za ~ove~anstvo je umni pogre{ni prevod Istine – ove stvari ne mogu biti prvi istinski cilj duhovnog traganja. Moramo da prona|emo Sopstvo, Boànsko, tek onda moèmo da znamo koji je posao koji Sopstvo ili Boànsko zahteva od nas. Do tada na{ ìvot i delovanje mogu biti samo pomo} ili sredstvo ka nalaènju Boànskog i ne bi trebalo da imaju bilo kakvu drugu svrhu. Kako rastemo u unutra{njoj svesti, ili kako duhovna Istina Boànskog raste u nama, na{ ìvot i delovanje moraju uistinu sve vi{e i vi{e da teku iz toga, da budu jedno sa tim. Ali odlu~iti unapred na{im ograni~enim umnim koncepcijama {ta oni moraju biti zna~i ko~iti rast duhovne Istine unutra. Kako to raste ose}a}emo Boànsku Svetlost i Istinu, Boànsku Mo} i Silu, Boànsku îstotu i Mir kako rade u nama, bave}i se na{im postupcima kao i na{om sve{}u, koriste}i ih da nas preoblikuju u Boànski Lik, uklanjaju}i talog, zamenjuju}i ga ~istim


zlatom Duha. Tek kad Boànsko Prisustvo bude u nama uvek, a svest preobraèna, moèmo da imamo pravo da kaèmo da smo spremni da ispoljavamo Boànsko na materijalnoj ravni. Izlagati umnu ideju ili princip i nametati to unutra{njem delovanju donosi opasnost da sebe ograni~imo na umno ostvarenje ili da sputavamo ili ~ak falsifikujemo polovi~nom formacijom istinski rast u puno op{tenje i jedinstvo sa Boànskim i slobodno i blisko izlivanje Njegove volje u na{ ìvot. Ovo je gre{ka u orijentaciji kojoj je dana{nji um naro~ito sklon. Daleko je bolje prilaziti Boànskom radi Mira ili Svetlosti ili Blaènstva koje spoznaja Njega daje nego uvesti ove manje bitne stvari koje mogu da nas skrenu od jedine stvari koja je potrebna. Oboènje materijalnog ìvota tako|e kao i unutra{nji ìvot je deo onoga {to vidimo kao Boànski Plan, ali se ono moè ispuniti jedino izlivom unutra{njeg ostvarenja, ne~ega {to raste iznutra ka spolja, ne radom na umnom principu. Pitali ste koja je disciplina koju treba slediti kako bi se preobratilo umno traganje u ìvo duhovno iskustvo. Prva neophodnost je ve`banje koncentracije va{e svesti unutar vas samih. Obi~an ljudski um ima aktivnost na povr{ini koja prekriva velom pravo Sopstvo. Ali postoji jo{ jedna, skrivena svest unutra iza povr{inske u kojoj moèmo da postanemo svesni pravog Sopstva i ve}e dublje istine prirode, moèmo da spoznamo Sopstvo i oslobodimo i preobrazimo prirodu. U}utkati povr{inski um i po~eti ìveti unutra je cilj ove koncentracije. Od ove istinske svesti druga~ije od povr{ne postoje dva glavna centra, jedan u srcu (ne fizi~ko srce, ve} kardia~ni centar u sredini grudi), jedan u glavi. Koncentracija u srcu se otvara iznutra i slede}i ovo unutra{nje otvaranje i odlaze}i duboko ~ovek postaje svestan du{e ili psihi~kog bi}a, boànskog elementa u pojedincu. Ovo bi}e razotkriveno po~inje da istupa napred, da rukovodi prirodom, da okre}e nju i sve njene kretnje ka Istini, ka Boànskom, i da zove dole u sebe sve {to je iznad. Ono donosi svest o Prisustvu, posve}enost bi}a Najvi{em i poziva silazak u na{u prirodu ve}e Sile i Svesti koja ~eka iznad nas. Koncentrisati se u sr~anom centru sa nu|enjem sebe Boànskom i te`nja za ovim unutra{njim otvaranjem i za Prisustvom u srcu je prvi na~in i, ako je mogu}e obaviti ga, prirodan po~etak; jer njegov rezultat ~im se postigne ~ini duhovnu stazu daleko lak{om i bezbednijom nego ako ~ovek po~ne na drugi na~in. Drugi na~in je koncentracija u glavi, u umnom centru. Ovo, ako dovodi do ti{ine povr{inskog uma, otvara unutra{nji, ve}i, dublji um unutra koji je vi{e u stanju da prima duhovno iskustvo i duhovno

Pisma o Jogi 460

znanje. Ali jednom skoncentrisan tu ~ovek mora da otvori tihu umnu svest ka gore za sve {to je iznad uma. Nakon nekog vremena ~ovek ose}a kako se svest podiè ka gore i na kraju se podiè izvan poklopca koji ju je tako dugo drào vezanu u telu i nalazi centar iznad glave gde se ona osloba|a u Beskraj. Tamo ona po~inje da dolazi u kontakt sa univerzalnim Sopstvom, Boànskim Mirom, Svetlo{}u, Mo}i, Znanjem, Blaènstvom, da ulazi u to i postane to, da oseti silazak ovih stvari u prirodu. Koncentrisati se u glavi sa te`njom za u}utano{}u u umu i ostvarenjem Sopstva i Boànskog iznad je drugi na~in koncentracije. Va`no je, me|utim, zapamtiti da je koncentracija svesti u glavi samo priprema za njeno podizanje do centra iznad; u protivnom, ~ovek bi se mogao zatvoriti u sopstveni um i njegova iskustva ili u najboljem slu~aju sti}i samo do odraza Istine iznad umesto da se digne u duhovnu transcendenciju da ìvi tamo. Za neke umna koncentracija je lak{a, za neke koncentracija u sr~anom centru; neki su u stanju da rade obe na smenu – ali po~eti sa sr~anim centrom, ako ~ovek to moè da uradi, je poèljnije. Druga strana discipline je po pitanju aktivnosti prirode, uma, sopstva ìvota iliti vitala, fizi~kog bi}a. Ovde je princip uskladiti prirodu sa unutra{njom spoznajom kako ~ovek ne bi bio podeljen u dva neskladna dela. Ovde ima nekoliko disciplina ili procesa koji su mogu}i. Jedan je ponuditi sve aktivnosti Boànskom i zvati unutra{nje vo|stvo i preuzimanje svoje prirode od strane Vi{e Mo}i. Ako postoji unutra{nje otvaranje du{e, ako psihi~ko bi}e istupi napred, onda nema velike te{ko}e – s tim dolazi psihi~ko razlu~ivanje, stalno nagove{tavanje, na kraju rukovo|enje koje razotkriva i }utke i strpljivo uklanja sve nesavr{enosti, donosi ispravne umne i vitalne kretnje i preoblikuje fizi~ku svest tako|e. Drugi metod je stati nazad nevezan za kretnje uma, ìvota, fizi~kog bi}a, gledati na njihove aktivnosti samo kao na formacije navike op{te Prirode u pojedincu nametnute nam proteklim delovanjem, ne kao bilo kakav deo na{eg stvarnog bi}a; u srazmeri koliko ~ovek uspeva u tome, postaje nevezan, vidi um i njegove aktivnosti kao ne{to {to nije on sam, ìvot i njegove aktivnosti kao ne{to {to nije on sam, telo i njegove aktivnosti kao da to nije on sam, ~ovek postaje svestan unutra{njeg Bi}a unutar nas – unutra{njeg umnog, unutra{njeg vitalnog, unutra{njeg fizi~kog – tihog, smirenog, neograni~enog, nevezanog koje odraàva istinsko Sopstvo iznad i moè da bude njegov direktni predstavnik; iz ovog unutra{njeg tihog Bi}a proisti~e odbacivanje svega {to treba odbaciti, prihvatanje samo onoga {to se moè zadràti i preobraziti, najunutarnjija Volja za


savr{enstvom ili poziv Boànskoj Mo}i da ~ini na svakom koraku ono {to je neophodno za promenu Prirode. To tako|e moè da otvori um, ìvot i telo najunutarnjijem psihi~kom entitetu i njegovom rukovode}em uticaju ili njegovom direktnom vo|stvu. U ve}ini slu~ajeva ova dva metoda se pojavljuju i rade zajedno i na kraju se stope u jedan. Ali ~ovek moè po~eti bilo kojim od ta dva, onim za koji ose}a da mu je najprirodniji i najlak{i da ga sledi. Na kraju, u svim te{ko}ama gde je li~ni napor sputan, pomo} U~itelja moè da interveni{e i dovede do onog {to je potrebno za ostvarenje ili neposredni korak koji je neophodan.

*** Ova joga zahteva potpunu posve}enost ìvota te`nji za otkri}em i otelovljenjem Boànske Istine i ni~em vi{e uop{te. Podeliti va{ ìvot izme|u Boànskog i nekog spolja{njeg cilja i aktivnosti koja nema ni{ta sa potragom za Istinom je nedopustivo. Najmanja stvar te vrste bi u~inila uspeh u jogi nemogu}im. Morate da odete unutar sebe i da u|ete u potpunu posve}enost duhovnom ìvotu. Svo drànje za umne sklonosti mora da otpadne od vas, svo insistiranje na vitalnim ciljevima i interesovanjima i vezanosti moraju da se sklone u stranu, svo egoisti~no drànje za porodicu, prijatelje, zemlju mora da nestane ako èlite da uspete u jogi. [ta god da mora da do|e kao izlaze}a energija ili delovanje, mora da proisti~e iz Istine jednom otkrivene, a ne iz niìh umnih ili vitalnih motiva, iz Boànske Volje, a ne iz li~nog izbora ili onog {ta ego vi{e voli.

*** Op{te je prihva}en princip duhovnog nastojanja da ~ovek mora biti spreman da `rtvuje sve bez rezerve kako bi dosegao Boànsko kroz oduhovljenu svest. Ako je samorazvoj na umnoj, vitalnoj i fizi~koj ravni njegov cilj to je druga stvar – taj ìvot je ìvot ega sa du{om koja se drì u pozadini nerazvijena ili dopola razvijena. Ali za duhovnog tragaoca jedini razvoj za kojim on traga je razvoj psihi~ke i duhovne svesti, a i to tako|e jedino zato {to je to neophodno da bi se doseglo i sluìlo Boànsko, ne radi njega samog. Koji god umni, vitalni, fizi~ki razvoj ili upotreba sposobnosti mogu da se na~ine delom duhovnog ìvota i instrumentacijom za Boànsko mogu se zadràti pod uslovom njihove predanosti radi preobraàja i preformulisanja na duhovnoj

Pisma o Jogi 462

osnovi. Ali ne smeju da se ~uvaju radi njih samih ili radi ega ili da se smatraju sopstvenim posedima ili da se koriste za sopstvene svrhe ve} samo radi Boànskog. [to se ti~e Dèjmsove izjave ona je naravno ta~na osim dotle da politi~ari mogu da se upu{taju u druge stvari kao hobije za slobodno vreme, ali ako èli da uspe kao politi~ar mora da da svoje najbolje energije politici. I obratno, da su [ekspir ili Njutn tro{ili deo svojih energija u politici ne bi bili u stanju da dostignu takve visine u poeziji i u nauci, a ~ak i da jesu u~inili bi mnogo manje. Glavne energije moraju da se skoncentri{u na jednu stvar; druge mogu biti samo nebitne zanimacije u slobodno vreme ili radi odvra}anja pa`nje ili radi interesovanja pre nego li zanimacije korisne za o~uvanje op{te kulture.

*** Sve zavisi od cilja ìvota. Nekome ~iji je cilj otkriti i posedovati najvi{u duhovnu istinu i boànski ìvot, ne mislim da bi poloàj na Univerzitetu mogao mnogo da vredi, niti vidim da moè biti ikakve prakti~ne veze me|u njima. Moglo bi biti druga~ije kad bi cilj bio ìvot pisca i mislioca samo na intelektualnom nivou, bez ikakvog vi{eg uzleta ili dubljeg traganja. Ne vidim za{to bi va{a nevoljnost da se posvetite ovoj vrsti rada bila usled bilo kakve slabosti. Pre bi bilo da bi samo mali deo va{e prirode, i to ne najdublji ili najja~i, bio zadovoljan time ili atmosferom u kojoj bi on morao biti obavljan. Kod ovih stvari nije misle}i um ve} vitalno bi}e – ìvotna sila i priroda èlje, ili barem neki njen deo – ono {to obi~no odre|uje postupke ljudi i njihov izbor, kad to nije neka spolja{nja nu`nost ili pritisak koji obavezuju ili prvenstveno uti~u na odluku. Um je samo ~inilac koji tuma~i, opravdava i izmi{lja. Time {to ste se latili sadane ovaj deo va{eg vitalnog bi}a dobija pritisak stavljen na njega odozgo i iznutra, koji ne odobrava njegove stare navike èlja i sklonosti, njegove pro{le kolote~ine, one koje bi ranije odre|ivale njegov pravac; ovaj vital je, kao ~esto prvi rezultat toga, utihnuo i postao neutralan. Vi{e nije sna`no pokretan ka obi~nom ìvotu; nije jo{ primio od ili kroz psihi~ki centar i vi{u umnu volju dovoljno prosvetljenje i impuls da preuzme novu vitalnu kretnju i potr~i silovito putem ka novom ìvotu. To je razlog za ravnodu{nost o kojoj govorite i zamagljenost budu}nosti.


*** Ako va{a du{a uvek teì za preobraàjem, onda je to ono {to morate da sledite. Tragati za Boànskim ili, pre bi se reklo, nekim aspektom Boànskog – jer ~ovek ne moè u potpunosti da ostvari Boànsko ako nema preobraàja – moè biti dovoljno za neke, ali ne za one ~ija je te`nja du{e za potpunom boànskom promenom.

*** Na X-ovo savesno oklevanje izme|u Kri{ne i [ive i [akti ne mogu a da se ne osmehnem. Ako ~oveka privla~i jedan oblik ili dva oblika Boànskog, to je u redu, ali ako ga privla~i nekoliko istovremeno ne mora da mu~i sebe oko toga. ôvek od ne{to razvoja nu`no ima nekoliko strana u svojoj prirodi i sasvim je prirodno da razli~iti aspekti vuku ili rukovode razli~ite li~nosti u njemu: on moè da ih prihvati sve i uskladi ih u Jedno Boànsko i Jednu Adja [akti ~ija su svi ispoljenja.

DRUGA GLAVA

SINTETI^KI METOD I INTEGRALNA JOGA

Sinteti~ki Metod i Integralna Joga

{TO se ti~e X-ovog pitanja – ovo nije samo joga bakti; ona je, ili barem tvrdi da je, integralna joga, to jest, okretanje sveg bi}a u svim njegovim delovima ka Boànskom. Proisti~e da mora biti znanja i rada kao i bakti, i uz to, ona obuhvata potpunu promenu prirode, traganje za savr{enstvom, tako da priroda tako|e moè da postane jedno sa prirodom Boànskog. Nije samo srce to koje mora da se okrene ka Boànskom i promeni, ve} i um tako|e – tako da je znanje neophodno, a volja i mo} delovanja i stvaranja tako|e – tako je i rad tako|e neophodan. U ovoj jogi metodi drugih joga se preuzimaju – poput onog Puru{a-Prakriti (Purusha-Prakriti), ali sa razlikom u krajnjem cilju. Puru{a se razdvaja od Prakriti, ne kako bi je napustio, ve} kako bi znao sebe i nju i da vi{e ne bude njena igra~ka, ve} znalac, gospodar i odràvalac prirode; ali postav{i takav ili ~ak postaju}i takav, ~ovek nudi sve to Boànskom. ôvek bi mogao da po~ne sa znanjem ili sa radom ili sa bakti ili sa Tapasjom (Tapasya) samopro~i{}enja radi savr{enstva (promene prirode) i da razvije ostalo kao posledi~nu kretnju ili moè da kombinje sve u jednu kretnju. Ne postoji jedno jedino pravilo za sve, to zavisi od li~nosti i prirode. Predanost je glavna mo} joge, ali predanost mora da bude progresivna; potpuna predanost nije mogu}a u po~etku, ve} samo volja u bi}u za tom potpuno{}u – zapravo za nju treba vremena; pa ipak jedino kad je predanost potpuna puna bujica sadane je mogu}a. Do tada mora biti li~nog napora sa rastu}om stvarno{}u predanosti. ôvek zove u sebe mo} Boànske [akti (Shakti) i ~im to po~ne da dolazi u bi}e, ona isprva podràva li~no nastojanje, onda progresivno preuzima ~itavo delovanje, mada pristanak sadake nastavlja da bude uvek neophodan. Kako Sila radi, ona uvodi razli~ite procese koji su neophodni za sadaku, procese znanja, bakti, oduhovljenog delovanja, preobraàja prirode. Ideja da se one ne mogu kombinovati je gre{ka.

*** Cilj sadane je otvaranje svesti prema Boànskom i promena prirode. Meditacija ili kontemplacija je jedno sredstvo za to, ali samo jedno sredstvo; bakti je jo{ jedno; rad je jo{ jedno. ]ita-{udi (chitta-shuddhi) su propovedali jogini kao prvo sredstvo ka ostvarenju i sticali su ga sveto{}u sveca i u}utano{}u mudraca, ali preobraàj prirode o kome

Pisma o Jogi 468

mi govorimo je ne{to vi{e od toga, a ovaj preobraàj ne dolazi samo kontemplacijom; rad je neophodan, joga u delovanju je neophodna.

*** Rast izvan obi~nog uma u duhovnu svest se moè posti}i bilo meditacijom, posve}enim radom ili bakti prema Boànskom. U na{oj jogi, koja ne traga samo za stati~nim mirom ili upijeno{}u ve} dinami~nim duhovnim delovanjem, rad je neophodan. [to se ti~e nadumne Istine, to je druga stvar; ona zavisi samo od silaska Boànskog i delovanja Vrhovne Sile i nije vezana nikakvim metodom ili pravilom.

*** Nikad nisam osporavao istinu starih joga – ja li~no sam imao iskustvo Vai{nava Bakti i Nirvane u Bramanu; prepoznajem njihovu istinu na njihovom vlastitom polju i za njihovu vlastitu svrhu – istinu njihovog iskustva dokle ono ide – mada ni na koji na~in nisam obavezan da prihvatim istinu umnih filozofija zasnovanih na iskustvu. Sli~no tome nalazim da je moja joga istinita na njenom vlastitom polju – ve}em polju, mislim – i za njenu vlastitu svrhu. Svrha stare je da se pobegne od ìvota ka Boànskom – tako da, o~igledno, hajde da odbacimo Karmu. Svrha nove je dose}i Boànsko i uneti puno}u onoga {to se sti~e u ìvot – za to, joga putem rada je neophodna. îni mi se da nema misterije u vezi toga ili bilo ~ega da zbunjuje bilo kog – to je racionalno i neizbe`no. Jedino vi kaète da je stvar nemogu}a; ali to je ono {to se kaè za sve pre nego {to to bude u~injeno. Mogu da istaknem da Karmajoga nije nova ve} veoma stara joga; Gita nije napisana ju~e, a Karmajoga je postojala pre Gite. Va{a ideja da je jedino pravdanje rada u Giti da je on neizbe`na gnjavaà, tako da bolje da se iskoristi najbolje {to je mogu}e, je pre bi se reklo zbrzana i gruba. Kad bi to bilo sve, Gita bi bila proizvod jednog imbecila i te{ko da bih imao opravdanje {to sam napisao dve knjige o njoj ili {to joj se svet divi kao jednom od najve}ih spisa, naro~ito zbog njenog tretmana problema mesta rada u duhovnom nastojanju. Sigurno u njoj ima vi{e od toga. Kako god bilo, va{a sumnja da li rad moè da dovede do ostvarenja ili pre bi se reklo va{e glatko i otse~no poricanje te mogu}nosti kosi se sa iskustvom onih koji su postigli ovu navodnu nemogu}nost. Kaète da rad sniàva svest, izvodi vas iz

Sinteti~ki metod i integralna Joga 469

unutra{njeg u spolja{nje – da, ako pristanete da ospoljite sebe u njemu umesto da obavljate rad iznutra; ali to je ono {to ~ovek mora da nau~i da ne radi. Misao i ose}anje tako|e mogu da ospolje ~oveka na isti na~in; ali to je pitanje povezivanja misli, ose}anja i postupka ~vrsto sa unutra{njom sve{}u ìve}i tamo i ~ine}i od ostalog instument. Te{ko? âk ni Bakti nije laka, a Nirvana je za ve}inu ljudi teà od svega. Ne znam za{to uvla~ite humanitarizam, aktivizam, filantropsku sevu (seva), itd. Nijedno od ovoga nije deo moje joge ili u skladu sa mojom definicijom rada, tako da me ne doti~u. Nikad nisam mislio da }e politika ili ishranjivanje siroma{nih ili pisanje divnih pesama dovesti pravo do Vaikunte (Vaikuntha) ili Apsoluta. Kad bi to bilo tako, Rome{ Dut s jedne strane i Bodler s druge bi bili prvi koji bi dostigli Najvi{e i priredili nam dobrodo{licu tamo. Nije sam oblik rada ili puka aktivnost ve} svest i Volja ka Bogu u pozadini nje ono {to je su{tina Karmajoge; rad je samo nu`na instrumentacija za jedinstvo sa Gospodarom dela, tranzit do ~iste Volje i mo}i Svetlosti iz volje i mo}i Neznanja. Na kraju, za{to pretpostavljati da sam protiv meditacije ili bakti? Nemam ni najmanje pritu`be na va{e uzimanje bilo ~ega od to dvoje ili oboje kao sredstva prilaza Boànskom. Jedino nisam video nikakav razlog za{to bi bilo ko dolazio u sukob sa delima i poricao istinu onih koji su dostigli, kako Gita kaè, kroz dela savr{eno ostvarenje i jednost prirode sa Boànskim, samsiddhim sadharmyam (kao {to su to u~inili \anaka i drugi) – naprosto zato {to on sam ne moè da na|e ili nije jo{ na{ao njihovu dublju tajnu – otud moja odbrana dela [re~ "dela" u mnoìni, prim. prev.].

*** Ne mislim pod radom na delovanje obavljeno u egu i neznanju, za zadovoljenje ega i u porivu radàsi~ne èlje. Ne moè biti Karmajoge bez volje da se ~ovek otarasi ega, radàsa i èlje, {to su pe~ati neznanja. Ne mislim na filantropiju ili sluènje ~ove~anstvu ili sve ostale stvari – moralne ili idealisti~ke – koje ~ovekov um zamenjuje za dublju istinu dela. Pod radom mislim na aktivnost koja se obavlja za Boànsko i sve vi{e i vi{e u jedinstvu sa Boànskim – samo za Boànsko i ni za {ta drugo. Prirodno to nije lako u po~etku, ni{ta vi{e no {to su duboka meditacija i svetlosno znanje laki ili ~ak {to su istinska ljubav i bakti

Pisma o Jogi 470

laki. Ali poput ostalih on mora da se zapo~ne u pravom duhu i stavu, sa pravom voljom u vama, onda }e sve ostalo do}i. Dela obavljena u ovom duhu su podjednako delotvorna kao bakti ili kontemplacija. ôvek dobija odbacivanjem èlje, radàsa i ega u}utanost i ~istotu u koje Mir neizrecivi moè da si|e; dobija posve}eno{}u svoje volje Boànskom, stapaju}i svoju volju u Boànsku Volju, smrt ega i uve}avanje u kosmi~ku svest, ili, u protivnom, uzdizanje u ono {to je iznad kosmi~kog; doìvljava razdvojenost Puru{e od Prakriti i biva oslobo|en od okova spolja{nje prirode; postaje svestan svog unutra{njeg bi}a i vidi spolja{nje kao instrument; ose}a univerzalnu Silu kako obavlja njegova dela i Sopstvo ili Puru{u koji posmatra ili je svedok, ali slobodan; ose}a da su sva njegova dela oduzeta od njega i da ih obavlja sveop{ta ili vrhovna Majka ili Boànska Mo} koja kontroli{e i dela iz pozadine srca. Stalnim obra}anjem sve svoje volje i dela Boànskom, ljubav i divljenje rastu, psihi~ko bi}e istupa napred. Obra}anjem Mo}i iznad, moèmo da do|emo dotle da je osetimo iznad i njen silazak i otvaranje do rastu}e svesti i znanja. Na kraju, dela, bakti i znanje idu zajedno i samosavr{enstvo postaje mogu}e – ono {to zovemo preobraàj prirode. Ovi rezultati svakako ne dolaze svi odjednom; dolaze manje ili vi{e polako, manje ili vi{e kompletno u skladu sa stanjem i rastom bi}a. Nema kraljevskog druma do boànskog ostvarenja. Ovo je Karmajoga kakva je izneta u Giti kakvu sam je ja razvio za integralni duhovni ìvot. Zasniva se ne na {pekulaciji i rezonovanju ve} na iskustvu. Ona ne isklju~uje meditaciju i svakako ne isklju~uje bakti, jer nu|enje sebe Boànskom, posve}ivanje celog sebe Boànskom {to je su{tina ove Karmajoge su u su{tini kretnja bakti. Jedino {to zbilja isklju~uje isklju~ivu meditaciju koja beì od ìvota ili emocionalnu bakti zatvorenu u njen sopstveni unutra{nji san uzet kao cela kretnja joge. ôvek moè da ima sate ~iste upijene meditacije ili unutra{njeg nepokretnog oboàvanja i ekstaze, ali oni nisu sve po pitanju integralne joge.

*** Nikad nisam stavio nikakvu zabranu na bakti. Tako|e nije mi poznato da sam tako|e bilo kad zabranio meditaciju. Nagla{avao sam i bakti i znanje u svojoj jogi kao i dela, ~ak i ako ni jednom od njih nisam dao isklju~iv zna~aj poput [ankare ili ]ajtanje.


Te{ko}a koju vi ose}ate ili koju bilo koji sadaka ose}a u vezi sadane zbilja nije pitanje meditacije protiv bakti protiv dela. To je te{ko}a stava koji treba zauzeti, pristupa ili kako god vam se dopalo da to nazovete. Ako ne moète jo{ uvek da se prise}ate Boànskog sve vreme dok radite, to nije mnogo bitno. Prisetiti se i posvetiti na po~etku i zahvaliti se na kraju trebalo bi da bude dovoljno za sada. Ili u najboljem slu~aju prisetiti se tako|e kad postoji pauza. Va{ metod mi se ~ini prili~no bolan i teàk – izgleda da se trudite da se prise}ate i radite sa jednim te istim delom uma. Ne znam da li je to mogu}e. Kada se ljudi prise}aju sve vreme tokom rada (to se moè obaviti), to je obi~no kraji~kom uma ili se pak stvori postepeno sposobnost dvostruke misli ili pak dvostruke svesti – jedne napred koja radi, i jedne unutra koja svedo~i i prise}a se. Postoji tako|e jo{ jedan na~in koji je bio moj dugo vremena – stanje u kome se rad odvija automatski i bez intervencije li~ne misli ili umnog delovanja, dok svest ostaje tiha u Boànskom. Ta stvar, me|utim, ne dolazi toliko kroz poku{avanje koliko kroz veoma jednostavnu stalnu te`nju i volju za posve}ivanjem – ili pak kroz kretnju svesti koja razdvaja unutra{nje od instrumentalnog bi}a. Te`nja i volja za posve}ivanjem koji pozivaju dole ve}u Silu da obavi rad je metod koji donosi sjajne rezultate, ~ak i ako kod nekih traì puno vremena u vezi sebe. To je velika tajna sadane, znati kako da stvari budu obavljene od strane Mo}i koja je iza ili iznad umesto da se sve obavlja naporom uma. Ne mislim da kaèm da napor uma nije neophodan ili da nema rezultata – jedino ako poku{ava da obavi sve sam, to postaje mukotrpan napor za sve osim za duhovne atlete. Niti mislim da je drugi metod prièljkivana pre~ica; rezultatu bi moglo, kao {to sam rekao, biti potrebno mnogo vremena. Strpljenje i ~vrsta re{enost su neophodni u svakom metodu sadane. Snaga je u redu za sna`ne – ali te`nja i Milost koja odgovara na nju nisu sve u svemu mitovi; one su velike stvarnosti duhovnog ìvota.

*** Uklju~ivanje spolja{nje svesti u preobraàj je od vrhovnog zna~aja za ovu jogu – meditacija to ne moè da uradi. Meditacija moè da se bavi samo unutra{njim bi}em. Tako da je rad od primarne va`nosti – jedino mora da se obavlja sa pravim stavom i u pravoj svesti, onda je podjednako plodan koliko bi bilo koja meditacija mogla biti.

Pisma o Jogi 472

***

Odràvati rad pomaè da se odràva ravnoteà izme|u unutra{njeg iskustva i spolja{njeg razvoja; u protivnom mogu da se razviju jednostranost i pomanjkanje mere i ravnoteè. [ta vi{e, neophodno je odràvati sadanu rada za Boànsko zato {to na kraju ona omogu}uje sadaki da iznese unutra{nji napredak u spolja{nju prirodu i ìvot i pomogne celovitosti sadane.

*** Nema faze sadane u kojoj su dela nemogu}a, nema prelaza na stazi gde nema ~vrstog tla i gde se moramo odre}i delovanja kao nespojivog sa koncentracijom na Boànsko. ^vrsto tlo postoji uvek; ~vrsto tlo je oslanjanje na Boànsko, otvaranje bi}a, volje, energija Boànskom, predaja Boànskom. Sav rad obavljen u tom duhu moè biti na~injen sredstvom sadane. Moè biti neophodno za pojedinca tu i tamo da uroni u meditaciju na neko vreme i da obustavi rad za to vreme ili da ga u~ini podre|enim; ali to moè biti samo pojedina~ni slu~aj i privremeno povla~enje. [ta vi{e, potpun prestanak rada i potpuno povla~enje u sebe je retko kad preporu~ljivo; to bi moglo ohrabriti previ{e jednostrano i vizionarsko stanje u kome ~ovek ìvi u nekoj vrsti me|usveta ~isto subjektivnih iskustava bez ~vrstog drànja bilo za spolja{nju stvarnost ili za najvi{u Stvarnost i bez ispravne upotrebe subjektivnog iskustva da stvori ~vrstu sponu, a potom sjedinjenje izme|u najvi{e Stvarnosti i spolja{njeg ostvarenja u ìvotu. Rad moè biti dvojak – rad koji je polje iskustva koje se koristi za sadanu, za progresivno uskla|ivanje i preobraàj bi}a i njegovih aktivnosti, i rad koji je ostvareni izraz Boànskog. Ali vreme za ovaj drugi moè biti samo kad Ostvarenje bude u potpunosti dovedeno dole u zemaljsku svest; do tada sav rad mora biti polje nastojanja i {kola iskustva.

*** Rad po sebi je samo priprema, takva je i meditacija po sebi, ali rad obavljen u rastu}oj jogi~koj svesti je sredstvo ostvarenja koliko je to i meditacija.... Nisam rekao, nadam se, da samo rad priprema. Meditacija tako|e priprema za direktni kontakt. Ako }emo da


obavljamo rad samo kao pripremu, a onda postanemo nepokretne meditativne askete, onda je svo moje duhovno u~enje la`no i nema koristi od nadumnog ostvarenja ili bilo ~ega drugog {to nije bilo ura|eno u pro{losti.... Neznanje koje leì u pozadini ovog stava je pretpostavka da ~ovek nu`no mora da radi samo rad ili samo meditaciju. Ili je rad sredstvo ili je meditacija sredstvo, ali ne mogu biti oboje! Nikad nisam rekao, koliko znam, da ne bi trebalo obavljati meditaciju. Napraviti otoreno takmi~enje ili zatvoreno izme|u rada i meditacije je trik uma koji deli, i pripada staroj jogi. Molim vas, setite se da sve vreme objavljujem integralnu jogu u kojoj Znanje, Bakti, Dela – svetlost svesti, Ananda i ljubav, volja i mo} u delima – meditacija, oboàvanje, slu`ba Boànskom svi imaju svoje mesto. Meditacija nije ve}a od joge dela, niti su dela ve}a od joge kroz znanje – oboje su jednaki. Jo{ jedna stvar – gre{ka je raspravljati se iz svog vlastitog veoma ograni~enog iskustva, ignori{u}i iskustvo drugih i grade}i na tome velika uop{tavanja o jogi. To je ono {to mnogi rade, ali metod ima o~igledne mane. Nemate iskustvo velikih spoznaja kroz dela, a zaklju~ujete da su takve spoznaje nemogu}e. Ali {ta sa mnogima koji su ih imali – drugde, a i tako|e ovde u A{ramu? Nemojte zaklju~ivati, me|utim, da veli~am dela kao jedino sredstvo ostvarenja. Samo mu dajem njegovo odgovaraju}e mesto.

*** Zaboravljate da se ljudi razlikuju po prirodi i stoga }e svako prilaziti sadani na svoj sopstveni na~in – neko kroz rad, neko kroz bakti, neko kroz meditaciju i znanje – a oni koji su to u stanju, kroz sve skupa. Savr{eno je opravdano da vi sledite svoj sopstveni na~in, kakve god bile teorije drugih – ali pustite ih da oni slede svoje. Na kraju sve moè da se slije skupa ka istom cilju.

*** Ono {to ste ose}ali pre je bilo u va{em umnom bi}u i svesti, nakon dolaska ovde o~igledno ste iza{li u va{u spolja{nju i fizi~ku svest, eto za{to se ose}ate kao da je sve {to ste imali pre nestalo. Ono je samo prekriveno pomra~eno{}u fizi~ke svesti i nije nestalo. [to se ti~e sadane, petpostavljam da pod tim podrazumevate neku vrstu ve`be koncentracije itd. Jer rad je tako|e sadana, ako se

Pisma o Jogi 474

obavlja sa pravim stavom i duhom. Sadana unutra{nje koncentracije se sastoji iz: 1. U~vr{}ivanja svesti u srcu i koncentrisanja tamo na ideju, sliku ili ime Boànske Majke, koje god da vam do|e najlak{e. 2. Postepenog i progresivnog u}utkavanja uma ovom koncentracijom u srcu. 3. Te`nje za Maj~inim prisustvom u srcu i njene kontrole uma, ìvota i delovanja. Ali da bi se u}utkao um i dobilo duhovno iskustvo neophodno je prvo pro~istiti i pripremiti prirodu. Za ovo su ponekad potrebne mnoge godine. Rad obavljen sa pravim stavom je najlak{e sredstvo za to – tj. rad obavljen bez èlje ili ega, odbacuju}i sve kretnje èlje, prohteva ili ega kada do|u, obavljen kao nu|enje Boànskoj Majci, sa prise}anjem na nju i molitvom njoj da ispolji svoju silu i preuzme delovanje tako da i tamo tako|e, a ne samo u unutra{njoj ti{ini, moète da osetite njeno prisustvo i rad.

*** Molitva i meditacija se toliko ra~unaju u jogi. Ali molitva mora da izvire iz srca na vrhuncu emocije ili te`nje, \apa (Japa) ili meditacija da do|u u ìvom nagonu nose}i radost ili svetlost stvari u njoj. Ako se obavlja mehani~ki i tek kao stvar koja ima da se obavlja (kruta smrknuta du`nost!), mora da ima tendenciju ka pomanjkanju interesovanja i suvo}i i da bude nedelotvorna.... Radili ste \apu isuvi{e kao sredstvo za stvaranje rezultata, mislio sam isuvi{e kao napravu, proces iznet da se stvar obavi. Eto za{to sam èleo da se psiholo{ki uslovi u vama razviju, psihi~ki, umni, jer kada je psihi~ko napred, nema pomanjkanja ìvota i radosti u molitvi, te`nji, traganju, nema te{ko}e u tome da se ima stalni tok bakti i kada je um u}utan i okrenut unutra i gore nema te{ko}e ili pomanjkanja interesovanja u meditaciji. Meditacija, usput, je proces koji vodi ka znanju i kroz znanje, ona je stvar glave, a ne srca, tako da ako èlite dhyana-u, ne moète imati odbojnost prema znanju. Koncentracija u srcu nije meditacija, ona je poziv Boànskom, Voljenom. Ova joga tako|e nije samo joga znanja, znanje je jedno od njenih sredstava, ali budu}i da su njena osnova nu|enje sebe, predanost, bakti, ona se zasniva u srcu i ni{ta na kraju ne moè da se obavi bez ove osnove. Ima mno{tvo ljudi ovde koji rade \apu i zasnivaju sebe na bakti, veoma su malobrojni u pore|enju s njima oni koji obavljaju meditaciju "glave"; ljubav i bakti i


dela su obi~no osnova; koliko njih moè da nastavlja putem znanja? Samo malobrojni.

*** Bio sam veoma ozbiljan kada sam govorio o napretku koji ste postigli psihi~kom kretnjom i nastojanjem da otkrijete i uklonite ego. Ve} sam vam ranije pisao odobravaju}i sna`no taj na~in. To je u na{oj jogi put ka posve}enosti i predanosti – jer psihi~ka kretnja je ta koja donosi stalnu i ~istu posve}enosti i uklanjanje ega koji ~ini da je mogu}e predati se. Te dve stvari zaista idu zajedno. Drugi na~in, koji je put ka znanju, je meditacija u glavi kojom dolazi otvaranje iznad, u}utanost ili ti{ina uma i silazak mira, itd. vi{e svesti generalno dok to ne obuhvati bi}e i ispuni telo i po~ne da preuzima sve kretnje. Ali to uklju~uje prolaz kroz ti{inu i izvesnu prazninu obi~nih aktivnosti – budu}i da su one izgurane napolje i obavljane kao ~isto povr{no delovanje – a vama se jako ne dopadaju ti{ina i praznina. Tre}i na~in koji je jedan od dva na~ina ka jogi putem dela je razdvojenost Puru{e od Prakriti, unutra{njeg tihog bi}a od spolja{njeg aktivnog, tako da ~ovek ima dve svesti ili duplu svest, jednu u pozadini koja gleda i posmatra i na kraju kontroli{e i menja drugu koja je aktivna napred. Ali ovo tako|e zna~i ìvljenje u unutra{njem miru i ti{ini i bavljenje aktivnostima kao da su one stvar povr{ine. Drugi na~in zapo~injanja joge dela je obavljaju}i ih za Boànsko, za Majku, a ne za sebe, posve}uju}i ih dok ~ovek konkretno ne oseti Boànsku Silu kako preuzima aktivnosti i obavlja ih za njega. Ako postoji ikakav tajni klju~ moje joge za koji kaète da ga niste prona{li, on leì u ovim metodama – a, u stvarnosti, nema ni~eg toliko misterioznog, nemogu}eg ili ~ak novog u vezi njih samih. Jedino dalji razvoj u kasnijem stadijumu i cilj joge je ono {to je novo. Ali oko toga ~ovek ne mora da se brine u ranijim stadijumima ukoliko ne èli da to radi kao stvar umnog znanja.

*** Meditacija je jedno sredstvo pristupa Boànskom i sjajan na~in, ali se ne moè nazvati pre~icom – za ve}inu ona je dug i krajnje teàk, mada veoma visok uspon. Ona nikako ne moè biti kratka ukoliko ne donese silazak, a ~ak i tada samo temelj je ono {to se brzo poloì; nakon toga

Pisma o Jogi 476

meditacija mora da izgradi mukotrpno veliku nadgradnju na tom temelju. Veoma je neizostavna, ali nema ni~eg kratkog u vezi nje. Karma je mnogo jednostavniji put pod uslovom da ne~iji um nije fiksiran na Karmu do isklju~enja Boànskog. Cilj mora da bude Boànsko, a rad moè da bude samo sredstvo. Upotreba poezije itd. je da odrì ~oveka u kontaktu sa njegovim unutra{njim bi}em i to pomaè da se pripremi za direktan kontakt sa najunutarnjijem, ali ~ovek ne sme da se zaustavi sa tim, mora da nastavi do prave stvari. Ako ~ovek misli o tome da bude knjièvnik ili pesnik ili slikar kao na stvari koje su vredne same po sebi onda to vi{e nije jogi~ki duh. Eto za{to ponekad moram da kaèm da je na{ posao da budemo jogiji, ne tek pesnici, slikari, itd. Ljubav, bakti, predanost, psihi~ko otvaranje su jedine pre~ice ka Boànskom – ili mogu da budu; jer ako su ljubav i bakti previ{e vitalne, onda je verovatno da }e do}i do klackalice izme|u ekstati~nog o~ekivanja i Virahe, Abimane (Viraha, Abhiman), o~ajanja, itd., {to ne predstavlja pre~icu ve} dug put, cik-cak – ne ravan let – vrtenje oko ~ovekovog sopstvenog ega umesto tr~anje ka Boànskom.

*** Oduvek sam govorio da rad obavljan kao sadana – obavljan, {to }e re}i, kao izliv energije iz Boànskog i ponu|en Boànskom, ili rad obavljan radi Boànskog ili rad obavljan u duhu posve}enosti je mo}no sredstvo sadane i da je takav rad naro~ito neophodan u ovoj jogi. Rad, bakti i meditacija su tri potpore joge. ôvek moè da pro|e sa tri ili dve ili jednom. Ima ljudi koji ne mogu da meditiraju na zadat na~in koji se naziva meditacijom, ali napreduju kroz rad ili kroz bakti ili kroz to dvoje skupa. Radom i bakti ~ovek moè da razvije svest u kojoj naposletku prirodna meditacija i spoznaja postaje mogu}a. Sve ovo je sasvim razli~ito od X-ove ideje da sebe na~ini vrlim i samokontrolisanim i ~istim nekom misterioznom uro|enom mo}i u bavljenju knjièvno{}u. Da mi je postavio pitanje o radu i sadani odgovorio bih mu druga~ije. Naravno da knjièvnost i umetnost jesu ili mogu biti prvi uvod u unutra{nje bi}e – unutra{nji um, unutra{nji vital; jer to je ono odakle dolaze. A ako ~ovek pi{e pesme o bakti, pesme o boànskom traganju, itd. ili stvara muziku te vrste, to zna~i da postoji bakta ili tragalac unutra koji ga podràva tim izraàvanjem sebe. Ali nije ni sa kakvog takvog stanovi{ta X postavio svoje pitanje i nisam sa tog stanovi{ta dao svoj odgovor. To je bilo u vezi neke


naro~ite vrline za izgradnju karaktera koju izgleda da je on pripisao knjièvnosti.

*** Sasvim je neunosno raspitivati se ko ili koja klasa }e sti}i prva ili poslednja na cilj. Duhovna staza nije polje takmi~enja ili trka da bi to trebalo da bude bitno. Ono {to je bitno je ~ovekova sopstvena te`nja za Boànskim, ~ovekova sopstvena vera, predanost, nesebi~no samodavanje. Drugi mogu biti prepu{teni Boànskom koje }e voditi svakoga prema njegovoj prirodi. Meditacija, rad, bakti su sve sredstva pripremne pomo}i ka ispunjenju; sva su uklju~ena u ovu stazu. Ako ~ovek moè sebe da posveti kroz rad, to je jedno od najmo}nijih sredstava ka samodavanju koje je i samo najmo}niji i neizostavan element sadane. Dràti se staze zna~i slediti je bez njenog napu{tanja ili skretanja u stranu. To je staza samonu|enja ~itavog bi}a u svim njegovim delovima, nu|enje misle}eg uma i srca, volje i postupaka, unutra{njih i spolja{njih instrumenata tako da ~ovek moè da stigne do iskustva Boànskog, Prisustva unutra, psihi~ke i duhovne promene. [to vi{e ~ovek daje od sebe na sve na~ine, to bolje za sadanu. Ali ne mogu svi da to urade u istoj meri, istom brzinom, na isti na~in. Kako drugi to rade ili ne uspevaju da to rade ~oveka ne bi trebalo da se ti~e – kako da on sam to verno radi je jedina va`na stvar.

*** Re}i da ~ovek ulazi u tok sadane jedino kroz rad zna~i re}i previ{e. ôvek moè u njega da u|e kroz meditaciju ili bakti tako|e, ali rad je neophodan da bi se u{lo u pun tok i da se ne bi otplovilo u jednu stranu i vrtelo u krugovima tamo. Naravno da sav rad pomaè pod uslovom da se obavlja u pravom duhu.

*** Ima nekoliko sadaka koji su veoma daleko iznapredovali samo radom, radom posve}enom Majci ili i ina~e uglavnom radom sa veoma malo vremena za meditaciju. Drugi su iznapredovali daleko uglavnom meditacijom, ali radom tako|e. Oni koji su poku{ali da rade samo

Pisma o Jogi 478

meditaciju i postali nestrpljivi za rad (zato {to nisu mogli da ga posvete Majci) su generalno bili propali slu~ajevi poput X-a i Y-a. Ali jedno ili dvoje bi mogli uspeti samo meditacijom, ako je ona u njihovoj prirodi ili ako imaju intenzivnu veru i bakti koje je nemogu}e uzdrmati. Sve zavisi od prirode sadake. [to se ti~e puratan manus ne vidim da radnici imaju svoje spolja{nje bi}e manje izmenjeno od ostalih. Ima nekih koji su tamo gde su bili ili su samo malo napredniji, ima drugih koji su se dosta izmenili – niko nije sasvim preobraèn, mada su neki na{li sigurnu i zdravu duhovnu i psihi~ku osnovu. Ali to vaì podjednako za radnike koji ne provode vreme u meditaciji i one koji provode dugo vremena u meditaciji. Svaki sadaka mora da bude prepu{ten sebi i Majci da na|e svoj pravi put koji ne mora biti kao od njegovog bli`njeg.

*** [to se ti~e smernice na kojoj je najve}i naglasak, ona zavisi od prirode. Ima nekih ljudi koji nisu skrojeni za meditaciju i oni se mogu pripremiti samo radom; ima tako|e onih koji su suprotni. [to se ti~e ogromnog razvitka egoizma, on moè da do|e {ta god da ~ovek sledi. Video sam da se rascvetava kod dhyani-ja kao i kod radnika; X kaè da tako biva i kod bakte. Tako da je evidentno da su sva tla pogodna za ovaj cvet Narcisa. [to se ti~e onog "nema potrebe za sadanom", o~igledno da ~ovek koji ne obavlja nikakvu sadanu ne moè da se promeni ili da napreduje. Rad, meditacija, bakti, sve mora da se obavlja kao sadana.

*** Za{to izlagati iz va{eg li~nog iskustva, velikog ili malog, i pretvarati to u uop{tavanje? Jako puno ljudi (mo`da ve}ina) nalaze da je ona (sadana kroz rad) najlak{a od svih. Mnogi nalaze da je lako da misle na Majku kada rade; ali kada ~itaju ili pi{u, njihov um ode do stvari koja se ~ita ili pi{e i zaboravljaju sve drugo. Mislim da je takav slu~aj sa ve}inom. Fizi~ki rad s druge strane se moè obavljati sa najspolja{njijim delom uma, ostavljaju}i ostalo slobodno da se prise}a ili da doìvljava.

***


[ta vi zovete meditacijom? Zatvaranje o~iju i koncentrisanje? To je samo jedan metod za pozivanje istinske svesti dole. Spojiti se sa istinskom sve{}u ili osetiti njen silazak je jedina bitna stvar i ako to do|e bez ortodoksnog metoda, kao {to je uvek dolazilo kod mene, utoliko bolje. Meditacija je samo jedno sredstvo ili naprava, istinska kretnja je kada je ~ak i dok hoda, radi ili pri~a ~ovek i dalje u sadani.

*** Nije meditacija (razmi{ljanje umom) ve} koncentracija ili okretanje svesti ono {to je bitno – a to moè da se desi u radu, u pisanju, u bilo kojoj vrsti radnje kao i kada se sedne da se kontemplira.

*** Meditacija je najbolja kada do|e spontano. Ali trebalo bi da postoji puna posve}enost u radu ako }e on da preuzme mesto meditacije.

*** Ne treba da imate nedoumice u vezi vremena koje posve}ujete aktivnosti i kreativnom radu. Oni koji imaju {ire}i kreativni vital ili vital sa~injen za aktivnost obi~no su u najboljem elementu kada vital nije sputavan za svoju kretnju i mogu da se razvijaju brè time nego introspektivnom meditacijom. Sve {to je potrebno je da aktivnost treba da bude posve}ena, tako da mogu njom da rastu sve vi{e i vi{e pripremljeni da osete i prate Boànsku Silu kada ih pokre}e. Gre{ka je misliti da je ìveti u introspektivnoj meditaciji sve vreme neizbe`no najbolji ili jedini put joge.

*** Kako je onda ona [meditacija] neophodna za sve, ako se od nekih traì da je ne obavljaju? Mnogo meditacije je za one koji mogu mnogo da meditiraju. Ne proizilazi da zato {to je mnogo meditacije dobro, da stoga niko ne bi trebalo da radi ni{ta drugo.

***

Pisma o Jogi 480

Nisam sugerisao da ima da napredujete samo dhyana-om; ali vi imate veliku sposobnost za to i ne moète da napredujete u potpunosti bez nje. U ovoj jogi neka vrsta akcije je neophodna za sve – mada ne mora da poprimi oblik nekog zadatog posla. Ali trenutno napredak kroz koncentraciju i unutra{nje iskustvo je prva neophodnost za vas. Ovo je ono {to nazivamo aktivno{}u uma, koja se uvek ispre~uje koncentraciji i poku{ava da stvori sumnju i rasipanje energija. Toga je mogu}e otarasiti se na dva na~ina, odbacuju}i ga i izguravaju}i ga napolje, dok ne ostane samo kao spolja{nja sila – spu{taju}i vi{i mir i svetlost u fizi~ki um.

*** On mora da nau~i da posve}uje svoj rad i da oseti Maj~inu mo} kako radi kroz njega [rad, prim. prev.]. îsto sede}e subjektivno ostvarenje je samo polovi~no ostvarenje.

*** Mogao bih da naglasim jednu poentu, me|utim, da ne mora da postoji samo jedan put do ostvarenja Boànskog. Ako ~ovek ne uspeva ili nije jo{ uspeo da ga dosegne, oseti ili vidi kroz ustanovljeni proces meditacije ili procese kao {to je japa, ipak moè biti da je ~ovek na~inio napredak ka njemu kroz ~esto pozivanje bakti u srcu ili stalno ve}eg njegovog uve}avanja u svesti ili kroz rad za Boànsko i posve}eno{}u u sluènju. Svakako da ste napredovali u ovim pravcima, pove}ali se u posve}enosti i pokazali svoju sposobnost za sluènje. Tako|e ste poku{ali da se otarasite prepreka u svojoj vitalnoj prirodi i tako izdejstvujete pro~i{}enje ne bez uspeha u nekoliko razli~itih pravaca. Staza predanosti je uistinu te{ka, ali ako ~ovek istraje u njoj sa iskreno{}u, mora da bude nekog uspeha i delimi~nog prevazilaènja ili umanjenja ega {to moè da pomogne u velikoj meri daljem napretku putem. ôvek mora da nau~i da ide napred na stazi joge, kao {to Gita insistira, sa sve{}u slobodnom od utu~enosti – anirvinnacetasa. âk i ako se ~ovek oklizne, mora da uspravi drànje; ~ak i ako padne, mora da se digne i da neobeshrabren ide Boànskim Putem. Stav mora da bude: "Boànski je obe}ao Sebe meni ako Ga se budem drào uvek; to ne}u nikad prestati da ~inim {ta god da do|e."


***

Sadana je ve`banje joge. Tapasja je koncentracija volje da se dobiju rezultati sadane i da se savlada nià priroda. Aradana (Aradhana) je oboàvanje Boànskog, ljubav, predaja sebe, te`nja ka Boànskom, dozivanje imena, molitva. Djana je unutra{nja koncentracija svesti, meditacija, odlazak unutra u Samadiju (Samadhi). Djana, Tapasja i Aradana su sve delovi sadane.

TRE]A GLAVA

OSNOVNE STVARI POTREBNE NA STAZI

Osnovne Stvari Potrebne na Stazi

CILJ Joge je uvek te{ko dosti}i, ali ovaj je teì od bilo kog drugog, i on je samo za one koji imaju poziv, sposobnost, voljnost da se suo~e sa svim i sa svakim rizikom, ~ak i rizikom neuspeha, i volju da napreduju ka potpunoj nesebi~nosti, bezèljnosti i predanosti.

***

Ova joga podrazumeva ne samo ostvarenje Boga, ve} potpuno posve}ivanje i promenu unutra{njeg i spolja{njeg ìvota dok ne bude bio podesan da ispolji boànsku svest i postane deo boànskog rada. Ovo zna~i unutra{nju disciplinu daleko zahtevniju i teù od pukih eti~kih i fizi~kih podvizivanja. ôvek ne sme da do|e na ovu stazu, daleko prostraniju i teù od ve}ine puteva joge, ukoliko nije siguran u psihi~ki poziv i svoju spremnost da pro|e do kraja.

*** Pod spremno{}u nisam mislio na sposobnost ve} na voljnost. Ako postoji volja unutra za suo~avanjem sa svim te{ko}ama i da se pro|e do kraja, ma koliko dugo da traje, onda se moè uzeti staza.

*** Puko nespokojno nezadovoljstvo obi~nim ìvotom nije dovoljna priprema za ovu jogu. Siguran unutra{nji poziv, jaka volja i velika postojanost su neophodni za uspeh u duhovnom ìvotu.

*** Umne teorije nisu od temeljnog zna~aja, jer um formira ili prihvata teorije koje podràvaju sklonost bi}a. Ono {to je bitno je ta sklonost i poziv unutar vas. Znanje da postoji Vrhovno Postojanje, Svest i Blaènstvo koje nije tek negativna Nirvana ili stati~ni i bezodli~ni Apsolut, ve} dinami~ko, opaànje da se ova Boànska Svest moè ostvariti ne samo izvan ve} ovde, i iz toga proisteklo prihvatanje boànskog ìvota kao

Pisma o Jogi 486

cilja joge, ne pripadaju umu. To nije pitanje umne teorije – mada ~ak i umno gledano ovo gledi{te bi se moglo podràti kao bilo koje drugo, ako ne i bolje – ve} iskustva i, pre nego {to iskustvo do|e, du{ine vere koja donosi um i ìvot ~vrsto vezane uz sebe. Onaj ko je u kontaktu sa vi{om Svetlo{}u i ima iskustvo moè da sledi ovaj put, ma koliko te{ko bilo niìm ~lanovima da prate; onaj ko je njom dodirnut, nemaju}i iskustvo, ali imaju}i poziv, uverenje, prinudu du{ine potpore, moè tako|e da ga sledi.

*** Idealisti~ka zamisao ili religiozno verovanje ili emocija je ne{to sasvim razli~ito od sticanja duhovne svetlosti. Idealisti~ka zamisao bi vas mogla okrenuti ka sticanju duhovne svetlosti, ali ona nije sama svetlost. Ta~no je me|utim da "duh duva gde mu je drago" i da moèmo da dobijemo emocionalni impuls ili dodir ili umnu spoznaju duhovnih stvari iz maltene bilo kakve okolnosti, kao {to je Bilvamangal dobio iz re~i svoje ljubavnice kurtizane. O~igledno, to se de{ava zato {to je ne{to spremno negde – ako vam se svi|a, psihi~ko bi}e ~eka svoju {ansu i koristi neku priliku u umu, vitalu ili srcu da negde probije ulaz kroz prozor.

*** Puki idealizam moè samo da ima efekta ako ~ovek ima jaku volju u umu sposobnu da natera vital da sledi.

*** Nagon da ~ovek utopi sebe u Boànskom je veoma redak. Obi~no je umna ideja, vitalni poriv ili neki sasvim neadekvatan razlog to {to pokre}e tu stvar – ili u protivnom nikakav razlog uop{te. Jedina stvarnost je okultno psihi~ki nagon u pozadini, kojeg povr{inska svest nije svesna ili jedva da ga je svesna.

*** Ono {to pi{ete je sasvim precizno o istinskoj du{i, psihi~kom bi}u. Ali ljudi misle na razli~ite stvari kada govore o du{i. Ponekad je to ono {to sam u Arji (Arya) nazvao du{a èlje – to je vital sa svojim izme{anim

Osnovne stvari potrebne na Stazi 487

te`njama, èljama, gladima svih vrsta, dobrim i lo{im, njegovim emocijama, finijim i grubljim, ili ~ulnim porivima koje presecaju umovi idealizuju}i i psihi~ki naglasci. Ali ponekad je to tako|e i um i vital pod naglaskom psihi~kog poriva. Psihi~ko, sve dok je zakriljeno, mora sebe da izraàva kroz um i vital i njegove te`nje se me{aju i boje tamo vitalnom i umnom gra|om. Tako da zakriljeni psihi~ki poriv moè sebe da izrazi u umu kroz glad u misli za znanjem Boànskog, ono {to evropljani zovu intelektualna ljubav prema Bogu. U vitalu moè sebe da izrazi kao glad ili kukanje za Boànskim. To moè da donese mnogo patnje zbog prirode vitala, njegovih bu~nih strasti, èlja, ùdnji, napa}enih emocija, pomra~enja, depresija, o~ajanja. Bez obzira na sve, ne mogu svi pristupati, barem ne mogu odjednom pristupati Boànskom na ~ist psihi~ki na~in – umni i vitalni pristupi su ~esto neophodni po~eci i bolji sa duhovne ta~ke gledi{ta od neosetljivosti prema Boànskom. U oba slu~aja to je zov du{e, du{in poriv – on samo poprima oblik ili boju usled naglaska uma ili vitalne prirode.

*** Veoma je o~igledno da je X imao naglo otvaranje prema duhovnom iskustvu – iznena|uju}e naglo otvaranje, ~ovek bi pomislio, ali to se ~esto de{ava tako, naro~ito ako postoji nepoverljiv um spolja i du{a spremna za iskustvo unutra. U takvim slu~ajevima tako|e to ~esto dolazi nakon udarca kao {to je bolest njegovog brata, ali mislim da je ve} postojalo okretanje uma koje je to pripremilo. Ova nagla i istrajna vizualizacija tako|e pokazuje da postoji sposobnost unutra koja je slomila kapije koje su je dràle zatvorenu – sposobnost nadfizi~kog vi|enja. Nadolazak re~i "posve}ivanje" je tako|e poznata pojava kod ovih iskustava – to je ono {to ja zovem glas psihi~kog, objava od njegove sopstvene du{e umu po pitanju onoga {to ona èli od njega da uradi. Sada on to mora da prihvati, jer je pristanak prirode, spolja{njeg ~oveka na unutra{nji glas, neophodan da bi bio delotvoran. On stoji na prekretnici i ukazano mu je na novi put koji njegovo unutra{nje bi}e, Antaratman, èli od njega da sledi – ali, kao {to kaèm, pristanak njegovog uma i vitala je neophodan. Ako moè da se odlu~i da se posveti mora da na~ini sankalpa-u posve}ivanja, ponudi sebe Boànskom i poziva za pomo} i vo|stvo. Ako nije u stanju da to uradi odjednom, neka ~eka i vidi, ali drè}i sebe otvorenim, dakle, za nastavak i razvoj iskustva koje je po~elo, dok ne postane definitivno imperativ njegovom sopstvenom ose}anju. Primi}e pomo} i, ako je

Pisma o Jogi 488

postane svestan, onda ne moè biti daljeg pitanja – bi}e mu lako da nastavi putem.

*** Va{ uticaj na njega za okretanje prema jogi je bio dobar, ali nije bio u stanju da promeni njegovu vitalnu prirodu. Nijedan ljudski uticaj – koji moè biti samo umni i moralni – ne moè to da uradi; moète da vidite da je on upravo ono {to je bio pre. To moè da uradi samo njegova sopstvena du{a okre}u}i se ka Boànskom.

*** Znanje puta nije dovoljno – ~ovek mora njim da kora~a ili, ako ne moè da to radi, da dopusti sebi da bude no{en du` njega. Ljudska vitalna i fizi~ka spolja{nja priroda se opiru do samog kraja, ali ako je du{a jednom ~ula poziv, ona stiè, pre ili kasnije.

*** Za one koji imaju unutar sebe iskren poziv prema Boànskom, ma koliko mo`da um i vital predstavljali te{ko}e ili napadi dolazili ili napredak bio spor i bolan – ~ak i ako se povuku ili padnu sa staze neko vreme, psihi~ko uvek prevlada na kraju i Boànska Pomo} se pokaè delotvornom. Imajte poverenje u to i istrajte – onda je cilj siguran.

*** Ve} sam odgovorio na va{e pitanje. Do{li ste zato {to je va{a du{a bila pokrenuta da traga za Boànskim. To da neki deo va{eg vitala ima jake vezanosti za ljude koje ste ostavili za sobom je ~injenica, ali ona ne ~ini traganje va{e du{e nestvarnim. Kad bi prisustvo i istrajnost vitalnih te{ko}a trebalo da dokaè da je sadaka nepodesan i da nema {anse, onda bi samo jedno ili dvoje u A{ramu – a mo`da ~ak ni oni – preìveli test. Ose}anje suvo}e i nemogu}nosti da se teì tako|e nije dokaz. Svaki sadaka dobija periode i ~ak duge periode takve prazno}e. Mogao bih da pokaèm na neke za koje se smatra da su me|u "najprednijim" sadakama, a koji ipak nisu jo{ uvek sasvim slobodni od porodi~nog instinkta. Stoga je sasvim nerazumno biti uzrujan zato {to se ove reakcije i dalje zadràvaju u vama. Ove reakcije dolaze i odlaze,


ali potreba du{e je trajna, ~ak i kad je prekrivena i tiha, i uvek }e ostajati i ponovo izranjati.

*** Nisu svi koji su do{li ovamo do{li sa svesnim traganjem za Boànskim. Bez da je njihov um to znao du{a u njima je ono {to ih je dovelo ovamo. U va{em slu~aju to je bilo to i odnos koji je va{a du{a imala sa Majkom. îm stignete ovde sila Boànskog radi na ljudskoj prirodi dok se ne otvori put za du{u unutra da iza|e iza vela. Svesno traganje za Boànskim ne spre~ava po sebi borbu sa neznanjem prirode; jedino davanje sebe Majci je ono {to moè da to uradi.

*** Kad je neko predodre|en za Stazu, sve okolnosti kroz sva skretanja uma i ìvota pomaù mu na jedan ili drugi na~in da ga odvedu na nju. Njegovo sopstveno psihi~ko bi}e unutar njega i Boànska Mo} iznad su ono koje u tu svrhu koristi sve uspone i padove i uma i spolja{nje okolnosti.

*** Kada je du{i namenjeno da ide napred, a postoji spolja{nja slabost poput te, okolnosti zbilja dolaze poput te da pomognu spolja{njem bi}u protiv njega samog – {to zna~i da mora biti da postoji istinski iskrena te`nja u pozadini; u protivnom to se ne de{ava.

*** Duhovna sudbina uvek stoji – moè biti odloèna ili izgledati da je izgubljena na neko vreme, ali nikad ne biva odba~ena.

*** Duhovna prilika nije stvar koju treba olako odbaciti sa idejom da }e biti u redu neki drugi put – ~ovek ne moè da bude tako siguran za drugi put. Pored toga, ove stvari ostavljaju beleg i na mestu belega moè biti ponovnog ponavljanja.

Pisma o Jogi 490

*** Vizija Svetlosti i vizija Gospoda u obliku \aganata (Jagannath) su oboje indikacije da on ima sposobnost za jogu i da postoji poziv Boànskog njegovom unutra{njem bi}u. Ali sposobnost nije dovoljna; mora tako|e postojati volja za traganjem za Boànskim i hrabrost i istrajnost u sle|enju staze. Strah je prva stvar koja mora da se odbaci i, drugo, inercija spolja{njeg bi}a koja ga spre~ava da odgovori na poziv. Svetlost je svetlost Boànske Svesti. Cilj ove joge je prvo do}i u kontakt sa ovom sve{}u, a onda ìveti u njenoj svetlosti i dopustiti svetlosti da preobrazi celu prirodu, tako da bi}e moè da ìvi u jedinstvu sa Boànskim i da priroda postane polje za delovanje boànskog Znanja, boànske Mo}i i boànske Anande. On moè da uspe u ovome jedino ako od toga na~ini vrhovni cilj svog ìvota i ako je spreman da podredi sve drugo ovom jednom cilju. U protivnom sve {to moè da se u~ini je samo da se na~ini neka priprema u ovom ìvotu – prvi kontakt i neka uvodna duhovna promena u delu prirode.

*** Svi mogu da rade neku vrstu joge u skladu sa svojom prirodom, ako imaju volju za njom. Ali retki su oni za koje se moè re}i da imaju sposobnost za ovu jogu. Jedino neki mogu da razviju sposobnost, drugi ne mogu.

*** Niko nije podesan za sadanu – tj. niko ne moè da je radi svojom sopstvenom samom sposobno{}u. To je pitanje pripremanja sebe da se unese u potpunosti Sila koja nije ~ovekova vlastita koja to moè da uradi sa ~ovekovim pristankom i te`njom.

*** Te{ko je re}i da bilo koja pojedina osobina ~ini ~oveka podesnim ili njeno odsustvo nepodesnim. Neko moè da ima jake seksualne impulse, sumnje, protivljenja, a da ipak uspe na kraju, dok neko drugi moè da doìvi neuspeh. Ako neko ima osnovnu iskrenost, volju da


pro|e do kraja uprkos svim stvarima i spemnost da bude otvoren, to je najbolja sigurnost u sadani.

*** Kad ~ovek u|e u istinsku (jogi~ku) svest onda vidite da sve moè da se uradi, ~ak i ako je trenutno u~injen samo maleni po~etak; ali po~etak je dovoljan, po{to su Sila, Mo} tu. Ne zavisi uspeh zbilja od sposobnosti spolja{nje prirode (spolja{njoj prirodi svo prevazilaènje sebe izgleda neverovatno te{ko), ve} od unutra{njeg bi}a, a unutra{njem bi}u je sve mogu}e. ôvek mora samo da do|e u kontakt sa unutra{njim bi}em i promeni spolja{nji pogled i svest iz unutra{njeg; to je rad sadane i sigurno je da }e do}i sa iskreno{}u, te`njom i strpljenjem.

*** Morate da shvatite da su ova raspoloènja napadi koje treba odbaciti smesta – jer oni ne po~ivaju ni na ~emu do li na sugestijama nepoverenja u sebe i nesposobnosti koje nemaju nikakvog smisla, jer upravo Milo{}u Boànskog i uz pomo} Sile ve}e od va{e sopstvene, ne li~nom sposobno{}u i vredno{}u, moète dosti}i cilj sadane. Morate da se se}ate toga i da se razdvojite od ovih sugestija kada do|u, nikad da ih prihvatate ili popu{tate pred njima. Nijedan sadaka, ~ak i kad bi imao sposobnost drevnih Ri{ija i Tapasvija (Rishi, Tapaswi) ili snagu jednog Vivekanande, ne moè da se nada da odrì tokom ranih godina svoje sadane stalno dobro stanje ili jedinstvo sa Boànskim ili neprekinut poziv ili visinu te`nje. Potrebno je puno vremena da se oduhovi ~itava priroda, a dok se to ne uradi varijacije moraju da dolaze. Stalno poverenje i strpljenje moraju da se razvijaju – moraju da se steknu – ni{ta manje nego kada stvari idu lo{e – jer kada su povoljne, poverenje i strpljenje su laki.

*** Ne treba ni napominjati da su osobine o kojima govorite od pomo}i u pristupu duhovnoj stazi, dok su nedostaci koje nabrajate svaki ponaosob ozbiljni kamenovi spoticanja na putu. Naro~ito je iskrenost neizostavna za duhovno nastojanje, a pokvarenost je stalna prepreka. Satvi~ka priroda se oduvek smatrala da je najpodesnija i najspremnija

Pisma o Jogi 492

za duhovni ìvot, dok je radàsi~na priroda sputavana svojim èljama i strastima. Istovremeno, duhovnost je ne{to iznad dvojnosti, a ono {to je najpotrebnije za nju je istinska te`nja ka gore. Ovo moè do}i radàsi~nom ~oveku isto kao i satvi~nom. Ako do|e, on njom moè da se izdigne iznad svojih neuspeha i èlja i strasti, kao {to ovaj drugi moè da se izdigne iznad svojih vrlina, do Boànske îstote i Svetlosti i Ljubavi. Nu`no, ovo moè da se desi samo ako savlada svoju niù prirodu i odbaci je od sebe; jer ako joj se vrati, verovatno je da }e da padne sa staze ili barem, sve dok to vra}anje traje, biti njom zadràn od unutra{njeg napretka. Ali uz sve to, preobra}anje velikih gre{nika u velike svece, ljudi male ili nikakve vrline u duhovne tragaoce i one koji vole Boga ~esto se de{avala u religioznoj i duhovnoj istoriji – kao u Evropi Sveti Avgustin, u Indiji ]ajtanjini \agaj i Madaj, Bilvamangal i mnogi drugi. Ku}a Boànskog nije zatvorena nikome ko iskreno kuca na njene kapije, koja god bila njihova ranija spoticanja i gre{ke. Ljudske vrline i ljudske gre{ke su svetli i tamni omota~i boànskog elementa unutra koji ~im probije veo, moè da progori kroz oba ka visinama Duha. Poniznost pred Boànskim je tako|e sine qua non [ne{to bez ~ega nema; neophodnost; prim. prev.] duhovnog ìvota, a duhovni ponos, arogancija ili ta{tina i uverenost u sebe pritiskaju uvek prema dole. Ali pouzdanje u Boànsko i vera u svoju duhovnu sudbinu (tj. po{to moje srce i du{a tragaju za Boànskim, ne mogu a da Ga jednog dana ne dosegnem) su veoma potrebni u pogledu te{ko}a Staze. Prezir prema drugima je neumesan, posebno po{to je Boànsko u svemu. O~igledno, aktivnosti i te`nje ljudi nisu trivijalne i bezvredne, jer sav ìvot je rast du{e iz tame ka Svetlosti. Ali na{ stav je da ~ove~anstvo ne moè da raste izvan svojih ograni~enja obi~nim sredstvima usvojenim od strane ljudskog uma, politikom, dru{tvenom reformom, filantropijom itd. – one mogu biti samo privremena ili lokalna olak{anja. Jedino pravo bekstvo je promena svesti, promena u ve}i, {iri i ~istiji na~in bitisanja, i ìvot i delovanje zasnovani na toj promeni. Stoga je to ono ~emu se energije moraju okrenuti, ~im se dovr{i duhovna orijentacija. Ovo ne podrazumeva prezir, ve} preferiranje jedinih delotvornih sredstava nad onima za koje se na{lo da su nedelotvorna.

***


To se moè tako re}i; ali vrli i gre{nici je pogre{an opis; jer nije ta~no da vrli ljudi pate vi{e od gre{nika. Mnogi gre{nici su ljudi koji se pripremaju da se okrenu Boànskom, a mnogi vrli ljudi imaju duì niz ìvota da ih tek pro|u pre nego {to pomisle na to.

*** Takve osobine kao {to su vera, iskrenost, te`nja, posve}enost itd. sa~injavaju savr{enstvo na koje ukazuje na{ jezik cve}a. Obi~nim jezikom to bi zna~ilo ne{to drugo, kao ~istotu, ljubav, blagonaklonost, vernost i gomilu drugih vrlina.

*** Dovedite psihi~ko bi}e napred i drìte ga tu, nanose}i njegovu mo} na um, vital i fizi~ko, tako da im prenosi svoju silu jednousmerene te`nje, poverenje, veru, predanost, direktno i trenutno otkrivanje bilo ~ega {to je pogre{no u prirodi i okrenuto ka egu i gre{ki, na drugu stranu od Svetlosti i Istine. Odstranite egoizam u svim njegovim oblicima; odstranite ga iz svake kretnje va{e svesti. Razvite kosmi~ku svest – neka egocentri~no gledi{te nestane u {irini, bezli~nosti, ose}aju Kosmi~kog Boànskog, opaànju sveop{tih sila, spoznaji i shvatanju kosmi~kog ispoljenja, igre. Na|ite na mestu ega istinsko bi}e – deo Boànskog, dat od Majke Sveta i instrument ispoljenja. Ovaj ose}aj bivanja delom Boànskog i instrumentom treba da bude slobodan od sveg ponosa, ose}aja ili zahteva ega ili izno{enja nadmo}nosti, prohteva ili èlje. Jer ako su ovi elementi tu, onda to nije prava stvar. Ve}ina u bavljenju jogom ìvi u umu, vitalu, fizi~kom, obasjanim povremeno ili u nekoj meri vi{im umom i prosvetljenim umom; ali da bi se pripremilo za nadumnu promenu neophodno je (~im, li~no, do|e vreme) otvoriti se za Intuiciju i prekoum, tako da oni mogu da u~ine celo bi}e i celu prirodu spremnim za nadumnu promenu. Dopustite svesti }utke da se razvije i pro{iri i znanje ovih stvari }e postepeno do}i. Smirenost, razlu~ivanje, nevezanost (ali ne ravnodu{nost) su svi veoma bitni, jer njihove suprotnosti puno ko~e preobraàvaju}e delovanje. Intenzitet te`nje treba da bude tu, ali on mora da ide skupa sa ovima. Bez ùrbe, bez inercije, niti radàsi~na prekomerna ùdnja

Pisma o Jogi 494

niti tamasi~na obeshrabrenost – postojan i istrajan, ali tih poziv i rad. Ne otimaju}i se ili grabe}i za ostvarenje, ve} dopu{taju}i ostvarenju da do|e iznutra i odozgo i posmatraju}i precizno njegovo polje, njegovu prirodu, njegove granice. Neka mo} Majke radi u vama, ali pazite da izbegavate bilo kakvu me{avinu ili zamenu, na njenom mestu, bilo od preuveli~anog rada ega ili sile Neznanja koja sebe predstavlja kao Istinu. Teìte naro~ito odstranjivanju sve zamra~enosti i nesvesnosti u prirodi. Ovo su glavni uslovi pripreme za nadumnu promenu; ali ni jedan od njih nije lak, a moraju biti potpuni pre nego {to bude moglo da se kaè za prirodu da je spremna. Ako istinski stav (psihi~ki, neegoisti~an, otvoren samo Boànskoj Sili) moè da se uspostavi, onda proces moè da se nastavi mnogo brè. Zauzeti i odràvati istinski stav, produbljivati promenu u sebi, je pomo} koja moè biti data, ona jedina stvar traèna da pomogne op{tu promenu.

*** Najbolji na~in da se odgovori na va{e pismo bi}e, mislim, uzeti odvojeno pitanja implicirana u njemu. Po~e}u sa zaklju~kom koji ste izvukli o nemogu}nosti joge za neorijentalnu prirodu. Ne mogu da vidim nikakvo tle za takav zaklju~ak; on je suprotan svem iskustvu. Evropljani su tokom vekova praktikovali sa uspehom duhovne discipline koje su bile srodne orijentalnoj jogi i sledili su, tako|e, puteve unutra{njeg ìvota koji su im do{li sa Istoka. Njihova neorijentalna priroda im nije stajala na putu. Pristup i iskustva Plotina i evropskih mistika koji su proistekli iz njega su bili identi~ni, kako je nedavno pokazano, sa pristupom i iskustvima jednog tipa indijske joge. Posebno, od uvo|enja Hri{}anstva, evropljani su sledili njegove misti~ke discipline koje su bile jedno u su{tini sa azijskim, ma koliko se mo`da razlikovale po oblicima, imenima i simbolima. Ako bi pitanje bilo o Indijskoj jogi po sebi u njenim sopstvenim osobenim oblicima, ovde tako|e navodnoj nemogu}nosti protivure~i iskustvo. U rana vremena Grci i Skiti sa Zapada kao i Kinezi i Japanci i Kambodàni sa Istoka sledili su bez te{ko}a budisti~ke ili hinduisti~ke discipline; trenutno rastu}i broj zapadnjaka se latio vedantske ili vai{navske ili drugih indijskih duhovnih praksi i ova primedba o nesposobnosti ili nepodesnosti nije nikad na~injena bilo od strane u~enika, bilo od strane U~itelja [u mnoìni, prim. prev.]. Ne vidim, tako|e, za{to bi bilo ikakvog takvog nepremostivog jaza; jer nema


su{tinske razlike izme|u duhovnog ìvota na Istoku i duhovnog ìvota na Zapadu; ono razlike {to postoji je uvek bilo u imenima, oblicima i simbolima ili, u protivnom, u naglasku stavljenom na jedan poseban cilj ili drugi ili na jednu ili drugu stranu psiholo{kog iskustva. âk i ovde ~esto se pripisuju razlike koje ne postoje ili ina~e nisu tako velike kakvim se ~ine. Video sam da jedan hri{}anski pisac (koji izgleda da nije delio primedbu va{eg prijatelja Angusa na ove u~enja~ke male razlike) tvrdi da su hindu duhovna misao i ìvot priznali ili sledili samo Transcendentno i zanemarivali Unutra prisutno Boànsko, dok je hri{}anstvo dalo zasluèno mesto oboma Aspektima; ali zapravo, Indijska duhovnost, ~ak i ako je stavljala krajnji naglasak na ono Najvi{e izvan oblika i imena, ipak je davala dovoljno priznanja i mesta Boànskom prisutnom u ljudskom bi}u. Indijska duhovnost ima, to je ta~no, {ire i sitnije znanje u svojoj pozadini; ona je sledila na stotine razli~itih staza, dopu{tala svaku vrstu pristupa Boànskom i tako bila u stanju da u|e u polja koja su izvan manje velikog opsega zapadnja~ke prakse; ali to ne predstavlja razliku za su{tinske stvari, a jedino su su{tinske stvari bitne. Va{e obja{njenje sposobnosti mnogih zapadnjaka da praktikuju indijsku jogu izgleda da je da oni imaju hinduski temperament u evropskom ili ameri~kom telu. Kao {to je Gandi iznutra moralisti~ki zapadnjak i hri{}anin, kaète, tako su drugi neorijentalni ~lanovi A{rama u su{tini hindusi po gledi{tu. Ali {ta je ta~no to hindusko gledi{te? Ja li~no nisam video ni{ta u njima {to bi se moglo tako opisati, niti Majka. Moje sopstveno iskustvo protivure~i u potpunosti va{em obja{njenju. Poznavao sam jako dobro Sestru Niveditu (bila je mnogo godina prijatelj i drug na politi~kom polju) i upoznao Sestru Kristinu – dve najbliè Vivekanandine evropske u~enice. Obe su bile zapadnjakinje do srì i uop{te nisu imale ni{ta od hinduskog gledi{ta; mada je Sestra Nivedita, irkinja, imala mo} da prodre intenzivnim saose}anjem u na~ine ìvota ljudi oko sebe, njena sopstvena priroda je ostala neorijentalna do kraja. Pa ipak nije na{la nikakvu te{ko}u da stigne do ostvarenja po smernicama Vedante. Ovde u ovom A{ramu na{ao sam njegove ~lanove koji su do{li sa Zapada (uklju~ujem naro~ito one koji su ovde najduè) tipi~no zapadnja~ke sa svim kvalitetom i tako|e svim te{ko}ama zapadnja~kog uma i temperamenta i oni su morali da se uhvate u ko{tac sa svojim te{ko}ama, isto kao {to su indijski ~lanovi bili primorani da se bore sa ograni~enjima i preprekama koje su stvorili njihov temperament i obuka. Nema sumnje, prihvatali su u principu uslove joge, ali nisu

Pisma o Jogi 496

imali hindusko gledi{te kada su do{li i ne mislim ni da su poku{ali da ga steknu. Za{to bi tako radili? Nisu hindusko ili zapadnja~ko gledi{te ono {to je od su{tinske bitnosti u jogi, ve} psihi~ka sklonost i duhovni poriv, a oni su isti svuda. Koje su razlike napokon sa ta~ke gledi{ta joge izme|u sadake indijskog i sadake zapadnja~kog ro|enja? Vi kaète da je indijcu njegova joga ve} upola obavljena za njega – prvo, zato {to mu je psihi~ko mnogo direktnije otvoreno Transcendentnom Boànskom. Ako izostavimo pridev (jer nisu mnogi ti koji su po prirodi privu~eni Transcendentnom, ve}ina radije traga za Li~nim, Boànskim unutra prisutnim ovde, naro~ito ako mogu da ga na|u u ljudskom telu), tamo nesumnjivo postoji prednost. Ona izni~e naprosto od sna`nog opstanka u Indiji atmosfere duhovnog traganja i duge tradicije prakse i iskustva, dok je u Evropi atmosfera izgubljena, tradicija naru{ena, i obe moraju da se ponovo izgrade. Tako|e postoji odsustvo su{tinske sumnje koja toliko poga|a umove evropljana ili, moglo bi se dodati, evropeizovanih indijaca, mada to ne spre~ava veliku aktivnost prakti~ne i vrlo operativne vrste sumnje kod indijskog sadake. Ali kada govorite o ravnodu{nosti prema bli`njim ljudskim bi}ima u bilo kom dubljem aspektu, nisam u stanju da pratim va{ smisao. Moje sopstveno iskustvo je da je vezanost za osobe – majku, oca, ènu, decu, prijatelje – ne iz ose}aja du`nosti ili dru{tvenih odnosa, ve} kroz bliske veze srca, podjednako jako kao u Evropi i ~esto intenzivnije; ona je jedna od velikih uzrujavaju}ih sila koje se ispre~uju, neki pokleknu pred njenim privla~enjem a mnogi, ~ak i napredne sadake, i dalje nisu u stanju da je izbace iz svoje krvi i svog vitalnog tkiva. Impuls da se uspostavi "duhovni" ili "psihi~ki" odnos sa drugima – vrlo ~esto prekrivaju}i vitalnu me{avinu koja ih odvla~i od jedinog cilja – je istrajno zajedni~ka odlika. Ovde nema razlike izme|u zapadnja~ke i isto~nja~ke ljudske prirode. Jedino {to u~enje u Indiji odavno pri~a da sve mora da se okrene Boànskom, a sve drugo bilo da se `rtvuje ili promeni u podre|enu i pomo}nu kretnju ili da se sublimacijom na~ini prvim korakom jedino ka traganju za Boànskim. Ovo, bez sumnje, pomaè indijskom sadaki ako ne da postane jednousmeren odjednom, ipak da se orijenti{e potpunije ka cilju. To nije uvek za njega samo Boànsko, mada se to smatra najvi{im stanjem; ali Boànsko, glavno i na prvom mestu, on lako shvata kao ideal. Indijski sadaka ima svoje sopstvene te{ko}e u svom pristupu jogi – barem ovoj jogi – koje zapadnjak ima u manjoj meri. Oni sa zapadnja~kom prirodom su ro|eni iz dominantnog trenda evropskog


uma u neposrednoj pro{losti. Ve}a spremnost su{tinske sumnje i skepti~na suzdrànost; navika umne aktivnosti kao nu`nost prirode koja oteàva da se postigne potpuna umna ti{ina; ja~a sklonost ka spolja{njim stvarima ro|ena iz obilja aktivnog ìvota (dok indijac obi~no pati od nedostataka ro|enih pre }e biti iz deprimirane ili potisnute vitalne sile); navika umnog i vitalnog isticanja sebe i ponekad agresivno oprezne nezavisnosti koja ~ini te{kom bilo kakvu potpunost unutra{nje predaje ~ak i ve}oj Svetlosti i Znanju, ~ak i boànskom Uticaju – ovo su ~este prepreke. Ali ove stvari nisu univerzalne kod zapadnjaka, i one su, s druge strane, prisutne kod mnogih indijskih sadaka; one su, poput te{ko}a tipi~no indijske prirode, formacije nadgradnje, ne sam sastav bi}a. One ne mogu trajno da stoje na putu du{i, ako je du{ina te`nja jaka i ~vrsta, ako je duhovni cilj glavna stvar u ìvotu. One su smetnje koje vatra unutra moè lako da spali ako je volja da ih se otarasi jaka, i koje }e sigurno spaliti na kraju – mada manje lako – ~ak i ako ih se spolja{nja priroda bude dugo dràla i pravdala ih – pod uslovom da je vatra, sredi{nja volja, dublji impuls u pozadini svega, stvaran i iskren. Ovaj va{ zaklju~ak o nesposobnosti neorijentalca za indijsku jogu je naprosto ro|en iz previ{e utu~eno bolnog ose}aja va{ih sopstvenih te{ko}a; niste videli one podjednako velike koje su dugo mu~ile ili i dalje mu~e druge. Ni za indijca ni za evropljanina staza joge ne moè da bude glatka i laka; njihova zajedni~ka ljudska priroda je tu da se za to postara. Svakome svoje sopstvene te{ko}e izgledaju ogromne i radikalne i ~ak neizle~ive po svom kontinuitetu i istrajnosti i podsti~u na duge periode utu~enosti i krize o~ajanja. Imati dovoljno vere ili dovoljno psihi~kog vida da se reaguje smesta ili maltene smesta i da se spre~e ovi napadi je dato jedva dvojici ili trojici od stotinu. Ali ~ovek ne treba da se skrasi u fiksiranoj ideji o svojoj sopstvenoj nesposobnosti ili da joj dopusti da postane opsesija; jer takav stav nema istinsko opravdanje i nepotrebno ~ini put teìm. Gde postoji du{a koja je jednom postala budna, svakako da postoji sposobnost unutra koja moè da prevagne nad svim povr{inskim nedostacima i moè na kraju da odnese pobedu. Kad bi va{ zaklju~ak bio ta~an, ~itav cilj ove joge bi bio prazna stvar; jer mi ne radimo za jednu rasu ili jedan narod ili jedan kontinent ili za ostvarenje za koje su samo indijci ili samo orijentalci sposobni. Na{ cilj nije, tako|e, da osnujemo religiju ili {kolu filozofije ili {kolu joge, ve} da stvorimo tle duhovnog rasta i iskustvo i put koji }e spustiti ve}u Istinu koja je izvan uma, ali nije nedostupna ljudskoj

Pisma o Jogi 498

du{i i svesti. Svi mogu da pro|u koji su privu~eni toj Istini, bilo da su iz Indije ili od negde drugde, sa Istoka ili sa Zapada. Svi mogu da na|u velike te{ko}e u svojoj li~noj ili zajedni~koj ljudskoj prirodi; ali nije njihovo fizi~ko poreklo ili njihov rasni temperament ono {to moè da bude nepremostiva prepreka njihovom izbavljenju.

II Postoji jedan neizostavan uslov, iskrenost.

*** Iskren je naprosto pridev koji zna~i da volja mora da bude istinska volja. Ako naprosto mislite "Ja teìm" i radite stvari nespojive sa te`njom, ili sledite svoje èlje ili otvarate sebe suprotnim uticajima, onda to nije iskrena volja.

*** Ta~no je da sredi{nja iskrenost nije dovoljna osim kao po~etak i osnova; iskrenost mora da se {iri kako opisujete kroz celu prirodu. Ali ipak ukoliko ne postoji dvostruka priroda (bez sredi{nje uskla|uju}e svesti), osnova je obi~no dovoljna da se to desi.

*** Kada je sve u saglasnosti sa jednom Istinom ili njenim izrazom, to je sklad.

*** Iskrenost u vitalu je najteè imati i najpotrebnije.

*** Govorite o neiskrenosti u svojoj prirodi. Ako neiskrenost zna~i nevoljnost nekog dela bi}a da ìvi u skladu sa najvi{om svetlo{}u koju ~ovek ima ili izjedna~avati spolja{njeg sa unutra{njim ~ovekom, onda je taj deo uvek neiskren kod svih. Jedini na~in je staviti naglasak na


unutra{nje bi}e i razviti u njemu psihi~ku i duhovnu svest dok to ne si|e u njega {to izgura napolje tamu iz spolja{njeg ~oveka tako|e. Nikad nisam rekao da vital ne treba da ima udela u ljubavi prema Boànskom, jedino da mora da pro~isti i oplemeni sebe u svetlu psihi~kog bi}a. Rezultati samoljubive ljubavi izme|u ljudskih bi}a su tako jadni i opre~ni na kraju – to je ono na {ta ja mislim pod obi~nom vitalnom ljubavlju – da èlim ne{to ~istije i plemenitije i uzvi{enije u vitalu tako|e radi kretnje ka Boànskom.

*** Ljudi su uvek pome{ani i postoje osobine i nedostaci upetljani skupa skoro nerazmrsivo u njihovoj prirodi. Ono {to ~ovek èli da bude ili èli da drugi vide u njemu ili {ta je on ponekad na jednoj strani svoje prirode ili u nekim odnosima moè biti veoma razli~ito od onoga {to je on u stvarnoj ~injenici ili u drugim odnosima ili na drugoj strani svoje prirode. Biti apsolutno iskren, ~estit, otvoren, nije lako postignu}e za ljudsku prirodu. Jedino duhovnim nastojanjem ~ovek to moè da ostvari – a da se to uradi potrebna je o{trina introspektivnog vi|enja sebe, bespo{tedna pa`nja u posmatranju sebe za koju mnoge sadake i ~ak jogiji nisu u stanju i jedino prosvetljuju}om Milo{}u koja razotkriva sadaku njemu samom i preobraàva ono {to je fali~no u njemu se to moè u~initi. A ~ak i tada jedino ako on sam pristane i ustupi sebe u celosti boànskom delovanju.

*** Postoje izvesne stvari za koje je apsolutno neophodno da ih X ostvari u iskrenom i ~estitom duhu, bez pravdanja sebe ako bi da se njegova sadana ne vrti u stalnom krugu do kraja ili u protivnom omane i raspadne se na komade. Cilj ove joge je otvaranje ka vi{oj Boànskoj Istini izvan ìvota, uma i tela i preobraàj ove tri stvari u njen lik. Ali ovaj preobraàj ne moè da se dogodi, a sama Istina ne moè da se sazna u njenom sopstvenom nepogre{ivom duhu, savr{enoj svetlosti i stvarnom telu dok cela adhara ne bude temeljno i strpljivo pro~i{}ena i u~injena plasti~nom i sposobnom za primanje onoga {to je izvan konstrukcija uma, èlja vitalnog bi}a i navika fizi~ke svesti i fizi~kog bi}a. Njegova najo~iglednija prepreka, ona koje se ni najmanje do sada nije otarasio, je snaàn radàsi~ni vitalni ego za koji njegov um

Pisma o Jogi 500

pronalazi opravdanja i izgovore. Nema ni{ta prijatnije vitalnom egu nego da se zaodene pla{tom joge i da zami{lja sebe slobodnim, oboènim, oduhovljenim, sidom (siddha) i sve ostalo od toga, ili da napreduje ka tom cilju, kada zapravo ne radi ni{ta tog tipa, ve} je naprosto ono svoje staro ja u novim oblicima. Ako ~ovek ne gleda na sebe sa stalnom iskreno{}u, nemogu}e je iza}i iz ovog kruga. Skupa sa isklju~ivanjem samoobmanjuju}eg vitalnog ega, mora da ide ono {to ga prati, obi~no u umnim delovima, umna arogancija, laàn ose}aj nadmo}nosti i razmetanje znanjem. Svo pretvaranje i sva prenemaganja moraju se napustiti; svo pretvaranje pred sobom ili pred drugima da je ~ovek ono {to nije, ili da zna ono {to ne zna, i svaka ideja da je na ve}oj visini od svog sopstvenog duhovnog poloàja. A naspram vitalnog ega postoji velika grubost i teìna tamasa u fizi~kom bi}u i odsustvo psihi~ke i duhovne prefinjenosti. To mora da se odstrani ili }e se uvek ispre~avati istinskoj i potpunoj promeni u vitalnom bi}u i umu. Ukoliko se ove stvari radikalno ne promene, puko sticanje iskustava ili uspostavljanje privremene i krhke smirenosti u umnim i vitalnim delovima ne}e pomo}i na kraju. Ne}e biti temeljne promene, samo stalno idenje iz jednog stanja u drugo, ponekad povratak uznemirenja i uvek isti nedostatak istrajavaju}i do kraja poglavlja. Jedini uslov da se ~ovek otarasi stvari je apsolutna sredi{nja iskrenost u svim delovima bi}a, a to zna~i apsolutno insistiranje na Istini i ni~em osim Istine. Onda }e postojati spremnost za bespo{tednu samokritiku i budnu otvorenost prema svetlosti, nelagodnost kada la`nost u|e, {to }e na kraju pro~istiti celo bi}e. Pomenuti nedostaci su manje ili vi{e uobi~ajeni u razli~itom stepenu kod skoro svakog sadake, mada ima nekih koji nisu njima dotaknuti. Mogu}e je otarasiti ih se, ako je potrebna iskrenost prisutna. Ali ako zauzimaju sredi{nje delove bi}a i kvare stav, onda }e im sadaka davati stalnu otvorenu ili prikrivenu podr{ku, njegov um }e uvek biti spreman da se preru{ava i pravda i da poku{ava da izbegne snop svetlosti samokriti~ne sposobnosti i proteste psihi~kog bi}a. To zna~i neuspeh u jogi barem za ovo postojanje.

*** Sasvim je prirodno da }e biti mnogo me{avine u stavu dok sve ne bude bistro – obi~na priroda se drì delovanja i preobraàj u njenoj potpunosti ne moè biti iznenadan. Ono {to je neophodno je da


bazi~na svest postane ~vrsto ustanovljena u Boànskom, onda me{avina u ostalom moè da se vidi i postojano odradi. Imati ovo spolja kao i iznutra je veliki napredak.

*** Te{ko je za obi~nog hri{}anina da bude sli~an ostalima, zato {to je u~enje Hristovo na sasvim drugoj ravni od svesti intelektualnog i vitalnog ~oveka obu~enog obrazovanjem i dru{tvom Evrope – od ovog drugog, ~ak ni kao sve{tenika ili popa, nikad se nije zahtevalo da praktikuje ono {to propoveda u potpunoj iskrenosti. Ali je te{ko ljudskoj prirodi bilo gde da misli, ose}a i dela iz jednog sredi{ta istinske vere, verovanja ili vizije. Prose~an hindus smatra duhovni ìvot najvi{im, po{tuje Sanjasina, gane ga Bakta; ali ako neko iz porodi~nog kruga napusti svet radi duhovnog ìvota, kakvih suza, rasprava, protestvovanja, jadikovki! To je maltene gore nego da je umro prirodnom smr}u. To nije svesna umna neiskrenost – raspravlja}e se poput Pandita i i}i do [astre da dokaù da gre{ite; to je nesvesna, vitalna neiskrenost koje nisu svesni i koja koristi rezonuju}i um kao sau~esnika. Eto za{to toliko insistiramo na iskrenosti u jogi – a to zna~i imati celo bi}e svesno okrenuto jednoj Istini, jednom Boànskom. Ali to je za ljudsku prirodu jedan od najteìh zadataka, mnogo teì od krute askeze ili vatrene pobo`nosti. Ni sama religija ne daje ovu potpunu uskla|enu iskrenost – jedino je psihi~ko bi}e i jednodu{na duhovna te`nja ono {to moè da je da.

III Te`nja treba da bude za punim silaskom Istine i pobedom nad la`no{}u u svetu.

*** Oni koji dolaze ovde imaju te`nju i mogu}nost – ne{to u njihovom psihi~kom bi}u gura i ako ga slede sti}i }e; ali to nije preobra}anje. Preobra}anje je okretanje bi}a od niìh stvari ka Boànskom. Te`nja moè da dovede kasnije ka preobra}anju, ali te`nja nije preobra}anje.

Pisma o Jogi 502

Majka je govorila o tri razli~ite stvari: preobra}anju, okretanju du{e odlu~no prema Boànskom, – unutra{njem ostvarenju Boànskog, – preobraàju prirode. Prve dve se mogu desiti brzo i iznenada i jednom za svagda, tre}oj uvek treba vremena i ne moè se obaviti jednim udarcem, za trenutak. ôvek moè da postane svestan brze promene u ovom ili onom detalju preobraàja, ali ~ak je i ovo brz rezultat dugog rada.

*** Posve}ivanje je proces kojim ~ovek obu~ava svest da daje sebe Boànskom. Ali preobra}anje je spontana kretnja svesti, njeno okretanje od spolja{njih stvari ka Boànskom. Ono dolazi kao {to je i rezultat dodira iznutra i odozgo. Posve}ivanje sebe moè da pomogne ~oveku da se otvori za dodir ili dodir moè da do|e sam od sebe. Ali preobra}anje tako|e moè da do|e kao kulminacija dugog procesa te`nje i Tapasje. Nema utvr|enog pravila kod ovih stvari. Ako psihi~ko bi}e do|e napred, onda preobra}anje postaje lako ili moè do}i trenutno ili preobra}anje moè da dovede psihi~ko bi}e napred. Ovde, opet, nema pravila. Moè biti na bilo koji od ta dva na~ina, postoji dodir i ostvarenje tako|e i psihi~ko zauzme svoje odgovaraju}e mesto kao rezultat ili psihi~ko moè da do|e napred i pripremi prirodu za ostvarenje. Preobraàj je ne{to progresivno, ali svakako mora postojati ostvarenje pre nego {to cilj preobraàja bude mogu}.

*** Ono {to kaète je sasvim ta~no. Jednostavan, direktan i iskren zov i te`nja iz srca je jedina va`na stvar i vi{e su{tinska i delotvorna od sposobnosti. Tako|e navesti svest da se okrene unutra, ne ostati u kretanju ka spolja je od velike va`nosti – sti}i do unutra{njeg zova, unutra{njeg iskustva, unutra{njeg Prisustva. Pomo} koju traìte }e biti sa vama. Neka te`nja raste i otvori unutra{nju svest sasvim.

***


Kakav "razlog" vam treba da biste teìli za mirom, ~istotom, slobodom od niè prirode, svetlo{}u, snagom, Anandom, boànskom ljubavlju, boànskim sluènjem? Ovo su stvari dobre po sebi i najvi{i mogu}i cilj ljudskog nastojanja.

*** Da, to je na~in – intenzitet te`nje donosi intenzitet iskustva, a ponavljanim intenzitetom iskustva, promenu.

*** Te`nja je zov Boànskom – volja je pritisak svesne sile na Prirodu.

*** Nema potrebe za re~ima u te`nji. Ona moè biti izraèna ili neizraèna re~ima.

*** Te`nja ne mora da bude u obliku misli – ona moè biti ose}anje unutra koje ostaje ~ak i kad se um drì rada.

*** Te`nja je poziv silama. Kada sile odgovore, postoji prirodno stanje tihe prijem~ivosti koncentrisane ali spontane.

*** ôvek mora da teì Boànskom i preda i ostavi Boànskom da uradi ono {to je istinito i ispravno sa adhara-om ~im bude usavr{ena.

*** Zavisi od stadijuma koji je ~ovek dostigao. Li~na te`nja je neophodna dok ne bude postojalo stanje u kome sve dolazi automatski i samo izvesno znanje i pristanak bivaju neophodni za razvoj.

Pisma o Jogi 504

*** Vu~enje dolazi obi~no iz èlje da ~ovek dobije stvari za sebe – u te`nji postoji samodavanje da vi{a svest si|e i zaposedne – {to je intenzivniji poziv to je ve}e samodavanje.

*** Nema sumnje da postoji me{avina èlje u tome {to radite, ~ak i u va{em nastojanju u sadani, u tome je te{ko}a. @elja donosi kretnju nestrpljivog napora i reakciju razo~arenja i bunta kada se oseti te{ko}a a trenutni rezultat nije tu i druga zbunjuju}a i uzrujavaju}a ose}anja. Te`nja ne treba da bude neki oblik èlje, ve} ose}anje potrebe unutra{nje du{e, i }ute}a staloèna volja da se ~ovek okrene ka Boànskom i da traga za Boànskim. Svakako da nije lako otarasiti se me{avine èlje u potpunosti – nije lako nikome; ali kada ~ovek ima volju da to uradi, to se tako|e moè posti}i uz pomo} odràvaju}e Sile.

*** Ako ima dobrih èlja, lo{e èlje }e do}i tako|e. Ima mesto za volju i te`nju, ne za èlju. Ako postoji èlja postoja}e vezanost, zahtev, ùdnja, pomanjkanje pribranosti, àlost zbog nedobijanja, sve {to je nejogi~ko.

*** ôvek bi trebalo da bude zadovoljan onim {to dobija i da i dalje teì }utke bez borbe, za vi{e – dok ne do|e sve. Bez èlje, bez borbe – te`nja, vera, otvorenost – i milost.

*** [to se ti~e rada (working), zavisi {ta podrazumevate pod tom re~i. @elja ~esto vodi ili do vi{ka napora, {to zna~i ~esto puno truda i ograni~en plod sa naporom, iscrpljeno{}u i u slu~aju te{ko}e ili neuspeha, utu~eno{}u, nevericom ili buntom; ili u protivnom vodi do vu~enja sile dole. To moè da se radi, ali osim za jogi~ki jake i iskusne, nije uvek bezbedno, mada moè biti ~esto veoma efikasno; nije


bezbedno, prvo, zato {to moè da dovede do nasilnih reakcija ili spu{ta suprotne ili pogre{ne ili me{ane sile za koje sadaka nije dovoljno iskusan da ih razlikuje od istinskih. Ili u protivnom moè da stavi sadakinu sopstvenu ograni~enu mo} iskustva ili njegove umne i vitalne konstrukcije na mesto slobodnog dara i istinskog vo|stva Boànskog. Slu~ajevi se razlikuju, svako ima svoj sopstveni put sadane. Ali za vas ono {to bih preporu~io je stalna otvorenost, }ute}a postojana te`nja, bez prekomerne ùdnje, radosno poverenje i strpljenje.

*** Psihi~ko je ono {to daje istinsku te`nju – ako je vital pro~i{}en i podre|en psihi~kom, onda vital daje intenzitet – ali ako je nepro~i{}en on unosi radàsi~ni intenzitet sa nestrpljenjem i reakcijama depresije i razo~arenja. [to se ti~e potrebne smirenosti i ujedna~enosti, ona mora da si|e odozgo kroz um.

*** To je psihi~ka te`nja, psihi~ka vatra. Ono gde vital ulazi je u nestrpljenju za rezultatom i nezadovoljstvu ako rezultat nije trenutni. To mora da prestane. U prirodi neregenerisanog vitalnog dela sa povr{ine je da radi tako. Istinski vital je druga~iji, smiren i jak i mo}an instrument pot~injen Boànskom. Ali da bi to istupilo napred neophodno je prvo ste}i ovaj u~vr{}en poloàj iznad u umu – kada je svest tamo, a um smiren, slobodan i {irok, onda istinski vital moè da istupi napred.

*** Nestrpljenje i nespokojan nemir dolaze iz vitala koji to dovodi ~ak i u te`nju. Te`nja mora da bude intenzivna, smirena i jaka (to je priroda istinskog vitala tako|e), a ne nemirna i nestrpljiva – jedino onda moè da bude stabilna.

*** Moè da postoji intenzivna, ali tiha te`nja koja ne naru{ava sklad unutra{njeg bi}a.

Pisma o Jogi 506

***

Nema koristi da se rade Asane ili Pranajama. Nije neophodno goreti od strasti. Ono {to je neophodno je strpljivo sticanje mo}i koncentracije i postojana te`nja tako da ti{ina o kojoj govorite moè da se u~vrsti u srcu i pro{iri na druge ~lanove. Onda }e fizi~ki um i podsvesno mo}i da se o~iste i u}utkaju.

*** Gre{ka je misliti da je stalno odsustvo vyakulata-e znak da te`nja ili volja za Boànskim nije istinita. Jedino je u izvesnim isklju~ivim formama Bakti Joge stalna vyakulata ili plakanje ili hahakara (ovo drugo je ~e{}e vitalno nego psihi~ko) pravilo. Ovde, mada psihi~ka ùdnja moè da dolazi ponekad ili ~esto u intenzivnim talasima, ono {to dolazi kao osnova je u}utanost bi}a i u toj u}utanosti sve postojanije opaànje istine i traganje za Boànskim i potreba za Boànskim tako da sve biva okrenuto ka tome sve vi{e i vi{e. To je ono u {ta iskustvo i rastu}e ostvarenje dolaze. Zato {to otvaranje raste u vama, dobijate ovu abhasa-u prisustva (izvan oblika) Majke. Kako unutra{nje ostvarenje raste prisustvo u fizi~kom obliku poprima svoju punu vrednost.

*** Molitve treba da budu pune pouzdanja bez àlosti ili jadikovanja.

*** Prirodno, {to je te`nja jednousmerenija napredak je brì. Te{ko}a dolazi kad ili vital sa svojim èljama ili fizi~ko sa svojim pro{lim kretnjama navike u|u – kao {to to rade kod skoro svakoga. To je ono kada dolaze suvo}a i te{ko}a spontane te`nje. Ova suvo}a je dobro poznata prepreka u svoj sadani. Ali ~ovek mora da istraje i da se ne obeshrabri. Ako drì volju u~vr{}enom ~ak i u ovim pustim periodima, oni prolaze i nakon njihovog prolaska ve}a sila te`nje i iskustvo postaju mogu}i.

***


To je sugestija tamasi~nih sila koje insistiraju na te{ko}i i stvaraju je, a fizi~ka svest je prihvata. Te`nja nikad nije stvarno te{ka. Odbacivanje mo`da ne bude trenutno delotvorno, ali odràti volju za odbacivanjem i odbijanjem je uvek mogu}e.

*** Nema sumnje da je istinska i jaka te`nja potrebna, ali nije ~injenica da istinska stvar nije u vama. Kad je ne bi bilo, Sila ne bi mogla da radi u vama. Ali ova istinska stvar je bila sme{tena u psihi~kom i u srcu, i kad god su oni bili aktivni u meditaciji pokazivala se. Ali radi potpunosti rad je morao da si|e u fizi~ku svest i uspostavi u}utanost i otvorenost tamo. Fizi~ka svest je uvek u svakom u svojoj prirodi malo inertna i u njoj jaka te`nja nije prirodna, mora da se stvori. Ali prvo mora da postoji otvaranje, pro~i{}enje, utvr|ena u}utanost, u protivnom fizi~ki vital }e pretvoriti jaku te`nju u prekomernu ùdnju i nestrpljenje ili }e pre poku{ati da joj da taj obrt. Nemojte da vas mu~i stoga ako vam se stanje prirode ~ini isuvi{e neutralnim i }ute}im, da nema dovoljno te`nje i kretnje u njemu. To je prelaz neophodan za napredak i ostalo }e do}i.

*** Nalazite da vam je i dalje te{ko da trpite periode intervala kada sve }uti i ni{ta se ne radi na povr{ini. Ali takvi periodi intervala dolaze svima i ne mogu se izbe}i. Ne smete da gajite sugestiju da je to tako zbog va{eg pomanjkanja te`nje ili neke druge nepodesnosti, i da kad biste imali stalnu gore}u te`nju, ne bi bilo takvih perioda i bio bi neprekinuti tok iskustava. To nije tako. âk i kad bi te`nja bila tu periodi intervala bi dolazili. Ako ~ovek ~ak i u njima moè da teì, utoliko bolje – ali glavna stvar je do~ekati ih sa u}utano{}u i ne postati nespokojan, deprimiran ili utu~en. Stalna vatra moè da bude tu samo kad se stigne do izvesnog stadijuma, to jest kada je ~ovek uvek unutra svesno ìve}i u psihi~kom bi}u, ali za to sva ova priprema uma, vitala, fizi~kog je neophodna. Jer ova vatra pripada psihi~kom i ~ovek ne moè da joj zapoveda uvek tek naporom uma. Psihi~ko mora da bude potpuno oslobo|eno i to je ono {to Sila radi da bi u~inila potpuno mogu}im.

Pisma o Jogi 508

IV

Vera – dinami~ko potpuno verovanje i prihvatanje. Verovanje – samo intelektualno prihvatanje. Uverenje – intelektualno verovanje zasnovano na onome {to

izgleda kao dobar razlog. Oslanjanje – zavisnost od drugog radi ne~eg, zasnovano na poverenju. Poverenje – ose}anje sigurnog o~ekivanja pomo}i drugog i oslanjanje na njegovu re~, karakter itd. Pouzdanje – ose}aj sigurnosti koji ide uz poverenje.

*** Vera je ose}anje u celom bi}u, verovanje je umno, pouzdanje zna~i poverenje u osobu ili u Boànsko ili ose}anje sigurnosti u vezi rezultata ~ovekovog traganja ili nastojanja.

*** Umna vera se bori sa sumnjom i pomaè da se ~ovek otvori istinskom znanju; vitalna vera spre~ava napade neprijateljskih sila ili ih poraàva i pomaè da se ~ovek otvori istinskoj duhovnoj volji i akciji; fizi~ka vera odràva ~oveka ~vrstim kroz svu fizi~ku pomra~enost, inerciju ili patnju i pomaè mu da se otvori za temelj istinske svesti; psihi~ka vera otvara za direktan dodir Boànskog i pomaè da se donesu sjedinjenje i predanost.

*** Umna vera je od velike pomo}i, ali ona je stvar koja uvek moè biti privremeno uzdrmana ili skroz zaklonjena – dok je vi{a svest i iskustvo ne u~vrste za svagda. Ono {to istrajava ~ak i ako je skriveno je te`nja ili potreba unutra{njeg bi}a za ne~im vi{im {to je vera du{e. To tako|e moè biti skriveno neko vreme, ali se opet pojavljuje – prolazi kroz zamra~enje, ali ne istrebljenje.

***


To je istinska re{enost. Drìte je ~vrsto u sebi ~ak i ako je talasi druge svesti prekriju na povr{ini. Ako ~ovek zasadi takvu veru ili re{enost ~vrsto u sebi, onda ona ostaje i ~ak i ako um na neko vreme bude prekriven oblacima ili re{enost zamagljena, ipak je ~ovek nalazi kako ponovo izranja automatski kao brod iz talasa koji ga je prekrio, i nesavladivo nastavlja sa putovanjem kroz sve uspone i padove dok ne stigne do luke.

*** Fraza ["slepa vera"] nema stvarnog smisla. Pretpostavljam da misle da ne}e verovati bez dokaza – ali zaklju~ak na~injen na dokazu nije vera, to je znanje ili je to umno mi{ljenje. Vera je ne{to {to ~ovek ima pre dokaza ili znanja i pomaè vam da stignete do znanja ili iskustva. Nema dokaza da Bog postoji, ali ako imam veru u Boga, onda mogu da stignem do iskustva Boànskog.

*** Vera ne zavisi od iskustva; ona je ne{to {to postoji pre iskustva. Kada ~ovek krene sa jogom, to obi~no nije snagom iskustva, ve} snagom vere. To nije tako samo u jogi i duhovnom ìvotu, ve} tako|e i u obi~nom ìvotu. Svi ljudi od akcije i otkri}a, izumitelji, tvorci znanja idu verom i, dok se ne na~ini dokaz ili stvar ne obavi, idu dalje uprkos razo~arenju, neuspehu, osporavanju, poricanju zato {to im ne{to u njima govori da je to istina, stvar koja mora da se sledi i uradi. Ramakri{na je ~ak oti{ao dotle da kaè, kada su ga pitali nije li slepa vera pogre{na, da je slepa vera jedina vrsta koja se moè imati, jer vera je ili slepa ili nije vera ve} ne{to drugo – obrazloèn zaklju~ak, dokazano uverenje ili potvr|eno znanje. Vera je du{in svedok za ne{to {to jo{ nije ispoljeno, dostignuto ili ostvareno, ali za koju ipak Znalac unutar nas, ~ak i u odsustvu svih indikacija, ose}a da je istinito ili vrhunski vredno sle|enja ili postizanja. Ova stvar unutar nas moè da traje ~ak i kada nema utvr|enog verovanja u umu, ~ak i kada se vital bori i buni i odbija. Ko je taj {to praktikuje jogu, a da nema svoje periode, duge periode razo~arenja i neuspeha i neverice i mraka? Ali postoji ne{to {to ga odràva i ~ak ide dalje uprkos njemu samom, zato {to ose}a da je to {to je ono sledilo ipak istinito i ono vi{e nego {to ose}a, ono zna. Temeljna vera u jogi je ova, uro|ena u du{i, da Boànsko postoji i da

Pisma o Jogi 510

je Boànsko jedina stvar koju treba slediti – ni{ta drugo u ìvotu nije vredno imati u pore|enju s tim. Sve dok ~ovek ima tu veru, on je obeleèn za duhovni ìvot i re}i }u da, ~ak i ako je njegova priroda puna prepreka i krcata poricanjima i te{ko}ama, i ~ak i ako ima mnoge godine borbe, on je obeleèn za uspeh u duhovnom ìvotu. Ova vera je ono {to vam je potrebno da razvijete – vera koja je u skladu sa rezonom i zdravim razumom – da ako Boànsko postoji i pozvalo vas je na Stazu (kako je o~igledno), onda mora postojati Boànsko Vo|stvo iza i kroz i uprkos svim te{ko}ama sti}i }ete. Ne slu{ati neprijateljske glasove koji sugeri{u neuspeh ili glasove nestrpljive, vitalne ùrbe koji odjekuju za njima, ne verovati da zato {to postoje velike te{ko}e ne moè biti uspeha ili da zato {to se Boànsko nije pokazalo da se nikad ne}e pokazati, ve} zauzeti poziciju koju svako zauzima kada fiksira svoj um na velik i teàk cilj: "I}i }u dalje dok ne uspem – bez obzira na sve te{ko}e." Na {ta vernik u Boànsko dodaje: "Boànsko postoji, moje sle|enje Boànskog ne moè da omane. I}i }u dalje kroz sve, dok ga ne na|em."

*** [to se ti~e toga da je iskustvo neophodno za veru i da nikakva vera nije mogu}a bez njega, to protivure~i ljudskoj psihologiji sasvim. Na hiljade ljudi imaju veru pre nego {to steknu iskustvo. Doktrina "Nema verovanja bez iskustva" bi bila pogubna u duhovnosti ili za tu stvar na polju ljudskog delovanja. Svetac i bakta imaju veru u Boga dugo pre nego {to steknu iskustvo Boga – ~ovek od akcije ima veru u svoju stvar dugo pre nego njegova stvar bude krunisana uspehom, u protivnom ne bi bili u stanju da se bore istrajno ka svom cilju uprkos porazu, neuspehu i smrtonosnoj propasti. Ne znam {ta X podrazumeva pod istinskom verom. Za mene vera nije intelektualno verovanje ve} funkcija du{e; kada je moje verovanje pokleklo, omanulo, nestalo, du{a je ostala postojana, tvrdoglavo insistiraju}i. "Ova staza i nijedna druga: Istina koju sam osetio je ta Istina {ta god um mo`da verovao." S druge strane, iskustva ne vode nu`no do vere. Jedan sadaka mi pi{e: "Ose}am milost Majke kako silazi u mene, ali ne mogu da verujem u to jer bi to mogla biti moja vitalna ma{ta." Drugi ima iskustva ve} godinama, onda pada zato {to je, kaè, "izgubio veru". Sve ove stvari nisu moja ma{ta, one su ~injenice i govore svoju sopstvenu pri~u. Svakako nisam mislio na moralnu ve} na duhovnu promenu – moralan ~ovek bi mogao biti do gu{e pun ega, ega uve}anog njegovom


sopstvenom dobrotom i ispravno{}u. Sloboda od ega je duhovno vredna jer ~ovek onda moè biti centriran ne vi{e u svom sopstvenom sopstvu, ve} u Boànskom. A to je tako|e uslov bakti... Ne znam {ta je X-ova pritu`ba na emociju; ona ima svoje mesto, jedino {to ne sme stalno da se izbacuje napolje ve} da se pritiska ka unutra kako bi otvorila u potpunosti psihi~ka vrata. Ono {to kaète je savr{eno ta~no – drago mi je da postajete tako lucidni i jasnog vida, sigurno rezultat psihi~ke promene. Ego je veoma ~udna stvar i ni u ~emu vi{e do li u njegovom na~inu skrivanja sebe i pretvaranja da nije ego. Moè uvek da se krije ~ak i iza te`nje da sluì Boànskom. Jedini na~in je da se istera iza svih njegovih velova i }o{kova. U pravu ste tako|e i u tome {to mislite da je ovo stvarno najva`niji deo joge. Ra|ajogiji su u pravu {to stavljaju pro~i{}enje ispred svega – kao {to sam ja tako|e bio u pravu stavljaju}i ga ispred skupa sa koncentracijom u Sintezi Joge. Morate samo da se osvrnete oko sebe da vidite da iskustva i ~ak ostvarenja ne mogu da dovedu ~oveka cilju ako se to ne obavi – svakog trenutka mogu da padnu zahvaljuju}i tome {to je vital i dalje ne~ist i pun ega.

*** Nikakva predaja psihi~kom bi}u se ne zahteva, predaja je Boànskom. ôvek prilazi Boànskom kroz veru; konkretno iskustvo dolazi kao rezultat sadane. ôvek ne moè da zahteva direktno iskustvo, a da ne radi ni{ta da pripremi svest za njega. Ako ~ovek ose}a poziv, sledi ga – ako nema poziva, onda nema potrebe da se traga za Boànskim. Vera je dovoljna da se krene – ideja da ~ovek mora prvo da razume i ostvari pre nego {to bude mogao da traga je umna gre{ka i, kad bi bila ta~na, ~inila bi svu sadanu nemogu}om – ostvarenje moè da do|e samo kao rezultat sadane, ne kao njena priprema.

*** Govorio sam o jakoj sredi{njoj i, ako je mogu}e, potpunoj veri zato {to va{ stav izgleda da je bio da ste samo marili za puni odgovor – to jest, ostvarenje, prisustvo, gledaju}i na sve drugo kao na sasvim nezadovoljavaju}e, – a va{a molitva vam nije to donosila. Ali molitva po sebi obi~no ne donosi to odjednom – samo ako postoji goru}a vera u sredi{tu ili potpuna vera u svim delovima bi}a. To ne zna~i da oni

Pisma o Jogi 512

~ija vera nije tako jaka ili predanost potpuna ne mogu da stignu, ve} obi~no moraju isprva da idu malim koracima i da se suo~avaju sa te{ko}ama svoje prirode dok istrajno{}u ili tapasjom ne na~ine dovoljno otvaranje. âk i kolebljiva vera i spora i delimi~na predanost imaju svoju silu i svoj rezultat, u protivnom samo bi retka nekolicina mogla uop{te da radi sadanu. Ono {ta podrazumevam pod sredi{njom verom je vera u du{i ili sredi{njem bi}u iza, vera koja je tu ~ak i kada um sumnja i vital o~ajava, a fizi~ko èli da se sru{i, i nakon {to se napad zavr{i opet se pojavljuje i gura na stazu ponovo. Moè biti jaka i svetla, moè biti bleda i na izgled slaba, ali ako istraje svaki put u tome da nastavi, to je prava stvar. Napadi depresije i tame i o~ajanja su tradicija na stazi sadane – u svim jogama isto~nim ili zapadnim izgleda da su bili pravilo. Znam sve o njima li~no – ali moje iskustvo me je dovelo do opaànja da su oni jedna nepotrebna tradicija i da je mogu}e raskrstiti s njima ako ~ovek to odabere. Eto za{to kad god do|u kod vas ili kod drugih poku{am da pred njih podignem jevan|elje vere. Ako i dalje dolaze, ~ovek mora da pro|e kroz njih {to je pre mogu}e i vrati se na sunce. Va{ san o moru je bio savr{eno ta~an – na kraju bura i visoki talas ne spre~avaju dolazak stanja Milosti kod sadake i sa tim dolazak same Milosti. To je, pretpostavljam, ono {to ne{to u vama stalno traì – nadumno ~udo Milosti, ne{to {to je nestrpljivo za zahtevom tapasje i samosavr{enstva i dugog truda. Pa, to moè da do|e, do{lo je nekolicini ovde nakon glatkog neuspeha i te{ko}e ili uàsnih borbi iz godine u godinu. Ali obi~no tako dolazi – kao suprotnost Milosti koja se sporo razvija – nakon mnogo te{ko}e i ne odjednom. Ako nastavite da to traìte uprkos prividnom neuspehu odgovora, sigurno je da }e do}i.

*** Dok ne budemo znali Istinu (ne umno ve} iskustvom, promenom svesti) potrebna nam je du{ina vera da nas odràva i drì uz Istinu – ali kada ìvimo u znanju, ova vera se menja u znanje. Naravno da govorim o direktnom duhovnom znanju. Umno znanje ne moè da zameni veru, sve dok postoji samo umno znanje vera je i dalje potrebna.

***


Vera je stvar koja prethodi znanju, ne dolazi nakon znanja. Ona je letimi~an pogled na istinu koju um nije jo{ zahvatio kao znanje. Nije intelekt ono kroz {ta ~ovek moè da napreduje u jogi ve} psihi~ka i duhovna prijem~ivost – {to se ti~e znanja i istinskog razumevanja, ono raste u sadani kroz rast intuicije, ne fizi~kog intelekta.

*** Kod stvari suptilne vrste koje imaju posla sa radom svesti u sadani, ~ovek mora da nau~i da ose}a i opaà i vidi unutra{njom sve{}u i da odlu~uje intuicijom sa plasti~nim pogledom na stvari koji ne pravi zadate definicije i pravila kao {to ~ovek to mora da radi u spolja{njem ìvotu.

*** Imajte vere u Boànsko, u Boànsku Milost, u istinu sadane, u kona~ni trijumf duha nad njegovim umnim i vitalnim i fizi~kim te{ko}ama, u Stazu i Gurua, u iskustvo stvari druga~ijih od onog napisanog u filozofiji Hekela ili Hakslija ili Bertranda Rasela, zato {to ako ove stvari nisu ta~ne, nema smisla u jogi.

*** Ne vidim kako metod vere u }elijama moè da se poredi sa time da se pojede kri{ka meseca. Nikad niko nije dobio kri{ku meseca, ali isceljivanje verom u }elijama je stvarna ~injenica i zakon Prirode i pokazano je dovoljno ~esto ~ak i odvojeno od joge. Na~in da se dobije vera i sve druge stvari je da se insistira na tome da se imaju i da se odbije da se klone ili o~ajava ili odustane dok ih ~ovek ne bude imao – to je na~in na koji je sve dobijeno otkako je ova te{ka Zemlja po~ela da ima na sebi stvorenja koja misle i teè. Na~in je otvarati se uvek, uvek Svetlosti i okretati le|a Tami. Odbijati glasove koji govore istrajno "Ne moè{, ne}e{, ti si nesposoban, ti si marioneta sna" – jer ovo su neprijateljski glasovi, oni odsecaju ~oveka od rezultata koji je dolazio, svojom bu~nom galamom i onda trijumfalno ukazuju na jalovost rezultata kao dokaz njihove teze. Te{ko}a nastojanja je poznata stvar, ali te{ko nije i nemogu}e – te{ko je ono {to je oduvek postizano, a

Pisma o Jogi 514

savladavanje te{ko}a sa~injava sve {to je vredno u Zemaljskoj istoriji. U duhovnom nastojanju tako|e }e biti tako. Morate samo odlu~no da krenete da se~ete Rak{asu i vrata }e vam se otvarati kao {to su i mnogim drugima koje je drào njihov sopstveni um ili vitalna priroda.

*** Postoje dve vrste vere: Vera koja zove dole staloènost i vera koja zove dole ostvarenje. Ove dve vere odgovaraju dvoma razli~itim aspektima Boànskog. Postoji Transcendentno Boànsko i postoji Kosmi~ko Boànsko. Volja za ostvarenjem je ona od Transcendentnog Boànskog. Kosmi~ko Boànsko je ono kojeg se ti~e stvarno odra|ivanje stvari pod sada{njim okolnostima. Volja Kosmi~kog Boànskog je ono {to se ispoljava u svakoj okolnosti, svakoj kretnji ovog sveta. Kosmi~ka Volja nije, za na{u obi~nu svest, ne{to {to dela kao nezavisna mo} koja radi {ta god da odabere; ona radi kroz sva ova bi}a, kroz sile u igri u svetu i zakon ovih sila i njihove rezultate – jedino kada se otvorimo i iza|emo iz obi~ne svesti moèmo da je osetimo kako interveni{e kao nezavisna mo} i kako prelazi preko obi~ne igre sila. Onda tako|e moèmo da vidimo da ~ak u igri sila i uprkos njihovim izobli~enjima Kosmi~ka Volja radi ka kona~nom ostvarenju Volje Transcendentnog Boànskog. Nadumno Ostvarenje je Volja Transcendentnog Boànskog koju moramo da odradimo. Okolnosti pod kojima moramo da je odradimo su one od inferiorne svesti u kojoj stvari moè da izobli~i na{e sopstveno neznanje, slabost i gre{ke, i okr{aj sukobljenih sila. Eto za{to su vera i staloènost neophodne. Moramo da imamo veru da nas, uprkos na{em neznanju i gre{kama i slabostima i uprkos napadima neprijateljskih sila i uprkos bilo kakvom neposrednom izgledu neuspeha, Boànska Volja vodi kroz sve okolnosti, ka krajnjem Ostvarenju. Ova vera }e nam dati staloènost; to je vera koja prihvata ono {to se de{ava, ne definitivno ve} kao ne{to kroz {ta mora da se pro|e usput. îm se staloènost uspostavi tako|e moè da se uspostavi druga vrsta vere, podràna njom, koja moè da se na~ini dinami~nom sa ne~im iz nadumne svesti


i moè da prevazi|e sada{nje okolnosti i odredi ono {to }e se desiti i pomogne da se spusti Ostvarenje Volje Transcendentnog Boànskog. Vera koja ide Kosmi~kom Boànskom je ograni~ena u mo}i svoga delovanja nu`nostima igre. Da bi postao potpuno slobodan od ovih ograni~enja ~ovek mora da dosegne Transcendentno Boànsko.

*** U igri kosmi~kih sila, volja u kosmosu – kako bi se moglo re}i – ne radi uvek na prvi pogled u korist glatke i direktne smernice za rad ili sadanu; ~esto unosi ono {to izgleda kao veliko kome{anje, iznenadne okrete koji lome ili skre}u smernicu, suprotstavljaju}e ili uzrujavaju}e okolnosti ili zbunjuju}a zastranjivanja od onoga {to je bilo privremeno ustaljeno ili uspostavljeno. Jedina stvar je o~uvati staloènost i praviti priliku i sredstvo napretka iz svega {to se de{ava tokom ìvota i sadane. Postoji vi{a tajna Volja transcendentna u pozadini igre i volje kosmi~kih sila – igra koja je uvek me{avina stvari povoljnih i stvari opre~nih – i to je ta Volja koju ~ovek mora da ~eka i da u nju ima veru; ali ne smete da o~ekujete da }ete uvek biti u stanju da razumete njen rad. Um èli da se ovo ili ono uradi, da se odràva jednom uzet pravac, ali ono {to um èli uop{te nije uvek ono {to je namenjeno u ve}oj svrsi. ôvek uistinu mora da sledi utvr|en sredi{nji cilj u sadani i da ne skre}e od njega, ali ne da gradi na spolja{njim okolnostima, uslovima itd, kao da su to temeljne stvari.

*** Na pitanje u va{em poslednjem pismu ne moè biti odgovora osim da jedino ili jednousmerena vera ili u~vr{}ena volja mogu da vam daju otvoren put ka jogi. Ne uspevate zbog toga {to su va{e ideje i va{a volja u stalnom stanju toka ili oscilacije. âk i sa nedovoljnom verom, u~vr{}en um i volja mogu da ~oveka nose dalje i donesu iskustva kojima nesigurna vera biva promenjena u izvesnost. To je razlog za{to mi je te{ko da odgovorim na va{e pitanje o razli~itim alternativama. Mogao bih re}i da je put Gite po sebi deo joge ovde i oni koji su ga sledili, za po~etak ili kao prvi stadijum, imaju ja~u osnovu od drugih za ovu jogu. Gledati na to s visine, stoga, kao na ne{to odvojeno i inferiorno nije ispravno gledi{te. Ali {ta god da je, vi li~no morate da odaberete, niko drugi to ne moè da u~ini za vas.

Pisma o Jogi 516

Oni koji odlaze i dolaze, mogu to da rade unosno samo ako ili zato {to su doneli odluku i drè je se; kada su ovde, joga je ono zbog ~ega dolaze, kada su drugde, volja za jogom ostaje sa njima tamo. Morate da se otarasite svog stalnog rezonovanja i vidite da li moète bez impulsa ka jogi ili ne – ako ne moète, onda je beskorisno misliti o obi~nom ìvotu bez joge – va{a priroda }e vas primorati da tragate za njom makar morali da tragate ~itavog ìvota sa malim rezultatom. Ali mali rezultat je uglavnom usled uma koji se uvek ispre~avao i vitalne slabosti koja mu daje svoju podr{ku za njegovo rezonovanje. Kad biste u~vrstili svoju volju neopozivo, to bi vam dalo {ansu – a da li biste je sledili ovde ili drugde predstavljalo bi samo neznatnu razliku. Sugerisao sam metod Gite za vas zato {to otvaranje koje je neophodno za jogu ovde izgleda da je isuvi{e te{ko za vas. Kad biste nametnuli manje naporan zahtev sebi, mogla bi postojati ve}a {ansa. U svakom slu~aju, ako ne moète da se vratite obi~nom ìvotu, izgleda da je on, u odsustvu otvaranja ka Mo}i koja je ovde, jedini kurs za vas.

*** Sasvim je dovoljno ako postoji ~vrsta i stalna volja ka veri i nu|enju sebe. Shvata se da nije mogu}e za ljudsku prirodu da bude uvek bez pokreta sumnje, zamra~enosti ili stvari koje nisu jo{ ponu|ene dok unutra{nja svest ne izraste dovoljno da u~ini ove stvari nemogu}im. Upravo zato {to je to tako volja je neophodna tako da Sila moè da radi da ukloni ove stvari sa punim pristankom i voljom uma i srca sadake. Poku{avati da se odbace ove stvari i da se volja na~ini trajnom je dovoljno – jer ovaj napor je ono {to na kraju donosi trajnost. Dubina spavanja u va{em iskustvu je bila namenjena da vas navede da odete duboko unutra i, ~im ste tako u~inili, u{li ste u psihi~ko i duhovno stanje koje poprima oblik prelepog maidan-a i toka bele svetlosti i sveìne i mira. Stepeni{te je bilo simbol uzlazka iz psihi~kog i duhovnog stanja u sve vi{e i vi{e nivoe duhovne svesti gde je izvor svetlosti. Maj~ina ruka je bila simbol njenog prisustva i pomo}i koja }e vas povu}i nagore i voditi do vrha lestvice.

*** Vera moè biti tamasi~na i nedelotvorna, npr. "Verujem da }e Majka da uradi sve, tako da ja ne}u da radim ni{ta. Kada bude èlela, ona }e me preobraziti." To nije dinami~na ve} stati~na i inertna vera.


***

Vera, oslanjanje na Boga, predaja i davanje sebe Boànskoj Mo}i su neophodni i nezaobilazni. Ali od oslanjanja na Boga ne sme da se napravi izgovor za lenjost, slabost i predaju impulsima niè Prirode: ono mora da ide skupa sa neumornom te`njom i istrajnim odbacivanjem svega {to se ispre~ava Boànskoj Istini. Predaja Boànskom ne sme da se pretvori u izgovor, pla{t ili priliku za predaju svojim sopstvenim èljama i niìm kretnjama ili svom egu ili nekoj Sili neznanja i mraka koja se zaodene la`nim izgledom Boànskog.

*** ôvek mora da se oslanja na Boànsko, a ipak i da radi neku osposobljavaju}u sadanu – Boànsko daje plodove ne prema meri sadane ve} prema meri du{ine iskrenosti i njenoj te`nji. (Pod du{inom iskreno{}u mislim na njenu ùdnju za Boànskim i njenu te`nju ka vi{em ìvotu.) Tako|e, zabrinutost ne donosi ni{ta dobro – "Bi}u ovo, bi}u ono, {ta }u biti?" Recite: "Speman sam da budem ne ono {to ja ho}u ve} ono {to Boànsko èli od mene da budem," – sve drugo treba da ide na toj osnovi.

*** Do~epali ste se pravog principa ponovo, biti sav za Majku i imati puno pouzdanje da ~ovek mora samo da nastavi }utke u tom pouzdanju i sve }e do}i {to treba da do|e i sve }e biti ura|eno {to Boànsko ho}e da bude ura|eno. Delovanja ovog sveta su isuvi{e suptilna i ~udna i sloèna da ljudski um to shvati – jedino kada znanje do|e odozgo i ~ovek bude uzet u vi{u svest shvatanje moè da do|e. U me|uvremenu ono {to ~ovek mora da sledi su diktati dubljeg psihi~kog srca unutra zasnovani na toj veri i ljubavi {to je jedina sigurna zvezda vodilja.

*** Ve} sam vam sve ovo objasnio. Sasvim je ta~no da, prepu{teni sami sebi, ne moète da uradite ni{ta; eto za{to morate da budete u kontaktu sa Silom koja je tu da uradi za vas ono {to vi ne moète da

Pisma o Jogi 518

uradite za sebe. Jedina stvar koju vi morate da uradite je da dopustite sili da dela i da se stavite na njenu stranu, {to zna~i da imate veru u nju, da se oslanjate na nju, da ne mu~ite i ne maltretirate sebe, da je se prise}ate }utke, da je pozivate }utke, da je pustite da dela }utke. Ako to budete radili, sve drugo }e biti ura|eno za vas – ne sve odjednom, zato {to ima puno toga da se ra{~isti, ali }e svejedno biti ra|eno postojano i sve vi{e i vi{e.

*** Boànska Milost i Mo} mogu da urade sve, ali sa punim pristankom sadake. Nau~iti da se da taj pun pristanak je ceo smisao sadane. To moè da potraje ili zbog ideja u umu, èlja u vitalu ili inercije u fizi~koj svesti, ali ove stvari moraju da budu i mogu da budu uklonjene uz pomo} ili pozivanjem akcije Boànske Sile.

*** Ne dopustite nikakvom obeshrabrenju da vam do|e i nemojte imati nepoverenje prema Boànskoj Milosti. Koje god te{ko}e da su izvan vas, koje god slabosti da su u vama, ako se ~vrsto drìte svoje vere i svoje te`nje, tajna Mo} }e vas preneti kroz sve i dovesti vas nazad ovde. âk i ako vas pritiskaju protivljenja i te{ko}e, ~ak i ako posr}ete, ~ak i ako vam put izgleda zatvoren, drìte se svoje te`nje; ako je vera zaklonjena oblacima na neko vreme, okrenite se uvek u umu i srcu nama i to }e biti uklonjeno. [to se ti~e spolja{nje pomo}i putem pisama savr{eno smo spremni da vam je damo.... Ali ostajte ~vrsti na putu – onda se na kraju stvari otvore od sebe i okolnosti popuste pred unutra{njim duhom.

*** Te{ko}a mora da je do{la od nepoverenja i neposlu{nosti. Jer nepoverenje i neposlu{nost su poput la`nosti (oni su po sebi ne{to la`no, zasnovani na la`nim idejama i impulsima), oni se upli}u u delovanje Mo}i, spre~avaju da se ona oseti ili da radi u potpunosti i umanjuju silu Za{tite. Ne samo u va{oj unutra{njoj koncentraciji, ve} i u va{im spolja{njim postupcima i kretnjama morate da zauzmete ispravan stav. Ako to uradite i stavite sve pod Maj~ino vo|stvo, otkri}ete da te{ko}e


po~inju da se smanjuju ili se mnogo lak{e prevazilaze i stvari postaju postojano glatkije. U svom radu i postupcima morate da radite isto kao u svojoj koncentraciji. Otvoreni Majci, stavite ih pod njeno vo|stvo, zovite unutra mir, podràvaju}u Mo}, za{titu i, kako bi oni mogli da rade, odbacujte sve pogre{ne uticaje koji bi mogli da im se ispre~e stvaraju}i pogre{ne, nesmotrene ili nesvesne kretnje. Sledite ovaj princip i va{e celo bi}e }e postati jedno, pod jednom vladavinom, u miru i za{titni~koj Mo}i i Svetlosti.

*** Oni [vera, predanost i samata] moraju da se stave u svaki deo i atom bi}a tako da ne bi mogla postojati mogu}nost suprotne vibracije bilo gde.

*** Koje god opre~ne stvari da vam se predstave morate da ih sretnete sa hrabro{}u i one }e nestati, a pomo} }e do}i. Vera i hrabrost su istinski stav da se odràva u ìvotu i radu uvek i u duhovnom iskustvu tako|e.

*** U trenucima ku{nji vera u boànsku za{titu i poziv za tom za{titom; u svako doba vera da je ono {to Boànsko èli najbolje. Ono {to vas okre}e ka Boànskom je ono {to mora da se prihvati kao dobro za vas – sve je lo{e za vas {to vas okre}e od Boànskog.

*** Nema drugog razloga za va{u nevolju do li ove spremnosti da slu{ate njihovo kucanje i otvorite vrata. Ako èlite samo Boànsko, postoji apsolutna izvesnost da }ete dose}i Boànsko, ali svo ovo dovo|enje u pitanje i snu`denost pri svakoj kretnji samo odlaù i odràvaju prete}u zavesu pred srcem i o~ima. Jer na svakom koraku, kad ~ovek iznapreduje, suprotne sile }e baciti ove sumnje kao kanap me|u noge i zaustaviti ga spoti~u}i ga – njihov je metier [zanat, specijalnost, prim. prev.] da to rade.... ôvek mora da kaè: "Po{to èlim samo Boànsko,

Pisma o Jogi 520

moj uspeh je siguran, moram samo da kora~am napred u svem pouzdanju i Njegova sopstvena Ruka }e biti tu potajno me vode}i ka Njemu Njegovim sopstvenim putem i u Njegovo sopstveno vreme." To je ono {to morate da drìte kao svoju stalnu mantru. U bilo {ta ~ovek moè da posumnja, ali da }e onaj ko èli samo Boànsko dose}i Boànsko je izvesnost i izvesnije nego da su dva i dva ~etiri. To je vera koju svaki sadaka mora da ima u dnu svog srca, podràvaju}i ga kroz svako posrtanje i udarac i probu. Jedino su la`ne ideje koje i dalje bacaju svoje senke na va{ um ono {to vas spre~ava da je imate. Odgurnite ih u stranu i ki~ma te{ko}e }e se slomiti.

*** ûvajte ~vrstu veru u pobedu Svetlosti i suo~ite se sa smirenom staloèno{}u sa otporima Materije i ljudske li~nosti njihovom sopstvenom preobraàju.

*** Nije nada ve} izvesnost da }e se dogoditi potpun preobraàj prirode.

*** âk i ako postoji puno mraka – a ovaj svet ga je pun i ~ovekova fizi~ka priroda tako|e – ipak zrak istinske Svetlosti moè da prevagne naposletku protiv desetostrukog mraka. Verujte u to i drìte se toga uvek.

V Predanost je davanje sebe Boànskom – davati sve {to ~ovek jeste ili ima Boànskom i ne gledati ni na {ta kao na svoje, slu{ati samo Boànsku volju i ni jednu drugu, ìveti za Boànsko, a ne za ego.

*** Predanost zna~i biti u potpunosti u Maj~inim rukama i ne opirati se ni na koji na~in kroz egoizam ili druga~ije njenoj Svetlosti, Znanju, Volji, radu njene Sile itd.


***

To je onda sankalpa predanosti. Ali predanost mora da bude Majci – ne ~ak ni Sili, ve} Majci li~no.

*** Nema potrebe za svom ovom komplikacijom. Ako se psihi~ko ispolji ono ne}e traìti da se predate njemu, ve} da se predate Majci.

*** Boànsko daje sebe onima koji daju sebe bez rezerve i u svim svojim delovima Boànskom. Za njih smirenost, svetlost, mo}, blaènstvo, sloboda, {irina, visine znanja, mora Anande.

*** 1Na ovo se misli samo u unutra{njem smislu – ne misli se ni na kakvu spolja{nju veli~inu. Na svu pot~injenost ego gleda kao na uniàvanje i umanjivanje sebe, ali stvarno pot~injenost Boànskom pove}ava i uve}ava bi}e, to je ono na {ta se misli. 1Ovo je obja{njenje slede}eg pasusa iz Maj~ine knjige "Razgovori" (Conversations): "Predanost vas ne}e umanjiti, ve} pove}ati; ne}e vas smanjiti ili oslabiti ili uni{titi va{u li~nost, ona }e je utvrditi i uve}ati." (izdanje iz 1966., str. 126.)

*** Ako nema predaje, ne moè biti preobraàja celog bi}a.

*** Kad bi neko èleo Boànsko, Boànsko bi li~no preuzelo pro~i{}avanje srca i razvilo sadanu i dalo neophodna iskustva; to moè da se desi i de{ava se tako ako neko ima poverenje i pouzdanje u Boànsko i volju za predajom. Jer takvo preuzimanje uklju~uje ~ovekovo stavljanje u ruke Boànskom pre nego li oslanjanje samo na svoje sopstvene

Pisma o Jogi 522

napore i to uklju~uje ~ovekovo ulaganje poverenja i pouzdanja u Boànsko i progresivno samodavanje. To je u stvari princip sadane koji sam ja li~no sledio i to je sredi{nji proces joge kakvom je ja vidim. To je, pretpostavljam, ono na {ta je [ri Ramakri{na mislio pod metodom malog ma~eta u njegovom opisu. Ali ne mogu svi da to slede smesta; treba im vremena dok stignu dotle – to raste najvi{e kada se um i vital u}ute.

Ono na {ta ja mislim pod predano{}u je ova unutra{nja predanost uma i vitala. Postoji, naravno, i spolja{nja predanost: napu{tanje svega za {ta se na|e da se sukobljava sa duhom ili potrebom za sadanom, nu|enje, poslu{nost vo|stu Boànskog, bilo direktno, ako je ~ovek stigao do tog stadijuma, ili kroz psihi~ko ili kroz vo|stvo Gurua. Mogu da kaèm da prayopavesana (po{}enje dugo vremena) nema nikakve veze sa predano{}u: to je vrsta tapasje veoma stroge i, po mom mi{ljenju, veoma preterane vrste, ~esto opasne. Sr` unutra{nje predanosti je poverenje i pouzdanje u Boànsko. ôvek zauzima stav: "@elim Boànsko i ni{ta drugo. @elim da dam sebe u potpunosti njemu i po{to moja du{a to èli, ne moè biti a da ga ne sretnem i ne ostvarim. Ne traìm ni{ta sem toga i njegovog delovanja u meni da me dovede njemu, njegovo delovanje tajno ili otvoreno, zakriljeno ili ispoljeno. Ne insistiram na mom sopstvenom vremenu i na~inu; neka on uradi sve u svoje sopstveno vreme i na~in; verova}u u njega, prihvata}u njegovu volju, teì}u postojano za njegovom svetlo{}u i prisustvom i rado{}u, i}i kroz sve te{ko}e i odlaganja, oslanjaju}i se na njega i nikad ne odustaju}i. Neka mi um bude }ute}i i neka mu veruje i neka ga on otvori za svoju svetlost; neka mi vital bude }ute}i i okrene se samo njemu i neka ga on otvori svojoj smirenosti i radosti. Sve za njega i ja za njega. [ta god da se desi, drà}u se ove te`nje i samodavanja i nastaviti sa savr{enim pouzdanjem da }e to biti u~injeno." To je stav u koji ~ovek mora da izraste; jer svakako se on ne moè u~initi savr{enim odjednom – umne i vitalne kretnje se ispre~uju – ali ako se ~ovek drì volje za njim, on }e rasti u bi}u. Ostalo je stvar poslu{nosti vo|stvu kad ono sebe u~ini ispoljenim, ne dopu{taju}i ~ovekovim umnim i vitalnim kretnjama da se upli}u. Nije mi namera da kaèm da je ovaj put jedini put i da se sadana ne moè obavljati druga~ije – ima tako puno drugih kojima ~ovek moè prilaziti Boànskom. Ali ovo je jedini za koji ja znam po kome uzimanje sadane od strane Boànskog postaje opipljiva ~injenica pre nego {to se obavi priprema prirode. Kod drugih metoda Boànsko


delovanje se moè osetiti s vremena na vreme, ali ostaje uglavnom iza vela dok sve ne bude spremno. Kod nekih sadana boànsko delovanje se ne prepoznaje: sve mora da se obavi tapasjom. Kod ve}ine postoji me{anje ovo dvoje: tapasja koja na kraju poziva direktnu pomo} i intervenciju. Ideja i iskustvo Boànskog koje radi sve pripada jogi zasnovanoj na predanosti. Ali koji god put da se sledi, jedina stvar koja mora da se uradi je biti veran i i}i dalje do kraja. Sve moè biti u~injeno od strane Boànskog – srce i priroda pro~i{}eni, unutra{nja svest probu|ena, velovi uklonjeni – ako ~ovek da sebe Boànskom sa poverenjem i pouzdanjem i ~ak i ako ~ovek to ne moè da uradi potpuno odjednom, ipak {to vi{e ~ovek to radi, to vi{e unutra{nje pomo}i i vo|stva dolazi i iskustvo Boànskog raste unutra. Ako zapitkuju}i um postane manje aktivan i poniznost i volja za predano{}u porastu, ovo bi trebalo da bude savr{eno mogu}e. Nijedna druga snaga i tapasja onda nisu potrebne, ve} samo ovo.

*** U ranom delu sadane – a pod ranim ne mislim na kratak deo – napor je neizostavan. Predanost naravno, ali predanost nije stvar koja se obavi za dan. Um ima svoje ideje i drì ih se; ljudski vital se opire predanosti, jer ono {to on naziva predano{}u u ranim stadijumima je sumnjiva vrsta samodavanja sa zahtevom u sebi; fizi~ka svest je kao kamen i ono {to ona naziva predano{}u ~esto nije ni{ta vi{e do li inercija. Jedino je psihi~ko to koje ume da se preda, a psihi~ko je obi~no veoma zakriljeno u po~etku. Kada se psihi~ko probudi, moè da donese iznenadnu i istinku predanost ~itavog bi}a, jer te{ko}a ostalog biva brzo sre|ena i nestaje. Ali do tada napor je neizostavan. Ili je u protivnom neophodan dok Sila ne do|e bujaju}i dole u bi}e odozgo i preuzme sadanu, radi je za ~oveka sve vi{e i vi{e i prepu{ta sve manje i manje li~nom naporu – ali ~ak i tada, ako ne napor, barem su te`nja i budnost potrebne dok zaposednutost uma, volje, ìvota i tela od strane Boànske Mo}i ne bude potpuno. Pozabavio sam se ovom temom, mislim, u jednom od poglavlja Majke (The Mother). S druge strane, ima nekih ljudi koji po~nu sa istinskom i dinami~nom voljom za potpunom predano{}u. Upravo oni koji su rukovo|eni psihi~kim ili su rukovo|eni jasnom i prosvetljenom umnom voljom koja, prihvativ{i jednom predanost kao zakon sadane, ne}e podnositi nikakve besmislice u vezi nje i insistira}e da drugi delovi bi}a slede njen pravac. Ovde i dalje postoji napor; ali je tako

Pisma o Jogi 524

spreman i spontan i ima toliko ose}aja ve}e Sile iza sebe da sadaka jedva da ose}a da ~ini napor uop{te. U suprotnom slu~aju volje u umu ili vitalu da zadrè samovolju, oklevanje da napusti va{u nezavisnu kretnju, mora postojati borba i nastojanje dok se zid izme|u instrumenta napred i Boànskog iza ili iznad ne sru{i. Nijedno pravilo ne moè da se iznese koje se odnosi na svakoga bez razlike – varijacije u ljudskoj prirodi su isuvi{e velike da bi se mogle pokriti jednim jedinim strogo odre|enim pravilom.

*** Nije mogu}e otarasiti se naglaska na li~nom naporu odjednom – a nije uvek ni poèljno; jer li~ni napor je bolji od tamasi~ne inercije. Li~ni napor mora da se preobrazi progresivno u kretnju Boànske Sile. Ako se ose}ate svesnim Boànske Sile, onda je zovite unutra sve vi{e i vi{e da rukovodi va{im naporom, da ga preuzme, da ga preobrazi u ne{to {to nije va{e, ve} Maj~ino. Postoja}e neka vrsta prenosa, preuzimanje sila u radu u li~nu Adaru – prenos ne iznenada potpun ve} progresivan. Ali psihi~ka ravnoteà je neophodna: mora da se razvije razlu~ivanje koje vidi precizno {ta je Boànska Sila, {ta je element li~nog napora, i {ta se unosi kao me{avina od niìh kosmi~kih sila. A dok prenos ne bude gotov, ~emu uvek treba vremena, uvek mora postojati, kao li~ni doprinos, stalni pristanak na Istinsku Silu, stalno odbacivanje bilo kakve niè me{avine. Trenutno, napustiti li~ni napor nije ono {to se traì, ve} pozivati unutra sve vi{e i vi{e Boànsku Mo} i rukovoditi i voditi njom li~no nastojanje.

*** Nije preporu~ljivo u ranim stadijumima sadane prepustiti sve Boànskom ili o~ekivati sve od njega bez potrebe za svojim sopstvenim nastojanjem. To je jedino mogu}e kada je psihi~ko bi}e napred i uti~e na ~itavu delatnost (a ~ak i tada budnost i stalni pristanak su neophodni), ili u protivnom kasnije u krajnjim stadijumima joge kada direktna ili skoro direktna nadumna sila preuzima svest; ali ovaj stadijum je za sada veoma daleko. Pod drugim uslovima ovaj stav bi verovatno doveo do stagnacije i inercije.


Jedino su mehani~kiji delovi bi}a ti koji mogu istinski da kaù da su bespomo}ni: fizi~ka (materijalna) svest, naro~ito, je inertna po svojoj prirodi i pokretana ili umnim i vitalnim ili vi{im silama. Ali ~ovek uvek ima mo} da stavi umnu volju ili vitalni podstrek u slu`bu Boànskog. ôvek ne moè biti siguran za trenutan rezultat, jer ometanje niè Prirode ili pritisak opre~nih sila ~esto mogu da deluju uspe{no neko vreme, ~ak i dugo vremena, protiv neophodne promene. ôvek mora onda da istraje, da ulaè uvek volju na stranu Boànskog, odbacuju}i ono {to mora da se odbaci, otvaraju}i sebe istinskoj Svetlosti i istinskoj Sili, pozivaju}i je dole }utke, postojano, bez zamaranja, bez depresije ili nestrpljenja, dok ne oseti Boànsku Silu kako radi i kako prepreke po~inju da popu{taju. Kaète da ste svesni svog neznanja i mraka. Ako je to samo neka op{ta svest, to nije dovoljno. Ali ako ste ga svesni u detalje, u njegovom stvarnom radu, onda je to dovoljno da se od toga krene; morate da odbacujete postojano pogre{ne radove kojih ste svesti i da na~inite od svog uma i vitala }ute}e i jasno polje za delovanje Boànske Sile.

*** Aktivna predanost je kada povezujete svoju volju sa Boànskom Voljom, odbacujete ono {to nije Boànsko, pristajete na ono {to jeste Boànsko. Pasivna predanost je kada se sve prepu{ta u potpunosti Boànskom – to malobrojni mogu stvarno da urade, zato {to se u praksi ispostavi da se predajete niòj prirodi pod izgovorom predavanja Boànskom.

*** Postoje dve mogu}nosti, jedna pro~i{}enje li~nim naporom, za {ta treba puno vremena, druga direktnom intervencijom Boànske Milosti koja je obi~no brza u svom delovanju. Za drugu mora da postoji potpuna predanost i samodavanje, a za to je, opet, obi~no neophodno imati um koji moè da ostane sasvim u}utan i dopusti Boànskoj Sili da dela podràvaju}i je svojim potpunim prisustvom na svakom koraku, ali ina~e ostaju}i umiren i u}utan. Ovaj poslednji uslov, koji podse}a na stav malog ma~eta o kome je Govorio Ramakri{na, je te{ko imati. Oni koji su naviknuti na veoma aktivnu kretnju svoje misli i volje u svemu {to rade, nalaze da je te{ko da umire aktivnost i da

Pisma o Jogi 526

usvoje u}utanost umnog samodavanja. Ovo ne zna~i da oni ne mogu da rade jogu ili da ne mogu da stignu do samodavanja – jedino {to je pro~i{}enju i samodavanju potrebno dugo vremena da se postignu i ~ovek mora da ima strpljenje i postojanu istrajnost i re{enost da ide do kraja.

*** Potpuna predanost nije mogu}a za tako kratko vreme – jer potpuna predanost zna~i prese}i ~vor ega u svakom delu bi}a i ponuditi ga, slobodno i celo, Boànskom. Um, vital, fizi~ka svest (i ~ak svaki deo ovih u svim njenim kretnjama) moraju jedno za drugim da se predaju odvojeno, da napuste njihov sopstveni put i da prihvate put Boànskog. Ali ono {to ~ovek moè da uradi je da na~ini od po~etka sredi{nju re{enost i samoposve}enost i da je primeni na bilo kom putu koji na|e da je otvoren, na svakom koraku, koriste}i svaku priliku koja se pruì da na~ini samodavanje potpunim. Predanost u jednom smeru ~ini druge lak{im, neizbe`nijim; ali ne preseca niti olabavljuje po sebi druge ~vorove, a naro~ito one koji su veoma tesno isprepleteni sa sada{njom li~no{}u, a njene najvi{e gajene formacije mogu ~esto da predstavljaju velike te{ko}e, ~ak i nakon {to se sredi{nja volja u~vrsti i prve stege pokaù njenu re{enost u praksi.

*** On [stav predanosti] ne moè biti apsolutno potpun u po~etku, ali moè biti istinit – ako je sredi{nja volja iskrena i ako postoji vera i Bakti. Moè biti suprotnih kretnji, ali one ne}e biti u stanju da izdrè dugo, a nesavr{enost predanosti u nièm delu ne}e se ozbiljno uplitati.

*** Zavisi od toga na {ta se misli pod apsolutnom predano{}u – njeno iskustvo u nekom delu bi}a ili njena ~injenica u svim delovima bi}a. Ovo prvo moè lako do}i bilo kad; ovo drugo je ono ~emu treba vremena da se dovr{i.

***


Apsolutna predanost ne sme biti samo iskustvo u meditaciji, ve} ~injenica koja rukovodi svim ìvotom, svim mislima, ose}anjima, postupcima. Do tada upotreba svoje sopstvene volje i napora je neophodna, ali napor u kome tako|e postoji duh predanosti, pozivanje unutra Sile da podrì volju i napor i neuznemiren uspehom ili neuspehom. Kada Sila preuzme sadanu onda uistinu napor moè da prestane, ali }e i dalje postojati neophodnost stalnog pristanka bi}a i budnost da ~ovek ne primi la`nu Silu ni na kojoj ta~ki.

*** Ona [ideja da sadanu obavlja Boànsko pre nego li sam ~ovek] je istina, ali istina koja ne postaje delotvorna za svest dok ili u proporciji kako se ostvari. Ljudi koji stagniraju zbog nje su oni koji prihvataju ideju ali ne ostvaruju – tako da nemaju ni silu tapasje ni silu Boànske Milosti. S druge strane, oni koji mogu da je ostvare ose}aju ~ak i iza svoje tapasje i u njoj delovanje Boànske Sile.

*** Za one koji ne ~ine nikakav napor – to odsustvo napora je samo po sebi te{ko}a – oni ne napreduju.

*** Pri~a o predanosti ili puka ideja ili mlaka èlja za integralnim posve}ivanjem ne}e biti dovoljna; mora da postoji poriv za radikalnom i potpunom promenom. Ne moè se to uraditi pukim zauzimanjem umnog stava ili ~ak bilo kojim brojem unutra{njih iskustava koja ostavljaju spolja{njeg ~oveka takvim kakav je bio. Ovaj spolja{nji ~ovek je taj koji mora da se otvori, da se preda i da se promeni. Njegov svaki i najmanji pokret, navika, postupak mora da se preda, vidi, podigne i izloì boànskom Svetlu, ponudi boànskoj Sili da bi se njegovi stari oblici i motivi uni{tili i da bi se desile boànska Istina i delovanje preobraàvaju}e svesti Boànske Majke.

***

Pisma o Jogi 528

Ako nema potpune predanosti, onda nije mogu}e usvojiti stav malog ma~eta – to postaje puka tamasi~na pasivnost koja samu sebe naziva predano{}u. Ako potpuna predanost nije mogu}a u po~etku, proisti~e da je li~ni napor neophodan.

*** Mehani~ke kretnje je uvek teè zaustaviti umnom voljom, zato {to ni najmanje ne zavise od razuma ili bilo kakvog umnog opravdanja ve} se zasnivaju na asocijaciji ili u protivnom na pukom mehani~kom pam}enju i navici. Praksa odbacivanja prevladava na kraju; ali samo sa li~nim naporom, moglo bi da joj treba dugo vremena. Ako moète da osetite Boànsku Mo} kako radi u vama, onda bi trebalo da postane lak{e. Ne bi trebalo da bude ni~ega inertnog ili tamasi~nog u samodavanju vo|stvu i od toga bilo koji deo vitala ne bi trebalo da pravi izgovor za neodbacivanje sugestija nièg impulsa i èlje. Uvek postoje dva na~ina da se radi joga – jedan putem akcije budnog uma i vitala koji vide, opaàju, misle i odlu~uju {ta da se uradi ili {ta da se ne uradi. Naravno on radi sa Boànskom Silom iza sebe, vuku}i ili pozivaju}i unutra tu Silu – jer u protivnom ni{ta naro~ito ne bi moglo da se uradi. Ali i dalje li~ni napor je ono {to je istaknuto i preuzima najve}i deo tereta. Drugi na~in je na~in psihi~kog bi}a, svesti koja se otvara Boànskom, ne samo otvaraju}i psihi~ko i dovode}i ga napred, ve} otvaraju}i um, vital i fizi~ko, primaju}i Svetlost, opaàju}i {ta ima da se uradi, ose}aju}i i vide}i kako to sama Boànska Sila radi i pomaù}i stalno svojim budnim i svesnim pristankom i pozivom za Boànski rad. Obi~no ne moè biti a da nema me{avine ova dva na~ina dok svest ne bude spremna da bude u potpunosti otvorena, u potpunosti pot~injena za~injanju sveg svog delovanja od strane Boànskog. To je ono kada sva odgovornost nestaje i nema li~nog napora na ple}ima sadake.

*** Sve dok nema punog prisustva i svesnog rada vi{e Sile, neka koli~ina li~nog napora je nezaobilazna. Raditi sadanu radi Boànskog, a ne radi sebe je, naravno, istinski stav.


*** Sve treba da bude radi Boànskog, ovo tako|e. [to se ti~e prepu{tanja rezultata Boànskom, zavisi od toga na {ta mislite pod tom frazom. Ako to podrazumeva zavisnost od Boànske Milosti i staloènost i strpljenje u istrajnoj te`nji, onda je u redu. Ali to ne sme da se pro{iri da pokrije nemarnost i ravnodu{nost u te`nji i nastojanju.

*** Ne vidim za{to bi predaja bilo kakve vrste bila da odete da spavate ili da se zatvorite od svih spolja{njih stvari uklju~uju}i Majku. Bilo kako bilo, svesna predaja je ono {to treba da na~inite; ali ne mora biti nikakve nespokojne borbe u njoj ili stavljanje neumesnog naglaska na nedostatke i te{ko}e. [to se ti~e Maj~inog stava, morate da pogledate unutra da biste ga znali; ako gledate od spolja ne}ete biti u stanju da ga shvatite.

*** Tapasja je preovladavala u va{oj sadani, jer imate èstinu i aktivnu energiju koja vas predisponira da to radite. Nijedan put nije u potpunosti lak, a na putu predaje te{ko}a je u tome da se na~ini istinska i potpuna predaja. îm se na~ini, to svakako olak{ava stvari – ne da se stvari obave za ~as posla ili da nema te{ko}a, ali postoji uveravanje, podr{ka, odsustvo napetosti koja daje svesti odmor kao i snagu i slobodu od najgorih oblika otpora.

*** Da, naravno da ste u pravu. Proces predaje je sam po sebi Tapasja. Ne samo {to je tako, ve} u stvari dvojni proces Tapasje i rastu}e predaje istrajava dugo vremena ~ak i kad je proces predaje dobrano otpo~eo. Ali do|e vreme kad ~ovek ose}a Prisustvo i silu stalno, i sve vi{e i vi{e ose}a da to radi sve – tako da najgore te{ko}e ne mogu da naru{e ovaj ose}aj i li~ni napor vi{e nije neophodan, jedva da je ~ak i mogu}. To je znak pune predaje prirode u ruke Boànskog. Ima nekih koji zauzimaju ovu poziciju u veri ~ak i pre nego {to bude ovog iskustva i ako su Bakti i vera jaki nosi ih skroz dok iskustvo ne bude tu. Ali ne mogu svi da zauzmu ovu poziciju od po~etka – a za neke bi to bilo

Pisma o Jogi 530

opasno jer bi mogli da stave sebe u ruke pogre{ne Sile misle}i od nje da je Boànsko. Za ve}inu je neophodno da rastu kroz Tapasju u predanost.

*** Da, ako postoji ose}aj Boànske Volje iza sve Tapasje i njenog primanja i podarivanja plodova – to je barem prvi oblik predanosti.

*** Kada su volja i energija koncentrisane i kada se koriste da kontroli{u um, vital i fizi~ko i da ih promene ili da spuste dole vi{u svest ili za bilo koju drugu jogi~ku svrhu ili vi{u svrhu, to se zove Tapasja.

*** Putevi Boànskog nisu poput onih od ljudskog uma ili u skladu sa na{im obrascima i nemogu}e je prosu|ivati ih ili izlagati pred Njega {ta }e On da radi ili {ta ne}e da radi, jer Boànsko zna bolje nego {to mi moèmo da znamo. Ako dopu{tamo Boànsko uop{te, i istinski razum i Bakti ~ini mi se da su jedinstveni u zahtevanju implicitne vere i predanosti.

*** Da bi razumeo boànske kretnje ~ovek mora da u|e u boànsku svest, do tada su vera i predanost jedini ispravan stav. Kako moè um da prosu|uje ono {to je izvan svih njegovih mera?

*** Ne nametati svoj um i vitalnu volju Boànskom ve} primati volju Boànskog i slediti je jeste istinski stav sadane. Ne re}i: "Ovo je moje pravo, prohtev, zahtev, potreba, potraìvanje, za{to to ne dobijam?" ve} dati sebe, predati se i primati sa rado{}u {ta god da Boànsko daje, ne tuguju}i ili bune}i se, je bolji na~in. Onda }e ono {to primite biti prava stvar za vas.

***


Boànsko nije obavezno da to radi [da daje sve na{e prave potrebe], moè da da ili da ne da; bilo da daje ili da ne daje ne predstavlja nikakvu razliku za onoga ko je predat Njemu. U protivnom postoji arriére pensée [skrivena zamisao, fran., prim. prev.] u predanosti koja onda nije potpuna.

*** Biti slobodan od svih pristrasnosti i primati radosno {ta god da dolazi od Boànske Volje nije mogu}e isprva nijednom ljudskom bi}u. Ono {to ~ovek treba da ima isprva je stalna ideja da je ono {to Boànsko èli uvek takvo da da najbolje, ~ak i kada um ne vidi kako je to tako, da prihvata sa rezignirano{}u ono {to jo{ ne moè da prihvati a da mu bude drago i tako da stigne do smirene ujedna~enosti koja ne biva uzdrmana ~ak ni kada na povr{ini moè biti prolaze}ih kretnji trenutne reakcije na spolja{nja de{avanja. Ako se to jednom ~vrsto utemelji, ostalo moè da do|e.

*** Su{tina predanosti je prihvatiti od sveg srca uticaj i vo|stvo kada radost i mir si|u, prihvatiti ih bez pitanja ili zakeranja i pustiti ih da rastu; kada se Sila oseti u radu, pustiti je bez suprotstavljanja, kada se da Znanje, primiti ga i slediti, kada se Volja razotkrije, u~initi od sebe njen instrument. Boànsko moè da vodi, on ne goni. Postoji unutra{nja sloboda dopu{tena svakom umnom bi}u zvanom "~ovek" da pristane ili da ne pristane na Boànsko vo|stvo: kako bi ina~e ikakva stvarna evolucija mogla sa se obavi?

*** Svaka osoba ima svoju sopstvenu slobodu izbora do izvesne ta~ke – ukoliko ne na~ini punu predaju – i kako koristi slobodu, mora da preuzme duhovne ili druge posledice. Pomo} moè biti samo ponu|ena, ne nametnuta. Ti{ina, odsustvo iskrene ispovesti, zna~i èlju u vitalu da ide dalje svojim sopstvenim putem. Kada vi{e nema prikrivanja, kada postoji fizi~ko otvaranje sebe Boànskom, tada Boànsko moè da se ume{a.

Pisma o Jogi 532

***

Sva igra u ovom svetu se zasniva na izvesnoj relativnoj slobodnoj volji kod pojedina~nog bi}a. âk i u sadani ona ostaje i njegov pristanak je neophodan na svakom koraku – ~ak iako je predanost Boànskom ono kroz {ta on beì iz neznanja i razdvojenosti i ega, to mora biti na svakom koraku slobodna predanost.

*** ôvek nudi Boànskom kako bi se otarasio iluzije razdvojenosti – sam ~in nu|enja ukazuje na to da sve pripada Boànskom.

*** Samo-predanost isprva dolazi kroz ljubav i bakti vi{e nego kroz atmajnana-u. Ali je ta~no da sa atmajnana-om potpuna predaja postaje vi{e mogu}a.

*** Predanost i ljubav-bakti nisu suprotne stvari – one idu skupa. Ta~no je da je isprva predaju mogu}e u~initi kroz znanje od strane uma, ali to podrazumeva umnu bakti i, ~im predaja stigne do srca, bakti se ispoljava kao ose}anje, a sa ose}anjem bakti dolazi ljubav.

*** Mogu postojati posve}enost i predanost u iskustvu vi{eg uma, ali to nije neizbe`no kao u psihi~kom. U vi{em umu ~ovek moè biti isuvi{e svestan istovetnosti sa "Bramanom" da bi imao posve}enost ili predanost.

*** ôvek moè da ima Brami~ko stanje bez samodavanja, zato {to je bezli~ni Braman ono ~emu se okre}e. Odricanje od èlja i od sveg poistove}enja sa Prirodom je njegov uslov. ôvek moè da ima samodavanje prirode Boànskom kao i du{e i da time dostigne


Brami~ko stanje koje nije samo negativno, ve} pozitivno, oslobo|enje same prirode, a ne samo oslobo|enje od prirode.

*** Brami~ko stanje donosi negativan mir santi i mukti u du{u. Samodavanje donosi pozitvnu slobodu koja moè da postane tako|e dinami~na sila delovanja u prirodi.

*** Ako ste predani samo u vi{oj svesti, bez mira ili ~istote u niòj, svakako da to nije dovoljno i morate da teìte za mirom i ~istotom svuda.

*** Kad se psihi~ko bi}e i srce i misle}i um predaju, ostalo je stvar vremena i procesa – i nema razloga za uzrujanost. Sredi{nja i delotvorna predaja je na~injena.

*** Nikad nije suvi{e rano da se na~ini potpuna predaja. Nekim stvarima bi moglo biti potrebno da pri~ekaju, ali ne tome.

*** Ta svest potpune predanosti je ono na ~emu psihi~ki temelj sadane moè da se napravi. Ako se to jednom u~vrsti, onda, koje god te{ko}e da su ostale da se prevazi|u, tok sadane postaje savr{eno lak, suncem obasjan, prirodan poput otvaranja cveta. Ose}anje koje imate je znak onoga {to moè i mora da se razvije u vama.

*** Ako su te{ko}e koje se pojavljuju u samoj prirodi, neizbe`no je da }e da se podiù i ispoljavaju. Predanost nije laka, opire joj se veliki deo prirode. Ako um formira volju za predano{}u, sve ove unutra{nje prepreke }e se obavezno pokazati; sadaka onda mora da ih opazi i

Pisma o Jogi 534

odvoji se od njih, odbaci ih iz svoje prirode i prevazi|e. Ovo bi moglo jako dugo da potraje, ali to mora da se uradi. Spolja{nje prepreke ne mogu da spre~e unutra{nju predanost ukoliko nisu podràne otporom u samoj prirodi.

*** Zavisi od sadake. Neki mogu na}i da im je neophodno da predaju spolja{nje aktivnosti prvo kako bi doneli unutra{nju predaju.

*** Predaja vitala je uvek te{ka, zbog nevoljnosti sila univerzalnog vitalnog Neznanja. Ali to ne ozna~ava temeljnu nesposobnost.

*** Nemogu}e je postati poput deteta daju}i sebe u potpunosti dok psihi~ko ne postigne kontrolu i bude ja~e od vitala.

*** Obi~ni vital nikad nije voljan da se preda. Istinski najunutarnjiji vital je druga~iji – predaja Boànskom mu je neophodna koliko i psihi~kom.

*** Ako ima bilo kakvog poistove}enja sa vitalnim prohtevima ili vapajima, to nu`no umanjuje predanost na neko vreme.

*** Upravo iz va{eg opisa reakcije sam ja rekao da je postojao vitalni prohtev. U ~istom psihi~kom ili duhovnom samodavanju nema reakcija ove vrste; nema utu~enosti ili o~ajanja, nema govorenja: "[ta sam stekao tragaju}i za Boànskim?", nema ljutnje, revolta, abimane, èlje da se ode – kakve vi opisujete ovde – ve} apsolutno pouzdanje i istrajnost u drànju uz Boànsko pod svim uslovima. To je ono {to sam èleo da imate; to je jedina osnova u kojoj je ~ovek slobodan od nevolja i reakcija i ide postojano napred.


Ali da li su takva ose}anja znak du{inog samodavanja? Ako nema vitalne me{avine, kako ove stvari dolaze kada vam pi{em i kao rezultat mog pisanja i poku{avanja da vam pokaèm put? Prva kretnja ovog dela je da se pobuni kada mu se pokaè njegova sopstvena priroda i zatraì da se promeni. Te{ko? Prvi princip na{e sadane je da je predanost sredstvo ispunjenja, i sve dok se gaje ego ili zahtevi i èlje vitala potpuna predanost je nemogu}a – samodavanje je nepotpuno. Nikada nismo to prikrivali. To moè biti te{ko i jeste te{ko; ali to je sam princip sadane. Zato {to je te{ko to mora da se obavlja postojano i strpljivo dok rad ne bude potpun. Morate da nastavite da odbacujete vitalnu me{avinu svaki put kada se podigne. Ako ste postojani u odbacivanju, gubi}e sve vi{e i vi{e od svoje sile i izblede}e.

To zna~i da je to tvrdoglav, ali iracionalan i mehani~ki opstanak stare kretnje. To je zapravo ono kako ove stvari poku{avaju da opstanu. To mora da ode ako mu ne dajete sve` ìvot.

Nemam nikakve sumnje u to – morate samo da to shvatite ispravno i moète da odete smesta na ispravno tle.

*** Ve}ina sadaka imaju sli~ne misli – ili su ih imali u ovo ili ono doba. One se diù iz vitalnog ega koji ili ne èli Boànsko ili Ga èli za svoju sopstvenu svrhu, a ne za svrhu Boànskog. Razbesni se kada ga pritisnu da se menja ili kada mu èlje nisu ispunjene – to je u korenu svih ovih stvari. Eto za{to insistiramo na predanosti u ovoj jogi – zato {to jedino predano{}u (naro~ito vitalnog ega) ove stvari mogu da odu – prihvatiti Boànsko radi Boànskog i ni zbog kojeg drugog motiva i na na~in Boànskog, a ne na svoj sopstveni na~in ili pod svojim sopstvenim uslovima.

*** Psihi~ka predanost u fizi~kom je ono {to ste po~eli da doìvljavate. Svi delovi se su{tinski nude, ali predanost mora da se u~ini potpunom kroz rast psihi~kog nu|enja sebe u svima njima i u svim njihovim kretnjama odvojeno i skupa. Biti uìvan od strane Boànskog zna~i biti potpuno predan tako da ~ovek ose}a Boànsko Prisustvo, Mo}, Svetlost, Anandu kako

Pisma o Jogi 536

poseduju ~itavo bi}e pre nego li da sam ~ovek poseduje ove stvari za svoje sopstveno zadovoljenje. Mnogo je ve}a ekstaza biti tako predan i zaposednut od strane Boànskog nego li~no biti posednik. Istovremeno kroz ovu predanost dolazi tako|e smireno i radosno ovladavanje nad sopstvom i prirodom.

*** Rekao sam da ako ~ovek ima princip predanosti i jedinstva u umu i srcu nema te{ko}e u tome da se to pro{iri na mra~nije delove fizi~kog i podsvesnog. Kako vi imate ovu sredi{nju predanost i jedinstvo, moète lako da je dovr{ite svuda. ]ute}a te`nja za potpunom sve{}u je sve {to je potrebno. Onda }e u materijalno i podsvesno da prodre svetlost kao u ostalo i u}i }e u}utanost, {irina, sklad slobodni od svih reakcija {to }e biti osnova krajnje promene.

*** Postoji stanje u kome je sadaka svestan Boànske Sile kako radi u njemu ili barem njenih rezultata i ne ometa njen silazak ili njenu delatnost svojim sopstvenim umnim aktivnostima, vitalnim nemirom ili fizi~kom zamra~eno{}u i inercijom. To je otvorenost prema Boànskom. Predanost je najbolji na~in otvaranja; ali te`nja i u}utanost to mogu da urade do izvesne ta~ke sve dok ne bude bilo predanosti. Predanost zna~i posvetiti sve u sebi Boànskom, ponuditi sve {to ~ovek jeste i ima, ne insistirati na svojim idejama, èljama, navikama itd., ve} dopustiti boànskoj Istini da ih zameni svojim znanjem, voljom i delovanjem svuda.

*** Otvaranje je stvar koja se de{ava od sebe putem iskrenosti volje i te`nje. Ona zna~i biti u stanju da se prime vi{e sile koje dolaze od Majke.

*** Cilj otvaranja sebe je dopustiti sili Boànskog da se uliva donose}i svetlost, mir, Anandu, itd. i da obavi rad preobraàja. Kada bi}e tako prima Boànsku [akti i ona radi u njemu, stvara svoje rezultate (bilo


da je u potpunosti svesno procesa ili nije), onda se kaè da je otvoreno.

*** Ovi su postupci uma; otvorenost je stanje svesti koje je drì okrenutu Majci, slobodnu od drugih kretnji o~ekuju}i i u stanju da primi ono {to bi moglo do}i od Boànskog.

*** Upravo kroz pouzdanje u Majku }e potrebno otvaranje do}i kada va{a svest bude spremna. Ne}e samo meditacijom do}i ono {to je potrebno. Verom i otvoreno{}u prema Majci ho}e.

*** Drìte sebe otvorenim prema Majci, se}ajte je se uvek i pustite njenu Silu da radi u vama, odbacuju}i sve druge uticaje – to je pravilo za jogu.

*** U ve`banju joge, ono na {ta ciljate moè do}i samo putem otvaranja bi}a Maj~inoj sili i upornim odbacivanjem sveg egoizma i prohteva i èlje, svih motiva osim te`nje za Boànskom Istinom. Ako se ovo ispravno uradi, Boànska Mo} i Svetlost }e po~eti da rade i unose mir i staloènost, unutra{nju snagu, pro~i{}enu posve}enost i rastu}u svest i znanje sebe koji su neophodan temelj za sidi joge.

*** U ovoj Jogi ~itav princip je otvoriti se Boànskom Uticaju. On je tu iznad vas i ako jednom moète da ga postanete svesni, morate onda da ga zovete dole u sebe. On se spu{ta u um i u telo kao Mir, kao Svetlost, kao Sila koja radi, kao Prisustvo Boànskog sa ili bez oblika, kao Ananda. Pre nego {to ~ovek bude imao ovu svest, mora da ima veru i da teì otvaranju. Te`nja, poziv, molitva su oblici jedne te iste stvari i svi su delotvorni; moète da uzmete oblik koji vam do|e ili koji

Pisma o Jogi 538

vam je najlak{i. Drugi na~in je koncentracija; koncentri{ete svoju svest u srce (neki to rade u glavi ili iznad glave) i meditirate na Majku u srcu i zovete je unutra tamo. ôvek moè da radi bilo koji i oba u razli~ito doba – koje god da vam do|e prirodno ili budete podstaknuti da ga radite u tom trenutku. Naro~ito u po~etku jedina velika neophodnost je u~initi um u}utanim, odbaciti u vreme meditacije sve misli i kretnje koje su strane sadani. U u}utanom umu postoja}e progresivna priprema za iskustvo. Ali ne smete da postanete nestrpljivi ako ne bude sve obavljeno odjednom; potrebno je vreme da se unese potpuna }utnja u um; morate da nastavite dok svest ne bude spremna.

*** U ovoj jogi sve zavisi od toga da li ~ovek moè da se otvori Uticaju ili ne. Ako postoji iskrenost u te`nji i strpljiva volja da se stigne do vi{e svesti uprkos svim preprekama, onda }e otvaranje u jednom ili nekom drugom obliku zasigurno do}i. Ali to moè potrajati duè ili kra}e vreme u skladu sa pripremljenim ili nepripremljenim stanjem uma, srca i tela; tako da ako ~ovek nema neophodno strpljenje, napor se moè napustiti zahvaljuju}i te{ko}i po~etka. Nema metoda u ovoj jogi osim koncentrisati se, poèljno bi bilo u srcu, i zvati prisustvo i mo} Majke da preuzme bi}e i delovanjima svoje sile preobrazi svest; ~ovek moè da se koncentri{e tako|e u glavi ili izme|u obrva, ali za mnoge je ovo isuvi{e te{ko otvaranje. Kada se um u}uti i koncentracija postane jaka a te`nja intenzivna, onda je tu po~etak iskustva. [to vi{e vere, to je verovatnije da }e rezultat biti brì. Za ostalo ~ovek ne sme da zavisi samo od sopstvenih napora, ve} da uspe u uspostavljanju kontakta sa Boànskim i prijem~ivosti za Maj~inu Mo} i Prisustvo.

*** Va{i um i psihi~ko bi}e su koncentrisani na duhovni cilj i otvoreni Boànskom – eto za{to Uticaj silazi samo do glave i ne dalje od srca. Ali vitalno bi}e i priroda i fizi~ka svest su pod uticajem niè prirode. Sve dok vital i fizi~ko bi}e nisu predani ili sami od sebe ne pozovu vi{i ìvot, verovatno je da }e se borba nastaviti. Predajte sve, odbacite sve druge èlje ili interesovanja, pozivajte Boànsku [akti da otvori vitalnu prirodu i spusti smirenost, mir, svetlost, Anandu u sve centre. Teìte, ~ekajte sa verom i


strpljenjem rezultat. Sve zavisi od potpune iskrenosti i integralnog posve}enja i te`nje. Svet }e vam zadavati muke sve dok bilo koji deo vas pripada svetu. Jedino ako pripadate u potpunosti Boànskom moète da postanete slobodni.

*** Otvaranje je isto za sve. Po~inje sa otvaranjem uma i srca, onda vitala u uèm smislu – kada stigne do nièg vitala i fizi~kog otvaranje je potpuno. Ali sa otvaranjem mora da postoji puno samodavanje onome {to silazi, {to je uslov potpune promene. Poslednji stadijum je ono {to je stvarna te{ko}a i to je ono gde se svako spoti~e dok se to ne prevazi|e.

*** Uvek budite u dodiru sa Boànskom Silom. Najbolja stvar za vas je da radite to jednostavno i da joj dopustite da obavlja svoj sopstveni rad; gde god da je neophodno, ona }e se latiti inferiornih energija i pro~istiti ih; nekom drugom prilikom }e vas isprazniti od njih i ispuniti samom sobom. Ali ako dopustite svom umu da vodi i raspravljate i odlu~ujete {ta valja ~initi, izgubi}ete dodir sa Boànskom Silom i niè energije }e po~eti da rade za sebe i sve }e oti}i u zbrku i pogre{nu kretnju.

*** 1. Nudite sebe sve vi{e i vi{e – svu svest, sve {to se de{ava u njoj, sav va{ rad i delovanje. 2. Ako imate nedostatke i slabosti, podignite ih pred Boànsko da se promene ili da se s njima raskrsti. 3. Poku{avajte da radite ono {to sam vam rekao, koncentri{ite se u srcu dok ne budete stalno ose}ali Prisustvo tamo.

*** Otvorenost i, kad god je potrebno, pasivnost, ali za najvi{u svest, ne za bilo {ta {to nai|e.

Pisma o Jogi 540

Stoga, mora da postoji izvesna tiha budnost ~ak i u pasivnosti. U protivnom moè biti bilo pogre{nih kretnji, bilo inercije.

*** Napustiti obuzdavanje zna~ilo bi dati slobodnu igru vitalu, a to bi zna~ilo dopu{tenje svakojakim silama da u|u unutra. Sve dok nema nadumne svesti koja kontroli{e i prodire u sve, u celom bi}u od prekouma pa nadole, postoji vi{esmislena igra sila, a svaka sila, ma koliko boànska po poreklu, moè biti kori{}ena od strane Mo}i svetlosti ili presretnuta dok prolazi kroz um i vital od strane Mo}i tame. Budnost, razlu~ivanje, kontrola ne mogu se napustiti dok se ne postigne potpuna pobeda i svest ne preuobli~i.

*** Da; budnost ne bi trebalo da bude opu{tena. Zapravo, jedino kako se automatsko Znanje i delovanje uspostavljaju u bi}u stalna budnost prestaje da bude potrebna – ~ak i tada se ne moè napustiti apsolutno dok ne bude bila puna Svetlost.

*** Postoje tri glavne mogu}nosti za sadaku – (1) Da ~eka na Milost i da se oslanja na Boànsko. (2) Da radi sve li~no kao Advaitin i Budista. (3) Da uzme srednji put, da ide napred kroz te`nju i odbacivanje itd. potpomagan Silom.

*** Svaki um moè da ima svoj sopstveni put prilaènja vrhovnoj Istini i postoji ulaz za svakog, kao i hiljadu puteva za putovanje do nje. Nije neophodno verovati u Milost ili priznati Boànstvo druga~ije od svog sopstvenog Sopstva – postoje putevi joge koji ne prihvataju ove stvari. Tako|e, za mnoge nikakav oblik joge nije neophodan – oni stiù do nekog ostvarenja nekom vrstom pritiska uma ili srca ili volje ru{e}i paravan izme|u toga i onoga {to je odjednom izvan toga i njegov sopstveni izvor. Ono {to se de{ava nakon ru{enja paravana zavisi od igre Istine na svesti i sklonosti prirode. Nema razloga, stoga, za{to X-ovo ostvarenje svog bi}a ne bi u{lo na svoj sopstveni na~in kroz rast


iznutra, ne kroz Boànsku Milost, ako njegov um ima primedbu na taj opis, ve}, recimo, kroz spontanu kretnju Sopstva unutar njega. Jer, {to se ti~e ove "Milosti", opisujemo je na taj na~in zato {to ose}amo u beskrajnom Duhu ili Samopostojanju Prisustvo ili Bi}e, Svest koja odre|uje, – to je ono o ~emu govorimo kao o Boànskom, – ne zasebna osoba, ve} Jedno Bi}e od koga je na{e pojedina~no sopstvo deo ili posuda. Ali nije neophodno za sve da na to gledaju na taj na~in. Pretpostavimo da je to samo bezli~no Sopstvo svega, ipak Upani{ada kaè o tom Sopstvu i njegovom ostvarenju: "Ovo razumevanje nema da se stekne rezonovanjem niti tapasjom niti kroz mnogo u~enja, ve} koga ovo Sopstvo odabere, njemu ono razotkriva svoje sopstveno telo". Dakle, to je ista stvar kao ona koju mi zovemo Boànska Milost – to je akcija odozgo ili iznutra nezavisna od umnih uzroka koja odlu~uje svoju sopstvenu kretnju. Moèmo je zvati Boànska Milost; moèmo je zvati Sopstvo unutra koje bira svoj sopstveni ~as i na~in da se ispolji umnom instrumentu na povr{ini; moèmo je zvati cvetanje unutra{njeg bi}a ili unutra{nje prirode u samoostvarenje i znanje sebe. Kako mu ne{to u nama prilazi ili kako ono predstavlja sebe nama, tako ga um vidi. Ali u stvarnosti to je ista stvar i isti proces bi}a u Prirodi.

*** Voleo bih da kaèm ne{to o Boànskoj Milosti – jer vi izgleda da mislite da bi ona trebalo da bude ne{to poput Boànskog Razuma koji deluje na smernicama ne ba{ razli~itim od onih koje ima ljudska inteligencija. Ali to nije to. Tako|e ona nije ni sveop{ta Boànska Samilost, deluju}i nepristrasno na sve koji joj prilaze i usli{avaju}i sve molitve. Ona ne odabira pravednog i odbacuje gre{nika. Boànska Milost do{la je da pomogne progonitelju (Savlu iz Tarsusa), do{la je Sv. Avgustinu rasipnom ènskaro{u, \agaju i Madaju zloglasne slave, Bilvamangalu i mnogim drugima ~ije bi preobra}anje moglo lako da sablazni ~istunstvo ljudske moralne inteligencije; ali ona moè do}i i pravednima tako|e – le~e}i ih od njihove preterane svesti o svojim vrlinama i vode}i do ~istije svesti izvan ovih stvari. To je mo} koja je nadmo}na nad svakim pravilom, ~ak i nad Kosmi~kim Zakonom – jer su svi duhovni vidioci pravili razliku izme|u Zakona i Milosti. Pa opet nije da ona ne pravi razlike – jedino {to ona ima svoje sopstveno razlu~ivanje koje vidi stvari i osobe i prave trenutke i doba druga~ijim vi|enjem od Uma ili bilo koje druge normalne Mo}i. Stanje Milosti se priprema u pojedincu ~esto iza gustih velova sredstvima koja um ne

Pisma o Jogi 542

moè da izra~una i kada stanje Milosti do|e, tada sama Milost dela. Postoje ove tri mo}i: (1) Kosmi~ki Zakon, Karme ili ~ega ve}; (2) Boànska Samilost koja dela na onoliko njih koliko ih moè dose}i kroz mreè Zakona i daju}i im njihovu {ansu; (3) Boànska Milost koja dela manje sra~unljivo, ali tako|e vi{e neodoljivo od ostalih. Jedino je pitanje da li postoji ne{to iza svih anomalija ìvota {to moè da odgovori na poziv i da sebe otvori sa kojom god te{ko}om dok ne bude spremno za prosvetljenje Boànske Milosti – a to ne{to mora biti ne umna i vitalna kretnja ve} neko unutarnje ne{to {to bi se lako moglo videti unutarnjim okom. Ako je tu i kada postane aktivna napred, onda Samilost moè da dela, mada bi puna delatnost Milosti mogla i dalje da ~eka ostaju}i uz odlu~uju}u odluku ili promenu; jer to moè biti odloèno za neki budu}i ~as, zato {to bi neki deo ili element bi}a jo{ uvek mogao da do|e izme|u, ne{to {to jo{ nije spremno da prima. Ali za{to dopustiti bilo ~emu da se ispre~i izme|u vas i Boànskog, bilo kakvoj ideji, bilo kakvom doga|aju? Kada ste u punoj te`nji i radosti, neka se ni{ta ne ra~una, neka ni{ta ne bude ni od kakve va`nosti osim Boànskog i va{e te`nje. Ako ~ovek èli Boànsko brzo, apsolutno, potpuno, to mora da bude duh prilaza, apsolutan, sveobuhvatan, ~ine}i od toga tu jednu ta~ku sa kojom ni{ta drugo ne sme da se upli}e. Kakvu vrednost imaju umne ideje o Boànskom, ideje o onome {ta bi on trebalo da bude, kako bi trebalo da dela, kako ne bi trebalo da dela – one mogu samo da se ispre~uju na putu. Jedino je samo Boànsko bitno. Kada va{a svest prigrli Boànsko, onda moète da znate {ta je Boànsko, ne pre. Kri{na je Kri{na, ~ovek ne mari za to {ta je on uradio ili nije uradio; samo videti ga, sresti ga, osetiti Svetlost, Prisustvo, Ljubav i Anandu je ono {to je bitno. Tako je uvek i za duhovnu te`nju – to je zakon duhovnog ìvota.

*** "Obi~na delatnost Boànskog je stalna intervencija unutar stvarnog zakona stvari" – to mo`da jeste ili mo`da nije, ali se obi~no ne naziva Boànska Milost. Boànska Milost je ne{to {to je nemogu}e sra~unati, {to nije vezano ni~im {to intelekt moè da utvrdi kao uslov – mada u obi~nom slu~aju neki poziv, te`nja, intenzitet psihi~kog bi}a moè da je probudi, pa ipak ona ponekad dela i bez bilo kakvog vidljivog razloga ~ak i te vrste.


***

Nije nu`no da Milost radi na na~in koji ljudski um moè da shvati, obi~no ne radi. Ona radi na svoj sopstveni "misteriozni" na~in. Isprva obi~no radi iza vela, pripremaju}i stvari, ne ispoljavaju}i. Kasnije moè da ispoljava, ali sadaka ne shvata ba{ dobro {ta se de{ava; na kraju, kada je to u stanju, on i ose}a i shvata ili barem po~inje da to ~ini. Neki ose}aju i shvataju iz prve ili veoma rano; ali to nije obi~an slu~aj.

*** Nema ni{ta nerazumljivo u onome {to kaèm u vezi snage i Milosti. Snaga ima vrednost za duhovno ostvarenje, ali re}i da se ono moè obaviti samo snagom i nikakvim drugim sredstvom je silovito preterivanje. Milost nije izmi{ljotina, ona je ~injenica duhovnog iskustva. Mnogi koje bi mudri i jaki smatrali ni{tarijama su postigli Milo{}u; nepismeni, bez umne mo}i ili obuke, bez "snage" karaktera ili volje, ipak su teìli i iznenada ili brzo izrasli u duhovno ostvarenje, zato {to su imali veru ili zato {to su bili iskreni. Ne vidim za{to o ovim ~injenicama koje su ~injenice duhovne istorije i sasvim obi~nog duhovnog iskustva treba raspravljati i poricati ih i sva|ati se kao da su puke stvari {pekulacije. Snaga, ako je duhovna, je mo} za duhovno ostvarenje; ve}a mo} je iskenost; najve}a mo} od svih je Milost. Rekao sam nebrojeno puta da ako je ~ovek iskren, sti}i }e do kraja uprkos dugom odlaganju i ophrvavaju}im te{ko}ama. Stalno iznova sam govorio o Boànskoj Milosti. Izneo sam ko zna koliko puta stih iz Gite: "Izbavi}u te od sveg greha i zla, ne tuguj."1

1Aham tva sarvapapebhyo moksayisyami ma sucah, Gita, gl. XVIII, 66.

*** To je pitanje na koje se ne moè dati nikakav otse~an odgovor zato {to on stavlja dve strane od kojih je svaka istina. Bez Milosti Boànskog ni{ta se ne moè uraditi, ali da bi se ispoljila puna Milost sadaka mora da sebe u~ini spremnim. Ako sve zavisi od Boànske intervencije, onda je ~ovek samo marioneta i nema svrhe od sadane, i nema uslova, nema zakona stvari – stoga nema univerzuma, ve} samo Boànsko koje

Pisma o Jogi 544

kotrlja stvari unaokolo kako mu drago. Nema sumnje da se u krajnjem slu~aju za sve moè re}i da je Boànsko kosmi~ko delovanje, ali ono radi kroz osobe, kroz sile – pod uslovima Prirode. Specijalne intervencije moè biti i ima, ali ne moè sve biti specijalna intervencija. [to se ti~e iznetog iskustva ono je verovatno bilo na vitalnoj ravni i takva iznenadnost i ìvost su karakteristi~ne za vital – ali one nisu trajne, one samo pripremaju. Jedino kada ~ovek stupi u kontakt sa onim {to je izvan uma i vitala i tela i kada se digne tamo velika trajna temeljna ostvarenja obi~no dolaze.

*** Joga je nastojanje, tapasja – ona moè da prestane da bude takva jedino kada se ~ovek preda iskreno Vi{em Delovanju i odràva predanost i ~ini je potpunom. To nije fantazija li{ena sveg razuma i koherencije ili puko ~udo. Ona ima svoje zakone i uslove i ne vidim kako moète da zahtevate od Boànskog da uradi sve nasilnim ~udom. Nikad nisam rekao da je ova joga bezbedna – nijedna joga nije. Svaka ima svoje opasnosti kao {to ima svaki veliki poku{aj u ljudskom ìvotu. Ali ona se moè sprovesti do kraja ako ~ovek ima sredi{nju iskrenost i vernost Boànskom. Ovo su dva neophodna uslova.

*** Ono {to Bramananda kaè o tapasji je, naravno, ta~no. Ako ~ovek nije pripremljen za trud i tapasju, kontrolu uma i vitala, ne moè da zahteva velike duhovne dobitke – jer um i vital }e uvek nalaziti trikove i izgovore za produàvanje svoje vlastite vladavine, name}u}i svoja dopadanja i nedopadanja i odlaù}i dan kada }e morati da budu poslu{ni instrumenti i otvoreni kanali du{e i duha. Milost bi mogla ponekad da donese nezasluène ili prividno nezasluène plodove, ali ~ovek ne moè da zahteva Milost kao pravo i privilegiju – jer ona onda ne bi bila Milost. Kao {to ste videli, ~ovek ne moè da tvrdi da treba samo da vikne i da odgovor mora da do|e. Pored toga, oduvek sam vi|ao da postoji zbilja duga neopaèna priprema pre nego {to Milost interveni{e, i tako|e nakon {to interveni{e, ~ovek mora i dalje da ulaè dosta rada da ~uva i razvija ono {to ima – kao {to je kod svih drugih stvari dok ne do|e do potpunog sidija. Onda se naravno trud zavr{ava i ~ovek je u sigurnom posedu. Tako da tapasja jedne ili druge vrste nije neizbe`na.


U pravu ste opet u vezi izmi{ljenih prepreka.... Eto za{to uvek izraàvamo omalovaàvanje umnih konstrukcija i vitalnih formacija – zato {to su to odbrambeni mehanizmi koje um i vital izbacuju protiv njihovog zarobljavanja od strane Boànskog. Me|utim, prva stvar je postati svestan svega toga, kao {to ste vi sada postali – tajna je u tome da budete ~vrsti u ru{enju toga i da pravite od toga tabula razu, temelj spokoja, mira, sre}ne otvorenosti za istinsku gra|u.

*** Najbolji mogu}i na~in je da dopustite Boànskoj Milosti da radi u vama, nikad da joj se ne suprostavljate, nikad da ne budete nezahvalni i da se okre}ete protiv nje – ve} da je sledite uvek do cilja Svetlosti i Mira i jedinstva i Anande.

*** Retki su oni od kojih se Milost povu~e, ali mnogi su oni koji se povla~e od Milosti.

*** Predanost putem bilo kakvih sredstava je dobra, ali o~igledno Bezli~no nije dovoljno, jer predanost tome moè biti ograni~ena po rezultatu na unutra{nje iskustvo bez ikakvog preobraàja spolja{nje prirode.

*** Da, predanost bezli~nom (bezobli~nom) Boànskom bi ostavila delove bi}a podlo`ne gunama i egu – zato {to bi stati~ni delovi bili slobodni u bezobli~nosti, ali aktivna priroda bi i dalje bila u igri guna. Mnogi misle da su slobodni od ega zato {to dobijaju ose}aj bezobli~nog postojanja. Oni ne vide da egoisti~ni elementi ostaju u svom delovanju isti kao pre.

*** Vi govorite o Bezli~nom kao da je Osoba. Bezli~no nije On, ono je Ono. Kako moè jedno Ono da vodi ili pomaè? Bezli~ni Braman je neaktivan, distanciran, ravnodu{an, ne ti~e ga se {ta se de{ava u

Pisma o Jogi 546

univerzumu. Budino Trajno je isto. Koja god bezli~na Istina ili Svetlost da postoji, morate da je na|ete, koristite, radite {ta moète sa njom. Ona se ne mu~i da juri za vama. To je Budisti~ka ideja da morate da uradite sve za sebe.

*** Za predanost Guruu se kaè da je predanost iznad svih predanosti zato {to se kroz nju predajete ne samo bezli~nom, ve} li~nom, ne samo Boànskom u sopstvu ve} Boànskom izvan vas; dobijate {ansu za prevazilaènje ega ne samo povla~enjem u sopstvo gde ego ne postoji, ve} u li~noj prirodi gde je on vladar. To je znak volje za potpunu predanost totalnom Boànskom, samagram mam.... manusim tanum asritam. Naravno to mora da bude istinska duhovna predanost da bi sve ovo bilo istina.

*** Gurua treba prihvatiti na sve na~ine – transcendentni, bezli~ni, li~ni.

*** Guru je Vodi~ u jogi. Kada se Boànsko prihvati kao Vodi~, prihvata se kao Guru.

*** Odnos Gurua i u~enika je samo jedan od mnogih odnosa koje ~ovek moè da ima sa Boànskim, a u ovoj jogi, koja cilja na nadumno ostvarenje, nije uobi~ajeno dati mu ovo ime; pre bi se reklo da se na Boànsko gleda kao na Izvor, na ìvo Sunce Svetlosti i Znanja i Svesti i duhovnog ostvarenja, i sve {to ~ovek prima se ose}a kao da dolazi odatle i celo bi}e se preuobli~ava Boànskom Rukom. Ovo je ve}i i intimniji odnos nego odnos ljudskog Gurua i u~enika, koji je vi{e ograni~enog umnog ideala. Bez obzira na sve, ako je umu i dalje potrebna bliskija umna koncepcija, moè se zadràvati koliko je potrebna; samo ne dopustite da du{a bude vezana njom i ne dopustite joj da ograni~ava upliv drugih odnosa sa Boànskim i ve}ih oblika iskustva.


*** Nije uobi~ajeno koristiti re~ Guru u nadumnoj jogi, ovde sve dolazi od Boànskog li~no. Ali ako bilo ko to èli moè je koristiti za sada.

*** Ne, predanost Boànskom i predanost Guruu nisu ista stvar. U predavanju Guruu, Boànsko u njemu je ono ~emu se ~ovek predaje – kad bi to bilo samo ljudskom entitetu, bilo bi nedelotvorno. Ali svest o Boànskom Prisustvu je ono {to stvara od Gurua pravog Gurua, tako da ~ak i ako mu se u~enik preda misle}i o ljudskom bi}u kome se predaje, to Prisustvo }e ga i dalje ~initi delotvornim.

*** Svi istinski Gurui su isti, jedan Guru, zato {to su svi jedno Boànsko. To je temeljna i sveop{ta istina. Ali tako|e postoji istina o razlici; Boànsko prebiva u razli~itim li~nostima sa razli~itim umovima, u~enjima, uticajima tako da On moè da vodi razli~ite u~enike sa njihovom posebnom potrebom, karakterom, sudbinom razli~itim putevima do spoznaje. Zato {to su svi Gurui isto Boànsko, ne proisti~e da u~enik radi dobro ako napusti onoga predodre|enog njemu da bi sledio drugog. Vernost Guru se zahteva od svakog u~enika, prema indijskoj tradiciji. "Svi su isti" je duhovna istina, ali ne moète je preto~iti bez razlikovanja u akciju; ne moète se ophoditi sa svim osobama na isti na~in zbog toga {to su one jedan Braman: kad bi neko to radio, rezultat bi prakti~no bio uàsna zbrka. Kruta umna logika je ono {to stvara te{ko}u, ali u duhovnim stvarima umna logika lako brljavi; intuicija, vera, plasti~an duhovni razum su ovde jedini vodi~i. [to se ti~e vere, vera u duhovnom smislu nije umno verovanje koje moè da se koleba i menja. Ona moè da nosi taj oblik u umu, ali verovanje nije sama vera, ono je samo njen spolja{nji oblik. Kao {to telo, spolja{nji oblik, moè da se menja, ali duh ostaje isti, tako je i ovde. Vera je izvesost u du{i koja ne zavisi od rezonovanja, od ove ili one umne ideje, od okolnosti, od ovog ili onog prolaznog stanja uma ili vitala ili tela. Moè biti sakrivena, pomra~ena, moè ~ak izgledati da je uga{ena, ali se ponovo pojavljuje nakon oluje ili pomra~enja; ona se vidi kako i dalje gori u du{i kada je ~ovek pomislio da je uga{ena zauvek. Um moè biti gibaju}e more sumnji, a ipak ta vera moè biti

Pisma o Jogi 548

tu unutra i, ako je tako, drà}e ~ak i sumnjom ~ere~eni um na putu tako da ide dalje uprkos samom sebi ka svom su|enom cilju. Vera je duhovna izvesnost duhovnog, boànskog, du{inog ideala, ne~eg {to se drì toga ~ak i kad nije ispunjena u ìvotu, ~ak i kad trenutne ~injenice ili istrajne okolnosti izgleda da je pori~u. Ovo je uobi~ajeno iskustvo u ìvotu ljudskog bi}a; kad ne bi bilo tako, ~ovek bi bio igra~ka promenljivog uma ili stvar za zabavu okolnosti.

*** Ne poga|a me {to su X-ova pisma zadivljuju}a kao apercu [uvid u, (fran.) prim. prev.] teku}ih misli i op{tih sklonosti; pre me je impresionirala kao zadivljuju}a njegova mo} da se povu~e tako potpuno od ovih misli i sklonosti i da gleda iz (za njega) novog i trajnog izvora znanja. Da je ostao zainteresovan i u dodiru sa ovim teku}im ljudskim kretnjama, ne pretpostavljam da bi bolje pro{ao sa njima od Romena Rolana ili nekog drugog. Ali on je stigao do joga pogleda na njih, pogleda sa vrhunca, i spremnost sa kojom je bio u stanju da to uradi je ono {to me je zapanjilo. Objasnio bih njegovo napredovanje do sada ne u potpunosti njegovom sopstvenom supreriorno{}u u smislu op{te podesnosti za jogu koliko brzinom i potpuno{}u sa kojom je uzeo iznutra stav Bakte i u~enika. To je retko postignu}e za savremeni um, bio on evropljanin ili "obrazovani" indijac; jer savremeni um je analiti~ki, sumnji~av, instinktivno "nezavisan" ~ak i kad èli da bude suprotan tome; zadràva sebe nazad i snebiva se pred Svetlo{}u i Uticaju koji mu dolazi; ne zaranja u njega sa prostom direktno{}u, vape}i: "Evo me, spreman da zbacim sa sebe sve {to sam bio ja ili {to se takvim ~inilo, ako tako mogu da u|em u Tebe; prepravi moju svest u Istinu na Tvoj na~in, na~in Boànskog." Postoji ne{to u nama {to je spremno za to, ali postoji ovaj element koji interveni{e i stvara zavesu neprijem~ivosti; znam iz svog sopstvenog iskustva sa samim sobom i drugima koliko dugo on moè da stvara put koji nikad ne bi mogao, mo`da za nas koji tragamo za ~itavom istinom, da bude kratak i lak, ali ipak, mogli smo sebi pri{tedeti mnoga tumaranja i zaustavljanja i vra}anja i obilaske. Utoliko vi{e se divim lako}i sa kojom X izgleda da je prevazi{ao ovu zastra{uju}u prepreku. Ne znam da li njegov Guru ne zadovoljava u bilo kom smislu, ali sa stavom koji je on zauzeo, nedostaci, ako ih ima, nisu bitni. Nisu ljudski nedostaci Gurua ono {to moè da se ispre~i na putu kada


postoji psihi~ko otvaranje, pouzdanje i predanost. Guru je kanal ili predstavnik ili ispoljenje Boànskog, prema meri svoje li~nosti ili svog postignu}a; ali {ta god da je on, Boànsko je ono ~emu se ~ovek otvara otvaraju}i se njemu; a ako je ne{to odre|eno sa mo}i kanala, vi{e je odre|eno uro|enim i unutra{njim stavom primaju}e svesti, elementom koji izlazi u povr{inskom umu kao jednostavno poverenje ili direktno bezuslovno samodavanje, i ~im je to tu, su{tinske stvari se mogu ste}i ~ak i od onoga koji drugima, ne u~eniku, izgleda kao duhovni izvor manje vrednosti, a ostalo }e rasti u sadaki od sebe Milo{}u Boànskog, ~ak i ako ljudsko bi}e u Guruu ne moè da to da. To je ono {to X izgleda da je uradio mo`da iz prve; ali kod ve}ine u dana{nje vreme ovaj stav ~ini se da dolazi sa te{ko}om nakon mnogo snebivanja i odlaganja i nevolje. U mom sopstvenom slu~aju dugujem prvi odlu~an zaokret mog unutra{njeg ìvota nekome ko je bio beskrajno inferiorniji u odnosu na mene po intelektu, obrazovanju i sposobnosti i ni u kom slu~aju duhovno savr{en ili vrhunski; ali, videvi{i Mo} iza njega i odlu~iv{i da se okrenem tamo za pomo}, dao sam sebe u potpunosti u njegove ruke i sledio sa automatskom pasivno{}u vo|stvo. On sam je bio zapanjen i rekao je drugima da nikad pre nije sreo bilo koga ko je mogao sebe da preda tako apsolutno i bez rezerve ili dovo|enja u pitanje vo|stva pomaga~a. Rezultat je bio niz transmutiraju}ih iskustava tako radikalnog karaktera da on nije bio u stanju da prati i morao je da mi kaè da se dam u budu}e Vodi~u unutra sa istom potpuno{}u predanosti kao {to sam pokazao ljudskom kanalu. Dajem ovaj primer da pokaèm kako ove stvari rade; ne na sra~unat na~in kakav ljudski razum èli da izloì, ve} po misterioznijem i ve}em zakonu.

*** ôvek moè da ima Gurua inferiornog po duhovnoj sposobnosti (u odnosu na njega ili na druge Gurue) koji nosi u sebi mnoge ljudske nesavr{enosti, a ipak, ako imate veru, bakti, pravu duhovnu gra|u, moète da kontaktirate Boànsko kroz njega, stignete do duhovnih iskustava, duhovnih ostvarenja, ~ak i pre samog Gurua. Obratite pa`nju na "ako", jer taj uslov je neophodan; ne moè svaki u~enik da to uradi sa svakim Guruom. Od prevaranta ne moète da steknete ni{ta osim njegovog prevarantstva. Guru mora da ima ne{to u sebi {to ~ini kontakt sa Boànskim mogu}im, ne{to {to radi ~ak i ako on u svom spolja{njem umu nije sasvim svestan delovanja toga. Ako uop{te

Pisma o Jogi 550

nema ni~eg duhovnog u njemu, on nije Guru, samo la`njak. Nesumnjivo, mogu postojati znatne razlike duhovnog ostvarenja izme|u jednog Gurua i drugog; ali mnogo zavisi od unutra{njeg odnosa izme|u Gurua i sisya-e. ôvek moè da ode kod veoma velikog duhovnog ~oveka i da ne dobije ni{ta ili samo malo od njega; ~ovek moè da ode kod ~oveka manje duhovne sposobnosti i da dobije sve {to on ima da da – i vi{e. Uzroci ovog nesklada su raznorazni i suptilni; ne moram ovde da ih obrazlaèm. To se razlikuje kod svakog ~oveka. Verujem da je Guru uvek spreman da da ono {to se moè dati, ako u~enik moè da primi, ili moè biti, kada je spreman da primi. Ako odbija da primi ili se pona{a iznutra ili spolja na takav na~in da ~ini prijem nemogu}im ili ako nije iskren ili zauzima pogre{an stav, onda stvari postaju te{ke. Ali ako je ~ovek iskren i veran i ima ispravan stav i ako je Guru istinski Guru, onda, nakon bilo kog vremena, to }e do}i.

*** Ramakri{na je sam imao sidi pre nego {to je po~eo da daje drugima – kao i Buda. Ne znam za druge. Pod savr{enstvom se naravno misli na sidi na ne~ijoj sopstvenoj stazi – ostvarenje. Ramakri{na je to uvek iznosio kao pravilo da ~ovek ne treba da postane u~itelj drugima dok sam ne bude imao pun autoritet.

*** Delovanje Sile ne isklju~uje tapasju, koncentraciju i potrebu za sadanom. Njeno delovanje radije dolazi kao odgovor ili pomo} za ove stvari. Ta~no je da ona ponekad dela bez njih; veoma ~esto stvara odgovor u onima koji nisu pripremili sebe i ne ~ini se da su spremni. Ali ona ne dela tako uvek ili ~esto, niti je ona neka vrsta ~arolije koja deluje u praznini ili bez ikakvog procesa. Niti je ma{ina koja dela na isti na~in na svakoga ili u svim uslovima i okolnostima; to nije fizi~ka ve} duhovna Sila i njeno delovanje se ne moè svesti na pravila. U vezi ograni~enja mo}i Gurua na onu od u~itelja koji pokazuje put, ali ne moè da pomogne ili vodi, to je koncepcija izvesnih staza joge kao {to su ~ista Advaitinska i Budisti~ka koje kaù da morate da se oslanjate na sebe i da niko ne moè da vam pomogne; ali ~ak i ~ist Advaitin se zapravo oslanja na Gurua, a glavna mantra Budizma insistira na saranam [uzimanje uto~i{ta u, prim. prev.] Budi. Za druge


staze sadane, naro~ito one koje, kao Gita, prihvataju stvarnost pojedina~ne du{e kao "ve~nog dela" Boànskog ili koje veruju da su i Bagavan i bakta stvarni, na pomo} Gurua se oduvek oslanjalo kao na nezaobilazno pomagalo. Ne shvatam primedbu na valjanost Vivekanandinog iskustva: to je ta~no ostvarenje koje se opisuje u Upani{adama kao vrhovno iskustvo Sopstva. Nije ~injenica da iskustvo ste~eno u samadiju ne moè da se produì u budno stanje.

*** Da, to je nedostatak u vitalu, pomanjkanje volje za disciplinom. ôvek mora da u~i od u~itelja i da dela u skladu sa njegovim uputstvima, zato {to u~itelj zna predmet i kako treba da se nau~i – kao {to u duhovnim stvarima ~ovek mora da sledi Gurua koji ima znanje i zna put. Ako ~ovek u~i sve sam, postoje {anse da }e sve pogre{no nau~iti. Kakva je korist od slobode da u~ite pogre{no? Naravno, ako je u~enik inteligentniji od u~itelja, nau~i}e vi{e nego njegov u~itelj, kao {to veliki duhovni kapacitet moè da stigne do ostvarenja koje Guru nema – ali ~ak i tako, kontrola i disciplina u ranim stadijumima je neophodna.

*** Do sada se nijedan oslobo|en ~ovek nije àlio na Guruvadu; obi~no su samo ljudi koji ìve u umu ili vitalu i imaju ponos uma i aroganciju vitala oni koji nalaze da im je ispod ~asti da priznaju Gurua.

*** Sve to je popularna joga. Guruov dodir ili milost mogu da otvore ne{to, ali te{ko}e uvek moraju i dalje da se odrade. Ono {to je ta~no je da ako postoji potpuna predaja koja podrazumeva istaknutost psihi~kog, ove te{ko}e se vi{e ne ose}aju kao stega ili prepreka ve} samo kao povr{ne nesavr{enosti koje }e rad milosti da ukloni.

*** Mislim da ova Ramakri{nina izreka1 izraàva izvesno karakteristi~no de{avanje u sadani i da se ne moè tuma~iti u op{tem i apsolutnom

Pisma o Jogi 552

smislu, jer u tom smislu te{ko joj je da bude istinita. Sve te{ko}e kako nestaju za minut? Pa, Vivekananda je imao milost Ramakri{ne od po~etka, ali mislim da je njegova te{ko}a sumnje potrajala neko vreme, a do kraja njegovog ìvota te{ko}a kontrolisanja njegove ljutnje je bila tu – navode}i ga da kaè da sve {to je bilo dobro u njemu je bio dar njegovog Gurua, ali da su ove stvari (ljutnja itd.) bile njegovo li~no vlasni{tvo. Ali ono {to bi moglo biti ta~no je da sredi{nja te{ko}a moè da nestane izvesnim dodirom izme|u Gurua i u~enika. Ali na {ta se misli pod krpa-om? Ako je to op{ta samilost i milost Gurua, to, ~ovek bi pomislio, je uvek tu na u~eniku; samo njegovo prihvatanje je ~in milosti i pomo} je tu za u~enika da je prima. Ali dodir milosti, boànske milosti, dolaze}i direktno ili kroz Gurua je posebna pojava koja ima dve svoje strane – milost Gurua ili Boànskog, u stvari obe skupa, s jedne strane i "stanje milosti" kod u~enika s druge. "Stanje milosti" se ~esto priprema dugom tapasjom ili pro~i{}enjem u kome ni{ta odlu~uju}e izgleda da se ne de{ava, jedino dodiri ili kratki uvidi ili prolazna iskustva, u najboljem slu~aju, i dolazi iznenada bez upozorenja. Ako je to ono o ~emu se govorilo u Ramakri{ninoj izjavi, onda je ta~no da kada do|e, temeljne te{ko}e mogu u trenutku da nestanku i generalno to i ~ine. Ili, makar, ne{to se desi {to u~ini ostatak sadane – ma koliko trajala – sigurnom i bezbednom. Ovaj odlu~uju}i dodir dolazi najlak{e ljudima tipa "malog ma~eta", onima koji imaju na nekoj ta~ki izme|u psihi~kog i emocionalnog vitala brz i odlu~uju}i pokret predaje Guruu ili Boànskom. Video sam da kad je to tu i kad postoji svesna sredi{nja nezavisnost primoravaju}i um tako|e i ostatak vitala, onda temeljna te{ko}a nestaje. Ako druge ostaju ne ose}aju se kao te{ko}e, ve} naprosto kao stvari koje ima samo da se urade i ne treba da uzrokuju nikakvu brigu. Ponekad nikakva tapasja nije neophodna – ~ovek samo saop{ti stvari Mo}i za koju ose}a da vodi ili radi sadanu i pristaje na njeno delovanje, odbacuju}i sve {to joj je suprotno, i Mo} uklanja ono {to mora da se ukloni ili menja ono {to mora da se promeni, brzo ili polako – ali brzina ili sporost izgleda da nisu bitne po{to je ~ovek siguran da }e to biti obavljeno. Ako je tapasja neophodna, ona se obavlja sa toliko ose}anja jake podr{ke da nema ni~eg te{kog ili strogog u tapasji. Za druge, tipa "malog majmun~eta", ili one koji su jo{ nezavisniji, prate}i svoje sopstvene ideje, rade}i svoju sopstvenu sadanu, traè}i samo neku instrukciju ili pomo}, milost Gurua je tu, ali ona dela u skladu sa prirodom sadake i ~eka na njegov napor u ve}em


ili manjem stepenu; ona pomaè, pruà pomo} u nevolji, spa{ava u vreme opasnosti, ali u~enik nije uvek, mo`da jedva da je uop{te svestan onoga {ta se radi po{to je upijen u sebe i svoje nastojanje. U takvim slu~ajevima odlu~uju}oj psiholo{koj kretnji, dodiru koji ~ini sve jasnim, moè da potraje duè dok ne do|e. Ali kod svih krpa je tu rade}i na jedan ili drugi na~in i ona moè da napusti u~enika ako u~enik sam napusti ili odbaci nju – odlu~uju}im i definitivnim buntom, odbacivanjem Gurua, presecaju}i kotvu i objavljuju}i svoju nezavisnost, ili ~inom ili kursem izdaje koji ga preseca od njegovog sopstvenog psihi~kog bi}a. âk i tada, osim mo`da u poslednjem slu~aju ako ode do krajnjosti, povratak ka milosti nije nemogu}. To je moje sopstveno znanje i iskustvo o toj stvari. Ali {ta leì u pozadini Ramakri{nine izreke i da li je on sam mislio da to bude op{ta i apsolutna izjava – o tome se ne izja{njavam. 1"Sa Guruovom milo{}u sve te{ko}e mogu da nestanu za tren oka, ba{ kao {to vekovni mrak nestaje onog trenutka kada kresnete {ibicu."

*** Oduvek se govorilo da uzimati u~enike zna~i preuzeti na sebe te{ko}e u~enika kao i va{e sopstvene. Naravno, ako se Guru ne poistoveti sa u~enikom, ne uzme ga u svoju sopstvenu svest, drì ga izvan i samo mu daje upadesa-u ostavljaju}i ga da ostalo uradi sam, onda se {ansa za ove efekte dosta umanjuje; prakti~no poni{tava.

*** Kada se ~ovek iskreno lati predanosti ni{ta ne sme da se prikriva {to je od bilo kog zna~aja za ìvot sadane. Ispovest pomaè da se pro~isti svest od ometaju}ih elemenata i ~isti unutra{nji vazduh i pomaè da se stvori bliskiji i intimniji i efikasniji odnos izme|u Gurua i u~enika.

VI Tako je to sa svim stvarima na stazi sadane – ~ovek mora da istraje koliko god da traje, tako jedino ~ovek moè da postigne.

Pisma o Jogi 554

*** Mo} potrebna u jogi je mo} da se ide kroz napor, te{ko}u ili nevolju bez da se ~ovek izmori, deprimira, obeshrabri ili postane nestrpljiv i bez prekidanja napora ili odustajanja od svog cilja ili odluke.

*** Koji god metod da se koristi, upornost i istrajnost su od su{tinskog zna~aja. Jer koji god metod da se koristi, sloènost prirodnog otpora }e biti tu da se bori protiv njega.

*** Za jogu kao {to je ova potrebno je strpljenje, zato {to ona zna~i promenu i radikalnih motiva i svakog dela i detalja prirode. Ne}e biti dovoljno re}i: "Ju~e sam se re{io da se predam u potpunosti Majci, i vidite, to nije ura|eno, naprotiv, sve stare suprotne stvari se pojavljuju jo{ jednom." Naravno, kada do|ete do ta~ke gde donosite odluku te vrste, smesta sve {to stoji na putu zbilja se podigne – to se bez izuzetka de{ava. Stvar koja treba da se uradi je odstupiti unazad, opaàti i odbacivati, ne dopustiti ovim stvarima da vas se do~epaju, dràti svoju sredi{nju volju odvojenom od njih i pozivati unutra Maj~inu Silu da im iza|e u susret; ako se ~ovek ipak upetlja, kao {to se ~esto de{ava, onda raspetljati se {to je pre mogu}e i i}i napred ponovo. To je ono {to svako, {to svaka joga radi – biti deprimiran zato {to ~ovek ne moè sve da uradi u naletu je sasvim suprotno istini te stvari. Postojanost koju ste stekli nije li~na vrlina ve} zavisi od va{eg odràvanja kontakta sa Majkom – jer njena je Sila ono {to je u pozadini nje i u pozadini sveg napretka koji moète da napravite. Nau~ite da se oslanjate na tu Silu, da joj se otvarate potpunije i da tragate za duhovnim napretkom ~ak ne radi vas samih ve} radi Boànskog – onda }ete i}i gla|e.

*** Izvesno je da ùdna te`nja za Boànskim pomaè da se napreduje, ali strpljenje je tako|e potrebno. Jer veoma je velika promena koja treba da se na~ini i, mada moè biti trenutaka velike brzine, nikad nije sve vreme tako. Stare stvari poku{avaju da se lepe uz vas {to je vi{e


mogu}e; nove koje dolaze moraju da se razviju, a svesti treba vremena da ih usvoji i u~ini normalnim za prirodu. Odràvajte ovu ~vrstu veru u svom umu da se potrebna stvar radi i da }e biti ura|ena u potpunosti. Ne moè biti sumnje u vezi toga.

*** Ta~no je da je potrebno veliko strpljenje i postojanost. Budite onda ~vrsti i strpljivi i fiksirani na ciljeve sadane, ali ne preterano ùdni da ih imate odmah. Rad mora da se obavi u vama i obavlja se; pomozite mu da se obavi odràvaju}i stav ~vrste vere i pouzdanja. Sumnje se podiù u svima, one su prirodne ljudskom fizi~kom umu – odbacite ih. Nestrpljenje i preterana ùdnost za rezultatom smesta su prirodne ljudskom vitalu; ~vrsto pouzdanje u Majku je ono putem ~ega }e nestati. Ljubav, verovanje u nju kao Boànsko kome je va{ ìvot dat – suprotstavljajte se time svakom suprotnom ose}anju i onda ta suprotna ose}anja nakon nekog vremena ne}e biti u stanju da vam do|u. Nestrpljenje je uvek gre{ka, ono ne pomaè ve} ko~i. ]ute}a sre}na vera i pouzdanje je najbolji temelj za sadanu; za ostalo stalno {iroko otvaranje sebe da se prima sa te`njom koja moè biti intenzivna, ali mora uvek biti smirena i postojana. Puno jogi~ko ostvarenje ne dolazi odjednom, dolazi nakon duge pripreme Adara za koju moè da treba puno vremena.

*** Ne moè biti sumnje u vezi Boànske Milosti. Savr{eno je ta~no da ako je ~ovek iskren, dose}i }e Boànsko. Ali odatle ne proisti~e da }e dose}i odmah, lako i bez odlaganja. Va{a gre{ka je tu, da fiksirate za Boga termin, pet godina, {est godina, i sumnjate zato {to efekat jo{ uvek nije tu. ôvek moè biti sredi{nje iskren, a ipak moè biti mnogo stvari koje moraju da se promene u njemu pre nego {to ostvarenje bude moglo da po~ne. Njegova iskrenost mora da ga osposobi da istrajava uvek – jer to je te`nja za Boànskim koju ni{ta ne moè da ugasi, ni odlaganje ni razo~arenje ni te{ko}a ni bilo {ta drugo.

***

Pisma o Jogi 556

"Poku{a}u ponovo" nije dovoljno; ono {to je potrebno je poku{avati uvek – postojano, sa srcem slobodnim od utu~enosti, kako Gita kaè, anirvinnacetasa. Govorite o pet i po godina kao da je to neko ogromno vreme za takav jedan cilj, ali jogi koji je u stanju da za to vreme promeni radikalno svoju prirodu i dobije konkretno odlu~uju}e iskustvo Boànskog morao bi se smatrati za jednog od retkih galopera duhovnog Puta. Niko nikad nije rekao da je duhovna promena bila laka stvara; svi duhovni tragaoci }e re}i da je te{ka, ali vrhunski vredna obavljanja. Ako je ne~ija èlja za Boànskim postala glavna èlja onda sigurno ~ovek moè da joj da svoj ceo ìvot bez kukanja i da ne gun|a u vezi vremena, te{ko}e ili truda. Opet, govorite o va{im iskustvima kao nejasnim i snolikim. Na prvom mestu prezir prema malim iskustvima u unutra{njem ìvotu nije deo mudrosti, pameti ili zdravog razuma. U po~etku sadane i dugo vremena mala iskustva su ta koja dolaze jedno na drugo i, ako im se da njihova puna vrednost, pripremaju polje, grade pripremnu svest i jednog dana ru{e zidove ka velikim iskustvima. Ali ako ih prezirete sa ambicioznom idejom da morate da imate ili velika iskustva ili ni{ta, nije iznena|uju}e {to dolaze jednom u sto godina i {to ne mogu da obave svoj rad. [ta vi{e, sva va{a iskustva nisu bila mala. Bilo je nekih kao smiruju}i silazak Mo}i u telo – ono {to ste vi imali obi~aj da zovete tupo{}u – {to bi bilo ko sa duhovnim znanjem prepoznao kao prvi jak korak ka otvaranju svesti za vi{i Mir i Svetlost. Ali ono nije bilo na liniji va{ih o~ekivanja i niste mu dali nikakvu posebnu vrednost. [to se ti~e nejasnog i snolikog, ose}ate da je tako jer gledate na njih i na sve {to se de{ava u vama sa stanovi{ta spolja{njeg fizi~kog uma i intelekta koji moè da smatra samo fizi~ke stvari za stvarne i bitne i ìve, a za njega unutra{nje pojave su ne{to nestvarno, nejasno i bez istine. Duhovno iskustvo ~ak ne prezire snove i vizije; poznato mu je da mnoge od ovih stvari uop{te nisu snovi ve} iskustva na unutra{njoj ravni, a ako se iskustva unutra{njih ravni koje vode do otvaranja unutra{njeg sopstva u spolja{nje da bi uticalo na njega i menjalo ga ne prihvate, iskustva suptilne svesti i svesti transa, kako }e budna svest da se pro{iri izvan uzanog zatvora tela i tela-uma i ~ula? Jer, fizi~kom umu nedotaknutom unutra{njom probu|enom sve{}u, ~ak i iskustvo kosmi~ke svesti ili Ve~nog Sopstva vrlo lako bi se moglo ~initi tek subjektivnim i neuverljivim. On bi mislio: "Neobi~no, nema sumnje, prili~no zanimljivo, ali veoma subjektivno, zar ne mislite? Halucinacije, da!" Prvi posao duhovnog trgaoca je da umakne iz gledi{ta spolja{njeg uma i da gleda na unutra{nje pojave


unutra{njim umom kome one ubrzo postaju mo}ne i podsti~u}e stvarnosti. Ako ~ovek to uradi, onda po~inje da uvi|a da postoji {iroko polje istine i znanja, u kome ~ovek moè da se kre}e od otkri}a do otkri}a da dosegne vrhovno otkri}e od svih. Ali spolja{nji fizi~ki um, ako uop{te ima ikakve ideje o Boànkom i duhovnosti, ima samo brzoplete a priori ideje miljama udaljene od unutra{nje istine i iskustva. Nisam sebi ostavio vremena da se bavim ostalim stvarima na{iroko. Govorite o Boànskim strogim zahtevima i te{kim uslovima – ali kakve o{tre zaheve i ~eli~ne uslove vi postavljate Boànskom! Prakti~no mu kaète: "Sumnja}u i porica}u te na svakom koraku, ali ti mora{ da me ispuni{ svojim nepogre{ivim Prisustvom; bi}u pun mraka i o~ajanja kad god budem mislio na tebe ili jogu, ali ti mora{ da preplavi{ moj mrak svojom ushi}enom neodoljivom Anandom; izlazi}u ti u susret samo sa mojim spolja{njim fizi~kim umom i sve{}u, ali mora{ da mi u tome da{ Mo} koja }e preobraziti brzo moju ~itavu prirodu." Pa, ne kaèm da Boànsko ne}e ili ne moè to da uradi, ali ako takvo ~udo ima da se uradi, morate da mu date neko vreme i samo milioniti deo {anse.

*** Boànsko moè biti te{ko, ali njegove te{ko}e se mogu prevazi}i ako ga se ~ovek drì.

*** Ova sadana je te{ka i ne treba joj zamerati zbog vremena; jedino u poslednjim fazama pouzdano se moè o~ekivati veoma velika i stalna brzina napretka. [to se ti~e [akti, silazak [akti pre nego {to vital bude ~ist i predan ima svoje opasnosti. Bolje je za njega da se moli za pro~i{}enje, znanje, intenzitet te`nje srca i onoliko rada Mo}i koliko moè da podnese i usvoji.

*** Uvek ~uvajte unutra i radite stvari bez da se upli}ete u njih, onda vam se ni{ta lo{e ne}e desiti ili, ako se i desi, nikakva ozbiljna reakcija ne}e do}i.

Pisma o Jogi 558

Ideja odlaska iz bilo kog razloga je, naravno, besmislena i ne dolazi u obzir. Osam godina je veoma kratko vreme za preobraàj. Ve}ina ljudi provede isto toliko ili vi{e da postanu svesni svojih nedostataka i steknu ozbiljnu volju da se promene – a nakon toga dugo traje da se stekne volja pretvorena u puno i krajnje postignu}e. Svaki put kad se ~ovek spotakne, mora da se vrati u ispravan poloàj i da nastavi sa sveòm odlukom; ~ine}i to dolazi puna promena.

*** [ta èlim od vas pored teènja za verom? Pa, samo malo vi{e temeljnosti i istrajnosti u metodi! Nemojte da teìte dva dana, a onda da odete na |ubri{te, razvijaju}i jevan|elje zemljotresa i [openahauera plus magarca i svega tog ostalog. Dajte Boànskom punu sportsku {ansu. Kada zapali ne{to u vama ili priprema svetlost, nemojte da u|ete sa mokrim }ebetom utu~enosti i bacite ga na siroti plamen. Re}i }ete: "To je tek sve}a {to je upaljena – ni{ta uop{te!" Ali u ovim stvarima, kada mrak ljudskog uma i ìvota mora da se odagna, sve}a je uvek po~etak – lampa moè da usledi, a nakon toga sunce; ali po~etku se mora dopustiti da ima nastavak i da se ne odseca od svojih prirodnih nastavaka cepanicama tuge i sumnje i o~ajanja. U po~etku, i dugo vremena, iskustva zbilja obi~no dolaze u malom kvantu sa praznim prostorima izme|u – ali, ako se put dopusti, prostori }e se smanjiti, a kvantna teorija popustiti pred Njutnovskim kontinuitetom duha. Ali nikad do sada tome niste dali pravu {ansu. Prazni prostori su bili prenaseljeni sumnjama i poricanjima, tako da su kvanti postali retki, po~etak ostaje po~etak. Sa drugim te{ko}ama ste se suo~ili i odbacili ih, ali sa ovom ste se previ{e baktali dugo vremena i postala je jaka – sa njom se morate pozabaviti istrajnim naporom. Ne kaèm da sve sumnje moraju da nestanu pre nego {to bilo {ta do|e – to bi u~inilo sadanu nemogu}om, jer sumnja je istrajni napasnik uma. Sve {to kaèm je nemojte dopu{tati napasniku da postane dru`benik, nemojte mu davati otvorena vrata i mesto pored vatre. Iznad svega, nemojte terati od sebe Boànsko koje ulazi tim malodu{nim mokrim }ebetom tuge i o~ajanja! Da izrazim ovo malo trezvenije – prihvatite jednom za svagda da ova stvar mora da se uradi, da je to jedina stvar preostala za vas ili Zemlju. Izvan su zemljotresi i Hitleri i propadaju}a civilizacija i, uop{teno govore}i, magarac i poplava. Jo{ ve}i razlog da stremite ka jedinoj stvari koja ima da se uradi, stvari za koju ste poslati da


pomognete da se uradi. Te{ko je, a put je dug i dato ohrabrenje slaba{no? [ta onda? Za{to biste o~ekivali da jedna tako velika stvar bude laka ili da mora biti ili brzog uspeha ili nikakvog? Sa te{ko}ama se mora suo~iti i {to se radosnije ~ovek sa njima suo~i, to }e pre biti prevazi|ene. Jedina stvar koja treba da se radi je odràvati mantru uspeha, odlu~nost za pobedom, utvr|enu re{enost, "Moram to da imam i ima}u ga, vala." Nemogu}e? Ne postoji takva stvar kao {to je nemogu}nost – postoje te{ko}e i stvari longue haleine [koje dugo traju, prim. prev.], ali nema nemogu}nosti. Ono {to je ~ovek ~vrsto re{en da uradi bi}e ura|eno sad ili kasnije – to postaje mogu}e. Odagnajte mra~no o~ajanje i nastavite hrabro sa svojom jogom. Kako mrak bude nestajao, unutra{nja vrata }e se otvoriti.

*** Bilo tapasjom ili predano{}u nije bitno, jedina stvar je biti ~vrst u okretanju svog lica ka cilju. îm ~ovek zakora~i na put, kako moè da se povu~e od njega ka ne~em manje vrednim? Ako se ~ovek drì ~vrsto, padovi nisu bitni, ~ovek opet ustane i ide napred. Ako je ~ovek ~vrst u odnosu na cilj, na putu ka Boànskom ne moè na kraju biti neuspeha. A ako ima ne{to u vama {to vas goni, kao {to sigurno ima, kolebanja ili padovi ili neuspeh vere na kraju ne predstavljaju razliku. ôvek mora da nastavi dok borba ne bude gotova i dok ne bude prav i otvoren i bez trnja put pred nama.

*** Morate samo da ostanete tihi i ~vrsti u va{em sle|enju staze i va{oj volji da idete do kraja. Ako to u~inite okolnosti }e na kraju biti primorane da se oblikuju prema va{oj volji, jer to }e biti Boànska Volja u vama.

*** Uvek postoje te{ko}e i ko~en napredak u ranim stadijumima i odlaganje u otvaranju unutra{njih vrata dok bi}e ne bude spremno. Ako ose}ate kad god meditirate utihnulost i bljeskove unutra{nje Svetlosti i ako unutra{nji poriv raste tako sna`no da se spolja{nji stisak smanjuje, a vitalna uznemirenja gube svoju snagu, to je ve} veliki napredak. Put joge je dug, svaki pedalj zemlje mora da se osvaja protiv

Pisma o Jogi 560

mnogo otpora, i nijedna osobina nije potrebnija sadaki od strpljenja i jednousmerene istrajnosti sa verom koja ostaje ~vrsta kroz sve te{ko}e, odlaganja i prividne neuspehe.

*** Onaj ko se boji monotonije i èli ne{to novo ne bi bio u stanju da radi jogu ili barem ovu jogu za koju je potrebna neiscrpna istrajnost i strpljenje. Strah od smrti pokazuje vitalnu slabost koja je tako|e suprotna sposobnosti za jogu. Podjednako, onaj ko je pod dominacijom svojih strasti, na}i }e da je joga te{ka i, ukoliko ga ne bude podràvao istinski unutra{nji poziv i iskrena i jaka te`nja za duhovnom sve{}u i jedinstvom sa Boànskim, mogao bi veoma lako da fatalno padne i da se njegov napor svede na ni{ta.

*** Odlu~nost je potrebna, i ~vrsto strpljenje, ne biti obeshrabren ovim ili onim neuspehom. To je promena u navici fizi~ke prirode i tome treba dug strpljiv detaljan rad.

*** Va{ stav ka potrebnoj promeni i novom ìvotu je ispravan. ]ute}a budna, ali neuznemirena istrajnost je najbolji na~in da se to uradi. Da bi se bliskost ponovo uspostavila, }utnja mora da se produbi tako da psihi~ko moè da iza|e u fizi~ko kao {to je to u~inilo u vi{im delovima.

*** Onaj ko nema hrabrosti da se suo~i strpljivo i ~vrsto sa ìvotom i njegovim te{ko}ama nikad ne}e biti u stanju da pro|e kroz jo{ ve}e unutra{nje te{ko}e sadane. Sama prva lekcija u ovoj jogi je suo~iti se sa ìvotom i njegovim probama sa }ute}im umom, ~vrstom hrabro{}u i potpunim oslanjanjem na Boànsku [akti.

*** Ostanite ~vrsti i okrenuti u jednom smeru – ka Majci.

^ETVRTA GLAVA

TEMELJ SADANE

Temelj Sadane

NIJE mogu}e na~initi temelj u jogi ako je um nemiran. Prva potrebna stvar je }utnja u umu. Tako|e stopiti li~nu svest nije prvi cilj joge: prvi cilj je otvoriti je za vi{u duhovnu svest, a za to tako|e }ute}i um je prva potreba.

***

Prva stvar da se uradi u sadani je da se steknu ustaljen mir i ti{ina u umu. U protivnom moète imati iskustva, ali ni{ta ne}e biti trajno. Tihi um je ono u ~emu istinska svest moè da se gradi. ]ute}i um ne zna~i da ne}e biti misli ili umnih kretnji uop{te, ve} da }e one biti na povr{ini, a vi }ete ose}ati svoje istinsko bi}e unutra odvojeno od njih, posmatraju}i ali ne poneti njima, u stanju da ih gledate i prosu|ujete i odbacujete sve {to mora da se odbaci i prihvatate i drìte se svega {to je istinska svest i istinsko iskustvo. Pasivnost uma je dobra, ali vodite ra~una da budete pasivni samo prema Istini i prema dodiru Boànske [akti. Ako ste pasivni prema sugestijama i uticajima niè prirode, ne}ete biti u stanju da napredujete ili u protivnom izloì}ete se opre~nim silama koje vas mogu odvesti daleko od istinske staze joge. Teìte Majci za ovu staloènu u}utanost i smirenost uma i ovaj stalni ose}aj unutra{njeg bi}a u vama, uzmi~u}i od spolja{nje prirode i okrenuti Svetlosti i Istini. Sile koje stoje na putu sadane su sile niè umne, vitalne i fizi~ke prirode. Iza njih su opre~ne mo}i umnih, vitalnih i suptilnih fizi~kih svetova. Sa njima je mogu}e pozabaviti se jedino nakon {to um i srce postanu jednousmereni i koncentrisani u jednu jedinu te`nju prema Boànskom.

*** Prvi korak je }ute}i um – ti{ina je dalji korak, ali u}utanost mora da bude tu; a pod }ute}im umom mislim na umnu svest unutra koja vidi misli kako joj dolaze i kre}u se unaokolo, ali sama ne ose}a da ona misli ili poistove}uje sebe sa mislima ili ih naziva svojim sopstvenim. Misli, umne kretnje mogu da prolaze kroz nju kao {to se putnici pojavljuju i prolaze odnekud kroz neku tihu zemlju – }ute}i um ih

Pisma o Jogi 564

opaà ili ne mari da ih opaà, ali, u bilo kom slu~aju, ne postaje aktivan niti gubi svoju u}utanost. Ti{ina je vi{e od u}utanosti; ona se moè ste}i proterivanjem misli sasvim iz unutra{njeg uma drè}i je bezglasnom ili sasvim spolja; ali lak{e se uspostavlja silaskom odozgo – ~ovek je ose}a kako silazi, ulazi i zauzima ili okruùje li~nu svest koja onda teì tome da se stopi u prostranu bezli~nu ti{inu.

*** U}utati um na takav na~in da nikakve misli ne do|u nije lako i obi~no treba vremena. Najneophodnija stvar je ose}ati u}utanost u umu tako da ako misli do|u ne mogu da uznemire ili drè um ili ga navedu da ih sledi, ve} naprosto da nai|u i da pro|u. Um prvo postaje svedok prolaska misli, a ne mislilac, nakon toga je u stanju da ne posmatra misli ve} ih pu{ta da pro|u neopaène i koncentri{e se u sebi ili na objekat koji odabere bez te{ko}e. Postoje dve glavne stvari da se osiguraju kao temelji sadane – otvaranje psihi~kog bi}a i ostvarenje Sopstva iznad. Za otvaranje psihi~kog bi}a, koncentracija na Majku i nu|enje sebe njoj su direktan na~in. Rast Bakti koji ose}ate je prvi znak psihi~kog razvoja. Ose}aj Maj~inog prisustva ili sile ili prise}anje na to kako vas ona podràva i oja~ava je slede}i znak. Na kraju, du{a iznutra po~inje da biva aktivna u te`nji i psihi~kom opaànju vode}i um ka pravim mislima, vital ka pravim kretnjama i ose}anjima, pokazuju}i i odbacuju}i sve {to mora da se ukloni i okre}u}i celo bi}e u svim njegovim kretnjama samo ka Boànskom. Za samoostvarenje, mir i ti{ina uma su prvi uslov. Kasnije ~ovek po~inje da ose}a oslobo|enje, slobodu, {irinu, da ìvi u svesti tihoj, spokojnoj, nedotaknutoj nijednom ili svim stvarima, postoje}i svuda i u svemu, jedno sa ili ujedinjen sa Boànskim. Druga iskustva dolaze usput, ili mogu da do|u, kao {to su otvaranje unutra{njeg vi|enja, ose}aj Sile koja radi unutra i razne kretnje i pojave rada itd. ôvek moè tako|e da postane svestan uzlazaka svesti i silazaka Sile, Mira, Blaènstva ili Svetlosti odozgo.

*** Ti{ina je uvek dobra; ali ja pod u}utano{}u uma ne mislim na potpunu ti{inu. Mislim na um slobodan od uznemirenja i nevolje, postojan, lak i raspoloèn tako da se otvara Sili koja }e promeniti prirodu. Va`na stvar je otarastiti se navike navale problemati~nih misli, pogre{nih

Temelj sadane 565

ose}anja, zbrke ideja, nesre}nih kretnji. Ovi uznemiruju prirodu i pomra~uju je i oteàvaju Sili da radi; kad um }uti i kad je u miru, Sila moè da radi lak{e. Trebalo bi da bude mogu}e videti stvari koje moraju da se promene u vama, a da se ne uznemirite ili deprimirate; promena se utoliko lak{e obavlja.

*** Razlika izme|u praznog uma i smirenog uma je ova: da kada je um prazan, nema misli, nema koncepcije, nema umne akcije nikakve vrste, osim su{tinskog opaànja stvari bez uobli~ene ideje; ali u smirenom umu, supstanca umnog bi}a je ono {to je umireno, toliko umireno da je ni{ta ne uznemirava. Ako misli ili aktivnosti do|u, uop{te se ne diù iz uma, ve} dolaze od spolja i prolaze umom kao {to let ptica {ara nebo kroz vazduh bez vetra. On prolazi, ne naru{ava ni{ta, ne ostavljaju}i nikakav trag. âk i ako hiljadu slika ili najnasilnijih doga|aja pro|u preko nje, smirena umirenost ostaje kao da je sam sastav uma supstanca od ve~nog i neuni{tivog mira. Um koji je postigao ovu smirenost moè da po~ne da dela, ~ak intenzivno i mo}no, ali }e o~uvati svoju temeljnu umirenost – ne za~inju}i ni{ta iz sebe ve} primaju}i Odozgo i daju}i mu umni oblik ne dodaju}i ni{ta od svog sopstvenog, smireno, bezstrasno, mada sa rado{}u Istine i sre}nom mo}i i svetlosti njenog prelaza.

*** Nije nepoèljna stvar za um da utihne, da bude slobodan od misli i umiren – jer naj~e{}e kada um utihne dolazi do punog silaska {irokog mira odozgo i u tom {irokom spokoju ostvarenje tihog Sopstva iznad uma ra{ireno u svojoj prostranosti svuda. Jedino, kada postoji mir i umna ti{ina, vitalni um poku{ava da uleti unutra i zauzme mesto ili u protivnom mehani~ki um poku{ava da digne u istu svrhu svoje obrtanje trivijalnih naviknutih misli. Ono {to sadaka mora da radi je da pazi da odbacuje i u}utkava ove uljeze, tako da makar tokom meditacije mir i u}utanost uma i vitala mogu da budu kompletni. Ovo se najbolje moè obaviti ako odràvate jaku i tihu volju. Ta volja je volja Puru{e u pozadini uma; kada je um u miru, kada je tih, ~ovek moè da postane svestan Puru{e, tihog tako|e, odvojenog od delovanja prirode.

Pisma o Jogi 566

Da bi ~ovek bio smiren, postojan, u~vr{}en u duhu, dhira, sthira, ova u}utanost uma, ova razdvojenost unutra{njeg Puru{e od spolja{nje Prakriti je od velike pomo}i, skoro neophodna. Sve dok je bi}e podlo`no vrtlogu misli ili kovitlanju vitalnih kretnji, ~ovek ne moè biti tako smiren i u~vr{}en u duhu. Odvezati se, odstupiti od njih, ose}ati ih odvojenim od sebe je neophodno. Za otkri}e istinskog pojedinca i njegovu izgradnju u prirodi, dve stvari su neophodne, prvo, biti svestan svog psihi~kog bi}a iza srca i, slede}e, ova razdvojenost Puru{e od Prakriti. Jer istinski pojedinac je iza zakriljen aktivnostima spolja{nje prirode.

*** To je naprosto zato {to ste puni umnih i vitalnih aktivnosti i odnosa. ôvek mora da stekne mo} da u}utka umno i vital, ako ne isprva u svako doba, ono ipak kad god je ~oveku volja – jer um i vital su ono {to prekriva psihi~ko bi}e kao i sopstvo (Atman) i da bi stigao do bilo kog od to dvoje ~ovek mora da u|e kroz njihov veo; ali ako su uvek aktivni, a vi ste uvek poistove}eni sa njihovim aktivnostima, veo }e uvek biti tu. Tako|e je mogu}e odvezati se i gledati na ove aktivnosti kao da nisu va{e sopstvene ve} mehani~ko delovanje Prirode koje opaàte kao nezainteresovani svedok. ôvek moè onda da postane svestan unutra{njeg bi}a koje je odvojeno, smireno i neupleteno u Prirodu. Ovo moè biti unutra{nji umni ili vitalni Puru{a, a ne psihi~ko, ali sti}i do svesti unutra{nje manomaya i pranamaya purusa-e je uvek korak ka skidanju vela sa psihi~kog bi}a. Da, bilo bi bolje ste}i punu kontrolu nad govorom – to je vaàn korak ka odlasku unutra i razvijanju istinske unutra{nje i jogi~ke svesti.

*** Zapamtite prvo da je unutra{nja u}utanost, uzrokovana pro~i{}enjem nemirnog uma i vitala, prvi uslov sigurne sadane. Zapamtite dalje, da je ose}ati Maj~ino prisustvo dok ste u spolja{njoj aktivnosti ve} veliki korak i to korak koji se ne moè dosti}i bez znatnog unutra{njeg napretka. Verovatno, ono {to ose}ate da vam je toliko potrebno, ali ne moète da defini{ete je stalan i ìv ose}aj Maj~ine sile koja radi u vama, silaze}i odozgo i zaposedaju}i razli~ite ravni va{eg bi}a. To je ~esto prethodni uslov za dvostruku kretnju uzlaska i silaska; sigurno

Temelj sadane 567

}e do}i vremenom. Ovim stvarima moè trebati puno vremena da po~nu vidljivo, naro~ito kad je um navikao da bude veoma aktivan i nema naviku umne ti{ine. Kada je ta prekriljuju}a aktivnost tu, puno rada mora da se sprovede iza pokretnog zaslona uma i sadaka misli da se ni{ta ne de{ava kad se zapravo mnogo pripreme obavlja. Ako èlite brì i vidljiviji napredak, to moè biti samo dovo|enjem va{eg psihi~kog napred kroz stalno nu|enje sebe. Teìte intenzivno, ali bez nestrpljenja.

*** Odràvajte u}utanost i neka vam ne smeta ako je to na neko vreme prazna u}utanost; svest je ~esto poput posude koja mora da se isprazni od svojih pome{anih ili nepoèljnih sadràja; mora da se drì ispra`njenom neko vreme dok ne bude mogla da se napuni stvarima novim i istinitim, ispravnim i ~istim. Jedina stvar koja ima da se izbegava je ponovno punjenje {olje starim muljevitim sadràjima. U me|uvremenu ~ekajte, otvarajte se ka gore, pozivajte veoma tiho i postojano, ne sa previ{e nemirnom ùdnjom, da mir u|e u ti{inu i, ~im mir bude tu, za radost i prisustvo.

*** Smirenost, ~ak i ako se ~ini isprva kao samo negativna stvar, je tako te{ka da se dostigne, da uop{te je imati mora da se smatra za veliki korak u napred. U stvarnosti, smirenost nije negativna stvar, ona je sama priroda Sat-Puru{e i pozitivan temelj boànske svesti. êmu god da se teì i {ta god da se stekne, ovo mora da se odràva. âk i Znanje, Mo}, Ananda, ako do|u i ne na|u ovaj temelj, nisu u stanju da ostanu i moraju da se povuku dok boànska ~istota i mir Sat-Puru{e ne budu trajno tu. Teìte za ostatkom boànske svesti, ali sa smirenom i dubokom te`njom. Ona moè biti poletna kao i smirena, ali ne nestrpljiva, nemirna ili puna radàsi~ne ùdnje. Jedino u }ute}em umu i bi}u nadumna Istina moè da gradi svoju istinsku tvorevinu.

***

Pisma o Jogi 568

Prvo teìte i molite se Majci za u}utanost u umu, ~istotu, smirenost i mir, probu|enu svest, intenzitet posve}enosti, snagu i duhovnu sposobnost da se suo~ite sa svim unutra{njim i spolja{njim te{ko}ama i da idete skroz do kraja joge. Ako se svest probudi i postoji posve}enost i intenzitet te`nje, bi}e mogu}e za um, pod uslovom da se nau~i u}utanosti i miru, da raste u znanju.

*** Biti smiren, neuznemiren i u}utan nije prvi uslov za sadanu ve} za sidi. Jedino mali broj ljudi (veoma retki, jedno, dvoje, troje, ~etvoro od sto sadaka) su oni koji to mogu da steknu iz prve. Ve}ina mora da pro|e kroz dugu pripremu pre nego {to bude mogla da pri|e igde blizu. âk i kasnije kad po~nu da ose}aju mir i smirenost, potrebno je vreme da se to uspostavi – ljuljaju se izme|u mira i uznemirenja prili~no dugo vremena dok svi delovi prirode ne prihvate istinu i mir. Tako da nema razloga da pretpostavljate da ne moète da napredujete ili stignete. Nalazite veliku te{ko}u sa jednim delom svoje prirode koji je bio naviknut da se otvara ovim ose}anjima, na razdvojenost od Majke i vezanost za rodbinu, i nije voljan da digne ruke od njih – to je sve. Ali svako nalazi takve tvrdoglave te{ko}e u tom delu prirode, ~ak i najuspe{nije sadake ovde. ôvek mora da istraje dok svetlost ne pobedi tu.

*** ôvek moè da ide napred ~ak i ako mir nije tu – u}utanost i koncentracija su neophodne. Mir je neophodan da se razviju vi{a stanja.

II Re~i "mir, smirenost, u}utanost, ti{ina" svaka ima svoju sopstvenu nijansu zna~enja, ali nije lako definisati ih. Mir (Peace) – santi. Smirenost (Calm) – sthirata. ]utnja (Quiet) – acancalata. Ti{ina (Silence) – niscala-niravata ]utnja je stanje u kome nema nemira ili uznemirenja.

Temelj sadane 569

Smirenost je umireno nepokretano stanje na koje nikakvo uznemirenje ne moè da uti~e – manje je negativno stanje od }utnje. Mir je jo{ pozitivnije stanje; on nosi sa sobom ose}aj staloènog i skladnog po~inka i izbavljenosti. Ti{ina je stanje u kome ili nema kretnje uma ili vitala ili u protivnom velike umirenosti koju nikakva povr{inska kretnja ne moè da probode ili izmeni.

*** ]utnja je prili~no negativna – ona je odstustvo uznemirenja. Smirenost je pozitivan spokoj koji moè da postoji uprkos povr{nim uznemirenjima. Mir je smirenost produbljena u ne{to {to je veoma pozitivno dostiù}i skoro spokojnu beztalasnu Anandu. Ti{ina je odsustvo sveg pokreta misli ili druge vibracije aktivnosti.

*** Smirenost je jaka i pozitivna u}utanost, ~vrsta i postojana – obi~na u}utanost je puka negacija, naprosto odsustvo uznemirenja. Mir je duboka u}utanost gde nijedno uznemirenje ne moè da do|e – u}utanost sa ose}ajem uspostavljene sigurnosti i oslobo|enja. U potpunoj ti{ini ili nema misli ili misli dolaze, ali se ose}aju kao ne{to {to dolazi od spolja i ne naru{ava ti{inu. Ti{ina uma, mir ili smirenost u umu su tri stvari koje su veoma bliske skupa i donose jedna drugu.

*** U}utanost je kada um ili vital nisu mu~eni, nemirni, vucarani unaokolo ili nakrcani mislima i ose}anjima. Naro~ito kad je bilo koje od to dvoje nevezano i gleda na njih kao na povr{inske kretnje, moèmo da kaèmo da um ili vital }uti. Smirenost je pozitivnije stanje, ne tek odsustvo nemira, prekomerne aktivnosti ili nevolje. Kada postoji jasan ili veliki ili jak spokoj kojeg ni{ta ne mu~i ili ne moè da mu~i, onda moèmo da kaèmo da je smirenost uspostavljena.

Pisma o Jogi 570

*** Ovo [spokoj (tranquillity) i utihnulost (stillness)] su op{te re~i, od op{teg, ne specijalno jogi~kog zna~aja. ]utnja, smirenost i mir se svi mogu opisati kao spokoj: ti{ina je srodna onome {to se podrazumeva pod utihnulo{}u.

*** To je ti{ina uma i vitala – ti{ina ovde ne ukazuje samo na prekid misli ve} utihnulost umne i vitalne supstance. Postoje razli~iti stepeni dubine ove utihnulosti.

*** Prva je obi~na temeljna smirenost pojedina~ne Adare – druga je temeljna bezgrani~na smirenost kosmi~ke svesti, smirenost koja po~iva bilo odvojena od svih kretnji bilo podràvaju}i ih. To je smirenost Atmana, Sopstva iznad, tihog, nepromenljivog i beskona~nog.

*** Mir je pozitivniji od smirenosti – moè postojati negativna smirenost koja je tek odsustvo uznemirenja ili nevolje, ali mir je uvek ne{to pozitivno, nose}i ne tek oslobo|enost kao {to to ~ini smirenost, ve} izvesnu sre}u ili Anandu samog sebe. Postoji tako|e pozitivna smirenost, ne{to {to stoji protiv svih stvari koje traè kako da nas mu~e, ne mr{ava i neutralna poput negativne smirenosti, ve} jaka i masivna.

*** U miru postoji pored ose}aja utihnulosti sklad koji daje ose}aj oslobo|enja i puno zadovoljenje.

*** [anti je mir ili smirenost – nije Ananda. Naravno, moè postojati smirena Ananda.

Temelj sadane 571

***

Mir je znak mukti – Ananda se kre}e ka sidiju.

*** Mir ne mora da bude mrtav ozbiljan ili bez radosti – ne treba da bude ni~eg sivog u njemu – ali dragost ili radost ili ose}aj lako}e koji dolazi u miru mora biti nu`no ne{to unutra{nje, samopostoje}e ili usled produbljenja iskustva – ne moè se poput smeha o kom govorite preneti spolja{njim uzrokom ili zavisiti od njega, npr. ne{to zabavno, ushi}uju}e itd.

*** Radost tako|e treba da bude duboko unutra, onda se ne}e sukobljavati sa dubinama mira i unutra{nje svesti.

*** Oni [mir i strpljenje] idu zajedno. Imaju}i strpljenje pod svim vrstama pritiska polaète temelje mira.

*** Ona [~istota] je vi{e stanje nego supstanca. Mir pomaè ka ~istoti – po{to u miru uznemiruju}i uticaji prestaju, a su{tina ~istote je odgovarati samo na Boànski Uticaj i nemati sklonost prema drugim kretnjama.

*** îstota zna~i ne prihvatati nijedan drugi uticaj ve} samo uticaj Boànskog.

*** îstota zna~i slobodu od zemlje ili me{avine. Boànska îstota je ono u ~emu nema me{avine muljevitih neznala~kih kretnji niè prirode.

Pisma o Jogi 572

Obi~no, ~istota se koristi da ozna~i (u uobi~ajenom jeziku) slobodu od seksualne strasti i impulsa.

*** Boànska îstota je {ire i vi{e svegrle}e iskustvo od psihi~og.

*** îstota ili ne~istota zavisi od svesti; u boànskoj svesti sve je ~isto, u neznanju sve je podlo`no ne~istoti, ne samo telo ili deo tela, ve} um i vital i sve. Jedino sopstvo i psihi~ko bi}e ostaju uvek ~isti.

*** îst um zna~i um }ute}i i slobodan od misli beskorisnog ili uznemiruju}eg karaktera.

*** U}utan um je um koji se ne uzrujava, nije nemiran i uvek vibrira sa potrebom umnog delovanja. Ono o ~emu vi govorite je koncentrisani um, koncentrisan na ne{to ili na neku temu. To je sasvim razli~ito.

*** Da li vi zami{ljate da }ute}i um ne moè da odbaci ni{ta i da samo ne}ute}i um to moè? ]ute}i um je taj koji to najbolje moè da u~ini. ]utnja ne zna~i inertno i tamasi~no.

*** To je besmisleno. Nera|enje ni~eg umom nije }utnja ili ti{ina. Neaktivnost je ono {to tera um da misli mehani~ki i rasuto umesto da se koncentri{e na neki objekat – to je sve.

***

Temelj sadane 573

Od pasivnog mira se ne o~ekuje da radi bilo {ta. Jedino potpunim postojanim prisustvom mira sva uznemirenost biva izgurana na povr{inu ili izvan svesti.

*** Nije uobi~ajeni karakter pasivnog mira da moè samo da se koncentri{e u neaktivnosti. On moè da bude tu i da se koncentri{e u akciji ili tako|e u pozadini nje.

*** To }ute}e i spontano delovanje je karakteristi~no boànsko delovanje. Agresivno delovanje je samo, kako vi kaète, kada postoji otpor i borba. To ne zna~i da }ute}a sila ne moè da bude intenzivna. Moè biti intenzivnija od agresivne, ali njen intenzitet samo pove}ava intenzitet mira.

*** Da, svakako, postoji umni mir, vitalni mir, mir fizi~ke Prirode. Mir vi{e svesti je taj koji silazi odozgo.

*** To je isti mir – ali se ose}a materijalno u materijalnoj supstanci, konkretno u fizi~kom umu i nervnom bi}u, kao i psiholo{ki u umu i vitalu ili suptilno u suptilnom telu.

*** Svakako, mir, ~istota i ti{ina se mogu osetiti u svim materijalnim stvarima – jer Boànsko Sopstvo je tu u svemu.

*** Ti{ina u pozadini kosmosa je ono {to podràva sve kretnje univerzuma. Ti{ina je ono iz ~ega dolazi mir; kada se mir produbi i produbi, on postaje sve vi{e i vi{e Ti{ina.

Pisma o Jogi 574

U vi{e spolja{njem smislu re~ Ti{ina se primenjuje na stanje u kome nema kretnje misli ili ose}anja itd., samo velika utihnulost uma. Ali moè postojati aktivnost u Ti{ini, neuznemirena ~ak ni kako se univerzalna aktivnost odvija u kosmi~koj Ti{ini.

*** Pasivna ti{ina je ona u kojoj unutra{nja svest ostaje prazna i odmara se, ne reaguje na spolja{nje stvari i sile. Aktivna ti{ina je ona u kojoj postoji velika sila koja izlazi na stvari i sile ne naru{avaju}i ti{inu.

*** Odmor bi}a od napora, uznemirenja itd. Duh se ve~no odmara ~ak i usred delanja – mir daje taj duhovni odmor. Tamas je njegova degradacija i vodi ka nedelanju.

*** U potpuno tihom umu obi~no postoji stati~ni ose}aj Boànskog bez ikakve aktivne kretnje. Ali u sve to moè da u|e vi{a misao i te`nja i kretnje. Onda nema apsolutne ti{ine, ve} ~ovek ose}a temeljnu ti{inu iza, koju ne naru{ava nikakva kretnja.

*** Izgleda da uvek mislite da zato {to je ti{ina u svesti, cela svest mora podjednako da bude pod njenim uticajem. Ljudska svest nije tek tako iz jednog komada.

*** Nije mogu}e spontanom tihom stanju da traje uvek odjednom, ali to je ono {to mora da raste u ~oveku dok ne bude postojala stalna unutra{nja ti{ina – ti{ina koju ne moè da uznemiri nikakva spolja{nja aktivnost ili ~ak bilo kakav poku{aj napada ili uznemirenja. Stanje koje opisujete pokazuje ta~no rast ove unutra{nje ti{ine. Ono mora na kraju da se u~vrsti kao osnova sveg duhovnog iskustva i aktivnosti. Nije bitno ako ~ovek ne zna {ta se odvija iza ti{ine. Jer

Temelj sadane 575

postoje dva stanja u jogi, jedno u kome je sve tiho i nema misli, ose}anja ili kretnje ~ak i ako ~ovek dela spolja kao {to to drugi rade – drugo u kome nova svest postaje aktivna nose}i znanje, radost, ljubav i druga duhovna ose}anja i unutra{nje aktivnosti, ali ipak istovremeno postoji temeljna ti{ina ili u}utanost. Oba su neophodna razvoju unutra{njeg bi}a. Apsolutno tiho stanje, koje je stanje lako}e, ispra`njenosti i oslobo|enosti, priprema drugo i podràva ga kad do|e.

III Da, ustaljen mir i snaga koji podràvaju ja~inu i ravnoteù u kojoj sve strano otpada je istinska osnova.

*** To je naravno ono kako treba da bude. To treba zbilja da ide dotle da }ete ose}ati ovaj mir i prostranost kao svoje samo sopstvo, trajnu gra|u svoje svesti – nepromenljivo tu.

*** To je zbilja veoma dobro. Mir i ti{ina moraju da se ustale duboko unutra, tako duboko da {ta god da do|e od spolja moè samo da pre|e preko povr{ine bez da naru{i ustaljenu smirenost unutra. Dobro je tako|e {to meditacija dolazi sama od sebe – to zna~i da Sila joge po~inje da preuzima sadanu.

*** Kada se mir u potpunosti ustali svuda u bi}u, ove stvari [reakcije nièg vitala] ne}e biti u stanju da ga uzdrmaju. One mogu isprva da dolaze kao talasi}i na povr{ini, onda samo kao sugestije koje ~ovek pogleda ili ne mari za to da ih pogleda, ali u oba slu~aja one ne ulaze unutra, ne uti~u na njega niti ga uznemiruju uop{te. Te{ko je objasniti, ali to je ne{to poput planine na koju neko baca kamenje – ako je skroz svesna planina bi mogla osetiti dodir kamenja, ali bi stvar bila tako sitna i povr{na da to nju ni najmanje ne bi poga|alo. Na kraju ~ak i ta reakcija nestaje.

Pisma o Jogi 576

***

Ako se mir ili ti{ina jednom apsolutno uspostavi, nikakva koli~ina kretnji na povr{ini ne moè da je naru{i ili uni{ti. Ona moè da podnese sve kretnje univerzuma a da ipak bude ista.

*** Naravno. Sasvim je uobi~ajeno ose}ati uspostavljen mir u unutra{njem bi}u ~ak i ako postoji uznemirenje na povr{ini. U stvari to je uobi~ajeno stanje jogija pre nego {to dostigne apsolutnu samata-u u celom bi}u.

*** âk i kad postoje mir i {irina, ove stvari [vitalne fizi~ke kretnje ega] mogu da plutaju na povr{ini i da poku{aju da u|u – jedino {to ne zauzimaju svest ve} je tek doti~u. To je ono na {ta su stari jogiji gledali kao na mehani~ki zaostatak Praktiti, nastavak njene slepe navike koja je ostala nakon su{tinskog oslobo|enja sopstva. To je tretirano olako kao nebitno – ali to gledi{te nije odrìvo u na{oj sadani koja cilja ne samo na oslobo|enje Puru{e ve} na potpun preobraàj Prakriti tako|e.

*** Da, unutra{nji pokret je pravi. @iveti unutra u miru i ti{ini je prva neophodnost. Govorio sam o {irini zato {to je u {irini ti{ine i mira (koju jogini prepoznaju kao spoznaju sopstva odjednom pojedina~nog i sveop{teg) osnova za uskla|ivanje unutra{njeg i spolja{njeg. To }e do}i.

*** Kada je mir dubok ili {irok to je obi~no u unutra{njem bi}u. Spolja{nji delovi obi~no ne idu izvan izvesne mere u}utanosti – oni sti~u dubok mir samo kada su preplavljeni njim iz unutra{njeg bi}a.

***

Temelj sadane 577

Da, svakako – mir kre}e u unutra{njem bi}u – on je duhovni i psihi~ki, ali preliva spolja{nje bi}e – kada postoji u aktivnosti, to zna~i ili da je obi~ni nemirni um, vital, fizi~ko potopljeno poplavom unutra{njeg mira ili, u naprednijoj fazi, da su postali delimi~no ili potpuno promenjeni u misli, sile, emocije, osete koji imaju u svojoj samoj gra|i su{tinu unutra{nje ti{ine i mira.

*** Unutra{nji duhovni napredak ne zavisi toliko od spolja{njih uslova koliko od na~ina na koji reagujemo na njih iznutra – to je oduvek bila kona~na potvrda duhovnog iskustva. To je ono za{to insistiramo na zauzimanju ispravnog stava i istrajavanju u njemu, na unutra{njem stanju koje ne zavisi od spolja{njih okolnosti, stanju staloènosti i smirenosti, ako ne moè smesta da bude stanje unutra{nje sre}e, na odlasku sve vi{e i vi{e unutra i gledanju iznutra ka spolja umesto da se ìvi u povr{inskom umu koji je uvek na milost i nemilost {okova i udaraca ìvota. Jedino iz tog unutra{njeg stanja ~ovek moè biti ja~i od ìvota i njegovih uznemiruju}ih sila i da se nada da }e da pobedi. Ostati u}utan iznutra, ~vrst u volji da se ide do kraja, odbijaju}i da se bude uznemiren ili obeshrabren te{ko}ama ili promenama, to je jedna od prvih stvari koje ima da se nau~e na Stazi. Raditi suprotno zna~i ohrabrivati nestabilnost svesti, te{ko}u ~uvanja iskustva na koju se àlite. Jedino ako se drìte }ute}im i postojanim unutra smernice iskustva mogu da se nastavljaju sa nekom postojano{}u – mada nikad nisu bez perioda prekida i fluktuacija; ali oni, ako se tretiraju kako treba, mogu onda da postanu periodi usvajanja i iscrpljivanja te{ko}e pre nego li poricanja sadane. Duhovna atmosfera je va`nija od spolja{njih uslova; ako ~ovek moè to da dobije i tako|e da stvori svoj sopstveni duhovni vazduh da ga udi{e i ìvi u njemu, to je istinski uslov napretka.

*** Treba da shvatite da je, dok je }ute}e okruènje poèljno, istinska }utnja unutra i ni jedna druga vam ne}e dati stanje koje èlite.

***

Pisma o Jogi 578

Teìte, koncentri{ite se u pravom duhu i, koje god da su te{ko}e, sigurno je da }ete dosti}i cilj koji ste stavili pred sebe. Mir u pozadini i to "ne{to istinskije" u vama je ono u ~emu morate da nau~ite da ìvite i da ose}ate da ste to vi. Morate da gledate na ostalo kao da to nije va{e pravo sopstvo, ve} samo tok promenljivih ili stalno vra}aju}ih kretnji na povr{ini za koje je sigurno da }e oti}i kako se pravo sopstvo bude pojavljivalo. Mir je istinski lek; odvla~enje pa`nje te{kim radom je samo privremeno olak{anje – mada je izvesna koli~ina rada neophodna za odgovaraju}u ravnoteù razli~itih delova bi}a. Ose}ati mir iznad i oko va{e glave je prvi korak; morate da se poveète s njim i on mora da se spusti u vas i da ispuni va{ um i ìvot i telo i okruì vas tako da ìvite u njemu – jer ovaj mir je taj jedan znak Boànskog prisustva kod vas, i ~im ga budete imali sve drugo }e po~eti da dolazi. Istina u govoru i istina u misli su veoma va`ne. [to vi{e budete mogli da osetite kako la`nost nije deo vas, kako vam dolazi od spolja, to }e vam biti lak{e da je odbijete i odbacite. Istrajte i ono {to je jo{ uvek krivo posta}e pravo i zna}ete i ose}ati stalno istinu Boànskog prisustva i va{a vera }e biti opravdana direktnim iskustvom.

*** Kada su svetlost i mir puni u vitalu i fizi~koj svesti, to je ono {to ostaje uvek kao osnova za pravu kretnju ~itave prirode. Ostati unutra, iznad i nedotaknut, pun unutra{nje svesti i unutra{njeg iskustva – slu{aju}i kad ustreba jedno ili drugo povr{inskom sve{}u, ali ~ak i sa tim neuznemirenim, ni vu~enim napolje ni prevladanim – to je savr{eno stanje za sadanu.

*** Ono {to ste napisali o svom stanju izgleda da je ta~no kao celina. Postoji svakako ve}a smirenost unutra i sloboda unutra{njeg bi}a koje nekad nije bilo. To je ono {to vam daje staloènost koju tamo ose}ate i sposobnost da umaknete od ozbiljnijih uznemirenja. Kad ~ovek ima ovu osnovu unutra{nje smirenosti, sa te{ko}ama i nesavr{enostima povr{ine mogu}e je pozabaviti se bez uzrujavanja, depresija itd. Mo} da se ide me|u druge bez ikakve najezde je tako|e usled istog uzroka.

Temelj sadane 579

[to se ti~e drugog pitanja, nema op{teg pravila, ali va{ stav je ispravan za vas – jer nemate potrebu za bilo kakvim posebnim razvojem sposobnosti, imaju}i iza sebe iskren stav op{tijeg i prodornijeg i obuhvatnijeg karaktera. Drugi koji imaju potrebu za nekim posebnim razvojem zapravo ga zatraè i dobiju ga.

*** Ti{ina je ti{ina unutra{nje svesti i upravo u tu ti{inu nepokretanu spolja{njim stvarima istinska aktivnost svesti moè da do|e ne naru{avaju}i ti{inu – istinska opaànja, volja, ose}anja, delovanje. Tamo tako|e ~ovek moè lak{e da oseti Maj~in rad. [to se ti~e vreline, to mora da je vrelina Agni, vatra pro~i{}enja i tapasje; ona se ~esto tako ose}a kada se odvija unutra{nji rad. Ono {to ose}ate u vezi opho|enja sa ljudima je sasvim ispravno. To je psihi~ki na~in gledanja na te stvari.

*** Pro~itao sam ponovo poruku jogija navedenog u va{em pismu, ali osim konteksta ne moè se ba{ puno ili veoma odre|eno razabrati iz nje. Ima dve izjave koje su dovoljno jasne: "U ti{ini je mudrost" – unutra{nja ti{ina uma je ono u {ta istinsko znanje moè da do|e; jer obi~na aktivnost uma samo stvara povr{inske ideje i predstave koje nisu istinsko znanje. Govor je obi~no izraz povr{ne prirode; stoga bacati sebe napolje kroz takav govor tra}i energiju i spre~ava unutra{nje slu{anje koje donosi re~ istinskog znanja.... "U slu{anju }ete zadobiti ono o ~emu razmi{ljate" verovatno zna~i da }e u ti{ini do}i istinske formacije misli koje mogu da izdejstvuju ili ostvare sebe. Misao moè biti sila koja ostvaruje sebe, ali obi~no povr{insko razmi{ljanje nije te vrste; u njemu ima vi{e tra}enja energije nego u bilo ~emu drugom. Upravo u misli koja dolazi u }ute}em ili tihom umu postoji mo}. "Govori manje i stekni mo}" ima u su{tini isti smisao; ne samo istinskije znanje, ve} ve}a mo} dolazi onome u u}utanosti i ti{ini uma koji, umesto da peni na povr{ini, moè da ode u svoje sopstvene dubine i oslu{kuje ono {to dolazi iz vi{e svesti. Verovatno je to ono na {ta se mislilo; ovo su stvari poznate svima koji imaju neko iskustvo joge.

Pisma o Jogi 580

*** Mir osloba|a od sve zavisnosti od spolja{njih kontakata – on donosi ono {to Gita naziva atmarati. Ali isprva postoji te{ko}a u tome da se on odrì neprekinutim kada postoji kontakt sa drugima zato {to svest ima naviku da pojuri napolje u govoru ili spolja{njem op{tenju ili u protivnom da si|e na normalan nivo. ôvek mora stoga da bude veoma oprezan dok se on ne u~vrsti; ~im se u~vrsti obi~no sebe brani, jer svi spolja{nji kontakti postaju povr{inske stvari za svest punu vi{eg mira.

*** Dostigli ste tihu unutra{nju svest, ali nju mogu prekriti uznemirenja – slede}i korak je da se smirenost i ti{ina uspostave kao osnova u sve vi{e i vi{e spolja{njoj svesti.... Onda }e igra obi~nih sila biti samo na povr{ini i s njom }e biti lak{e pozabaviti se.

*** To je pravi na~in – ~uvati mir vi{e svesti; onda ~ak i ako postoji vitalno uznemirenje, ono }e biti samo na povr{ini. Temelj }e ostati dok Sila ne bude mogla da pusti istinski vital.

*** Ako dobijete mir, onda o~istiti vital postaje lako. Ako naprosto ~istite i ~istite i ne radite ni{ta drugo, idete veoma sporo – jer se vital opet zaprlja i mora da se ~isti sto puta. Mir je ne{to {to je ~isto po sebi, tako da ste}i njega jeste pozitivan na~in osiguravanja va{eg cilja. Tragati samo za prljav{tinom i ~istiti je negativan na~in.

*** Kako moète da imate mir i }utnju kad stalno razmi{ljate o "niìm silama" i "napadima" i "zaposednutostima" itd.? Ako moète da gledate na stvari prirodno i }ute}i, jedino onda moète imati }utnju i mir.

***

Temelj sadane 581

Depresija i vitalna borba mora da su bile usled neke mane preterane ùdnje i naprezanja za rezultatom u va{em ranijem naporu – tako da kad je do{ao pad u svesti, potre{en, razo~aran i zbunjen vital je ono {to je do{lo na povr{inu daju}i {irom otvorena vrata sugestijama sumnje, o~ajanja i inercije iz opre~ne strane Prirode. Morate da se kre}ete ka ~vrstoj osnovi smirenosti i ujedna~enosti u vitalu i fizi~kom ni{ta manje nego u umnoj svesti; neka bude pun dotok Mo}i i Anande, ali u ~vrstu Adaru sposobnu da ga zadrì – potpuna ujedna~enost je ono {to daje tu sposobnost i ~vrstinu.

*** Neuspeh nije usled pomanjkanja sposobnosti ve} pomanjkanja postojanosti – nemir u vitalu i neka vrsta ùdne brzopletosti kojoj manjka pa`nja prema detaljima i istrajnost. Ono {to vam je potrebno je unutra{nja ti{ina i postojana snaga i sila koja moè da dela kroz ovu unutra{nju ti{inu, ~ine}i od vitala svoj instrument, ali ne dopu{taju}i mu da uslovljava delanje svojim nedostacima.

*** On [mir] mora prvo da se spusti dole do srca i pupka. To daje izvesnu vrstu unutra{nje stabilnosti – mada ne apsolutne. Nema drugog metoda osim te`nje, jake }ute}e volje i odbacivanja svega {to nije okrenuto ka Boànskom u onim delovima u koje zovete mir – ovde emocionalni i vi{i vital.

*** Kretnja univerzalnosti po sebi ne spre~ava vital od uznemiravanja – potpuna predaja i potpuni silazak mira u ~itavo bi}e skroz do najmaterijalnijeg je ono {to to moè da uradi.

*** Um i vital su uvek vi{e otvoreni univerzalnim silama od materijalnog. Ali oni mogu biti nemirniji od materijalnog sve dok nisu pot~injeni miru Odozgo.

***

Pisma o Jogi 582

Smirenost odozgo vam je do{la i uspostavila va{u vezu sa onim Iznad, i ako je se ~vrsto drìte, bi}ete u stanju da ostanete smireni. Ali da biste se otarasili ovih vitalnih uznemirenja morate da spustite Mo} i Volju koja je tako|e tamo iznad – ili barem da tako budete povezani sa njom da ona dela kad god je pozovete protiv sila Neznanja.

*** Spokoj i mir u svim uslovima, u svim delovima bi}a je prvi temelj jogi~kog statusa. Bilo Svetlost (donose}i sa sobom Znanje), bilo Sila (donose}i snagu i dinamizam raznih vrsta), bilo Ananda (donose}i ljubav i radost postojanja) mogu da do|u slede}e u skladu sa trendom prirode. Ali mir je prvi uslov bez kojeg ni{ta drugo ne moè da bude stabilno.

*** Ta~no je da kroz bilo {ta {to je najja~e u njemu sadaka moè najlak{e da se otvori Boànskom. Ali... mir je neophodan za sve; bez mira i rastu}e ~istote, ~ak i ako se ~ovek otvori, ne moè da primi savr{eno sve {to silazi dole kroz otvaranje. Svetlost je tako|e neophodna za sve – bez svetlosti ~ovek ne moè da u potpunosti iskoristi sve {to silazi.

*** Kad je um tih postoji mir, a u miru sve stvari koje su boànske mogu da do|u. Kad nema uma, postoji Sopstvo koje je ve}e od uma.

*** Ti{ina i mir su i sami deo vi{e svesti – ostalo dolazi u ti{ini i miru.

*** To je Vai{nava ose}anje da Vedantski mir nije dovoljan, ljubav i radost Boànskog je dragocenija. Ali ukoliko te dve stvari ne budu i{le skupa, ljubav i radost koja se oseti je mo`da intenzivna, ali nestalna, i tako|e je ta~no da se lako pome{a, pogre{no usmeri ili okrene ne~emu {to

Temelj sadane 583

nije istinska stvar uop{te. Mir i ~istota moraju da se steknu kao temelj svesti, u protivnom nema ~vrstog tla za boànsku igru.

*** Napokon imate istinski temelj sadane. Ova smirenost, mir i predanost su prava atmosfera da sve ostalo do|e, znanje, snaga, Ananda. Neka postane potpun. Ne ostaje kada ste angaòvani u radu zato {to je jo{ uvek sveden samo na um u uèm smislu koji je tek primio dar ti{ine. Kada se nova svest u potpunosti formira i potpuno zaposedne vitalnu prirodu i fizi~ko bi}e (vital je za sada samo dotaknut ili dominiran ti{inom, nije njom zaposednut), onda }e ovaj nedostatak nestati. ]ute}a svest mira koju sada imate u umu mora da postane ne samo smirena ve} {iroka. Morate da je ose}ate svuda, sebe u njoj i sve u njoj. To }e tako|e pomo}i da dovedete smirenost kao osnovu u aktivnost. [to vam svest bude postajala {ira, to }ete biti vi{e u stanju da primate odozgo. [akti }e mo}i da si|e i unese snagu i svetlost kao i mir u sistem. Ono {to ose}ate kao uzano i ograni~eno u vama je fizi~ki um; on moè da se ra{iri samo ako ova {ira svest i svetlost si|u i zaposednu prirodu. Fizi~ka inercija od koje patite verovatno je da }e se smanjiti i nestati samo kada snaga odozgo si|e u sistem. Ostanite }ute}i, otvarajte sebe i zovite boàsku [akti da potvrdi smirenost i mir, da pro{iri svest i da donese u nju onoliko svetlosti i mo}i koliko moè trenutno da primi i usvoji. Vodite ra~una da ne budete previ{e ùdni, jer bi to moglo naru{iti opet takvu }utnju i ravnoteù kakva je ve} uspostavljena u vitalnoj prirodi. Imajte pouzdanje u krajnji rezultat i dajte vremena za Mo} da uradi svoj posao.

*** Ako ne te`nju, barem odràvajte ideju o onome {to je neophodno – (1) da }e ti{ina i mir postati {irina koju moète da spoznate kao Sopstvo – (2) {irenje tihe svesti ka gore tako|e, tako da moète da osetite njen izvor iznad vas – (3) prisustvo mira itd., sve vreme. Ove stvari ne moraju sve da do|u odjednom, ali ostvarivanjem onog {to mora da

Pisma o Jogi 584

bude u va{em umu, bilo kakvo padanje ka stanju inercije se moè izbe}i.

*** [irina i smirenost su osnova jogi~ke svesti i najbolji uslov za unutra{nji rast i iskustvo. Ako {iroka smirenost moè da se uspostavi u fizi~koj svesti, zauzimaju}i i pune}i samo telo i sve njegove }elije, to moè da postane osnov za njen preobraàj; u stvari, bez ove {irine i smirenosti preobraàj jedva da je mogu}.

*** Prava temeljna svest je ono {to ste sada dobili. Tamas i druge kretnje niè univerzalne prirode obavezno }e poku{ati da u|u, ali ako ~ovek ima smirenost unutra{njeg bi}a koja ~ini da se osete kao ne{to spolja{nje bi}u i svetlost psihi~kog koja ih istog trenutka osvetli i odbaci, onda to zna~i imati istinsku svest koja drì ~oveka bezbednim dok se pozitivniji preobraàj priprema ili odigrava. Preobraàj dolazi silaskom Sile, Svetlosti, Znanja, Anande itd. odozgo. Tako da ste u pravu {to ose}ate da treba da se otvorite sa }ute}om te`njom ili prizivom za silazak Svetlosti odozgo. Jedino {to to mora da bude te`nja u ovoj smirenosi i {irini, ni najmanje ne uzrujavaju}a – i morate da budete spremni da rezultat ne bude trenutni – moè biti brz, ali tako|e moè i da mu ustreba neko vreme.

*** Iskustvo ovog ose}anja "~vrstog bloka" ukazuje na silazak ~vrste snage i mira u spolja{nje bi}e – ali uglavnom u vitalno fizi~ko. To je uvek ono {to je temelj, sigurna osnova u koju sve drugo (Ananda, svetlost, znanje, Bakti) moè da si|e u budu}nosti i stane na nju ili se igra bezbedno. Otupelost je bila tu u drugom iskustvu zato {to je kretnja bila ka unutra; ali ovde Joga{akti dolazi napolje u potpuno svesnu spolja{nju prirodu – kao prvi korak ka uspostavljanju joge i njenom iskustvu tamo. Tako da otupelost koja je bila znak svesti koja je stremila tome da se povu~e iz spolja{njih delova nije tu.

***

Temelj sadane 585

Biti pun mira, }ute}eg srca, ne mu~en tugom, ne uzbu|en rado{}u je vrlo dobro stanje. [to se ti~e Anande, ona moè da do|e ne samo sa svojim najpunijim intenzitetom ve} sa izdr`ljivijom istrajno{}u kad je um u miru, a srce izbavljeno od obi~ne radosti i tuge. Ako su um i srce nemirni, promenljivi, ne}utljivi, Ananda neke vrste moè do}i, ali je pome{ana sa puno vitalnog uzbu|enja i ne moè da potraje. ôvek prvo mora da dobije mir i smirenost u~vr{}ene u svesti, onda postoji ~vrsta osnova na kojoj Ananda moè da se {iri i za uzvrat postane izdr`ljiv deo svesti i prirode.

*** Veliki talas (ili more) smirenosti i stalna svest o prostranoj i svetlosnoj Stvarnosti – ovo je ta~no karakter temeljnog ostvarenja Vrhovne Istine u njenom prvom dodiru na um i du{u. ôvek ne bi mogao da traì bolji po~etak ili temelj – to je poput stene na kojoj ostalo moè da se gradi. To zna~i svakako ne samo neko Prisustvo, ve} ono Prisustvo – i bila bi velika gre{ka slabiti iskustvo neprihvatanjem ili sumnjom u njegov karakter. Nije neophodno definisati ga i ~ovek ne treba ~ak ni da poku{a da ga pretvori u sliku; jer ovo Prisustvo je po svojoj prirodi beskona~no. [ta god da ono mora da ispolji od sebe ili iz sebe, to }e neizbe`no uraditi svojom sopstvenom mo}i, ako postoji stalno prihvatanje. Sasvim je ta~no da je to poslata milost i jedino uzvra}anje potrebno za takvu milost je prihvatanje, zahvalnost i dopustiti Mo}i koja je dotakla svest da razvije ono {to mora da se razvije u bi}u – drè}i sebe otvorenim za nju. Potpun preobraàj prirode se ne moè uraditi u trenutku; mora da traje dugo i da se odvija kroz etape; ono {to se sada doìvljava je samo zapo~injanje, temelj za novu svest u kojoj }e taj preobraàj postati mogu}. Automatska spontanost iskustva trebalo bi po sebi da pokaè da to nije ni{ta {to je konstruisao um, volja ili emocije; ono dolazi od Istine koja je izvan njih.

*** Ako ~uvate {irinu i smirenost i tako|e ljubav prema Majci u srcu, onda je sve bezbedno, jer to zna~i dvostruki temelj joge: silazak vi{e svesti sa njenim mirom, slobodom i bistrinom odozgo i otvorenost psihi~kog

Pisma o Jogi 586

koje drì sav napor ili svu spontanu kretnju okrenutu ka istinskom cilju.

*** U}utanost i ti{ina koje ose}ate i ose}aj sre}e u njoj su uistinu sama osnova uspe{ne sadane. Kad ~ovek to ima, onda moè biti siguran da se sadana sme{ta na zdravo tle. Tako|e ste u pravu {to mislite da ako se ova u}utanost potpuno uspostavi da }e sve {to je skriveno unutra iza}i napolje. Ta~no je tako|e da je sre}a ovog mira daleko ve}a od bilo ~ega {to spolja{nji predmeti mogu da donesu – ne moè biti pore|enja. Postati ravnodu{an prema privla~nostima spolja{njih predmeta je jedno od prvih pravila joge, jer ova nevezanost osloba|a unutra{nje bi}e u mir i istinsku svest. Jedino kada ~ovek vidi Boànsko u svim stvarima predmeti dobijaju vrednost za jogu, ali ~ak i tada ne radi sebe samih ili kao predmeti èlje, ve} radi Boànskog unutra i kao sredstvo boànskog rada i ispoljenja.

IV Ujedna~enost zna~i ostati nepokrenut iznutra u svim uslovima.

*** Ujedna~enost [equality] je glavna potpora istinske duhovne svesti i to je ono od ~ega sadaka zastranjuje kada dopu{ta vitalnoj kretnji da ga ponese u ose}anju ili govoru ili delovanju. Ujedna~enost nije ista stvar kao trpeljivost – mada nesumnjivo ustaljena ujedna~enost u ogromnoj meri {iri, ~ak bezgrani~no, ~ovekovu mo} izdr`ljivosti i trpeljivosti. Ujedna~enost zna~i }ute}i i nepokrenut um i vital, ona zna~i ne biti dotaknut ili uznemiren stvarima koje se de{avaju ili stvarima koje su vam re~ene ili u~injene, ve} gledati na njih ravnim pogledom, slobodnim od izobli~enja stvorenih li~nim ose}anjem, i poku{ati da se shvati {ta je iza njih, za{to se de{avaju, {ta ima da se nau~i od njih, {ta je to u ~oveku protiv ~ega su se ustremila, i koju unutra{nju korist ili napredak ~ovek moè da stekne od njih; ona zna~i samoovladavanje nad vitalnim kretnjama, – ljutnjom i osetljivo{}u i ponosom kao i èljom i ostalim, – ne dopustiti im da se dohvate emocionalnog bi}a i naru{e unutra{nji mir, da ne govori i dela u jurnjavi i impulsivnosti

Temelj sadane 587

ovih stvari, uvek da dela i govori iz smirene unutra{nje staloènosti duha. Nije lako imati ovu ujedna~enost u ma kojoj punoj savr{enoj meri, ali ~ovek treba uvek da poku{ava sve vi{e i vi{e da od nje na~ini osnovu svog unutra{njeg stanja i spolja{njih kretnji. Ujedna~enost zna~i jednu drugu stvar – imati podjednako gledi{te na ljude i njihovu prirodu i dela i sile koje ih pokre}u; ona pomaè ~oveku da vidi istinu u vezi njih guraju}i dalje iz uma svo li~no ose}anje u ~ovekovom vi|enju i prosu|ivanju i ~ak sve umne naklonosti. Li~no ose}anje uvek izobli~uje i navodi ~oveka da vidi u postupcima ljudi ne samo same postupke, ve} stvari iza njih koje ~e{}e nisu nego {to jesu tu. Nerazumevanje, pogre{ne procene koje su se mogle izbe}i su rezultat; stvari od male bitnosti poprimaju ve}e proporcije. Video sam da je vi{e od pola neumesnih doga|aja ove vrste u ìvotu usled ovog uzroka. Ali u obi~nom ìvotu li~no ose}anje i osetljivost su stalni deo ljudske prirode i mogu biti potrebni tu radi samoodbrane, mada, mislim, ~ak i tu, jak, velik i jednak stav prema ljudima i stvarima bi bio mnogo bolja linija odbrane. Ali za sadaku, prevazi}i ih i ìveti radije u smirenoj snazi duha je su{tinski deo njegovog napretka. Prvi uslov unutra{njeg napretka je prepoznati {ta god da je, ili da je bilo, pogre{na kretnja u bilo kom delu prirode, – pogre{na ideja, pogre{no ose}anje, pogre{an govor, pogre{an postupak, – a pod pogre{nim se misli na ono {to se odvaja od istine, od vi{e svesti i vi{eg sopstva, od na~ina Boànskog. îm se prepozna priznaje se, ne glanca se niti brani, – i nudi se Boànskom za Svetlost i Milost da si|u i zamene to ispravnom kretnjom istinske Svesti.

*** Ne moè biti ~vrstog temelja u sadani bez ujedna~enosti, samata-e. Koja god bila neprijatnost okolnosti, ma koliko neprijatno bilo pona{anje drugih, morate da nau~ite da ih primate sa savr{enom smireno{}u i bez ikakve uznemiruju}e reakcije. Ove stvari su test ujedna~enosti. Lako je biti smiren i jednak kada stvari idu dobro, a ljudi i okolnosti su prijatni; upravo kada su suprotni potpunost smirenosti, mira, ujedna~enosti moè da se testira, oja~a, u~ini savr{enom.

***

Pisma o Jogi 588

Veoma je dobro {to ste imali ovo iskustvo; jer ova vrsta svesti puna ujedna~enosti (samata) je upravo stvar koja mora da se stekne i sama osnova na kojoj zdrava jogi~ka svest puna Majke moè da se izgradi. Ako moè da se u~vrsti, onda ve}ina muke i te{ko}e sadane nestaje – sve neophodne promene mogu da se nastave }utke bez ovih uznemirenja i naru{avanja koja prekidaju i ko~e napredak. Tako|e u njemu moè da raste ispravno i jasno razumevanje ljudi i stvari i kako se baviti njima bez trvenja {to moè da u~ini rad i delovanje mnogo lak{im. îm ova svest do|e, obavezno }e se vra}ati i pove}avati.

*** Nema vajde slu{ati {ta ljudi kaù ili sugestije. Obe su stvari za koje ~ovek mora da nau~i da ga ne poga|aju. Izvesna samata u ovim stvarima je potrebna kako bi se stekla ~vrsta ravnoteà. Jedina stvar koja je bitna je ostvarenje Boànskog.

*** Ona [istinska aktivnost ~ula] je da se zabeleì boànska ili istinska pojava stvari i da im se vrati reakcija podjednake Anande bez nedopadanja ili èlje.

*** Potpunoj samata-i treba puno vremena da se uspostavi i ona zavisi od tri stvari – du{inog samodavanja Boànskom putem unutra{nje predanosti i mira odozgo i postojanog, dugog i istrajnog odbacivanja svih egoisti~nih, radàsi~nih i drugih ose}anja koja protivure~e samata-i. Prva stvar da se uradi je da se na~ini puno posve}ivanje i nu|enje srca – pove}anje duhovne smirenosti i predanost su uslov da bi odbacivanje ega, rajoguna-e, itd. bilo delotvorno.

*** Kada se mir vi{e svesti spusti, on donosi uvek sa sobom ovu tendenciju ka ujedna~enosti, samata-i, zato {to je bez samata-e mir uvek podloàn tome da ga napadnu talasi niè prirode.

Temelj sadane 589

*** Ujedna~enost je veoma vaàn deo ove joge; neophodno je o~uvati ujedna~enost pod bolom i patnjom – a to zna~i izdràti ~vrsto i smireno, ne biti nemiran ili uznemiren ili deprimiran ili utu~en, i}i dalje sa postojanom verom u Boànsku Volju. Ali ujedna~enost ne uklju~uje inertno prihvatanje. Ako, na primer, postoji privremeni neuspeh nekog nastojanja u sadani, ~ovek mora da ~uva ujedna~enost, da ne bude uznemiren ili utu~en, ali ne mora da prihvati neuspeh kao znak Boànske Volje i da napusti nastojanje. Pre bi trebalo da na|ete razlog i smisao neuspeha i da nastavite napred u veri ka pobedi. Tako je i sa bole{}u – ne morate da budete uznemireni, potre{eni ili nemirni, ali ne morate da prihvatite bolest kao Boànsku Volju, ve} pre da gledate na nju kao na nesavr{enost tela koje se treba otarasiti kao {to poku{avate da se otarasite vitalnih nesavr{enosti ili umnih gre{aka.

*** Jogi~ka samata je ujedna~enost du{e, ujedna~enost zasnovana na ose}aju jednog Sopstva, jednog Boànskog svuda – vi|enju Jednog uprkos svim razlikama, stepenima, neskladima u ispoljenju. Umni princip ujedna~enosti poku{ava da ignori{e ili u protivnom uni{ti razlike, stepene i nesklade, da dela kao da je sve jednako tamo ili da poku{a da u~ini sve jednakim. To je kao Hridaja, ne}ak Ramakri{ne, koji je kada je dobio dodir od Ramakri{ne po~eo da vi~e: "Ramakri{na, ti si Braman i ja sam tako|e Braman; nema razlike me|u nama", dok Ramakri{na nije, po{to je ovaj odbio da u}uti, morao da povu~e mo}. Ili poput u~enika koji je odbio da slu{a Mahuta i stao pred slona, rekav{i: "Ja sam Braman", dok ga slon nije podigao surlom i spustio u stranu. Kada se poàlio Guruu, Guru je rekao: "Da, ali za{to nisi slu{ao Mahuta Bramana? Eto za{to je slon Braman morao da te podigne i skloni sa puta nesre}e." U ispoljenju postoje dve strane Istine i ne moète da ignori{ete ni jednu od njih.

*** Nema sumnje, mr`nja i proklinjanje nisu prikladan stav. Ta~no je tako|e da je gledati na sve stvari i sve ljude smirenim i jasnim vi|enjem, biti neupleten i nepristrasan u svojim sudovima sasvim

Pisma o Jogi 590

prikladan jogi~ki stav. Stanje savr{ene samata-e moè da se uspostavi u kome ~ovek vidi sve kao jednako, uklju~uju}i prijatelje i neprijatelje, i nije uznemiren onim {to ljudi rade ili onim {to se de{ava. Pitanje je da li je ovo sve {to se zahteva od nas. Ako je tako, onda }e op{ti stav biti stav neutralne ravnodu{nosti prema svemu. Ali Gita, koja sna`no insistira na savr{enoj i apsolutoj samata-i, ide dalje i kaè: "Bori se, uni{ti du{mana, pobedi." Ako se ne traì nikakva vrsta op{teg delovanja, nikakva lojalnost Istini kao protiv La`nosti osim za ~ovekovu li~nu sadanu, nikakva volja da Istina pobedi, onda }e samata ravnodu{nosti biti dovoljna. Ali ovde ima rad da se obavi, Istina da se uspostavi protiv koje su ogromne sile postrojene, nevidljive sile koje mogu da koriste vidljive stvari i osobe i postupke za svoje instrumente. Ako je ~ovek me|u u~enicima, tragaocima za ovom Istinom, mora da stane na stranu Istine, da stane protiv sila koje je napadaju i gledaju da je ugu{e. Ar|una je èleo da ne stane ni na jednu stranu, da odbije bilo kakav postupak neprijateljstva ~ak i protiv napasnika; [ri Kri{na koji je insistirao toliko na samata-i, sna`no je izgrdio njegov stav i insistirao podjednako na njegovoj borbi protiv du{mana. "Imaj samata-u", rekao je, "i vide}i jasno Istinu, bori se." Stoga stati na stranu Istine i odbiti da se prepusti bilo {ta pred La`no{}u koja napada, biti nepokolebljivo veran i protiv neprijatelja i napada~a, nije u raskoraku sa ujedna~eno{}u. Li~no i egoisti~no ose}anje je ono {to mora da se odbaci; mr`nja i vitalna zlovolja moraju da se odbace. Ali vernost i odbijanje da se pravi kompromis sa napasnicima i neprijateljima ili baktati se sa njihovim idejama i zahtevima i re}i: "Napokon, moèmo da napravimo kompromis sa onim {to traè od nas", ili ih prihvatiti kao drugare i na{e sopstvene ljude – ove stvari imaju veliki zna~aj. Kad bi napad bio fizi~ka pretnja za rad i vo|e i vr{ioce rada, ~ovek bi to smesta video. Ali zato {to je napad suptilnije vrste, moè li pasivan stav biti ispravan? To je duhovna borba unutra{nja i spolja{nja; neutralno{}u i kompromisom ili ~ak pasivno{}u ~ovek bi mogao da dopusti neprijateljskim silama da pro|u i smrkskaju Istinu i njenu decu. Ako gledate na to sa ove ta~ke, vide}ete da ako je unutra{nja duhovna ujedna~enost ispravna, aktivna vernost i ~vrsto stajanje na njenu stranu je podjednako ispravno, i to dvoje ne mogu biti nespojivi. Ja sam, naravno, ovo tretirao kao op{te pitanje odvojeno od svih pojedina~nih slu~ajeva ili li~nih pitanja. To je princip akcije koji treba da se vidi u svom pravom svetlu i razmerama.

PETA GLAVA

SADANA KROZ RAD

Sadana Kroz Rad

OBIÂN ìvot se sastoji iz rada za li~ni cilj i zadovoljenja èlje pod nekom umnom ili moralnom kontrolom, dotaknut ponekad umnim idealom. Gitina joga se sastoji iz nu|enja svoga rada kao `rtve Boànskom, pobede nad èljom, delanja bez ega i èlje, bakti prema Boànskom, ulaska u kosmi~ku svest, ose}aja jedinstva sa svim stvorenjima, jednosti sa Boànskim. Ova joga dodaje dovo|enje dole nadumne Svetlosti i Sile (njen krajnji cilj) i preobraàj prirode.

***

Ljudi obi~no rade i vr{e svoje poslove iz obi~nih motiva vitalnog bi}a, potrebe, èlje za bogatstvom ili uspehom ili poloàjem ili mo}i ili slavom ili porivom za aktivno{}u i zadovoljstva u ispoljavanju svojih sposobnosti, i oni postiù uspeh ili neuspeh u skladu sa svojom sposobno{}u, mo}i za rad i dobrom ili lo{om sre}om {to je rezultat njihove prirode i njihove Karme. Kada se ~ovek lati joge i èli da posveti svoj ìvot Boànskom, ovi obi~ni motivi vitalnog bi}a nemaju vi{e svoju punu i slobodnu igru; moraju da budu zamenjeni drugim, uglavnom psihi~kim i duhovnim motivom, koji }e osposobiti sadaku da radi sa istom silom kao pre, ne vi{e radi sebe, ve} radi Boànskog. Ako obi~ni vitalni motivi ili vitalna sila ne mogu vi{e da delaju slobodno, a ipak nisu zamenjeni ni~im drugim, onda poriv ili sila uneti u rad mogu da opadnu ili mo} da se vlada uspehom mo`da vi{e ne}e biti tu. Za iskrenog sadaku te{ko}a moè da bude samo privremena; ali on mora da vidi nedostatak u svojoj svesti ili svom stavu i da ga ukloni. Onda }e sama Boànska Mo} delati kroz njega i koristiti njegovu sposobnost i vitalnu silu za svoje ciljeve. U va{em slu~aju, psihi~ko bi}e i deo uma je ono {to vas je privuklo jogi i {to je imalo predispozicije za nju, ali vitalna priroda ili barem veliki deo nje jo{ sebe nije doveo u liniju sa psihi~kom kretnjom. Jo{ uvek nema punog i nepodeljenog posve}enja aktivne vitalne prirode. Znaci posve}enja vitala u delovanju su ovi izme|u ostalih: Ose}anje (ne tek ideja ili te`nja) da su sav ìvot i rad Maj~ini i jaka radost vitalne prirode u ovom posve}enju i predaji. Rezultiraju}a smirena zadovoljnost i nestanak egoisti~ne vezanosti za rad i njegove

Pisma o Jogi 594

li~ne rezultate, ali istovremeno velika radost u radu i u kori{}enju sposobnosti za boànsku svrhu. Ose}anje da Boànska Sila radi u pozadini ~ovekovih postupaka i vodi u svakom trenutku. Istrajna vera koju nikakva okolnost ili doga|aj ne mogu da skr{e. Ako se dese te{ko}e, one ne diù umne sumnje ili inertno prihvatanje, ve} ~vrsto verovanje da }e, sa iskrenim posve}enjem, Boànska [akti da ukloni te{ko}e, i sa ovim verovanjem ve}e okretanje njoj i zavisnost od nje u tu svrhu. Kada postoji puna vera i posve}enost, dolazi tako|e prijem~ivost za Silu koja navodi ~oveka da ~ini pravu stvar i uzima prava sredstva i onda se okolnosti prilagode i rezultat biva vidljiv. Da bi se stiglo do ovog stanja va`na stvar je istrajna te`nja, poziv i nu|enje sebe i volja da se odbaci sve u sebi ili okolo {to stoji na putu. Te{ko}a }e uvek biti u po~etku i onoliko vremena koliko je neophodno za promenu; ali obavezno }e nestati ako ih sretnu ustaljena vera, volja i strpljenje.

*** To je obi~na Karmajoga u kojoj sadaka bira svoj sopstveni rad, ali ga nudi Boànskom – dat mu je u smislu da je pokretan ka njemu kroz neku prinudu svog uma ili srca ili vitala i ose}a da postoji neka kosmi~ka mo} ili ta kosmi~ka Mo} iza prinude i on poku{ava da utrenira sebe da vidi Jednu Silu u pozadini svih delovanja koja sprovode u njemu i drugima kosmi~ku Svrhu. îm ima ideal direktne predaje, mora da na|e direktno kretanje ili Vo|stvo – eto za{to on odbacuje sve {to vidi kao tek umne, vitalne ili fizi~ke impulse koji dolaze iz njegove sopstvene ili univerzalne Prirode. Naravno pun zna~aj predanosti izlazi samo kad je on spreman.

*** Ne znam da je mogu}e da ja dam bilo kakvo vo|stvo o stazi koju ste odabrali – u svakom slu~aju te{ko mi je da kaèm bilo {ta odre|eno bez jo{ preciznih podataka osim onih sadrànih u va{em pismu. Nema potrebe za vas da menjate trasu ìvota i rada koju ste odabrali sve dok ose}ate da je to put va{e prirode (svabhava) ili da vam to diktira va{e unutra{nje bi}e ili, iz nekog razloga, se vidi da je

Sadana kroz rad 595

to va{a odgovaraju}a darma. Ovo su tri testa i osim toga ne znam da li postoji ikakva smernica pona{anja ili na~in rada ili ìvota koji se moè izneti za jogu Gite. Duh ili svest u kome se rad obavlja je ono {to je najva`nije; spolja{nji oblik moè da varira u velikoj meri za razli~ite prirode. Ovo, sve dok ~ovek ne stekne ustaljeno iskustvo Boànske Mo}i kako preuzima njegove radove i obavlja ih; nakon toga Mo} je ta koja odre|uje {ta ima da se uradi ili ne uradi. Prevazilaènje svih vezanosti mora nu`no da bude te{ko i ne moè da do|e osim kao plod duge sadane – ukoliko ne postoji brz op{ti rast u unutra{njem duhovnom iskustvu {to je supstanca Gitinog u~enja. Prekid èlje za plodom, vezanosti za sam rad, rast ujedna~enosti prema svim bi}ima, svim de{avanjima, dobrom glasu (reputaciji) ili lo{em glasu, pohvali ili ku|enju, dobroj sre}i ili zloj sre}i, odbacivanje ega koji su neophodni za gubitak svih vezanosti mogu da do|u potpuno samo kad sav rad postane spontana `rtva Boànskom, srce se ponudi Njemu i ~ovek ima ustaljeno iskustvo Boànskog u svim stvarima i svim bi}ima. Ova svest ili iskustvo moraju da do|u u sve delove i kretnje bi}a, sarvabhavena, ne samo u um i ideju: onda otpadanje svih vezanosti postaje lako. Govorim o Gitinom putu joge, jer u asketskom ìvotu ~ovek postiè isti cilj druga~ije, odsecaju}i se od predmeta vezanosti i posledi~nom atrofijom same vezanosti kroz odbacivanje i nekori{}enje.

*** Sve {to mogu da mu predloìm je da praktikuje neku vrstu Karmajoge – prise}aju}i se Svevi{njeg u svim svojim postupcima od najmanjih do najve}ih, rade}i ih sa }ute}im umom i bez ose}aja ega ili vezanosti i nude}i ih Njemu kao `rtvu. Moè tako|e da poku{a ili da teì da oseti prisustvo Boànske [akti iza sveta i njegovih sila, da uo~ava razliku izme|u niè prirode Neznanja i vi{e boànske prirode ~iji karakter je apsolutna smirenost, mir, mo}, Svetlost i Blaènstvo i da teì da bude podignut i vo|en postepeno od nièg ka vi{em. Ako bude mogao da uradi ovo, posta}e podesan vremenom da se posveti Boànskom i da vodi jedan potpuno duhovan ìvot.

*** Linija koja se ~ini prirodnom za njega je Karmajoga i on je stoga u pravu {to poku{ava da ìvi u skladu sa u~enjem Gite; jer Gita je veliki

Pisma o Jogi 596

vodi~ na ovoj stazi. Pro~i{}enje od egoisti~kih kretnji i od li~ne èlje i verno pra}enje najbolje svetlosti koju ~ovek ima su uvodna obuka za ovu stazu, i dokle je sledio ove stvari, bio je na pravom putu, ali na traènje snage i svetlosti u svom delovanju ne sme da se gleda kao na egoisti~nu kretnju, jer one su neophodne u ~ovekovom unutra{njem razvoju. O~igledno, sistemati~nija i intenzivnija sadana je poèljna ili, u svakom slu~aju, postojana te`nja i konstantnija preokupacija sredi{njim ciljem bi mogla da donese uspostavljenu nevezanost ~ak i usred spolja{njih stvari i spolja{nje aktivnosti i stalno vo|stvo. Potpunost, Sidi ovog puta joge – govorim o odvojenoj stazi Karme ili duhovnog delovanja – po~inje kad je ~ovek svetlosno svestan Vodi~a i vo|stva i kad ~ovek ose}a Mo} koja radi sa njim kao instrumentom i u~esnikom u boànskom radu.

*** Razabiram iz njegovog pisma vama da on sledi neki veoma zdrav metod u svojoj praksi i da je postigao neke dobre rezultate. Prvi korak u Karmajogi ove vrste je umanjiti i kona~no se otarasiti egocentri~nog poloàja u radu, niìh vitalnih reakcija i principa èlje. On mora svakako da ide dalje tim putem dok ne dostigne ne{to kao njegov cilj. Ne bih èleo da ga skre}em od toga ni na koji na~in. Ono {ta sam imao u vidu kada sam govorio o sistemati~noj sadani je bilo usvajanje metoda koji bi uop{tio ceo stav svesti kako bi prigrlio sve njene kretnje u neko doba umesto da radi samo na detaljima – mada je taj rad uvek neophodan. Mogao bih da navedem kao primer praksu razdvojenosti Prakriti i Puru{e, svesnog Bi}a koje stoji nazad nevezano od svih kretnji Prirode i koje ih posmatra kao svedok i znalac i na kraju kao davalac (ili odbija~) odobrenja i u najvi{em stadijumu razvoja, I{vara, ~ista volja, gospodar cele Prirode. Pod intenzivnom sadanom mislio sam na nastojanje da se stigne do jednog od velikih pozitivnih ostvarenja {to bi bilo ~vrsta osnova za ~itavu kretnju. Zapaàm da on govori o tome da ponekad sti~e letimi~ni uvid u neku {iroku smirenost.... Silazak ove {iroke smirenosti trajno u svest je jedno od ostvarenja na koja sam mislio. To {to on to ose}a u takvim prilikama izgleda da ukazuje na to da on mo`da ima sposobnost da je prima i zadràva. Kad bi se to desilo ili kad bi do{lo ostvarenje Prakriti-Puru{e, cela sadana bi se nastavila na jakoj trajnoj osnovi sa novom i potpuno jogi~kom sve{}u umesto ~isto

Sadana kroz rad 597

umnog nastojanja koje je uvek te{ko i sporo. Ne èlim, me|utim, da pritiskam te stvari na njega; one dolaze u svoje sopstveno vreme i pritiskati ka njima prevremeno ne poùruje uvek njihov dolazak. Neka on nastavi sa svojim primarnim zadatkom samopro~i{}enja i pripreme sebe.

*** Ako vam nisam pisao to je zato {to nisam mogao da dodam ni{ta onome {to sam vam ve} ranije napisao. Ne mogu da obe}am da }ete za dato vreme imati rezultat koji }e vas osposobiti bilo da iza|ete u svet sa ja~im duhom bilo da uspete u jogi. Za jogu vi sami kaète da vam jo{ uvek nije ceo um za nju, a bez celog uma uspeh te{ko da je mogu} u sadani. Za ovo drugo, jedva da je funkcija sadane pripremiti ~oveka za obi~an ìvot u svetu. Postoji samo jedna stvar koja bi mogla da radi u smeru koji bi vam mogao pomo}i ka ne~em {to nije to, ali ipak nije cela joga za koju saop{tavate da niste u celosti spremni. To je ako steknete duh joge rada na kakav je ukazano u Giti – zaboravite sebe i svoje bede u te`nji ka ve}oj svesti, osetite ve}u Silu kako radi u svetu i na~inite od sebe instrument za rad koji ima da se obavi, ma koliko mali bio. Ali, {ta god taj put bio, morate da ga prihvatite u celini i da uloìte svu svoju volju u njega – sa podeljenom i kolebljivom voljom ne moète da se nadate uspehu ni u ~emu, ni u ìvotu, ni u jogi.

*** Bilo koji rad se moè obavljati kao polje za praktikovanje duha Gite.

*** Koristili ste Silu za rad, i podràvala vas je sve dok ste vi{e voleli da se drìte tog rada. Ono {to je od prvog zna~aja nije religiozni ili nereligiozni karakter obavljenog rada, ve} unutra{nji stav u kome se obavlja. Ako je stav vitalni, a ne psihi~ki, onda ~ovek sebe izbacuje u rad i gubi unutra{nji kontakt. Ako je psihi~ki, unutra{nji kontakt ostaje, Sila se ose}a kako podràva ili obavlja rad i sadana napreduje.

***

Pisma o Jogi 598

Ima onih koji su radili pravni~ki posao sa Maj~inom silom rade}i u njima i koji su rasli putem nje u unutra{njoj svesti. S druge strane religiozni posao moè biti tek spolja{nji i vitalan po svojoj prirodi i uticaju.

*** Mogao bih re}i, me|utim, da ja ne gledam na biznis kao na ne{to zlo ili uprljano, ni{ta vi{e no {to se to tako gledalo u drevnoj duhovnoj Indiji. Kad bih to ~inio, ne bih mogao da primim novac od X-a ili od onih na{ih u~enika koji u Bombaju trguju sa Isto~nom Afrikom; niti bismo mogli onda da ih ohrabrujemo da nastave sa svojim radom, ve} bismo im morali re}i da ga odbace i da se drè samo svog duhovnog napretka. Kako }emo da pomirimo X-ovo traganje za duhovnom svetlo{}u i njegovu fabriku? Zar ne treba da mu kaèm da prepusti svoju fabriku samoj sebi i |avolu i da ode u neki A{ram da meditira? âk i da sam ja sam imao zapovest da se bavim biznisom kao {to sam imao zapovest da se bavim politikom bavio bih se njim bez i najmanjeg duhovnog ili moralnog ose}anja krivice. Sve zavisi od duha u kome se neka stvar obavlja, principa na kojima je izgra|ena i upotrebe kojoj je okrenuta. Bavio sam se politikom i to najnasilnijom vrstom revolucionarne politike, ghoram karma, i podràvao sam rat i slao ljude u njega, ~ak iako politika nije uvek ili ~esto ba{ ~isto zanimanje, niti se rat moè nazvati duhovnom linijom delovanja. Ali Kri{na poziva Ar|unu da nastavi rat najuàsnije vrste i svojim primerom ohrabri ljude da rade svaku vrstu ljudskog posla, sarvakarmani. Da li tvrdite da je Kri{na bio neduhovan ~ovek i da je njegov savet Ar|uni bio pogre{an ili da nije valjao u principu? Kri{na ide dalje i izjavljuje da ~ovek obavljaju}i na ispravan na~in i u ispravnom duhu rad koji mu diktira njegova osnovna priroda, temperament i sposobnost i prema svojoj i njenoj darmi moè da se kre}e ka Boànskom. On vrednuje funkciju i darmu Vai{je isto kao i Bramina i K{atrije. Po njegovom gledi{tu sasvim je mogu}e da se ~ovek bavi biznisom i da zara|uje novac i sti~e profit, a da ipak bude duhovan ~ovek, praktikuje jogu, ima unutra{nji ìvot. Gita stalno pravda rad kao sredstvo duhovnog spasenja i preporu~uje Jogu Dela kao i Joge Bakti i Znanja. Kri{na, me|utim, nadodaje vi{i zakon tako|e da rad mora da se obavlja bez èlje, bez vezanosti za bilo koji plod ili nagradu, bez ikakvog egoisti~nog stava ili motiva, kao nu|enje ili `rtva Boànskom. Ovo je tradicionalni indijski stav prema ovim

Sadana kroz rad 599

stvarima, da se sav rad moè obavljati ako se obavlja u skladu sa darmom i, ako se ispravno obavlja, ne spre~ava prilaz Boànskom ili pristup duhovnom znanju i duhovnom ìvotu. Postoji, naravno, tako|e i asketska ideja koja je neophodna za mnoge i ima svoje mesto u duhovnom poretku. Ja sam bih rekao da ni jedan ~ovek ne moè da bude duhovno potpun ako ne moè da ìvi asketski ili sledi ìvot go kao u najgoljeg pustinjaka. O~igledno, pohlepa za blagom i zara|ivanjem para mora da bude odsutna iz njegove prirode isto koliko i pohlepa za hranom ili bilo koja druga pohlepa i on se mora odre}i sve vezanosti za ove stvari u svojoj svesti. Ali ja ne gledam na asketski na~in ìvota kao na neophodan za duhovno savr{enstvo ili kao na istovetan sa njim. Postoji put duhovnog ovladavanja sobom i put duhovnog samodavanja i predanosti Boànskom, napu{taju}i ego i èlju ~ak i usred delovanja ili bilo kakve vrste posla ili svih vrsta posla koji od nas zahteva Boànsko. Kad to ne bi bilo tako, ne bi bilo velikih duhovnih ljudi poput \anake i Vidure u Indiji i ~ak ne bi bilo Kri{ne ili bi Kri{na ina~e bio ne Gospodar Brindavana i Mature i Dvarke ili princ i ratnik ili voza~ bornih dvokolica na Kuruk{etri, ve} samo jo{ jedan veliki pustinjak. Indijski spisi i indijska tradicija, u Mahabarati i drugde, ostavljaju prostora i za duhovnost odricanja od ìvota i za duhovni ìvot od akcije. ôvek ne moè da kaè da je samo jedno indijska tradicija, a da je prihvatanje ìvota i radova svih vrsta, sarvkarmani, neindijsko, evropsko ili zapadnja~ko i neduhovno.

*** Svi postupci su uklju~eni u delovanje; rad je delovanje regulisano ka utvr|enom cilju i metodi~no i stalno obavljano; sluènje je rad koji se obavlja za Maj~inu svrhu i pod njenim usmeravanjem.

II Preporuka X-u da vas ne odvodi ve} da vas pusti da prvo ostvarite Boànsko nema smisla. Mora li ~ovek da ostvari Boànsko pre nego {to bude mogao da mu sluì ili zar nije sluènje Boànskom korak ka tome? U svakom slu~aju, sluènje i ostvarenje su oboje neophodni za potpunu jogu i ~ovek ne moè da utvrdi nepromenljivo pravilo preimu}stva izme|u to dvoje.

Pisma o Jogi 600

***

Va{ cilj nije samo da praktikujete jogu radi va{eg unutra{njeg razvoja i za{tite, ve} tako|e da radite posao za Boànsko.

*** Jedini rad koji duhovno pro~i{}ava je onaj koji se obavlja bez li~nih motiva, bez èlje za slavom ili javnim priznanjem ili svetovnom veli~inom, bez insistiranja na svojim sopstvenim umnim motivima ili vitalnim poùdama i zahtevima ili fizi~kim dopadanjima, bez ta{tine ili grubog samoisticanja ili zahteva za poloàjem ili prestiòm, obavljen samo radi Boànskog i na zapovest Boànskog. Sav rad koji se obavlja u egoisti~nom duhu, ma koliko dobar za ljude u svetu Neznanja, nije ni od kakve vajde za tragaoca joge.

*** Duhovna delotvornost rada naravno zavisi od unutra{njeg stava. Ono {to je va`no je duh nu|enja stavljen u rad. Ako ~ovek moè uz to da se prise}a Majke u radu ili kroz izvesnu koncentraciju ose}a Maj~ino prisustvo ili silu kako odràva ili obavlja rad, to nosi duhovnu delotvornost jo{ dalje. Ali ~ak i kad ~ovek ne moè u trenucima naobla~enja, depresije ili borbe da radi ove stvari, ipak moè postojati u pozadini ljubav ili bakti koja je bila prvobitna motivi{u}a mo} rada i koja moè da ostane iza oblaka i da se ponovo pojavi poput sunca nakon mra~nih perioda. Sva sadana je takva i to je ono za{to ~ovek ne treba da bude obeshrabren mra~nim trenucima, ve} da shvati da je prvobitni poriv tu i da su stoga mra~ni trenuci samo epizoda na putovanju koje }e dovesti do ve}eg napretka ~im budu gotovi.

*** Biti slobodan od sveg egoisti~nog motiva, paziti na istinu u govoru i delovanju, bez samovolje i samoisticanja, pa`ljiv u svim stvarima je uslov da se bude sluga bez mane.

***

Sadana kroz rad 601

Ne bi trebalo biti nikakvog naprezanja radi mo}i, nikakve ambicije, nikakvog egoizma u vezi mo}i. Mo} ili mo}i koje dolaze ne bi trebalo smatrati svojim sopstvenim, ve} kao darove Boànskog za Boànsku svrhu. Treba voditi ra~una da ne bude ambiciozne ili sebi~ne zloupotrebe, bez ponosa ili ta{tine, bez ose}aja nadmo}nosti, bez prisvajanja ili egoizma instrumenta, samo jednostavna i ~ista psihi~ka instrumentacija prirode na bilo koji na~in na koji je podesna za sluènje Boànskom.

*** Duh i svest iz koga se obavlja je ono {to postupak ~ini jogi~kim – ne sam postupak.

*** Samoposve}enost ne zavisi od nekog odre|enog posla koji obavljate, ve} od duha u kome se sav rad, koje god da je vrste, obavlja. Bilo koji rad koji se obavlja dobro i pa`ljivo kao `rtva Boànskom, bez èlje ili egoizma, sa ujedna~eno{}u uma i smirenom staloèno{}u u dobroj ili lo{oj sre}i, radi Boànskog, a ne radi bilo kakve li~ne dobiti, nagrade ili rezultata, sa sve{}u da je Boànska Mo} ono ~emu sav rad pripada, je sredstvo samoposve}enosti kroz Karmu.

*** Naravno da je ideja velikosti ili malenosti sasvim strana duhovnoj istini.... Duhovno ne postoji ni{ta veliko ili malo. Takve ideje su poput one kod knjièvnika koji misle da je pisanje pesme visok rad, a pravljenje cipela ili kuvanje ve~ere mali i nizak. Ali sve je jednako u o~ima Duha – a jedino duh unutra sa kojim se obavlja je ono bitno. Isto je sa nekom posebnom vrstom rada, nema ni~eg velikog ili malog.

*** Mogao bih da dodam da u {iroj svesti ~ovek moè da se bavi malim kao i visokim stvarima, ali dolazi dotle da se bavi njima sa ve}im kao i dubljim, suptilnijim i preciznijim gledi{tem koje dolazi iz sve vi{e i vi{e shvataju}e i svetlosne svesti tako da misli o malim stvarima tako|e

Pisma o Jogi 602

prestaju da same budu male ili nebitne, bivaju}i sve vi{e i vi{e deo vi{eg Znanja.

*** Skoro svaki umetnik (moè biti retkih izuzetaka) ima ne{to od javnog ~oveka u sebi u svojim vitalno-fizi~kim delovima, {to ga navodi da vapi za stimulansom publike, dru{tvenim aplauzom, zadovoljenom ta{tinom, uvaàvanjem, slavom. To mora apsolutno da ode ako èlite da budete jogi – va{a umetnost mora da bude sluènje ne va{em sopstvenom egu, ne bilo kome ili bilo ~emu, ve} jedino Boànskom.

*** Ako èlite da budete slobodni od ljudskih o~ekivanja i ose}aja obaveze, uistinu je najbolje ne uzimati ni od koga; jer }e u protivnom biti prisutan ose}aj prisvajanja. Nije da }e biti potpuno odsutan ~ak i ako ne uzimate ni{ta, ali vi{e ne}ete biti obavezani. Ono {to pi{ete o pevanju je savr{eno ta~no. Najbolje pevate samo kad zaboravite na sebe i pustite da to iza|e iz vas bez razmi{ljanja o potrebi za izvrsno{}u ili utiskom koji bi moglo da ostavi. Spolja{nja peva~ica bi uistinu trebalo da nestane u pro{lost, – jedino }e tako unutra{nja peva~ica zauzeti njeno mesto.

*** [to se ti~e va{eg pevanja, nisam govorio ni o kakvoj novoj kreaciji sa estetske ta~ke gledi{ta, ve} o duhovnoj promeni – koji oblik to poprima mora da zavisi od toga {ta nalazite unutar vas kada je dublja osnova tu. Ne vidim nikakvu neophodnost za potpunim napu{tanjem pevanja; jedino sam mislio, – to je logi~an zaklju~ak iz onoga {to sam vam napisao, ne samo sad, ve} i ranije, – da unutra{nja promena mora da bude prva briga, a da ostalo mora da iznikne iz nje. Ako vas pevanje za publiku izvla~i iz unutra{njeg stanja, onda treba da to odgodite i da pevate za sebe i Boànsko dok ne budete u stanju, ~ak i pred publikom, da zaboravite na publiku. Ako vas mu~i neuspeh ili uzbu|uje uspeh, to tako|e morate da prevazi|ete.

***

Sadana kroz rad 603

Nije da morate da radite ono {to ne volite, ve} da morate da prestanete da ne volite. Raditi samo ono {to volite zna~i povla|ivati vitalu i odràvati njegovu dominaciju nad prirodom – jer to je sam princip nepreobraène prirode, biti upravljan njegovim dopadanjima i nedopadanjima. Biti u stanju raditi bilo {ta sa staloèno{}u je princip Karmajoge, a raditi sa rado{}u jer se radi za Majku je istinski psihi~ki i vitalni uslov u ovoj jogi.

*** ôvek mora da bude u stanju da radi isti rad uvek sa entuzijazmom i istovremeno da bude spreman da radi ne{to drugo ili uve}a svoj opseg za tren oka.

*** Da. To zavisi od izvesnog produènja i intenziviranja svesti kojim sva aktivnost postaje zanimljiva ne radi sebe ve} zbog svesti stavljene u nju i, kroz intenzitet energije, postoji zadovoljstvo u primeni energije, i u savr{enom obavljanju posla, koji god rad to bio.

*** Po pravilu, mislim u njihovom nepromenjenom stanju, niì delovi postanu zainteresovani i entuzijasti~ni kada se ego me{a sa interesovanjem. Ali ~ist entuzijazam moè da u|e u njih kako postaju sve vi{e i vi{e preobra}eni i pro~i{}eni i onda oni postaju veoma nezamenljive sile za ostvarenje.

*** Prirodno je za vital ili ~ak um da se ose}aju okrepljeni ne~im novim – ali za fizi~ku ravan stalno ponavljani rad je temelj – tako da ~ovek mora da bude u stanju barem da ima postojano smireno interesovanje za njega uvek. Ali u ovom slu~aju mislim da je to bila posebna snaga koju vam je Majka poslala kada vas je videla tamo.

***

Pisma o Jogi 604

Deo fizi~kog ne moè bez rada, drugi deo (materijalniji) smatra ga za naturanje. Ono {to daje silu i radost rada, me|utim, nije fizi~ko ve} vital.

*** Razlog razlike u rezultatu izme|u ta dva raspoloènja u radu je da je prvo raspoloènje vitalne radosti, dok je drugo psihi~ke }utnje. Vitalna radost, mada je stvar od velike pomo}i za obi~an ljudski ìvot, je ne{to uzbu|eno, ùdno, pokretno bez ustaljene osnove – eto za{to se brzo umori i ne moè da nastavi. Vitalna radost mora da bude zamenjena }ute}om ustaljenom psihi~kom drago{}u sa umom i vitalom veoma bistrim i veoma mirnim. Kad ~ovek radi na ovoj osnovi, onda sve postaje drago i lako, u dodiru sa Maj~inom silom i zamor ili depresija ne dolaze.

III Pre nego {to stvari postanu onakve kakve treba u svesti, obavljanje rada zbilja nosi svest napolje ukoliko neko nije na~inio sadanu da oe}a "Silu ve}u od samog sebe" koja radi kroz njega. Eto, pretpostavljam, za{to su [ankaristi smatrali da je rad po svojoj prirodi delovanje Neznanja i nespojiv sa stanjem ostvarenja. Ali zapravo tu postoje tri stadijuma: (I) u kome vas rad dovodi do niè kao i spolja{nje svesti tako da kasnije morate da povratite ostvarenje. (II) u kome vas rad izvodi napolje, ali ostvarenje ostaje iza (ili iznad), ne ose}a se dok radite, ali ~im rad prestane nalazite ga tamo kakvo je i bilo. (III) u kome rad ne predstavlja nikakvu razliku, jer ostvarenje ili duhovno stanje ostaje kroz sam rad. Izgleda da ste ovaj put doìveli ovo pod (II).

*** To se odnosi na izvesnu fazu kada je svest ponekad u aktivnosti, a kada nije u aktivnosti povu~ena je u sebe. Nakon toga dolazi faza kada postoji stanje Sat}itanande tako|e i u radu. Postoji jo{ dalja faza gde su obe, dakle, jedno, ali to je nadumno. Dva stanja su tihi Braman i aktivni Braman i ona se mogu smenjivati (1. faza), postojati naporedo (2. faza), stopiti se u jedno (3. faza)....

Sadana kroz rad 605

Svakako, ono [najvi{e ostvarenje Sat}itanande] je ostvarivo u radu. Blagi Boè! Kako bi integralna joga mogla postojati kad ne bi bilo?

*** Pasus opisuje stanje svesti kada je ~ovek iznad svih stvari ~ak i kad je usred njih i sve se ose}a kao nestvarno, iluzija. Tada nema dopadanja ili èlja zato {to su stvari suvi{e nestvarne da bi se èlele ili vi{e dopadale od neke druge. Ali, istovremeno, ~ovek ne ose}a neophodnost da pobegne od sveta ili da ne obavlja nikakvu delatnost, zato {to budu}i da je slobodan od iluzije, delatnost ili ìvljenje u svetu ne predstavljaju teret za njega, ~ovek nije obavezan ili upleten. Oni koji beè iz sveta ili izbegavaju delatnost (Sanjasini) rade tako zato {to bi bili upleteni ili obavezani; veruju da je svet nestvaran, ali zapravo on ih tereti kao stvarnost sve dok su u njemu. Kad je ~ovek savr{eno slobodan od iluzije stvarnosti stvari, onda ne mogu da predstavljaju teret ~oveku ili da obavezuje uop{te.

*** Radi? Za{to bi trebalo da èli da radi bilo {ta ako je bio u ve~nom miru ili Anandi ili jedinstvu sa Boànskim? Ako je ~ovek duhovan i oti{ao izvan vitala i uma, njemu nije potrebno da stalno "radi" ne{to. Sopstvo ili duh ima radost svog sopstvenog postojanja. Slobodno je da ne radi ni{ta i slobodno je da radi sve – ali ne zato {to je obavezano na akciju i nesposobno da postoji bez nje.

*** Ali \ivanmukta ne ose}a ropstvo. U svim delima i akciji on se ose}a savr{eno slobodan, zato {to rad ne obavlja on li~no (nema ose}aja ograni~enog ega) ve} kosmi~ka Sila. Ograni~enja rada su ona koja sama kosmi~ka Sila postavlja u svom delovanju. On li~no ìvi u zajednici jednosti sa Transcendentnim koje je iznad kosmosa i ne ose}a ograni~enje. To je barem ono kako se to ose}a u prekoumu.

***

Pisma o Jogi 606

Ako su ego i èlja stvari razli~ite od guna, onda moè postojati delatnost guna bez ega i èlje i stoga bez vezanosti. To je priroda delovanja ovih guna kod nevezanog oslobo|enog jogija. Kad to ne bi bilo mogu}e, onda bi bila besmislica pri~ati o tome kako su jogiji nevezani, jer bi ostajala i dalje vezanost u delu njihovog bi}a. Re}i da su nevezani u Puru{i, ali vezani u Prakriti, te su stoga nevezani, zna~i govoriti besmislice. Vezanost je vezanost u bilo kom delu bi}a da je. Da bi bio nevezan ~ovek mora da bude nevezan svuda, u umnom, vitalnom, fizi~kom delovanju, a ne samo u tihoj du{i negde unutra.

*** U oslobo|enom stanju nije samo unutra{nji Puru{a taj koji ostaje nevezan – unutra{nji Puru{a je uvek nevezan, jedino {to ~ovek nije svestan toga u obi~nom stanju. Tako|e Prakriti je ta koju ne uznemirava aktivnost guna niti je vezana za nju – um, vital, fizi~ko (koja god Prakriti) po~inju da sti~u istu u}utanost, nenaru{en mir i nevezanost kao Puru{a, ali to je u}utanost, ne prekid sve delatnosti. To je u}utanost u samoj delatnosti. Kad to ne bi bilo tako, moja izjava u Arji da moè da postoji bezèljno ili oslobo|eno delovanje na kome zasnivam mogu}nost slobodnog (mukta) delovanja bi bila la`na. Celo bi}e, Puru{a-Prakriti, postaje nevezano (nemaju}i èlje ili vezanosti) ~ak i u aktivnosti guna. Spolja{nje bi}e je tako|e nevezano – celo bi}e je bez èlje ili vezanosti, a i dalje je mogu}a aktivnost. Aktivnost bez èlje je mogu}a, aktivnost bez vezanosti je mogu}a, aktivnost bez ega je mogu}a.

*** Izgleda da vi mislite da su delatnost i Prakriti jedna te ista stvar i da tamo gde nema delatnosti ne moè biti Prakriti! Puru{a i Prakriti su odvojene mo}i bi}a. Nije da je Puru{a = u}utanost, a Prakriti = delatnost, tako da kada je sve u}utano nema Prakriti, a kada je sve aktivno nema Puru{e. Kada je sve aktivno, i dalje postoji Puru{a iza aktivne Prirode, a kada je sve u}utano, i dalje postoji Prakriti, ali Prakriti koja po~iva.

***

Sadana kroz rad 607

Prakriti je Sila koja dela. Sila moè biti u akciji ili u mirovanju, ali kada po~iva ona je podjednako Sila kao kada dela. Gune su delatnost Sile, one su u samoj Sili. More je tu i talasi su tu, ali talasi nisu more, i kada nema talasa i more je mirno, ono ne prestaje da bude more.

*** Satva preovla|uje, radàs se pona{a kao kineti~ka kretnja pod kontrolom satve dok tamas ne nametne potrebu za po~inkom. To je uobi~ajena stvar [u oslobo|enom stanju]. Ali ~ak i ako tamas preovla|uje i aktivnost je slaba ili radàs preovla|uje i aktivnost je preterana, ni Puru{a ni Prakriti se ne uznemiruju, postoji temeljna smirenost u celom bi}u i aktivnost nije ni{ta vi{e od talasi}a ili mre{kanja na povr{ini.

*** Teè je za Prakriti [da se razdvoji od povr{inskog delovanja nego za Puru{u] po{to je njena uobi~ajena igra ona od povr{nog bi}a. Ona mora da sebe podeli na dva da bi se razdvojila od toga. Puru{a, naprotiv, je po svojoj prirodi tih i razdvojen – tako da on mora samo da se vrati svojoj prvobitnoj prirodi.

*** Kada je Prakriti oslobo|ena ona se deli na unutra{nju Silu koja je slobodna od njenog delovanja (slobodna od radàsa, tamasa itd.) i spolja{nju Prakriti koju koristi i menja.

*** Ako su svest i energija ista stvar, ne bi bilo koristi imati dve razli~ite re~i za njih. U tom slu~aju, umesto da kaè: "Svestan sam svojih nedostataka", ~ovek bi mogao da kaè: "Energi~an sam svojih nedostataka". Ako ~ovek tr~i brzo, moète re}i za njega: "On tr~i sa velikom energijom". Mislite li da bi isto zna~ilo kad biste rekli: "On tr~i sa velikom sve{}u."? Svest je ono koje je svesno stvari – energija je sila stavljena u delatnost koja obavlja stvari. Svest moè da ima energiju i da je drì unutra ili stavi napolje, ali to ne zna~i da je to samo jo{ jedna re~ za energiju, i da mora da ide napolje kada energija ide

Pisma o Jogi 608

napolje i da ne moè da odstupi i posmatra energiju u delovanju. Imate mnogo inercije u sebi, ali to ne zna~i da ste vi i inercija jedno te isto i kada se inercija podigne i zbri{e vas, da ste vi ti koji se podignete i zbri{ete sami sebe.

*** Svakako, um i unutra{nje bi}e su svest. Za ljudska bi}a koja nisu oti{la dublje u sebe, um i svest su sinonimi. Jedino kada ~ovek postane svesniji sebe kroz rastu}u svest, onda moè da vidi razli~ite stepenove, vrste, mo}i svesti, umne, vitalne, fizi~ke, psihi~ke, duhovne. Boànsko se opisuje kao Bi}e, Svest, Ananda, ~ak kao Svest (]ajtanja), kao izno{enje sile ili energije, [akti koja stvara svet. Um je modifikovana svest koja ulaè umnu energiju. Ali Boànsko moè da odstupi od svoje energije i da je posmatra u svom radu, ono moè da bude Svedok Puru{a gledaju}i dela Prakriti. âk i um to moè da uradi – ~ovek moè da odstupi u svojoj svesti uma i da gleda umnu energiju kako obavlja stvari, razmi{lja, planira, itd.; sva introspekcija se zasniva na ~injenici da ~ovek moè tako da podeli sebe na svest koja posmatra i energiju koja dela. Ovo su sasvim osnovne stvari za koje se pretpostavlja da su poznate svima. Bilo ko to moè da uradi tek sa malo prakse; bilo ko ko posmatra svoje sopstvene misli, ose}anja, postupke, po~eo je ve} to da radi. U jogi ~inimo podelu potpunom, to je sve.

*** Ona [svest] nije po svojoj prirodi nevezana od umnih i drugih aktivnosti. Moè da bude nevezana, moè da bude upletena. U ljudskoj svesti ona je po pravilu uvek upletena, ali je razvila mo} odvezivanja sebe – stvar koju nià tvorevina izgleda da nije u stanju da uradi. Kako se svest razvija, ova mo} nevezanosti se tako|e razvija.

*** Ne, bez sadane cilj joge se ne moè posti}i. Sam rad mora da se shvati kao deo sadane. Ali prirodno, kada radite, morate da mislite o radu, {to }ete nau~iti da radite iz jogi~ke svesti kao instrument i sa se}anjem na Boànsko.

Sadana kroz rad 609

*** To je zato {to se energija ulaè u radu. Ali kako mir i kontakt rastu, dvostruka svest moè da se razvije – jedna angaòvana u radu, druga iza, tiha i koja posmatra ili okrenuta ka Boànskom – u ovoj svesti te`nja moè da se odràva ~ak i dok je spolja{nja svest okrenuta ka radu.

*** ôvek moè i da teì i da se drì rada i da obavlja mnoge druge stvari istovremeno kada se svest razvije jogom.

*** Ne – jedino ako je to unutra{nja upijenost to bi se ispre~ilo na putu. Ali ono na {ta mislim je neka vrsta kora~anja nazad u ne{to tiho i posmatra~ko unutra {to nije upleteno u delatnost, pa ipak vidi i moè da baci svoju svetlost na nju. Postoje onda dva dela bi}a, jedno unutra{nje koje gleda i svedo~i i zna, drugo izvr{no i instrumentalno i delaju}e. Ovo daje ne samo slobodu, ve} mo} – a u ovom unutra{njem bi}u ~ovek moè da do|e u dodir sa Boànskim ne kroz umnu aktivnost ve} kroz supstancu bi}a, izvesnim unutra{njim dodirom, opaànjem, prijemom, primaju}i tako|e pravo nadahnu}e ili intuiciju rada.

*** Ako ~ovek ose}a svest ne ograni~enu radom, svest iza koja podràva ono koje radi, onda je lak{e. To obi~no dolazi ili kroz {irinu i ti{inu koja u~vr{}uje i {iri sebe ili kroz svest o Sili koja nije sam ~ovek koja radi kroz radnika.

*** Majka nije da ne odobrava va{e pisanje knjige – ono {to se njoj ne dopada je to {to ste toliko izgubljeni u njemu da ne moète da radite ni{ta drugo. Morate da budete gospodar onoga {to radite, a ne zaposednuti time. Ona se sasvim slaè da zavr{ite i ponudite knjigu na

Pisma o Jogi 610

va{ ro|endan, ako to moè da se uradi. Ali ne smete da se zanesete – morate da odrìte svoj pun kontakt sa vi{im stvarima.

*** Ponavljam da nemamo primedbe na va{e pisanje – bilo to poezija ili kratke pri~e ili romani. Ono {to smo osetili je da ova vrsta totalne upijenosti i zaposednutosti time nije bila dobra za va{e duhovno stanje i da je to stavilo manju stvar napred, ~ak zauzimaju}i celu prednju stranu svesti najve}i deo vremena umesto da je stave na njeno pravo mesto u zdravom duhovnom skladu.

*** Moète da poku{ate [da pi{ete roman], ako vam se svi|a. Te{ko}a je u tome {to tema romana pripada uglavnom spolja{njoj svesti, tako da spu{tanje ili ospoljavanje moè lako da do|e. Ovo na stranu od te{ko}e odràvanja unutra{nje ravnoteè kada uposlite um u spolja{nji rad. Kad biste mogli da steknete uspostavljenu ravnoteù unutra, onda bi bilo mogu}e obavljati bilo kakav rad bez naru{avanja ili sniàvanja svesti.

*** Zavisi od plasti~nosti svesti. Neki su takvi, postanu toliko upijeni da ne èle da iza|u napolje ili da rade bilo {ta drugo. ôvek mora da odràva izvesnu ravnoteù kroz koju temeljna svest ostaje u stanju da se okrene od jedne koncentracije ka drugoj sa lako}om.

*** Upijenost u rad nije nepoèljna – ali te{ko}a u okretanju ka unutra moè biti samo privremena. Izvesna plasti~nost u fizi~koj svesti za koju je sigurno da }e do}i ~ini lakim okretanje od jedne koncentracije ka drugoj.

*** Otpor o kome govorite i nedovoljna prijem~ivost i nemogu}nost da se nastavi komunikacija dok se obavlja rad mora da su svi usled nekog

Sadana kroz rad 611

dela fizi~ke svesti koji i dalje nije otvoren Svetlosti – verovatno ne{to u vitalno-fizi~kom i materijalnom podsvesnom {to stoji na putu fizi~kom umu budu}i da je u svojoj masi slobodan i da reaguje. Nema {tete u tome da se podiè te`nja odozdo da bi se srela sa mo}i odozgo. Sve u vezi ~ega morate da budete oprezni je da ne podignete te{ko}u odozdo pre nego {to silaze}a mo} bude spremna da je ukloni. Nema neophodnosti da se gubi svest kada meditirate. [irenje i promena svesti je ono {to je su{tinsko. Ako mislite na odlazak unutra, to moète da uradite bez gubljenja svesti.

*** To je izvesna inercija u fizi~koj svesti koja je zatvara u kolotrag onoga {to radi tako da biva u~vr{}ena u njemu i nije slobodna da se se}a.

*** Sve te{ko}e koje opisujete su sasvim prirodne stvari zajedni~ke ve}ini ljudi. ôveku je relativno lako da se prise}a i da bude svestan kada sedi }ute}i u meditaciji; te{ko je kad mora da bude zaokupljen radom. Prise}anje i svest u radu moraju da dolaze po stepenima, ne smete da o~ekujete da }ete to imati sve odjednom; niko to ne moè da stekne sve odjednom. To dolazi na dva na~ina, – prvo, ako ~ovek praktikuje prise}anje na Majku i nu|enje rada njoj svaki put kad ~ovek radi ne{to (ne sve vreme dok radi, ve} na po~etku ili kadgod moè da se seti), onda to polako postaje lako i navika prirodi. Drugo, kroz meditaciju unutra{nja svest po~inje da se razvija koja, nakon nekog vremena, ne odjednom ili naglo, postaje sve vi{e i vi{e automatski trajna. ôvek ose}a ovo kao odvojenu svest od te spolja{nje koja radi. Isprva ova odvojena svest se ne ose}a kad ~ovek radi, ali ~im rad prestane ~ovek ose}a da je ona bila tu sve vreme posmatraju}i iz pozadine; nakon toga po~inje da se ose}a tokom samog rada, kao da postoje dva dela ~oveka – jedan koji gleda i podràva iz pozadine i prise}a se Majke i nudi njoj i drugi, koji obavlja rad. Kada se ovo desi, onda postaje sve lak{e i lak{e raditi sa istinskom sve{}u. Isto je sa svim ostalim. Upravo kroz razvoj unutra{nje svesti }e sve stvari o kojima govorite biti dovedene u red. Na primer to je deo bi}a koji ima utsaha-u za rad, drugi koji ose}a pritisak u}utanosti i nije tako sklon radu. Va{e raspoloènje zavisi od onoga {to dolazi gore u to

Pisma o Jogi 612

vreme – tako je to kod svih ljudi. Kombinovati to dvoje je te{ko, ali dolazi vreme kada se oni ipak pomire – jedno ostaje sme{teno u unutra{njoj koncentraciji dok drugo biva njom podràvano u svom porivu ka radu. Preobraàj prirode, uskla|ivanje svih ovih neskladnih stvari u bi}u su posao sadane. Stoga ne treba da vas obeshrabri opaànje ovih stvari u vama. Jedva da ima ikog ko nije na{ao ove stvari u sebi. Sve ovo se moè udesiti delovanjem unutra{nje Sile sa stalnim pristankom i pozivom sadake. Sam to mo`da ne bi mogao da uradi, ali sa Boànskom Silom koja radi unutra sve se moè uraditi.

*** Malo je te{ko isprva kombinovati unutra{nje stanje sa pa`njom prema spolja{njem radu i me{anjem sa drugima, ali dolazi vreme kada je mogu}e za unutra{nje bi}e da bude u punom jedinstvu sa Majkom dok delovanje proizlazi iz tog koncentrisanog jedinstva i podjednako ga je lako voditi u njegovim detaljima tako da neki deo svesti moè da se stara o svemu spolja, ~ak da bude koncentrisan na to, a da ipak ose}a unutra{nju skoncentrisanost u Majci.

*** Veoma je dobar znak da se ~ak uprkos punom radu unutra{nje delovanje ose}alo iza i uspelo da uspostavi ti{inu. Dolazi vreme za sadaku na kraju kada svest i dublje iskustvo nastavljaju da se de{avaju ~ak i pri punom radu ili tokom spavanja, dok govori ili u bilo kakvoj vrsti aktivnosti.

*** Nije isprva lako prise}ati se prisustva u radu; ali ako ~ovek oporavi ose}aj prisustva odmah nakon {to se rad zavr{i to je u redu. Vremenom, ose}aj prisustva }e postati automatski ~ak i u radu.

*** Nesre}nost nije neophodna ili neizbe`na u sadani, ali dolazi zato {to va{a unutra{nja priroda ose}a dodir Boànskog Prisustva kao neizbeàn za nju i nelagodnost kada ga ne ose}a: da bi se ose}ao uvek izvesna stalna nevezanost unutra koja vam dopu{ta da ostanete unutra

Sadana kroz rad 613

i radite sve iznutra je neophodna. Ovo moè lak{e da se obavlja kod }ute}ih zanimanja i }ute}ih kontakata. Jer u}utanost i okrenutost unutra je ono {to omogu}uje ~oveku da oseti Prisustvo.

*** Morate da nau~ite da delate uvek iznutra – iz va{eg unutra{njeg bi}a koje je u kontaktu sa Boànskim. Spolja{nje treba da bude puki instrument i ne treba mu uop{te dopustiti da prinu|uje ili diktira va{ govor, misao ili delovanje.

*** Sve treba da se obavlja }utke iznutra – rad, govor, ~itanje, pisanje kao deo stvarne svesti – ne sa rasutom i ne}ute}om kretnjom obi~ne svesti.

*** ôvek moè da radi i da ostane u}utan iznutra. U}utanost ne zna~i imati prazan um ili ne obavljati nikakvu radnju uop{te.

*** Naglasak Mo}i je u redu, ali zbilja nema ni~eg nespojivog izme|u unutra{nje ti{ine i delovanja. Ova kombinacija je ono ka ~emu sadana mora da se kre}e.

IV Potreban je u}utan um da bi se znala Boànska Volja. U u}utan um okrenut ka Boànskom dolazi intuicija (vi{i um) Boànske Volje i ispravan na~in da se ona obavi.

*** Kada je um ~ist, a psihi~ko istaknuto, onda ~ovek ose}a {ta je u skladu sa Boànskom Voljom, a {ta je protiv nje.

***

Pisma o Jogi 614

îm se umna ti{ina dostigne, onda se u tome umne misli mogu zameniti nekim vi|enjem i intuicijom po pitanju rada.

*** Dobro je da ste bili u stanju da posmatrate sebe sve vreme i vidite kretnje i da je intervencija nove svesti bila ~esta i automatska. U kasnijoj fazi nesumnjivo }ete dobiti vo|stvo u umu tako|e po pitanju toga kako da obavite stvari koje èlite da se obave. O~igledno um vam je bio isuvi{e aktivan – kao i umovi drugih tako|e – i tako ste propustili svoj cilj, zahvaljuju}i preteranom mno{tvu svedoka! Me|utim –

*** Da bi aktivnosti bile psihi~ke, psihi~ko mora da bude napred. Puru{a koji posmatra moè da sebe razdvoji, ali ne moè da promeni Prakriti. Ali biti Puru{a koji posmatra je prvi korak. Kasnije mora da postoji delovanje Puru{a Volje kao instrumenta Maj~ine sile. Ova Volja mora da se zasniva na pravoj svesti koja vidi {ta je pogre{no, neznala~ko, sebi~no, egoisti~no, pokretano èljom u prirodi i koja to ispravlja.

*** Ako mnogo èlite svest za prave postupke i teìte joj, ona moè do}i na jedan od nekoliko na~ina: 1. Moète da steknete naviku ili sposobnost gledanja svojih kretnji na takav na~in da vidite impuls ka delovanju kako dolazi i moète da vidite tako|e njegovu prirodu. 2. Svest moè da do|e koja se ose}a nelagodno kad god je tu pogre{na misao ili impuls ka delovanju ili ose}anje. 3. Ne{to unutar vas moglo bi vas upozoriti i zaustaviti kada ho}ete da izvr{ite pogre{no delovanje.

*** [Biti stalno rukovo|en Boànskim:] Stalna te`nja za time je prva stvar – potom neka vrsta mirno}e unutra i povla~enje od spolja{njeg delovanja u mirno}u i neka vrsta oslu{kuju}eg i{~ekivanja, ne za

Sadana kroz rad 615

zvukom nego za duhovnim ose}anjem ili usmerenjem svesti koje dolazi kroz psihi~ko.

*** [to se ti~e ose}anja iznutra, ono zavisi od sposobnosti da se ode unutra. Ponekad ono dolazi samo od sebe sa produbljenjem svesti kroz bakti ili druga~ije, ponekad dolazi kroz praksu – neka vrsta izno{enja stvari i oslu{kivanja za odgovorom – oslu{kivanje je, naravno, metafora, ali je te{ko izraziti to druga~ije – to ne zna~i da odgovor dolazi nu`no u obliku re~i, izgovorenih ili neizgovorenih, mada biva tako ponekad ili za neke; moè da poprimi bilo koji oblik. Glavna te{ko}a za mnoge je biti siguran u pravi odgovor. Za to je neophodno biti u stanju da se kontaktira svest Gurua iznutra – to najbolje dolazi kroz bakti. U protivnom, poku{aj da se stekne ose}anje iznutra kroz praksu moè da postane osetljiv i pipav posao. Prepreke: (1) normalna navika oslanjanja na spolja{nja sredstva za sve; (2) ego, podme}u}i svoje sugestije umesto pravih odgovora; (3) umna aktivnost; (4) smetnje uljezi. Mislim da nema potrebe da ùdite za ovim, ve} da se oslanjate na rast unutra{nje svesti. Gore napisano je samo u smislu op{teg obja{njenja.

*** Otvorenost u radu zna~i istu stvar kao i otvorenost u svesti. Ista Sila koja radi u va{oj svesti u meditaciji i ra{~i{}ava oblak i zbrku kad god joj se otvorite, moè tako|e da preuzme va{e delovanje i ne samo da vas u~ini svesnim nedostataka u njemu, ve} da vas drì svesnim onoga {ta ima da se obavi i vodi va{ um i ruke da to urade. Ako joj se otvorite u svom radu, po~e}ete da ose}ate ovo vo|stvo sve vi{e i vi{e dok u pozadini svih svojih aktivnosti ne budete bili svesni Sile Majke.

*** Da biste bili u stanju da primate Boànsku Mo} i da je pustite da dela kroz vas u stvarima spolja{njeg ìvota, postoje tri neophodna uslova: (i) U}utanost, ujedna~enost – ne biti uznemiren ni~im {to se de{ava, odràvati um smirenim i ~vrstim, kako gleda igru sila, ali je on sam staloèn.

Pisma o Jogi 616

(ii) Apsolutna vera – vera da }e se desiti ono {to je najbolje, ali tako|e, ako ~ovek od sebe moè da na~ini istinski instrument, plod }e biti ono {to ~ovekova volja vo|ena Boànskom Svetlo{}u vidi kao stvar koja ima da se uradi – kartavyam karma. (iii) Prijem~ivost – mo} da se primi Boànska Sila i da se oseti njeno prisustvo i prisustvo Majke u njoj i da joj se dopusti da radi, vode}i ~ovekov vid i volju i delovanje. Ako ova mo} i prisustvo mogu da se osete i ova plasti~nost na~ini navikom svesti u delovanju, – ali plasti~nost samo prema Boànskoj sili bez uno{enja bilo kog stranog elementa, – kona~ni rezultat je siguran.

*** Ono {to se desilo vama pokazuje koji su uslovi tog stanja u kome Boànska Mo} zauzima mesto ega i usmerava aktivnost, ~ine}i od uma, ìvota i tela instrument. Prijem~iva ti{ina uma, brisanje umnog ega i svo|enje umnog bi}a na poloàj svedoka, blizak kontakt sa Boànskom Mo}i i otvorenost bi}a tom jednom Uticaju i nijednom drugom su uslovi da se postane instrument Boànskog, pokretan time i samo time. Ti{ina uma ne donosi po sebi nadumnu svest; postoje mnoga stanja ili ravni ili nivoi svesti izme|u ljudskog uma i naduma. Ti{ina otvara um i ostatak bi}a prema ve}im stvarima, ponekad kosmi~koj svesti, ponekad iskustvu tihog Sopstva, ponekad prisustvu ili mo}i Boànskog, ponekad prema svesti vi{oj od ljudskog uma; ti{ina uma je najpovoljnije stanje da se bilo koja od tih stvari desi. U ovoj jogi to je najpovoljnije stanje (ne jedino) da se Boànska Mo} spusti prvo na a potom i u pojedina~nu svest i da tamo obavi svoj rad da preobrazi tu svest, daju}i joj neophodna iskustva, menjaju}i svo njeno gledi{te i kretnje, vode}i je od etape do etape dok ne bude spremna za poslednju (nadumnu) promenu.

*** Ono {to se desilo je stvar koja se ~esto de{ava i, ~uv{i va{u pri~u o njoj, reprodukovala je u va{em slu~aju uobi~ajene stadijume. Prvo, seli ste u molitvu, – to zna~i poziv prema Iznad, ako mogu to tako da izrazim. Slede}e je do{lo neophodno stanje da bi odgovor na molitvu bio delotvoran – "malo po malo neka vrsta odmora je do{la", drugim re~ima, u}utanost svesti koja je neophodna pre nego {to Mo} koja

Sadana kroz rad 617

mora da dela moè da dela. Onda nalet Sile ili Mo}i, "poplava energije i ose}aja mo}i i sijanja", i prirodna koncentracija bi}a u nadahnu}u i izrazu, delovanje Mo}i. Vital je sredstvo za dejstvovanje na fizi~koj ravni, tako da su njegova aktivnost i energija neophodni za sav rad; bez njega, ako um samo goni bez saradnje i instrumentacije vitala, postoji teàk i neprijatan rad i napor sa rezultatima koji obi~no uop{te nisu najbolje vrste. Idealno stanje za rad je kad postoji prirodna koncentracija svesti u posebnoj energiji, podràna lagodnim odmorom i umireno{}u svesti kao celine. Skretanje pa`nje uma drugim aktivnostima naru{ava ovu ravnoteù lagodnosti i koncentrisane energije, – premor je tako|e naru{ava ili uni{tava. Prva stvar stoga koja mora da se uradi je da se vrati podràvaju}i odmor i to se obi~no radi prekidom rada i po~inkom. U iskustvu koje ste imali to je zamenjeno odmorom koji je do{ao odozgo kao odgovor na va{e stanje molitve i energijom koja je tako|e do{la odozgo. To je isti princip kao u sadani, – razlog za{to èlimo da ljudi u~ine svest }ute}om tako da vi{i mir moè da u|e i na bazi tog mira nova Sila odozgo. Nije napor ono {to je donelo nadahnu}e. Nadahnu}e dolazi odozgo kao odgovor na stanje koncentracije koje je i samo poziv njemu. Napor, naprotiv, zamara svest i stoga nije povoljan za najbolji rad; jedina stvar je {to ponekad – nipo{to uvek – napor kulminira povla~enjem ka nadahnu}u koje donosi neki odgovor, ali obi~no nije tako dobro i delotvorno kao nadahnu}e poput onoga koje dolazi kada postoji laka i intenzivna koncentracija energije u svom radu. Napor i tro{enje energije nisu nu`no ista stvar, – najbolje tro{enje energije je ono koje te~e lako bez napora uop{te, – kada nadahnu}e ili Sila (bilo koja Sila) radi od sebe, a um i vital i ~ak i telo su sijaju}i instrumenti i Sila isti~e u intenzivnom i sre}nom delovanju – maltene bezradnom radu.

*** Ta~no je da Sila moè da radi efikasno bez ikakvog napora s va{e strane. Nije napor, ve} saglasnost bi}a ono {to joj je potrebno za rad.

*** Pa, to je ideja u jogi – da ispravnom pasivno{}u ~ovek otvori sebe ne~em ve}em od njegovog ograni~enog sopstva, a napor je jedino

Pisma o Jogi 618

koristan da se stekne to stanje. âk i u obi~nom ìvotu pojedinac je samo instrument u rukama univerzalne Energije, mada njegov ego ubira pohvale za sve {to on uradi.

*** Kao {to ste se vi otvorili Sili i na~inli od sebe kanal za energiju rada, sasvim je prirodno da kada èlite da obavite ovaj rad Sila treba da te~e i dela na èljen na~in ili potreban na~in i za potreban efekat. Kada ~ovek od sebe na~ini kanal, Sila nije nu`no vezana ograni~enjima ili nesposobnostima instrumenta; moè da ih zapostavi i da dela po svojoj sopstvenoj mo}i. Rade}i to ona moè da koristi ljudski instrument prosto kao medij i da ga ostavi ~im je rad gotov istog onakvog kakav je bio pre, nesposobnog u njegovim obi~nim trenucima da obavi tako dobar posao; ali tako|e moè svojim delovanjem da dovede instrument u red, da ga navikne na nu`no intuitivno znanje i kretnju tako da moè po volji da zapoveda delovanju Sile. [to se ti~e tehnike postoje dve razli~ite stvari, intelektualno znanje koje ~ovek primenjuje i intuitivno saznavanje koje dela po sebi, ~ak i kad ga radnik zapravo ne poseduje. Mnogi pesnici, na primer, imaju malo znanja o metri~koj ili lingvisti~koj tehnici i ne mogu da objasne kako pi{u ili {ta su kvaliteti i elementi njihovog uspeha, ali pi{u, svejedno, stvari koje su savr{ene po ritmu i jeziku. Intelektualno poznavanje tehnike pomaè, naravno, pod uslovom da ~ovek ne napravi od njega puko sredstvo ili kruti kalup. Postoje neke umetnosti koje se ne mogu obavljati bez tehni~kog znanja, npr. slikanje, vajarstvo. Ono {to pi{ete je va{e sopstveno u smislu da ste vi instrument njegovog ispoljenja – tako je to sa skoro svakim umetnikom ili radnikom, mada je naravno za sadanu neophodno prepoznati da stvarna Mo} niste bili vi sami i da ste naprosto bili instrument na kome je ona odsvirala svoju melodiju. Ananda stvaranja nije zadovoljstvo ega u tome da je li~no ne{to dobro uradio i da je neko i ne{to, to je ne{to spolja{nje {to se prika~i na radost rada i stvaranja. Ananda dolazi od naleta ve}e Mo}i, ushi}enja bivanja posednutim i kori{}enim od strane toga, avesa, egzaltacija uzdizanja svesti, prosvetljenje i njegovo pove}ano i povi{eno delovanje i tako|e radost lepote, mo}i ili savr{enstva koje se stvara. Koliko daleko to ~ovek ose}a zavisi od stanja svesti u to vreme, temperamenta, aktivnosti vitala; jogi, naravno (ili ~ak izvesni jaki i smireni umovi), ne biva ponesen Anandom, on je drì i gleda i nema

Sadana kroz rad 619

pukog uzbu|enja pome{anog sa njenim tokom kroz um, vital ili telo. Prirodno, Ananda samarpana-e ili duhovnog ostvarenja ili boànske ljubavi je ne{to daleko ve}e, ali Ananda stvaranja ima svoje mesto.

*** Opaàti da li je to zbilja dobro ura|eno ili nije i ose}ati Anandu rada koji se radi za Majku. Otarasite se tog "Ja". Ako je to dobro ura|eno, Sila je ta koja je to uradila, a va{a jedina uloga je bila da budete dobar ili lo{ instrument.

*** Mora da postoji rasa [u radu], ali ona dolazi kada postoji dinami~ni silazak Mo}i.

*** Ono {to nalazite da se de{ava je uobi~ajeno iskustvo u svem radu. Majka kaè da je to usled ~injenice da u po~etku rada postoji inspiracija za ono {ta da se radi i um isprva deluje kao kanal za to i sve ide dobro. Kasnije um po~inje da dela za svoj ra~un, bez da ~ovek to i primeti obi~no ukoliko ~ovek nije veoma svestan i naviknut da pa`ljivo posmatra sebe – i da uradi stvar bez prvobitnog nadahnu}a njegovim obi~nim sredstvima. Ovo se ose}a veoma jasno u radu kao {to je poezija i muzika – jer tamo ~ovek ose}a inspiraciju kako dolazi i ose}a je kako ne uspeva i kako se me{a sa obi~nim umom. Sve dok se ona nastavlja, sve se obavlja lako i dobro, ali ~im um po~ne da se upli}e ili da radi umesto nje, onda se rad lo{ije obavlja. U radu kao {to je kuvanje ~ovek ne ose}a direktno i ìvo inspiraciju, samo jasno}u i opaàjnost i mo`da pouzdanje – isto tako ne prime}uje kada fizi~ki um postane aktivan. Kod stvari kao {to je poezija ~ovek moè da prekine dok inspiracija ne do|e ponovo, ali kod kuvanja ~ovek ne moè to da uradi, rad mora da se zavr{i tu i tad. Pretpostavljam da se ovo moè izle~iti jedino tako {to ~ovek postaje svesniji unutra, kao {to radi u sadani, dok ne bude mogao da vidi i poni{ti pogre{ne kretnje inferiorne umne aktivnosti dovode}i dole po svojoj volji opet pravu inspiraciju i opaànje.

***

Pisma o Jogi 620

Majka moè da da indikacije i da otvori mogu}nosti, ali ako se um upli}e, a one se ne prate, {ta moè da se uradi?

*** Za{to treba da probate iste stvari kao ostali? Ono za {ta se ~ovek ose}a nadahnutim da radi je najbolja stvar za njega.

V Tokom sadane ~ovek moè da nau~i da crpi iz univerzalne @ivotne Sile i da obnavlja energije iz nje. Ali obi~no je najbolji na~in nau~iti otvarati sebe Maj~inoj Sili i postati svestan nje kako podràva i pokre}e ili sipa u sistem i daje energiju potrebnu za rad bio on umni, vitalni ili fizi~ki. Postoji prirodno vi{a Energija iznad sada{njih univerzalnih sila i to je ono {to }e preobraziti prirodu i preuzeti umne, vitalne, fizi~ke energije i promeniti ih u sli~ne sebi.

*** To je Sila koja dolazi i nagoni na rad i podjednako je legitimno deo duhovnog ìvota kao ostali. To je naro~ita Energija koja se prihvata radnika u bi}u i ispunjava sebe kroz njega. Raditi sa punom energijom poput ove je vrlo zdravo kod ~oveka. Jedina stvar je ne preterivati sa tim – to zna~i izbegavati bilo kakvo iscrpljivanje ili povratak u fizi~ku inerciju. [to se ti~e posve}enosti pravite uvek sankalpa-u nu|enja, prise}ajte se i molite se kada moète (mislim u vezi s radom). To je da se u~vrsti izvestan stav. Nakon toga, Sila moè da koristi ovaj klju~ da otvori dublju posve}enost unutra.

*** Sila odozgo je Sila Vi{e Svesti. To od pozadi radi kao umna, vitalna ili fizi~ka sila u skladu sa potrebom. Kada joj je bi}e otvoreno i postoji izvesna pasivnost prema njenom delovanju, ona zauzima mesto li~ne aktivnosti, a Osoba biva svedok njenog delovanja.

Sadana kroz rad 621

***

Nisam govorio o Sili koja silazi odozgo, ve} o Sili iz pozadine koja obavlja radnju kroz um i telo kao instrumente. Veoma ~esto kad su um i telo inertni, njihove aktivnosti se i dalje nastavljaju ovim porivom iz pozadine.

*** U obi~nom toku joge ta fizi~ka snaga se zamenjuje jogi~kom snagom ili jogi~kom ìvotnom silom koja odràva telo i navodi ga da radi, ali u odsustvu ove sile telo je li{eno mo}i, inertno i tamasi~no. Ovo se jedino moè izle~iti tako {to se celo bi}e otvori za Joga [akti na svakoj od svojih ravni – jogi~koj sili uma, jogi~koj sili ìvota, jogi~koj sili tela.

*** Da. Sa pravom sve{}u uvek tu, ne bi bilo zamora.

*** Obavljaju}i ovaj rad imali ste Silu u sebi i pravu svest ispunjavaju}i vital i fizi~ko – kasnije sa opu{tanjem obi~na fizi~ka svest je nado{la i vratila uobi~ajene reakcije – zamor, i{ijas itd.

*** Kada se ose}ate umorno, nemojte se prenaprezati ve} se odmarajte – rade}i samo va{ obi~an rad; nemirno raditi ovo ili ono sve vreme nije na~in da se to izle~i. Biti u}utan spolja i iznutra je ono {to je potrebno kada postoji ovaj ose}aj zamora. Uvek postoji snaga blizu vas koju moète da pozovete unutra i koja }e ukloniti ove stvari, ali morate da nau~ite da budete u}utani da biste je primili.

*** Da, gre{ka je prenaprezati se, jer postoji reakcija nakon toga. Ako ima energije, ne sme se sva potro{iti, ne{to se mora uskladi{titi kako bi se pove}ala stalna snaga sistema.

Pisma o Jogi 622

***

Prenaprezanje podiè inerciju. Svako ima inerciju u svojoj prirodi: pitanje je njenog ve}eg ili manjeg delovanja.

*** Ako se obavlja previ{e rada kvalitet rada opada uprkos elanu radnika.

*** Dokonost naravno mora da ode – ali ponekad mislim da ste previ{e vukli na drugu stranu. Biti u stanju raditi sa punom energijom je neophodno – ali biti u stanju ne raditi je tako|e neophodno. Ono {to govorite o obi~nom razgovoru je sasvim ta~no i da sve to treba da otpadne je veoma neophodno za istinsku svest.

*** Ako je fizi~ko u ovom stanju i rad stvara takve reakcije u njemu, nema vajde terati ga nasilno ili ga prenaprezati. Bolje je obrazovati i uve`bati spolja{nje prirodno bi}e polako unose}i smirenost i mir i svetlost i snagu istrajno u nervni sistem i }elije tela. Nasilna prinuda na telo lako bi mogla potu}i svoju sopstvenu svrhu. Verovatno je va{a sadana bila isuvi{e isklju~ivo unutra{nja i subjektivna; ali ako je to tako, ovo se ne moè izle~iti u trenutku. Bolje vam je stoga da ne obavljate teàk fizi~ki rad za sada.

*** On [uzrok zamora] je verovatno neka èlja ili vitalno preferiranje – dopadanja i nedopadanja u vitalu. Sav rad koji vam je dat mora da se oseti kao Maj~in i da se obavlja sa rado{}u, otvaraju}i sebe za Maj~inu silu da radi kroz vas.

Sadana kroz rad 623

VI Napredujete naravno, ali ono {to vam je Majka rekla i {to govori svakome je ta~no da, da bi se bio pravi umetnik, potreban je naporan rad godinama. Ali va{a gre{ka je {to stavljate naglasak na ove stvari i obeshrabrite se bilo kakvom zadr{kom ili te{ko}om u njima. Jedina stvar koju treba raditi je da otvorite svoju svest onome {to silazi, da pustite promenu da radi u vama tako da svest postane svest mira i svetlosti i mo}i i radosti puna Boànskog Prisustva. Kad je to tu, onda ono {to Boànsko èli da se uradi kroz vas ili da se razvije u vama bi}e ura|eno ili razvijeno brzinom i savr{enstvom koje je za sada nemogu}e. Jedina potrebna stvar prvo, sve ostalo je sada samo polje ve`be za razvoj jedine potrebne stvari.

*** [to se ti~e pisanja francuskog, ne treba toliko da mislite o izraàvanju stvari – nije bitno da li su drugi napisali iste stvari i uradili to bolje. Ono na {ta treba da ciljate je naprosto da nau~ite da pi{ete na francuskom savr{eno, da steknete punu upotrebu francuskog jezika kao instrumenta. Da li Sila èli da izrazi bilo {ta kroz vas ubudu}e ili ne, je stvar koju treba da prepustite Boànskoj Volji; ~im budete dali sebe u njene ruke u istinskoj svesti, ona }e znati {ta da radi ili da ne radi kroz vas i u potpunosti }e iskoristiti koju god instrumentaciju budete mogli da joj stavite na raspolaganje.

*** Kao {to sam ve} rekao, u svim stvarima, radu i u~enju kao i u unutra{njem napretku u jogi, ista stvar je potrebna ako èlite savr{enstvo – u}utanost uma, postajanje svesnim Sile, otvaranje prema njoj, dopu{taju}i joj da radi u vama. Ciljati na savr{enstvo je u redu, ali nemir uma nije put ka njemu. Mozgati o svojim nesavr{enostima i uvek razmi{ljati kako raditi i {ta raditi tako|e nije put. Ostanite u}utani, otvarajte sebe, dopustite svesti da raste – zovite Silu da radi. Kako bude rasla i kako Sila bude radila, posta}ete svesni ne samo onoga {to je nesavr{eno, ve} kretnje koja }e vas izvesti (ne jednim korakom, ve} progresivno) izvan nesavr{enosti i onda }ete morati samo da pratite tu kretnju.

Pisma o Jogi 624

Ako prenapregnete sebe predugim radom ili nemirnim radom, to uznemirava ili slabi nervni sistem, vitalno-fizi~ko i izlaè ~oveka delovanju pogre{nih sila. Raditi, ali }utke, kako bi se imao postojan napredak je pravi na~in.

*** Te{ko}a koju nalazite proisti~e u velikoj meri iz toga {to uvek brinete svojim umom o stvarima, razmi{ljaju}i "Ovo ne valja, ono ne valja u meni ili mom radu" i, kao rezultat "Nesposobna sam, lo{a sam, sa mnom se ni{ta ne moè uraditi". Va{i vezovi, va{i abaùri itd. su oduvek bili veoma dobri, a ipak vi stalno mislite "ovo je lo{ rad, ono ne valja" i rade}i tako, zbunjujete sebe i upadate u zbrku. Prirodno, pogre{ite s vremena na vreme, ali vi{e kada tako brinete nego kada radite stvari jednostavno i samouvereno. Bolje je, bilo sa radom bilo sa sadanom, nastaviti }utke, dopu{taju}i Sili da dela i daju}i sve od sebe da je pustite da radi kako treba, ali bez ovog mu~enja sebe i stalnog nemirnog zapitkivanja na svakoj ta~ki. Koji god nedostaci da postoje oti{li bi mnogo brè, kad ne biste previ{e drvili o njima; jer bak}u}i se njima toliko gubite pouzdanje u sebe samu i u va{u mo} otvorenosti prema Sili – koja je svejedno tu – i stavljate nepotrebne te{ko}e na put njenom delovanju.

*** Nemojte da razmi{ljate o gre{kama u radu. êsto vi zami{ljate da lo{e radite stvari kada ste ih zbilja uradili vrlo dobro; ali ~ak i ako ima gre{aka, to nije ni{ta zbog ~ega treba biti tuàn. Neka svest raste – jedino u boànskoj svesti postoji potpuno savr{enstvo. [to se vi{e budete predavali Boànskom, to }e vi{e postojati mogu}nost savr{enstva u vama.

*** Nemojte da pridajete previ{e va`nosti takvim gre{kama ili da se uzrujavate oko njih. Priroda uma je da pravi takve gre{ke. Jedino je vi{a svest ta koja moè da ih ispravi – um moè da bude siguran samo nakon veoma duge obuke iz svake pojedine aktivnosti i ~ak i tad dovoljno je da bude neoprezan da bi se ne{to lo{e dogodilo. Radite

Sadana kroz rad 625

onoliko dobro koliko moète, za ostalo pustite vi{u svest da raste dok ne bude mogla da prosvetli sve kretnje fizi~kog uma.

*** Ve{tina u radu }e do}i kada bude prisutno otvaranje u fizi~kom umu i telu. Nema potrebe da se strepi oko toga sada. Dajte sve od sebe i nemojte da strepite oko toga.

*** Mislite o svom radu samo dok se on obavlja, ne pre i ne posle. Ne pu{tajte svoj um da se vra}a na rad koji je zavr{en. On pripada pro{losti i ponovno baratanje njime je tra}enje mo}i. Ne pu{tajte svoj um da radi sa i{~ekivanjem na poslu koji mora da se obavi. Mo} koja dela u vama }e se postarati o njemu u njegovo sopstveno vreme. Ove dve navike uma pripadaju pro{lom funkcionisanju koje preobraàvaju}a Sila pritiska da ukloni, a istrajavanje fizi~kog uma sa njima je uzrok va{eg napora i zamora. Ako moète da se setite da pustite svoj um da radi samo kada je njegova delatnost potrebna, napor }e se smanjiti i nesta}e. Ovo je uistinu prelazna kretnja pre nego {to nadumno delovanje zaposedne fizi~ki um i unese u njega spontano delovanje Svetlosti.

VII Da, o~igledno, to je jedna velika korist rada {to testira prirodu i stavlja sadaku pred nedostatke njegovog spolja{njeg bi}a koji bi mu u protivnom mogli proma}i.

*** Postupci su od zna~aja jedino kao izraàvanje onoga {to je u prirodi. Morate da budete svesni bilo ~ega {to u va{im postupcima nije u skladu sa jogom i da se toga otarasite. Ali za to ono {to je potrebno je va{a sopstvena svest, psihi~ko, posmatraju}i iznutra i odbacuju}i ono {to se vidi kao nepoèljno.

Pisma o Jogi 626

*** Bi}e bolje da obavljate rad kao sadanu za osloba|anje od nedostataka pre nego li da prihvatite nedostatke kao razlog da ne obavljate rad. Umesto da prihvatate ove reakcije kao da su one nepromenljivi zakon va{e prirode, treba da se odlu~ite da one vi{e ne smeju da dolaze – pozivaju}i pomo} Maj~ine sile da pro~isti vital i elimini{e ih sasvim. Ako verujete da nevolja u telu mora da do|e, prirodno da }e do}i; radije u~vrstite u svom umu ideju i volju da ne sme da do|e i ne}e do}i. Ako proba da do|e odbacite je i bacite je daleko od sebe.

*** To je velika gre{ka ljudskog vitala – èleti komplimente radi njih samih i biti deprimiran zbog njihovog odsustva i zami{ljati da to zna~i da nema sposobnosti. U ovom svetu ~ovek kre}e sa neznanjem i nesavr{eno{}u u bilo ~emu {to radi – ~ovek mora da otkriva svoje gre{ke i da u~i, mora da pravi gre{ke i da nalazi, ispravljaju}i ih, pravi na~in da obavlja stvari. Niko na svetu nikad nije umakao ovom zakonu. Tako da ono {to ~ovek mora da o~ekuje od drugih nisu komplimenti sve vreme, ve} pohvala onome {to je ispravno ili dobro ura|eno i kritika gre{aka i proma{aja. [to vi{e ~ovek bude mogao da podnese kritiku i uvidi svoje gre{ke, to je verovatnije da }e sti}i do puno}e svoje sposobnosti. Naro~ito kada je neko veoma mlad – pre doba zrelosti – ne moè lako da obavlja savr{en rad. Ono {to se naziva mladala~kim radom pesnika i slikara – rad obavljen u njihovim ranim godinama, je uvek nesavr{en, on je obe}anje i ima kvalitete – ali pravo savr{enstvo i puna upotreba njihovih mo}i dolazi kasnije. Oni sami to znaju vrlo dobro, ali nastavljaju da pi{u ili slikaju zato {to znaju tako|e da }e, rade}i tako, da razviju svoje mo}i. [to se ti~e pore|enja sa drugima, ~ovek ne bi trebalo da to radi. Svako ima svoju sopstvenu lekciju da nau~i, svoj sopstveni rad da obavi i mora da vodi ra~una o tome, ne o superiornom ili inferiornom napretku drugih u pore|enju sa njim samim. Ako je on iza danas, on moè biti u punom kapacitetu kasnije, a budu}e savr{enstvo njegovih mo}i je ono zbog ~ega mora da zapne. Vi ste mladi i tek morate sve da nau~ite – va{e sposobnosti su tek u pupoljku, morate da ~ekate i da radite da bi se one potpuno rascvetale – i ne smete da zamerate ako su potrebni meseci i godine ~ak da bi se stiglo do ne~eg zadovoljavaju}eg

Sadana kroz rad 627

i savr{enog. To }e do}i u svoje pravo vreme, a rad koji obavljate sada je uvek korak ka tome. Ali nau~ite da sa dobrodo{licom primite kritiku i ukazivanje na nesavr{enosti – {to vi{e budete tako radili, to }ete brè napredovati.

*** Neko ko u~i da slika ili svira muziku ili pi{e i ne svi|a mu se da mu na njegove gre{ke ukazuju oni koji ve} znaju – kako }e uop{te da nau~i ili dostigne bilo kakvo savr{enstvo tehnike?

*** Ne moèmo da odobrimo va{u ideju – ve} postoji dovoljno intelektualaca u A{ramu, a sobni intelektualac nije tip ~ije smo neprili~no razmnoàvanje skloni da ohrabrujemo. Spolja{nji rad je upravo ono {to je neophodno da se o~uva ravnoteà prirode i svakako vam je potreban u tu svrhu. Tako|e, va{e prisustvo u Trpezariji je neophodno. Za ostalo umesto da se ljutite na X ili Y treba da potraìte uzrok ovih stvari u vama – to je uvek istinsko pravilo za sadaku. Vi ste ponekad u svom najboljem izdanju i tad stvari idu veoma dobro; ali ponekad niste uop{te u svom najboljem izdanju i tada ovi nesporazumi izni~u. Lek je stoga biti uvek u svom najboljem izdanju – ne biti uvek u svojoj sobi, ve} biti u va{em najboljem i stoga va{em istinskom sopstvu uvek.

*** Te{ko}a izvire iz izvesnog vi{ka osetljivosti u vitalnoj prirodi koja sna`no ose}a svako pomanjkanje sklada ili suprotstavljanje u radu ili bilo kakvo lo{e de{avanje i, kada to do|e, ~ovek je sklon da to ose}a kao li~no suprotstavljanje, a na drugoj strani tako|e izranja sli~no ose}anje i tako te{ko}a postaje prolongirana i dovodi do sukoba. Zapravo te{ko}a ~esto izni~e iz okolnosti, npr. Sme{tajnoj Slu`bi sa svojim veoma smanjenim osobljem i naletom posla koji im potro{i sve ljude moè biti teè da vas smeste nego pre. Ili moè da iznikne od ljudi koji postupaju prema svom gledanju na stvar koje se ne slaè sa va{im. Ili opet moè da do|e od osobe koja sledi svoje sopstvene ideje, pogled na to {ta je zgodno i efikasno i tako da nastupi naspram va{eg. Nema potrebe da bude bilo kakvog li~nog ose}anja u svemu tome i

Pisma o Jogi 628

najbolje je ne traìti ga i ne videti to sa te ta~ke gledi{ta. Ono {to je potrebno je uvek uzeti smiren pogled na stvari i jasno vi|enje – ne samo sa sopstvenog gledi{ta koje na kraju moè biti ispravno, a da mu ipak trebaju izmene u detaljima, ve} sa vi|enjem koje vidi tako|e i gledi{te drugih; ovo {iroko sagledavanje, }ute}e i bezli~no, je potrebno u punoj jogi~koj svesti. Kada ga ~ovek ima moè da insistira na onome na ~emu se mora insistirati sa ~vrstinom, ali istovremeno sa uzimanjem u obzir i razumevanjem drugog, {to uklanja {ansu za bilo kakav sukob li~nog ose}anja. Prirodno ako je drugi nerazuman, moè i dalje da negoduje, ali }e to onda biti njegova gre{ka u potpunosti i pa{}e nazad samo na njega. Ovde je ono gde uvi|amo neophodnost neke promene. Odanost, vernost, sposobnost, snagu volje i druge kvalitete u radu vi imate u izobilju – puna smirenost i ujedna~enost ne samo u unutra{njem bi}u gde ve} moè da postoji, ve} i u spolja{njim nervnim delovima je stvar koju morate da steknete potpuno.

*** Postoje uvek nedostaci na obe strane koji dovode do ovog nesklada. Na va{oj strani imate...sklonost ka suvi{e strogom prosu|ivanju drugih, spremnost da vidite i nagla{avate mane, nedostatke, slabu stranu drugih i da ne vidite dovoljno njihove dobre strane. Ovo spre~ava blagonaklonost gledi{ta koja bi trebalo da bude prisutna i daje utisak strogosti i kriti~ke o{trine i stvara sklonost ka kontriranju i revoltu, {to ~ak i kad nije u umovima drugih, dela kroz njihovo podsvesno i stvara sve ove neskladne kretnje. Koristiti ono {to je dobro u drugima, drè}i pogled uvek na tome, i postupati takti~no sa nihovim gre{kama, manama i nedostacima je najbolji na~in; on ne isklju~uje ~vrstinu i odràvanje discipline, ~ak ni o{trinu kada je o{trina prikladna; ali ovo drugo bi trebalo da bude retko i drugi ne bi trebalo da ose}aju kao da je to trajan stav.

*** Iskustvo razlike izme|u va{ih unutra{njih ose}anja i va{ih povr{inskih reakcija pokazuje da postajete svesni razli~itih delova svoje prirode od kojih svaki ima svoj sopstveni karakter. Zapravo svako ljudsko bi}e je sa~injeno od razli~itih li~nosti koje ose}aju i pona{aju se na razli~it na~in i njegova delatnost je odre|ena onom za koju se zadesi da je istaknuta u to vreme. Ono koje nema ose}anja ni protiv koga je ili

Sadana kroz rad 629

psihi~ko bi}e ili emocionalno bi}e u srcu, ono koje ose}a ljutnju i o{tro je jeste deo spolja{nje vitalne prirode na povr{ini. Ova ljutnja i o{trina je pogre{an oblik ne~ega {to po sebi ima vrednost, izvesne snage volje i sile delovanja i kontrole u vitalnom bi}u, bez ~ega rad ne bi mogao da se obavi. Ono {to je neophodno je otarasiti se ljutnje i odràvati silu i ~vrstu volju skupa sa razvijenim prosu|ivanjem po pitanju toga {ta je ispravna stvar da se radi pod bilo kakvim okolnostima. Na primer, ljudima moè biti dopu{teno da rade stvari na svoj sopstveni na~in kada to ne kvari rad, kada je to samo njihov na~in rada onog {to je neophodno da se uradi; kada je njihov na~in suprotstavljen disciplini rada, onda moraju da budu kontrolisani, ali to treba da se uradi tiho i ljubazno, ne sa ljutnjom. Veoma ~esto, ako je ~ovek razvio tihu mo} stavljanja Maj~ine sile u rad sa svojom sopstvenom voljom kao instrumentom, to bi po sebi moglo biti dovoljno bez da mora bilo {ta da se kaè kako osoba menja svoj manir sama od sebe kao da je na njenu sopstvenu inicijativu. Ovo ose}anje da niste u stanju da jedete i da jedenje nije neophodno je vrsta sugestije koja dolazi nekolicini ljudi. Treba da se odbaci i i{~isti iz sistema jer moè da dovede do slabljenja tela kroz uzimanje nedovoljno hrane. êsto se ~ovek ne ose}a slabo isprva, vitalna energija dolazi koja podràva telo, ali kasnije telo slabi. Ovo ose}anje moè ponekad da do|e kada ~ovek ide puno unutra i nema insistiranja na telesnim potrebama; ali ne treba ga prihvatati. Ako se odbaci, verovatno je da }e nestati.

*** Obeshrabrivati bilo koga je pogre{no, ali davati la`no ohrabrenje ili ohrabrivati bilo {ta pogre{no nije ispravno. O{trina mora ponekad da se koristi (mada ne da se preterano koristi), kada bez nje tvrdoglavo istrajavanje u onome {to je pogre{no ne moè da se ispravi. Veoma ~esto, ako je uspostavljena unutra{nja komunikacija, tihi pritisak je delotvorniji od bilo ~ega drugog. Nijedno apsolutno pravilo ne moè da se izloì; ~ovek mora da prosu|uje i dela najbolje {to moè u svakom pojedinom slu~aju.

*** To je sasvim nu`no za rad; efikasnost i disciplina su neophodne. One se mogu, me|utim, samo delimi~no odràvati spolja{njim sredstvima –

Pisma o Jogi 630

to stvarno zavisi u obi~nom ìvotu od li~nosti nadre|enog, njegovom uticaju na podre|ene, njegovoj ~vrstini, taktu, ljubaznosti u opho|enju prema njima. Ali sadaka zavisi od dublje sile, one od njegove unutra{nje svesti i sile koja radi kroz njega.

*** To [disciplinovanje podre|enih] mora da se radi u ispravnom duhu i podre|eni moraju da budu u stanju da osete da je to tako – da se sa njima ophodi sa svom pravedno{}u i od strane ~oveka koji ima saose}anje i uvid, a ne samo o{trinu i energiju. To je pitanje vitalnog takta i jakog i velikog vitala koji nalazi uvek pravi na~in da se ophodi prema drugima.

*** Bilo nam je jako drago {to smo dobili va{a pisma sa detaljima koji dokazuju kako ste veliki i brz napredak na~inili u sadani. Sve {to pi{ete pokazuje bistru svest i novu orijentaciju u nièm vitalu. Uvidev{i jasno instinkt dominacije i ponosa instrumenta tamo zna~i da je taj deo bi}a na pravom putu da se promeni; ove nedostatke moraju sada da zamene njihove suprotnosti – mo} da se dela nesebi~no prema drugima radi Istine i Ispravnosti i mo} da se bude snaàn i samopouzdan, ali bez ega, instrument Boànskog. Jasno je tako|e da se fizi~ko efikasno otvara, ali instinktivne fizi~ke i vitalne fizi~ke kretnje u njemu, strah u telu, slabost, sklonost ka lo{em zdravlju moraju tako|e da odu. [to se ti~e ishrane, lagan kvalitet hrane dovoljne za snagu i odràvanje je najbolji za vas – meso nije preporu~ljivo. Neka se {iroko otvaranje koje je do{lo u vas razvije i va{e celo bi}e skroz do materijalnog ispuni istinskom sve{}u i istinskom mo}i.

*** Znate koja je prava stvar da se uradi – da se uzme i odràva neophodan unutra{nji stav – kad postoji otvorenost prema Sili i snazi, hrabrost i mo} u delovanju koji proizlaze iz toga, mogu}e je suo~iti se sa spolja{njim okolnostima i okrenuti ih u pravom smeru.

***

Sadana kroz rad 631

Kad god se bilo {ta lo{e desi, od su{tinskog je zna~aja ne dopustiti...bilo kakvim vibracijama uznemirenja ili nemira bilo u fizi~ki um ili nerve. ôvek mora da ostane smiren i da se otvori prema Svetlosti i Sili, onda }e biti u stanju da dela na pravi na~in.

*** Sa ta~ke gledi{ta sadane – ne smete da dopustite sebi da i najmanje budete uznemireni ovim stvarima. Ono {to morate da uradite, ono {to je ispravno da se uradi, treba da se uradi u savr{enoj smirenosti sa podr{kom Boànske Sile. Sve {to je neophodno za uspe{an rezultat moè da se uradi – uklju~uju}i obezbe|enje podr{ke onih koji su u stanju da vam pomognu. Ali ako ova spolja{nja podr{ka ne pristiè, ne smete da budete uznemireni, ve} da nastavite smireno svojim putem. Ako postoji bilo kakva te{ko}a ili neuspeh bilo gde koji nije usled va{e sopstvene gre{ke, ne sme to da vas mu~i. Snaga, nedotaknuta smirenost, }utke direktno i ispravno bavljenje svim stvarima sa kojima morate da se pozabavite mora da bude pravilo va{eg delovanja.

*** Odràvati ovu staloènost i odsustvo reakcija i sa tog smirenog tla usmeravati silu joge na stvari i osobe (ne radi egoisti~nih ciljeva, ve} radi posla koji ima da se obavi) je pozicija jogija.

*** Drìte se nedotaknutim, neuvre|enim, radite svoj posao bez da se obeshrabrite, pozivajte Silu da radi za vas. To je polje probe za vas – unutra{nji rezultat je va`niji od spolja{njeg.

*** Dvostruka delatnost je potrebna, da se uni{ti zlovolja podre|enih i da se promeni um nadre|enih – nevidljivo delovanje, jer u vidljivom oni izgleda da su previ{e pod kontrolom Sila Neznanja.

***

Pisma o Jogi 632

Morate od sebe da na~inite instrument nevidljive Sile – da budete u stanju na neki na~in da je usmeravate ka traènoj ta~ki i u traènu svrhu. Ali za to Samata mora da bude potpuna – jer smireno i svetlosno kori{}enje Sile je neophodno. U protivnom kori{}enje Sile, ako je pra}eno reakcijama ega, moè da izazove odgovaraju}i otpor ega i borbu.

*** Pove}anje Samate je samo prvi uslov. Napadi }e postati nemogu}i kada na bazi Samate razumevaju}a Sila bude mogla da se koristi da bi na~inila njihove napade tri~avim.

*** [Spolja{nji napadi opre~nih sila na osobe koje sara|uju:] To je uvek deo njihove taktike u fizi~koj sferi. Oni se mogu skrenuti samo superiornom Silom koja se koristi protiv njih.

*** Ovo je ispravan unutra{nji stav ujedna~enosti – ostati nedotaknut {ta god da se de{avalo napolju. Ali ono {to je potrebno za uspeh na spolja{njem polju (ako ne koristite ljudska sredstva, diplomatiju ili taktiku) je mo} da se prenosi smireno Sila koja moè da promeni stav ljudi i okolnosti i u~ini od bilo koje spolja{nje akcije smesta ispravnu stvar da se uradi i delotvornu.

*** Za sadaku spolja{nje borbe, problemi, nevolje su samo sredstvo za prevazilaènje ega i radàsi~ne èlje i dostizanje potpune predanosti. Sve dok ~ovek insistira na uspehu, obavlja posao barem delimi~no za ego; te{ko}e i spolja{nji neuspesi dolaze da upozore ~oveka da je to tako i da donesu potpunu ujedna~enost. Ovo ne zna~i da mo} pobede ne treba da se stekne, ali nije uspeh u neposrednom radu ono {to je jedino bitno; mo} da se prima i prenosi sve ve}e i ve}e ispravno vi|enje i unutra{nja Sila je ono {to mora da se razvije, a to mora da se uradi sasvim hladnokrvno i strpljivo bez ushi}enja ili uznemirenja trenutnom pobedom ili neuspehom.

Sadana kroz rad 633

***

Ono {to morate da uvidite je da va{ uspeh ili neuspeh zavisi, prevashodno i uvek, od va{eg drànja u ispravnom stavu i u istinskoj psihi~koj i duhovnoj atmosferi i dopu{tanja Maj~inoj sili da dela kroz vas... Ako mogu da sudim iz va{ih pisama, vi uzimate njenu podr{ku [sile, prim. prev.] isuvi{e zdravo za gotovo i stavljate prvi naglasak na va{e sopstvene ideje i planove i re~i u vezi posla; ali bilo da su dobri ili lo{i, ispravni ili pogre{ni, obavezno }e da omanu ako nisu instrumenti istinske Sile.... Morate da budete uvek koncentrisani, uvek da iznosite sve te{ko}e za re{enje sili koja se {alje odavde, uvek da je pu{tate da radi i da je ne zamenjujete svojim sopstvenim umom i zasebnom vitalnom voljom ili impulsom.... Nastavite sa svojim radom, nikad ne zaboravljaju}i uslov uspeha. Nemojte da izgubite sebe u radu ili u svojim idejama ili planovima ili da zaboravite da se drìte u stalnom dodiru sa istinskim izvorom. Ne dopu{tajte ni~ijem umu ili vitalnom uticaju ili uticaju okruùju}e atmosfere ili obi~nom ljudskom mentalitetu da do|e izme|u vas i mo}i i prisustva Majke.

*** Veoma je zadovoljavaju}e {to ste tako dobro zavr{ili posao koji ste preduzeli za Majku...prevazilaze}i sve te{ko}e i zavr{iv{i sa tako zadovoljavaju}im rezultatom.... Ali za va{ rad za Majku je sigurno da }e uvek biti isti, temeljan, savestan i ve{t i nadahnut ~vrstom verom i otvoreno{}u prema njenoj sili; tamo gde su ove stvari, uspeh je uvek siguran.

VIII Uredan sklad i organizacija u fizi~kim stvarima je neophodan deo efikasnosti i savr{enstva i ~ini instrument podesnim za bilo koji posao koji mu se zada.

***

Pisma o Jogi 634

Ne moè biti fizi~kog ìvota bez reda i ritma. Kada se ovaj red promeni, to mora da bude iz poslu{nosti unutra{njem rastu, a ne radi spolja{nje novine. Jedino je izvestan deo povr{inske niè vitalne prirode ono {to uvek traga za spolja{njom promenom i novinom radi nje same. Upravo stalnim unutra{njim rastom ~ovek moè da nalazi stalnu novinu i nepogre{ivo interesovanje u ìvotu. Nema nijednog drugog zadovoljavaju}eg na~ina.

*** Nestrpljenje da }e stvari krenuti naopako je nedostatak osobine – insistiranja na preciznosti i redu. Stvar je u tome da se zadrì osobina, a da se ~ovek otarasi nedostatka.

*** U najfizi~kijim stvarima morate da utvrdite program kako biste se bavili njima, u protivnom sve postaje more zbrke i nasumi~no. Utvr|ena pravila tako|e moraju da se naprave za rukovo|enje materijalnim stvarima sve dok ljudi nisu dovoljno razvijeni da se bave njima na pravi na~in bez pravila. Ali u stvarima unutra{njeg razvoja i sadane nemogu}e je zacrtati plan utvr|en u svakom detalju i re}i: "Svaki put zaustavi}ete se ovde, onde, na ovom putu, na ovoj liniji i ni jednoj drugoj." Stvari bi postale toliko uvezane i krute da ni{ta ne bi moglo da se uradi; ne bi moglo da bude nikakve istinske i delotvorne kretnje.

*** U radu mora da postoji pravilo i disciplina i {to je vi{e mogu}e ta~nosti po pitanju vremena. [ta je dobar rad, a {ta je lo{ ili manje dobar rad? Sve je Maj~in rad i jednak u Maj~inim o~ima.

*** Biti u stanju biti redovan je velika sila, ~ovek postaje gospodar svog vremena i svojih kretnji.

Sadana kroz rad 635

*** Re{enost zna~i volju da se poku{a da se stvar uradi do zadatog vremena. To nije obavezuju}e "obe}anje" da }e stvar biti ura|ena do tog vremena. âk i ako ne bude, nastojanje }e morati da se nastavi, ba{ kao da nikakav datum nije utvr|en.

IX Raskala{no tra}enje, bahato kvarenje fizi~kih stvari za neverovatno kratko vreme, labav nered, zloupotreba usluga i materijala usled bilo vitalnog hvatanja bilo tamasi~ne inercije su pogubni za prosperitet i imaju tendenciju da odagnaju ili obeshrabre Mo} Bogatstva. Ove stvari odavno haraju dru{tvom i, ako se tako nastavi, porast u na{im sredstvima vrlo bi lako mogao da zna~i proporcionalni porast u otpadu i neredu i da neutrali{e materijalnu prednost. Ovo mora da se izle~i ako treba da bude ikakvog zdravog napretka. Asketizam radi samog sebe nije ideal ove joge, ali samokontrola u vitalu i ispravan poredak u materijalnom su veoma vaàn deo nje – a ~ak je i asketska disciplina bolja za na{u svrhu nego labavo odsustvo istinske kontrole. Ovladavanje nad materijalnim ne zna~i imati mnogo i obilno ga bacati ili kvariti onom brzinom kojom dolazi ili brè. Ovladavanje podrazumeva u sebi ispravno i pa`ljivo kori{}enje stvari i tako|e samokontrolu u njihovoj upotrebi.

*** Materijalne stvari ne treba prezirati – bez njih ne moè da bude ispoljenja u materijalnom svetu.

*** Postoji svest u svakoj fizi~koj stvari sa kojom ~ovek moè da komunicira. Sve ima individualnost neke vrste, ku}e, kola, name{taj itd. Drevni ljudi su to znali, te su tako videli duh ili "duha" u svakoj fizi~koj stvari.

***

Pisma o Jogi 636

Ono {to ose}ate u vezi fizi~kih stvari je ta~no – postoji svest u njima, ìvot koji nije ìvot i svest ~oveka i ìvotinje koju znamo, ali i dalje tajna i stvarna. Eto za{to moramo da imamo po{tovanje prema fizi~kim stvarima i da ih koristimo ispravno, da ih ne zloupotrebljavamo ili tra}imo, lo{e tretiramo ili rukujemo sa bahatom grubo{}u. Ovo ose}anje da je sve svest ili ìvo dolazi kada se na{a sopstvena fizi~ka svest – a ne samo um – probudi iz svoje tame i postane svesna Jednog u svim stvarima, Boànskog svuda.

*** Veoma je ta~no da fizi~ke stvari imaju svest unutar sebe koja ose}a i reaguje na pa`nju i osetljiva je na bahat dodir i grubo rukovanje. Znati ili ose}ati to i nau~iti da se bude pa`ljiv prema njima je veliki napredak svesti.

*** Grubo rukovanje i bahato lomljenje ili tra}enje i zloupotreba fizi~kih stvari je poricanje jogi~ke svesti i velika ko~nica za spu{tanje Boànske Istine na materijalnu ravan.

*** To je, pretpostavljam, bila ideja koja je do{la kroz fizi~ki um, sugeri{u}i sle|enje samo fizi~ke koristi i ignori}u}i sva druga opaànja i motive. Morate da budete na oprezu protiv ideja i sugestija ovog fizi~kog uma i ne prihvatajte ni jednu bez razlu~ivanja i podvrgavanja vi{oj svetlosti.

[ESTA GLAVA

SADANA KROZ MEDITACIJU

Sadana Kroz Meditaciju

VA[A pitanja pokrivaju celinu veoma {irokog polja. Stoga je neophodno odgovoriti na njih sa ne{to saètosti, doti~u}i samo neke glavne ta~ke. 1. [ta meditacija ta~no zna~i. Postoje dve re~i koje se koriste u engleskom da izraze indijsku ideju dhyana-e, "meditacija (meditation)" i "kontemplacija (contemplation)". Meditacija ta~no zna~i koncentrisanje uma na jedan jedini tok ideja koje odra|uju jedan jedini predmet. Kontemplacija zna~i umno posmatrati jedan jedini objekat, sliku, ideju tako da znanje o objektu, slici ili ideji moè da izroni prirodno u umu putem sile koncentracije. Obe ove stvari su oblici dhyana-e, jer princip dhyana-e je umna koncentracija bilo u misli, viziji ili znanju. Postoje drugi oblici dhyana-e. Postoji pasus u kome vam Vivekananda savetuje da odstupite unazad od svojih misli, da ih pustite da se de{avaju u va{em umu kao {to i ho}e i da ih naprosto opaàte i vidite {ta su one. Ovo se moè nazvati koncentracija u posmatranju sebe. Ovaj oblik vodi do drugog, pra`njenja svih misli iz uma, tako da ostavi neku vrstu ~iste budne praznine na koju boànsko znanje moè da do|e i da se utisne, neuznemireno niìm mislima obi~nog ljudskog uma i sa jasno}om poput pisanja belom kredom po crnoj tabli. Na}i}ete da Gita govori o ovom odbacivanju svih umnih misli kao jednom od metoda joge i ~ak metodu koji izgleda da najvi{e voli. Ovo se moè nazvati dhyana oslobo|enja, po{to osloba|a um od robovanja mehani~kom procesu mi{ljenja i dopu{ta mu da misli ili da ne misli, kako mu drago i kad mu drago, ili da bira svoje sopstvene misli ili u protivnom da ide izvan misli u ~isto opaànje Istine koje se u na{oj filozofiji zove vijnana. Meditacija je najlak{i proces za ljudski um, ali najuì po svojim rezultatima; kontemplacija teì, ali ve}i; posmatranje sebe i oslobo|enje od lanaca Misli najteì od svih, ali naj{iri i najve}i po svojim plodovima. ôvek moè da bira bilo koji od njih u skladu sa svojom sklono{}u i sposobno{}u. Savr{en metod je koristiti ih sve, svaki na svom sopstvenom mestu i za svoj sopstveni cilj; ali za ovo je potrebna u~vr{}ena vera i ~vrsto strpljenje i velika energija Volje u posve}ivanju sebe jogi. 2. [ta treba da bude objekat ili ideje za meditaciju?

Pisma o Jogi 640

[ta god da je najskladnije sa va{om prirodom i najvi{im te`njama. Ali ako me pitate za apsolutan odgovor, onda moram da kaèm da je Braman uvek najbolji objekat za meditaciju ili kontemplaciju, a ideja na koju um treba da se fiksira je ona o Bogu u svemu, svemu u Bogu i svemu kao Bogu. Nije bitno u su{tini da li je to Bezli~ni ili Li~ni Bog, ili subjektivno, Jedno Sopstvo. Ali ovo je ideja za koju sam na{ao da je najbolja, zato {to je najvi{a i prigrljuje sve druge istine, bilo istine ovog sveta ili drugih svetova ili izvan sveg pojavnog postojanja – "Sve ovo je Braman". U tre}em izdanju Arje, na kraju drugog odeljka o Analizi I{a Upani{ade, na}i }ete opis ove vizije Svega [videti: [ri Aurobindo, Upani{ade, (The Upanishads, Cent. Ed., Vol. 12, pp. 91-2)] koji moè da vam bude od pomo}i u shvatanju te ideje. 3. Unutra{nji i spolja{nji uslovi koji su od najsu{tinskijeg zna~aja za meditaciju. Nema nikakvih su{tinskih spolja{njih uslova, ali usamljivanje i zatvaranje u osamu u vreme meditacije kao i mirno}a tela su od pomo}i, ponekad skoro neophodni po~etniku. Ali ~ovek ne bi trebalo da bude vezan spolja{njim uslovima. îm se navika meditacije uobli~i, trebalo bi u~initi mogu}im da se obavlja u svim okolnostima, leè}i, sede}i, hodaju}i, sam, u dru{tvu, u ti{ini ili usred buke itd. Prvi unutra{nji neophodan uslov je koncentracija volje protiv prepreka za meditaciju, tj. tumaranja uma, rasejanosti, padanja u san, fizi~kog i nervnog nestrpljenja i nemira itd. Drugi je rastu}a ~istota i smirenost unutra{nje svesti (citta) iz koje misao i emocija izviru, tj. sloboda od svih uznemiruju}ih reakcija, kao {to su ljutnja, tugovanje, depresija, strepnja u vezi svetovnih de{avanja itd. Umno savr{enstvo i moralno su uvek tesno povezani jedno sa drugim.

*** Koncentracija je sabiranje svesti i bilo centralizovanje na jednu ta~ku ili okretanje na jedan jedini objekat, npr., Boànsko; tako|e moè da postoji sabrano stanje kroz ~itavo bi}e, ne u ta~ki. U meditaciji nije neophodno sabirati tako, ~ovek moè naprosto da ostane sa u}utanim umom razmi{ljaju}i o jednoj temi ili posmatraju}i ono {to dolazi u svest i bave}i se time.

***

Sadana kroz meditaciju 641

Koncentracija zna~i fiksiranje svesti u jedno mesto ili na jedan objekat i u jedno jedino stanje. Meditacija moè da bude rasuta, npr. misle}i o Boànskom, primaju}i utiske i razlu~uju}i, gledaju}i {ta se de{ava u prirodi i deluju}i na to, itd.

*** Koncentracija, za na{u jogu, zna~i kada je svest fiksirana u izvesnom stanju (npr. miru) ili kretnji (npr. te`nji, volji, dolasku u kontakt sa Majkom, uzimanju Maj~inog imena); meditacija je kada unutra{nji um gleda na stvari da bi stekao ispravno znanje.

*** Onda {to se ti~e koncentracije. U obi~nom slu~aju svest je ra{irena svuda, rasuta, jure}i u ovom ili onom pravcu, za ovim subjektom i onim objektom u mno{tvu. Kada mora da se uradi bilo {ta postojane prirode prva stvar koju ~ovek radi je da povu~e nazad svu ovu rasutu svest i da se koncentri{e. Ona je onda, ako ~ovek pobliè pogleda, obavezno koncentrisana u jednom mestu i na jedno zanimanje, subjekat ili objekat – kao kada komponujete pesmu ili botani~ar prou~ava cvet. Mesto je obi~no negde u mozgu ako je to misao, u srcu ako je to ose}anje u ~emu je ~ovek skoncentrisan. Jogi~ka koncentracija je naprosto pro{irenje i intenziviranje iste te stvari. To moè biti na predmet kao kad ~ovek radi Trataku [fiksiranje pogleda, prim. prev.] na ta~ku koja sija – onda ~ovek mora da se skoncentri{e tako da vidi samo tu ta~ku i nema druge misli osim te. Moè biti na ideju ili re~ ili ime, ideju Boànskog, re~ OM, ime Kri{ne, ili kombinaciju ideje i re~i ili ideje i imena. Ali dalje u jogi ~ovek se koncentri{e na odre|eno mesto. Postoji ~uveno pravilo koncentrisanja izme|u obrva – tamo je centar unutra{njeg uma, okultne vizije, volje. Ono {to radite je da razmi{ljate ~vrsto odatle o bilo ~emu od ~ega na~inite predmet svoje koncentracije ili u protivnom poku{ate da vidite sliku toga odatle. Ako uspete u ovome onda nakon nekog vremena ose}ate da je va{a ~itava svest centrirana tamo u tom mestu – naravno za to vreme. Nakon {to to se to bude radilo neko vreme i ~esto to postaje lako i normalno. Nadam se da je ovo jasno. Pa, u ovoj jogi, radite isto, ne nu`no na tu odre|enu ta~ku izme|u obrva, ve} bilo gde u glavi ili u centru

Pisma o Jogi 642

grudi gde su fiziolozi utvrdili kardia~ki centar. Umesto da se koncentri{ete na predmet, koncentri{ete se u glavi u volji, pozivu za silazak mira odozgo ili, kao {to neki rade, otvaranju nevidljivog kapka i usponu svesti iznad. U sr~anom centru ~ovek se koncentri{e u te`nji, za otvaranjem, za prisustvom ìve slike Boànskog tamo ili {ta god drugo da je cilj. Moè biti \ape [Japa, ponavljanje, prim. prev.] imena ali, ako je tako, mora tako|e da postoji koncentracija na njega i ime mora da ponavlja sebe tamo u sr~anom centru. Moè se pitati {ta biva sa ostatkom svesti kada postoji ova lokalna koncentracija? Pa, ili se ona u}uti kao u bilo kakvoj koncentraciji ili, ako ne, onda misli ili druge stvari mogu mo`da da se kre}u unaokolo, kao da su napolju, ali koncentrisani deo im ne posve}uje pa`nju ili ih ne prime}uje. To je kada je koncentracija razumno uspe{na. ôvek ne treba da se zamara isprvo dugom koncentracijom ako nije navikao, jer onda u iscrpljenom umu ona gubi svoju mo} i vrednost. ôvek moè da se opusti i da meditira umesto da se koncentri{e. Jedino kako koncentracija bude postajala normalna ~ovek moè da nastavlja sve duè i duè vreme.

*** ôvek moè da se koncentri{e u bilo kom od tri centra koji je najlak{i za sadaku ili daje najvi{e rezultata. Mo} koncentracije u sr~anom centru je da se otvori taj centar i kroz mo} te`nje, ljubavi, bakti, predanosti ukloni veo koji pokriva i sakriva du{u i iznosi napred du{u ili psihi~ko bi}e da rukovodi umom, ìvotom i telom i okrene i otvori ih sve potpuno prema Boànskom, uklanjaju}i sve {to je suprotstavljeno tom okretanju i otvaranju. To je ono {to se u ovoj jogi naziva psihi~ki preobraàj. Mo} koncentracije iznad glave je da donese mir, ti{inu, oslobo|enje od ose}aja tela, postove}enja sa umom i ìvotom i otvori put za niù (umnu, vitalnu, fizi~ku) svest da se podigne da se sretne sa vi{om sve{}u iznad i za mo}i vi{e (duhovne prirode) svesti da se spusti u um, ìvot i telo. To je ono {to se zove u ovoj jogi duhovni preobraàj. Ako ~ovek po~ne sa ovom kretnjom onda Mo} od iznad mora u svom silasku da otvori sve centre (uklju~uju}i i najniì centar) i da dovede napolje psihi~ko bi}e; jer dok se to ne u~ini verovatno je da }e biti mnogo te{ko}e i borbe niè svesti ometaju}i, me{aju}i se sa ili ~ak odbijaju}i Boànsku Aktivnost odozgo. Ako je psihi~ko bi}e jednom


aktivno ova borba i ove te{ko}e mogu da se u velikoj meri svedu na minimum. Mo} koncentracije u obrvama je da se otvori centar tamo, oslobodi unutra{nji um i vi|enje i unutra{nja ili jogi~ka svest i njena iskustva i mo}i. Odavde tako|e ~ovek moè da se otvara ka gore i da deluje tako|e u niìm centrima; ali opasnost ovog procesa je {to ~ovek moè da se zatvori u svoje umne duhovne formacije i da ne iza|e iz njih u slobodno i integralno duhovno iskustvo i znanje i integralnu promenu bi}a i prirode.

*** Ako se ~ovek koncentri{e na misao ili re~, mora da razmi{lja o su{tinskoj ideji sadrànoj u re~i sa te`njom da oseti stvar koju ona izraàva.

*** Nemam originalno poglavlje sad pred sobom; ali iz navedene re~enice1 izgleda da je to su{tinska umna Ideja. Kao {to se na primer u metodu Vedantskog znanja ~ovek koncentri{e na ideju Bramana sveprisutnog – ~ovek gleda drvo ili druge okruùju}e objekte sa idejom da je Braman tamo, a da je drvo ili objekat samo oblik. Nakon nekog vremena ako je koncentracija ispravne vrste, ~ovek po~inje da biva svestan prisustva, postojanja, oblik fizi~kog drveta postaje lju{tura, a to prisustvo ili postojanje se ose}a da je jedina stvarnost. Ideja tada otpada, direktno vi|enje stvari je ono {to zauzima njeno mesto – nema vi{e nikakve neophodnosti koncentrisanja na ideju, ~ovek vidi dubljom sve{}u, sa pasyati. Treba zapaziti da ova koncentracija na ideju nije puko razmi{ljanje, mananam – to je unutra{nje umovanje na su{tini Ideje. 1 "Ova koncentracija nastavlja kroz Ideju... jer kroz Ideju umno bi}e izni~e izvan sveg izraza do onoga {to se izraàva, do onoga od ~ega je sama Ideja samo instrument. Koncentracijom na Ideju umno postojanje koje smo mi trenutno ru{i i otvara barijeru na{e umnosti i dolazi u stanje svesti, stanje bi}a, stanje mo}i svesnog bi}a i blaènstva svesnog bi}a kojima Ideja korespondira i ~iji je simbol, kretnja i ritam." [ri Aurobindo, "Sinteza Joge" (Synthesis of Yoga, Centenary Edition, p. 307)

***

Pisma o Jogi 644

Nema ni{ta lo{e koncentrisati se ponekad na srce, a ponekad iznad glave. Ali koncentracija na bilo koje mesto ne zna~i drànje pa`nje fiksirane na odre|enu ta~ku; morate da zauzmete svoj poloàj svesti u bilo kom mestu i da se koncentri{ete tamo ne na mesto, ve} na Boànsko. Ovo se moè raditi sa zatvorenim o~ima ili otvorenim o~ima, prema tome kako vam najbolje odgovara. Moète da se koncentri{ete na sunce, ali koncentrisati se na Boànsko je bolje nego koncentrisati se na sunce.

*** Ve}ina ljudi povezuju svest sa mozgom ili umom zato {to je to centar za intelektualnu misao i umno vi|enje, ali svest nije ograni~ena na tu vrstu misli ili vi|enja. Ona je svuda u sistemu i ima nekoliko centara nje, npr., centar za unutra{nju koncentraciju nije u mozgu ve} u srcu – izvorni centar vitalne èlje je jo{ niè dole. Dva glavna mesta gde ~ovek moè da usredsredi svest za jogu su u glavi i u srcu – centar uma i centar du{e.

*** Mo`dana koncentracija je uvek tapasja i nu`no donosi napor. Jedino ako se ~ovek podigne izvan mo`danog uma u potpunosti, napor umne koncentracije nestaje.

*** Na vrhu glave ili iznad nje je pravo mesto za jogi~ku koncentraciju kod ~itanja ili razmi{ljanja.

*** Sede}i nepokretni poloàj je prirodan poloàj za koncentrisanu meditaciju – hodanje i stajanje su aktivna stanja. Jedino kada je ~ovek stekao istrajan po~inak i pasivnost svesti biva lako koncentrisati se i primati kada se hoda ili radi bilo {ta. Osnovno pasivno stanje svesti sabrane u sebe je pravi poloàj za koncentraciju, a sede}a sabrana nepokretnost u telu je najbolji poloàj za to. To se moè raditi tako|e i leè}i, ali taj poloàj je isuvi{e pasivan, ima tendenciju pre da bude


inertan nego li sabran. Ovo je razlog za{to jogiji uvek sede u asana-i [stati~nom poloàju, prim. prev.]. ôvek moè da se navikne da meditira hodaju}i, stoje}i, leè}i, ali sedenje je prvi prirodan poloàj.

*** Bolje je na~initi dublju koncentraciju kada ste sami ili u}utani. Spolja{nji zvuci ne bi trebalo da vas uznemiravaju.

*** Svakako da je mnogo bolje ostati tih i pribran neko vreme nakon meditacije. Gre{ka je shvatati meditaciju olako – ~ine}i to ~ovek ne uspeva da primi ili prosipa ono {to je primljeno ili najve}i deo toga.

*** Ulazite u stanje duboke okrenutosti unutra i }utnje. Ali ako ~ovek iza|e suvi{e naglo iz njega u obi~nu svest, onda moè biti malog nervnog {oka ili lupanja srca kao to koje opisujete, neko kra}e vreme. Uvek je najbolje ostati u}utan nekoliko trenutaka pre otvaranja o~iju i izlaska iz ove okrenutosti unutra. Va{e novo ose}anje u vezi rada je u redu, to je deo nove u}utanosti i pokazuje da svest postaje vi{e mirna i slobodna. Lenjost nije verovatno da }e do}i. Otvoreno tle koje ste videli je simbol tihe unutra{nje svesti slobodne i svetle i jasne i smirene. Stvari koje vidite su uglavnom indikacije rada koji se odigrava unutar vas; nema straha da }e to biti tek vizije bez efekta na svest. Va{a svest se ve} dosta promenila, a ipak to je samo po~etak jo{ ve}e promene koja }e do}i.

*** Ono {to ste videli u vezi kretnji ka spolja svakako nije bila ma{ta, to je bilo ta~no i precizno opaànje i vizija njihovog delovanja. Ose}ati sebe razdvojenim od njih i videti ih je prvi ispravan uslov neophodan da bi ih se na kraju sasvim otarasili. Koncentracija je od velike pomo}i i neophodna – {to se vi{e ~ovek koncentri{e (naravno u okvirima sposobnosti tela, bez da se ono

Pisma o Jogi 646

prenapreè), to vi{e sila joge raste. Ali morate da se pripremite za to da meditacija ponekad ne}e biti uspe{na i da vas to ne uznemiri – jer ta promenljivost meditacija se de{ava svima. Postoje razli~iti uzroci za to. Ali uglavnom je to ne{to fizi~ko {to se upli}e, bilo potreba tela da mu treba vremena da usvoji ono {to je do{lo ili {to je ura|eno; ponekad inercija ili tupost usled uzroka kao {to su oni koje pominjete ili drugi. Najbolja stvar je ostati u}utan i ne biti nervozan ili poti{ten – dok sila ne bude delovala ponovo.

*** ôvek moè da nema utvr|ene sate za meditaciju, a da ipak radi sadanu.

*** I ostvarenje i naknadna ideja imaju svoju istinu. U po~etku dugo vremena koncentracija je neophodna ~ak i kroz napor zato {to priroda, svest nisu spremne. âk i tad, {to je u}utanija i prirodnija koncentracija, utoliko bolje. Ali kada su svest i priroda spremne, onda koncentracija mora da postane spontana i lako mogu}a bez napora u svako doba. âk napokon ona postaje prirodno i trajno stanje bi}a – onda vi{e nije koncentracija, ve} ustaljeni poloàj du{e u Boànskom. Ta~no je da biti koncentrisan i obavljati spolja{nju aktivnost u isto vreme nije isprva mogu}e. Ali to tako|e postaje mogu}e. Ili se svest podeli na dva dela, jedan unutra{nji sme{ten u Boànskom, drugi spolja{nji koji radi spolja{nji posao – ili u protivnom celina je tako sme{tena i sila radi posao kroz pasivan instrument.

*** Prirodno ~ovek se ne zamara ako je meditacija postala prirodna. Ali ako sposobnost jo{ nije tu, onda mnogi ne mogu da nastave bez naprezanja koje donosi zamor.

*** Ako se um zamara, prirodno da je te{ko koncentrisati se – ukoliko niste postali odvojeni od uma.


*** Morate da se odvojite od uma tako|e. Morate da osetite sebe ~ak na umnim, vitalnim, fizi~kim ravnima (ne samo iznad) kao svest koja nije ni um, ìvot, ni telo.

*** Napor zna~i naprezaju}e nastojanje. Moè postojati aktivnost sa voljom u sebi u kojoj nema naprezanja ili napora. Naprezanje i koncentracija nisu ista stvar. Naprezanje podrazumeva preteranu ùdnost i nasilnost napora, dok je koncentracija po svojoj prirodi }ute}a i postojana. Ako postoji nemir ili preterana ùdnost, onda to nije koncentracija.

*** Svojim ste li~nim naporima bez vo|stva upali u te{ko}e i u usijano stanje u kome niste mogli da meditirate itd. Traìo sam od vas da pustite napor i da ostanete u}utani i vi ste tako uradili. Moja namera je bila da }e kroz va{e ostajanje u}utanim biti mogu}e za Maj~inu Silu da radi u vama i uspostavi bolju polaznu ta~ku i smer po~etnih iskustava. To je ono {to je po~injalo da dolazi; ali ako va{ um ponovo postane aktivan i poku{a da uredi sadanu za sebe, onda je verovatno da }e do}i do uznemirenja. Boànsko Vo|stvo najbolje radi kada je psihi~ko otvoreno i napred (va{e je po~injalo da se otvara), ali moè tako|e da radi ~ak i kada ga sadaka ili nije svestan ili ga u protivnom zna samo po njegovim rezultatima. [to se ti~e Nirvikalpa Samadija, ~ak i ako ga ~ovek èli, on je samo rezultat duge sadane u svesti pripremanoj za njega – nema koristi razmi{ljati o njemu kada unutra{nja svest tek samo po~inje da se otvara jogi~kom iskustvu.

*** Ako je te{ko}a u meditaciji to {to misli svih vrsta ulaze, to nije usled neprijateljskih sila, ve} obi~ne prirode ljudskog uma. Sve sadake imaju ovu te{ko}u i kod mnogih ona traje jako dugo. Ima nekoliko na~ina da je se ~ovek otarasi. Jedan od njih je gledati misli i posmatrati koja je priroda ljudskog uma kakvom je one pokazuju, ali ne davati nikakvo odobravanje i pustiti ih da se istro{e dok ne do|u do mrtve ta~ke – to

Pisma o Jogi 648

je na~in koji je preporu~io Vivekananda u svojoj Radàjogi. Drugi je gledati na misli ne kao na svoje sopstvene, odstupiti nazad kao svedok Puru{a i odbiti odobravanje – na misli se gleda kao na stvari koje dolaze spolja, iz Prakriti, i moraju se osetiti kao da su prolaznici koji prolaze prostorom uma sa kojima ~ovek nema nikakve veze i za koje se ne zanima. Na ovaj na~in obi~no se de{ava da se nakon nekog vremena um podeli na dvoje, deo koji je umni svedok koji posmatra i savr{eno neuznemiren i u}utan i deo koji je predmet posmatranja, Prakriti deo u kome misli prolaze ili tumaraju. Nakon toga ~ovek moè da nastavi da uti{a ili u}utka i Prakriti deo tako|e. Postoji tre}i, aktivan metod kojim ~ovek gleda da vidi odakle misli dolaze i nalazi da ne dolaze iz njega, ve} izvan glave, tako re}i; ako ~ovek moè da ih otkrije kad dolaze, onda, pre nego {to u|u, one moraju sasvim da se odbace. Ovo je mo`da najteì na~in i ne mogu svi da ga urade, ali ako moè da se uradi to je najkra}i i najmo}niji put do ti{ine.

*** Um je uvek u aktivnosti, ali mi ne posmatramo u potpunosti {ta on radi, ve} dopu{tamo sebi da nas ponese tok neprekidnog razmi{ljanja. Kada poku{amo da se koncentri{emo, ovaj tok od sebe stvorenog mehani~kog razmi{ljanja postaje istaknut za na{e posmatranje. To je prva normalna prepreka (druga je spavanje tokom meditacije) za napor joge. Najbolja stvar je spoznati da tok misli niste vi sami, niste vi taj koji misli, ve} misao koja se odvija u umu. Prakriti sa svojom energijom misli je ta koja podiè sav ovaj vrtlog misli u vama, name}u}i ga Puru{i. Vi kao Puru{a morate da odstupite unazad kao svedok posmatraju}i delovanje, ali odbijaju}i da se poistovetite s njim. Slede}a stvar je vr{iti kontrolu i odbacivati misli – mada ponekad samim ~inom nevezanosti navika misli otpada ili se smanjuje tokom meditacije i prisutna je dovoljna ti{ina ili, u svakom slu~aju, u}utanost koja olak{ava da se odbace misli koje dolaze i fiksiraju ~oveka na predmet meditacije. Ako ~ovek postane svestan misli kako dolaze spolja, iz univerzalne Prirode, onda moè da ih izbaci pre nego {to stignu do uma; na taj na~in um se na kraju uti{a. Ako se ni jedna od ovih stvari ne dogodi, istrajno praktikovanje odbacivanja postaje neophodno – ne treba da postoji borba ili rvanje sa mi{lju, ve} samo }utke odvajanje sebe i odbijanje. Uspeh ne dolazi iz prve, ali ako se pristanak stalno uskra}uje, mehani~ki vrtlog na kraju prestaje i po~inje


da odumire i ~ovek onda moè po volji da ima unutra{nju u}utanost ili ti{inu. Treba zapaziti da rezultat jogi~kih procesa nije, osim u retkim slu~ajevima, trenutan i ~ovek mora da primenjuje strpljenje volje dok ne budu dali rezultat kome ponekad treba dugo da stigne ako ima mnogo otpora u spolja{njoj prirodi. Kako moète da fiksirate svoj um na vi{e Sopstvo sve dok nemate svest ili iskustvo njega? Moète samo da se koncentri{ete na ideju Sopstva ili u protivnom ~ovek moè da se koncentri{e na ideju Boànskog ili Boànske Majke ili na lik ili ose}anje posve}enosti pozivaju}i prisustvo u srcu ili Silu da radi u umu i srcu i telu i oslobodi svest i da samoostvarenje. Ako se koncentri{ete na ideju Sopstva, to mora da bude sa koncepcijom Sopstva kao ne~eg razli~itog od uma i njegovih misli, vitala i njegovih ose}anja, tela i njegovih postupaka – ne{to {to stoji nazad odstupivi{i od svega ovog, ne{to {to moète da konkretno osetite ka Postojanje-Svest, odvojeno od svega toga, a ipak slobodno proìmaju}i sve bez da se uplete u ove stvari.

*** Ako poku{ate da primenite sve {to ste pro~itali, ne}e biti kraja va{im novim po~ecima. ôvek moè da prestane da misli odbacuju}i misli i u ti{ini da otkrije sebe. Moè to da u~ini pu{taju}i misli da se istro{e dok se ~ovek odvezuje od njih. Postoji izvestan broj drugih na~ina. Ovaj iznet u X-ovoj knjizi ~ini mi se da je Advaita-gjani (Adwaita-jnani) metod odvajanja sebe od tela, vitala, uma, kroz viveka-u, razlu~ivanje, "ja nisam telo, ja nisam ìvot, ja nisam um" dok ne stigne do sopstva, odvojenog od uma, ìvota i tela. To je tako|e jedan na~in da se to uradi. Postoji tako|e odvajanje Puru{e od Prakriti dok ~ovek ne postane samo svedok i ne oseti se odvojenim od svih aktivnosti kao Svest Svedoka. Postoje tako|e i drugi metodi.

*** Metod sabiranja uma nije lak. Bolje je gledati i odvajati sebe od misli dok ~ovek ne postane svestan }ute}eg prostora unutra u koji ulaze spolja.

***

Pisma o Jogi 650

Za zujanje fizi~kog uma, odbacite ga }utke, bez da se uzrujavate, dok se ne obeshrabri i povu~e odmahuju}i glavom i govore}i: "Ovaj momak je isuvi{e smiren i jak za mene." Postoje uvek dve stvari koje mogu da se podignu i napadnu ti{inu – vitalna sugestija, mehani~ka ponovna vra}anja fizi~kog uma. Za oba je lek smireno odbacivanje. Postoji Puru{a unutra koji moè da diktira prirodi {ta }e ona da prihvati ili isklju~i, ali njegova volja je jaka, }ute}a volja; ako se ~ovek uzbuni ili uznemiri zbog te{ko}a, onda volja Puru{e ne moè da dela onako efikasno kako bi u protivnom mogla. Dinami~ko ostvarenje }e se verovatno odigrati kada vi{a svest do|e skroz dole u vital. Kada do|e u umno donosi mir Puru{e i oslobo|enje i moè tako|e da donese znanje. Kada do|e u vital to je ono kada dinami~ka spoznaja postaje prisutna i ìva.

*** Biti u stanju odvezati se od aktivnosti mehani~kog uma je prva neophodnost; onda je lak{e }utnji i miru uma da ostanu nenaru{eni ovom aktivno{}u ~ak i ako se desi. Ako mir i ti{ina nastave da dolaze dole, one obi~no postanu tako intenzivne da {~epaju i fizi~ki um tako|e nakon nekog vremena.

*** Pre }e biti da je aktivni um postao u}utaniji tako da su kretnje mehani~kog uma postale o~iglednije – to je ono {to se ~esto de{ava. Ono {to mora da se uradi u tom slu~aju je odvezati se od ovih kretnji i koncentrisati se bez dalje pa`nje prema njima. Onda je verovatno da }e one da potonu u u}utanost ili otpadnu.

*** To je priroda mehani~kog uma – to nije usled nikakve osetljivosti u njemu. Jedino kako drugi delovi uma bivaju ti{i i pod kontrolom, ova aktivnost deluje istaknutija i zauzima vi{e mesta. Obi~no samu sebe istro{i, ako ~ovek nastavi da je odbacuje.

***


Verovatno obra}ate previ{e pa`nje na njih [misli mehani~kog uma]. Sasvim je mogu}e koncentrisati se i pustiti mehani~ku aktivnost da pro|e neopaèna.

*** Nisam ba{ siguran u vezi toga {to predlaète. To je naravno zbog stare navike umne svesti da nastavlja da prima misli od spolja uprkos tome {to to zamara – nije da ih èli, ve} da su one navikle da dolaze, a um ih mehani~ki pu{ta unutra i posve}uje im pa`nju usled mo}i navike. Ovo je uvek jedna od glavnih te{ko}a u jogi kada su iskustva otpo~ela i um uvek èli da bude ili koncentrisan ili da }uti. Neki rade ono {to predlaète i nakon nekog vremena uspevaju da u}utkaju um sasvim ili ti{ina silazi odozgo i to uradi. Ali ~esto kad ~ovek to poku{a, misli postanu veoma aktivne i opiru se procesu uti{avanja i to je ono {to veoma zadaje probleme. Stoga mnogi vi{e vole da idu dalje polako pu{taju}i da se um u}uti malo po malo, u}utanost se {iri i ostaje duè periode dok neèljene misli ne otpadnu ili se povuku i um biva ostavljen slobodan za znanje iznutra i odozgo. Ono {to biste mogli da uradite je da poku{ate i vidite {ta }e proiste}i – ako misli napadaju previ{e i zadaju nevolje, mogli biste da prekinete – ako se um u}uti brzo ili sve vi{e i vi{e, onda nastavite.

*** [to se psihi~ko vi{e {iri u spolja{njem bi}u, to se vi{e ove stvari [mehani~ke aktivnosti podsvesnog uma] u}ute. To je najbolji na~in. Direktni napori da se umiri um su teàk metod.

*** Najbolja pomo} za koncentraciju je primiti Maj~inu smirenost i mir u svoj um. On je tu iznad vas – jedino um i njegovi centri moraju da joj se otvore. To je ono {to Majka gura ka vama u ve~ernjoj meditaciji.

*** ]it je ~ista svest, kao u Sat-]it-Anandi. ]ita je gra|a me{ane umne-vitalne-fizi~ke svesti iz koje izni~u kretnje misli, emocije, oseta, impulsa itd. One su ono {to u

Pisma o Jogi 652

Patan|alijevom sistemu mora da se sasvim umiri kako bi svest mogla da bude nepomi~na i da ode u Samadi. Na{a joga ima druga~iju funkciju. Kretnje obi~ne svesti moraju da se u}utkaju, a u u}utanost mora da se dovede dole vi{a svest i njene mo}i koje }e preobraziti prirodu.

*** Ako potisnete ]itavritije, ne}ete imati kretnje ]ite uop{te; sve }e biti nepokretno dok ne uklonite potiskivanje ili }e biti tako nepokretno da ne moè biti ni~eg drugog sem nepokretnosti. Ako ih umirite, ]ita }e }utati, koje god kretnje da postoje ne}e naru{iti u}utanost. Ako kontroli{ete ili ovladate, onda }e ]ita biti nepokretna kada èlite, aktivna kada èlite, i njeno delovanje }e biti takvo da }e ono ~ega èlite da se otarasite da ode, jedino ono {to prihvatite kao istinito i korisno }e do}i.

*** Nije lako u}i u Ti{inu. To je jedino mogu}e izbacuju}i sve umno-vitalne aktivnosti. Lak{e je pustiti Ti{ini da si|e u vas, tj., da se otvorite i pustite je da si|e. Na~in da se to uradi i na~in da se zovu dole vi{e mo}i je isti. To je ostati u}utan u vreme meditacije, ne boriti se sa umom ili ~initi umne napore da se povuku dole Mo} ili Ti{ina, ve} da se odràva samo tiha volja i te`nja za njima. Ako je um aktivan ~ovek mora da nau~i da ga gleda, povu~en i ne daju}i nikakvo odobrenje iznutra, dok njegove naviknute ili mehani~ke aktivnosti ne po~nu da }ute usled pomanjkanja podr{ke iznutra. Ako je isuvi{e istrajan, postojano odbacivanje bez naprezanja ili borbe je jedina stvar koja ima da se uradi.

*** Hajde da ne preuveli~avamo ni{ta. To nije toliko osloba|anje od umne aktivnosti koliko njeno preobra}anje u pravu stvar.... Ono {to mora da se nadma{i i promeni je intelektualni razum koji vidi stvari samo od spolja, analizom i zaklju~ivanjem – kada to ne radi radije bacaju}i pogled na brzaka i govore}i "dakle jeste" ili "dakle nije". Ali ne moète to da uradite ukoliko umna aktivnost malo ne u}uti. ]ute}i um ne


upli}e sebe u svoje misli niti kre}e da beì sa njima; on stoji nazad, odvezuje sebe, pu{ta ih da pro|u, ne poistove}uju}i se, ne ~ine}i ih svojim sopstvenim. On postaje um svedok gledaju}i misli kad je neophodno, ali u stanju da se okrene od njih i prima iznutra i odozgo. Ti{ina je dobra, ali apsolutna ti{ina nije nezaobilazna, barem u ovom stadijumu. Nije mi poznato da je od velike koristi rvati se sa umom da bi ga u}utkali, obi~no um bolje pro|e u toj igri. Upravo to odstupanje unazad, odvezivanje sebe, sticanje mo}i da se slu{a ne{to drugo, druga~ije od misli spolja{njeg uma je lak{i na~in. Istovremeno ~ovek moè da pogleda gore, dakle, zami{ljaju}i sebi Silu kao da je odmah iznad i pozivaju}i je dole ili }utke o~ekuju}i njenu pomo}. To je ono kako ve}ina ljudi to radi, dok se um postepeno ne u}uti ili uti{a od sebe, ili u protivnom ti{ina po~ne da silazi odozgo. Ali bitno je ne dopustiti depresiji ili o~ajanju da u|u zato {to nema trenutnog uspeha; to moè samo da oteà stvari i da zaustavi bilo koji napredak koji se priprema.

*** Tihi um je rezultat joge; obi~ni um nikad nije tih.... Mislioci i filozofi nemaju tihi um. Aktivni um je ono {to oni imaju; samo, naravno, oni se koncentri{u, tako da obi~no nepovezano umovanje prestaje i misli koje izni~u ili ulaze i uobli~uju se povezano se svode na aktuelnu temu ili aktivnost. Ali to je sasvim druga~ija stvar od toga da ceo um utihne.

*** Um kada nije u meditaciji ili potpunoj ti{ini, je uvek aktivan sa ovim ili ne~im drugim – sa svojim sopstvenim idejama ili èljama ili sa drugim ljudima ili sa stvarima ili sa razgovorom itd.

*** To se ne zove meditacija – to je podeljeno stanje svesti; ukoliko svest nije zbilja zaokupljena, a povr{inske misli su jedine stvari koje nailaze i dodiruju i prolaze, to jedva da se moè nazvati meditacijom (dhyana). Ne vidim kako unutra{nje bi}e moè biti zaokupljeno dok cele misli i ma{tarije druge vrste tumaraju unaokolo u povr{inskoj svesti. ôvek moè da ostane odvojen i da vidi misli i ma{tarije kako

Pisma o Jogi 654

prolaze bez da bude dotaknut, ali to ne zna~i biti uronjen u meditaciju ili zaokupljen njom.

*** Sasvim je prirodno da isprva treba da postoji stanje smirenosti i mira samo kada sednete radi koncentracije. Ono {to je bitno je da treba da postoji ovo stanje kad god sednete i pritisak za njim uvek tu. Ali ostatak vremena rezultat je isprva samo izvesna umna u}utanost i sloboda od misli. Nakon toga kada se stanje mira sasvim ustali u unutra{njem bi}u – jer unutra{nje je ono u koje morate da u|ete kada se koncentri{ete, onda po~inje da izlazi i kontroli{e spolja{nje, tako da smirenost i mir ostaju ~ak i kada radite, druìte se sa drugima, pri~ate ili u drugim zanimacijama. Jer onda {ta god da radi spolja{nja svest, ~ovek ose}a unutra{nje bi}e smireno unutra – uistinu ~ovek ose}a unutra{nje bi}e kao svoje pravo sopstvo dok je spolja{nje ne{to povr{no kroz koje unutra{nje dela na ìvot.

*** Lagodnost i mir se ose}aju veoma duboko i daleko unutra zato {to su u psihi~kom, a psihi~ko je veoma duboko unutar nas, prekriveno umom i vitalom. Kada meditirate otvarate se psihi~kom, postajete svesni svoje psihi~ke svesti duboko unutra i ose}ate ove stvari. Kako bi ovi lagodnost i mir i sre}a mogli da postanu jaki i stabilni i da se osete u celom bi}u i telu, morate da odete jo{ dublje unutra i da iznesete punu silu psihi~kog u fizi~ko. Ovo se najlak{e moè uraditi redovnom koncentracijom i meditacijom sa te`njom za ovom istinskom sve{}u. To se moè uraditi radom tako|e, posve}eno{}u, rade}i posao za Boànsko samo bez misli o sebi i odràvaju}i ideju posve}enosti prema Majci uvek u srcu. Ali to nije tako lako uraditi savr{eno.

*** Ako vi{a meditacija ili boravak iznad drì ~oveka tupim i bez bilo kakve vrste zadovoljnosti ili mira u sadani, ovo su jedina dva razloga –ego ili inercija – kojih mogu da se setim.

***


Sasvim je prirodno èleti da se meditira dok se ~ita jogi~ka literatura – to nije lenjost. Lenjost uma se sastoji u nemeditiranju, kada svest èli da to radi.

*** Nije ~injenica da kada postoji pomra~enost ili inercija ~ovek ne moè da se koncentri{e ili meditira. Ako ~ovek ima u unutra{njem bi}u postojanu volju da to radi, to se moè raditi.

*** Kada ~ovek poku{ava da meditira, postoji pritisak da se ide unutra, izgubi budna svest i da se probudi unutra, u dubokoj unutra{njoj svesti. Ali isprva um to shvata kao pritisak da ide da zaspi, po{to je spavanje jedina vrsta unutra{nje svesti na koju je naviknut. U jogi meditacije spavanje je stoga ~esto prva te{ko}a – ali ako ~ovek istraje, onda se postepeno spavanje menja u unutra{nje svesno stanje.

*** Spavanje zbilja dolazi tako kad ~ovek poku{a da meditira. Njime se mora pozabaviti, gde je to mogu}e, pretvaraju}i ga u svesno unutra{nje i unutra okrenuto stanje a, gde nije, ostaju}i u tiho skoncentrisanoj budnosti otvoren (bez napora) da prima.

*** Ne, to nije spavanje. Ali kada pritisak daje sklonost ka unutarnjosti (samadiju), fizi~ko bi}e, budu}i da nije naviklo da ide unutra osim putem spavanja, prevodi ovo u ose}aj pospanosti.

*** Verovatno je to da vi odlazite u neku vrstu samadija, ali niste jo{ uvek svesni tamo (otud ideja o spavanju). X ne spava, ali kad ode unutra nema kontrolu nad svojim telom. Mnogi jogiji imaju ovu te{ko}u i koriste izum koji stave pod bradu da im drì glavu i sa njim telo tokom ove koncentracije koja odlazi unutra.

Pisma o Jogi 656

II U samadiju unutra{nje umno, vitalno, fizi~ko je ono {to se razdvaja od spolja{njeg, nije vi{e prekriveno njime – stoga mogu da imaju u potpunosti unutra{nja iskustva. Spolja{nji um je ili uti{an ili na neki na~in odraàva ili deli iskustvo. [to se ti~e sredi{nje svesti da je odvojena od sve umnosti to bi zna~ilo potpuni trans bez ikakvih zabeleènih iskustava.

*** Nirvikalpa samadi je prema tradiciji naprosto trans iz koga ~ovek ne moè da bude probu|en ~ak ni paljenjem ili ìgosanjem – tj. trans u kome je ~ovek oti{ao potpuno iz tela. U vi{e nau~nom àrgonu to je trans u kome nema formacije ili kretnje svesti i ~ovek se gubi u stanju iz koga on ne moè nazad da donese nikakav izve{taj osim da je bio u blaènstvu. Za to se pretpostavlja da je potpuna upijenost u Su{upti ili Turiji (Sushupti, Turiya).

*** "Nirvikalpa Samadi" ta~no zna~i potpuni trans u kome nema misli ili kretnje svesti ili svesnosti bilo o unutra{njim ili spolja{njim stvarima – sve je uvu~eno u nadkosmi~ko Onostrano. Ali ovde on ne moè da zna~i to – verovatno zna~i trans u svesti izvan Uma. Ru{iti i ponovo graditi je ~esto neophodno za promenu; ali ~im temeljna svest do|e nema razloga za{to bi se to radilo sa mukom i uznemirenjem – moè se obaviti }utke. Otpor niìh delova je ono {to unosi muku i uznemirenje.

*** Uronjenost u Sat}itanandu je stanje koje ~ovek moè da stekne u budnom stanju bez samadija – rastapanje moè do}i samo nakon gubitka tela pod uslovom da je ~ovek dostigao najvi{e stanje i nema volju da se vra}a ovamo da pomogne svetu.

***


Zavisi od prirode fizi~ke svesti koju odràvate. Kada postoji silazak svesti u telo ~ovek postaje svestan suptilne fizi~ke svesti i to moè da ostane u samadiju – ~ovek izgleda da je svestan tela, ali to je zapravo suptilno telo, a ne spolja{nje fizi~ko. Ali tako|e ~ovek moè da ide duboko unutra, a da ipak bude svestan fizi~kog tela tako|e i rada na njemu, ali ne i spolja{njih stvari. Na kraju ~ovek moè biti upijen u dubokoj koncentraciji, ali sna`no svestan tela i silaska Sile u njega. Ovo poslednje je pra}eno sve{}u o spolja{njim stvarima, mada im se nikakva pa`nja mo`da ne posve}uje. Ovo poslednje se obi~no ne zove samadi, ali to jeste neka vrsta budnog samadija. Sva stanja od dubokog samadija potpunog transa do rada Sile u potpuno budnoj svesti se koriste u ovoj jogi; ~ovek ne mora da insistira na potpunom transu uvek, jer drugi su tako|e neophodni i bez njih potpuna promena ne moè da se odigra. Dobro je {to vi{a svest i njene mo}i silaze u delove ispod glave i srca. To je apsolutno neophodno za preobraàj, po{to niì vital i telo moraju tako|e da se promene u gra|u vi{e svesti.

*** Razlog za{to se ne se}ate ni~eg kada iza|ete iz svoje meditacije je {to se iskustvo odigrava u unutra{njem bi}u, a spolja{nja svest nije spremna da ga primi. Ranije je va{a sadana bila uglavnom na vitalnoj ravni, koja je ~esto prva koja se otvara, a vezu te ravni sa telesnom sve{}u je lako uspostaviti zato {to su bliè jedna drugoj. Sada sadana izgleda da je oti{la unutra u psihi~ko bi}e. To je veliki napredak i ne treba da vam smeta pomanjkanje veze sa najspolja{njijom sve{}u za sada. Rad se svejedno nastavlja i verovatno je neophodno da tako bude ba{ sada. Kasnije, ako se budete dràli postojano ispravnog stava, si}i }e u spolja{nju svest.

*** Trans medijuma je druga~ije vrste – oni ne stupaju u dodir sa Sat}itanandom, ve} sa bi}ima niè vitalne ravni. Da bi se razvila mo} odlaska u ovu vi{u vrstu transa, ~ovek bi morao da radi nekakvu sadanu. [to se ti~e pro~i{}enja, potpuno pro~i{}enje nije neophodno, ali neki deo bi}a bi morao da se okrene vi{im stvarima.

Pisma o Jogi 658

*** Trans se na engleskom obi~no koristi samo za dublje vrste samadija; ali, po{to nema druge re~i, moramo da je koristimo za sve vrste.

*** Samadi nije stvar za izbegavanje – jedino {to mora da se u~ini sve vi{e i vi{e svesnim.

*** Nije neophodno biti u samadiju da bi se bilo u kontaktu sa Boànskim.

*** Naprotiv, budno stanje je ono u kome ovo ostvarenje mora da do|e i da potraje kako bi bilo ìvotna realnost. Ako se doìvi u transu ono bi bilo nadsvesno stanje istinito za neki deo unutra{njeg bi}a, ali ne stvarno za celu svest. Iskustva u transu imaju svoju korist za otvaranje bi}a i njegovo pripremanje, ali ostvarenje se istinski poseduje jedino kada je stalno u budnom stanju. Stoga se u ovoj jogi najvi{e vrednosti daje budnom ostvarenju i iskustvu. Raditi u smirenoj vazda {ire}oj svesti je ujedno sadana i sidi.

*** Iskustvo koje ste imali je naravno odlazak svesti unutra koji se obi~no zove trans ili samadi. Najva`niji deo njega, me|utim, je ti{ina uma i vitala koja je potpuno pro{irena na telo tako|e. Ste}i sposobnost za ovu ti{inu i mir je najva`niji korak u sadani. To dolazi isprva u meditaciji i moè da baci svest ka unutra u trans, ali mora kasnije da do|e u budno stanje i uspostavi sebe kao trajnu osnovu za sav ìvot i delovanje. To je uslov za ostvarenje Sopstva i duhovni preobraàj prirode.

*** Da, ona [sva stanja vi{eg ostvarenja] se mogu dosti}i ~ak i u punoj aktivnosti. Trans nije od su{tinskog zna~aja – moè se koristiti, ali po


sebi ne moè da dovede do promene svesti koja je na{ cilj, jer daje samo unutra{nje subjektivno iskustvo koje ne mora da predstavlja nikakvu razliku za spolja{nju svest. Postoji mno{tvo primera sadaka koji imaju fina iskustva u transu, ali spolja{nje bi}e ostaje kakvo je bilo. Neophodno je izneti napolje ono {to se doìvljava i da se od toga na~ini mo} za preobraàj i unutra{njeg i spolja{njeg bi}a. Ali to se moè uraditi bez odlaska u samadi u samoj budnoj svesti. Koncentracija je naravno neizostavna.

*** Postoje dva razli~ita stanja, ono koje svest uzima u koncentraciji i ono koje uzima u opu{tanju – ovo drugo je obi~na svest (obi~na za sadaku, mada ne mo`da obi~na svest za prose~nog ~oveka), ovo prvo je ono {to dostiè Tapasom koncentracije u sadani. Oti}i u Ak{aru (Akshara) i svedo~iti iskustvima odatle je lako za sadaku koji je do{ao dotle. On moè tako|e da se koncentri{e i odràva sjedinjenost glavnih aspekata svog bi}a, mada sa vi{e te{ko}e – ali opu{tanje tamo ga vra}a nazad u opu{tenu obi~nu svest. Jedino kada ono {to je ste~eno u sadani postane normalno za obi~nu svest ovo se moè izbe}i. U proporciji koliko se ovo uradi, postaje mogu}e ne samo da se istina subjektivno doìvi, ve} i da se na~ini ispoljenom u delovanju.

*** Vi{a svest je koncentrisana svest, koncentrisana u Boànskom Jedinstvu i u sprovo|enju Boànske Volje, ne rasuta i jure}i unaokolo za ovom ili onom umnom idejom ili vitalnom èljom ili fizi~kom potrebom kakva je obi~na ljudska svest – tako|e ne ni preplavljena stotinom nasumi~nih misli, ose}anja i impulsa, ve} gospodar sebe, usredsre|ena i skladna.

III \apa je obi~no uspe{na samo pod jednim od dva uslova – ako se ponavlja sa ose}ajem za njeno zna~enje, razmi{ljanjem o ne~emu u umu o prirodi, mo}i, lepoti, privla~nosti Boànstva koje ozna~ava i koje }e dovesti u svest, – to je umni na~in; ili ako nadolazi iz srca ili odzvanja u njemu sa izvesnim ose}ajem ili ose}anjem bakti koji je ~ini

Pisma o Jogi 660

ìvom, – to je emocionalni na~in. Bilo um ili vital moraju da joj daju podr{ku ili odràvanje. Ali ako ona ~ini um suvim i vital nemirnim, mora biti da joj nedostaju ta podr{ka i odràvanje. Postoji, naravno, tre}i na~in, oslanjanje na mo} mantre ili imena po sebi; ali onda ~ovek mora da nastavi dok ta mo} ne bude dovoljno utisnula svoju vibraciju na unutra{nje bi}e da ga u~ini u datom trenutku naglo otvorenim za Prisustvo ili Dodir. Ali ako postoji borba ili insistiranje na rezultatu, onda ovaj efekat kome je potrebna }ute}a prijem~ivost u umu biva ometen. Eto za{to sam toliko insistirao na umnoj u}utanosti, a ne na previ{e naprezanja ili napora, da bi se dalo vremena da se dopusti psihi~kom i umu da razviju neophodno stanje prijem~ivosti – prijem~ivosti onako prirodne kao kad ~ovek prima nadahnu}e za poeziju i muziku. To je tako|e ono za{to ne èlim da prekidate sa svojom poezijom – ona pomaè i ne ko~i pripremu, zato {to je sredstvo razvoja ispravnog poloàja prijem~ivosti i izno{enja bakti koja je tu u unutra{njem bi}u. Tro{iti svu energiju u |api ili meditaciji je naprezanje koje ~ak i oni koji su naviknuti na uspe{nu meditaciju nalaze da im je te{ko da odràvaju – ukoliko nisu u periodima kada postoji neprekinuti tok iskustava odozgo.

*** OM je mantra, izraàjni zvu~ni simbol Svesti Bramana u svoja ~etiri domena od Turije do spolja{nje ili materijalne ravni. Funkcija mantre je da stvori vibracije u unutra{njoj svesti koje }e je pripremiti za ostvarenje onoga {to mantra simbolizuje i za {ta se pretpostavlja da nosi u sebi. Mantra OM stoga treba da vodi ka otvaranju svesti za vi|enje i ose}anje Jedne Svesti u svim materijalnim stvarima, u unutra{njem bi}u i u nadfizi~kim svetovima, na uzro~noj ravni iznad koja je za nas sada nadsvesna i, na kraju, vrhovne oslobo|ene transcendencije iznad sveg kosmi~kog postojanja. Ovo poslednje je obi~no glavna preokupacija kod onih koji koriste mantru. U ovoj jogi ne postoji utvr|ena mantra, nikakav naglasak se ne stavlja na mantre, mada sadake mogu da koriste neku ako nalaze da im je od pomo}i ili sve dok nalaze da im je od pomo}i. Naglasak je radije na te`nji u svesti i koncentraciji uma, srca, volje, celog bi}a. Ako se na|e da je mantra od pomo}i za to, ~ovek je koristi. OM, ako se ispravno koristi (ne mehani~ki) bi lako mogao pomo}i otvaranju ka gore i ka spolja (kosmi~koj svesti), kao i silasku.


*** Po pravilu jedina mantra koja se koristi u ovoj sadani je ona od Majke ili mog imena i Maj~inog. Koncentracija u srcu i koncentracija u glavi mogu obe da se koriste – svaka ima svoj sopstveni rezultat. Ova prva otvara psihi~ko bi}e i donosi bakti, ljubav i jedinstvo sa Majkom, njeno prisustvo unutar srca i delovanje njene Sile u prirodi. Druga otvara um ka samoostvarenju, ka svesti o onome {to je iznad uma, ka usponu svesti iz tela i silasku vi{e [u smislu visine, higher, prim. prev.] svesti u telo.

*** Ime Boànskog se obi~no poziva radi za{tite, radi divljenja, radi pove}anja bakti, radi otvaranja unutra{nje svesti, radi ostvarenja Boànskog u tom aspektu. Onoliko koliko je neophodno raditi u podsvesnom za to, Ime mora da bude delotvorno tamo.

*** Nama|apa [ponavljanje imena, prim. prev.] ima veliku mo} u sebi.

*** Koje god ime da se poziva, Mo} koja odgovara je Majka. Svako ime ukazuje na izvesan aspekt Boànskog i ograni~eno je tim aspektom; Maj~ina Mo} je sveop{ta.

*** Nisam ohrabrivao ime sa disanjem zato {to je to izgledalo kao pranajama. Pranajama je veoma popularna stvar, ali ako se radi nasumi~no moè da dovede do podizanja prepreka i ~ak u krajnjim slu~ajevima bolesti u telu.

*** Mo} Gajatri [Gayatri] je Svetlost boànske Istine. To je mantra Znanja.

***

Pisma o Jogi 662

Gajatri mantra je mantra za dovo|enje svetlosti Istine u sve ravni bi}a.

*** Nije neophodno napustiti Gajatri \apu ili proces koji trenutno sledite. Koncentracija u srcu je jedan metod, koncentracija u glavi (ili iznad) je drugi; oba su uklju~ena u ovoj jogi i ~ovek mora da radi onaj koji god da smatra najlak{im i najprirodnijim. Cilj koncentracije u srcu je da se otvori centar tamo (lotus srca), da se oseti prisustvo Boànske Majke u srcu i da se postane svestan svoje du{e ili psihi~kog bi}a koje je deo Boànskog. Cilj koncentracije u glavi je da se podigne do Boànske Svesti i spusti Svetlost Majke ili njena Sila ili Ananda u sve centre. Ova kretnja uzlaska i silaska se podrazumeva u procesu va{e |ape i stoga nije neophodno da je se odreknete. Postoji nivo koji odgovara Satja Loki u glavi, ali svest mora u izvesnoj fazi da se podigne iznad glave slobodno da bi se srela sa istim nivoom u univerzalnoj Svesti iznad.

*** Za nju [Pranava |apu, (ponavljanje mantre OM, prim. prev.)] se pretpostavlja da ima svoju sopstvenu silu, mada ta sila ne moè u potpunosti da radi bez meditacije o zna~enju. Ali moje iskustvo je da kod ovih stvari nema nepromenljivog pravila i da najvi{e zavisi od svesti ili mo}i odgovora u sadaki. Kod nekih nema efekta, kod nekih postoji brz i mo}an efekat ~ak i bez meditacije – za druge je meditacija neophodna da bi bilo kakav efekat do{ao.

*** Stihovi Gite se mogu koristiti kao |apa, ako je cilj spoznati Istinu koju stihovi sadrè u sebi. Ako je X-ov otac uzeo istaknute stihove koji sadrè srce u~enja za tu svrhu, onda je to u redu. Sve zavisi od odabira stihova. Povezan saètak Gitinog u~enja se ne moè lako sastaviti stavljaju}i skupa neke stihove, ali to nije neophodno za svrhu ove vrste koja bi jedino mogla biti da se klju~ne istine stave zajedno – ne radi intelektualnog prikazivanja ve} radi shvatanja ostvarenja koje je cilj |ape. Nisam pro{ao kroz knjigu, tako da ne znam dokle ispunjava cilj.


*** Kada ~ovek ponavlja mantru redovno, veoma ~esto ona po~ne da ponavlja samu sebe unutra, {to zna~i da ju je preuzelo unutra{nje bi}e. Na taj na~in je delotvornija.

*** Prirodno, na koje god ime da se ~ovek koncentri{e ono }e se ponavljati, ako ijedno to ~ini. Ali pozivanje Majke tokom spavanja nije nu`no i ponavljanje – unutra{nje bi}e je to koje je ~esto poziva prilikom te{ko}e ili potrebe.

*** Mantre dolaze mnogim ljudima u meditaciji. Ri{iji ka`u u Vedama da su ~uli Istinu putem vizije i nadahnu}a, "vidioci koji ~uju istinu", kavayah satyasrutah – Veda je sruti dobijen unutra{njim ~uvenjem.

SEDMA GLAVA

SADANA KROZ LJUBAV I POSVE]ENOST

Sadana Kroz Ljubav i Posve}enost

UNETI Boànsku Ljubav i Lepotu i Anandu u ovaj svet je, uistinu, ~itava kruna i su{tina na{e joge. Ali to mi se uvek ~inilo nemogu}im ukoliko ne do|e kao njena podr{ka i temelj i ~uvar Boànska Istina – ono {to ja nazivam nadumnim – i njena Boànska Mo}. U protivnom Ljubav i sama zaslepljena zbrkama ove sada{nje svesti bi se mogla spota}i u svojim ljudskim prijemnicima i, ~ak i da ne bude tako, mogla bi sebe na}i neprepoznatom, odba~enom ili brzo degeneri{u}om i izgubljenom u krhkosti ljudske inferiorne prirode. Ali kada do|e u boànskoj istini i mo}i, Boànska Ljubav silazi prvo kao ne{to transcendentno i univerzalno, i iz te transcendentnosti i univerzalnosti primenjuje sebe na osobe u skladu sa Boànskom Istinom i Voljom, stvaraju}i prostraniju, ve}u, ~istiju li~nu ljubav nego bilo kakvu koju ljudski um ili srce mogu sada da zamisle. Kada ~ovek oseti ovaj silazak onda on moè da bude stvarno instrument za ro|enje i delovanje Boànske Ljubavi u svetu.

***

Ne znam ta~no na {ta mislite pod time da se Boànska Ljubav uspostavi skroz do podsvesnog. Koja ljubav? du{ina ljubav prema Boànskom? ili princip Boànske Ljubavi i Anande koji je najvi{a stvar koja se moè dosegnuti? Uspostaviti ovo drugopomenuto skroz do podsvesnog je stvar koja bi zna~ila potpuni preobraàj celog bi}a i to se ne moè uraditi osim kao rezultat nadumne promene koja je za sada jako daleko. A ovo drugo bi se moglo uspostaviti ~ak i sada u principu, ali u~initi to ìvim i potpunim u celom bi}u zna~ilo bi dovr{en psihi~ki preobraàj i da je duhovni tako|e ve} daleko odmakao.

*** Majka vam nije rekla da ljubav nije emocija, ve} da Boànska Ljubav nije emocija – to je vrlo razli~ita stvar koja je izre~ena. Ljudska ljubav je sa~injena od emocije, strasti i èlje – sve su to vitalne kretnje, stoga je vezana za nesposobnosti ljudske vitalne prirode. Emocija je izvrsna i nezamenljiva stvar u ljudskoj prirodi, uprkos svim svojim nedostacima i opasnostima – isto kao {to su umne ideje izvrsne i nezamenljive

Pisma o Jogi 668

stvari na svom sopstvenom polju u ljudskoj fazi. Ali na{ cilj je da odemo s onu stranu umnih ideja u svetlost nadumne Istine, koja postoji ne kroz idejnu misao ve} kroz direktno vi|enje i istovetnost. Na isti na~in na{ cilj je da odemo s onu stranu emocije do visine i dubine i intenziteta Boànske ljubavi i da tamo osetimo kroz unutra{nje psihi~ko srce neiscrpnu jednost sa Boànskim, koju usplahirena podskakivanja vitalnih emocija ne mogu da dosegnu ili da doìve. Kao {to nadumna Istina nije tek sublimacija na{ih umnih ideja, tako Boànska Ljubav nije tek sublimacija ljudskih emocija; to je druga~ija svest, sa druga~ijim kvalitetom, kretnjom i supstancom.

*** Ona [Boànska Ljubav] postoji po sebi i ne zavisi od spolja{njeg kontakta ili spolja{njeg izraza. Da li }e sebe izraàvati spolja ili kako }e sebe izraàvati spolja zavisi od duhovne istine koja mora da se ispolji.

*** Boànska Ljubav mo`da ne moè jo{ da se ispolji na fizi~koj ravni, budu}i da je ~ove~anstvo to {to jeste, onako puno i slobodno kao {to bi to ina~e u~inila, ali je to ne ~ini manje bliskom ili intenzivnom od ljudske. Ona je tu, ~ekaju}i da bude shva}ena i prihva}ena i u me|uvremenu daju}i svu pomo} koju moète da primite da bi vas podigla i pro{irila u svest u kojoj vi{e ne}e biti mogu}e ovim te{ko}ama i ovim nesporazumima da se ponovo vra}aju – stanje u kome je mogu}e puno i savr{eno ujedinjenje.

*** I dajte mi da kaèm tako|e, po pitanju ljudske ljubavi i boànske Ljubavi, da sam dopustio prvu kao ono od ~ega moramo da nastavimo i da stignemo do druge, poja~avaju}i i preobraàvaju}i u samu sebe, ne odstranjuju}i, ljudsku ljubav. Boànska Ljubav, prema mom pogledu na nju, nije opet ne{to eteri~no, hladno i daleko, ve} ljubav apsolutno intenzivna, intimna i puna jedinstva, bliskosti i ushi}enja koja koristi svu prirodu za svoj izraz. Svakako, ona je bez zbrka i poreme}aja sada{nje niè vitalne prirode koju }e promeniti u ne{to potpuno toplo, duboko i intenzivno; ali to nije razlog da se

Sadana kroz ljubav i posve}enost 669

pretpostavlja da }e izgubiti bilo {ta {to je istinito i sre}no u elementima ljubavi.

*** Ljubav ne moè da bude hladna – jer ne postoji takva stvar kao {to je hladna ljubav, ali ljubav o kojoj Majka govori u tom pasusu je ne{to veoma ~isto, utvr|eno i stalno; ona ne ska~e u vatru niti tone zbog nedostatka goriva, ve} je postojana i svegrle}a i samopostoje}a poput svetlosti sunca. Postoji tako|e i boànska ljubav koja je li~na, ali ona nije poput obi~ne li~ne ljudske ljubavi koja zavisi od bilo kakvog uzvra}anja od osobe – ona je li~na, ali ne egoisti~na: ona ide od pravog bi}a u jednome do pravog bi}a u drugome. Ali da bi se to na{lo, oslobo|enje od obi~nog ljudskog na~ina pristupa je neophodno.

*** A prvo o ljudskoj ljubavi u sadani. Du{ino okretanje kroz ljubav prema Boànskom mora da bude kroz ljubav koja je su{tinski boànska, ali po{to je instrument izraza isprva ljudska priroda, ona poprima oblike ljudske ljubavi i bakti. Jedino kako se svest produbljuje, uzvisuje i menja ta ve}a ve~na ljubav moè da raste u njoj i otvoreno preobraàva ljudsku u boànsku. Ali u samoj ljudskoj ljubavi postoji nekoliko vrsta motivacionih sila. Postoji psihi~ka ljudska ljubav koja se diè iz dubine unutra i rezultat je susreta unutra{njeg bi}a sa onim {to ga poziva ka boànskoj radosti i ujedinjenju; ona je, ~im postane svesna sebe, ne{to trajno, samopostoje}e, nije zavisna od spolja{njih zadovoljenja, nije u stanju da se umanji spolja{njim uzrocima, ne obra}a pa`nju na sebe, nije sklona zahtevima ili cenjkanju ve} sebe daje jednostavno i spontano, nije pokretana prema niti prekinuta nesporazumima, razo~arenjima, borbom i ljutnjom, ve} uvek gura pravo ka unutra{njem sjedinjenju. Ova psihi~ka ljubav je ona {to je najblià boànskoj i stoga je pravi i najbolji na~in ljubavi i bakti. Ali to ne zna~i da drugi delovi bi}a, uklju~uju}i vital i fizi~ko, ne treba da se koriste kao sredstvo izraza ili da oni ne treba da imaju udela u punoj igri i celom zna~enju ljubavi, ~ak i boànske ljubavi. Naprotiv, oni su sredstvo i mogu biti veliki deo potpunog izraza boànske ljubavi – pod uslovom da imaju pravu, a ne pogre{nu kretnju. Postoje u samom vitalu dve vrste ljubavi – jedna puna radosti i pouzdanja i slobode, velikodu{na, ne sitni~ava, ne ozloje|ena i veoma apsolutna u svojoj

Pisma o Jogi 670

posve}enosti, a ovo je srodno psihi~koj i vrlo podesno da joj bude dopuna i sredstvo izraza boànske ljubavi. A niti psihi~ka ljubav ili boànska ljubav preziru fizi~ko sredstvo izraza gde god je ono ~isto i ispravno i mogu}e; ona ne zavisi od toga, ne smanjuje se, buni ili gasi poput uga{ene sve}e kada je li{ena bilo kojih od takvih sredstava; ali kada moè da ga koristi, to ~ini sa rado{}u i zahvalno{}u. Fizi~ka sredstva se mogu koristiti i koriste se u pristupu boànskoj ljubavi i oboàvanju; ona nisu dopu{tena tek kao ustupak ljudskoj slabosti, niti je ~injenica da u psihi~kom na~inu nema mesta za takve stvari. Naprotiv, ona su jedno sredstvo pristupa Boànskom i primanja Svetlosti i materijalizovanja psihi~kog kontakta, i sve dok se to obavlja u ispravnom duhu i ona se koriste za pravu svrhu ona imaju svoje mesto. Jedino ako se zloupotrebljavaju ili pristup nije ispravan, zato {to je umrljan ravnodu{no{}u i inercijom, ili buntom i neprijateljstvom, ili nekom prizemnom èljom, onda nisu na mestu i mogu da imaju suprotan efekat. Ali postoji jo{ jedan na~in vitalne ljubavi koji je, uobi~ajenije, na~in ljudske prirode, a to je na~in ega i èlje. On je pun vitalne ùdnje, èlje i zahteva; njegov kontinuitet zavisi od zadovoljenja njegovih zahteva; ako ne dobije ono za ~im ùdi ili ~ak zami{lja da se prema njemu ne postupa onako kako zasluùje – jer je pun ma{tarija, nesporazuma, ljubomora, pogre{nih tuma~enja – odjednom se okrene àlosti, ranjenom ose}anju, ljutnji, svim vrstama poreme}aja, na kraju prekidu i odlasku. Ljubav ove vrste je po svojoj samoj prirodi kratkog veka i nepouzdana i ne moè se od nje na~initi temelj za boànsku ljubav.... To je razlog iz koga mi obeshrabrujemo ovaj niì vitalni na~in ljudske ljubavi i {to bismo èleli da ljudi odbace i odstrane ove elemente {to pre to moè iz svoje prirode. Ljubav treba da bude cvetanje radosti i sjedinjenja i pouzdanja i samodavanja i Anande – ali ovaj niì vitalni na~in je samo izvor patnje, nevolje, razo~arenja, razo~aranosti i nesklada. âk i neznatni element njega drma temelje mira i zamenjuje kretnju ka Anandi padom ka àlosti, nezadovoljstvu i Niranandi.

*** Ljubav koja je okrenuta ka Boànskom ne bi trebalo da bude uobi~ajeno vitalno ose}anje koje ljudi nazivaju tim imenom; jer to nije ljubav, ve} samo vitalna èlja, instinkt za prisvajanjem, nagon da se poseduje i da se uspostavi monopol. Ne samo {to to nije boànska


Ljubav, ve} joj ne treba dopustiti da se me{a ni u najmanjem stepenu sa jogom. Istinska ljubav za Boànsko je samodaju}a, slobodna od zahteva, puna pot~injenosti i predanosti; ona ne postavlja prohteve, ne name}e uslove, ne cenjka se, ne popu{ta nasilni{tvu ljubomore, gordosti ili ljutnje – jer te stvari nisu u njenom sastavu. Za uzvrat, Boànska Majka tako|e daje sebe, ali slobodno – a to i samo predstavlja unutra{nje davanje – njeno prisustvo u va{em umu, va{em vitalu, va{oj fizi~koj svesti, njenu mo} {to od vas ponovo stvara boànsku prirodu, preuzimaju}i sve kretnje va{eg bi}a i usmeravaju}i ih ka savr{enstvu i ispunjenju, njena ljubav koja vas obuhvata i nosi u svojim rukama ka Bogu. To je ono za ~im biste morali da teìte da to osetite i zaposednete u svim svojim delovima sve do samog materijalnog, i tu nema ograni~enja ni po pitanju vremena ni po pitanju potpunosti. Ako neko istinski teì i to dobije, ne bi trebalo da bude mesta ni za kakav drugi prohtev ili ma kakvu razo~aranu èlju. A ako ~ovek istinski teì, nepogre{ivo to dobija, sve vi{e i vi{e kako se pro~i{}enje nastavlja, a priroda prolazi kroz svoju potrebnu promenu. Drìte svoju ljubav ~istom od sveg prohteva i èlje; otkri}ete da dobijate svu ljubav koju moète da podnesete i upijete kao odgovor. Spoznajte tako|e da Ostvarenje mora da do|e prvo, rad koji ima da se obavi, ne zadovoljenje prohteva i èlje. Tek kad Boànska Svest u svojoj nadumnoj Svetlosti i Mo}i si|e i preobrazi fizi~ko ostalim stvarima se moè dati istaknuto mesto – a onda tako|e to ne}e biti zadovoljenje èlje, ve} ispunjenje Boànske Istine u svakom i svemu i u novom ìvotu koji treba da je izrazi. U boànskom ìvotu sve je radi Boànskog, a ne radi ega. Trebalo bi mo`da da dodam jednu ili dve stvari da bi se izbeglo pogre{no shvatanje. Prvo, ljubav prema Boànskom o kojoj govorim nije samo psihi~ka ljubav; to je ljubav celog bi}a, – uklju~uju}i vitalnu i vitalno-fizi~ku, – svi su sposobni za isto samodavanje. Gre{ka je verovati da ako vital voli, to mora da bide ljubav koja zahteva i name}e zadovoljenje svoje èlje; gre{ka je misliti da mora da bude ili to ili u protivnom da vital, kako bi utekao od svoje "vezanosti", mora da se potpuno povu~e od predmeta svoje ljubavi. Vital moè biti podjednako apsolutan u svom bespogovornom samodavanju kao bilo koji deo prirode; ni{ta ne moè biti velikodu{nije od njegove kretnje kad zaboravi sebe radi Voljenog. I vital i fizi~ko treba da daju sebe na istinski na~in – na~in istinske ljubavi, ne ego-èlje.

***

Pisma o Jogi 672

Generalno kada ljudi govore o vitalnoj bliskosti oni misle na ne{to veoma spolja{nje {to nije potrebno donositi dole po{to je uobi~ajeno u ljudskom ìvotu. Ako je to unutra{nja vitalna bliskost sa Boànskim, onda naravno to ~ini jedinstvo potpunijim, pod uslovom da se zasniva na psihi~kom.

*** Kada se vital pridruì u ljubavi prema Boànskom, on unosi u nju heroizam, entuzijazam, intenzitet, apsolutnost, ekskluzivnost, duh samopo`rtvovanja, potpuno i strasno samodavanje cele prirode. Vitalna strast prema Boànskom je ono {to stvara duhovne heroje, osvaja~e ili mu~enike.

*** Pretpostavljam da "ljubav" izraàva ne{to intenzivnije od dobre volje {to moè da obuhvati puko dopadanje ili naklonost. Ali bilo ljubav ili dobra volja ljudsko ose}anje se uvek ili zasniva na egu ili se sa njim sna`no me{a – eto za{to ne moè da bude ~isto. Kaè se u Upani{adi: "ôvek ne voli suprugu radi supruge" ili dete ili prijatelja itd. koji god da je slu~aj, "ve} radi svog sopstva ~ovek voli suprugu." Postoji obi~no nada za uzvra}anjem, za dobrobiti ili kori{}u neke vrste, ili izvesnim zadovoljstvima i zadovoljenjima, umnim, vitalnim ili fizi~kim koje osoba voljena moè dati. Uklonite ove stvari i ljubav vrlo ubrzo tone, smanjuje se ili nestaje ili se pretvara u ljutnju, prekor, ravnodu{nost ili ~ak mr`nju. Ali postoji tako|e element navike, ne{to {to ~ini prisustvo osobe voljene nekom vrstom neophodnosti zato {to je to oduvek prisutno – a to je ponekad tako jako da uprkos potpunoj nespojivosti temperamenta, èstokog antagonizma, ne~ega poput mr`nje, istrajava i ~ak ovi procepi nesklada nisu dovoljni da u~ine da se osobe rastanu; u drugim slu~ajevima ovo ose}anje je vi{e mlako i nakon nekog vremena osoba se navikne na razdvojenost ili prihvata zamenu. Postoji opet ~esto element neke vrste spontane privla~nosti ili sklonosti – umne, vitalne ili fizi~ke, koji daje ja~u koheziju ljubavi. Na kraju, postoji u najvi{oj ili najdubljoj vrsti ljubavi psihi~ki element koji dolazi iz najunutarnjijeg srca i du{e, neka vrsta unutarnjeg jedinstva ili samodavanja ili barem traganja za time, veza ili poriv nezavisni od drugih uslova ili elemenata, postoje}i samo radi sebe, a ne radi bilo


kakvog umnog, vitalnog ili fizi~kog zavoljstva, zadovoljenja, interesa ili navike. Ali obi~no psihi~ki element u ljudskoj ljubavi, ~ak i kada je prisutan, je toliko pome{an, pretovaren i sakriven pod drugima da ima malo {anse da se ispuni ili da postigne svoju prirodnu ~istotu i puno}u. Ono {to se zove ljubav je stoga ponekad jedna stvar, ponekad druga, naj~e{}e zbrkana me{avina, i nemogu}e je dati op{ti odgovor na pitanje koje ste postavili po pitanju toga na {ta se misli pod ljubavlju u takvom i takvom slu~aju. To zavisi od osoba i okolnosti. Kada ljubav ide ka Boànskom, postoji i dalje ovaj obi~ni ljudski element u njoj. Postoji poziv za uzvra}anjem i ako izgleda da uzvra}anje ne dolazi, ljubav moè da potone; postoji samointeresovanje, zahtev za Boànskim kao davaocem svega {to ljudsko bi}e èli i, ako zahtevi nisu odobreni, abhimana protiv Boànskog, gubitak vere, gubitak poleta, itd., itd. Ali istinska ljubav prema Boànskom u svojoj osnovnoj prirodi nije ove vrste, ve} psihi~ka i duhovna. Psihi~ki element je potreba najunutarnjijeg bi}a za samodavanjem, ljubavlju, divljenjem, ujedinjenjem koje se moè u potpunosti ispuniti samo od strane Boànskog. Duhovni element je potreba bi}a za kontaktom, stapanjem, ujedinjenjem sa svojim sopstvenim najvi{im i celim sopstvom i izvorom bi}a i svesti i blaènstva, Boànskim. Ovo dvoje su dve strane iste stvari. Um, vitalno, fizi~ko mogu da budu podràvaoci i prijemnici ove ljubavi, ali oni mogu da budu u potpunosti to samo kad postanu preuobli~eni u skladu sa psihi~kim i duhovnim elementima bi}a i vi{e ne unose nià insistiranja ega.

*** Za{to vam je potrebno ne{to izuzetno? Ljubav du{e je istinska stvar, jednostavna i apsolutna – ostalo je dobro jedino ako je sredstvo ispoljenja du{ine ljubavi.

*** Spolja{nje bi}e mora da nau~i da voli na psihi~ki na~in bez ega. Ako voli na egoisti~an vitalni na~in, onda samo stvara te{ko}e za sebe i za sadanu i za Majku.

***

Pisma o Jogi 674

Odnos deteta prema Majci je odnos potpunog, iskrenog i jednostavnog poverenja, ljubavi i zavisnosti.

*** Kada dolazite Boànskom, oslonite se iznutra na Boànsko i ne pu{tajte drugim stvarima da uti~u na vas.

*** Ono {to on opisuje je vitalni zahtev ega za emocionalnim zadovoljenjem sebe; to je Maja. To nije istinska ljubav, jer istinska ljubav traga za sjedinjenjem i samodavanjem i to je ljubav koju ~ovek mora da donese Boànskom. Ova vitalna (takozvana) ljubav donosi samo patnju i razo~arenje; ona ne donosi sre}u; ona nikad ne biva zadovoljna i, ~ak i ako joj se podari ne{to {to traì, nikad time nije zadovoljna. Savr{eno je mogu}e otarasiti se ove Maje vitalnog zahteva, ako ~ovek èli da to uradi, ali volja da se to uradi mora da bude iskrena. Ako je iskren u svojoj volji, svakako }e dobiti pomo} i za{titu. Mora da mu se osnova promeni od vitalnog do psihi~kog centra.

***

Uobi~ajena je priroda vitalne ljubavi da ne traje, ili, ako poku{ava da traje, da ne zadovoljava, jer je ona strast koju je Priroda ubacila kako bi sluìla privremenoj svrsi; ona je stoga dovoljno dobra za privremenu svrhu i njena normalna tendencija je da i{~ili kada dovoljno posluì svrsi Prirode. Kod ~ove~anstva, po{to je ~ovek jedno kompleksnije stvorenje, ona priziva pomo} ma{te i idealizma da pomogne njeno nastojanje, daje ose}aj poleta, lepote i vatre i slave, ali sve to i{~ili nakon nekog vremena. Ona ne moè da traje, jer je ona sva pozajmljena svetlost i mo}, pozajmljena u smislu da je ona odraz uhva}en od ne~eg onostranog i ne~eg {to nije uro|eno odraàvaju}em vitalnom mediju kojeg ma{ta koristi u tu svrhu. [tavi{e, ni{ta ne traje u umu i vitalu, tamo je sve tok. Jedina stvar koja istrajava je du{a, duh. Stoga ljubav moè da traje i da zadovoljava jedino ako se zasnuje na du{i i na duhu, ako tu ima svoje korene. Ali to zna~i da se vi{e ne ìvi u vitalu, ve} u du{i i duhu.


Te{ko}a odustajanja vitala je u tome {to vital nije rukovo|en razumom ili znanjem, ve} instinktom i impulsom i èljom za zadovoljstvom. On se povla~i zato {to je razo~aran, zato {to shvata da }e razo~arenje uvek da se ponavlja, ali ne shvata da je cela stvar po sebi glamur ili, ako shvata, jadikuje {to je to tako. Gde je vairagja satvi~na, ro|ena ne iz razo~arenja ve} iz ose}aja ve}ih i istinskijih stvari koje treba dosti}i, ova te{ko}a ne izni~e. Me|utim, vital moè da u~i iz iskustva, moè da nau~i toliko da se okrene od svog àljenja za lepotom varljive svetlosti. Njegova vairagja moè da postane satvi~na i odlu~uju}a.

*** Kakav god bio glamur vitalne ljubavi, ~im otpadne i ~ovek stigne na vi{i nivo, trebalo bi da se vidi da nije ona sjajna stvar koju je ~ovek zami{ljao. Odràvati ovo njeno preterano uvaàvanje zna~i zadràvati svest od poriva ka ve}oj stvari sa kojom to ne moè ni na trenutak da se poredi. Ako ~ovek odràva preterano ose}anje poput toga za niù pro{lost to mora da oteàva razvoj ~itave osobe za vi{u budu}nost. Zbilja nije Maj~ina èlja da bilo ko treba da se osvr}e u duhu poletnog uvaàvanja stare vitalne ljubavi. Ona je zbilja bila "tako mala" u bilo kakvoj istinskoj proceni stvari. To uop{te nije pitanje pore|enja ili uzdizanja u nebo vitalne strasti nekoga na ra~un nekog drugoga. Cela stvar je ono {to mora da se smanji u proporcijama i povu~e u senovite konstrukcije pro{losti da ne bi imala vi{e nikakvu va`nost.

*** Va{a te{ko}a je u tome {to vital nije jo{ dostigao tajnu samopostoje}e Anande ljubavi, Anande sopstvene ~iste istine ljubavi, njene unutra{nje lepote radi nje same, tajnu unutra{nje trajne ekstaze; on jo{ uvek ne moè da veruje da ta stvar postoji. Ali putuje ka njoj i ovo ose}anje je verovatno bilo jedna faza – posezanje za ~istijom vitalnom emocijom usput do naj~istije od svih koja je jedno sa Boànskim.

*** Boànska Ljubav, za razliku od ljudske, je duboka i prostrana i tiha; ~ovek mora da postane u}utan i {irok da bi je bio svestan i da bi odgovorio na nju. On mora da na~ini svojim sopstvenim ciljem da

Pisma o Jogi 676

bude predan tako da moè da postane posuda i instrument – prepu{taju}i Boànskoj Mudrosti i Ljubavi da ga ispune onim {to je potrebno. Neka tako|e u~vrsti ovo u umu da ne insistira da za dato vreme mora da napreduje, razvija se, stekne ostvarenje; koje god vreme da mu je potrebno, mora da bude spreman da ~eka i istraje i da na~ini od svog ~itavog ìvota te`nju i otvaranje za samo jednu stvar, Boànsko. Dati sebe je tajna sadane, ne zahtevati i sticati. [to vi{e ~ovek bude davao sebe, to }e vi{e rasti mo} za primanje. Ali za to, svo nestrpljenje i bunt moraju da odu; sve sugestije o nedobijanju, nemanju pomo}i, nebivanju voljenim, odlasku, napu{tanju ìvota ili duhovnog nastojanja moraju da se odbace.

*** Ako je ljubav apsolutna i potpuna i ako nikad nije bilo ma kakvog vitalnog prohteva povezanog s njom, onda sugestije bunta ne mogu da do|u.

*** ôvek moè da voli boànski samo postaju}i boànski po prirodi; nema drugog na~ina.

*** Ljubav je dovoljna za samu sebe – njoj nije potrebna podr{ka slepih. Po tome ona je poput vere i svake druge boànske sile.

*** Ljudska ljubav je uglavnom vitalna i fizi~ka uz umnu podr{ku – ona moè poprimiti nesebi~an, plemenit i ~ist oblik i izraz jedino ako je dodirnuta psihi~kim. Ta~no je, kao {to kaète, da je ona ~e{}e me{avina neznanja, vezanosti, strasti i èlje. Ali {ta god bilo, onaj ko èli da dostigne Boànsko ne sme sebe da optereti ljudskim ljubavima i vezanostima, jer one formiraju toliko okova i ko~e njegove korake, skre}u}i ga u stranu pored toga od koncentracije njegovih emocija na jedan vrhovni predmet ljubavi. Postoji takva stvar kao {to je psihi~ka ljubav, ~ista, bez prohteva, iskrena u samodavanju, ali ona obi~no ne ostaje ~ista u


privla~nosti koju ljudska bi}a imaju jedno za drugo. ôvek tako|e mora da bude na oprezu protiv izjavljivanja psihi~ke ljubavi kada radi sadanu – jer to je naj~e{}e pla{t i opravdanje za popu{tanje vitalnoj privla~nosti ili vezanosti. Univerzalna ljubav je duhovna zasnovana na ose}aju Jednog i Boànskog svugde i promeni li~ne u {iru univerzalnu svest, slobodnu od vezanosti i neznanja. Boànska Ljubav je dvojake vrste – boànska Ljubav prema tvorevini i du{ama koje su deo nje, i ljubavi tragaoca i ljubavi prema Boànskom Voljenom; ona ima i li~ni i bezli~ni element, ali li~ni je ovde slobodan od svih niìh elemenata ili robovanja vitalnim i fizi~kim instinktima.

*** Psihi~ka ljubav je ~ista i puna samodavanja bez egoisti~kih prohteva, ali je ljudska i moè da gre{i i pati. Boànska Ljubav je ne{to mnogo prostranije i dublje i puno svetlosti i Anande.

*** Ljubav Boànskog je ta koja dolazi odozgo izlivena iz Boànske Jednosti i njene Anande na bi}e – psihi~ka ljubav je oblik koji boànska ljubav poprima u ljudskom bi}u u skladu sa potrebom i mogu}nostima ljudske svesti.

*** Du{ina ljubav i radost dolaze iznutra iz psihi~kog bi}a. Ono {to dolazi odozgo je Ananda vi{e svesti.

*** Ako je ljubav psihi~ka po svom motivu, ona uvek nosi ose}aj jednosti ili barem unutra{nje intimne bliskosti bi}a. Boànska Ljubav se zasniva na jednosti, a psihi~ka proisti~e iz Boànske Ljubavi.

***

Pisma o Jogi 678

Ako se psihi~ko sjedini sa Boànskim, ne moè da se razdvoji. Razdvojenost je ne-sjedinjenost. Psihi~ko ostvarenje je ono o raznolikosti u jedinstvu (deo i celina); ono nije ostvarenje rastapanja poput kapi vode u moru – jer onda nikakva ljubav ili posve}enost nije mogu}a ukoliko nije ljubav prema sebi, posve}enost sebi.

*** Ljudi su nu`no razdvojeni osamostaljeno{}u svoje prirode i mogu jedino da uspostave kontakte tamo. U psihi~kom bi}u ~ovek sti~e ose}aj jednosti kroz psihi~ko saose}anje, ali ne nikakvo ujedinjenje, jer psihi~ko je samostalna du{a i mora da sebe ujedini sa Boànskim pre nego {to bude moglo da se kroz Boànsko ujedini sa drugima. U duhovnom ostvarenju postoje dva sasvim suprotna oblika – jedan u koga se ~ovek povla~i od svih spolja{njih stvari uklju~uju}i sva materijalna bi}a u svetu da bi se stopio u Boànsko i jedan u kome ose}a Sopstvo ili Boànsko u svemu i kroz to ostvarenje dostiè sveop{tu jednost.

*** Ljubav koja pripada duhovnim ravnima je druga~ije vrste – psihi~ko ima svoju sopstvenu li~niju ljubav, bakti, predanost. Ljubav u vi{em ili duhovnom umu je vi{e univerzalna i bezli~na. Te dve moraju da idu skupa da bi na~inile najvi{u boànsku ljubav.

*** Univerzalna ljubav je uvek univerzalna – psihi~ka ljubav moè sebe da individualizuje.

*** Kosmi~ka ljubav zavisi od ostvarenja jednosti sopstva sa svime. Psihi~ka ljubav ili ose}anje prema svima moè da postoji bez ovog ostvarenja.

***


Intuitivno ili prekoum su otvoreniji prema istini Boànske ljubavi i sposobniji da univerzalizuju ljubav nego {to je to um obi~no – ljubav tamo je tako|e smirenija po svom intenzitetu, manje vezana egom nego u umnim delovima. Ali um moè tako|e da se primakne njihovom kvalitetu ljubavi, ako ljubav u njemu izraste u psihi~ku i duhovnu.

*** Ne razumem sasvim X-ovo pitanje. Da li on misli da pita moè li ~ovek da postane svestan Ljubavi Boànskog prema svim stvorenjima pre nego {to sam bude ispunjen univerzalnom ljubavlju prema drugima? Ako je to smisao, onda ~ovek moè svakako da postane svestan Ljubavi Boànskog pre nego {to bude i sam imao univerzalnu ljubav – ~ovek moè da je postane svestan kroz kontak sa Boànskim u sebi. Prirodno svest o njoj trebalo bi da dovede do razvoja univerzalne ljubavi prema svima. Ali ako on misli na ljubav koja je boànska, neumrljana niìm kretnjama, onda je ta~no da dok ne do|u mir, ~istota, sloboda od ega, {irina, svetlost univerzalne svesti koja je osnova univerzalne ljubavi, te{ko je imati ljubav koja je slobodna od svih nedostataka, ograni~enja umrljanosti obi~ne ljudske ljubavi. [to ~ovek ima vi{e univerzalnosti to vi{e ima sklonost da bude oslobo|en od ovih stvari.

*** Jednost sa svime u svojoj osnovi je ne{to samopostoje}e i samozadovoljno ~emu nije potreban izraz. Kad ipak izraàva sebe kao ljubav, to je ne{to {iroko i univerzalno, neuznemireno i ~vrsto ~ak i kad je intenzivno. Ovo je u osnovnoj kosmi~koj jednosti. Postoji tako|e povr{inska kosmi~ka svest koja je svesnost o igri kosmi~kih sila – ovde bilo {ta moè da izroni, seks tako|e. Ovo je taj deo kome je potrebna savr{ena psihizacija, u protivnom ~ovek ne moè da drì, zadràva i bavi se time na odgovaraju}i na~in.

*** Ostvarenje Jednog u umu donosi ili bi trebalo da donese izvesnu slobodu u um, ali je mogu}e za vital i telo pod njegovim impulsom da nastave da imaju obi~ne kretnje – jer oni zavise samo delimi~no od

Pisma o Jogi 680

uma za svoje delovanje. One mogu ~ak i da ga odnesu, haranti prasabham manah, ili mogu da delaju uprkos umovom rezonovanju i neodobravanju. "Vidim ono bolje i odobravam ga, priklanjam se onom lo{ijem" kako to veli rimljanski pesnik – jezikom Gite, anicchannapi baladiva niyojitah. Neophodno je stoga da ostvarenje sa svojim mirom i silom ~istote si|e dole konkretno u vital i samo fizi~ko tako da kad vitalne kretnje poku{aju da se podignu da im ono iza|e u susret i da ne budu u stanju da ostanu zbog njegovog automatskog pritiska.

*** Sve dok cela svest ne bude ~ista od sumnjive gra|e, a ostvarenje jednosti potvr|eno u vrhovnoj ~istoti, izraàvanje ljubavi prema svemu nije preporu~ljivo. Upravo njenim zadràvanjem u samom sebi ona postaje stvarni deo prirode, uspostavljene i pro~i{}ene time {to joj se pridruùju druga ostvarenja koja tek treba da stignu. Trenutno to je samo prvi dodir i rasipati ga izraàvanjem bilo bi vrlo nerazborito. Seks i vital bi lako mogli da postanu aktivni – znam slu~ajeve veoma dobrih jogija...kod kojih je visvaprema postala visvakama, ljubav prema svemu postala poùda prema svemu. Ovo se desilo kod mnogih i u Evropi i na Istoku. âk i odvojeno od toga uvek je bolje u~vrstiti ili potvrditi nego izbacivati i rasipati. Kada sadana uznapreduje i znanje odozgo do|e da prosvetli i predvodi ljubav, to }e onda biti druga stvar. Moje insistiranje na odbacivanju svih nepreobraènih vitalnih kretnji se zasniva na iskustvu, mome i drugih i od pro{lih joga kao {to je ]ajtanjin Vai{nava pokret (da i ne govorim o staroj budisti~koj Saha|a darmi) koji su zavr{ili u mnogo iskvarenosti. [iroka kretnja kao {to je ona o ljubavi prema svemu moè jedino da se desi kada tle Prirode bude postojano pripremljeno za nju. Nemam primedbe na to da se druìte sa drugima, ali samo pod stalnom pa`njom i kontrolom budnog uma i volje.

*** Opaànje nije dovoljno da preobrazi prirodu. Pasyatah na duhovnom jeziku ne zna~i samo opaànje. Opaànje je od uma, a umno opaànje nije dovoljno – opipljivo i dinami~no ostvarenje u ~itavom bi}u je neophodno. U protivnom tri stvari mogu da se dogode. (1) Um opaà jednost, ali vital nije dotaknut, on nastavlja sa svojim impulsima, jer vital je rukovo|en ne mi{lju ili razumom ve} sklono{}u, impulsom,


silom èlje – on koristi razum samo kao opravdanje za svoje sklonosti. Ili ~ak vital moè da kaè: "Sve je jedno, tako da nije bitno {ta radim. Za{to ne bih tragao za jedno{}u sa drugima na svoj sopstveni na~in?" (2) Ako um ima ostvarenje, ali vital nema udela u njemu ili ga izobli~ava, onda tako|e vital moè da insistira na svom sopstvenom na~inu ili ~ak da ponese um sa sobom. Kako Gita kaè, ~ula (vital) odnose um ~ak i od mudraca koji vidi, kao {to vetar odnosi brod na olujnom moru. (3) Unutra{nje bi}e moè da ima ostvarenje sna`no i da ìvi u jednosti, smirenosti, miru, ali unutra{nji delovi spolja{njeg mogu da ose}aju reakcije èlje itd. U ovom slu~aju reakcije su povr{nije; ali ~ak i kad je tako odbacivanje je potrebno dok ne prestanu. Kada ~itavo bi}e ìvi u postojanom ostvarenju smirenosti, mira, oslobo|enja, jednosti, onda èlje otpadaju i neophodnost odbacivanja prestaje, zato {to vi{e nema ni~eg {to bi se odbacivalo.

*** Umno ostvarenje [jednog sopstva] ne donosi ovaj rezultat [imunitet od moha-e i soka-e], duhovno to radi. U Vedantskom iskustvu "vi|enje" zna~i tako|e postajanje, ~ovek je to jedno sopstvo, poistove}en – sva aktivnost Prirode ~ini se ~oveku kao kretnja tog jednog sopstva koje samo nije njom dotaknuto. Stoga nema moha-e ili soka-e. To je kad ~ovek moè da zadrì iskustvo i kad je ono potpuno. âk i ako ~ovek ima iskustvo samo kao ne{to unutra dok se kretnje vitala nastavljaju na povr{ini, ipak se ove kretnje ose}aju kao spolja{nje i povr{ne, ne zaista pripaduju}i ~oveku – sopstvo unutra ostaje nedotaknuto, smireno, bez tuge, u miru. Ako je vital tako|e preobraèn u ovu svest, onda ~ak i na povr{ini tuga postaje nemogu}a.

*** Dinami~na Ljubav ne moè da izlazi podjednako na sve – to bi stvorilo haoti~no uznemirenje zbog nepripremljenosti ve}ine. Jedino je stati~na nepromenljiva univerzalna Ljubav ta koja moè da se nanese podjednako na sve – ona koja dolazi u smirenoj {irini srca koja odgovara smirenoj {irini uma u kome postoji staloènost i beskrajan mir.

***

Pisma o Jogi 682

ôvek moè da pri~a sa svima, ukoliko nema razlog da to ne ~ini. Jednost sa svima je unutra{nje ostvarenje, ali ono ne name}e nu`no isto opho|enje sa svima.... To je stara pri~a o hathi brahman-u i mahout brahman-u. Postoji temeljno ostvarenje i postoje razli~itosti Lile – oboje se moraju uzeti u obzir.

*** Vital je taj koji gleda da izlije sebe sa implicitnom idejom o tome da mu se uzvrati u me|urazmeni. Svest o jednosti je ne{to u pozadini sveg ìvota i svi oblici naklonosti nesumnjivo dolaze iz nje, ali ne svesno, i menjaju se, me{aju, izopa~uju kada vital preuzme delovanje sile Ljubavi ~ije je istinske ili boànske prirode nesvestan.

*** To je ta~no ono {to je X poku{ao da uradi – da izrazi ljubav u vezi ove ili one osobe. Ali univerzalna ljubav nije li~na – ona mora da se drì unutra kao stanje svesti koje }e imati svoje efekte u skladu sa Boànskom Voljom ili biti kori{}eno od strane te Volje ako je neophodno; ali tr~ati unaokolo izraàvaju}i je radi ne~ijeg li~nog zadovoljenja ili zadovoljenja drugih zna~i samo kvariti je i gubiti je.

*** Ranije kad god je otvaranje srca dolazilo po~injali ste da ga povezujete sa vitalnim uìvanjem i okretali ga ka drugima umesto da okrenete ljubav ka Boànskom i da o~uvate njenu su{tinsku ~istotu – isto tako vi{a svest kada je silazila rasipana je u umnim kretnjama. Ovaj put oboje su dolazili u ~istijem obliku, ali opasnost da ih umne i vitalne sile {~epaju i dalje postoji i onda je verovatno da }e oboje da se zaustave ili skr{e. Tako da morate da pazite da ne dopustite nikakva umna izobli~enja ovaj put.

*** ûo sam za Mek Tagarta (McTaggart) kao filozofa, ali uop{te nisam upoznat sa njegovom mi{lju i pisanim delima, tako da mi je malo te{ko da vam odgovorim sa nekom sigurno{}u. Izolovane misli ili re~enice mogu lako da budu pogre{no shva}ene ako se ne ~itaju


naspram pozadine mislio~evog na~ina gledanja na stvari uzete kao celine. Postoji uvek, tako|e, razlika gledi{ta i pristupa izme|u duhovnog tragaoca ili mistika koji (ponekad) filozofira i intelektualnog mislioca koji (ponekad ili delimi~no) misticira. Jedan kre}e od duhovnog ili misti~nog iskustva ili barem intuitivne spoznaje i poku{ava da izrazi nju i njenu vezu sa drugom duhovnom ili intuitivnom istinom neadekvatnim i isuvi{e apstraktnim jezikom uma; on traga iza misli i izraza za nekim duhovnim ili intuitivnim iskustvom na koje bi mogao da ukaè i, ako ne na|e ni jedno, sklon je da smatra misao, ma koliko intelektualno finu, ili izraz, ma koliko intelektualno zna~ajan, za ne{to nesupstancijalno, zato {to su bez duhovne supstance. Intelektualni mislilac kre}e od ideja i mentalizovanih ose}anja i drugih mentalnih ili spolja{njih pojava i poku{ava da stigne do su{tinske istine u njima ili u njihovoj pozadini; generalno, on se zaustavlja kod umne apstrakcije ili samo derivirane umne spoznaje ne~ega {to je po svojoj samoj prirodi druga~ije od umnog. Ali ako ima istinskog mistika negde u sebi, ponekad }e dopreti izvan, barem do bljeskova i letimi~nih uvida. Nije li prinuda ovakvog pristupa (mislim, neadekvatnost metoda intelektualne filozofije, njena fiksacija na re~ i ideju, dok potpunom mistiku, re~ i ideja su samo korisni simboli ili svetiljke koje pokazuju zna~aj) ono {to je spre~ilo Mek Tagarta, kao {to spre~ava mnoge, od razotkrivanja mistika unutar njega? Ako je kriti~ar u pravu, to je ono zbog ~ega je on apstraktan i suv, dok bi ono lepo i dirljivo u njegovoj misli mogla biti neka svetlost koja prosijava uprkos neadekvatnom sredstvu izraza na koji nas filozofsko razmi{ljanje osu|uje. Me|utim, pot~injen ovom prili~no poduèm upozorenju, poku{a}u da se pozabavim izvu~enim re~enicama ili sumiranim mislima koje ste izneli pred mene u svom pismu. "Ljubav glavno zanimanje sopstava u apsolutnoj stvarnosti": Ovo mi se ~ini malo preteranim. Da je umesto "glavno zanimanje" re~eno "su{tinska mo}", to bi moglo da pro|e. Ja sam bih rekao da su blaènstvo i jednost su{tinsko stanje apsolutne stvarnosti, a ljubav kao najkarakteristi~nija dinami~ka mo} blaènstva i jednosti mora da temeljno podràva i da boji njihove aktivnosti; ali same aktivnosti mo`da ne}e biti jedne glavne vrste, ve} vi{estruke po karakteru. Blagonaklonost i saose}anje: U umnom iskustvu blagonaklonost i saose}anje moraju da se razlu~e od ljubavi; ali ~ini mi se da izvan uma koji deli, gde istinski ose}aj jednosti po~inje, oni postaju na vi{em intenzitetu svoje kretnje karakteristi~ne vrednosti ljubavi. Blagonaklonost postaje intenzivna prinuda nametnuta od strane

Pisma o Jogi 684

ljubavi da se uvek traga za dobrim voljenog, saose}anje postaje ose}anje iz ljubavi da se zadrè, u~estvuje u njima i smatraju za deo svog sopstvenog postojanja sve kretnje voljenog i sve {to se ti~e njega. "Ljubav je autenti~na i opravdava sebe potpuno bio njen uzrok veliki ili trivijalan": To ~esto nije ta~no u ljudskoj praksi; jer tu sudbina ljubavi i njeno pravdanje zavise puno po pravilu (mada ne uvek) od prirode uzroka ili predmeta. Jer ako je predmet ljubavi trivijalan u smislu toga da je neadekvatan instrument za dinami~no ostvarenje ose}aja jednosti za koje Mek Tagart kaè da je su{tina ljubavi, onda je verovatno da }e ljubav biti osuje}ena u svom ispunjenju. Ukoliko, naravno, nije zadovoljna postojanjem, tro{enjem sebe na svoj sopstveni fundamentalni na~in na voljenog bez o~ekivanja ikakvog uzvra}anja za tro{enje sebe, bilo kakvog uzajamnog sjedinjenja. Ipak, za ljubav u njenoj su{tini ova izjava bi mogla biti ta~na: ali to bi onda ukazalo na ~injenicu da je Ljubav po svom poreklu samopostoje}a sila, apsolut, transcendent (kako sam ja to sro~io), koja ne zavisi od predmeta – zavisi samo od sebe ili samo od Boànskog; jer ona je samopostoje}a mo} Boànskog. Kad ne bi bila samopostoje}a, jedva da bi bila nezavisna od prirode ili reakcije njenih predmeta. To je delimi~no ono na {ta mislim kad govorim o transcendentnoj Ljubavi – mada je ovo samo jedan aspekt njene transcendencije. Ta samopostoje}a transcendentna ljubav {ire}i sebe preko svega, okre}u}i se svuda da zadrì, zagrli, ujedini, pomogne, uzdigne ka ljubavi i blaènstvu i jednosti, postaje kosmi~ka boànska Ljubav; intenzivno fiksiraju}i sebe na jednog ili drugog da na|e sebe, da postigne dinami~ko ujedinjenje ili da seè ovde ka jedinstvu du{e sa Boànskim, postaje pojedina~na boànska Ljubav. Ali naàlost postoje njena umanjenja u ljudskom umu, ljudskom vitalu, ljudskom fizi~kom; tu boànska su{tina Ljubavi lako postaje pome{ana sa falsifikatima, zatamnjena, prikrivena ili izgubljena u izuvijanim kretnjama ro|enim iz podele i neznanja. Ljubav i samopo{tovanje: Zvu~i veoma visoko, ali tako|e prili~no suvo; ova "emocija" kod ljubavnika ne izgleda da je ba{ emotivna, ovo je neko umovanje na vrh brda, daleko iznad toka bilo kakvih emotivnih poriva. Samopo{tovanje u ovom smislu ili u dubljem smislu moè da do|e iz Ljubavi, ali moè da do|e podjednako iz u~e{}a u Znanju, u Mo}i ili bilo ~emu drugom za {ta ~ovek ose}a da je najvi{e dobro ili u protivnom da je od su{tine Najvi{eg. Ali strast Ljubavi, oboàvanje ljubavi moè da unese sasvim druga~iju, ~ak suprotnu emociju. Naro~ito u ljubavi prema Boànskom ili prema


nekome koga ~ovek smatra boànskim, Bakta ose}a ogromno po{tovanje prema Voljenom, ose}aj ne~eg od ogromne veli~ine, lepote i vrednosti, a za sebe jak utisak svoje sopstvene relativne bezvrednosti i strasnu èlju da izraste u sliku i priliku onoga ~emu se divi. Ono {to uistinu veoma ~esto dolazi sa naletom Ljubavi je egzaltiranost, ose}anje uveli~avanja unutar samog sebe, novih mo}i i visokih ili divnih mogu}nosti u svojoj sopstvenoj prirodi ili intenziviranja prirode; ali to nije ba{ samopo{tovanje. Mogu}e je jedno dublje samopo{tovanje, istinska emocija, ose}aj vrednosti i ~ak svetosti du{e, ~ak uma, ìvota, tela kao nu|enje ili sebe kao hrama za unutra{nje prisustvo Voljenog. Ove reakcije su blisko povezane sa ~injenicom da je Ljubav, kada je vredna tog imena, uvek traganje za sjedinjenjem, za jedno{}u, ali tako|e u svom tajnom temelju ona je traganje, makar ponekad samo pipkanje u mraku za Boànskim. Ljubav u svojim dubinama je kontakt Boànske Mogu}nosti ili Stvarnosti u ~oveku sa Boànskom Mogu}no{}u ili Stvarno{}u u voljenom. Nemogu}nost da se potvrdi ili odrì ovaj karakter je ono {to ~ini ljudsku ljubav ili prolaznom ili li{enom njenog punog smisla ili osu|enu da potone u manje uzvi{enu kretnju umanjenu do kapaciteta ljudskog prijemnika. Ali ovde Mek Tagart uvodi svoju spasonosnu klauzu: "Kada volim, ne vidim drugog onakvim kakav je sada (i stoga stvarno nije), ve} kakvim zaista jeste (to jest, kakav }e biti)". Ostatak toga da "drugi sa svim svojim manama je nekako beskrajno dobar – barem za svog prijatelja" ~ini mi se isuvi{e umnim da bi preneo bilo {ta ba{ odre|eno sa stanovi{ta duhovnih unutra{njih vrednosti. Ali navedena formula tako|e nije sasvim jasna. Ona zna~i, pretpostavljam, ne{to poput Vivekanandine razlike izme|u prividnog ôveka i stvarnog ôveka; ili se poklapa do neke ta~ke sa kazivanjem jednog od ranih u~itelja Vedante, Ja|navalkje (Yajnavalkya): "Nije radi supruge supruga draga (ili prijatelja – jer supruga je samo prva na listi), ve} je radi Sopstva (ve}eg Sopstva, Duha unutra) ona draga". Ali Ja|navalkja, trgalac za Jednim (ne u mnoìni) Apsolutom, ne bi prihvatio implikaciju u Mek Tagartovoj frazi; rekao bi da ~ovek mora da ode izvan i da naposletku na|e Sopstvo ne u èni ili prijatelju – ~ak i ako se tamo tragalo neko vreme, ve} u sopstvenom samopostojanju. U svakom slu~aju, izgleda da ovde postoji izjava da nije ljudsko bi}e (kakvo je sada), ve} je Boànsko ili deo Boànskog unutra (zovite ga Bog ako èlite, ili ga zovite Apsolut) to koje je predmet ljubavi. Ali mistik ne bi bio zadovoljan kao Mek Tagart sa onim "}e biti" – ne bi pristao da ostane zaljubljen u kona~no

Pisma o Jogi 686

zarad neostvarenog Beskona~nog. On bi insistirao da gura dalje ka punom ostvarenju, ka nalaènju Boànskog u Njemu samom ili Boànsko Ispoljeno; ne bi bio zadovoljan sa Boànskim nesvesnim samog sebe, neispoljenim ili samo u daljini in posse [u mogu}nosti, prim. prev.]. To je ono gde paralela sa I{ta Devatom (Ishta Devata) koju predlaète ne bi stajala; jer I{ta Devata na koju se tragalac koncentri{e je svesna Li~nost Boànskog koja odgovara na potrebe njegove sopstvene li~nosti i pokazuje mu kao u predstavljenoj slici {ta je Boànsko ili mu barem pokazuje kroz sebe ka Apsolutu. S druge strane, kada sam govorio o samoupijenosti Boànske Sile u njenom energiziranju, poku{avao sam da objasnim mogu}nost u Boànskom Kosmi~kom ispoljenja ove prividno nesvesne Materije. Rekao sam da je u frontalnoj kretnji bilo ne~eg od Boànskog koje je bacilo sebe u materijalni oblik sa tako puno koncentracije da je postalo pokret i oblik koji pokret Sile stvara i stavilo sve {to nije to iza sebe – ~ak, ali u ve}em stepenu i trajnije, kao {to ~ovek moè da se koncentri{e i zaboravi svoje sopstveno postojanje u onome {to radi, vidi ili pravi. U samom ~oveku, koji nije nesvestan, ovo se pojavljuje na druga~iji na~in; njegovo frontalno bi}e je nesvesno onoga {to je iza povr{inske li~nosti i delovanja, poput dela glum~evog bi}a koji postaje uloga i zaboravlja u potpunosti ono drugo trajnije sopstvo iza glumca. Ali u bilo kom slu~aju postoji ve}e sopstvo iza, "Svesno u stvarima nesvesnim", koje je svesno i sebe i samozaboravljaju}eg frontalnog oblika koji se vidi kao stvorenje. Da li Mek Tagart prepoznaje ovo svesno Boànsko unutra? On premalo koristi ovo Apsolutno ili Stvarno Sopstvo koje je, kako ga on ipak vidi, unutar nestvarne ili manje stvarne pojave. Njegovo poricanje Boànskog dolazi od insistiranja njegovog uma i vitalnog temperamentu na prijatelju takvim kakav je, mada njegov vi{i um moè da poku{a da utekne od toga kroz ideju o tome {ta }e njegov prijatelj biti; u protivnom te{ko je razumeti ogromno preterivanje njegove teze da je ljubav prema prijateljima jedina stvarna stvar u ìvotu i njegovu nevoljnost da Bogu da {ansu, za slu~aj da to ne bi odnelo prijatelja i ostavilo Boànsko na njegovom mestu. Ne shvatam sasvim kakva je njegova koncepcija Apsoluta. Kako se moè re}i da su dru{tvo (?) ili odre|ena sopstva kolektivno Apsolut? Ako se misli da gde postoji ujedinjenje svesnih oslobo|enih sopstava postoji prisustvo Boànskog i da je izvesno ispoljenje mogu}e – to je razumljivo. Ili ako se pod dru{tvom podrazumeva samo da je


ukupni zbir svih odre|enih sopstava Boànsko i da su ova odre|ena pojedina~na sopstva delovi Boànskog, to bi bilo razumljivo (panteisti~ko) re{enje. Jedino, to bi bilo neko Boànsko Sve ili neka vrsta Kosmi~kog Sopstva ili Duha pre nego li Apsolut. Jer ako postoji Apsolut – u koji intelektualno ~ovek nije obavezan da veruje osim kad ne{to u vi{em umu izgleda da ga zapovedno traì ili ose}a da je tu – on mora svakako da postoji apsolutno po sebi – ne sa~injen, ne zavistan za svoje bivanje od kolektivnosti odre|enih sopstava, ve} samopostoje}i. Intelektu bi takav Apsolut mogao da izgleda kao x koje je nemogu}e definisati i koje on ne moè da shvati, ali misti~ko ili duhovno iskustvo poterano dovoljno daleko na kraju dovodi do njega, i {ta god bila kapija iskustva kroz koju ~ovek sti~e prvi letimi~ni pogled na njega, on je tu ~ak i ako se ne shvati u potpunosti u tom uvodnom iskustvu. Va{e sopstveno iskustvo njega je bilo, kaète, iskustvo irupcije Beskona~nog u kona~no – ve}e Mo}i koja se spu{ta na vas ili vas uzdiè sebi samoj. To je uistinu ono kako je to uvek za duhovno iskustvo – i eto za{to o tome govorim kao o Transcendentnom. Ono razotkriva sebe kao takvu silaze}u i uzdiù}u Mo} ili silaze}u i uzdiù}u Ljubav – ili Svetlost, Mir, Blaènstvo, Svest, Prisustvo; nije ograni~eno svojim ispoljenjem u kona~nom – ~ovek ga ose}a, Mir, Mo}, Ljubav, Svetlost ili Blaènstvo ili Prisustvo u kome je sve ovo, kao samopostoje}i beskraj, ne ne{to sa~injeno od strane na{eg prvog pogleda na njega ovde ili njime ograni~eno. Mek Tagartova ljubav prema prijateljima ostala je jedina stvarna stvar za njega; moram da pretpostavim da on nije imao ovaj letimi~ni uvid. Ali ~im se ova irupcija odigra, ovaj silazak i uzdizanje, to mora da postane na kraju jedina stvarna stvar, jer jedino time ostalo moè da na|e svoju sopstvenu trajnu ve}u stvarnost. To je silazak Boànske Svesti i uspon ili uzdizanje u nju o kome govorimo u na{oj jogi. Sve drugo moè samo da drì, ~ini dobrim, ispuni sebe ako moè sebe da podigne da bude deo ovog boànskog ostvarenja ili njegovog ispoljenja, a, da bi se to uradilo, mora da prihvati veliki preobraàj i savr{enstvo. Ali sredi{nje ostvarenje mora da bude jedan sredi{nji cilj i jedino je ovo ostvarenje ono {to }e u~initi druge stvari, sve {to je na~injeno da se od toga na~ini deo njega, boànski mogu}im.

Pisma o Jogi 688

II Priroda Bakti je divljenje, oboàvanje, nu|enje sebe onome {to je ve}e od ~oveka; priroda ljubavi je ose}anje ili traganje za blisko{}u i jedinstvom. Samodavanje je karaktera obe; obe su neophodne u jogi i svaka sti~e svoju punu silu kada je ova druga podràva.

*** Bakti nije iskustvo, ono je stanje srca i du{e. To je stanje koje dolazi kad je psihi~ko bi}e probu|eno i istaknuto.

*** Na na~in ahaituki bhakti od svega moè da se na~ini sredstvo – poezija i muzika, na primer, ne postaju samo poezija i muzika i ne ~ak ni samo izraz Bakti, ve} i same postaju sredstvo za dono{enje iskustva ljubavi i Bakti. Sama meditacija postaje ne napor umne koncentracije, ve} tok ljubavi i divljenja i oboàvanja.

*** Ne postoji u ovoj jogi ograni~enje samo na unutra{nje oboàvanje i meditaciju. Kako je ovo joga za celo bi}e, ne samo za unutra{nje bi}e, nijedno takvo ograni~enje ne bi moglo biti namereno. Stari oblici razli~itih religija mogu da otpadnu, ali odsustvo svih formi nije pravilo sadane.

*** Postoje ograni~enja koja je na~inio um uzimaju}i jednu stranu Istine i ignori{u}i druge strane. Unutra{nja bakti je glavna stvar i bez nje spolja{nja postaje forma i puki ritual, ali spolja{nja ima svoje mesto i korist kada je po{tena i iskrena.

*** Na {ta se misli pod bahyapuja-om [spolja{njim oboàvanjem]? Ako je ~isto spolja{nje, onda je to naravno najniì oblik; ali ako se obavlja sa istinskom sve{}u, moè da donese najve}u mogu}u potpunost divljenju


dopu{taju}i telu i najspolja{njijoj svesti da uzmu udela u duhu i ~inu oboàvanja.

*** Fotografija je samo prenosnik – ali ako imate pravu svest, onda moète da unesete ne{to od ìvog bi}a u nju ili postanete svesni bi}a koje ona predstavlja i moète od nje da na~inite sredstvo za kontakt. To je kao pranapratistha u slici u hramu.

*** Ono {to kaète je nesumnjivo ta~no, ali bolje je ne uklanjati podr{ku koja i dalje moè biti tu zarad vere onih kojima su potrebne takve podr{ke. Ove vizije i slike i ceremonije su tome namenjene. Duhovni je princip ne uklanjati nikakvu veru ili podr{ku veri, ukoliko osobe koje je imaju nisu u stanju da je zamene ne~im ve}im i potpunijim. Ako pranapratistha spu{ta dole mo}no Prisustvo, to moè da ostane tu dugo nakon {to onaj ko ga je doveo napusti svoje telo. Obi~no ga odràva bakti onoga koji izvodi obred i iskrenost verovanja i oboàvanja onih koji dolaze u hram radi oboàvanja. Ako to omane, verovatno je da }e se Prisustvo povu}i.

*** Vi|enja ima mnogo vrsta. Postoji povr{no vi|enje koje samo podiè ili prima na trenutak ili na neko vreme lik vi|enog Bi}a; to ne donosi nikakvu promenu ukoliko unutra{nja bakti od toga ne napravi sredstvo za promenu. Postoji tako|e prijem ìvog lika u jednom od njegovih oblika u sebe – recimo, u srce; to moè da ima trenutni efekat ili da inicira period duhovnog rasta. Postoji tako|e i vi|enje izvan sebe na vi{e ili manje objektivan i suptilno-fizi~ki ili fizi~ki na~in. [to se ti~e milana-e, trajno jedinstvo je unutra i ono moè da bude tu u svako doba; spolja{nja milana ili kontakt obi~no nije trajna. Ima nekih koji ~esto ili skoro bez izuzetka imaju kontakt kad god vr{e bogosluènje, Boànstvo moè da postane ìvo za njih na slici ili nekom drugom liku koji oboàvaju, moè da se kre}e i dela kroz njega; drugi mogu da ga osete kao uvek prisutno, spolja, suptilno-fizi~ki, borave}i sa njima gde ìve ili u istoj toj prostoriji, ali ponekad je ovo samo na neki period. Ili mogu da osete Prisustvo sa sobom, da

Pisma o Jogi 690

ga vi|aju ~esto u telu (ali ne materijalno izuzev ponekad), osete njegov dodir ili zagrljaj, razgovaraju sa njim stalno – to je tako|e jedna vrsta milana-e. Najve}a milana je ona u kojoj je ~ovek stalno svestan Boànstva kako prebiva u njemu samom, u svemu u svetu, drè}i sav svet u njemu, identi~no sa postojanjem, a ipak vrhunski iznad sveta – ali i u svetu tako|e ~ovek ne vidi, ne ~uje, ne ose}a ni{ta sem njega, tako da sama ~ula svedo~e samo njemu – i ovo ne isklju~uje takva posebna li~na ispoljenja kao ona kakva su posvedo~ena za X-a i njegovog gurua. [to vi{e na~ina postoji za jedinstvo, to bolje.

*** ôvek moè da primi ispoljenje bilo kojim od ~ula ili ose}anjem u svesti – u potpunom objektivnom ispoljenju moè da postoji vid, sluh, dodir, sve.

*** Mislio sam to da ~ovek moè da oseti boànsku svest kao bezli~no duhovno stanje, stanje mira, svetlosti, radosti, {irine bez da u tome ose}a Boànsko Prisustvo. Boànsko Prisustvo se ose}a kao prisustvo onoga ko je ìvi izvor i su{tina te svetlosti itd, stoga Bi}e, ne tek duhovno stanje. Maj~ino Prisustvo je jo{ vi{e konkretno, odre|eno, li~no – nije prisustvo Nekog neznanog, Mo}i ili Bi}a, ve} nekoga ko je znan, blizak, voljen, kome ~ovek moè da ponudi celo bi}e na ìv konkretan na~in. Slika nije neizostavna, mada pomaè – prisustvo moè iznutra da se oseti bez nje.

*** Ako se Prisustvo Boànskog uspostavi, to zna~i da je bi}e spremno za preobraàj koji se nastavlja prirodno.

*** Ade{ i Dar{an (Adesh, Darshan) su elementi faze sadane u kojoj jo{ uvek postoji dosta distance od blièg stanja jedinstva. Um i vital traè kontakt kroz Dar{an i vo|stvo kroz Ade{. Ono na {ta mi ciljamo u na{oj jogi je stalno jedinstvo i prisustvo i kontrola od Boànskog u


svakom trenutku. Ali na umnoj i vitalnoj ravni ovo obi~no ostaje nesavr{eno i ima mnogo {anse za gre{ku. Supramentalizacijom moè da do|e savr{ena istina ovog Boànskog jedinstva u akciji.

III Nesporazum je pretpostavljati da sam ja protiv Bakti ili protiv emocionalne Bakti – {to se svodi na istu stvar, jer bez emocija ne moè biti Bakti. Pre je ~injenica da sam u svojim pisanim delima o jogi dao Bakti najvi{e mesto. Sve {to sam ikada rekao {to bi moglo da bude uzrok ovom nesporazumu bilo je protiv nepro~i{}enog emocionalizma koji, prema mom iskustvu, vodi do nedostatka uravnoteènosti, uzrujanog i neskladnog izraza ili ~ak suprotnih reakcija i, u krajnjem slu~aju, nervnog poreme}aja. Ali insistiranje na pro~i{}enju ne zna~i da osu|ujem istinsko ose}anje i emociju ni{ta vi{e {to insistiranje na pro~i{}enom umu ili volji zna~i da osu|ujem misao i volju. Naprotiv, {to je dublja emocija, {to je intenzivnija Bakti, to je ve}a sila za ostvarenje i preobraàj. Naj~e{}e biva kroz intenzitet emocija da se psihi~ko bi}e budi i dolazi do otvaranja unutra{njih vrata ka Boànskom.

*** Nije deo ove joge da se osu{i srce; ali emocije moraju da se okrenu ka Boànskom. Mogu postojati kratki periodi u kojima je srce umireno, okrenuto od obi~nih ose}anja i ~eka na upliv odozgo; ali takva stanja nisu stanja suvo}e, ve} ti{ine i mira. Srce u ovoj jogi treba da bude u stvari glavni centar koncentracije dok se svest ne podigne gore.

*** Emocija je neophodna u jogi i samo je preterana emocionalna osetljivost koja ~ini da ~ovek padne u utu~enost oko malih stvari ono {to mora da se prevazi|e. Sama osnova ove joge je bakti i ako ~ovek ubije svoje emocionalno bi}e, ne moè biti bakti. Tako da ne moè postojati mogu}nost da emocija bude isklju~ena iz joge.

***

Pisma o Jogi 692

Emocija je dobar element u jogi; ali emocionalna èlja postaje lako uzrok tumbanja i prepreka. Okrenite svoje emocije ka Boànskom, teìte za njihovim pro~i{}enjem; onda }e one postati pomo} na putu, a ne vi{e uzrok patnje. Ne ubijati emociju, ve} je okrenuti ka Boànskom je pravi put joge. Ali ona mora da postane ~ista, zasnovana na duhovnom miru i radosti, sposobna da se pretvori u Anandu. Ujedna~enost i smirenost u umu i vitalnim delovima, intenzivna psihi~ka emocija u srcu mogu savr{eno da idu zajedno. Probudite svojom te`njom psihi~ku vatru u srcu koja gori postojano ka Boànskom – to je jedini na~in da se oslobodi i ispuni emocionalna priroda.

*** Jedino obi~ne vitalne emocije koje tra}e energiju i naru{avaju koncentraciju i mir je ono {to se ne sme ohrabrivati. Sama emocija nije lo{a stvar; ona je neophodan deo prirode, a psihi~ka emocija je jedno od najmo}nijih pomagala sadani. Psihi~ka emocija, koja donosi suze ljubavi za Boànsko ili suze Anande, ne treba da se potiskuje: jedino je vitalna me{avina ono {to donosi uznemirenje u sadani.

*** Emocionalno [posve}enost] je vi{e spolja{nje nego psihi~ko – ono stremi ka spolja{njem izrazu. Psihi~ko je unutra i daje usmerenje celom unutra{njem i spolja{njem ìvotu. Emocionalno moè da bude intenzivno, ali niti je tako sigurno u svojoj osnovi niti dovoljno mo}no da promeni celo usmerenje ìvota.

*** Sasvim je ta~no da odlaze}i iznad ~ovek moè da iza|e iz svih problema, jer vi{e ne postoje, ali problemi su tamo ispod i te{ko je biti uvek iznad sa toliko nere{enih i onih koji zahtevaju re{enje. Ali isto kao {to ~ovek moè da ode visoko iznad, isto tako moè da ode duboko unutra, a to odlaènje duboko unutra je ono {to je potrebno. Ono {to se desilo je bilo na povr{ini emocionalnog bi}a i ako ~ovek


naprosto ostane tamo te{ko}e emocionalnog mogu da do|u, ali ono {to mora da se u~ini je ne da se ostaje na povr{ini ve} da se ide duboko unutra. Jer psihi~ko je tamo iza emocionalne povr{ine, duboko iza sr~anog centra. îm ~ovek stigne do njega, ove stvari vi{e ne mogu da doti~u; ono {to }e biti tamo je unutra{nji mir i sre}a, neometena te`nja, prisustvo ili blizina Majke.

*** Prepu{tati se emocijama, ljubavi, àlosti, tuzi, o~ajanju, emotivnoj radosti, itd. radi njih samih sa nekom vrstom umno-vitalnog preteranog naglaska na njima je ono {to se zove sentimentalizam. Treba da postoji u dobokom ose}anju smirenost, kontrola, pro~i{}uju}a suzdrànost i mera. ôvek ne treba da bude na milost i nemilost svojih ose}anja i sentimenata, ve} gospodar sebe uvek.

*** Kada se svest prepu{ta ovim stvarima i valja u uzbu|enju emocionalne radosti ili patnje, to se zove sentimentalizam. Postoji jo{ jedna vrsta u kojoj um uìva u svojim opaànjima emocije, ljubavi, patnje itd. i igra se sa njima, ali to je manje nasilan i vi{e povr{an sentimentalizan.

*** Znati o sadani umom nije neophodno. Ako ~ovek ima bakti i teì u ti{ini srca, ako postoji istinska ljubav prema Boànskom, onda }e priroda da se otvori sama od sebe, postoja}e istinsko iskustvo i Maj~ina mo} koja radi u vama, i neophodno znanje }e do}i.

*** Postoji uvek li~na i bezli~na strana Boànskog i Istine i gre{ka je misliti da je samo bezli~na istinita ili bitna, jer to vodi do prazne nepotpunosti u delu bi}a, dok se samo jednoj strani daje zadovoljenje. Bezli~nost pripada intelektualnom umu i stati~nom sopstvu, li~nost du{i i srcu i dinami~nom bi}u. Oni koji zanemaruju li~no Boànsko ignori{u ne{to {to je duboko i su{tinsko.

Pisma o Jogi 694

U sle|enju srca u njegovim ~istijim impulsima ~ovek sledi ne{to {to je barem podjednako dragoceno kao odanost uma svojim sopstvenim koncepcijama {ta bi Istina mogla biti.

*** To je zato {to je um koji analizira taj koji je aktivan – to uvek donosi izvesnu suvo}u; vi{i um ili intuicija donose mnogo spontanije i potpunije znanje – po~etak prave Gjane (Jnana) bez ovog napora. Bakti koju ose}ate je psihi~ka, ali sa jakom vitalnom crtom; a um i vital izme|u njih je ono {to unosi suprotstavljenost izme|u bakti i Gjane. Vital kojeg se ti~u samo emocije nalazi da je umno znanje suvo i bez rasa-e, um nalazi da je bakti slepa emocija, potpuno zanimljiva samo kada se njen karakter analizira i shvati. Nema takve suprotstavljenosti kada psihi~ko i znanje vi{e ravni delaju preovla|uju}e zajedno – psihi~ko prihvata sa dobrodo{licom znanje koje podràva njegovu emociju, vi{a svest misli se raduje u baktiju.

*** Ne moè postojati takva stvar kao {to je mehani~ka i ve{ta~ka posve}enost – ili ima posve}enosti ili je nema. Posve}enost moè da bude intenzivna ili ne intenzivna, potpuna ili nepotpuna, ponekad ispoljena, a ponekad iza vela, ali mehani~ka ili ve{ta~ka posve}enost je izraz koji se kosi sam sa sobom.

*** Va{ novi stav prema hrani i spolja{njim stvarima je istinski stav, psihi~ki stav i pokazuje da psihi~ko ve} kontroli{e vitalno-fizi~ko kao i druge delove vitalne prirode. [to se ti~e srca, kretnja ~e`nje za Boànskim, kukanja, jadikovanja, ùdnje nije od su{tinskog zna~aja u ovoj jogi. Jaka te`nja mora da postoji, intenzivna ~e`nja bi tako|e mogla da postoji, poletna ljubav i volja za jedinstvom; ali nema potrebe da bude àlosti ili uzrujanosti. ]utnja i ti{ina koje ose}ate u svom srcu je rezultat pritiska vi{e svesti da si|e dole. To uvek donosi u}utanost u um i srce i kako silazi, veliki mir i ti{inu. U tihom srcu i umu mora da postoji istinski stav, te otud imate ose}anje da ste Maj~ino dete, veru i volju da budete sjedinjeni s njom. Skupa sa tim moè da postoji te`nja ili tiho


o~ekivanje onoga {to }e do}i. To tako|e izgleda da imate. Sve je stoga dobro. Kao {to sam ~esto pisao, postoje dva preobraàja u ovoj jogi. Prvi je kada psihi~ko bi}e istupi napred i kontroli{e i menja prirodu. Ovo je ono {to se desilo kod vas velikom brzinom; to mora da upotpuni sebe, ali to }e obaviti prirodno. Drugi je silazak Maj~ine svesti od iznad glave i njen preobraàj ~itavog bi}a i prirode. Ovo se tako|e sada priprema u vama. To je razlog pritiska, ti{ine u srcu itd. Ono {to ste doìveli ovaj put kada ste oti{li iznad bila je {irina vi{eg bi}a u toj vi{oj svesti iznad sa Svetlo{}u koja je silazila kroz nju. Ta {irina i ta svetlost }e kasnije si}i u vas i va{a svest }e biti promenjena u svetlost i {irinu i sve {to je u njima.

*** Viraha je prelazno iskustvo na ravni vitala koji traga za Duhom – nema razloga za{to ne bi bilo mogu}e u sasvim ranoj fazi. Ostvarenja bez ikakve nelagodnosti, ostvarenja u ~istoj Anandi, su ono {to pripada razvijenijoj sadani.

*** îsto ose}anje viraha-e je psihi~ko – ali ako radàsi~ne ili tamasi~ne kretnje u|u (kao {to su depresija, pritu`be, revolt itd.) onda postaje tamasi~no ili radàsi~no.

*** Bolovi razdvojenosti pripadaju vitalu, ne psihi~kom; psihi~ko budu}i da nema bolove ne mora da ih izraàva. Psihi~ko je uvek okrenuto ka Boànskom u veri, radosti i pouzdanju – {ta god te`nje da ima ona je uvek puna poverenja i nade.

*** [to se pre otarasite abhimana-e to bolje. Bilo ko ko povla|uje abhimana-i stavlja sebe pod uticaj neprijateljskih sila. Abhimana nema nikakve veze sa istinskom ljubavlju; ona je, poput ljubomore, deo vitalnog egoizma.

Pisma o Jogi 696

*** Sam cilj joge je promena svesti – upravo kroz sticanje nove svesti ili razotkrivanje skrivene svesti istinkog bi}a unutra i njenog progresivnog ispoljavanja i usavr{avanja ~ovek sti~e prvi kontakt, a onda jedinstvo sa Boànskim. Ananda i Bakti su deo te dublje svesti i jedino kada ~ovek ìvi u njoj i raste u njoj Ananda i Bakti mogu da budu trajne. Do tada, ~ovek moè samo da sti~e iskustva Anande i Bakti, ali ne stalno i trajno stanje. Ali stanje Bakti i stalno rastu}a predanost ne dolazi svima u veoma ranoj fazi sadane; mnogi, uistinu ve}ina, imaju da pro|u dugo putovanje pro~i{}enja i Tapasje pre nego {to se otvori, a iskustva ove vrste, isprva retka i pro{arana, nakon toga ~esta, su znaci njihovog napretka. Ono zavisi od izvesnih uslova, koji nemaju nikakve veze sa superiornom ili inferiornom sposobno{}u za jogu, ve} pre sa predispozicijom u srcu da se otvori, kako kaète, Suncu Boànskog Uticaja.

*** Da, to je ono {to se dogodilo, ali tako|e tok posve}enosti i ljubavi je stvar koja {to se vi{e ponavlja ili budi obavezno }e da se preliva na sve delove bi}a i da ima svoj efekat na njih.

*** Ono {to ste osetili u vezi zamene je sasvim ta~no. Preobraàj se odvija u velikoj meri odno{enjem ili izbacivanjem starog povr{nog sopstva i njegovih kretnji i njihovom zamenom novim dubljim sopstvom i njegovim istinskim delovanjem. Nije bitno da li vam vi{a ose}anja, posve}enost itd. izgledaju ponekad kao uticaj ili bojenje. To tako izgleda kada ose}ate sebe u spolja{njem fizi~kom ili spolja{njem vitalu ili spolja{njem umu. Ova ose}anja su zbilja ona od va{eg najunutarnjijeg sopstva, va{e du{e, psihi~kog u vama i kada ste u psihi~koj svesti ona postaju normalna i prirodna. Ali kada se va{a svest prebacuje i postaje vi{e spolja{nja, onda se ova delanja du{e ili boànske svesti ose}aju kao da su i sama spolja{nja, tek kao uticaj. Svejedno, morate da im se otvarate stalno i ona }e se onda ili sve vi{e i vi{e upijati postojano ili dolaziti u uzastopnim talasima ili bujicama i nastavljati dok ne ispune um, vital,


telo. Onda }ete ih ose}ati uvek ne samo kao normalna, ve} kao deo svog samog sopstva i istinsku supstancu va{e prirode.

*** Ako ~ovek ne ohrabruje posve}enost emocionalnog bi}a tek zato {to niì vital nije jo{ pod kontrolom i dela druga~ije, kako }e onda posve}enost da raste i kako }e niì vital da se promeni? Do poslednjeg ra{~i{}enja i uskla|ivanja prirode uvek postoje protivure~nosti u bi}u, ali to nije razlog ni na koji na~in za potiskivanje igre boljih kretnji – naprotiv, one su to {to treba kultivisati i navoditi da se pove}ava.

IV Va{e prihvatanje Vai{nava ideje i Bakti od sveg srca postaje prili~no zbunjuju}e kada se upari sa insistiranjem da se ljubav ne moè dati Boànskom dok ~ovek ne bude imao iskustvo Boànskog. Jer {ta je uobi~ajenije u Vai{nava stavu od radosti Bakti radi nje same? "Daj mi Bakti", on vapi, "bilo {ta drugo moè{ da drì{ podalje od mene. âk i ako bude dugo pro{lo pre nego {to budem mogao da se sretnem s tobom, ~ak i ako odlaè{ da se ispolji{, daj da moja Bakti, moje traganje za tobom, moj vapaj, moja ljubav, moje oboàvanje uvek bude tu." Kako je neprestano Bakta pevao: "Celog ìvota tragam za tobom, a tebe jo{ nema, ali i dalje tragam i ne mogu da prestanem da tragam i volim i oboàvam." Kad bi stvarno bilo nemogu}e voleti Boga ukoliko ga prvo ne iskusite, kako bi ovo moglo biti? U stvari, va{ um izgleda da stavlja kola ispred konja koji treba da ih vu~e. ôvek prvo traga za Bogom sa istrajno{}u ili sa stra{}u, nalazi ga kasnije, neki pre od drugih, ali ve}ina nakon dugog traganja. Ne nalazi ga ~ovek prvo, a onda traga za njim. âk i letimi~an uvid ~esto dolazi tek nakon dugog ili ùdnog traganja. ôvek ima ljubav prema Bogu ili u svakom slu~aju neku èlju srca za njim, a kasnije postaje svestan Bo`je ljubavi, njegovog odgovora na èlju srca, njegovog odgovora vrhovne radosti i Anande. On ne kaè Bogu: "Pokaì svoju ljubav od po~etka, zapljusni me iskustvom tebe, zadovolji moj zahtev, onda }u da vidim da li mogu da te volim sve dok to zasluùje{." Svakako da je tragalac taj koji mora prvi da traga, sledi potragu, postane ostra{}en za Traènim – jedino se onda veo uklanja i Svetlost pojavljuje i Lice ispoljava {to jedino moè da zadovolji du{u nakon njenog dugog putovanja u pustinji.

Pisma o Jogi 698

Onda opet moète da kaète: "Da, ali bilo da volim ili ne, èlim, oduvek sam èleo, a sada èlim sve vi{e i vi{e, ali ne dobijam ni{ta." Da, ali htenje nije sve. Kao {to sada po~injete da uvi|ate, postoje uslovi koje morate da ispunite – kao pro~i{}enje srca. Va{a teza je bila "îm budem èleo Boga, Bog mora da mi se ispolji, da mi do|e, barem da mi da letimi~an pogled na njega, pravo, ~vrsto, konkretno iskustvo, ne puke nejasne stvari koje ne mogu da shvatim ili cenim. Bo`ja Milost mora da odgovori na moj poziv njoj, bilo da je zasluùjem ili ne – ili u protivnom ne postoji Milost." Bo`ja Milost moè uistinu da u~ini to u izvesnim slu~ajevima, ali gde tu dolazi "mora"? Ako Bog to mora da u~ini, to vi{e nije Bo`ja Milost, ve} Bo`ja du`nost ili obaveza ili ugovor ili pakt. Boànsko gleda u srce i uklanja veo u trenutku za koji zna da je pravi trenutak da to uradi. Stavili ste naglasak na teoriju Bakti da ~ovek ima samo da pozove njegovo ime i on mora da odgovori, mora smesta da bude tu. Mo`da, ali za koga to vaì? Za izvesnu vrstu Bakte sigurno koji ose}a mo} Imena, koji ima strast Imena i stavlja je u svoj vapaj. Ako je ~ovek takav, onda moè biti trenutnog odgovora – ako ne, ~ovek mora da postane takav, onda }e biti odgovora. Ali neki nastavljaju da koriste Ime godinama pre nego {to bude odgovora. Sam Ramakri{na ga je dobio nakon nekoliko meseci, ali kakvih meseci! i kroz kakvo je stanje morao da pro|e pre nego {to ga je dobio! Ipak je uspeo brzo zato {to je ve} imao ~isto srce – i tu boànsku strast u njemu. Sigurno nije Bakta ve} ~ovek od znanja taj koji prvo zahteva iskustvo. On moè da kaè: "Kako mogu da znam bez iskustva?" ali i on tako|e nastavlja da traga kao Tota Puri [jedan od Ramakri{ninih u~itelja, prim. prev.] makar i trideset godina, upiru}i se za odlu~uju}im ostvarenjem. Zbilja je ~ovek intelekta, racionalista taj koji kaè: "Neka Bog, ako postoji, prvo meni sebe dokaè, onda }u verovati, onda }u na~initi neki ozbiljan i duì napor da ga istraìm i da vidim kakav je." Sve ovo ne zna~i da je iskustvo nebitno za sadanu – svakako da ne}e biti da sam rekao takvu glupost. Ono {to sam rekao je da ljubav i traganje za Boànskim moè da bude i da obi~no jeste tu pre nego {to do|e iskustvo – to je instinkt, uro|ena ~e`nja u du{i i dolazi gore ~im izvesni prekriva~i du{e nestanu ili po~nu da nestaju. Slede}a stvar koju sam rekao je da je bolje prvo pripremiti prirodu (pro~i{}eno srce i sve to) pre nego {to "iskustva" po~nu pre nego li obrnuto i zasnivam to na mnogim slu~ajevima gde je postojala opasnost iskustava pre nego {to srce i vital budu spremni za istinsko iskustvo. Naravno, u mnogim


slu~ajevima postoji prvo istinsko iskustvo, dodir Milosti, ali to nije ne{to {to traje i {to je uvek tu, ve} pre ne{to {to doti~e i povla~i se i ~eka da se priroda pripremi. Ali ovo nije u svakom slu~aju, ~ak ni u ve}ini slu~ajeva, verujem. ôvek mora da po~ne sa uro|enom ~e`njom du{e, onda borba sa prirodom da se hram u~ini spremnim, onda skidanje vela sa Lika, trajno Prisustvo u svetili{tu.

*** Mir je bio upravo prva stvar koju su jogiji i tragaoci iz davnina traìli, a u}utani i tihi um – a to uvek donosi mir – je bio ono {to su proglasili za najbolji uslov za ostvarenje Boànskog. Radosno i suncem obasjano srce je podesna posuda za Anandu, a ko }e re}i da je Ananda, ili ono {to je priprema, prepreka za Boànsko sjedinjenje? [to se ti~e utu~enosti, ona je svakako uàsan teret da se nosi usput. ôvek ponekad mora da pro|e kroz nju, kao hri{}anin iz "Hodo~asnikovog Putovanja" ("The Pilgrim's Progres", John Bunyan) kroz Kaljugu Utu~enosti, ali stalno prolaènje kroz nju ne moè da bude ni{ta drugo do prepreka. Gita naro~ito kaè: "Praktikuj jogu neutu~enog srca – anirvinnacetasa." Znam savr{eno dobro da su bol i patnja i borba i naleti o~ajanja prirodni – mada ne i neizbe`ni na putu – ne zato {to su od pomo}i ve} zato {to nam ih name}e tama ove ljudske prirode iz koje moramo da se probijamo u Svetlost. Ne pretpostavljam da bi Ramakri{na ili Vivekananda preporu~ili slu~ajeve na koje aludirate kao primer drugima da ga slede – oni bi sigurno rekli da je vera, ~vrstina, istrajnost bolji put. To je naposletku bilo ono ~ega su se oni dràli na kraju uprkos ovim lo{im momentima.... U svakom slu~aju Ramakri{na je ispri~ao pri~u o Naradi i jogiju asketi i Vai{nava Bakti sa odobravanjem njene pouke. Sro~io sam je svojim re~ima, ali sam sa~uvao su{tinu: Narada je na svom putu do Vaikunte sreo jogija koji je praktikovao te{ku tapasju na brdima. "O Narada", povikao je jogi, "ide{ na Vaikuntu i vide}e{ Vi{nua. Praktikujem uàsnu askezu ~itavog ìvota i jo{ do sada nisam dopreo do njega. Pitaj ga barem za mene kada }u dopreti do njega." Onda je Narada sreo Vai{navu, baktu koji je pevao pesme Hariju i plesao uz svoje pevanje i on je tako|e povikao: "O Narada, vide}e{ mog Gospoda Harija. Pitaj ga kada }u dopreti do njega i videti njegovo lice." U povratku Narada do|e prvo do jogija. "Pitao sam Vi{nua", re~e mudrac, "ostvari}e{ ga nakon jo{ {est ìvota." Jogi se dade u àlosnu kuknjavu: "[ta! Toliko askeze! Takva divovska nastojanja! A kako je grub prema meni Gospod Vi{nu!" Potom Narada

Pisma o Jogi 700

srete opet baktu i re~e mu: "Nemam dobre vesti za tebe. Vide}e{ Gospoda, ali tek nakon sto hiljada ìvota." Ali bakta posko~i sa velikim povikom odu{evljenja: "O, vide}u svog Gospoda Harija! Nakon sto hiljada ìvota vide}u svog Gospoda Harija! Kako je velika milost Gospodnja!" I po~e da igra i peva sa obnovljenom ekstazom. Onda Narada re~e: "Dostigao si. Danas }e{ videti Gospoda." Pa, mo`da }ete re}i: "Kakva ekstravagantna pri~a i kako opre~na ljudskoj prirodi!" Nije ba{ toliko opre~na i u svakom slu~aju jedva da je ekstravagantnija od pri~a o Hari{~andri i [ivi (Harishchandra, Shivi). Opet ne iznosim baktu kao primer, jer ja li~no insistiram na ostvarenju u ovom ìvotu, a ne nakon jo{ {est ili sto hiljada ro|enja. Ali poenta ovih pri~a je u pouci i svakako kada je Ramakri{na ispri~ao, nije mu bilo nepoznato da postoji suncem obasjana staza joge. On ~ak izgleda da kaè da je to brì na~in, kao i bolji. Tako da mogu}nost suncem obasjane staze nije moje otkri}e ili moj originalni izum. Upravo prve knjige o jogi koje sam pro~itao pre vi{e od trideset godina govorile su o tamnom i suncem obasjanom putu i nagla{avale nadmo}nost ovog drugog nad ovim prvim.

*** Istinska kretnja je ~ista te`nja i predanost. Napokon, ~ovek nema pravo da poziva Boànsko da se ispolji; ono moè da do|e jedino kao odgovor na duhovno ili psihi~ko stanje svesti ili na dug tok ispravno ra|ene sadane; ili, ako do|e pre toga ili bez ikakvog vidljivog razloga, to je Milost; ali ~ovek ne moè da zahteva ili prinu|uje Milost. Milost je ne{to spontano {to izvire iz Boànske Svesti kao slobodni tok njenog bi}a. Bakta je traì, ali je spreman da ~eka u savr{enom oslanjanju – ~ak ako ustreba, ~itav ìvot – znaju}i da }e ona do}i, nikad ne variraju}i u svojoj ljubavi i predanosti zato {to ne dolazi sada ili ubrzo. To je duh tolikih pesama posve}enika koje ste i vi sami pevali; ~uo sam jednu takvu pesmu od vas na nekoj plo~i pre nekog vremena i to veoma lepu i divno otpevanu – "âk i ako Te nisam zadobio, o Gospode, i dalje oboàvam." Ono {to vas spre~ava da to steknete je nemirni element vitalnog nestrpljenja i istrajno razo~arenje koje se stalno vra}a {to ne dobijate ono {to ho}ete od Boànskog. To je ideja: "Toliko to èlim, svakako da bi trebalo da to steknem, za{to mi se uskra}uje?" Ali hteti, ma koliko sna`no, nije propusnica za dobijanje; ima tu ne{to vi{e od toga. Na{e iskustvo je da previ{e vitalne ùdnje, previ{e insistiranja


~esto blokira put, pravi neku vrstu ometaju}e mase ili vrtlog nemira i uzrujanosti koji ne ostavlja tih prostor za Boànsko da u|e ili da traèna stvar do|e. êsto to ipak do|e, ali kada se ~ovek definitivno odrekne nestrpljenja i ~eka, }utke otvoren, na bilo {ta {to bi moglo biti (ili, na neko vreme, ne biti) dato. Ali toliko ~esto kada pripremate put za ve}i napredak u istinskoj posve}enosti, navika ovog vitalnog elementa kre}e i zauzima i prekida na~injeni napredak. Neveselost tako|e dolazi iz vitala. To je delimi~no usled razo~arenja, ali ne isklju~ivo; jer veoma je uobi~ajena pojava da tamo gde postoji pritisak od uma i du{e na vital, on ~esto dobije radàsi~nu ili tamasi~nu vairagju umesto satvi~nu vrstu, odbija da se raduje bilo ~emu, postaje suv, nezainteresovan ili nesre}an, ili kaè: "Pa, za{to ne dobijam ostvarenje koje si mi obe}ao? Ne mogu da ~ekam." Da bi se toga otarasio, najbolje je, ~ak i dok ga opaà, da se ~ovek ne poistove}uje s tim; ako um ili neki deo uma odobrava ili opravdava, istrajava}e ili }e se ponovo vra}ati. Ako mora da bude àlosti, poèljna je ona druga vrsta koju ste opisali u prethodnom pismu: tuga koja ima slatko}e u sebi – nikakvo o~ajanje, samo psihi~ka ~e`nja da do|e istinska stvar. To mora da do|e sa porastom ~iste i istinske Bakti.

*** [to se ti~e izlaza iz zastoja o kome govorite, znam samo za u}utkivanje uma koje ~ini meditaciju delotvornom, pro~i{}enje srca koje donosi boànski dodir i vremenom boànsko Prisustvo, poniznost pred Boànskim koje osloba|a od egoizma i ponosa uma i vitala – ponosa koji name}e svoja sopstvena rezonovanja na~inima Duha i ponosa koji odbija ili nije u stanju da se preda – dugotrajno istrajavanje u pozivu unutra i oslanjanje na Milost iznad. Meditacija, |apa, molitva ili te`nja iz srca sve mogu da uspeju, ako su pra}ene ovim stvarima ili barem nekim od ovih stvari. U potpunosti verujem da onaj ko ima poziv u sebi ne moè da ne stigne ako sledi strpljivo put prema Boànskom. Sigurno da nikad nisam rekao da ne treba da èlite boànski odgovor. ôvek radi jogu radi toga. Ono {to sam rekao je da ne treba da o~ekujete ili insistirate na njemu smesta ili u nekom ranom dobu. On moè da do|e rano ili moè da do|e kasno, ali ima da do|e ako je ~ovek veran u svom zovu: jer ~ovek mora da bude ne samo iskren, ve} da bude veran kroz sve. Ako se protivim insistiranju, to je zato {to sam oduvek nalazio da ono stvara te{ko}e i odlaganja zahvaljuju}i naporu i

Pisma o Jogi 702

nemiru koji se stvaraju u prirodi i utu~enost i revolte vitala kada insistiranje nije zadovoljeno. Boànsko zna najbolje i ~ovek mora da ima poverenja u njegovu mudrost i da uskladi sebe sa njegovom voljom. Duìna vremena nije dokaz krajnje nesposobnosti da se stigne: ona je samo znak da postoji ne{to u ~oveku {to mora da se prevazi|e, a ako postoji volja da se dosegne Boànsko, to se moè prevazi}i. Ako ~ovek èli da pobegne sasvim od ìvota, to moè da bude jedino putem potpunog unutra{njeg odricanja ili stapanja sebe u Ti{inu Apsoluta ili putem bakti koja postaje apsolutna ili putem Karmajoge koja napu{ta svoju sopstvenu volju i èli prema volji Boànskog. Rekao sam tako|e da Milost moè u bilo kom trenutku da dela iznenada, ali nad time ~ovek nema nikakvu kontrolu, zato {to ona dolazi po nesra~unatoj volji koja vidi stvari koje um ne moè da vidi. To je ta~no razlog za{to ~ovek nikad ne treba da o~ajava, to i tako|e zato {to nikakva iskrena te`nja prema Boànskom ne moè da ne uspe na kraju.

*** Postoji samo jedna logika u duhovnim stvarima: da kada postoji zahtev prema Boànskom, iskren poziv, to obavezno mora jednog dana da ima svoje ispunjenje. Jedino ako postoji jaka neiskrenost negde, ùdnja za ne~im drugim – mo}i, ambicijom, itd. – koja ~ini protivravnoteù unutra{njem pozivu ta logika nije vi{e primenljiva. U va{em slu~aju to je verovatno da }e do}i kroz srce, kroz porast bakti ili psihi~ko pro~i{}enje srca: eto za{to sam pritiskao psihi~ki na~in na vas. Ne dopustite ovim pogre{nim idejama i ose}anjima da vam rukovode ili da va{e stanje depresije diktira va{im odlukama: poku{ajte da odrìte ~vrstu sredi{nju volju za ostvarenjem; moète da uradite tako ako odlu~ite da to uradite, ove stvari nisu nemogu}e. Otkri}ete da duhovna te{ko}a nestaje na kraju poput fatamorgane. Ona pripada fizi~kom sopstvu i, kada je unutra{nji poziv iskren, ne moè da drì ~ak ni spolja{nju svest uvek: njena prividna ~vrstina }e se rasto~iti. Nema sumnje da ste u pravu u vezi raspitivanja za bakti, jer pretpostavljam da je ona glavni zahtev va{e prirode: za tu stvar, ona je najja~a motivaciona sila koju sadana moè da ima i najbolje sredstvo za sve drugo {to mora da do|e. Eto za{to sam rekao da je srce ono kroz {ta duhovno iskustvo mora da vam do|e.


*** [to se ti~e Kri{ne, za{to ne pristupati jednostavno i direktno? Jednostavan pristup zna~i poverenje. Ako se molite, verujte da on ~uje. Ako odgovoru treba dugo da do|e, verujte da on zna i voli i da je on najmudriji u izboru vremena. U me|uvremenu }utke ra{~i{}ujte teren, tako da ne bude morao da se sapli}e preko kamena i dùngle kad do|e. Ovo je moj predlog i znam {ta govorim – jer {ta god vi mo`da rekli, znam veoma dobro sve ljudske te{ko}e i borbe i znam za lek. Eto za{to uvek pritiskam na stvari koje bi minimizirale i skratile borbe i te{ko}e – psihi~ka sklonost, vera, savr{eno i prosto pouzdanje i oslanjanje. Ovo su, da vas podsetim, mi{ljenja Vai{nava joge. Naravno, postoji i drugi Vai{nava put koji se ljulja izme|u ùdnje i o~ajanja – ùdnog traganja i bolova viraha-e. To je ono {to izgleda da vi sledite i ne pori~em da time ~ovek moè da stigne kao {to moè na maltene bilo koji na~in, ako se sledi iskreno. Ali onda oni koji ga slede nalaze rasa-u ~ak i u viraha-i, u odsustvu i kapricima Boànskog Ljubavnika. Neki od njih su pevali da su ga sledili sve svoje ìvote, ali je izmicao iz njihovog vidokruga i ~ak da nalaze rasa-u i nikad ne prestaju da slede. Ali vi ne nalazite rasa-u u tome. Tako da ne moète da o~ekujete da vam to odobrim. Sledite Kri{nu u svakom slu~aju, ali sledite sa odlu~no{}u da stignete: nemojte da ~inite to sa o~ekivanjem neuspeha ili da dopu{tate bilo kakvu mogu}nost da prekinete na pola puta.

*** Nemam primedbu uop{te na oboàvanje Kri{ne ili Vai{nava oblik posve}enosti, niti postoji ikakva nespojivost izme|u Vai{nava Bakti i moje nadumne joge. Zapravo ne postoji nikakav poseban i isklju~ivi oblik nadumne joge: svi putevi mogu da vode do naduma, kao {to svi putevi mogu da vode do Boànskog. Ako istrajete, ne moète da ne steknete trajnu bakti koju èlite i ostvarenje koje èlite, ali treba da nau~ite da uloìte potpuno oslanjanje na Kri{nu da ga date kada on na|e da je sve spremno i da je vreme do{lo. Ako èli od vas da prvo o~istite nesavr{enosti i ne~istote, to je, napokon, razumljivo. Ne vidim za{to ne biste uspeli da to uradite, sada kada je va{a pa`nja tako stalno okrenuta ka tome. Videti ih jasno i priznati ih je prvi korak, imati ~vrstu volju da ih odbacite je slede}i, razdvojiti sebe od njih u potpunosti da ako uop{te u|u da }e biti kao strani elementi, ne vi{e delovi va{e normalne prirode ve}

Pisma o Jogi 704

sugestije od spolja, donosi njihovo poslednje stanje; ~ak, ~im se vide i odbace, mogu automatski da otpadnu i nestanu; ali za ve}inu proces zahteva vreme. Ove stvari nisu svojstvene samo vama; one su delovi univerzalne ljudske prirode; ali mogu da nestanu, nestaju i nesta}e.

*** [to se ti~e ta~ke koja vas zbunjuje, to izvire samo iz zbrke izme|u ose}anja posve}enika i opaànja posmatra~a. Naravno, posve}enik voli Kri{nu zato {to je Kri{na ljubak i ni iz kog drugog razloga: to je njegovo ose}anje i to njegovo istinsko ose}anje. On nema vremena da lupa glavu oko toga {ta ga je u samom sebi u~inilo sposobnim da voli; ~injenica da ipak voli mu je dovoljna i njemu nije potrebno da analizira svoje emocije. Milost Kri{ne sastoji se za njega u Kri{ninoj ljupkosti, u tome {to on pokazuje sebe svom posve}eniku, u njegovom zovu, vapaju flaute. To je dovoljno za srce, ili ako postoji jo{ ne{to, to je ùdnja da drugi ili svi mogu da ~uju flautu, vide lice, osete svu lepotu i ushi}enje ove ljubavi. Nije srce posve}enika ve} um posmatra~a taj koji pita kako to da su Gopije pozvane i da su odgovorile odmah, a drugi – Braminske ène, na primer – nisu pozvani i nisu odgovorili odmah. îm um postavi pitanje, postoje dva mogu}a odgovora: puka volja Kri{ne bez ikakvog razloga, ono {to bi um nazvao njegov apsolutni boànski izbor ili njegov proizvoljni boànski hir ili u protivnom spremnost srca koje se poziva: a to se svodi na adhikaribheda-u. Tre}i odgovor bi bio: okolnosti, kao na primer "parkiranje van duhovnog tla u ograni~ene rezervate" kako je X to sro~io. Ali kako onda mogu okolnosti da spre~e Milost da deluje? Uprkos parkiranju van, ona dela: Hri{}ani, Muslimani uistinu odgovaraju na Milost Kri{ne. Tigrovi, aveti moraju da vole ako ga vide, ~uju njegovu flautu? Da, ali za{to je neki ~uju i vide ga, drugi ne? To nas baca nazad na dve alternative: Kri{nina Milost zove onoga koga èli da pozove bez ikakvog odre|uju}eg razloga za izbor ili odbacivanje, to je sve njegova milost ili njegovo suzdràvanje ili barem odlaganje njegove milosti, ili u protivnom on zove srca koja su spremna da zatrepere i posko~e na njegov poziv – i ~ak i tu on ~eka dok ne do|e trenutak. Re}i da ona ne zavisi od spolja{nje zasluge ili tome koliko ko izgleda spreman je nesumnjivo ta~no: to ne{to {to je bilo spremno da se probudi uprkos, moè biti, mnogim tvrdim slojevima kojima je bilo obuhva}eno, moè biti ne{to vidljivo Kri{ni, a ne nama. Ona je bila tu mo`da dugo pre nego {to je


flauta po~ela da svira, ali Kri{na je bio zauzet otapanjem tvrdih slojeva tako da srce u svom skoku ne bi bilo pritisnuto nazad njima kada su note koje razbu|uju do{le. Gopije su ~ule i pojurile u {umu, drugi nisu – ili da li su pomislili da je to samo neka seoska muzika ili neki prosti zaljubljeni pastir koji svira frulu svojoj dragoj: ne poziv koji bi u~ene i kulturne ili vrle u{i mogle da prepoznaju kao zov Boànskog? Ima ne~eg {to bi se napokon reklo za adhikari-bheda-u. Ali , naravno, mora da se shvati u {irokom smislu: neki mogu imati adhikara-u da prepoznaju Kri{ninu flautu, neki za zov Hrista, neki za ples [ive – svakome njegov sopstveni put i odgovor njegove prirode na Boànski Zov. Adhikara ne moè da se izjavi krutim umnim terminima: ona je ne{to duhovno i suptilno, ne{to misti~no i tajno izme|u pozvanog i Poziva~a. [to se ti~e dignutog nosa, teorija Milosti moè nesumnjivo da tome doprinese, mada bih pomislio da pomenuti nos nikad nije osetio Milost ve} samo veli~inu svog sopstvenog ega. Dizanje nosa moè podjednako da nai|e na putu li~nog napora kao i vapljenja za Milo{}u. To u su{tini nije usled nijednog od to dvoje, ve} usled prirodne predispozicije za ovu vrstu reakcije.

*** Rada je oli~enje apsolutne ljubavi prema Boànskom, totalne i integralne u svim delovima bi}a od najvi{e duhovne do fizi~ke, nose}i apsolutno samodavanje i potpuno posve}ivanje celog bi}a i pozivanje vrhovne Anande dole u telo i najmaterijalniju prirodu.

*** Nadolazak seksa prilikom vi|enja slike Kri{ne i Rade je usled ranije asocijacije seksa sa kultom Rade-Kri{ne. Ali u stvari slika nema nikakve veze sa seksom. Istinski simbol za nju ne bi bila ljudska seksualna privla~nost, ve} du{a, psihi~ko, koje ~uje zov Boànskog i rascvetava se u potpunu ljubav i predanost koja donosi vrhovnu Anandu. To je ono {to Rada i Kri{na svojim boànskim sjedinjenjem izazivaju u ljudskoj svesti i to je ono kako morate gledati na to, odbacuju}i u stranu stare seksualne asocijacije.

***

Pisma o Jogi 706

Gopije nisu obi~ni ljudi u pravom smislu te re~i: one su otelovljenje duhovne strasti, izuzetne po svojoj krajnjosti u ljubavi, li~noj posve}enosti, bezrezervnom samodavanju. Ko god to ima, ma koliko skroman bio njegov ili njen poloàj po drugim pitanjima (u~enost, mo} predstavljanja, {kolovanost, spolja{nja svetost itd.) moè lako da sledi Kri{nu i da ga dosegne: to meni izgleda kao smisao simbola Gopija. Ima mnogo drugih zna~enja, naravno – ovo je samo jedno od mnogih.

*** Svakako, Kri{ni se pripisuju mnogi hirovi, te{ko opho|enje i razigranost (Lila!) {to oni sa kojima se igra ne cene uvek istog trenutka. Ali postoji razlo`nost kao i skriveni metod u njegovim hirovima, i kada iza|e iz toga i prohte mu se da bude fini prema vama, ima vrhovnu privla~nost, {arm i zavodljivost koja nadokna|uje i vi{e nego nadokna|uje sve {to ste propatili.

*** Za{to Kri{na ne bi jahao konja ako tako èli? Njegove postupke ili navike ne moè da utvrdi ljudski um ili nepromenljiva tradicija. Naro~ito je Kri{na zakon za sebe. Mo`da je ùrio da stigne na mesto gde je èleo da svira flautu.

*** Kad bi Kri{na uvek i po prirodi bio hladan i dalek (Gospode, kakvo otkri}e – Kri{na od svih ljudi!) kako bi ljudska posve}enost i te`nja mogli da do|u blizu njega – on i ona bi ubrzo bili kao severni i ju`ni pol, postaju}i sve ledeniji i ledeniji, uvek jedno naspram drugog, ali nikad se ne vi|aju}i zbog Zemljine zakrivljenosti. Tako|e, kad Kri{na ne bi èleo ljudskog Baktu, kao i kad Bakta ne bi èleo njega, ko bi mogao da stigne do njega? – on bi uvek sedeo na snegovima Himalaja poput [ive. Istorija ga opisuje druga~ije i obi~no ga optuùju da je isuvi{e topao i razigran.

*** Ne bih mogao re}i da mogu da odgovorim na va{e pitanje u vezi toga na {ta X misli pod Kri{ninom svetlo{}u. To svakako nije ono {to se


obi~no podrazumeva pod znanjem. On mo`da misli na Svetlost Boànske Svesti ili svetlost koja dolazi iz nje, ili mo`da misli na svetlosno bi}e Kri{ne u kome su sve stvari u svojoj vrhovnoj istini – istini znanja, istini Bakti, istini ekstaze i Anande, sve je tamo. Tako|e postoji ispoljenje Svetlosti – Upani{ade govore o jyotibrahma-i, Svetlosti koja je Braman. Veoma ~esto sadaka ose}a tok svetlosti na sebi i oko sebe ili tok svetlosti koji osvaja njegove centre ili ~ak njegovo ~itavo bi}e i telo, prodiru}i u i prosvetljuju}i svaku }eliju i u toj svetlosti raste duhovna svest i ~ovek postaje otvoren svim ili mnogim njenim radovima i ostvarenjima. [to je zgodno, imam pred sobom recenziju knjige o Ramdasu nazvanu "Vizija" u kojoj se opisuje takvo jedno iskustvo, dobijeno ponavljanjem mantre Rama, ali, ako ispravno shvatam, nakon duge i rigorozne samodiscipline. "Budu}i da se mantra zaustavila automatski opazio je malo okruglo svetlo pred svojim umnim vi|enjem. Od toga je zatreperio od ushi}enja. Po{to se ovo iskustvo nastavilo nekoliko dana, osetio je blje{tavu svetlost poput munja koje mu sevaju pred o~ima, koja ga je na kraju proèla i upila. Sada je neopisiva koli~ina blaènstva ispunila svaku poru njegovog fizi~kog okvira." To ne dolazi uvek tako – veoma ~esto dolazi po etapama ili u dugim intervalima, isprva, rade}i na svesti dok ne bude spremna. Govorimo ovde tako|e o Kri{ninoj svetlosti – Kri{ninoj svetlosti u umu, Kri{ninoj svetlosti u vitalu, itd. Ali to je posebna svetlost – u umu ona donosti jasno}u, slobodu od zamra~enosti, umne gre{ke i izopa~enja; u vitalu ra{~i{}ava svu pogubnu gra|u i gde je ona, postoji ~ista i boànska sre}a i dragost. Ali za{to ograni~avati sebe, insistiraju}i samo na jednoj stvari i izop{titi sve druge? Bilo kroz Bakti ili kroz Svetlost ili kroz Anandu ili kroz Mir ili bilo kojim drugim sredstvom uop{te da ~ovek stekne po~etno ostvarenje Boànskog, ste}i ga jeste ona prava stvar i sva su sredstva dobra koja ga donose. Ako je bakti ono na ~emu ~ovek insistira, bakti je to kroz koje ono dolazi, a bakti u svojoj puno}i nije ni{ta drugo do potpuno samodavanje. Ali onda sva meditacija, sva tapasja, sva sredstva molitve ili mantre moraju da imaju to za svoj cilj i tek kada to dovoljno uznapreduje Boànska Milost silazi i ostvarenje dolazi i razvija se dok ne bude potpuno. Ali trenutak njegovog dolaska je odabran jedino od strane mudrosti Boànskog i ~ovek mora da ima snage da ide dalje dok ono ne stigne, jer kada je sve istinski spremno ono ne moè da ne do|e.

OSMA GLAVA

LJUDSKI ODNOSI U JOGI

Ljudski Odnosi u Jogi

IZGLEDA da vi niste shvatili princip ove joge. Stara joga je zahtevala potpuno odricanje ~ak do napu{tanja samog svetovnog ìvota. Ova joga umesto toga cilja na jedan nov i preobraèn ìvot. Ali ona insistira podjednako neumoljivo na potpunom odbacivanju èlje i vezanosti u umu, ìvotu i telu. Njen cilj je da ponovno zasnuje ìvot u istini duha i u tu svrhu da prenese korene svega {to jesmo i {to ~inimo iz uma, ìvota i tela do ve}e svesti iznad uma. To zna~i da }e u novom ìvotu sve veze morati da se zasnivaju na duhovnoj bliskosti i istini sasvim druga~ijoj od bilo koje koja podràva na{e sada{nje veze. ôvek mora da bude spreman da se odrekne u vi{em pozivu onoga o ~emu se govori kao o prirodnim sklonostima. âk i ako se one uop{te zadrè, to moè biti samo sa promenom koja ih sasvim preobraàva. Ali da li ih se treba odre}i ili ih zadràti i promeniti moraju da odlu~e ne li~ne èlje ve} istina iznad. Sve mora da se prepusti Vrhovnom U~itelju joge. Mo} koja radi u ovoj jogi je temeljnog karaktera i na kraju ne toleri{e ni{ta ni veliko ni malo {to je prepreka Istini i njenom ostvarenju.

***

Li~ni odnos nije deo joge. Kad ~ovek ima jedinstvo sa Boànskim, jedino onda moè postojati istinski duhovan odnos sa drugima.

*** Ideja da sve sadake moraju da se drè na visini jedni od drugih i sa bodeìma na gotovs je po sebi predrasuda koja mora da se napusti. Sklad, a ne borba je zakon jogi~kog ìvota. Ova predrasuda proisti~e mo`da od stare ideje o Nirvani kao cilju; ali Nirvana nije cilj ovde. Cilj ovde je ispunjenje Boànskog u ìvotu, a za to su neophodni jedinstvo i solidarnost. Ideal joge je da sve treba da bude usredsre|eno u i oko Boànskog i ìvot sadaka mora da se zasniva na tom ~vrstom temelju, njihovi li~ni odnosi tako|e treba da imaju Boànsko za svoje sredi{te. [ta vi{e, svi odnosi treba da pre|u od vitalne do duhovne osnove sa vitalom samo kao oblikom i instrumentom duhovnog – to zna~i da, od

Pisma o Jogi 712

kojih god odnosa da postoje me|u njima, sva ljubomora, sukob, mr`nja, odbojnost, inat i druga zla vitalna ose}anja treba da se napuste, jer ne mogu da budu deo duhovnog ìvota. Tako }e, tako|e, sva egoisti~na ljubav i vezanost morati da nestanu – ljubav koja voli samo radi ega i, ~im je ego povre|en ili nezadovoljan, prestaje da voli ili ~ak gaji inat i mr`nju. Mora da postoji stvarno ìvu}e i trajno jedinstvo u pozadini ljubavi. Shvata se naravno da takva stvar kao {to je seksualna ne~istota mora tako|e da nestane. To je ideal, ali {to se ti~e na~ina dostizanja, on se moè razlikovati za razli~ite ljude. Jedan na~in je onaj na koji ~ovek napu{ta sve da bi sledio samo Boànsko. Ovo ne zna~i odbojnost ni prema kome ni{ta vi{e nego {to zna~i odbojnost prema svetu i ìvotu. To samo zna~i upijenost u svoj sredi{nji cilj, sa idejom da ~im se to dostigne bi}e lako zasnovati sve odnose na istinskoj osnovi, postati istinski ujedinjen sa drugima u srcu i duhu i ìvotu, ujedinjen u duhovnoj istini i Boànskom. Drugi na~in je da ~ovek ide napred odande gde je, tragaju}i prvenstveno za Boànskim i podre|uju}i sve drugo tome, ali ne stavljaju}i sve drugo u stranu, pre tragaju}i za time da se postepeno i progresivno preobrazi sve {to je sposobno za takav preobraàj. Sve stvari koje nisu èljene u odnosu – seksualna ne~istota, ljubomora, ljutnja, egoisti~ni zahtev – otpadaju kako unutra{nje bi}e postaje sve ~istije i on biva zamenjen jedinstvom du{e sa du{om i vezivanjem dru{tvenog ìvota u obru~ Boànskog. Nije da ~ovek ne moè da ima odnose sa ljudima izvan kruga sadaka, ali i tamo tako|e ako duhovni ìvot raste iznutra, on mora nu`no da uti~e na odnos i da ga oduhovi na strani sadake. I ne sme postojati takva vezanost koja bi u~inila odnos preprekom ili rivalom Boànskom. Vezanost za porodicu itd. je ~esto takva i, ako je tako, otpada od sadake. Ovo je nu`nost koju mislim da ne bi trebalo smatrati preteranom. Sve to se, me|utim, moè progresivno u~initi; presecanje postoje}ih veza je neophodno za neke, nije tako za sve. Preobraàj, ma koliko postepen, je neophodan – presecanje tamo gde je presecanje prava stvar koja treba da se uradi. P.S. Moram tako|e da ponovim da se svaki slu~aj razlikuje – jedno pravilo za sve nije prakti~no niti izvodljivo. Ono {to je potrebno za svakoga zbog njegovog duhovog napretka je ono jedino poèljno {to mora da se drì pred o~ima.

***

Ljudski odnosi u Jogi 713

Odsustvo ljubavi i prijateljskog ose}anja nije neophodno za bliskost sa Boànskim; naprotiv, ose}aj bliskosti i jednosti sa drugima je deo boànske svesti u koju sadaka ulazi kroz bliskost sa Boànskim i ose}anjem jednosti sa Boànskim. Potpuno odbacivanje svih veza je uistinu krajnji cilj Majavadina, a u asketskoj jogi na potpun gubitak svih odnosa prijateljstva i bliskosti i vezanosti za svet i njegova ìva bi}a bi se gledalo kao na obe}avaju}i znak napretka ka oslobo|enju, Mok{i; ali ~ak i tamo, mislim, ose}anje jednosti i nevezanog duhovnog saose}anja prema svima je barem predzadnja faza, poput samilosti Budista, pre okretanja ka Mok{i ili Nirvani. U ovoj jogi ose}anje jedinstva sa drugima, ljubav, sveop{ta radost i Ananda su su{tinski deo oslobo|enja i savr{enstva koji su cilj sadane. S druge strane, ljudsko dru{tvo, ljudsko prijateljstvo, ljubav, bliskost, prijateljsko ose}anje su uglavnom i obi~no – ne potpuno ili u svim slu~ajevima – zasnovani na vitalnoj osnovi i ego ih drì u njihovom centru. Upravo zbog zadovoljstva bivanja voljenim, zadovoljstva uve}anja ega kontaktom, uzajamnog prodiranja duha, sa drugim, ushi}enja vitalne me|urazmene koja hrani njihovu li~nost ljudi obi~no vole – a postoje tako|e i drugi i jo{ sebi~niji motivi koji se me{aju sa ovom su{tinskom kretnjom. Postoje naravno vi{i duhovni, psihi~ki, umni, vitalni elementi koji tu ulaze ili mogu da u|u; ali cela stvar je veoma izme{ana, ~ak i u najboljem slu~aju. Ovo je razlog za{to u izvesnoj fazi sa ili bez prividnog razloga svet i ìvot i ljudsko dru{tvo i odnosi i ~ovekoljublje (koje je podjednako terano egom kaoi ostalo) po~inju da bivaju prekriveni. Postoji ponekad prividan razlog – razo~arenje povr{inskog vitala, povla~enje naklonosti od strane drugih, opaànje da oni voljeni ili ljudi generalno nisu ono {to je ~ovek mislio da jesu i gomila drugih uzroka; ali ~esto je uzrok tajno razo~arenje nekog dela unutra{njeg bi}a, ne prevedeno ili ne prevedeno dobro u um, zato {to je o~ekivao od ovih stvari ne{to {to one ne mogu da daju. To je slu~aj kod mnogih koji se okre}u duhovnom ìvotu ili budu gurnuti u njega. Za neke to poprima oblik vairagya-e koja ih tera ka asketskoj ravnodu{nosti i daje poriv ka Mok{i. Za nas, ono {to mi smatramo za neophodno je da ta me{avina treba da nestane i da svest treba da se uspostavi na ~istijoj ravni (ne samo duhovnoj i psihi~koj ve} ~istijoj i vi{oj umnoj, vitalnoj, fizi~koj svesti) na kojoj nema ove me{avine. Tamo bi ~ovek ose}ao istinsku Anandu jednosti i ljubavi i saose}anja i drugarstva, duhovnu i samopostoje}u u svojoj osnovi, ali izraàvaju}i sebe kroz druge delove

Pisma o Jogi 714

prirode. Ako }e to da se desi, mora o~igledno da do|e do promene; stari oblik ovih kretnji mora da otpadne i da ostavi prostora za novo i vi{e sopstvo da razotkrije svoj sopstveni na~in izraza i ostvarenja sebe i Boànskog kroz ove stvari – to je unutra{nja istina te stvari. Smatram stoga da je stanje koje opisujete period prelaza i promene, negativan u svom po~etku, kao {to su ~esto ove kretnje isprva, kako bi stvorile prazan prostor za novo pozitivno da se pojavi i ìvi u njemu i ispuni ga. Ali vital, nemaju}i dugo kontinuirano ili uop{te dovoljno ili potpuno iskustvo onoga {to treba da ispuni prazninu, ose}a samo gubitak i àli ga ~ak i dok je drugi deo bi}a, ~ak drugi deo vitala, spreman da pusti ono {to nestaje i ne ùdi za time da ga zadrì. Kad ne bi bilo ove kretnje vitala (koja je u va{em slu~aju veoma jaka i velika i puna ìvota), nestanak ovih stvari bi, barem nakon prvog ose}aja praznine, doneo samo ose}anje mira, olak{anja i smirenog o~ekivanja ve}ih stvari. Na ono {to bi trebalo na prvom mestu da ispuni prazninu ukazano je u miru i radosti koji su vam do{li kao dodir [ive – prirodno, to uop{te ne bi bilo sve ve} po~etak, osnova za novo sopstvo, novu svest, aktivnost ve}e prirode; kao {to sam vam rekao, duboka duhovna smirenost i mir je jedini stabilan temelj za trajnu Bakti i Anandu. U toj novoj svesti bila bi nova osnova za veze sa drugima; jer asketska suvo}a ili izolovana usamljenost ne moè da bude va{a duhovna sudbina po{to nije u saglasnosti sa va{om Svabavom (Swabhava) koja je napravljena za radost, veli~inu, {irenje, sveobuhvatnu kretnju ìvotne sile. Stoga nemojte biti obeshrabreni; ~ekajte na pro~i{}uju}u kretnju [ive.

*** Oduvek sam govorio da je vital neophodan za boànsko ili duhovno delovanje – bez njega ne moè biti potpunog izraza, nikakvog ostvarenja u ìvotu – jedva ~ak i bilo kakvog ostvarenja u sadani. Kada govorim o vitalnoj me{avini ili o ometanjima, revoltima itd. vitala, neregenerisani spolja{nji vital pun èlje i ega i niìh strasti je ono o ~emu govorim. Mogao bih da kaèm isto protiv uma i fizi~kog kada ometaju ili se suprotstavljaju, ali upravo zato {to je vital tako mo}an i neophodan, njegovo ometanje, suprotstavljanje ili odbijanje saradnje jeste krajnje upe~atljivo delotvorno i njegove pogre{ne me{avine su opasnije za sadanu. Eto za{to sam uvek insistirao na opasnostima neregenerisanog vitala i neophodnosti ovladavanja i pro~i{}enja tamo.


To nije zato {to ja smatram, kao Sanjasini, vital i njegovu ìvotnu mo} za stvar koju treba osu|ivati i odbacivati u njenoj samoj prirodi. Bri`nost, ljubav, ne`nost su po svojoj prirodi psihi~ke – vital ih ima zato {to psihi~ko poku{ava da se izrazi kroz vital. Emocionalno bi}e je ono kroz {ta se psihi~ko najlak{e izraàva, jer ono stoji odmah iza njega u sr~anom centru. Ali ono èli da ove stvari budu ~iste. Nije da ono odbacuje spolja{nji izraz kroz vital i fizi~ko, ali kako je psihi~ko bi}e oblik du{e, ono prirodno ose}a privla~nost du{e du{i, jedinstvo du{e sa du{om kao stvari koje su za njega krajnje trajne i konkretne. Um, vital, telo su sredstva izraàvanja i to veoma dragocena sredstva izraàvanja, ali unutra{nji ìvot je za du{u prva stvar, najdublja stvarnost i ove druge moraju da joj budu podre|ene i uslovljene njom – njen izraz, njeni instrumenti i kanal. Ne mislim da u svom naglasku na unutra{njim stvarima, na psihi~kom i duhovnom, govorim i{ta novo, ~udno ili nerazumljivo. Ove stvari su oduvek nagla{avane od po~etka i {to ljudsko bi}e vi{e evoluira, to vi{e zna~aja poprimaju. Ne vidim kako joga moè biti mogu}a bez ovog prevashodnog naglaska na unutra{njem ìvotu, na du{i i duhu. Akcenat na ovladavanju vitalom, njegovom podre|ivanju i pot~injavanju duhovnom i psihi~kom tako|e nije ni{ta novo, ~udno ili preterano. Na njemu se oduvek insistiralo za bilo koju vrstu duhovnog ìvota; ~ak i joge koje idu za tim da najvi{e koriste vital, poput izvesnih oblika Vai{navizma, ipak insistiraju na pro~i{}enju i njegovom potpunom nu|enju Boànskom. Svo ostvarenje Boànskog je unutra{nje ostvarenje, jedino, ovde du{a sebe nudi kroz emocionalno bi}e. Du{a ili psihi~ko bi}e nije ne{to ne~uveno ili neshvatljivo.

*** Ljudska naklonost je o~igledno nepouzdana zato {to se toliko bazira na sebi~nosti i èlji; ona je plamen ega ponekad mutan i maglovit, ponekad bistriji i jarkije obojen – ponekad tamasi~an zasnovan na instinktu i navici, ponekad radàsi~an i hranjen stra{}u ili pla~em za vitalnom me|urazmenom, ponekad vi{e satvi~an i poku{avaju}i da bude, ili da sebi izgleda, nezainteresovan. Ali u osnovi ona zavisi od li~ne potrebe ili uzvra}anja neke vrste unutra{njeg ili spolja{njeg i kada se potreba ne zadovolji ili uzvra}anje prestane ili se ne daje, naj~e{}e se smanjuje ili zamire ili postoji samo kao mlak ili izmu~en ostatak navike iz pro{losti ili se u protivnom okre}a drugde radi zadovoljenja. [to je intenzivnija, to je vi{e sklona da bude mu~ena

Pisma o Jogi 716

meteìma, sukobima, sva|ama, egoisti~nim uznemiravanjima svih vrsta, sebi~no{}u, iznu|ivanjem, padovima ~ak u bes i mr`nju, raskidima. Nije da ove naklonosti ne mogu da traju – tamasi~ne instinktivne naklonosti traju zbog navike uprkos svemu {to odvaja osobe, npr. izvesne porodi~ne naklonosti; radàsi~ne naklonosti mogu ponekad da traju uprkos svim uznemirenjima i nespojivostima i besnim raskidima zato {to neko ima vitalnu potrebu za ovim drugim i drì ga se zbog toga ili zato {to oboje imaju tu potrebu i stalno se razdvajaju da bi se vratili i vra}aju se da bi se razdvojili ili idu od sva|e do pomirenja i od pomirenja do sva|e; satvi~ne naklonosti traju veoma ~esto iz du`nosti idealu ili sa nekom drugom podr{kom mada mogu da izgube svoju o{trinu ili intenzitet ili bistrinu. Ali istinska pouzdanost postoji samo kada psihi~ki element u ljudskim naklonostima postane dovoljno jak da oboji ili dominira ostalim. Iz tog razloga prijateljstvo je ili, bolje re}i, naj~e{}e moè biti, najtrajnije od ljudskih naklonosti zato {to tamo postoji manje uplitanja vitala i iako je plamen ega on moè da bude }ute}a i ~ista vatra daju}i uvek svoju toplinu i svetlost. Bez obzira na sve, pouzdano prijateljstvo je skoro uvek tek samo kod nekolicine; imati hordu nesebi~no vernih prijatelja, koji vole, je pojava tako retka da bi bezbedno mogla da se smatra za iluziju. ...U svakom slu~aju ljudska naklonost koja god bila njena vrednost ima svoje mesto, zato {to kroz nju psihi~ko bi}e sti~e emotivna iskustva koja su mu potrebna dok ne bude spremno da vi{e voli istinsko od prividnog, savr{eno od nesavr{enog, boànsko od ljudskog. Kako svest mora da se uzdigne na vi{i nivo isto tako aktivnosti srca tako|e moraju da se uzdignu na taj vi{i nivo i promene svoju osnovu i karakter. Joga je zasnivanje sveg ìvota i svesti u Boànskom, tako da tako|e ljubav i naklonost moraju da se ukorene u Boànskom i duhovna i psihi~ka jednost u Boànskom mora da bude njihov temelj – dose}i Boànsko prvo ostavljaju}i druge stvari po strani ili tragati samo za Boànskim je prav put ka toj promeni. To zna~i nikakva vezanost – to ne mora da zna~i pretvaranje naklonosti u nenaklonost ili hladnu ravnodu{nost. Ali X izgleda èli da unese svoje vitalne emocije upravo onakve kakve su – tels quels – u Boànsko – pustite ga da poku{a i nemojte ga gnjaviti kritikom i lekcijama; da li to moè da se uradi mora}e da otkrije sam za sebe.

***


Nije va{a priroda ili zla sudbina ono za{to vital ne moè da na|e zadovoljenje koje je o~ekivao iz odnosa sa drugima. Ovi odnosi nikad ne mogu da daju puno ili trajno zadovoljenje; kad bi davali, ne bi bilo razloga za{to bi ~ovek ikad tragao za Boànskim. Ostao bi zadovoljan u obi~nom Zemaljskom ìvotu. Jedino kada se Boànsko prona|e i svest podigne u istinsku svest istinski odnosi sa drugima mogu da do|u. Kada sam rekao da nema {tete mislio sam da je bolje re}i Majci {ta vam je bilo na umu nego da nastavite da to pokre}ete u sebi. Ali ~im se ispri~a, sve treba da se ukloni iz uma i on treba da povrati svoju u}utanost.

*** Ove kretnje su deo ~ovekove neznala~ke vitalne prirode. Ljubav koju ljudska bi}a ose}aju jedni prema drugima je tako|e obi~no egoisti~na vitalna ljubav i ove druge kretnje, prisvajanje, zahtev, ljubomora, abhimana, ljutnja itd. su njeni uobi~ajeni pratioci. Nema mesta za njih u jogi – nitu u istinskoj ljubavi, psihi~koj ili boànskoj. U jogi sva ljubav treba da bude okrenuta prema Boànskom, a ka ljudskim ili drugim bi}ima samo kao posudama Boànskog – abhimana i ostalo ne bi trebalo da imaju mesta u njoj.

*** Sve to, naravno, nije ljubav, ve} samoljublje. Ljubomora je samo jedan ruàn oblik samoljublja. To je ono {to ljudi ne shvataju – oni ~ak misle da su zahtevi i ljubomora i povre|ena ta{tina znaci ljubavi ili barem njeni prirodni pratioci.

*** Kretnja vi{eg vitala je prefinjenija i ve}a u pokretu od kretnje obi~nog vitala. Ona nagla{ava emociju pre nego li oset i èlju, ali nije slobodna od zahteva i èlje za posedovanjem.

*** Odnosi koji su deo obi~ne vitalne prirode u ljudskom ìvotu nisu ni od kakve vrednosti u duhovnom ìvotu – pre }e biti da se upli}u u

Pisma o Jogi 718

napredak; jer um i vital tako|e treba da budu u celosti okrenuti prema Boànskom. [ta vi{e, svrha sadane je da se u|e u duhovnu svest i da se zasnuje sve na novoj duhovnoj osnovi {to moè da se uradi samo kada ~ovek u|e u potpuno jedinstvo sa Boànskim. U me|uvremenu ~ovek mora da ima smirenu dobru volju prema svima, ali odnosi vitalne vrste ne pomaù – jer oni drè svest dole na vitalnoj osnovi i spre~avaju njeno podizanje na vi{i nivo.

*** Na temu va{eg pitanja o srodnoj (komplementarnoj) du{i i braku, odgovor je lako dati; put duhovnog ìvota za vas leì u jednom pravcu, a brak leì u sasvim drugom i suprotnom. Sva pri~a o srodnoj du{i je kamuflaà kojom um poku{ava da pokrije sentimentalne, ~ulne i fizi~ke prohteve niè vitalne prirode. Ta vitalna priroda u vama je ono koje postavlja pitanje i koje bi htelo odgovor koji pomiruje njene èlje i zahteve sa pozivom istinske du{e u vama. Ali ne sme da o~ekuje odobrenje za bilo koje takvo neprikladno pomirenje odavde. Put nadumne joge je ~ist; on leì ne kroz ustupke ovim stvarima – ne, u va{em slu~aju, kroz zadovoljenje, pod duhovnim pokri}em ako je mogu}e, njegove ùdnje za udobnostima i zadovoljavanjem doma}inskog i supru`ni~kog ìvota i uìvanjem obi~nih emocionalnih èlja i fizi~kih strasti – ve} kroz pro~i{}enje i preobraàj sila koje ove kretnje izopa~uju i zloupotrebljavaju. Nisu ovi ljudski i ìvotinjski zahtevi, ve} boànska Ananda koja je iznad i izvan njih, a koju bi povla|ivanje ovim degradiranim oblicima spre~ilo da si|e, ona velika stvar koju te`nja vitalnog bi}a mora da zahteva kod sadake.

*** Ljudska vitalna me|urazmena ne moè da bude istinska potpora za sadanu i, naprotiv, sigurno }e je naru{iti i izobli~iti, dovode}i do samoobmane u svesti i pogre{nog usmerenja emocionalnog bi}a i vitalne prirode.

*** Ono o ~emu pi{ete u vezi porodi~nih veza je savr{eno ta~no. To stvara nepotrebnu me|urazmenu i ispre~uje se potpunom okretanju prema Boànskom. Odnosi nakon {to se ~ovek lati joge treba da budu manje


zasnovani na fizi~kom poreklu ili navikama fizi~ke svesti, a sve vi{e i vi{e na bazi sadane – sadake sa sadakama, sa drugima kao du{ama koje putuju istom stazom ili Maj~inom decom nego na obi~an na~in ili sa stare ta~ke gledi{ta.

*** Kada ~ovek stupi u duhovni ìvot, porodi~ne veze koje pripadaju obi~noj prirodi otpadaju – ~ovek postaje ravnodu{an prema starim stvarima. Ova ravnodu{nost je oslobo|enje. Nema potrebe da bude ikakve grubosti u njoj uop{te. Ostati vezan za stare fizi~ke naklonosti bi zna~ilo ostati vezan za obi~nu prirodu, a to bi spre~ilo duhovni napredak.

*** Vezanost za roditelje pripada obi~noj fizi~koj prirodi – ona nema nikakve veze sa Boànskom Ljubavlju.

*** To [dug deteta svom ocu {to ga je podigao] je zakon ljudskog dru{tva, ne zakon Karme. Dete nije traìlo od oca da ga donese na svet – a ako je otac to uradio radi svog sopstvenog zadovoljstva, najmanje {to moè da uradi je da podiè dete. Sve ovo su dru{tvene veze (i to uop{te nije jednostrani dug deteta ocu, tako|e), ali {ta god da su, one prestaju ~im se ~ovek lati duhovnog ìvota. Jer duhovni ìvot uop{te ne po~iva na spolja{njim fizi~kim vezama; jedino je Boànsko ono s kojim on onda ima da se bavi.

*** Unutra{nje bi}e okrenuto Boànskom prirodno se povla~i od starih vitalnih veza i spolja{njih kretnji i kontakata dok ne bude moglo da unese novu svest u spolja{nje bi}e.

*** Kretnja o kojoj govorite nije psihi~ka ve} emotivna. To je vitalna emotivna sila koju vi iznosite i tra}ite. To je tako|e {tetno zato {to,

Pisma o Jogi 720

dok s jedne strane poku{avate da odbacite pro{li vitalni odnos ili vezu sa ovim ljudima, ovom kretnjom ponovo uspostavljate na drugi na~in vitalni odnos sa njima. Ako je bilo i~eg pogre{nog u va{oj prvoj kretnji, ovo je sasvim pogre{an na~in izle~enja nedostatka. Svakako, bilo bi bolje odbaciti bez ikakvog nasilnog ose}anja protiv bilo koje osobe, zato {to je nasilje znak izvesne slabosti u vitalu koja mora da se ispravi – ne iz bilo kog drugog razloga. Odbacivanje mora da bude }utke, ~vrsto, samouvereno, odlu~no; onda }e postati radikalno i delotvorno.

*** Upravo kako ljubav prema Boànskom raste druge stvari prestaju da zadaju muke umu.

*** Uticaj ljubavi prema Boànskom kada uzme bilo koji deo je da ga okrene ka Boànskom – kako vi to opisujete "posve}ivanje Majci" – a na kraju sve se skupi i uskladi oko ove sredi{nje sklonosti bi}a. Te{ko}a je sa mehani~kim delovima bi}a u kojima stare misli nastavljaju da se ponovo vra}aju iz navike. Ako koncentracija nastavi da raste, ovo postaje stvar od male va`nosti u domenu uma i na kraju otpada da bi bila zamenjena stvarima koje pripadaju novoj svesti.

*** Unutra{nja usamljenost moè da se izle~i samo unutra{njim iskustvom jedinstva sa Boànskim; nijedno ljudsko povezivanje ne moè da ispuni prazninu. Na isti na~in, za duhovni ìvot sklad sa drugima mora da se zasniva ne na umnim i vitalnim sklonostima, ve} na boànskoj svesti i jedinstvu sa Boànskim. Kad ~ovek ose}a Boànsko i ose}a druge u Boànskom, onda dolazi pravi sklad. U me|uvremenu ono {to moè da bude prisutno je dobra volja i jedinstvo zasnovani na ose}anju zajedni~kog boànskog cilja i ose}aj da su svi Maj~ina deca.... Pravi sklad moè da do|e jedino iz psihi~ke ili duhovne osnove.

***


Biti sam sa Boànskim je najvi{e od svih privilegovanih stanja za sadaku, jer to je ono u ~emu iznutra on dolazi najbliè Boànskom i moè da na~ini od sveg postojanja op{tenje u odaji srca kao i u hramu univerzuma. [ta vi{e, to je po~etak i osnova prave jednosti sa svim, jer uspostavlja tu jednost u njenoj pravoj osnovi, na Boànskom, jer Boànsko je ono u ~emu se susre}e i ujedinjuje sa svim, a ne vi{e u osetljivoj me|urazmeni umnog i vitalnog ega. Zato se nemojte pla{iti usamljenosti ve} uloìte svoje poverenje u Majku i idite napred Stazom u njenoj snazi i Milosti.

*** Ljubav sadake treba da bude prema Boànskom. Jedino kada ima to u potpunosti on moè da voli druge na pravi na~in.

*** Dati sebe nekome sa strane zna~i iza}i iz atmosfere sadane i dati sebe silama spolja{njeg sveta. ôvek moè da ima psihi~ko ose}anje ljubavi prema nekome, sveop{tu ljubav prema svim stvorenjima, ali sebe mora da da jedino Boànskom.

*** Ne moè se re}i da su ove sklonosti bilo lo{e bilo dobre na op{ti na~in. To zavisi od osobe, efekata i mnogih drugih stvari. Po op{tem pravilu, sve ove sklonosti moraju da se predaju Boànskom skupa sa ostatkom stare prirode, tako da samo ono {to je u skladu sa Boànskom Istinom moè da se o~uva i preobrazi za svoj rad u vama. Sve veze sa drugima moraju da budu veze u Boànskom, a ne od stare li~ne prirode.

*** Postoji ljubav u kojoj je emocija okrenuta ka Boànskom u prijem~ivosti koja se pove}ava i rastu}em jedinstvu. Ono {to prima od Boànskog ona izliva na druge, ali slobodno, ne zahtevaju}i uzvra}anje – ako ste sposobni za to, onda je to najvi{i i najvi{e zadovoljavaju}i na~in da se voli.

Pisma o Jogi 722

*** Li~ni odnos se formira kada postoji isklju~ivo uzajamno gledanje jednih na druge. Pravilo u vezi li~nih veza u ovoj jogi je ovo: (1) Sve li~ne veze da nestanu u jednoj jedinoj vezi izme|u sadake i Boànskog; (2) Sve li~ne (psihi~ko-duhovne) veze da proisti~u iz Boànske Majke, odre|ene njom, i da budu deo jedne jedine veze sa Boànskom Majkom. Onoliko koliko se drì ovog dvojnog pravila i ne dopu{ta nikakvo fizi~ko povla|ivanje ili vitalnu deformaciju ili me{avinu, li~na veza moè da postoji. Ali po{to za sada nadumno jo{ nije zauzelo vlast ve} samo silazi i jo{ uvek postoji borba na vitalnim i fizi~kim ravnima, mora da postoji veliki oprez kakav ne bi bio neophodan kad bi nadumni preobraàj ve} bio tu. Oboje moraju da budu u direktnoj vezi sa Majkom i u potpunoj zavisnosti o njoj i da se postaraju da to ostane i da ni{ta ne umanji njegovu sveukupnost ili mu se ispre~i u najmanjem stepenu.

*** Jedini odnos dopustiv izme|u sadake i sadike [u~enika i u~enice, prim. prev.] ovde isti je kao izme|u sadake i sadake ili izme|u sadike i sadike – prijateljski odnos kao izme|u sledbenika iste staze joge i Maj~ine dece.

*** U op{tem smislu, jedini metod da se imaju izme|u mu{karaca i ène slobodni i prirodni jogi~ki odnosi kakvi bi trebalo da postoje izme|u sadake i sadike u ovoj jogi je da budu u stanju da se susre}u me|usobno uop{te ne misle}i da je jedno mu{karac, a ovo drugo èna – oboje su naprosto ljudska bi}a, oboje sadake, oboje se trude da sluè Boànskom i tragaju samo za Boànskim i ni za ~im drugim. Imajte to u potpunosti u sebi i nikakva te{ko}a nije verovatno da }e do}i.

*** Misli se da bi trebalo da imate odnos sadaka jednih sa drugima, odnos dobre volje i prijateljskog ose}anja, ali ne nikakav poseban odnos vitalnog karaktera. Ako postoji bilo ko sa kim ne moète da se


susre}ete a da ne nai|e takav vitalni odnos, jedino onda nije preporu~ljivo susretati se sa njim ili njom.

*** [to se ti~e okretanja svega Boànskom, to je savet savr{enstva za one koji ne mare da nose bilo kakav prtljag. Ali u protivnom prijateljstvo izme|u mu{karca i mu{karca ili mu{karca i ène ili ène i ène nije zabranjeno, pod uslovom da je prava stvar i da seks ne ulazi i tako|e pod uslovom da ne skre}e ~oveka od cilja. Ako je centralni cilj jak, to je dovoljno.... Kada sam govorio o li~nom odnosu, svakako da nisam mislio na ~istu ravnodu{nost, jer ravnodu{nost ne stvara odnos: ona sasvim teì ka ne-odnosu. Emocionalno prijateljstvo ne mora da bude prepreka.

*** Svakako da je lak{e imati prijateljstvo izme|u mu{karca i mu{karca ili izme|u ène i ène nego izme|u mu{karca i ène, jer je tu seksualno uplitanje u normalnom slu~aju odsutno. Kod prijateljstva izme|u mu{karca i ène seksualni tok moè u ma kom trenutku da u|e na suptilan ili direktan na~in i da stvori nered. Ali nije nemogu}e prijateljstvo izme|u mu{karca i ène koje je ~isto od tog elementa; takva prijateljstva mogu da postoje i oduvek su postojala. Sve {to je potrebno je da niì vital ne proviruje na zadnja vrata ili da mu se ne dozvoli da u|e. êsto postoji sklad izme|u mu{ke i ènske prirode, privla~nost ili sklonost koja po~iva na ne~em drugom od bilo kakve otvorene ili prikrivene niè vitalne (seksualne) osnove – on zavisi za svoju supstancu ponekad preovla|uju}e od umnog ili psihi~kog ili vi{eg vitala, ponekad od me{avine ovih. U takvom slu~aju prijateljstvo je prirodno i ima malo {anse da drugi elementi u|u da ga povuku nadole ili da ga prekinu.

Tako|e je gre{ka misliti da jedino vital ima toplinu, a da je psihi~ko ne{to frigidno, bez ikakvog plamena u sebi. Bistra prozra~na dobra volja je vrlo dobra i poèljna stvar. Ali to nije ono {to se podrazumeva pod psihi~kom ljubavlju. Ljubav je ljubav, a ne tek dobra volja. Psihi~ka ljubav moè da ima toplinu i plamen podjednako intenzivan i intenzivniji nego vitalna, jedino {to je to ~ista vatra, koja ne zavisi od zadovoljenja èlje ega ili od pro`diranja goriva koje prigrljuje. To je beli plamen, nije crveni; ali bela vrelina nije inferiorna

Pisma o Jogi 724

u odnosu na crvenu {to se ti~e svoje rasplamsanosti. Ta~no je da se psihi~ka ljubav obi~no ne razigra u potpunosti u ljudskim odnosima i ljudskoj prirodi; ona nalazi puno}u svoje vatre i ekstaze puno lak{e kada se uzdigne ka Boànskom. U ljudskom odnosu psihi~ka ljubav se me{a sa drugim elementima koji gledaju istovremeno da je iskoriste i prekrile. Ona dobija ispust za svoje sopstvene pune intenzitete samo u retkim trenucima. U protivnom ona ulazi samo kao element, ali ~ak i tako ona doprinosi svim vi{im stvarima u ljubavi fundamentalno vitalnim – sva finija slatko}a, ne`nost, vernost, samodavanje, samo`rtvovanje, posezanja du{e prema du{i, idealizuju}e sublimacije koje podiù ljudsku prirodu izvan nje same, dolaze iz psihi~kog. Kad bi ono moglo da dominira i rukovodi i preobraàva druge elemente, umne, vitalne, fizi~ke, ljudske ljubavi, onda bi ljubav mogla da bude na Zemlji neki odraz ili priprema prave stvari, integralno jedinstvo du{e i njenih instrumenata u dvojnom ìvotu. Ali ~ak i neka nesavr{ena pojava toga je retka. Na{e je gledi{te da je normalna stvar u jogi za ~itav plamen prirode da se okre}e ka Boànskom, a ostalo mora da ~eka na istinsku osnovu: graditi vi{e stvari na pesku i blatu obi~ne svesti nije bezbedno. To ne isklju~uje nu`no prijateljstva ili drugarstva, ali ona moraju da budu pot~injena u potpunosti sredi{njem plamenu. Ako iko uspostavi u me|uvremenu odnos sa Boànskim kao svoj zaokupljuju}i cilj, to je sasvim prirodno i daje punu silu sadani. Psihi~ka ljubav nalazi sebe u celosti samo kad je ona zra~enje boànskije svesti za kojom tragamo; do tada te{ko je da iznese svoje nezatamnjeno integralno sopstvo i figuru. P. S. Um, vital, fizi~ko su, ta~nije, instrumenti za du{u i duh; kad rade za sebe onda stvaraju neznala~ke i nesavr{ene stvari – ako je mogu}e od njih na~initi svesne instrumente psihi~kog i duha, onda dobijaju svoje sopstveno boànskije ispunjenje; to je ideja sadràna u onome {to mi zovemo preobraàj u ovoj jogi.

*** Prijateljstvo ili naklonost nije isklju~eno iz joge. Prijateljstvo sa Boànskim je priznat odnos u sadani. Prijateljstva izme|u sadaka postoje i Majka ih ohrabruje. Jedino, tragamo za tim da ih zasnujemo na sigurnijoj osnovi od one na kojoj je gomila ljudskih odnosa nesigurno zasnovana. Ta~no zbog toga {to smatramo prijateljstvo,


bratstvo, ljubav svetim stvarima mi èlimo ovu promenu – zato {to ne èlimo da ih vidimo da ih svakog trenutka prekidaju kretnje ega, mrljaju i kvare i uni{tavaju strasti, ljubomore, izdaje kojima je vital sklon – zato {to èlimo da budu istinski svete i sigurne èlimo da budu ukorenjene u du{i, zasnovani na steni Boànskog. Na{a joga nije asketska joga: ona cilja na ~istotu, ali ne na hladnu strogost. Prijateljstvo i ljubav su neizostavne note u harmoniji kojoj teìmo. To nije prazan san, jer smo videli to ~ak i u nesavr{enim uslovima, kada je malo od neophodnog elementa tu u samom korenu, stvar je mogu}a. Te{ko je i stare prepreke se i dalje drè tvrdoglavo? Ali ni jedna pobeda ne moè da se ostvari bez u~vr{}ene vernosti cilju i dugog napora. Nema drugog na~ina sem da se istraje.

*** U jogi prijateljstvo moè da ostane, ali vezanost mora da otpadne ili bilo kakva obuzimaju}a naklonost kakva bi dràla ~oveka vezanog za obi~an ìvot i svest.

*** Sva vezanost je ko~nica za sadanu. Dobru volju treba da imate prema svima, psihi~ku dobrotu prema svima, ali ne vitalnu vezanost.

*** Ako o~ekujete uzvra}anje za svoju dobrotu, obavezno }ete se razo~arati. Jedino oni koji daju ljubav ili dobrotu radi nje same bez da o~ekuju uzvra}anje su oni koji umaknu ovom iskustvu. Odnos tako|e moè da se uspostavi na sigurnoj osnovi samo kada je slobodan od vezanosti ili kada je preovla|uju}e psihi~ki na obe strane.

*** Postoji fundamentalno psihi~ko ose}anje koje je isto prema svima; ali tako|e moè da postoji i posebno psihi~ko ose}anje prema jednom ili drugom.

***

Pisma o Jogi 726

Ne – psihi~ka ljubav ne isklju~uje diskriminaciju [ili razlu~ivanje, prim. prev.].

*** Zavisi od toga na {ta mislite pod psihi~kom "ljubavlju". ôvek moè da ima psihi~ko ose}anje prema svim bi}ima; ono ne zavisi od pola niti ima i~ega polnog u sebi.

*** âk i u svetu je bilo odnosa izme|u mu{karca i ène u kojima seks nije mogao da interveni{e – ~isto psihi~kih odnosa. Svest o polnoj razlici bi bio nesumnjivo prisutan, ali bez da ulazi kao izvor èlje ili uznemirenja u odnos. Ali prirodno potreban je izvestan psihi~ki razvoj pre nego {to to bude mogu}e.

*** Te{ko je definisati njene granice ili je prepoznati. Jer ~ak i kad postoji psihi~ka ljubav prema drugoj osobi, ona se u ljudskom bi}u toliko pome{a sa vitalom da je najuobi~ajenija stvar pravdati vitalnu ljubav tvrde}i da ona ima psihi~ki karakter. ôvek bi mogao re}i da se psihi~ka ljubav razlikuje po su{tinskoj ~istoti i nesebi~nosti – ali vital moè da izvede veoma briljantnu imitaciju tog karaktera, kad mu je tako drago.

*** Na{e iskustvo je da samo kada su oboje u istinskoj svesti centrirani oko Boànskog postoji neka {ansa za istinskim susretanjem u Boànskom. U protivnom, sa li~nim odnosom koji se formira ulazi ili razo~arenje i otu|enje ili u protivnom reakcije koje nisu ~iste.

*** Ali to je priroda ljudske vitalne naklonosti, ona je sva sebi~nost preru{ena u ljubav. Ponekad kada postoji jaka vitalna strast, potreba ili veza, onda je osoba spremna da uradi bilo {ta da bi zadràla


naklonost ove druge. Ali jedino kada je psihi~ko u stanju da u|e u kretnju postoji prava nesebi~na naklonost ili barem neki element nje.

*** Pojava o kojoj govorite je normalna za ljudsku prirodu. Ljudi bivaju privu~eni zajedno ili jedno biva privu~eno onom drugom izvesnim ose}anjem sklonosti, slaganja ili privla~nosti izme|u nekog dela ne~ije sopstvene prirode i nekog dela prirode drugog. Isprva se samo ovo ose}a; ~ovek vidi sve {to je dobro ili prijatno njemu u prirodi ovog drugog i ~ak i njegove atribute, mo`da, kvalitete koji nisu tu ili ne onoliko koliko misli. Ali sa bliìm upoznavanjem drugi delovi prirode se osete sa kojima ~ovek nije u saglasju – mo`da postoji sukob ideja ili suprotstavljanje ose}anja ili sukob dva ega. Ako postoji jaka ljubav ili prijateljstvo trajnog karaktera, onda ~ovek moè da prevazi|e ove te{ko}e kontakta i da stigne do uskla|ivanja ili ispunjenja; ali veoma ~esto to nije prisutno ili je neslaganje toliko akutno da poni{tava sklonost ka ispunjenju ili u protivnom ego biva tako povre|en da uzvra}a. Onda je sasvim mogu}e za ~oveka da po~ne da vidi previ{e i da preuveli~ava mane ovog drugog ili da mu pripisuje stvari lo{eg ili neprijatnog karaktera koje nisu prisutne. îtavo gledi{te moè da se promeni, dobro ose}anje promeni u zlovolju, otu|enje, ~ak neprijateljstvo ili antipatiju. Ovo se stalno de{ava u ljudskom ìvotu. Suprotno se tako|e de{ava, ali manje lako – t.j. promena od zlovolje prema dobrom ose}anju, od suprotstavljenosti do sklada. Ali naravno lo{e mi{ljenje ili zlovolja prema nekoj osobi ne moraju da izviru samo iz ovog uzroka. To se de{ava iz mnogih razloga, instinktivnog nedopadanja, ljubomore, sukobljenih interesa itd. ôvek mora da poku{a da gleda smireno na druge, da ne prenagla{ava njihove vrline ili nedostatke, bez zlovolje ili nerazumevanja ili nepravde, sa smirenim umom i vi|enjem.

*** To je put kojeg se vitalna ljubav obi~no lati kada nema jake psihi~ke sile da je ispravi i podrì. Nakon {to se prvi vitalni sjaj zavr{i, nespojivost dva ega po~inje da se pokazuje i ima sve vi{e i vi{e naprezanja u odnosima – jednom ili oboma zahtevi ovog drugog postaju nepodno{ljivi za vitalni deo, postoji stalna iritiranost i prohtev se ose}a kao teret i jaram. Prirodno u ìvotu sadane nema prostora za

Pisma o Jogi 728

vitalne odnose – oni su kamen spoticanja koji spre~ava celovito okretanje prirode ka Boànskom.

II U}utanost u svim delovima i intenzivna te`nja je ono {to vam je do{lo. U unutra{njoj meditaciji ste osetili kontakt sa Majkom kao rezultat i kasnije se va{e unutra{nje bi}e podiglo ka ravnima mira i {irine i svetlosti iznad i vratilo svom sredi{njem mestu u srcu. Nejednakost ose}anja prema drugima, dopadanje i nedopadanje je usa|eno u prirodu ljudskog vitala. Ovo je zato {to se neka uskla|uju sa ~ovekovim sopstvenim vitalnim temperamentom, druga ne; tako|e postoji vitalni ego koji biva nezadovoljan kada je povre|en ili kad stvari ne idu ili ljudi ne delaju u skladu sa onim kako bi on hteo ili sa njegovom idejom o onome {ta bi oni trebalo da rade. U sopstvu iznad postoji duhovna smirenost i ujedna~enost, dobra volja prema svima ili u izvesnoj fazi }ute}a ravnodu{nost prema svemu osim Boànskom; u psihi~kom postoji podjednaka dobrota ili ljubav prema svima fundamentalno, ali mogu postojati posebni odnosi sa nekim – ali vital je uvek nejednak i pun dopadanja i nedopadanja. Sadanom vital mora da se u}utka; mora da prima iz sopstva iznad njegovu }ute}u dobru volju i ujedna~enost prema svim stvarima i iz psihi~kog njegovu op{tu dobrotu ili ljubav. Ovo }e do}i, ali bi mu moglo trebati vremena da do|e. U me|uvremenu morate da oja~ate ideje koje izraàvate u pismu – jer one su istinske psihi~ke ideje – i one }e vam pomo}i ka ovom cilju. Morate da se otarasite svih unutra{njih kao i svih spolja{njih kretnji ljutnje, nestrpljenja ili nedopadanja. Ako stvari idu naopako ili se rade pogre{no, naprosto }ete re}i "Majka zna" i nastaviti da }utke radite ili obavljate stvari onoliko dobro koliko moète bez trvenja. U kasnijem periodu }emo vam pokazati kako da koristite Maj~inu silu kako bi stvari mogle da idu bolje, ali prvo morate da steknete svoju unutra{nju ravnoteù u }ute}em vitalu, jer jedino tako Sila moè da se koristi sa svojim punim mogu}im uspehom.

*** Rad se uvek najbolje obavlja u ti{ini osim dotle gde je neophodno da se pri~a zbog samog rada. Razgovor je najbolje ~uvati za slobodno vreme. Tako da niko ne}e imati primedbe na va{u ti{inu tokom rada.


Za ostalo, ono {to bi trebalo da radite je da odràvate svoj ispravan stav prema drugima i da ne dopustite sebi da budete uzrujani, iritirani ili nezadovoljni bilo ~im {to bi oni mogli da kaù ili urade – drugim re~ima ~uvajte samata-u i univerzalnu dobru volju svojstvenu sadaki joge. Ako uradite to, a drugi se i dalje uzrujavaju ili bivaju nezadovoljni, ne smete da obra}ate pa`nju, jer ne}ete biti odgovorni za njihovu pogre{nu reakciju.

*** Pro~itao sam va{e pismo i shvatam sada {ta je ono {ta nalazite da vam je te{ko – ali nam se ne ~ine kao tako ozbiljne stvari da se ispravno osete kao uzrok uznemirenja. One su neka vrsta nezgodacija koje ~ovek uvek ima kada ljudi ìve i rade zajedno. To izvire iz nerazumevanja izme|u dva uma ili dve volje, svaka vu~e na svoju stranu i ose}a se povre|eno ili neraspoloèno ako ova druga ne sledi. Ovo moè jedino da se izle~i promenom svesti – jer kad ~ovek ode u dublju svest, prvo, vidi uzrok ovih stvari i to mu ne predstavlja problem – sti~e razumevanje, strpljenje i tolerantnost {to ~ini ~oveka slobodnim od neraspoloènja i drugih reakcija. Ako oboje ili svi rastu u svesti, onda izni~e umno razumevanje me|usobnih gledi{ta {to olak{ava da se unesu sklad i gladak rad. To je ono za ~im treba tragati promenom unutra – da se stvori isti sklad od spolja spolja{njim sredstvima nije tako lako, jer je ljudski um krut u svojim opaànjima, a ljudski vital uporan u svom sopstvenom na~inu delovanja. Neka ovo bude va{a glavna volja – da sami rastete unutra i pustite jasnijoj i dubljoj svesti da do|e i da imate dobru volju da ista promena do|e i kod drugih kako bi milosr|e i sklad mogli da do|u na mesto trvenja i nesporazuma.

*** Pa, ve} sam rekao da sva|e, zajedljivost nisu deo sadane: sukobi i trvenje o kojima govorite su, kao i u spolja{njem svetu, nabori vitalnog ega. Antagonizmi, antipatije, nedopadanja, sva|e ne mogu se ni{ta vi{e progla{avati za deo sadane nego {to su seksualni impulsi ili ~inovi deo sadane. Sklad, dobra volja, trpeljivost, staloènost su nu`ni ideali u odnosu sadake sa sadakom. ôvek nije obavezan da se druì, ali ako se drì po strani, to treba da bude iz razloga sadane, ne iz drugih motiva: {ta vi{e, to treba da bude bez ose}anja nadmo}nosti ili prezira

Pisma o Jogi 730

prema drugima.... Ako neko nalazi da druènje sa nekim drugim iz bilo kog razloga podiè u njemu ili njoj nepoèljna vitalna ose}anja – on ili ona moè svakako da se povu~e iz tog druènja kao stvar obazrivosti dok ne prevazi|e te{ko}u. Ali razmetanje izbegavanjem ili javna zajedljivost nisu uklju~eni u tu neophodnost i odaju ose}anja koja podjednako treba da se prevazi|u.

*** Ovi rezultati nisu kazna, oni su prirodan rezultat popu{tanja egoizmu. Sve sva|e proisti~u iz egoizma koji gura svoje sopstveno mi{ljenje i isti~e svoj sopstveni zna~aj, smatraju}i da je on u pravu, a da svi drugi gre{e, i tako stvara ljutnju i ose}aj povre|enosti itd. Ovim stvarima se ne sme povla|ivati, ve} moraju da se odmah odbace.

*** Zamolio bih vas da ne dopustite srd`bi ili bilo ~emu drugom da se podiè ili da diktira va{e pona{anje. Stavite te stvari u stranu i uvidite da su mir unutra i traganje za Boànskim jedina va`na stvar – ovi sukobi su samo {trcanje ega. Okrenite se u jednom smeru, ali za ostalo odràvajte dobru volju prema svima.

*** Ako èlite da imate znanje ili da sve vidite kao bra}u ili da imate mir, morate da mislite manje o sebi, svojim èljama, ose}anjima, opho|enju ljudi prema vama, a da mislite vi{e o Boànskom – ìve}i za Boànsko, ne za sebe.

*** Sada ste zauzeli ispravan stav, i ako ga odrìte sve }e i}i bolje. Boànskoj ste Majci do{li za jogu, ne za stari na~in ìvota. Treba tako|e da na ovo gledate kao na A{ram, ne obi~nu samsara-u, a u svom bavljenju sa drugima ovde da se trudite da savladate ljutnju, isticanje sebe i ponos, kakav god bio njihov stav ili pona{anje prema vama; jer sve dok ~uvate ova raspoloènja, na}i }ete da je te{ko napredovati u jogi.


*** Sva|e i sukobi su dokaz odsustva jogi~ke ravnoteè i oni koji ozbiljno èle da rade jogu moraju da nau~e da prerastu ove stvari. Dovoljno je lako ne sukobljavati se kada nema uzroka za borbu ili raspravu ili sva|u; upravo kada postoji uzrok, a druga strana je nemogu}a i nerazumna ~ovek sti~e priliku da se izdigne iznad svoje vitalne prirode.

*** [to se ti~e va{eg pitanja, to je sentimentalni deo vitalne prirode koji se sva|a sa ljudima i odbija da govori sa njima i to je isti taj deo u reakciji protiv tog raspoloènja koji èli da govori i da stekne odnos. Sve dok postoji bilo koja od ove dve kretnje ova druga je tako|e mogu}a. Jedino kada se otarasite ovog sentimentalizma i okrenete sva svoja pro~i{}ena ose}anja ka Boànskom ove fluktuacije nestaju, a smirena dobra volja prema svima zauzima njihovo mesto.

*** Postoje dva stava koja sadaka moè da ima: bilo }ute}a ujedna~enost prema svima bez obzira na njihovu prijateljsku naklonjenost ili neprijateljstvo ili op{ta dobra volja.

*** Nemojte mnogo da mozgate o nedostacima drugih. To nije od pomo}i. Odràvajte uvek }utnju i mir u stavu.

*** To je sasvim ta~no. Jedino oni koji saose}aju mogu da pomognu – sigurno, tako|e ~ovek treba da bude u stanju da vidi nedostatke drugih bez mr`nje. Mr`nja povre|uje obe strane, ne pomaè ni jednoj.

*** Nema {tete u vi|enju i opaànju ako se to radi sa saose}anjem i nepristrasno – sklonost da se nepotrebno kritikuje, nalaze mane,

Pisma o Jogi 732

osu|uju drugi (~esto sasvim pogre{no) je ono {to stvara lo{u atmosferu i za pojedinca i za druge. A ~emu ova grubost i nadmeno osu|ivanje? Zar nema svaki ~ovek svoje mane – za{to treba da toliko ùdi da nalazi mane drugima i da ih osu|uje? Ponekad ~ovek mora da prosu|uje, ali to ne treba da se radi brzopleto ili u osu|iva~kom duhu.

*** Ljudi su uvek vi{e u stanju da kritikuju o{tro rad drugih i da im pri~aju kako da rade stvari ili {ta da ne rade nego {to su ve{ti da sami izbegnu iste gre{ke. Zbilja ~esto ~ovek lako vidi kod drugih mane koje postoje u njemu samom, ali koje ne uspeva da vidi. Ovi i drugi nedostaci poput poslednjeg koji pominjete su uobi~ajeni za ljudsku prirodu i retki im umaknu. Ljudski um nije ba{ svestan sebe – eto za{to u jogi ~ovek mora uvek da gleda i da vidi {ta je u njemu i da postaje sve vi{e i vi{e svestan.

*** To nije pitanje obi~nog ìvota. U obi~nom ìvotu ljudi uvek sude pogre{no zato {to sude po umnim standardima i generalno po ustaljenim standardima. Ljudski um je instrument ne istine ve} neznanja i gre{ke.

*** Sitni~avi ego u svakome je taj koji voli da otkriva i da pri~a o "stvarnim ili nestvarnim" nedostacima drugih – i nije bitno da li su stvarni ili nestvarni; ego nema pravo da ih prosu|uje, zato {to nema pravo gledi{te ili pravi duh. Jedino je smireni, nezainteresovani, bezstrasni, sve-samilosni i svevole}i Duh taj koji moè da sudi i da vidi ispravno snagu i slabost u svakom bi}u.

*** Da, sve to je istinito. Niì vital sti~e nisko i sitni~avo zadovoljstvo izdvajaju}i mane drugih i stoga ~ovek ko~i i svoj sopstveni napredak i napredak onog ko je predmet kritikovanja.

***


Ogovara~ki duh je uvek prepreka.

*** Takve pritu`be (kamen itd.) su sasvim uobi~ajene od onih koji ne razumeju, protiv sadake kad ostaje postojan na svojoj stazi protiv obi~nih ljudskih vitalnih zahteva upu}enih njemu. Ali to ne treba da vas uzrujava. Bolje je biti kamen na putu ka Boànskom nego meka i slaba glina na blatnjavim stazama obi~ne vitalne ljudske prirode.

*** Nije ono {to drugi misle o vama {to je bitno, ve} ono {ta ste vi sami.

*** âk ponekad zlo}udna (ne pravedna ili dobronamerna) kritika moè biti od pomo}i kroz neki svoj aspekt, ako ~ovek moè da na nju gleda bez da na njega uti~e nepravednost.

*** Prirodno, pohvala i pokuda mogu da imaju taj efekat (ljudska priroda je osetljivija na njih nego na maltene bilo {ta drugo, ~ak vi{e nego na pravu korist ili povredu), ukoliko ili nije uspostavljena staloènost ili u protovnom postoji tako potpuno pouzdanje i sre}na zavisnost od nekoga da su i pohvala i pokuda od pomo}i prirodi. Ima nekih ljudi koji ~ak i bez joge imaju tako izbalansiran um da uzimaju i prosu|uju pohvalu i pokudu smireno onoliko koliko one vrede, ali to je krajnje retko.

III Ideja pomaganja drugima je suptilan oblik ega. Jedino je Boànska Sila ta koja moè da pomogne. ôvek moè da bude njen instrument, ali morate prvo da nau~ite da budete instrument podesan i bez ega.

***

Pisma o Jogi 734

Ideja pomaganja drugima je zabluda ega. Jedino kada Majka odredi nekog i da svoju silu ~ovek moè da pomogne, a ~ak i tada jedino u granicama.

*** Sva promena mora da do|e iznutra sa podr{kom Boànske Mo}i koja je tajna ili koja se osetila; jedino svojim sopstvenim unutra{njim otvaranjem tome ~ovek moè da primi pomo}, ne umnim, vitalnim ili fizi~kim kontaktom sa drugima.

*** To je relativna i delimi~na pomo}, naravno, ali je ponekad korisna. Radikalna pomo} moè jedino da do|e iznutra kroz delovanje Boànske Sile i pristanak bi}a. Mora se re}i, naravno, da ne pomaè zaista svako ko misli da pomaè; tako|e, ako je pomo} pra}ena primenom "uticaja", taj uticaj moè biti me{anog karaktera i da na{kodi kao i da pomogne ako instrument nije ~ist.

*** Da, uvek je tako sa ljudskim pona{anjem – ljudi èle da pomaù jedni drugima sa motivom u pozadini koji proisti~e iz ega. Jedino kad ~ovek ìvi u vi{oj svesti je obratno.

*** Pravi neuspeh maj~inske ambicije – barem kako se ispoljava kod mnogih kao i kod nje – je {to ona prikriva kretnju ega, èlju da se igra velika uloga, da ljudi zavise od nje, da se ima maj~inska reputacija itd, itd. Ve}ina ljudskog ~ovekoljublja ima stvarno ovu ego osnovu. Ako se ~ovek otarasi toga, onda volja da se pomogne moè da zauzme svoje istinsko mesto kao kretnja ~istog saose}anja i psihi~kog ose}anja.

*** Ne morate mnogo da se mu~ite oko X-ovih ideja ili da im pridajete va`nost. Jedina istina u vezi toga je da vitalna me{avina veoma lako


ulazi u kretnje ~ak i sadane, ako ~ovek nije pa`ljiv. Jedina za{tita protiv toga je da se sve okrene ka Boànskom i da se sve vu~e iz Boànskog, osloba|aju}i se vezanosti, ega i èlje. U svojim odnosima sa drugim sadakama ne treba da bude ni krutosti i grubosti niti vezanosti i sentimentalnih naginjanja. [to se ti~e maj~inskog ose}anja – ono mora da se preobrazi kao i sve drugo. Opasnost svih ovih odnosa kada su nepreobraèni je da mogu da se sprovode na suptilan na~in za ego. Da bi se to izbeglo, ~ovek mora da od sebe na~ini tek instrument, ali ~ak i bez ega instrumenta, i da bude svestan izvora, ne insistiraju}i na delovanju ili bilo kakvoj vezi, ve} naprosto dopu{taju}i mu da bude korisan kad god ~ovek moè jasno da oseti da je takva namera. Tako|e ~ovek mora da pazi da nikakva sila ne dolazi kroz njega osim ispravnih sila, onih koje su u skladu sa vi{om sve{}u i pomo}i. Ako radi uvek u tom duhu i sa tom pa`njom, onda ~ak i ako se na~ine gre{ke, nije bitno – rastu}a svest }e ih ispraviti i napredovati ka savr{enijem radu.

*** Naravno mana pomaganja drugima je {to ~ovek dolazi u kontakt sa njihovom sve{}u i njihovim te{ko}ama i tako|e postaje vi{e ospoljen.

*** Da, to je opasno [saose}ati sa bilo kim ko je zastranio], zato {to to dovodi ~oveka u dodir sa neprijateljskom Silom koja ga je uzrujala, a ta Sila odjednom poku{ava da dotakne vas i da na~ini svoje sugestije i da vas zagadi nekom vrstom zaraze ili infekcije.

*** Saose}anjem stupate u kontakt i primate ono {to je u drugome – ili tako|e moète da date ili da pustite ili da povu~ete iz sebe deo va{e sile koji odlazi drugome. Vitalno saose}anje je ono koje ima ovaj efekat; smirena duhovna ili psihi~ka dobra volja ne donosi ove reakcije.

***

Pisma o Jogi 736

Me|utim, no{enje tu|ih te{ko}a bi bilo, bojim se, teàk teret za bilo koga i sumnjam u efikasnost tog metoda. Ono {to ~ovek moè da uradi mnogo korisnije je, ako ima snage da da od svoje snage drugome, ako ~ovek ima mir da izlije mir na drugoga itd. Ovo ~ovek moè da radi ne gube}i svoju snagu ili mir – ako se radi na pravi na~in.

*** Postoje dva mogu}a stava u ovoj stvari i o svakom ima pone{to da se kaè. Ima dosta toga da se kaè za X-ov stav – prvo, zato {to sve dok ne~iji sidi nije potpun, pomo} koju ~ovek daje je uvek malo sumnjiva i nesavr{ena i, drugo, postoji opasnost, tako ~esto nagla{avana od strane iskusnih jogija, od preuzimanja na sebe te{ko}a onih kojima ~ovek pomaè. Ali svejedno ~ekati na savr{enstvo nije uvek mogu}e.

*** @eleti nepokolebljivo dobrobit drugome i u glavi i u srcu je najbolja pomo} koju ~ovek moè dati.

*** Ako je va{ suprug u opasnom periodu svog ìvota i pati od lo{eg zdravlja, a vi saose}ate sa njim, najbolja stvar za njega je i dalje da vi smirite sebe samu i da zovete Boànsko da pro|e njemu u pomo}. âk i u obi~nom ìvotu nemir i depresija stvaraju atmosferu koja nije od pomo}i za nekoga ko je bolestan ili u te{ko}ama. îm ste sadaka, onda bilo za vas, bilo da pomaète drugima za koje jo{ imate ose}anje, istinski duhovni stav pouzdanja u Boànsku Volju i poziv za pomo} odozgo je uvek najbolji i najdelotvorniji smer.

*** [ta god ili koga god da ste stavili u ruke Boànskom, ne treba vi{e da budete vezani ili da strepite za njega ili za to, ve} da prepustite Boànskom da uradi sve {to je najbolje.

***


Veoma je dobro {to se stanje o kome govorite sleglo – to je veliki napredak. [to se ti~e molitvi, ~injenica moljenja i stav koji ono donosi, naro~ito nesebi~ne molitve prema drugima, i sama vas otvara vi{oj Mo}i, ~ak i ako nema odgovaraju}eg rezultata kod osobe za koju se molite. Ni{ta opipljivo ne moè da se kaè o tome, jer rezultat mora nu`no da zavisi od osoba, bilo da su otvorene ili prijem~ive ili da ne{to u njima moè da odgovori na bilo koju Silu koju molitva spu{ta dole.

IV Svakako da je velika pomo} biti u stanju ograni~iti svoje kontakte pod uslovom da to ne ide predaleko. Moram da primetim me|utim da ~ak i sa ograni~enim kontaktima neèljeni talasi mogu da u|u – to je mera predostro`nosti, ali vas ne ~ini apsolutno bezbednim. S druge strane potpuno povla~enje vodi ~oveka u drugu krajnjost i ima svoje sopstvene opasnosti. Potpuna sigurnost od "gra|e" koja odvla~i pa`nju, uzrujava, ospoljava itd. moè da do|e samo od rasta svesti unutra. U me|uvremenu upijenost i ograni~avanje kontakata poput te moè da bude mera od pomo}i ako se koristi na razborit na~in.

*** Ta~no je da ~ovek moè da poku{a da odrì unutra{nje stanje pod svim okolnostima, ~ak i najneprijateljskijim; ali to ne zna~i da mora da prihvati, nepotrebno, nepovoljne uslove kada nema dobrog razloga da im se dopusti da se nastavljaju. Naro~ito, nervni sistem i fizi~ki ne mogu da podnose preteran napor – um tako|e i vi{i vital; va{ zamor je do{ao od naprezanja ìvljenja u Jednoj Svesti i istovremeno va{em prevelikom izlaganju produènim kontaktima iz obi~ne svesti. Izvesna koli~ina samoodbrane je neophodna, tako da svest ne bi bila povla~ena dole ili van stalno u obi~nu atmosferu ili fizi~ko napregnuto time {to je naterano na aktivnosti koje su vam postale strane. Oni koji praktikuju jogu ~esto traè uto~i{te od ovih te{ko}a u samo}i; to nije neophodno ovde, ali svejedno ne morate da se pot~injavate tome da budete dovo|eni pod ovu vrstu beskorisnog naprezanja uvek.

***

Pisma o Jogi 738

Sasvim ste u pravu. Ne druìti se sa drugima li{ava ~oveka testa koji kontakt sa njima name}e svesti i {anse da se napreduje po tom pitanju. Druènje je neunosno sa duhovne ta~ke gledi{ta jedino kada je da se povla|uje vitalu, }aska, razmenjuju vitalne kretnje itd.; ali apstinencija od sveg druènja i kontakta tako|e nije poèljna. Jedino kada svesti istinski treba puno povla~enje takvo povla~enje se moè u~initi, a ~ak i tada ono moè biti puno, ali ne i apsolutno. Jer u apsolutnom povla~enju ~ovek ìvi ~isto subjektivnim ìvotom, a prilika za pro{irenje duhovnog napretka na spolja{nji ìvot i njegovo temeljno testiranje nije tu. Dobro je da ste brzo stekli ispravan stav prema onome {to se desilo; to ukazuje na dobar napredak u svesti.

*** To [druènje sa drugim ljudima, smejanje, {ale itd.] je vrsta vitalnog {irenja, to nije vitalna snaga – ovo {irenje je tako|e i skupo. Jer kad postoji ovo druènje, vitalno jaki dobijaju snagu od toga, ali vitalno slabi tro{e ono snage {to imaju i postaju slabiji.

*** Ja mislim da nijedno pravilo ne moè da se izloì primenjivo na sve. Ima nekih koji imaju ekspanzivnu sklonost vitala, drugi koji imaju koncentrativnu. Ovi drugi su upijeni u svoj sopstveni intenzitet nastojanja i svakako skupljaju iz toga veliku silu za napredak i po{te|eni su tro{ka i gubitka energije koji ~esto dolazi komunikativnijima i tako|e ~ine sebe manje otvorenim za reakcije od drugih (mada ovo ne moè da se sasvim izbegne). Drugi imaju potrebu da komuniciraju ono {to je u njima i ne mogu da sa~ekaju na punu puno}u pre nego upotrebe ono {to imaju. âk i njima moè biti potrebno da daju kao i da primaju kako bi napredovali. Jedina stvar je to {to moraju da izbalansiraju te dve sklonost, koncentri{u}i se da prime odozgo onoliko ili vi{e nego {to se otvaraju na stranu da raspodele.

*** X ima veoma jak i ekspanzivan vital, tako da je sasvim prirodno da ako mu se neko svi|a da moè da proizvede ovu vrstu efekta na njega


susretom. Ali ne znam da je svestan onoga {to daje ili prima; to je verovatnije spontana akcija. On nije naviknut, me|utim, samo da daje, za jak ekspanzivan vital, kao suprotnost jakom obuzdanom, ~oveku je potrebno da prima kao i da daje.

*** To je stvar temperamenta. Neki su fizi~ki i vitalno osetljivi i odgovaraju na sve {to dolazi od bilo gde; drugi su jakih nerava i ozidani protiv invazije. To uop{te nije pitanje snage ili slabosti. Prvi imaju ve}i smisao za ìvot i odgovor na ìvot; pate vi{e od ìvota i sti~u vi{e od njega. To je razlika izme|u Grka i Rimljana. âk i bez egoizma razlika ostaje zato {to je to razlika u temperamentu. U jogi prvi tip su vi{e u stanju da ose}aju sve direktno i da znaju sve u detalje kroz neposredno iskustvo; to je njihova velika prednost. Drugi moraju da koriste um da znaju i njihovo shvatanje je manje blisko.

*** Ta~no je da isuvi{e blisko druènje sa drugima ima tendenciju da snizi stanje, ako oni sami nisu u ispravnom stavu i ìve veoma mnogo u vitalu. U svim kontaktima ono {to morate da uradite je da ostanete unutra, odrìte nevezan stav i ne dopustite sebi da vas mu~e te{ko}e koje se pojavljuju u radu ili kretnjama ljudi, ali da sami zadrìte istinsku kretnju. Nemojte da vas uhvati èlja da "pomaète" drugima – vi li~no radite i govorite pravu stvar iz unutra{nje ravnoteè i prepustite pomo}i da im do|e od Boànskog. Niko ne moè stvarno da pomogne – samo Boànska Milost.

*** To [sklad, blaènstvo i ljubav] je u vama i kada je tako {iri se u atmosferu – ali prirodno jedino oni koji su otvoreni i osetljivi na uticaj mogu da dele. Ipak svako ko ima mir ili ljubav u sebi postaje dodatni uticaj za njegovo pove}anje u atmosferi.

*** Kada je neko sa nekim neko vreme i razgovara itd., uvek postoji neka vitalna razmena, ukoliko ~ovek ne odbacuje ono {to dolazi od drugih

Pisma o Jogi 740

instinktinvno ili namerno. Ako je neko podloàn uticajima, moè postojati snaàn utisak ili uticajima od strane druge osobe. Onda kada ~ovek ode kod neke druge osobe mogu}e je da }e to proslediti drugoj. To je stvar koja se stalno de{ava. Ali ova stvar se de{ava bez znanja prenosnika. Kada je ~ovek svestan moè da spre~i da se to doga|a.

*** Sasvim je mogu}e da se jedna osoba deprimira razgovaraju}i sa drugom. Razgovor zna~i vitalnu me|urazmenu, tako da to uvek moè da se desi. Da li su ispravno zapazili u nekom odre|enom slu~aju je druga stvar.

*** Da, to je test. Kada se ~ovek bavi sa ljudima uvek moè da postoji projekcija svesti na njih ili primanje njih u svest, ali to nije isto {to i vezanost – jo{ ne{to je potrebno, hvatanje vitala za tu osobu ili hvatanje te osobe za ~ovekov vital itd.

*** Uglavnom je unutra{nji gard taj koji morate da odràvate. Istovremeno, ako ose}ate nelagodnost u masama onda je bolje izbegavati ih – osim u slu~aju muzike ako se ose}ate sigurno tamo. Masa ljudi uklju~ena u ~isto dru{tvenu me|urazmenu je nu`no na nièm nivou svesti na kome nepoèljne sile mogu da se kre}u, ako tamo ima bilo koga ko je otvoren za njih, a neko ko je u stadijumu svesti koja se otvara ka vi{im stvarima, ali jo{ uvek nije ustaljen u postojanoj i samopodràvaju}oj smirenosti bezbedniji je podalje od nje. U sadani od ~oveka se o~ekuje da drì spolja{nje sile na distanci ili barem da im ne dopusti da ga nadvladaju. Ako se ~ovek suo~i sa te{ko}om u ispravnom duhu i prevazi|e je, prirodno on napreduje, ali to je druga~ija stvar od pu{tanja stranih sila ili uticaja da u|u u svesno bi}e. Niko ne treba da to poziva – one su vi{e nego spremne da to urade i bez da su pozvane. ôvek moè da gleda na sve sile i da ih postane svestan, ~ak i one najgore, najmra~nije i najneprijateljskije, pod uslovom da ostane na oprezu i odbaci svo verovanje ili podr{ku njihovim sugestijama i odbaci sav njihov zahtev


na mesto u svesti i prirodi. Ali ne mogu svi to da urade u ranijim fazama.

*** Rasipanje i sadana su dve stvari koje ne mogu da idu zajedno. U sadani ~ovek mora da ima kontrolu nad umom i svim njegovim postupcima; u rasipanju ~ovek je, naprotiv, kontrolisan i gonjen umom i nije u stanju da ga zadrì na njegovoj temi. Ako }e um uvek biti rasut, onda ne moète da se koncentri{ete ni na ~itanje ni na bilo koje drugo zanimanje, ne}ete biti sposobni niza{ta osim mo`da za pri~anje, druènje, flertovanje sa ènama i sli~ne zanimacije.

*** Gre{ite {to mislite da sadana X-a, Y-a i Z-a ne trpi od rasutosti njihovih umova na sve strane. Oni bi bilo daleko dalje na stazi kad bi radili koncentrisanu jogu – ~ak je Y, koji ima ogromnu prijem~ivost i ùdi za napretkom, mogao da stigne triput dalje nego {to jeste. [ta vi{e, va{a priroda je intenzivna u svemu {to radi te je stoga bio njen sasvim prirodan put da krene ravnim putem. Prirodno, kad se vi{a svest ustali i vital i fizi~ko oba budu dovoljno spremni da se sadana nastavi sama od sebe, stroga tapasja ne}e vi{e biti neophodna. Ali do tada je smatramo veoma korisnom i od pomo}i i u mnogim slu~ajevima neophodnom. Ali ne insistiramo na njoj kad priroda nije voljna. Vidim tako|e da oni koji u|u u direktnu liniju (ipak, nema ih ba{ mnogo), sami od sebe dobiju sklonost da napuste ova interesovanja i zanimanja koja rasipaju um i bace se u potpunosti u sadanu.

*** Da, svakako, rasipanje je unutra{nja ~injenica. Ali izvesne spolja{nje stvari pomaù rasipanju svesti i ako bilo ko kao X kaè da nije rasut kada tumara unaokolo sa drugarom kao {to je Y, rekao bih da on ili ne govori istinu ili se zavarava. Ako je neko uvek u unutra{njoj svesti onda ne moè da bude rasut ~ak i kad radi spolja{nje stvari – ili ako je svestan Boànskog sve vreme u svemu {to ~ini, onda tako|e moè da ~ita novine ili da obavlja puno prepiske bez rasipanja. Ali ~ak i tad, mada nema rasipanja, ipak ima manje intenziteta svesti kada se ~itaju novine ili pi{e pismo nego kad ~ovek ne unosi deo sebe u sasvim

Pisma o Jogi 742

spolja{nje stvari. Jedino kada je svest sasvim siddha nema ~ak ni ove razlike. To ne zna~i da ~ovek ne treba da radi spolja{nje stvari uop{te, jer onda ne sti~e nikakvu obuku u spajanju te dve svesti. Ali mora da pepozna da izvesne stvari zbilja rasipaju svest ili je sniàvaju ili ospoljavaju vi{e od drugih. Naro~ito ne treba da se zavarava ili pretvara pred samim sobom da nije rasut njima kad jeste. [to se ti~e ljudi koji èle da privuku druge jogi, rekao bih da ako sebe privuku bliè unutra{njem cilju to bi bila mnogo plodnija aktivnost. I na kraju to bi "privuklo" mnogo vi{e ljudi i na bolji na~in od pisanja mnogih pisama.

*** Eto za{to nismo za dopisivanje sa rodbinom itd. napolju. Nema svrhe od kontakta ukoliko ~ovek ne iza|e ili se ne spusti na njihov sopstveni nivo {to je o~igledno nepoèljno sa ta~ke gledi{ta joge. Ne mislim da mnogo nadahnu}a moè da ode kroz pisma zato {to njihova svest uop{te nije pripremljena. Re~i u najboljem slu~aju mogu da dotaknu samo povr{inu njihovih umova; ono {to je bitno je ne{to u pozadini re~i, ali za to oni nisu otvoreni. Ako ve} postoji zanimanje za duhovne stvari, to je druga~ije. âk i tada je bolje pustiti ljude da slede svog sopstvenog gurua nego ih vu}i na ovu stazu.

*** To je razlog za{to je bolje odbaciti ove stvari [dopisivanje sa rodbinom]. Ljudi koji se i dalje dopisuju sa svojima ne ose}aju to kao vi, ali svejedno je ~injenica da odràvaju i oja~avaju vibracije koje drè stare sile aktivnim u vitalu i odràvaju svoje utiske u podsvesnom.

*** Svako pismo zna~i me|urazmenu sa osobom koja ga pi{e – jer postoji ne{to iza re~i, ne{to od njegove osobe ili sila koje je izneo ili imao oko sebe dok je pisao. Na{e misli i ose}anja su tako|e sile i mogu da imaju efekte na druge. ôvek mora da postane svestan kretnje ovih sila i onda moè da kontroli{e svoje sopstvene umne i vitalne formacije i da prestane da na njega uti~u formacije drugih.

***


Da, ~ovekove lo{e i dobre misli mogu da imaju lo{ ili dobar efekat na druge, mada nemaju uvek jer nisu dovoljno sna`ne – ali i dalje to je tendencija. Zato oduvek govore oni koji imaju ovo znanje da treba da se uzdrìmo od lo{ih misli o drugima iz ovog razloga. Ta~no je da obe vrste misli dolaze podjednako umu u njegovom obi~nom stanju; ali ako su um i umna volja dobro razvijeni, ~ovek moè da uspostavi kontrolu nad svojim mislima kao i nad svojim delima i da spre~i lo{e da se razigraju. Ali ova umna kontrola nije dovoljna za sadaku. On mora da stigne do u}utanog uma i da u ti{ini uma prima samo Boànske misaone sile ili druge boànske Sile i da bude njihovo polje i instrument. Da bi se u}utao um nije dovoljno baciti nazad svaku misao kako nai|e, to moè da bude samo podre|ena kretnja. ôvek mora da ustukne od sve misli i da bude razdvojen od nje, tiha svest koja posmatra misli ako nai|u, ali bez da ~ovek sam misli ili da se poistove}uje sa mislima. Misli moraju da se osete sasvim kao spolja{nje stvari. Onda je lak{e odbaciti misli ili ih pustiti da pro|u bez da naru{e u}utanost uma. Ne biti uznemiren bilo rado{}u ili àlo{}u, zadovoljstvom ili nezadovoljstvom onim {ta ljudi kaù ili urade ili bilo kojim spolja{njim stvarima se zove joga u stanju samata-e, jednakosti prema svim stvarima. Od ogromne je va`nosti u sadani biti u stanju da se dostigne ovo stanje. To pomaè umnoj u}utanosti i ti{ini kao i vitalnoj da do|u. To uistinu zna~i da sam vital i vitalni um ve} postaju tihi i postaju u}utani. Misle}i um }e zasigurno da to sledi.

*** Pri~anje o nekome lako bi moglo da ima efekta na njega; ~esto ima, jer to moè da bude delotvorna formulacija misli ili ose}anja koje }e, tako otelovljeno, dopreti do njega. Ali ne pretpostavljam da bi puke mehani~ke misli ili lo{e formirane ma{tarije to uradile – u svakom slu~aju to mora biti retko i potrebni su izuzetni uslovi ili igra sila u kojoj bi se sitnica ra~unala.

*** Deo ispod pupka je niì vital – u va{em slu~aju je postao veoma osetljiv na stanje istog dela kod drugih ili mo`da ~ak na njihovo op{te

Pisma o Jogi 744

stanje – tako da daje neku vrstu odraza ili odgovaraju}e reakcije na to. To je faza u razvoju koja mora da se prevazi|e, zato {to niì vital mora da stekne savr{en mir u sebi i ~ak i ako ose}a stanje drugih to radi kao ~in opaànja ili stanja bez ikakve reakcije ili odraza.

*** Pretpostavljam da to zavisi od osobe i od va{ih reakcija na njega. Ako on daje vibracije seksa ili je prisvaja~ vitalne energije, onda otvaranje prema njemu mo`da nije dobro. Ali u obi~noj povr{noj me|urazmeni ~ovek ne mora ni{ta da izgubi ili je ono {to se izgubi tako malo i tako se automatski opravi da to nije bitno.

*** Sasvim je mogu}e da on vu~e [vitalnu energiju] nesvesno, po{to je vitalno slab, a ljudi koji su vitalno slabi rade nesvesno i automatski vuku od drugih.

*** Kad se ljudi druè postoji generalno neka me|urazmena vitalnih sila koja je sasvim nevoljna.... Vampirisanje je posebna pojava – osoba koja ìvi od vitala drugih i buja vitalno na njihov ra~un.

*** Umorno ose}anje koje su ljudi osetili nakon {to se vide sa ovim X-om je znak vampirizma, ali veoma ~esto nema takvog ose}anja, ali postoji jedan naknadni efekat u celini. Nervi se postepeno pokvare – ono {to se zove nervni omota~ postaje slabo ili na jedan ili drugi na~in vitalnost postaje slaba ili dopre u nenormalno stanje – lako se uzbudi i iziritira. Postoje mnogi takvi na~ini na koje se taj efekat pokazuje. Seksualni vampirizam je druga~ija stvar – u seksualnoj me|urazmeni normalna stvar je davati i uzimati, ali seksualni vampir izjeda vital ovog drugog i ne daje ni{ta ili vrlo malo.

***


Nije neophodno biti ba{ toliko na oprezu. Obi~ne vitalne me|urazmene su neznatnog karaktera. Niko ne moè da odnese ne~iji vital, iz veoma dobrog razlog {to kada bi se to desilo osoba od koga bi se oduzeo bi umrla. Mogu}e je naravno za jednu osobu da iscedi vitalne sile od drugog tako da ga ostavi mlitavog ili slabog ili suvog, ali jedino je vampirska vrsta ona koja to radi. Mogu}e je tako|e da ~ovek daje isuvi{e svojih vitalnih sila, tako da oslabi sam sebe ili iscrpi energiju, stvar koju ne bi trebalo raditi – jedino oni koji znaju kako da povla~e ili mogu da povla~e slobodno iz univerzalne vitalne Sile i obnavljaju svoje ìvotne energije su oni koji mogu da je daju slobodno. Svi, naravno, povla~e do neke mere, u protivnom ne bi ostali u ìvotu, jer se potro{nja vitalne energije stalno odigrava i ~ovek mora da je zamenjuje; ali za ve}inu sposobnost za povla~enje je ograni~ena, a sposobnost za davanje bez iscrpljivanja je tako|e ograni~ena. Ali obi~ne kretnje me|urazmene su bezopasne pod uslovom da se drè u okviru umerenih granica. Ono {to stvara te{ko}u u sadani je {to bi ~ovek mogao lako da povu~e neèljene uticaje ili da ih prenese drugima. To je razlog za{to je u izvesnim stadijumima ograni~enje razgovora, odnosa itd. ~esto preporu~ljivo. Ali istinski lek je postati iznutra svestan, znati i biti u stanju da se odbaci bilo kakva nepoèljna upadica ili uticaj, da ~ovek bude u stanju kada govori, druì se itd. da drì odbrambeni stav oko sebe i da dopu{ta da pro|e unutra samo ono {to on moè da primi i ni{ta drugo. Tako|e odmeravati {ta moè da bezbedno da, a {ta ne moè. Kada ~ovek ima svest i praksu, ovaj rad postaje maltene automatski.

*** Ne, ljudi nisu svesni ovih stvari, samo manji broj njih jeste. Vitalna razmena je tu, ali je oni nisu svesni – zato {to ìve u spolja{njem umu (fizi~kom), a sve se ove stvari odvijaju iza. âk i ako se ose}aju energi~nijim nakon me|urazmene ili deprimirani ili umorni, ne bi to pripisali razgovoru ili kontaktu, zato {to je me|urazmena nesvesna; budu}i da njihov spolja{nji um u kome ìve nije nje svestan.

*** Korisnost [od toga da se bude svestan vitalne me|urazmene] zavisi od razvoja unutra{nje mo}i zasnovane na miru koji }e delati na ove stvari i spre~iti ih. Sve dok je ~ovek nesvestan, on dolazi pod delovanje

Pisma o Jogi 746

Neznanja i nema mogu}nosti da iza|e izvan tog kruga zato {to ne postoji znanje. Svest dolazi sa rastom unutra{njeg razvoja u bi}u koji ~ini mir, oslobo|enje nu`no{}u – time se ~ovek otvara vi{oj Sili nove svesti koja dovodi kraju vitalnu me|urazmenu i stvara novu ravnoteù za vitalni kao i za umni ìvot. Ako ~ovek stane kod pove}ane osetljivosti i ne ode dalje, onda naravno nema prave koristi od nje. Ima nekih ljudi kao {to su X i Y koji su se toliko upili u "okultno" znanje da su se zaustavili tamo, idu}i u krug i u krug u njemu i prave}i svakojake vrste gre{aka zato {to duhovna svetlost nije bila tamo. ôvek ne sme da stane tamo, ve} da ide dalje i izvan do duhovne svesti i ve}e svetlosti, snage i ravnoteè koju ona donosi.

*** Ne pretpostavljam da su ljudi uop{te svesni ove okultne trgovine. Neki poput Dodea (Daudet) mogu da posmatraju potro{nju ili izbacivanje sila, ali ne vu~enje ili efekat na druge. Ideja umne me|urazmene je bliska, mada samo povr{ne vrste, ne tihog delovanja uma na um koje se uvek odigrava, ali vitalni uticaji su poznati samo malobrojnim okultistima. Ako ~ovek postane veoma svestan moè da postane svestan sila koje delaju unutra i odasvud, npr. sila radosti ili depresije ili ljutnje.

*** Mora nu`no da postoji razlika izme|u vitalne energije kulturnog i dobro obrazovanog ~oveka i onoga koji je grub i neznalica. Ako ni{ta drugo, ve}a prefinjenost i suptilnost u njihovoj vitalnoj sili i stoga u energiji je tu. Pijenje ako je preterano uti~e na supstancu i kvalitet energije – ali verovatno bi umereno pijenje i pu{enje imalo efekat koji se manje zapaà. Ne mislim da ljudi u obi~nom ìvotu zapaàju jasno, ali ~esto imaju neki op{ti utisak koji ne mogu da objasne ili odrede.

DEVETA GLAVA

SADANA U A[RAMU I IZVAN

Sadana u A{ramu i Izvan

OVAJ A{ram je stvoren sa drugim ciljem od onog koji je obi~no zajedni~ki ovakvim ustanovama, ne radi odricanja od sveta ve} kao centar i polje prakse za evoluciju druge vrste i oblik ìvota koji bi na kona~nom kraju bio pokretan od strane vi{e duhovne svesti i otelovio ve}i ìvot duha. Nema op{teg pravila po pitanju stadijuma u kome bi ~ovek mogao da napusti obi~an ìvot i da kro~i ovde; u svakom slu~aju to zavisi od li~ne potrebe i impulsa i mogu}nosti ili preporu~ljivosti za ~oveka da preduzme taj korak.

***

Ovo nije A{ram poput drugih – ~lanovi nisu Sanjasini; nije moksa ono {to je jedini cilj joge ovde. Ono {to se radi ovde je priprema za rad – rad koji }e biti utemeljen na jogi~koj svesti i Joga-[akti, i ne moè da ima nikakav drugi temelj. U me|uvremenu, od svakog ~lana ovde se o~ekuje da radi neki posao u A{ramu kao deo ove duhovne pripreme.

*** Te{ko}a je u tome {to izgleda da ona ima samo vairagya-u za svetovni ìvot bez ikakvog znanja ili specijalnog poziva za ovu jogu, a ova joga i ìvot ovde su sasvim razli~ite stvari od obi~ne joge i obi~nih A{rama. To nije ìvot meditativne povu~enosti kao drugde. [ta vi{e, bilo bi nam nemogu}e da zahtevamo bilo {ta, a da je ne vidimo i da ne znamo izbliza kakva je. Nismo ba{ sada za uzimanje vi{e ìtelja u A{ram osim u veoma malom broju slu~ajeva.

*** "Posve}enost ìvota" je sasvim mogu}a za neke bez da oni ostaju ovde. To je pitanje unutra{njeg stava i potpunog posve}ivanja bi}a Boànskom.

*** Ne mislimo da bi to bilo preporu~ljivo u ovoj fazi [za X da do|e da ostane u A{ramu]. Dolaskom u A{ram te{ko}e ne prestaju – sa njima se

Pisma o Jogi 750

morate suo~iti i prevazi}i ih gde god da ste. Za izvesne prirode stanovanje u A{ramu je od po~etka od pomo}i – drugi moraju da se pripreme napolju.

*** Pro~itao sam i razmotrio va{e pismo i odlu~io da vam dam priliku koju traìte – moète da boravite u A{ramu dva ili tri meseca za po~etak i da otkrijete da li je to zbilja mesto i staza za kojom ste tragali, a mi moèmo tako|e kroz bliè opaànje va{ih duhovnih mogu}nosti da uo~imo kako najbolje moèmo da vam pomognemo i da li je ova joga najbolja za vas. Ova proba je neophodna iz mnogo razloga, ali naro~ito zato {to je ovo te{ka joga da se sledi i ne mogu mnogi da ispune zahteve koje name}e prirodi. Napisali ste da ste videli u meni nekoga ko je dostigao kroz savr{enstvo intelekta njegovo oduhovljenje i oboènje; ali zapravo ja sam stigao kroz potpunu ti{inu uma i {ta god oduhovljenja i oboènja da je on dostigao bilo je kroz silazak vi{eg nad-intelektualnog znanja u tu ti{inu. Sama knjiga "Eseji o Giti" (Essays on the Gita) napisana je u toj ti{ini uma, bez intelektualnog napora i slobodnom aktivno{}u ovog znanja odozgo. Ovo je va`no zato {to princip ove joge nije savr{enstvo ljudske prirode takve kakva je ve} psihi~ki i duhovni preobraàj svih delova bi}a kroz delovanje unutra{nje svesti, a onda vi{e svesti koja radi na njima, izbacuje svoje stare kretnje ili ih menja u svoj sopstveni lik i tako preobraàva niù u vi{u prirodu. To nije toliko savr{enstvo intelekta koliko njegovo prevazilaènje, preobraàj uma, zamena {ireg ve}eg principa znanja – i tako je sa svim ostalim od bi}a. Ovo je spor i teàk proces; put je dug i te{ko je uspostaviti ~ak i neophodnu osnovu. Stara postoje}a priroda se opire i ometa i te{ko}e izni~u jedna za drugom i stalno iznova dok se ne prevazi|u. Stoga je neophodno biti siguran da je ovo staza na koju je ~ovek pozvan pre nego {to kona~no odlu~i da njom kro~i. Ako èlite, spremni smo da vam damo probu koju traìte. Po prijemu va{eg odgovora Majka }e obaviti {ta je neophodno za va{ boravak u A{ramu.

***

Sadana u A{ramu i izvan 751

Nije od pomo}i napustiti obi~an ìvot pre nego {to je bi}e spremno za pun duhovni ìvot. Uraditi to zna~i ubrzati borbu izme|u razli~itih elemenata i pogor{ati je do ta~ke intenziteta koju priroda nije spremna da podnese. Vitalni elementi u vama moraju delimi~no da se sretnu sa disciplinom i iskustvom ìvota, dok se odràva duhovni cilj pred o~ima i poku{ava njime da se upravlja ìvotom progresivno u duhu Karmajoge. Iz ovog razloga smo vam dali na{e odobrenje za va{ brak.

*** Ne, nije dovoljno biti u A{ramu; ~ovek mora da se otvori Majci i da skloni u stranu um sa kojim se igrao u svetu.

*** Nema formalne inicijacije, prihvatanje je dovoljno, ali obi~no ne primam ukoliko nisam video, ili ukoliko Majka nije videla osobu ili ukoliko nema jasnog znaka da je on namenjen za ovu jogu. Ponekad su me oni koji èle da budu u~enici videli u snu ili viziji pre prihvatanja.

*** Ono {to kaète je ispravno. Ovaj stav da Boànsko ima potrebu za sadakom, a ne sadaka za Boànskim je potpuno pogre{an i apsurdan. Kada ljudi budu prihva}eni ovde, da im se prilika velike Boànske Milosti, da budu instrumenti velikog rada. Pretpostavljati da Boànsko ne moè da uradi svoj posao bez pomo}i ove ili one osobe je svakako krajnje arogantno i nelogi~no. Oni treba da se sete Gitinog rte'pi tvam "~ak bez tebe" rad moè da se obavlja i njene nimittamatram bhava.

*** Mislio sam ne na Pranam itd. {to ima svoju ìvu vrednost, ve} na stare oblike koji istrajavaju mada nemaju vi{e nikakvu vrednost – npr. sraddha za mrtvima. Tako}e ovde oblici koji nemaju veze sa ovom jogom – na primer hri{}ani koji se drè hri{}anskih formi ili muslimani namaza ili hindusi Sandjavandane na stari na~in mogli bi ubrzo da

Pisma o Jogi 752

otkriju kako otpadaju ili da su prepreka slobodnom razvoju njihove sadane.

II Ono {to pi{ete pokazuje da ste imali pogre{nu ideju o radu. Rad u A{ramu nije bio zami{ljen kao sluènje ~ove~anstvu ili njegovom delu zvanom sadake A{rama. Nije zami{ljen tako|e ni kao prilika za radostan dru{tveni ìvot i tok sentimenata i vezanosti izme|u sadaka i izraàvanje vitalnih kretnji, slobodne vitalne me|urazmene bilo sa nekima ili sa svima. Rad je zami{ljen kao sluènje Boànskom i kao polje za unutra{nje otvaranje Boànskom, predaju samo Boànskom, odbacivanje ega i svih obi~nih vitalnih kretnji i obuku u psihi~kom uzdizanju, nesebi~nosti, poslu{nosti, odricanju od sveg umnog, vitalnog ili drugog samoisticanja ograni~ene li~nosti. Afirmisanje sebe nije cilj, formiranje kolektivnog vitalnog ega tako|e nije cilj. Stapanje malog ega u sjedinjenju sa Boànskim, pro~i{}enje, predaja, zamena Boànskog vo|stva umesto svog sopstvenog vo|stva sebe zasnovanog na svojim li~nim idejama i li~nim ose}anjima je cilj Karmajoge, predaja svoje sopstvene volje Boànskoj Volji. Ako neko ose}a da su mu ljudska bi}a bliska, a Boànsko daleko i traì Boànsko kroz sluènje i ljubav prema ljudskim bi}ima, a ne direktno sluènje i ljubav prema Boànskom, on onda sledi pogre{an princip – jer to je princip umnog, vitalnog i moralnog, ne duhovnog ìvota.

*** ["Ljubav prema Boànskom u svim bi}ima i stalno opaànje i prihvatanje njenog rada u svim stvarima"] To je u redu u obi~noj Karmajogi koja cilja na sjedinjenje sa kosmi~kim duhom i zaustavlja se kod prekouma – ali ovde poseban rad mora da se obavi i novo ostvarenje postigne za Zemlju, a ne samo za nas same. Neophodno je stati odvojeno od ostatka sveta tako da se odvojimo od obi~ne svesti kako bismo spustili novu. Nije da ljubav prema svima nije deo sadane, ali ona ne sme da se prevede smesta u druènje sa svima – ona moè jedino da se izrazi kao op{ta i, kad je potrebno, dinami~na univerzalna dobra volja, ali za ostalo ona mora da na|e ventil u ovom radu dovo|enja dole vi{e


svesti sa svim njenim efektima za Zemlju. [to se ti~e prihvatanja delanja Boànskog u svim stvarima to je neophodno ovde tako|e u smislu da se ono vidi ~ak i u pozadini na{ih borbi i te{ko}a, ali ne prihvataju}i prirodu ~oveka i sveta takvom kakva je – na{ cilj je da se kre}emo ka boànskijem delanju koje }e zameniti ono {to je sada ve}im i sre}nijim ispoljenjem. To je tako|e trud boànske Ljubavi.

*** [to se ti~e na{eg sopstvenog poloàja on je da je obi~an ìvot Maja (Maya) u ovom smislu, ne da je iluzija, jer on postoji i veoma je stvaran, ali da je on Neznanje, stvar zasnovana na onome {to je sa duhovne ta~ke gledi{ta la`nost. Tako da je logi~no izbegavati ga ili bolje re}i obavezani smo da imamo neki dodir s njim, ali to minimiziramo koliko je mogu}e osim onoliko koliko je korisno za na{u svrhu. Moramo da okrenemo ìvot od la`nosti u duhovnu istinu, od ìvota Neznanja u ìvot duhovnog znanja. Ali dok ne uspemo da to uradimo za sebe, bolje je dràti se odvojeno od ìvota Neznanja sveta – u protivnom na{a mala sporo rastu}a svetlost verovatno bi potonula u morima tame koja je svuda oko nje. âk i takav kakav je, poduhvat je dovoljno teàk – bio bi desetostruko teì kad ne bi bilo izolacije.

*** Rad ovde i rad obavljan u svetu naravno nisu ista stvar. Rad tamo nije ni na koji poseban na~in boànski rad – on je obi~an rad u svetu. Ali ipak ~ovek mora da ga smatra za obuku i obavlja u duhu Karmajoge – ono {to je bitno nije priroda posla po sebi, ve} duh u kome se obavlja. To mora da bude u duhu Gite, bez èlje, sa nevezano{}u, bez odbojnosti, ve} obavljaju}i ga {to je savr{enije mogu}e, ne radi porodice ili unapre|enja ili da se ugodi nadre|enima, ve} naprosto zato {to je to stvar koja je data u ruke da se uradi. To je polje unutra{nje obuke, ni{ta drugo. ôvek mora da nau~i u njemu ove stvari, staloènost, bezèljnost, posve}enost. To nije rad kao stvar radi nje same, ali je njegovo obavljanje i na~in na koji ga ~ovek obavlja ono {to ~ovek mora da posveti Boànskom. Obavljan u tom duhu, nije bitno koji je to posao. Ako ~ovek tako sebe duhovno obu~ava, onda }e biti spreman da obavlja na istinski na~in bilo koji poseban posao direktno za Boànsko (kao {to je A{ramski rad), koji mu bilo kog dana moè biti dat da obavlja.

Pisma o Jogi 754

***

O~igledno, ìvot ovde nije ìvot mesta gde um i vital mogu da se nadaju da }e biti zadovoljeni i ispunjeni ili da }e da vode ìvahan ìvot. Jedino ako ~ovek moè da ìvi unutra postaje zadovoljavaju}i.... Ali za nekoga ko ima siguran unutra{nji ìvot, nema tuposti. Ostvarenje unutra mora da bude prvi cilj; rad za Boànsko na osnovi istinskog unutra{njeg sopstva i nova svest, ne na osnovi stare, je rezultat koji moè da usledi. Do tada rad i ìvot mogu da budu samo sredstvo sadane, ne "samoispunjenja" ili sjajnog i zanimljivog vitalnog ìvota na staroj osnovi.

*** Ovde nema ni~ega {to uga|a ljudskoj vitalnoj prirodi; rad je mali, tih, odse~en od spolja{njeg sveta i njegovih okolnosti, vredan jedino kao polje za duhovno kultivisanje sebe. Ako je ~ovek rukovo|en jedinim duhovnim motivom i ima duhovnu svest, moè da ima radost i interesovanje u ovom radu. Ili ako je, uprkos svojim nedostacima, radnik uglavnom naklonjen duhovnom napretku i usavr{avanju sebe, onda on tako|e moè da se zainteresuje za rad i da ujedno oseti njegovu korist za otkri}e i pro~i{}enje svoje egoisti~ne umne i vitalne i fizi~ke prirode i da se raduje u njemu kao sluènju Boànskom.

*** To uop{te nije pitanje korisnosti – mada je va{ rad veoma koristan kada prionete na njega. Rad je deo sadane, a u sadani se ne postavlja pitanje korisnosti, to je spolja{nja prakti~na mera stvari – mada ~ak i u spolja{njem obi~nom ìvotu korist nije jedina mera. To je pitanje te`nje prema Boànskom, bilo da je to va{ sredi{nji cilj u ìvotu, va{a unutra{nja potreba ili ne. Sadana za samog sebe je druga stvar – ~ovek moè da je se lati ili da je ostavi. Prava sadana je za Boànsko – ona je potreba du{e i ~ovek ne moè da je ostavi ~ak i ako u trenucima utu~enosti misli da moè.

***


Rad ovde nije namenjen za pokazivanje sopstvene sposobnosti ili sticanje poloàja ili kao sredstvo fizi~ke bliskosti sa Majkom, ve} kao polje i prilika za Karmajoga deo integralne joge, za u~enje da se radi na istinski jogi~ki na~in, posve}enost kroz sluènje, prakti~nu nesebi~nost, poslu{nost, obzirnost, disciplinu, stavljanje Boànskog i rada Boànskog na prvo mesto a sebe ne poslednje, sklad, strpljenje, trpeljivost itd. Kada radnici nau~e ove stvari i prestanu da budu egocentri~ni, kakva je ve}ina vas sada, onda }e do}i vreme za rad u kome }e sposobnost mo}i da stvarno bude prikazana, mada }e ~ak i tada prikazivanje mo}i biti slu~ajna pojava i nikad ne}e mo}i da bude glavni predmet ili cilj boànskog rada.

*** Nema neophodnosti da svi postanu slikari ili pisci ili da rade posao javnog karaktera. X i Y imaju svoje sopstvene sposobnosti i za sada je dovoljno ako sebe obu~e da ih u~ine korisnim za Maj~in rad. Drugi imaju velike sposobnosti za koje su zadovoljni da ih koriste u malom i slabo vidljivom radu A{rama bez da se uobli~e pred javno{}u u ne{to veliko. Ono {to je bitno sada je dobiti istinsku svest odozgo, otarasiti se ega ({to niko jo{ nije uradio) i nau~iti da se bude instrument Boànske Sile. Nakon toga moè da se odigra ispoljenje, ne pre.

*** Ono {to se zove politika je isuvi{e radàsi~no, nezdravo i smu}kano sa svakojakim vrstama egoisti~nih motiva. Na{ na~in je pritisak Duha na Zemaljsku svest da se promeni.

*** Ne, ona [politika] nije nikome data kao rad. Ljudi nastavljaju sa tim zato {to je to umno interesovanje ili navika i njima se ne dopada da je napuste, ona je poput vitalne navike pijenja ~aja ili bilo ~eg drugog te vrste. Politika ne samo {to nije data kao rad ve} se rasprava o politici obeshrabruje {to je vi{e mogu}e.

***

Pisma o Jogi 756

Ali svakako da politika nije jedina aktivnost mogu}a za vital – postoje na stotine drugih. Gde god ima ne~ega da se proizvede, stvori, organizuje, postigne, savlada, vital je ono {to je nezamenljivo.

*** Napravio sam pravilo od toga da se ni{ta ne pi{e o politici. Tako|e i pitanje {ta raditi u telu kao {to je Skup{tina zavisi od okolnosti, od prakti~nih potreba situacije koja moè da se brzo promeni. U takvom telu rad nije duhovnog karaktera. Sve vrste rada se mogu obavljati sa duhovnom sve{}u u pozadini, ali ukoliko ~ovek nije uznapredovao veoma daleko, mora u stvari da bude vo|en neophodnostima samog posla i njegove karakteristi~ne prirode. Po{to ste se priklju~ili ovoj partiji, njen program mora da bude va{ i ono {to vi morate da uradite je da joj dovedete svu savesnost, sposobnost i nesebi~nost koje su vam na raspolaganju. U pravu ste {to niste zauzeli poloàj, kao {to ste obe}ali. U svakom slu~aju sadaka koji u|e u politiku ne treba da radi za sebe, ve} za zemlju. Ako zauzme poloàj, to treba da bude jedino kad moè da uradi ne{to za zemlju time i ne dok ne dokaè svoj karakter i sposobnost i podesnost za poloàj. Treba da idete po visokom standardu koji }e vam doneti po{tovanje ~ak i suparnika i da opravdate izbor bira~a.

*** [to se ti~e propagande video sam da je savr{eno beskorisna za nas – ako ima ikakvog efekta, to je veoma sitni~av i ofucan efekat koji nije vredan te muke. Ako Istina mora da ra{iri sebe, ona }e to uraditi svojom sopstvenom kretnjom; ove stvari su nepotrebne.

*** Dobro poznat ili nepoznat nema apsolutno nikakvog zna~aja sa duhovne ta~ke gledi{ta. To je naprosto propagandni duh. Mi nismo partija ili crkva ili religija koja traì sledbenike ili preobra}enike. Jedan ~ovek koji iskreno sledi jogu vi{e vredi od hiljadu poznatih ljudi.

***


Strah kod ovih iskustava je stvar koje ~ovek mora da se otarasi; ako postoji opasnost, poziv Majci je dovoljan, ali u stvarnosti nema nikakve – jer za{tita je tu. Ta~no je da postoji kod ve}ine ljudi ovde to jurcanje za onima koji dolaze spolja, naro~ito ako su poznati ili istaknuti. To je uobi~ajena slabost ljudske prirode i, poput drugih slabosti ljudske prirode, sadake izgleda da nisu naklonjene tome da je se otarase. To je zato {to ne ìve dovoljno unutra, pa se vital uzbudi ili ga privu~e kada ne{to va`no ili neko vaàn (ili smatran takvim) dolazi od spolja.

*** Ono {to X ili drugi misle ili kaù nije napokon mnogo bitno po{to ne zavisimo od njih za svoj rad ve} samo od Boànske Volje. Tako je mnogo onih koji su rekli i mislili svakojake stvari (ljudi spolja) o nama i protiv nas, {to nikad nije uticalo ni najmanje ni na nas ni na na{ rad; to je od krajnje nebitne va`nosti.

III Neophodno je, ili bolje re}i neizbe`no, da u A{ramu koji je "laboratorija", kako to X kaè, za duhovnu i nadumnu jogu, ~ove~anstvo treba da bude raznovrsno zastupljeno. Jer problem preobraàja mora da se pozabavi svakojakim vrstama elemenata povoljnih i nepovoljnih. Isti ~ovek uistinu nosi u sebi me{avinu ove dve stvari. Kad bi samo satvi~ni i kulturni ljudi dolazili za jogu, ljudi bez mnogo vitalne te{ko}e u sebi, onda, zato {to se sa te{ko}om vitalnog elementa u ovozemaljskoj prirodi nije suo~eno niti je prevazi|ena, lako bi se moglo desiti da poduhvat ne uspe. Mogao bi primetno postojati pod izvesnim okolnostima nadumni sloj nanesen na umni, vitalni i fizi~ki i vr{e}i uticaj na njih, ali jedva i{ta nadumno ili suveren preobraàj ljudskog bi}a. Oni u A{ramu dolaze sa sve ~etiri strane i svih su vrsta; ne moè biti druk~ije. Tokom joge, kolektivno – mada ne nu`no za svakoga – kako se pozabavimo sa svakom ravni, sve njene te{ko}e izni~u. To }e objasniti mnogo toga u A{ramu {to ljudi ne o~ekuju tamo. Kada se uvodni deo zavr{i u "laboratoriji", stvari moraju da se promene. Tako|e, nije mnogo naglaska stavljeno na ljudsko drugarstvo obi~ne vrste izme|u ìtelja (mada dobro ose}anje, uvi|avnost i

Pisma o Jogi 758

u~tivost treba uvek da budu prisutni) zato {to to nije cilj; jedinstvo u novoj svesti je ono {to je cilj, i prva stvar za svakoga je da obavlja svoju sadanu, da stigne do te nove svesti i ostvari jednost tu. Koje god mane da postoje u sadakama moraju da se uklone Svetlo{}u odozgo – satvi~no pravilo moè da promeni samo prirode sa predispozicijom za satvi~no pravilo.

*** Ako njegova vera zavisi od savr{enstva sadaka, o~igledno, to mora biti prili~no klimava stvar! Za sadake i sadike se ne pretpostavlja da su savr{eni. Jedino su side oni za koje se moè tvrditi savr{enstvo, a ~ak ni onda ne u skladu sa umnim standardima... Njegova vera izgleda da je vi{e umna nego suprotno, a umna vera moè lako da ode. Da bi se puno bilo nasamo potrebna je izvesna sila unutra{njeg ìvota. Moglo bi biti bolje smenjivati samo}u sa nekom vrstom njene suprotnosti. Ali i jedno i drugo imaju svoje prednosti i mane i jedino budno{}u i odràvanjem unutra{nje ravnoteè ~ovek moè da izbegne ove druge.

*** Op{ti princip samoposve}ivanja i samodavanja je isti za sve u ovoj jogi, ali svako ima svoj sopstveni na~in posve}ivanja i samodavanja. Na~in koji uzima X je dobar za X-a, isto kao {to je na~in koji vi uzimate ispravan za vas, zato {to je u saglasju sa va{om prirodom. Kad ne bi bilo te plasti~nosti i raznovrsnosti, kad bi svi morali biti isklesani po istom obrascu, joga bi bila kruta umna ma{inerija, ne ìva mo}. Kad moète da pevate iz svoje unutra{nje svesti u kojoj ose}ate Majku kako pokre}e sve va{e postupke, nema razloga za{to to ne biste radili. Razvoj sposobnosti ne samo {to je dopu{ten ve} i ispravan, kada moè da se od njega na~ini deo joge; ~ovek moè da da ne samo svoju du{u, ve} sve svoje mo}i Boànskom.

*** Malo je te{ko za {ire duhovno gledi{te odgovoriti na va{e pitanje na na~in na koji èlite i svako umno bi}e èli, sa otse~nim "Ti }e{" ili "Ti ne}e{" – naro~ito kad je to "ti" namenjeno da pokrije "sve". Jer dok postoji istovetnost su{tinskog cilja, dok postoje op{te {iroke smernice


nastojanja, ipak ne postoji u detalje jedan zajedni~ki niz pravila kod unutra{njih stvari koji moè da se primeni na sve tragaoce. Pitate: "Zar nije takva i takva stvar {tetna?" Ali ono {to je {tetno za nekoga moè biti od pomo}i nekom drugom, ono {to je od pomo}i u izvesnoj fazi moè da prestane da bude od pomo}i u nekoj drugoj, ono {to je {tetno pod izvesnim uslovima moè da bude od pomo}i pod drugim uslovima, ono {to se uradi u izvesnom duhu moè biti pogubno, ista stvar ura|ena u sasvim druga~ijem duhu bila bi bezopasna ili ~ak blagotvorna...ima tako puno stvari da se razmotre: duh, okolnosti, osoba, potreba i svojstvo prirode, stadijum. Eto za{to se kaè tako ~esto da Guru mora da se bavi sa svakim u~enikom u skladu sa njegovom odvojenom prirodom i shodno tome da upravlja njegovu sadanu; ~ak i ako je to ista linija sadane za sve, ipak se na svakoj ta~ki za svakoga razlikuje. To je tako|e razlog za{to kaèmo da boànski na~in um ne moè da shvati, zato {to um dela prema krutim i ~vrstim pravilima i standardima, dok duh vidi istinu svega i istinu svakoga i dela razli~ito u skladu sa svojim sopstvenim sveobuhvatnim i sloènim vi|enjem. Eto za{to kaèmo da niko ne moè da shvati svojim li~nim umnim sudom Maj~ine postupke i razloge za delovanje: to se moè samo shvatiti ulaskom u ve}u svest iz koje ona vidi stvari i dela na njih. To je zbunjuju}e za um zato {to on koristi male mere, ali to je istina o toj stvari. Tako da }ete videti da ovde nema umnog pravila, ali u svakom slu~aju vo|stvo je odre|eno duhovnim razlozima koji su fleksibilnog karaktera. Nema drugog razmatranja, nema pravila. Muzika, slikanje, poezija i mnoge druge aktivnosti koje su od uma i vitala mogu da se koriste kao deo duhovnog razvoja ili rada i u duhovnu svrhu: to zavisi od duha u kome se obavljaju.

*** Za{to bi Majka bila obavezna da se ophodi prema svima na isti na~in? To bi bila krajnje imbecilna stvar za nju da to radi.

*** Nije ~injenica da je sve {to napi{em namenjeno podjednako svima. To pretpostavlja da su svi isti i da nema razlike izme|u sadake i sadake. Kad bi to bilo tako svi bi napredovali podjednako i imali ista iskustva i trebalo bi im isto vremena da napreduju istim koracima i stadijumima.

Pisma o Jogi 760

To uop{te nije tako. U ovom slu~aju op{ta pravila su izneta za nekoga ko nije na~inio nikakav napredak – ali sve zavisi od toga kako joga dolazi svakoj osobi.

*** Nije uvek bezbedno primenjivati prakti~no na sebe ono {to je napisano za drugoga. Svaki sadaka je slu~aj za sebe i ~ovek ne moè uvek ili ~esto da uzme umno pravilo i da ga primeni kruto na sve koji praktikuju jogu. Ono {to sam napisao X-u bilo je namenjeno za X-a i odgovara njegovom slu~aju, ali ako pretpostavimo da je sadaka sa druga~ijom (grubom) vitalnom prirodom od X-a u pitanju, mogao bih mu re}i ne{to {to bi se moglo ~initi sasvim suprotno, "Sedi ~vrsto na svoje niè vitalne sklonosti, izbaci svoju pohlepu za hranom – to stoji kao ozbiljna prepreka na tvom putu; bilo bi bolje za tebe da bude{ asketski u svojim navikama nego vulgarno ìvotinjski u ovom delu kao {to si sada." Onome ko ne uzima dovoljno hrane ili sna i odmora u ùdnji svog duha, mogao bih re}i: "Jedi vi{e, spavaj vi{e, odmaraj se vi{e, ne prenapreì se ili ne unosi asketski duh u svoju tapasju." Nekom drugom sa sasvim suprotnim preterivanjem mogao bih govoriti obratnim jezikom. Svaki sadaka ima svoju prirodu ili sklonost prirode, a kretnja joge dvoje sadaka, ~ak i kada postoje neke sli~nosti me|u njima, retko kad je ta~no ista. Opet, u primeni neke istine koja je izneta neophodno je dati joj njeno precizno zna~enje. Sasvim je ta~no da "na na{oj stazi stav nije stav nasilnog potiskivanja, nigraha"; to nije prinuda prema umnom pravilu ili principu prema neube|enom vitalnom bi}u. Ali to ne zna~i tako|e ni da vital mora da ide svojim putem i ~ini kako mu drago. Nije prinuda ono {to je put, ve} unutra{nja promena u kojoj vital vodi, prosvetljuje i preobraàva vi{a svest koja je nevezana od objekata vitalne èlje. Ali kako bi se dopustilo ovome da raste mora da se zauzme stav u kome sve manja va`nost mora da se prika~i zadovoljenju prohteva nièg vitala, izvesno ovladavanje, samyama, bivanje iznad bilo kakve halabuke ovih stvari, svode}i stvari kao {to je hrana na njihovo pravo mesto. Niì vital ima svoje mesto, ne treba ga smrskati ili ubiti, ali on mora da bude promenjen, "uhva}en za oba kraja", na gornjem kraju ovladavanje i kontrola, na donjem ispravna upotreba. Glavna stvar je otarasiti se vezanosti i èlje; upravo tad potpuno ispravna upotreba postaje mogu}a. Kojim ta~no koracima,


kojim redosledom, kroz koje procese }e ovo ovladavanje do}i zavisi od prirode, naglaska razvoja, konkretne kretnje joge. Nije jedenje ili nejedenje ne~ega ono {to je va`na ta~ka; ono {to je va`no je kako ta ili bilo koja od tih materija hrane uti~e na vas, koje je va{e unutra{nje stanje i kako bilo koje takvo uga|anje, kuvanje ili jedenje stoji ili ne stoji na putu njegovog napretka i promene, {ta je najbolje za vas kao jogi~ka disciplina. Jedno pravilo za vas mogu da izloìm: "Nemojte raditi, govoriti ili misliti ni{ta {to biste èleli da sakrijete od Majke." I to odgovara na pritu`be koje su se digle u vama – iz va{eg vitala, zar ne? – protiv izno{enja "ovih tri~avih stvari" pred Maj~ino opaànje. Za{to biste mislili da bi Majku gnjavile ove stvari ili da bi na njih gledala kao na tri~ave? Ako }e ceo ìvot da bude joga {ta to onda postoji {to bi se moglo nazvati tri~avim ili bez zna~aja? âk i ako Majka ne odgovori, ako ste doneli bilo kakvu stvar va{eg delovanja i samorazvoja pred nju u ispravnom duhu zna~i da ste to stavili pod njenu za{titu, u svetlost Istine, pod zrake Mo}i koja radi za preobraàj – jer smesta ti zraci po~inju da se igraju i delaju na stvar donetu pred njenu pa`nju. Bilo {ta {to vas savetuje da to ne radite kada vas duh u vama pokre}e da to uradite, vrlo lako bi mogao biti savet vitala da izbegne zrak Svetlosti i rad Sile.

*** ôvek ne treba da se ophodi prema ljudskoj prirodi kao prema ma{ini kojom treba rukovati u skladu sa krutim umnim pravilima – velika plasti~nost je potrebna u bavljenju sa njenim sloènim motivima.

IV Da, ~ak i u obi~nom ìvotu mora da postoji kontrola nad vitalom i egom – u protivnom ìvot bi bio nemogu}. âk i mnoge ìvotinje, one koje ìve u grupama, imaju svoja stroga pravila koja name}u kontrolu igri ega, a oni koji su neposlu{ni lo{e }e se provesti zbog toga. Evropljani naro~ito ovo shvataju i ~ak premda su puni ega, ipak kada je u pitanju timski rad ili grupni ìvot, stru~njaci su da ga drè na uzdi, ~ak i ako reì unutra; to je tajna njihovog uspeha. Ali u jogi naravno to je pitanje ne kontrolisanja ega ve} osloba|anja od njega i izdizanja do vi{eg principa, tako da se zahtev ja~e i upornije ne odobrava.

Pisma o Jogi 762

*** Pravilo koje moè da menja svako kako mu se }efne nije pravilo. U svim zemljama u kojima se uspe{no obavlja organizovani rad (Indija nije jedna od njih), pravila postoje i niko i ne pomi{lja da ih kr{i, jer se shvata da bi rad (ili ìvot tako|e) bez discipline ubrzo postao zbrka i anarhi~ni neuspeh. U velikim danima Indije sve je bilo dovedeno pod pravilo, ~ak i slikarstvo i poezija, ~ak i joga. Ovde su zapravo pravila mnogo manje kruta nego u bilo kojoj evropskoj organizaciji. Li~na diskrecija moè ~ak i u okviru pravila da ima dosta slobode – ali diskrecija mora da se diskretno koristi, u protivnom postaje ne{to proizvoljno ili haoti~no.

*** Majka stavlja svoju za{titu oko svih sadaka, ali ako svojim sopstvenim ~inom ili stavom oni iza|u iz kruga za{tite moè biti neèljenih posledica.

*** [Disciplina:] Delati prema standardu Istine ili pravilu ili zakonu delovanja (darme) ili u poslu{nosti prema nadmo}nom autoritetu ili najvi{im principima koje su otkrili razum i inteligentna volja, a ne prema svom sopstvenom }efu, vitalnim impulsima i èljama. U jogi poslu{nost Guruu ili Boànskom i zakonu Istine kako ga je objavio Guru je temelj discipline.

*** Stavljate konja pred rudu. Nije pravi na~in postaviti uslov da }ete ako dobijete {ta èlite biti poslu{ni i veseli. Ali budite uvek poslu{ni i veseli i onda }e ono {to èlite imati {ansu da do|e do vas.

*** Pravila su neophodna za uredno rukovo|enje radom; jer bez poretka i ure|enja ni{ta ne moè da se obavi kako treba, sve postaje sukob, zbrka i nered.


U svem takvom opho|enju sa drugima, treba da vidite ne samo svoju sopstvenu stranu pitanja ve} i drugu stranu tako|e. Ne treba da bude ljutnje, èstoke grdnje ili pretnje, jer te stvari samo izazivaju ljutnju i èstok odgovor na drugoj strani. Pi{em ovo zato {to poku{avate da se izdignete iznad sebe i dominirate svojim vitalom, a kad ~ovek èli da to uradi, ne moè da bude isuvi{e strog prema sebi u ovim stvarima. Najbolje je ~ak biti èstok prema svojim sopstvenim gre{kama, a blagonaklon prema gre{kama drugih.

*** Da, sasvim ispravno. Nedostatak psihi~kog opaànja i duhovnog razlu~ivanja je ono {to tera ljude da tako govore i da ignori{u va`nost poslu{nosti. Um koji èli da sledi svoj sopstveni na~in mi{ljenja i vital koji traga za slobodom za svoje èlje su oni koji se raspravljaju na takav na~in. Ako ne sledite pravila koja je izneo duhovni vodi~ ili ne slu{ate onoga ko vas vodi ka Boànskom, onda {ta }ete ili koga }ete da sledite? Samo ideje pojedina~nog uma i èlje vitala: ali ove stvari nikad ne vode do sidija u jogi. Pravila se iznose da {tite protiv izvesnih uticaja i njihovih opasnosti i da se odrì ispravna atmosfera u A{ramu povoljna za duhovni razvoj; poslu{nost je neophodna kako bi se uteklo od svog sopstvenog uma i vitala i nau~ilo da se sledi Istina.

*** Pravila poput ovih su namenjena da pomognu vitalu i fizi~kom da do|u pod disciplinu sadane i da se na rasipaju u hirovima, impulsima, samopovla|ivanjima; ali ona moraju da se sprovode jednostavno, ne sa bilo kakvim ose}anjem nadmo}nosti ili asketskim ponosom, ve} tek kao usputna stvar. Ta~no je tako|e da se od njih moè stvoriti prilika za preveliku umnu krutost – kao da su ona stvari od vrhunske va`nosti po sebi, a ne samo kao sredstvo. Stavljena na svoje pravo mesto i sprovo|ena u ispravnom duhu, mogu biti od velike pomo}i za svoju svrhu.

*** Ono {to ve}ina èli je da se stvari rade po njihovoj èlji bez provere ili reference. Pri~a o savr{enstvu je foliranje. Savr{enstvo se ne sastoji od

Pisma o Jogi 764

toga da je svako sebi zakon. Savr{enstvo dolazi odricanjem èlja i predajom vi{oj Volji.

*** Kab bih govorio stvari koje ljudska priroda nalazi lakim i prirodnim, to bi svakako bilo veoma udobno za u~enike, ali ne bi bilo mesta za duhovni cilj ili nastojanje. Duhovni ciljevi i metodi nisu laki ili prirodni (npr. kao {to su sva|anje, seksualno uìvanje, pohlepa, lenjost, pristanak na sve nesavr{enosti laki i ugodni) i ako ljudi postanu u~enici, za njih se pretpostavlja da }e slediti duhovne ciljeve i nastojanja, ma koliko da su te{ka i iznad obi~ne prirode, a ne da su stvari koje su lake i prirodne.

*** U spolja{njem svetu postoji umna i dru{tvena kontrola i tako|e upijenost u druge stvari. Ovde ste ostavljeni sami sa svojom sopstvenom sve{}u i morate da zamenite umnu i spolja{nju kontrolu unutra{njom samokontrolom duha.

*** To nije pitanje gre{ke ili kazne – ako moramo da osu|ujemo i ka`njavamo ljude za njihove gre{ke i bavimo se sadakama kao pravosudni organ, nikakva sadana ne bi mogla biti mogu}a. Ne vidim kako se va{a pritu`ba protiv nas moè opravdati. Na{a jedina du`nost prema sadakama je da ih povedemo ka njihovom duhovnom ostvarenju – ne moèmo da se pona{amo kao glava porodice koja interveni{e u ku}nim sva|ama, podràvaju}i jednog, prebacuju}i teret na drugog! Ma koliko se mo`da X spoticao, moramo da ga uzmemo za ruku, podignemo ponovo i navedemo da krene jo{ jednom ka Boànskom. Oduvek smo radili isto sa vama. Ali ne moèmo da podrìmo nikakav va{ zahtev u odnosu na njega. Uvek smo to tretirali kao ne{to izme|u njega i Boànskog. Za vas, jedina stvar na kojoj smo insistirali, a i to sa va{im punim pristankom i sa va{im molitvama nama da vam se pomogne da to uradite, je da prese~ete vitalnu vezu sa njim sasvim i da vi{e ni{ta ne zasnivate na njoj. Pa ipak nam sada pi{ete da zato {to nismo odobrili va{ postupak onoga {to ste rekli Y-u, {ta god to bilo – odri~ete nas se zauvek.


Moram da vas zamolim da se vratite svom boljem ja i svojoj istinskoj svesti i da zbacite ova raspoloènja vitalne strasti koja nisu dostojna va{e du{e. Stalno ste iznova pisali o svojoj ljubavi prema Majci, Anandi koju ste primili od nje i broju duhovnih iskustava. Setite se toga i setite se da je to va{ istinski put i va{e istinsko bi}e i da ni{ta drugo nije bitno. Vratite svoju ravnoteù i zbacite niù prirodu i njen mrak i neznanje.

V Niko zapravo ne biva zadràn ovde kada je njegova volja ili odluka da ode – mada je princip duhovnog ìvota protiv bilo kakvog povratka starom ~ak i privremeno, naro~ito kad postoji dublji poriv i nastojanje ka ~vrstoj osnovi nove svesti – jer povratak obi~noj atmosferi i okruènju i motivima naru{ava rad i baca napredak unazad.

*** Kad postoji tako o{tra razlika izme|u unutra{njeg i spolja{njeg bi}a, uvek je sadaka taj koji mora da donese svoju odluku. [to se ti~e dolaska nazad, mnogi koji su oti{li napolje su se vratili, drugi nisu – jer u odlasku napolje uvek postoji opasnost ulaska u struju sila koje povratak ~ine nemogu}im. Koju god odluku da donesete ona mora biti jasna i odmerena – u protivnom moète da iza|ete i ~im budete tamo poèlite da se vratite nazad, a nakon {to do|ete ovamo opet poèlite da odete; to bi bilo nedopustivo.

*** Dobro se shvata da data dozvola [da se ode iz A{rama] ne isklju~uje mogu}nost da se eksperiment zavr{i lo{e. Ali eksperiment postaje neophodan ako su poriv ega ili spolja{njeg bi}a i onaj od du{e postali isuvi{e akutni da se re{e druga~ije ili ako spolja{nje bi}e insistira da dobije svoje iskustvo.

***

Pisma o Jogi 766

Naro~ito kad spolja{nje bi}e odbacuje Istinu i insistira na tome da ìvi svoj ìvot i odbija pravilo duhovnog ìvota eksperiment [odlaska iz A{rama] postaje neizbeàn. Nikad nisam rekao da je preporu~ljiv.

*** Kod nekih je on [poriv da se ode iz A{rama] prejak; oni moraju da idu i da se sami uvere. To ne zna~i da svako mora da ide kad god oseti te{ko}u. Ovo su izuzetni slu~ajevi.

*** Nema takve nemogu}nosti va{e pobede nad tvr|im delovima va{e prirode kako zami{ljate. Potrebna je samo istrajnost da idete dalje dok se ovaj otpor ne slomi i psihi~ko koje nije odsutno niti neispoljeno ne bude u stanju da dominira nad drugima. To mora da se uradi bilo da ostanete ovde ili ne, a odlazak bi samo verovatno pove}ao te{ko}u i ugrozio krajnji rezultat – ne moè vam pomo}i. Ovo je ono mesto gde borba ma koliko akutna, zbog neposrednog prisustva Majke, ima najbolju {ansu i izvesnost za re{enje i uspe{an zavr{etak.

*** To se obi~no tako de{ava – kad ~ovek iza|e iz sveta, sile koje upravljaju svetom rade sve {to mogu da vas uvuku nazad u njihovu sopstvenu nemirnu kretnju.

*** To je svakako ~udno. Ve}ina ljudi nakon atmosfere ovde ne mogu da trpe obi~nu atmosferu. Ako odu napolje, nespokojni su dok se ne vrate. âk i X-ova tetka koja je ovde bila samo nekoliko meseci pi{e na isti na~in. Ali verovatno kad ljudi do|u pod kontrolu la`nosti kao Y i Z, oni se projektuju u neregenerisanu vitalnu prirodu i vi{e ne ose}aju razliku atmosfere.

*** Sva je joga te{ka, zato {to je cilj u svakoj jogi dose}i Boànsko, okrenuti se u potpunosti ka Boànskom, a to zna~i okrenuti se od


obi~nih kretnji prirode ka ne~em izvan nje. Ali kad ~ovek teì sa iskreno{}u daje se snaga koja se zavr{ava prevazilaènjem te{ko}a i dosezanjem cilja. Majka je govorila o sadakama koje su u{le u ìvot i atmosferu A{rama i osetile dodir na psihi~ko onoga {to je ovde. To ne vaì za one koji su do{li ovde iz spolja{njeg sveta, ali i dalje pripadaju napolju. Sve veze X-ine prirode su i dalje bile sa spolja{njim ìvotom; njen vital je bio sasvim neprilago|en A{ramskom ìvotu i uzmicao je od ideje da ìvi u njemu uvek. Ona nije dala svom psihi~kom vremena da na~ini tu vezu i upije taj uticaj koji bi u njemu u~vrstio ose}anje ovoga kao njegovog istinskog doma. Ljudi mogu da dolaze ovamo tako i ostanu neko vreme i odu bez ikakve te{ko}e, kao {to su mnogi u~inili. Ose}anje te{ko}e ili nelagodnosti u odlasku je s druge strane znak da je du{a pustila koren ovde i nalazi da joj je bolno da se iskoreni. Ima nekih koji su takvi i morali su da odu, ali ne ose}aju se opu{teno i uvek razmi{ljaju o tome kako da do|u nazad {to je pre mogu}e. Pomagati drugima bez egoizma ili vezanosti ili napu{tanja duhovnog okruènja i duhovnog ìvota je jedna stvar, biti odvu~en li~nom vezano{}u ili potrebom za pomaganjem drugima za spolja{nji ìvot je druga~ije.

*** Nemogu}nost da se ode [iz A{rama] moè da do|e od psihi~kog koje odbija, kada do|e do te ta~ke, da dopusti drugim delovima da se pomaknu, ili moè da do|e od vitala koji vi{e nema nikakav poriv ka obi~nom ìvotu i zna da nikad ne}e biti zadovoljan tamo. Obi~no su vi{i delovi vitala oni koji tako postupaju. Ono {to je jo{ uvek sposobno da se okrene spolja je verovatno fizi~ki vital u kome stare sklonosti nisu uga{ene.

*** Treba da budete u stanju da vidite...da je uzrok nespokoja u vama, a ne u spolja{njim okolnostima. Va{a vitalna vezanost za porodi~ne veze i obi~ne dru{tvene ideje i ose}anja je ono {to se podiglo u vama i stvara te{ko}u. Ako èlite da ve`bate jogu, morate da budete u stanju da ìvite u svetu, sve dok ste tamo, sa umom usmerenim na Boànsko, a ne vezanim okruènjem. Onaj ko to radi, moè da pomogne onima oko sebe sto puta vi{e nego neko ko je vezan i privrèn svetu.

Pisma o Jogi 768

Nije mogu}e Majci da vam kaè da ostanete, ako vi sami u svom umu i vitalu ùdite za tim da odete. Upravo iz vas mora da do|e jasna volja na jednu ili drugu stranu.

*** Lak{e je osetiti prisustvo u atmosferi A{rama nego van njega. Ali to je samo po~etna te{ko}a koju ~ovek moè prevazi}i postojano{}u u pozivu i stalnim otvaranjem sebe prema uticaju.

*** Sila je tu u atmosferi, ali morate da je primite na ispravan na~in – u duhu samodavanja, otvorenosti, pouzdanja. Sve drugo zavisi od toga.

*** Ono {to je ta~no je da postoji jaka sila koja izlazi odavde i prirodno je najja~a u sredi{tu. Ali kako ona vr{i uticaj tamo zavisi od onoga ko je prima. Ako se prima sa jednostavnim poverenjem, verom, otvoreno{}u, pouzdano{}u, onda funkcioni{e kao potpuna za{tita. Ali ona moè tako da radi tako|e i na daljinu. Nije ku}a, unutra{nja bliskost je ono {to je bitno.

VI Najbolji na~in da ~ovek sebe pripremi za duhovni ìvot kada mora da ìvi u obi~nim zanimanjima i okruènjima je da razvija potpunu staloènost i nevezanost i samata-u Gite sa verom da je Boànsko tamo i da Boànska Volja radi u svim stvarima mada trenutno pod uslovima sveta Neznanja. Izvan ovoga su Svetlost i Ananda u pravcu kojih ìvot radi, ali najbolji na~in za njihov dolazak i utemeljenje u pojedina~nom bi}u i prirodi je da raste u ovoj duhovnoj staloènosti. To bi tako|e re{ilo va{u te{ko}u oko neprijatnih i odbojnih stvari. Sa svom neprijatno{}u treba se suo~avati sa ovim duhom samata-e.

***


Kad ~ovek ìvi u svetu ne moè da se pona{a kao u A{ramu – mora da se druì sa drugima i da odràva barem spolja obi~ne odnose sa drugima. Va`na stvar je odràvati unutra{nju svest otvorenu za Boànsko i rasti u njoj. Kako ~ovek to radi, manje ili vi{e brzo u odnosu na unutra{nji intenzitet sadane, stav prema drugima }e se menjati. Svi }e biti vi|eni sve vi{e i vi{e u Boànskom, a ose}anja, postupci, itd. }e biti sve vi{e i vi{e odre|eni ne starim spolja{njim reakcijama, ve} rastu}om sve{}u unutar vas.

*** Te{ko}a koju doìvljavate od ro|aka i drugih je uvek ona koja se upli}e kao prepreka kada ~ovek mora da ve`ba sadanu u obi~nom ili nepovoljnom okruènju. Jedini na~in da se umakne od toga je da se bude u stanju da se ìvi u sebi u svom unutra{njem bi}u – {to postaje mogu}e kada se sposobnost reakcije i svetlost o kojima govorite u svom pismu pove}aju i postanu normalne, jer onda ste stalno svesni svog unutra{njeg bi}a i ~ak ìvite u njemu – spolja{nje postaje instrument, sredstvo komunikacije i delanja u spolja{njem svetu. Onda je mogu}e stvarati odnose sa ljudima izvan slobodne od veze ili nu`ne reakcije – ~ovek moè da odredi iznutra svoju sopstvenu reakciju ili odsustvo reakcije: postoji temeljno oslobo|enje od spolja{njih spona – naravno, ako ~ovek èli da to bude tako.

*** @ivot samsara-e je po svojoj prirodi polje nemira – da bi i{ao kroz njega na pravi na~in ~ovek mora da ponudi svoj ìvot i postupke Boànskom i da se moli za mir Boànskog unutra. Kada um postane u}utan, ~ovek moè da oseti Boànsku Majku kako podràva ìvot i da stavi sve u njene ruke.

*** Mir nikad nije lako ste}i u ìvotu sveta i nikad nije stalan, ukoliko ~ovek ne ìvi duboko unutra i podnosi spolja{nje aktivnosti samo kao povr{inski prednji deo bi}a.

***

Pisma o Jogi 770

U njenom stanju jedina stvar kroz koju ona moè da u|e u sadanu je da se prise}a Boànskog uvek, smatraju}i svoje te{ko}e za muke kroz koje mora da pro|e, da se moli stalno i da traì Boànsku pomo} i za{titu i da zamoli za otvaranje svog srca i svesti prema podràvaju}em Boànskom Prisustvu.

*** Nije mogu}e za Majku da obe}a da }e dati pomo} u svetovnim stvarima. Ona interveni{e samo u posebnim slu~ajevima. Ima nekih, naravno, koji svojom otvoreno{}u i svojom verom dobijaju njenu pomo} u bilo kakvoj svetovnoj te{ko}i ili nevolji, ali to je druga~ija stvar. Oni se naprosto prisete i zovu Majku i u dogledno vreme neki rezultat dolazi.

*** Tendencija o kojoj pri~ate, da se napuste porodica i dru{tveni ìvot radi duhovnog ìvota, je tradicionalna u Indiji poslednjih 2000 godina i vi{e – uglavnom me|u mu{karcima, doti~e tek veoma mali broj èna. Mora se imati na umu da je indijski dru{tveni ìvot podredio skoro potpuno pojedinca porodici. Mu{karci i ène se ne ven~avaju prema svojoj slobodnoj volji; njihovi brakovi su uglavnom dogovoreni za njih dok su jo{ deca. Ne samo tako, ve} je kalup dru{tva ve} dugo skoro ~eli~ne utvr|enosti stavljaju}i svakog pojedinca na svoje mesto i o~ekuju}i od njega da mu se prilagodi. Vi pri~ate o pitanjima i hrabrim re{enjima, ali u ovom ìvotu nema problema i pitanja i nema poziva za re{enjem – hrabro re{enje je samo mogu}e tamo gde postoji sloboda li~ne volje; ali tamo gde je jedino re{enje (ako ~ovek ostane u ovom ìvotu) podre|enost porodi~noj volji, ne moè biti ni~ega te vrste. To je bezbedan ìvot i moè da bude sre}an ako mu se ~ovek prilagodi i ako nema neobi~na stremljenja izvan njega ili ima sre}e u svom okruènju; ali on nema nikakav lek ili izlaz za nespojivosti ili bilo kakvu vrstu pojedina~ne osuje}enosti; ostavlja malo mesta za inicijativu ili slobodnu kretnju ili bilo kakav individualizam. Jedini ispust za pojedinca je njegov duhovni ili religiozni ìvot, a priznati izlaz za bekstvo je napu{tanje samsara-e, porodi~nog ìvota, kroz neku vrstu Sanjase. Sanjasin (Sannyasi), Vai{nava Vairagi (Vaishnava Vairagi) ili Brama~ari (Bramachari) su slobodni; oni su mrtvi za porodicu i mogu da ìve u skladu sa diktatima unutra{njeg duha.


Jedino ako stupe u neki red ili A{ram, moraju da se drè pravila reda, ali to je njihov sopstveni izbor. Dru{tvo je priznalo ova vrata za bekstvo iz njega; religija je odobrila ideju da je odbojnost prema dru{tvenom ili svetovnom ìvotu legitimna osnova za prihvatanje ìvota pustinjaka ili religioznog isposnika. Ali ovo je bilo uglavnom za mu{karce; ène su, osim u stara vremena me|u budistima koji su imali svoje samostane i u kasnijim vremenima me|u Vai{navama, imale malo {anse za takvo bekstvo ukoliko ih neki veoma jak duhovni impuls koji ne bi prihvatio nikakvo uskra}ivanje nije nagonio. [to se ti~e ène i dece koje bi Sanjasin ostavio za sobom, malo je bilo te{ko}e, jer je celokupna familija bila tu da preuzme ili bolje re}i da nastavi njihovo izdràvanje. Trenutno ono {to se de{ava je da stari okvir ostaje, ali savremene ideje su donele stanje neprilago|enosti, nemira, stari porodi~ni sistem se raspada, a ène traè u sve ve}em broju istu slobodu bekstva kakvu su mu{karci oduvek imali u pro{losti. To bi objasnilo slu~ajeve na koje ste nai{li – ali ne mislim da broj takvih slu~ajeva moè za sada uop{te biti znatan, to je sasvim nova pojava; primanje èna u A{rame je samo po sebi novina. Krajnja nesre}nost umnog i vitalnog rasta koji se ne uklapa u okruènje, brakova nametnutih koji su neodgovaraju}i i gde nema dodirne ta~ke izme|u muà i ène, okruènja neprijateljskog i netolerantnog prema ~ovekovom unutra{njem ìvotu, a s druge strane uro|ena sklonost indijskog uma da traì uto~i{te u duhovnom ili religioznom bekstvu }e u dovoljnoj meri objasniti novi razvoj. Ako dru{tvo èli to da spre~i, ono i samo mora da se promeni. [to se ti~e pojedinaca, svaki slu~aj mora da se procenjuje za sebe; ima previ{e sloènosti u problemu i previ{e varijacija prirode, poloàja, motiva za op{te pravilo. Govorio sam o dru{tvenom problemu samo u op{tem smislu. U rukovo|enju A{ramom, imali smo mnoge molbe za prijem o~igledno diktirane nevoljno{}u da se suo~e sa te{ko}ama i odgovornostima ìvota – prirodno mi smo ih ignorisali ili odbili, ali one su bile uglavnom od mu{karaca; nedavno su bili tek jedan ili dva slu~aja èna. Ina~e ène se nisu obi~no prijavljivale na osnovu nesre}nog braka ili te{kog okruènja. Ve}ina udatih sadika su sledile ili pratile svoje muève na osnovu toga {to su ve} zapo~eli da ve`baju jogu; druge su do{le ispunjavaju}i dovoljno odgovornosti bra~nog ìvota; u dva ili tri slu~aja do{lo je do razdvajanja od muà, ali to je bilo pre njihovog dolaska ovamo. U nekim slu~ajevima nije bilo dece, kod drugih su deca ostavljena sa porodicom. Ovi slu~ajevi ne spadaju zbilja

Pisma o Jogi 772

u kategoriju onih koje pominjete. Neke sadake su ostavile `enu i porodicu za sobom, ali ne mislim ni u kom slu~aju da su te{ko}e `ivota bile motiv njihovog odlaska. To je pre bila ideja da su osetili poziv i da moraju da ostave sve da bi ga sledili.

KRAJ DRUGOG DELA

TRE]I DEO

PRVA GLAVA

ISKUSTVA I OSTVARENJA

Iskustva i Ostvarenja

ISKUSTVO je re~ koja pokriva skoro sva de{avanja u jogi; jedino kad se ne{to ustali, onda ono vi{e nije iskustvo ve} deo sidija; npr. mir kada dolazi i odlazi je iskustvo – kada se ustali i vi{e ne odlazi on je sidi. Ostvarenje je druga~ije – ono je kad ne{to ~emu teìte postane stvarno za vas; npr. imate ideju o Boànskom u svemu, ali to je samo ideja, verovanje; kada ose}ate ili vidite Boànsko u svemu, to postaje ostvarenje.

***

Sve ovo je da bi se na~inile nepotrebne razlike. Iskustvo istine u supstanci uma, u vitalu ili fizi~kom, gde god da bi moglo biti, je po~etak ostvarenja. Kada doìvim mir, po~injem da ostvarujem {ta je on. Ponavljanje iskustva vodi do punijeg i trajnijeg ostvarenja. Kada se ustali bilo gde, to je njegovo puno ostvarenje u tom mestu ili tom delu bi}a.

*** To je duhovnost kada po~nete da postajete svesni svesti druga~ije od ega i po~nete da ìvite u njoj ili pod njenim uticajem sve vi{e i vi{e. Ta svest {iroka, bekrajna, samopostoje}a, ~ista od ega itd. je ona koja se zove Duh (Sopstvo, Braman, Boànsko), tako da ovo nu`no mora da bude smisao duhovnosti. Ostvarenje je ovo i sve drugo {to iskustvo i rast ove ve}e svesti donosi sa sobom.

*** Jogi je onaj koji je ve} ustaljen u ostvarenju – sadaka je onaj koji dobija ili jo{ uvek poku{ava da dobije ostvarenje.

*** Nema zakona da ose}anje ne moè da bude iskustvo; iskustva su svih vrsta i uzimaju sve oblike u svesti. Kada svest dolazi pod, vidi ili ose}a bilo {ta duhovno ili psihi~ko ili ~ak okultno, to je iskustvo – u tehni~kom jogi~kom smislu, jer postoje naravno svakojake vrste

Pisma o Jogi 778

iskustava koja nisu tog karaktera. Sama ose}anja su mnogih vrsta. Re~ ose}anje se ~esto koristi za emociju, i moè biti psihi~kih ili duhovnih emocija koje se ubrajaju me|u jogi~ka iskustva, kao {to je talas suddha bhakti ili podizanja ljubavi ka Boànskom. Ose}anje tako|e zna~i opaànje ne~eg {to se ose}a – opaànje u vitalu ili psihi~kom ili u su{tinskoj supstanci svesti. âk ~esto nalazim umno opaànje kada je veoma ìvo opisano kao ose}anje. Ako isklju~ite sva ova ose}anja i njima srodna i kaète da su ose}anja, ne iskustva, onda ostaje veoma malo prostora uop{te preostalog za iskustva. Ose}anje i vi|enje (vizija) su glavni oblici duhovnog iskustva. ôvek vidi i ose}a Bramana svuda; ose}a silu kako ulazi ili izlazi iz njega; ose}a ili vidi prisustvo Boànskog unutar ili oko sebe; ose}a ili vidi silazak Svetlosti; ose}a silazak Mira ili Anande. [utnite od sebe sve to na osnovu toga da je to samo ose}anje i skroz ste kao metlom pomeli ve}inu stvari koje nazivamo iskustvom. Opet, ose}amo promenu u supstanci svesti ili stanje svesti. Ose}amo sebe kako se {irimo u {irinu, a telo kao malu stvar u {irini (to tako|e moè da se vidi); ose}amo svest srca kako je {iroka umesto uzana, meka umesto tvrda, osvetljena umesto tamna, svest glave tako|e, vital, ~ak i fizi~ko; ose}amo na hiljade stvari svih vrsta i za{to da ih ne nazovemo iskustvom? Naravno to je unutra{nji vid, unutra{nje ose}anje, suptilno ose}anje, ne materijalno, kao ose}anje hladnog vetra ili kamena ili bilo kakvog drugog predmeta, ali kako se unutra{nja svest produbljuje nije manje ìvo ili konkretno, ve} naprotiv.

*** Iskustvo je nepogre{iva stvar i mora mu se dati prikladna vrednost. Um moè da preteruje u razmi{ljanju o njemu, ali ga to ne li{ava njegove vrednosti.

*** To nije pitanje davanja podjednake vrednosti svemu {to radite, ve} prepoznavanja vrednosti svih razli~itih elemenata sadane. Nijedno takvo pravilo se ne moè na~initi kao da su transevi od male vrednosti ili da su iskustva niè vrednosti i{ta vi{e nego {to bi se moglo re}i da je rad bez vrednosti ili da je manje vredan.

***

Iskustva i Ostvarenja 779

U dubljem i duhovnijem smislu konkretno ostvarenje je ono koje ~ini ostvarenu stvar stvarnijom, dinami~nijom, blisko prisutnijom svesti nego {to bilo koja fizi~ka stvar moè biti. Takvo ostvarenje li~nog Boànskog ili bezli~nog Bramana ili sopstva obi~no ne dolazi na po~etku sadane ili u prvim godinama ili dugo godina. Dolazi tako veoma malobrojnima. Ali o~ekivati i zahtevati ga tako brzo bi bilo u o~ima iskusnog jogija ili sadake prili~no brzopleto i nenormalno nestrpljenje. Ve}ina bi rekla da je spori razvoj najbolji kome ~ovek moè da se nada u prvim godinama, i tek kad priroda bude spremna i potpuno koncentrisana u smeru ka Boànskom moè da do|e definitivno iskustvo. Nekima brza pripremna iskustva mogu da do|u u relativno ranom stadijumu, ali ~ak ni oni ne mogu da umaknu radu svesti koji }e u~initi da ova iskustva kulminiraju ostvarenjem koje je trajno i potpuno. To nije pitanje dopadanja ili nedopadanja, to je stvar ~injenice i istine i iskustva. înjenica je da ljudi koji su radosni i spremni da idu korak po korak, ~ak sporim koracima, ako bude potrebno, zapravo kora~aju brè i sigurnije od onih koji su nestrpljivi i u ùrbi. To je ono {to sam oduvek vi|ao.

*** Ono [samoostvarenje] nije dug proces! îtav ìvot i ~esto jo{ nekoliko ìvota nisu dovoljni da bi se ono postiglo. Ramakri{ninom Guruu je trebalo 30 godina da stigne i ~ak ni tada nije tvrdio da ga je ostvario.

*** Va{a tvrdnja [da ne moète da volite Boànsko dok ga ne doìvite na neki na~in] sukobljava se sa iskustvom mnogih sadaka. Mislim da je Ramakri{na ukazao negde da je ljubav i radost i ùdnja traganja mnogo intenzivnija nego ona od ispunjenja. Ne slaèm se, ali to barem pokazuje da je intenzivna ljubav mogu}a pre ostvarenja.

*** Moja poenta je da postoje stotine Bakti koji imaju ljubav i traganje bez ikakvog konkretnog iskustva, samo sa umnom koncepcijom ili emocionalnim verovanjem u Boànsko da ih podrì. Cela poenta je da je neta~no re}i da ~ovek mora da ima odlu~uju}e ili konkretno

Pisma o Jogi 780

iskustvo pre nego {to bude mogao da ima ljubav prema Boànskom. To je suprotno ~injenicama i savim obi~nim ~injenicama duhovnog iskustva.

*** Obi~ni Bakta nije lavlje srce. Lavlje srce sti~e iskustva relativno brzo, ali obi~ni Bakta ~esto mora da se hrani svojom sopstvenom ljubavlju ili ùdnjom godinama i godinama – i to i ~ini.

*** Ono {ta sam mislio u vezi iskustava je bilo naprosto to da ste stvorili svoje sopstvene ideje u vezi toga {ta èlite od joge i oduvek ste merili ono {to je po~injalo da dolazi tim standardom i zato {to nije bilo u skladu sa o~ekivanjima ili na nivou tog standarda, govorili sebi nakon jednog trenutka: "To je ni{ta, to je ni{ta". To nezadovoljstvo vas je izlagalo na svakom koraku reakciji ili uzmicanju koji su spre~ili bilo kakav trajni razvoj. Jogin koji ima iskustvo zna da su mali po~eci od najve}eg zna~aja i moraju da se gaje i da im se dopu{ta sa velikim strpljenjem da se razviju. On zna, na primer, da je neutralna }utnja tako nezadovoljavaju}a za vitalnu ùdnju sadake prvi korak ka miru koji prevazilazi sve razumevanje, mali tok ili drhtaj unutra{njeg blaènstva prvo curenje okeana Anande, igra svetala ili boja klju~ vrata unutra{nje vizije i iskustva, silazak koji ukru}uje telo u koncentrisanoj mirno}i prvi dodir ne~ega na ~ijem kraju je prisustvo Boànskog. On nije nestrpljiv; bolje re}i da je oprezan da ne naru{i evoluciju koja po~inje. Svakako da neke sadake imaju jaka i odlu~na iskustva na po~etku, ali ona su pra}ena dugim radom u kome postoje mnogi prazni periodi i periodi borbe.

*** Nema prostora svakako za o~ajanje. Blaènstvo uvek dolazi prvo u kapima, ili prekinutom curenju. Morate da nastavite radosno i sa punim poverenjem dok ne do|e slap.

*** Ako istinski odlu~ite u svoj svojoj svesti da ponudite svoje bi}e Boànskom da ga uobli~ava kako Mu volja, onda }e najve}i deo va{e


li~ne te{ko}e nestati – mislim ono {to jo{ preostaje, i bi}e samo manje te{ko}e preobraàja obi~ne u jogi~ku svest, normalne za svu sadanu. Va{a umna te{ko}a je sve vreme bila da ste èleli da ukalupite sadanu i prijem iskustva i odgovor Boànskog prema svojim sopstvenim unapred osmi{ljenim umnim idejama i niste ostavljali slobodu Boànskom da dela ili da se ispolji u skladu sa Njegovom sopstvenom istinom i stvarno{}u i potrebom ne va{eg uma i vitala, ve} va{e du{e i duha. To je kao kao kad bi va{ vital dao Boànskom ~a{u u boji i rekao Mu: "Sada uspi sebe u to i ja }u te zatvoriti tamo i gledati te kroz boje" ili, sa umne ta~ke gledi{ta, kao kad biste na sli~an na~in pruìli epruvetu i rekli: "Ulazi unutra i ja }u te ispitivati i videti {ta si ti." Ali Boànsko je stidljivo pred takvim procesima i Njegove primedbe nisu sasvim nerazumljive. U svakom slu~aju drago mi je da se iskustvo ponovo vratilo – do{lo je kao rezultat va{ih i mojih napora poslednjih dana i prakti~no je podsetnik da su vrata za ulaz u jogi~ko iskustvo i dalje tu i da mogu da se otvore na pravi dodir. Teretili ste me pre neki dan da sam napravio gre{ku u vezi va{eg iskustva disanja sa imenom u njemu i ukorili me za izvla~enje velikog zaklju~ka iz veoma male pojave – stvar, usput, koju nau~nici rade svakodnevno bez i najmanje primedbe od strane va{eg razuma. Vi ste imali istu ideju, verujem, u vezi mog prihvatanja va{ih prethodnih iskustava, ove struje i silaska mirno}e u telo, kao znakova jogija u vama. Ali ove ideje izviru iz nepoznavanja duhovnog carstva i njegovih pojava i samo pokazuju nesposobnost spolja{njeg intelektualnog razuma da igra ulogu koju èlite da on igra, ulogu vrhovnog sudije nad duhovnom istinom i unutra{njim iskustvom – sasvim prirodna nesposobnost jer on ne zna ~ak ni abecedu ovih stvari i mimoilazi moje razumevanje kako neko moè da bude sudija o nekoj stvari o kojoj ne zna ni{ta. Znam da "nau~nici" to stalno rade sa nadfizi~kim pojavama izvan njihovog domena – oni koji nikad nisu imali duhovno ili okultno iskustvo izlaù zakon u vezi okultnih pojava i joge; ali to ga ne ~ini ni{ta manje razumnim ili opravdanim. Bilo koji jogi koji zna ne{to o Pranajami ili \api (Pranayama, Japa) moè da vam kaè da tok imena u dahu nije mala pojava ve} od velike va`nosti u ovim praksama i, ako do|e prirodno, znak da je ne{to u unutra{njem bi}u radilo takvu vrstu sadane u pro{losti. [to se ti~e struje ona je poznati znak prvog dodira vi{e svesti koja te~e dole u obliku toka – poput "talasa" svetlosti kod nau~nika – da pripremi svoj posed uma, vitala i fizi~kog u telu. Tako je i mirno}a i ukru}enost tela u va{em prethodnom iskustvu znak istog silaska vi{e svesti u njenom obliku ili

Pisma o Jogi 782

sklonosti ka mirno}i i ti{ini. Savr{eno je zdrav zaklju~ak da onaj ko stekne ova iskustva na po~etku ima sposobnost za jogu u sebi i moè da se otvori, ~ak i ako otvaranje biva odloèno drugim kretnjama koje pripadaju njegovoj obi~noj prirodi. Ove stvari su deo nauke joge, tako poznate kao {to su krunska iskustva fizi~ke nauke poznata nau~nom tragaocu. [to se ti~e utiska nesvestice, to je naprosto zato {to niste bili u snu, kao {to ste zami{ljali, ve} u prvom stanju onoga {to se obi~no zove svapna-samadhi, trans u snu. Ono {to ste osetili kao da vas hvata nesvest bila je samo tendencija da odete dublje unutra, u dublji svapna-samadhi ili u protivnom u susupti trans – ovaj drugi je ono {to re~ trans obi~no zna~i na engleskom, ali se moè pro{iriti i na svapna vrstu tako|e. Spolja{njem umu ovaj duboki gubitak spolja{nje svesti izgleda kao nesvestica, mada zbilja nije ni{ta te vrste – otud taj utisak. Mnoge sadake dobijaju povremeno ili ponekad na dug period ovaj dublji svapna-samadhi u onome {to je po~elo kao spavanje – sa rezultatom da se svesna sadana nastavlja u njihovom spavanju kao i u njihovim budnim satima. Ovo je razli~ito od iskustava sna koja ~ovek ima na vitalnoj ili umnoj ravni koja i sama nisu obi~ni snovi ve} stvarna iskustva na umnoj, vitalnoj, psihi~koj ili suptilnim fizi~kim ravnima. Imali ste nekoliko snova koji su bili iskustva vitalnih snova, oni u kojima ste susretali Majku i nedavno ste imali jedan takav kontakt na umnoj ravni koji, za one koji razumeju ove stvari, zna~i da se unutra{nja svest priprema u umu kao i u vitalu, {to je veliki napredak. Pita}ete za{to se ove stvari de{avaju bilo u snu bilo u ka unutra okrenutoj meditaciji, a ne u budnom stanju. Postoji dvostruki razlog. Prvo, da obi~no u jogi ove stvari po~inju u ka unutra okrenutom stanju, a ne u budnom stanju – jedino ako ili kada je budan um spreman dolaze rado u budnom stanju. Opet, u vama je budan um postao isuvi{e aktivan u svom insistiranju na idejama i operacijama spolja{nje svesti da bi dao unutra{njem umu priliku da projektuje sebe u budno stanje. Ali kroz unutra{nju svest i primarno kroz unutra{nji um ove stvari dolaze; dakle, ako nema ~istog prolaza iz unutra{njeg ka spolja{njem, unutra{nja stanja su ono gde prvo moraju da se pojave. Ako je budan um podre|en ili predan unutra{njoj svesti i voljan da postane njen instrument, onda ~ak od po~etka ova otvaranja mogu da do|u kroz budnu svest. To je opet poznat zakon joge. Mogao bih da dodam da kada se àlite na nedostatak odgovora, verovatno o~ekujete odmah neku vrstu direktnog ispoljenja


Boànskog koje, po pravilu, mada ima izuzetaka, dolazi samo kad su prethodna iskustva pripremila svest tako da moè da oseti, razume, prepozna odgovor. Obi~no, duhovna ili boànska svest dolazi prva – ono {to sam nazvao vi{a svest – prisustvo ili ispoljenje dolazi naknadno. Ali ovaj silazak vi{e svesti je zbilja dodir ili upliv samog Boànskog, mada ga isprva nià priroda ne prepoznaje.

*** Ne kaèm da ova iskustva nikad nemaju vrednost, ali su toliko izme{ana i pobrkana da ako ~ovek tr~i za njima bez ikakvog razlu~ivanja uop{te, zavr{e bilo odvo|enjem u stranu, ponekad tragi~no u stranu, ili dovode}i ~oveka u nekakvo zbrkano nigde. To ne zna~i da su sva takva iskustva beskorisna ili bez vrednosti. Ima onih koja su zdrava kao i onih koja su nezdrava; onih koja su od pomo}i, na istinskoj liniji, ponekad putokazi, ponekad stadijumi na putu ka ostvarenju, ponekad gra|a i materijal ostvarenja. Za ovima prirodno i ispravno ~ovek traga, zove, napreè se ka njima, ili barem sebe otvara u pouzdanom o~ekivanju da }e ona pre ili kasnije sti}i. Va{a sopstvena glavna iskustva mo`da su bila malobrojna ili bez kontinuiteta, ali ne mogu da kaèm da nisu bila zdrava ili da nisu bila od pomo}i. Rekao bih da je bolje imati nekoliko ovih nego mno{tvo onih drugih. Moj jedini smisao u onome {to sam napisao nije bio da budem impresioniran pukim bogatstvom iskustava ili da mislim da je to dovoljno da sa~ini velikog sadaku ili da je nemati ovo bogatstvo nu`no inferiornost, àlosno li{avanje ili siroma{tvo od jedine poèljne stvari. Postoje dve klase stvari koje se de{avaju u jogi, ostvarenja i iskustva. Ostvarenja su prijem u svest i uspostavljanje tamo temeljnih istina Boànskog, Vi{e ili Boànske Prirode, svesti sveta i igre njenih sila, vlastitog sopstva i prave prirode i unutra{nje prirode stvari, mo}i ovih stvari koje rastu u ~oveku dok ne budu deo ~ovekovog unutra{njeg ìvota i postojanja – kao na primer, ostvarenje Boànskog Prisustva, silazak i ustaljivanje vi{eg Mira, Svetlosti, Sile, Anande u svesti, njihova delovanja tamo, ostvarenje boànske ili duhovne ljubavi, opaànje svog sopstvenog psihi~kog bi}a, otkri}e svog sopstvenog istinskog umnog bi}a, istinskog vitalnog bi}a, istinskog fizi~kog bi}a, ostvarenje prekouma ili nadumne svesti, jasno opaànje odnosa svih ovih stvari prema na{oj sada{njoj inferiornoj prirodi i njihovo delovanje na nju da promeni tu niù prirodu. Lista bi,

Pisma o Jogi 784

naravno, mogla biti beskrajno duà. Ove stvari se tako|e nazivaju iskustvima kada dolaze samo u bljeskovima, mahovima ili retkim posetama; o njima se govori kao o punim ostvarenjima samo kada postanu veoma konkretna ili ~esta ili kontinuirana ili normalna. Onda postoje iskustva koja pomaù ili vode ka ostvarenju stvari duhovnih ili boànskih ili donose otvaranja ili napretke u sadani ili su podr{ke na putu – iskustva simboli~kog karaktera, vizije, kontakti jedne ili druge vrste sa Boànskim ili sa delima vi{e Istine, stvari kao {to su bu|enje Kundalini, otvaranje âkri, poruke, intuicije, otvaranja unutra{njih mo}i itd. Jedna stvar oko koje ~ovek mora da bude oprezan je da vidi da su istinska i iskrena, a to zavisi od ~ovekove sopstvene iskrenosti – jer ako ~ovek nije iskren, ako ga vi{e zanima ego ili da bude veliki jogi ili da postane nat~ovek nego da se sretne sa Boànskim ili da stekne Boànsku svest koja omogu}ava ~oveku da ìvi u ili sa Boànskim, onda poplava la`njaka ili me{avina ulazi, ~ovek biva uveden u lavirinte me|uzone ili se vrti u rilnama svojih sopstvenih formacija. Postoji istina cele te stvari. Za{to onda X kaè da ~ovek ne bi trebalo da juri za iskustvima, ve} samo da voli i traì Boànsko? To naprosto zna~i da ne smete da od iskustava na~inite svoj glavni cilj, ve} od Boànskog jedino svoj cilj, i ako to uradite, verovatnije je da }ete da steknete iskustva koja su istinski od pomo}i i da izbegnete pogre{na. Ako ~ovek traga uglavnom za iskustvima, njegova joga bi mogla postati puko samopovla|ivanje u manjim stvarima umnih, vitalnih i suptilnih fizi~kih svetova ili u duhovnim drugorazrednim stvarima, ili moè da spusti pometnju ili vrtlog me{anog i celog ili polu-la`nog i da stane izme|u du{e i Boànskog. To je veoma zdravo pravilo sadane. Ali sva ova pravila i izjave moraju da se uzmu sa ose}ajem mere i u njihovim odgovaraju}im granicama – to ne zna~i da ~ovek ne treba da prihvati iskustva koja su od pomo}i ili da ona nemaju vrednost. Tako|e kada se zdrava linija iskustva otvori, savr{eno je dopustivo slediti je do kraja, drè}i uvek sredi{nji cilj na vidiku. Sve kontakte u snu ili viziji koji podràvaju ili su od pomo}i, kao ove o kojima govorite, treba prihvatiti i poèleti im dobrodo{licu. Iskustva ispravne vrste su podr{ka i pomo} ka ostvarenju; ona su na svaki na~in prihvatljiva.

*** Nemojte biti preterano ùdni za iskustvima; jer iskustva moète uvek da steknete, jednom sru{iv{i barijeru izme|u fizi~kog uma i suptilnih


ravni. Ono za ~im morate najvi{e da teìte je pobolj{an kvalitet primala~ke svesti u vama, razlu~ivanje u umu, nevezano gledanje bezli~nog Svedoka na sve {to se de{ava u vama i oko vas, ~istota u vitalu, smirena staloènost, istrajno strpljenje, odsustvo gordosti i ose}aja veli~ine – a naro~ito, razvoj psihi~kog bi}a u sebi – predanost, samodavanje, psihi~ka poniznost, posve}enost. Svest sa~injena od svih ovih stvari, uba~ena u ovaj kalup, je ta koja moè da izdrì bez pucanja, posrtanja ili zastranjenja u gre{ku nalet svetala, mo} i iskustva sa nadfizi~kih ravni. Potpuno savr{enstvo po ovim pitanjima jedva da je mogu}e dok cela priroda od vi{eg uma do podsvesnog fizi~kog ne bude na~injena jednim u svetlosti koja je ve}a od uma, ali dovoljan temelj i svest koja uvek sebe opaà, budna je i raste u ovim stvarima je neophodna – jer savr{eno pro~i{}enje je osnova savr{enog Sidija.

*** [to se ti~e sadane ono {to je neophodno je sti}i do izvesne }utnje unutra{njeg uma koja ~ini meditaciju plodnom ili u}utanosti srca koja stvara psihi~ko otvaranje. To se moè u~initi jedino redovnom koncentracijom, stalnom te`njom i voljom da se pro~iste um i srce od stvari koje ih uzrujavaju i naru{avaju im }utnju. Kada se izvesna osnova uspostavi u ova dva centra iskustva dolaze sama od sebe. Mnogi, nema sumnje, mogu da dobiju neku vrstu iskustava kao {to su vizije itd. pre nego {to osnova bude dobro poloèna nekom vrstom umne ili vitalne pogodnosti za ove stvari, ali takva iskustva ne vode po sebi do preobraàja ili ostvarenja – u}utanost uma i psihi~ko otvaranje je ono kroz {ta ove ve}e stvari mogu da do|u.

*** Neophodno je staviti naglasak na tri stvari: (1) potpunu }utnju i smirenost uma i celog bi}a. (2) nastavljanje kretnje pro~i{}enja opisanog u Post Skriptumu tako da psihi~ko bi}e (du{a) moè da rukovodi celom prirodom. (3) odràvanje u svim uslovima i kroz sva iskustva stava oboàvanja i bakti prema Majci. Ovo su uslovi u kojima ~ovek moè da raste kroz sva iskustva sa sigurno{}u i da ima pravi razvoj potpunog ostvarenja bez uzrujavanja za sistem ili da ga ponese intenzitet iskustava. Smirenost,

Pisma o Jogi 786

psihi~ka ~istota, bakti i duhovna poniznost pred Boànskim su ta tri uslova. Iskustva su po sebi ispravna i od pomo}i.

*** Ne mislim da postoji bilo kakav razlog za nezadovoljstvo sa napretkom koji ste na~inili. Iskustva dolaze mnogima pre nego {to je priroda spremna da ima potpunu korist od njih; drugima prvo dolazi manje ili vi{e prolongiran period pro~i{}enja i pripreme gra|e prirode ili instrumenata, dok se iskustva zadràvaju dok ovaj proces ne bude u velikoj meri ili u potpunosti zavr{en. Ovaj drugi metod koji izgleda da je usvojen u va{em slu~aju je bezbedniji i zdraviji od ta dva. Po ovom pitanju mislimo da je o~igledno da ste na~inili znatan napredak, na primer, u kontroli nad nasiljem i nestrpljenjem i vrelinom prirodnom za vulkansku energiju va{eg temperamenta, tako|e u iskrenosti koja obuzdava devijantne i pogre{ne impulse izuzetno aktivnog uma i temperamenta, u ve}oj }utnji i skladu u bi}u kao celini. Nema sumnje, proces mora da se dovr{i, ali ne{to veoma temeljno izgleda da je u~injeno. Va`nije je gledati na stvar sa pozitivne pre nego li sa negativne strane. Stvari koje moraju da se uspostave su – brahmacaryam samah satyam prasantir atmasamyamah: brahmacaryam, potpuna seksualna ~istota; samah, }utnja i sklad u bi}u, njegove sile odràne, ali kontrolisane, uskla|ene, disciplinovane; satyam, istina i iskrenost u celoj prirodi; prasantih, op{te stanje mira i smirenosti; atmasamyamah, mo} i navika kontrolisanja bilo ~ega ~emu je potrebna kontrola u kretnjama prirode. Kada se ovi prili~no uspostave, ~ovek je poloìo temelj na kome moè da razvija jogi~ku svest, a sa jogi~kom sve{}u dolazi lako otvaranje prema ostvarenju i iskustvu.

*** Imali ste iskustva koja su znaci budu}e mogu}nosti. Da bi se imalo vi{e u prvih godinu i po dana bilo bi neophodno imati potpun stav sadake i napustiti stav ~oveka od sveta. Jedino onda taj napredak moè da bude brz od po~etka.

***


Sve one [napu{tanje uìvanja u hrani, ~aju, itd.] su spolja{nje stvari koje imaju svoju korist, ali ono na {ta mislim [pod "potpunim stavom sadake"] je ne{to unutarnjije. Mislim ne biti zainteresovan za spolja{nje stvari radi njih samih, slede}i ih sa èljom, ve} sve vreme biti okrenut svojoj du{i, ìve}i sredi{nje u unutra{njem bi}u i njegovom napretku, uzimaju}i spolja{nje stvari i delovanje samo kao sredstvo za unutra{nji napredak.

*** Ali za{to biti ophrvan bilo kakvim bogatstvom bilo kakve vrste iskustava? Na {ta se to svodi, napokon? Kvalitet sadake ne zavisi od toga; jedno veliko duhovno ostvarenje direktno i u centru }e ~esto napraviti velikog sadaku ili jogija, armija usputnih jogi~kih iskustava ne}e, to je obilato dokazano gomilom primera.... Ne morate stoga da poredite to bogatstvo sa svojim siroma{tvom. Da otvorite sebe silasku vi{e svesti (istinskom bi}u) je jedina potrebna stvar, a to, ~ak i ako do|e nakon dugog napora i mnogih neuspeha, bolje je od usplahirenog galopa koji ne vodi nigde.

*** Iskustvo u sadani obavezno po~inje sa umnom ravni – sve {to je neophodno je da iskustvo bude zdravo i istinsko. Pritisak razumevanja i volje u umu i emocionalni poriv u srcu ka Bogu su prva dva ~inioca joge, a mir, ~istota i smirenost (sa uspavljivanjem nièg nemira) su ta~no prva osnova koja mora da se postavi; ste}i to je mnogo va`nije na po~etku nego baciti letimi~an pogled na nadfizi~ke svetove ili imati vizije, glasove i mo}i. Pro~i{}enje i smirenost su prve potrebe u jogi. ôvek moè da ima veliko bogatstvo iskustava te vrste (svetovi, vizije, glasovi, itd.) bez njih, ali ova iskustva koja se de{avaju u nepro~i{}enoj i problemati~noj svesti su obi~no puna nereda i me{avine. Isprva mir i smirenost nisu trajni, dolaze i odlaze, i obi~no treba puno vremena da se ustale u prirodi. Bolje je stoga izbegavati nestrpljenje i nastaviti dalje sa onim {to se obavlja. Ako èlite da imate ne{to izvan mira i smirenosti, neka to bude puno otvaranje unutra{njeg bi}a i svesti Boànskoj Mo}i koja radi u vama. Teìte za time iskreno i sa velikim intenzitetom, ali bez nestrpljenja i to }e do}i.

***

Pisma o Jogi 788

Sasvim ta~no. Ukoliko se Adar ne u~ini ~istim, ni vi{a istina (intuitivna, prosvetljena, duhovna), ni prekoumna, ni nadumna ne mogu da se ispolje; koje god sile da do|u dole od njih pome{aju se sa niòm sve{}u i poluistina zauzme mesto Istine ili ~ak ponekad opasna gre{ka.

*** U izvesnom stadijumu sadane, na po~etku (ili blizu njega) intenzivnijih iskustava, ponekad se desi da postoji intenzivno ostvarenje nekog aspekta Boànskog, neka vrsta op{tenja sa njim i to se vidi svuda i sve kao to. To je prolazna faza i naknadno ~ovek sti~e ve}e iskustvo (li~nog) Boànskog u svim njegovim aspektima i izvan svih aspekata. Kroz celo iskustvo treba da postoji jedan deo bi}a koji opaà i shvata – jer se ponekad sadake u neznanju zanesu svojim iskustvom i stanu tu ili padnu u rasipni{tvo. To mora da se smatra za iskustvo kroz koje prolazite.

*** Posebna iskustva koja imate su letimi~ni uvidi u ono {to }e biti i {to raste i priprema se, i pomaù da se svest u~ini spremnim za to. Stoga nije iznena|uju}e da se menjaju i da ih zamenjuju druga – to je ono {to se obi~no de{ava; jer nisu ovi oblici ono {to treba odràvati i dalje, ve} su{tina stvari koju donose. Tako da je sada ona jedna stvar koja mora najvi{e da raste ti{ina, u}utanost, mir, slobodna praznina u koju iskustva mogu da do|u, ose}aj hladno}e i oslobo|enja. Kada to u potpunosti zaposedne svest, onda }e ne{to drugo do}i u nju {to je tako|e su{tinsko za istinsku svest i utvrdi}e sebe – to obi~no tako ide. Nema stoga ni{ta ~udno u posebnim oblicima iskustva koji prestaju i prate ih drugi nakon {to ste pisali o njima ili ih izneli Majci. Kada trajniji oblici ostvarenja po~nu da dolaze, vi{e ne}e biti tako.

*** Ne dovodim u pitanje uop{te li~ni intenzitet ili konkretnost va{ih unutra{njih iskustava, ali iskustva mogu da budu intenzivna, a ipak veoma pome{ana po svojoj istini i svom karakteru. U va{em se iskustvu va{a sopstvena subjektivnost, ponekad guranje ega, mnogo


upli}u i daju im njihov oblik i utisak koji ostavljaju na vas. Jedino ako postoji ~ist psihi~ki odgovor oblik dat iskustvu verovatno je da }e biti pravi i umne i vitalne kretnje }e onda predstaviti sebe u svojoj istinskoj prirodi. U protivnom um, vital, ego daju svoju sopstvenu boju onom {to se de{ava, imaju sopstvenu sklonost, veoma obi~no svoju sopstvenu deformaciju. Intenzitet nije garancija potpune istine i ispravnosti u iskustvu; jedino je ~istota svesti ono {to moè da da potpunu istinu i ispravnost. Maj~ino prisustvo je uvek tu; ali ako odlu~ite da delate po svom – svojoj sopstvenoj ideji, svojoj sopstvenoj zamisli o stvarima, svojoj sopstvenoj volji i zahtevu za stvarima, onda je sasvim verovatno da }e njeno prisustvo biti zakriljeno; nije ona ta koja se povla~i od vas, ve} ste vi ti koji se povla~e od nje. Ali va{ um i vital ne èle da to priznaju, zato {to je uvek njihova preokupacija da pravdaju svoje sopstvene kretnje. Kad bi se psihi~kom dopustilo potpuno prevladavanje, ovo se ne bi de{avalo; ono bi osetilo zakriljavanje, ali bi smesta reklo: "Mora da je bila neka gre{ka u meni, magla se digla u meni", i pogledalo bi i prona{lo uzrok. Savr{eno je ta~no da sve dok nema bezrezervnog samodavanja i u unutra{njem i spolja{njem, uvek }e biti zakriljavanja, mra~nih perioda i te{ko}a. Ali ako postoji bezrezervno samodavanje u unutra{njem, bezrezervno samodavanje u spolja{njem bi prirodno usledilo; ako ne, to zna~i da unutra{nje nije bezrezervno predano; postoji rezervisanost u nekom delu uma koji insistira na svojim sopstvenim idejama i zamislima; rezervisanost u nekom delu vitala koji insistira na svojim sopstvenim zahtevima, impulsima, kretnjama, ego-idejama, formacijama; rezervisanost u unutra{njem fizi~kom koje insistira na svojim sopstvenim starim navikama mnogih vrsta, i svi tvrde svesno, polusvesno ili podsvesno da oni treba da budu podràni, po{tovani, zadovoljeni, smatrani za vaàn element u radu, "tvorevini" ili jogi.

*** Iskustva na umnim i vitalnim i suptilnim fizi~kim ravnima ili misaone formacije i vitalne formacije se ~esto predstavljaju kao da su konkretna spolja{nja de{avanja; istinska iskustva na isti na~in izobli~uju umni i vitalni prilepci i dodaci. Jedna od prvih potreba u na{oj jogi je razlu~ivanje i psihi~ki takt koji razlikuje la`no od istinitog, stavljaju}i

Pisma o Jogi 790

svaku stvar na svoje mesto i daju}i joj istinsku vrednost ili odsustvo vrednosti, koji se ne zanosi uzbu|enjem uma ili vitalnog bi}a.

II Puko doìvljavanje iskustava vi{e svesti ne}e promeniti prirodu. Ili vi{a svest mora da na~ini dinami~ki silazak u celo bi}e i da ga promeni; ili mora da uspostavi sebe u unutra{njem bi}u skroz do unutra{njeg fizi~kog tako da se ovo drugo ose}a odvojeno od spolja{njeg i u stanju je da dela slobodno na njega; ili psihi~ko mora da istupi napred i promeni prirodu; ili unutra{nja volja mora da se probudi i prisili prirodu da se menja. Ovo su ~etiri na~ina na koja se moè doneti promena.

*** Te{ko}a joge nije u sticanju iskustava ili subjektivno ostvarenje Istine; ona je u opredme}enju Istine, to jest od ~injenja spolja{nje svesti skroz do materijalne izrazom unutra{nje Istine. Sve dok se to ne obavi napadi niè Prirode mogu uvek da se upli}u.

*** Kosmi~ka svest, prekoumna svest i iskustvo je unutra{nje znanje – ali njegov efekat je subjektivan. Sve dok ~ovek ima to moè da bude slobodan u du{i, ali neophodno je vi{e preobraziti spolja{nju prirodu.

*** Subjektivno ne zna~i la`no. To samo zna~i da se Istina doìvljava iznutra, ali jo{ uvek se nije latila dinami~kih odnosa sa spolja{njim postojanjem. Ono je unutra{nje iskustvo kosmi~ke svesti i prekoumno znanje.

*** Rekao sam vam ve} jednom ranije da su va{a iskustva subjektivna – a u subjektivnoj sferi ispravna su u supstanci dokle idu. Ali da bi se u{lo


u nadum, subjektivno iskustvo nije dovoljno. Neka dovoljna primena intuicije i prekouma na ìvot mora prvo da se izvr{i.

*** [ta podrazumevate pod istinskim? Imate subjektivno iskustvo koje pripada vi{oj ravni svesti. Kada si|ete, silazite sa njim u materijalno i celo postojanje vidite u istini te svesti – kao {to kada ~ovek vidi viziju Boànskog svuda, vidi sve skroz do materijalnog sveta kao Boànsko.

*** De{ava se tako u sadakinoj sopstvenoj subjektivnoj svesti. Naravno da to ne zna~i da ceo svet postaje takav – sva~ija svest.... Kad bi va{e iskustvo bilo objektivno, onda bi to zna~ilo da se svet promenio, da su svi postali svesni, nigde tuge ili patnje. Nepotrebno je re}i, materijalni svet se nije promenio objektivno na taj na~in, jedino u va{oj sopstvenoj svesti subjektivno vidite Boànsko svuda, sav nesklad nestaje, tuga i patnja postaju nemogu}e barem za to vreme – to je subjektivno iskustvo.

*** Zavisi na {ta mislite pod subjektivnim i objektivnim. Znanje i Neznanje su po svojoj prirodi subjektivni. Ali sa li~ne ta~ke gledi{ta, Sila Neznanja moè da se ispolji kao ne{to objektivno izvan ~oveka tako da ~ak i kad ~ovek ima Znanje za sebe ne moè da ukloni okolno Neznanje. Ako je to tako, Neznanje nije tek subjektivna sila u ~oveku, ono je tu u svetu.

*** Izgleda da je to bio niz iskustava razli~itih Bava (Bhava) bakti i do{ao je samo radi iskustva – ili radi vi{estranog razvoja bakti. Ovo su, naravno, ~isto subjektivna iskustva koja su namenjena tome da obrazuju svest i nemaju definitivnu vrednost za stvarno ispoljenje. To je tek radi subjektivnog iskustva i znanja.

***

Pisma o Jogi 792

Zlatna svetlost je obi~no svetlost iz naduma – svetlost Znanja Istine (to moè ponekad biti nadumno Znanje Istine pretvoreno u prekoumnu ili intuitivnu istinu). Narandàsto ~esto ukazuje na okultnu mo}. Imate jaku mo} (subjektivnog) stvaranja formacija, uglavnom, mislim, na umnoj, ali delimi~no tako|e i na vitalnoj ravni. Ova vrsta formativne sposobnosti moè da se koristi za objektivne rezultate ako je prati zdravo znanje okultnih sila i njihovih dela; ali po sebi ~e{}e rezultira time da ~ovek napravi svoj sopstveni unutra{nji svet u kome moète da ìvite vrlo fino zadovoljni, sve dok ìvite u sebi, odovojeno od bilo kakvog bliskog kontakta sa spolja{njim fizi~kim ìvotom; ali to ne prolazi test objektivnog iskustva.

*** Na svakoj ravni postoji objektivna kao i subjektivna strana. Nisu samo fizi~ka ravan i ìvot ono {to je objektivno. Kada imate mo} formacije o kojoj sam govorio, {ta god da se sugeri{e umu, um konstrui{e i uspostavlja oblik toga u sebi. Ali ova mo} tako|e moè da ide u dva smera; moè da isku{ava um da konstrui{e puke slike stvarnosti i da ih pobrka sa samom stvarno{}u. To je jedna od mnogih opasnosti isuvi{e aktivnog uma. Moète da napravite formaciju u svom umu ili na vitalnoj ravni u sebi – to je vrsta tvorevine, ali samo subjektivna; ona uti~e samo na va{e sopstveno umno ili vitalno bi}e. Stvarate idejama, misaonim oblicima, slikama ~itav svet u sebi ili za sebe; ali on staje tu. Neki imaju mo} da prave svesno formacije koje izlaze i uti~u na um, postupke, vitalne kretnje, spolja{nje ìvote drugih. Ove formacije mogu da budu destruktivne kao i kreativne.

Na kraju, postoji mo} da se stvaraju formacije koje postaju efektivne stvarnosti ovde u svesti Zemlje, u njenom umu, ìvotu, fizi~kom postojanju. To je ono {to obi~no podrazumevamo pod tvorevinom.

III Umno ostvarenje je korisno u po~etku i priprema duhovno iskustvo. Ono moè tako|e da pomogne na po~etku – ali moè i da odmogne. To zavisi od sadake.


*** Vordsvortovo (William Wordsworth, ~uveni britanski pesnik iz doba romantizma, prim. prev.) iskustvo je tako|e bilo umno. Umna iskustva su naravno dobra priprema, ali zaustavljanje tamo ostavlja ~oveka daleko od prave stvari.

*** Ono [ostvarenje Boànskog u umu] je izvesna vrsta ìvog saznavanja – koje ima dva dela – ìvu}e opaànje u misli koje se diè do intuicije ili otkrovenja, ìvo umno ose}anje i reprodukciju onoga {to se tako sazna u supstanci uma. Tako se Jedno u svemu ose}a, vidi, spoznaje umom kroz neku vrstu unutra{njeg umnog ~ula. Duhovno ostvarenje je konkretnije od toga – ~ovek ima znanje kroz neku vrstu istovetnosti u svojoj samoj supstanci.

*** Morate da znate iskustvom. Umno opaànje i umno ostvarenje se razlikuju jedno od drugog – ovo prvo je samo ideja, u drugom um u svojoj samoj supstanci odraàva ili reprodukuje istinu. Duhovno iskustvo je vi{e od umnog – u samoj supstanci bi}a je ono gde se iskustvo de{ava.

*** Umni ili vitalni ose}aj jednosti nema istu su{tinu ili isti efekat kao duhovno ostvarenje jednosti – kao {to umno opaànje Boànskog nije ista stvar kao duhovno ostvarenje. Svest jedne ravni je druga~ija od svesti druge. Duhovna i psihi~ka ljubav su razli~ite od umne, vitalne ili fizi~ke ljubavi – tako je i sa svim drugim. Isto je tako i sa opaànjem jednosti i njenim efektima. Eto za{to razli~ite ravni imaju svoju va`nost; u protivnom njihovo postojanje ne bi imalo smisla.

*** Va{e iskustvo je po~etak temeljnog i odlu~uje}eg ostvarenja koje nosi svest izvan ograni~enog umnog u istinsko duhovno vi|enje i iskustvo u kome je sve jedno i sve je Boànsko. Ovo stalno i ìvo iskustvo je ono

Pisma o Jogi 794

{to je istinski temelj duhovnog ìvota. Ne moè biti sumnje u vezi njegove istine i vrednosti, jer to je o~igledno ne{to ìvo i dinami~no i ide izvan umnog ostvarenja. Moè sebi pridodati u budu}nosti razli~ite aspekte, ali su{tinsko temeljno ostvarenje sada imate. Kad to bude trajno, za ~oveka se moè re}i da je iza{ao iz sumraka uma u svetlost Duha. Ono {to sada morate da uradite je da dopustite ostvarenju da raste i razvija se. Nu`ne kretnje }e verovatno do}i same od sebe kao {to su i ove do{le – pod uslovom da odràvate svoju volju jednousmerenu i vernu ka ovoj Svetlosti i Istini. To vam je ve} donelo vo|stvo ka slede}em koraku, prestanak toka misli, ti{inu unutra{njeg uma. îm se to zadobije, verovatno je da }e do}i ustaljen mir, oslobo|enje, {irina. Ose}aj potrebe za jednostavno{}u i providno{}u je tako|e istinska kretnja i dolazi od istog unutra{njeg vo|stva. To je neophodno za najdublji najunutarnjiji boànski element unutra u pozadini uma, ìvota i tela da bi istupio napred u potpunosti u vama – kada to u~ini bi}ete u stanju da postanete svesni unutra{njeg vodi~a unutar vas i Sile koja radi za punu duhovnu promenu. Ova jednostavnost dolazi kroz razdvajanje od mnogostrukih zastranjuju}ih umnih i vitalnih kretnji koje vode ~oveka u svim pravcima – }utnja, nevezanost u srcu koje okre}e sve jednousmereno ka jednoj Istini i jednoj Svetlosti dok ona ne preuzme celo bi}e i ceo ìvot. Imajte poverenje u milost Jednog i Boànskog koja vas je ve} dotakla i otvorila svoja vrata i oslonite se na nju za sve {to }e do}i.

*** Pro~itao sam zapis X-ovih iskustava. Iz njega se ~ini da je na~inio ispravan po~etak u izvesnoj meri i da je bio u stanju da uspostavi po~etak umne smirenosti i neku vrstu psihi~kog otvaranja, ali nijedno od ovoga do sada nije bilo u stanju da ide ba{ daleko. Razlog je verovatno to {to je uradio sve sna`nom umnom kontrolom i silovitim umirivanjem uma i emocionalnih i vitalnih kretnji, ali nije jo{ uspostavio istinsku duhovnu smirenost koja moè da do|e jedino doìvljajem vi{eg bi}a iznad uma ili predajom njemu. Ovo je ono {to on mora da stekne da bi na~inio temelj za znatniji napredak. 1. U pravu je {to misli da unutra{nja smirenost i ti{ina moraju da budu temelj, ne samo spolja{njeg rada ve} svih unutra{njih i spolja{njih aktivnosti. Ali u}utkivanje uma u umnu ti{inu ili neaktivnost, mada ~esto korisno kao prvi korak, nije dovoljno. Umna


smirenost mora da se promeni prvo u dublji duhovni mir, [anti, a onda u nadumnu smirenost i ti{inu punu vi{e [u smislu visine, eng. higher, prim. prev.] svetlosti i snage i Anande. [ta vi{e, u}utkivanje samo uma nije dovoljno. Vital i fizi~ka svest moraju da se otvore i isti temelj da se uspostavi tamo. Tako|e duh posve}enosti o kome on govori ne sme da bude tek umno ose}anje, ve} te`nja dubljeg srca i volje za istinom iznad, da bi}e moè da se digne gore u nju i da ona moè da si|e i upravlja svim aktivnostima. 2. Praznina koju on ose}a u umu je ~esto neophodan uslov za njegovo ~i{}enje od njegovih obi~nih kretnji, tako da moè da se otvori za vi{u svest i novo iskustvo, ali je po sebi naprosto negativna, umna smirenost bez i~ega pozitivnog u sebi i, ako ~ovek stane tamo, onda tupost i inercija na koje se àli moraju da do|u. Ono {to mu je potrebno je, u praznini i ti{ini uma, da se otvori prema, da ~eka ili da poziva delovanje vi{e mo}i, svetlosti i mira od iznad uma. 3. Opstanak zlih navika u snu se lako obja{njava i stvar je op{teg iskustva. Poznati je psiholo{ki zakon da {ta god da se potiskuje u svesnom umu ostaje u podsvesnom bi}u i vra}a se ili u budnom stanju kada se kontrola ukloni ili u protivnom u snu. Umna kontrola po sebi ne moè da izbri{e ni{ta u potpunosti iz bi}a. Podsvesno kod obi~nog ~oveka obuhvata ve}i deo vitalnog bi}a i fizi~ki um i tako|e tajnu telesnu svest. Da bi se na~inila istinska i potpuna promena, ~ovek mora da u~ini sve ove svesnim, da vidi jasno {ta je jo{ tu i da ih odbaci od jednog do drugog sloja zaredom dok ne budu potpuno izba~eni iz li~nog postojanja. âk i tad, mogu da ostanu i vrate se na bi}e iz okruùju}ih univerzalnih sila i jedino kad nijedan deo svesti ne ~ini nikakvu reakciju na ove sile niè ravni pobeda i preobraàj bivaju apsolutno potpuni. 4. Njegovo iskustvo da kad god osvoji pobedu na umnoj ravni sile pro{le Karme – {to }e re}i, zapravo stare prirode – mu se vra}aju sa duplom èstinom je opet op{te iskustvo. Psiholo{ko obja{njenje moè se na}i u prethodnom pasusu. Svaki poku{aj preobraàja bi}a je borba sa univerzalnim silama koje su dugo bile gospodari i uzaludno je o~ekivati da }e one da odustanu od borbe kod prvog poraza. Sve dok mogu, one tragaju za tim da povrate posed i ~ak i kad budu izba~ene one }e, sve dok postoji ikakva {ansa za odgovorom u svesnom ili podsvesnom bi}u, poku{avati da se vra}aju i da povrate svoju vladavinu. Nema vajde obeshrabrivati se tim napadima. Ono {to mora da se uradi je da se oni u~ine sve vi{e i vi{e spolja{njim i da se sav pristanak odbije dok se ne oslabe i ne izblede. Ne samo {to ]ita i

Pisma o Jogi 796

Budi (Chitta, Buddhi) moraju da odbiju pristanak ve} tako|e i niì delovi bi}a, vital i fiziko-vital, fizi~ki um i telesna svest. 5. Nedostaci primaju}eg uma i razlu~uje}eg Budija o kojima se govorilo su op{ti nedostaci intelekta i nije ih se mogu}e otarasiti u potpunosti sve dok intelektualnu aktivnost ne zameni vi{a nad-intelektualna aktivnost i na kraju uskla|uju}om svetlo{}u nadumnog bi}a. Dalje, po pitanju psihi~kih iskustava. Regija slave koja se ose}a u kruni glave je naprosto dodir ili odraz nadumne sun~eve svetlosti na vi{i deo uma. Ceo um i bi}e moraju da se otvore ovoj svetlosti i ona mora da si|e i ispuni ceo sistem. Munja i elektri~ne struje su (vaidyuta) Agni sila nadumnog sunca {to dodiruje i poku{ava da se ulije u telo. Drugi znaci su obe}anja budu}ih psihi~kih i drugih iskustava. Ali nijedna od ovih stvari ne moè da uspostavi sebe dok se ne na~ini otvaranje prema vi{oj sili. Umna joga moè samo da bude priprema za ovo istinskije polazi{te.

Ono {to sam rekao naprosto je obja{njenje ovih iskustava, ali ~ini mi se da je on dovoljno uznapredovao da bi na~inio temelj za po~etak vi{e joge. Ako èli da to uradi mora da zameni svoju umnu kontrolu verovanjem u i predajom Vrhovnom Prisustvu i Sili iznad uma, te`njom u srcu i voljom u vi{em umu ka vrhovnoj istini i preobraàjem celog svesnog bi}a njenim silaskom i mo}i. Mora, u svojoj meditaciji, da joj se tiho otvori i da poziva dole prvo dublju smirenost i ti{inu, potom snagu odozgo koja radi u celom sistemu i na kraju vi{u slavu od koje je imao kratak uvid koja lije kroz njegovo celo bi}e i prosvetljuje ga boànskom kretnjom istine.

*** Da, sve dok je stav umni nesiguran je zato {to je on ne{to nametnuto prirodi – umno usmeravanje i kontrola. Ali sa duhovnim iskustvom ono {to po~inje je promena u gra|i same svesti i time, kako nastavlja da se ustali i potvrdi, po~inje prirodno ono {to zovemo preobraàj prirode.

*** Ne, izraz ["gra|a svesti"] naprosto zna~i "supstanca svesti", svest u samoj sebi.


Kako se jogi~ko iskustvo razvija, svest se ose}a kao ne{to sasvim konkretno u ~emu postoje kretnje i formacije koje nazivamo mislima, ose}anjima itd.

*** Va{e ose}anje je sasvim ta~no. Svo duhovno iskustvo je supstancijalno iskustvo – svest i ~ak Ananda se ose}aju kao ne{to supstancijalno. Tako|e je ta~no da to tako ose}a ne{to dublje od uma; um je taj koji pretvara konkretne stvarnosti u apstrakcije.

*** Ove mane umnog znanja nesumnjivo postoje. Ali sumnjam da li bi iko mogao sebi da umno simulira iskustvo Jednog svuda ili slivanje mira. Mogao bi da pobrka prvo umno ostvarenje sa dubljim duhovnim, ili da misli da je silazak bio u njegovom fizi~kom kad je bio u njegovom umnom uti~u}i na telo kroz umni omota~ suptilnog tela – ali oni koji nemaju umno znanje mogu tako|e da naprave ove gre{ke. Mana onog ko ne zna umno je {to sti~e iskustvo bez da ga razume, a to mo`e biti ko~nica ili barem usporavaju}e za razvoj dok ne bi tako lako iza{ao iz gre{ke kao neko ko je umno prosvetljeniji.

*** Obi~no oni [koji nemaju umno znanje o univerzalnom Sopstvu] ose}aju prvo kroz psihi~ki centar kroz jedinstvo sa Majkom i ne zovu to Sopstvom – ili u protivnom naprosto ose}aju {irinu i mir u glavi ili u srcu. Prethodno umno znanje nije neophodno. Video sam u vi{e od jednog slu~aja da sadake steknu ostvarenje Bramana i pitaju "{ta je ovo?" – opisuju}i ga sa velikom `ivo{}u i ta~no{}u, ali bez ijednog od poznatih izraza. Ba{ nakon {to sam ovo pisao pro~itao sam pismo od jedne sadike u kome pi{e "Vidim da mi glava postaje veoma u}utana, ~ista, svetlosna, univerzalna, visvamaya." Pa, to je po~etak ostvarenja univerzalnog Bramana – Sopstva u umu, ali kad bih joj to sro~io tim jezikom ona ne bi ni{ta shvatila.

***

Pisma o Jogi 798

âk i zami{ljena iskustva (~estito zami{ljena) mogu da pomognu ka umnom ostvarenju, a umno ostvarenje moè da bude korak ka potpunom ostvarenju.

*** Kad ~ovek ìvi u fizi~kom umu, jedini na~in da pobegne iz njega je ma{ta. Slu~ajno, to je ono za{to poezija i slikarstvo itd. imaju tako ~vrstu poziciju. Ali ove ma{tarije su ~esto zbilja senke nadfizi~kog iskustva i ~im se barijera fizi~kog uma razbije ili ~ak malo otvori zaljuljav{i se u stranu, iskustva sama od sebe dolaze, ako je temperament povoljan. Otud se ra|aju vizije i druge takve pojave – sve one koje se pogre{no nazivaju psihi~kim pojavama. [to se ti~e molitve, nikakvo ~vrsto pravilo ne moè da se izloì. Neke molitve bivaju usli{ene, ne sve. Moète da pitate, za{to onda ne bi sve molitve bile usli{ene? Ali za{to bi bile? To nije ma{inerija: ubacite molitvu u prorez i dobijete ono {to ste traìli. Osim toga, uzimaju}i u obzir sve protivure~ne stvari za koje se ~ove~anstvo moli u istom trenutku, Bog bi se na{ao u prili~no gadnom {kripcu kad bi morao sve da ih usli{i; to ne}e i}i tako.

IV Nema nemogu}nosti u pro~i{}enju srca {to je bila stvar koju ste poku{avali, a kad se srce pro~isti, druge stvari koje su se ~inile nemogu}im pre postaju lake – ~ak unutra{nja predaja koja vam se sada ~ini neizvodljivom. Uobi~ajeno je iskustvo da ako se poniznozt i povu~enost ~vrsto utemelje u srcu, druge stvari poput poverenja dolaze prirodno naknadno. Ako se jednom psihi~ka svetlost i sre}a koja je blagodat ovih stvari utemelji, nije lako za druge sile da pomra~e to stanje i nije im mogu}e da ga uni{te. To je zajedni~ko iskustvo. Pro~i{}enje i posve}ivanje su dve velike neophodnosti sadane. Oni koji imaju iskustva pre pro~i{}enja izlaù se velikom riziku: mnogo je bolje prvo imati ~isto srce, jer onda put postaje bezbedan. Eto za{to zastupam prvo psihi~ku promenu prirode – jer to zna~i pro~i{}enje srca: njegovo okretanje u celini ka Boànskom, pot~injavanje uma i vitala kontroli unutra{njeg bi}a, du{i. Uvek, kada je du{a napred, ~ovek sti~e ispravno vo|stvo iznutra u smislu {ta treba


da se uradi, {ta da se izbegava, {ta je pogre{na stvar ili istinita stvar u misli, ose}anju, postupku. Ali ovo unutra{nje saop{tavanje izranja proporcionalno kako svest biva sve ~istija i ~istija. Kamen spoticanja X-a bila je ambicija, gordost, ta{tina – èlja da bude veliki jogi sa okultnim mo}ima. Poku{ati da se spuste okultne mo}i u nepro~i{}en um, srce i telo – pa, moète da to uradite ako èlite da igrate na ivici provalije. Ili moète da to uradite ako va{ cilj nije da budete duhovni ve} da budete okultista, jer onda moète da sledite neophodne metode i da dobijete pomo} okultnih mo}i. S druge strane, istinske okultne duhovne sile i misterije se mogu pozvati dole ili mogu da do|u dole bez poziva, ali ovo mora da se u~ini drugorazrednim u odnosu na istinsku stvar, traganje za Boànskim, i ako je to deo Boànskog plana u vama. Okultne mo}i mogu da budu samo za duhovnog ~oveka instrumentacija Boànske Mo}i koja ga koristi: one ne mogu da budu cilj ili jedan od ciljeva njegove sadane. Mnogi ljudi imaju naviku da rade jogu u skladu sa svojim sopstvenim idejama ne mare}i za vo|stvo Gurua – od koga, me|utim, o~ekuju potpunu za{titu i uspeh u sadani ~ak i ako se propinju ili bacakaju na najgore mogu}e staze. Ono na {ta mislim pod suptilnim metodama su psiholo{ki, nemehani~ki procesi, npr., koncentracija u srcu, predanost, samopro~i{}enje, izvr{enje promene svesti unutra{njim sredstvima. Ovo ne zna~i da nema spolja{nje promene: spolja{nja promena je neophodna, ali kao deo unutra{nje promene. Ako postoji ne~istota ili neiskrenost unutra, spolja{nja promena ne}e biti delotvorna, ali ako postoji iskren unutra{nji rad, spolja{nja promena }e mu pomo}i i ubrzati proces.... Najva`nija stvar za pro~i{}enje srca je apsolutna iskrenost. Bez pretvaranja pred sobom, bez prikrivanja od Boànskog, ili sebe, ili Gurua, prav pogled u svoje kretnje, prava [u smislu direktna, eng. straight, prim. prev.] volja da ih na~ini pravim. Nije toliko bitno ako bude trebalo vremena: ~ovek mora da bude spreman da na~ini svoj celoìvotni zadatak od toga da traga za Boànskim. Pro~i{}avanje srca zna~i napokon prili~no znatno postignu}e i nema vajde da ~ovek bude utu~en, o~ajan, itd., zato {to nalazi u sebi stvari koje i dalje treba da se menjaju. Ako ~ovek odràva istinsku volju i istinski stav, onda }e intuicije ili dojave iznutra po~eti da rastu, postaju jasne, precizne, nepogre{ive i snaga da se slede }e tako|e rasti: a onda pre nego {to ~ak vi budete zadovoljni sobom, Boànsko }e biti zadovoljno vama i po~e}e da povla~i veo kojim {titi sebe i svoje

Pisma o Jogi 800

tragaoce protiv prevremenog i opasnog grabljenja najve}e stvari kojoj ~ove~anstvo moè da teì.

*** Automatska sklonost je dobar znak po{to pokazuje da je unutra{nje bi}e koje se otvara ka Istini ono {to gura ka neophodnim promenama. Kao {to kaète, neuspeh ispravnog stava je ono {to se ispre~ava prolasku kroz muke do promene prirode. Pritisak postaje ve}i sada za ovu promenu karaktera ~ak i vi{e nego za odlu~uju}im joga iskustvom – jer ako iskustvo dolazi, ne uspeva da bude odlu~uju}e zbog pomanjkanja potrebne promene prirode. Um, na primer, stekne iskustvo Jednog u svemu, ali vital ne moè da prati, zato {to njim dominiraju ego-reakcija i ego-motiv ili navike spolja{nje prirode odràvaju na~in mi{ljenja, ose}anja, postupanja, ìvljenja koji je sasvim van sklada sa iskustvom. Ili psihi~ko i deo uma i emocionalno bi}e ose}aju ~esto bliskost Majke, ali ostatak prirode je neponu|en i nastavlja svojim sopstvenim putem produàvaju}i podelu od njene bliskosti, stvaraju}i distancu. To nije dovoljno – i postoji velika potreba da se to promeni.

*** Ne znam {ta je X rekao ili u kom ~lanku, nemam ga sa sobom. Ali ako je izjava da niko ne moè da ima uspe{nu meditaciju ili ostvari bilo {ta dok ne bude ~ist i savr{en, ne uspevam to da pratim: to protivre~i mom sopstvenom iskustvu. Uvek sam prvo ima ostvarenje kroz meditaciju, a pro~i{}enje je po~injalo naknadno kao rezultat. Video sam da mnogi sti~u va`na, ~ak temeljna ostvarenja kroz meditaciju za koje se ne bi moglo re}i da imaju veliki unutra{nji razvoj. Da li su svi jogiji koji su meditirali sa efektom i imali velika ostvarenja u svojoj unutra{njoj svesti savr{eni u svojoj prirodi? Meni ne izgleda tako. Nisam u stanju da poverujem u apsolutna uop{tavanja na ovom polju, zato {to je razvoj duhovne svesti izuzetno prostrana i sloèna stvar u kojoj svakojake vrste stvari mogu da se dese i ~ovek bi mogao maltene da kaè da je to razli~ito za svakog ~oveka u skladu sa njegovom prirodom i da je jedina stvar koja je su{tinska unutra{nji poziv i te`nja i istrajnost da se uvek to prati, bez obzira koliko trajalo, koje su te{ko}e ili smetnje, zato {to ni{ta drugo ne}e zadovoljiti du{u unutar nas.


Sasvim je ta~no da je izvesna mera pro~i{}enja neophodna da bi se i{lo dalje, da {to je potpunije pro~i{}enje utoliko bolje, zato {to onda kada ostvarenja po~nu mogu da se uspostave bez velikih te{ko}a ili vra}anja unazad i bez ikakve mogu}nosti pada ili neuspeha. Tako|e je ta~no da je kod mnogih pro~i{}enje prva potreba – izvesne stvari moraju da se sklone s puta pre nego {to ~ovek bude mogao da zapo~ne bilo kakvo slede}e unutra{nje iskustvo. Ali glavna potreba je izvesna priprema svesti tako da bi mogla da bude u stanju da reaguje sve slobodnije na vi{u Silu. U ovoj pripremi mnoge stvari su od koristi – poezija i muzika kojima se bavite mogu da pomognu, jer to sve dela kao neka vrsta sravana-e i manana-e, ~ak ako je pobu|eno ose}anje intenzivno, kao neka vrsta prirodne nididhyasana-e. Psihi~ka priprema, ra{~i{}avanje grubljih oblika umnog i vitalnog ega, otvaranje uma i srca prema Guruu i mnoge druge stvari pomaù u velikoj meri – nije savr{enstvo ili potpuna sloboda od dvojnosti ili ega ono {to je neophodni preduslov, ve} je pripremljenost, podesnost unutra{njeg bi}a to {to ~ini duhovne reakcije i primanje mogu}im. Nema razloga stoga uzimati kao jevan|eosku istinu ove zahteve koji su mo`da bili ispravni za X-a na putu kojim je on kora~ao, ali se ne mogu nametnuti svima – zakon duha nije tako zahtevan i neumoljiv.

*** X je...pre dan ili dva imala iskustvo uzlaska iznad i {irine mira i radosti Beskrajnog (slobodnog od telesnog oseta i ograni~enja) kao i silaska dole do Muladare. Ona ne zna imena ili tehnikalije ovih stvari, ali njen opis koji je bio precizan i pun detalja je bio nepogre{iv. Ima jo{ troje ili ~etvoro drugih koji su imali ovo iskustvo nedavno, tako da moèmo da pretpostavimo da rad Sile nije sasvim uzalud, po{to je ovo iskustvo veoma velika stvar i trebalo bi da bude, ako se stabilizuje, vrhunac starih joga, za nas je samo po~etak duhovnog preobraàja. Rekao sam ovo mada je li~no, kako biste mogli da shvatite da spolja{nji nedostaci i prepreke u prirodi ili pojavni izgled nejogi~nosti ne zna~i nu`no da osoba moè da radi ili ne radi nikakvu sadanu.

*** Gre{ka je previ{e razmi{ljati o niòj prirodi i njenim preprekama, {to je negativna strana sadane. One moraju da se vide i pro~iste, ali

Pisma o Jogi 802

preokupiranost njima kao jedinom bitnom stvari nije od pomo}i. Pozitivna strana iskustva silaska je va`nija stvar. Ako ~ovek ~eka da se nià priroda pro~isti u potpunosti i za sva vremena pre nego {to pozove pozitivno iskustvo, mogao bi da ~eka ve~no. Ta~no je da {to je vi{e nià priroda pro~i{}ena, to je lak{i silazak vi{e Prirode, ali je tako|e i vi{e ta~no da {to vi{e vi{a Priroda silazi, to vi{e nià biva pro~i{}ena. Ni potpuno pro~i{}enje ni trajno i savr{eno ispoljenje ne mogu da do|u odjednom, to je stvar vremena i strpljivog napretka. To dvoje (pro~i{}enje i ispoljenje) nastavljaju da napreduju jedno uz drugo i postaju ja~i i ja~i da se igraju u rukama ovog drugog – to je uobi~ajeni tok sadane.

*** Promeniti prirodu nije lako i uvek je potrebno vremena, ali ako nema unutra{njeg iskustva, ako nema postepenog pojavljivanja druge ~istije svesti koju sakrivaju sve ove stvari koje sada vidite, bilo bi to skoro nemogu}e ~ak i za najja~u volju. Kaète da prvo morate da se otarasite svih ovih stvari, onda da imate unutra{nje iskustvo. Ali kako da se to uradi? Ove stvari, ljutnja, ljubomora, èlja su su{ta gra|a obi~ne ljudske vitalne svesti. Ne mogu da se promene ako nema dublje svesti unutra koja je sasvim druga~ijeg karaktera. Postoji unutar vas psihi~ko bi}e koje je boànsko, direktno deo Majke, ~isto od svih ovih nedostataka. Ono je pokriveno i prikriveno obi~nom sve{}u i prirodom, ali kada se razotkrije i kada je u stanju da istupi napred i rukovodi bi}em, onda ono menja obi~nu svest, izbacuje sve ove neboànske stvari napolje i sasvim menja spolja{nju prirodu. Eto za{to èlimo da se sadake koncentri{u, da otvore ovu prikrivenu svest – upravo se koncentracijom bilo koje vrste i iskustvima koja ona donosi ~ovek otvara i postaje svestan unutra i nova svest i priroda po~inju da rastu i izlaze. Naravno, èlimo od njih tako|e da koriste svoju volju i da odbace èlje i pogre{ne kretnje vitala, jer rade}i to izranjanje istinske svesti postaje mogu}e. Ali ne moè samo odbacivanje da postigne uspeh; to se obavlja odbacivanjem i unutra{njim iskustvom i rastom. Kaète da su sve ove stvari bile skrivene u vama. Ne, one nisu bile duboko unutra, bile su u spolja{njoj ili povr{inskoj prirodi, jedino ih niste bili dovoljno svesni zato {to se druga istinska svest nije otvorila i porasla u vama. Sada kroz iskustva koja ste imali psihi~ko raste i zbog ove nove psihi~ke svesti sada ste u stanju da vidite jasno


sve {to mora da ode. To ne odlazi odmah zato {to je vital toliko navikao na njih u pro{losti, ali }e sada morati da odu zato {to va{a du{a èli da ih se otarasi, a va{a du{a biva sve ja~a u vama. Tako da morate i da koristite svoju volju potpomognutu Maj~inom silom da se otarasite ovih stvari i da nastavite sa svojim unutra{njim psihi~kim iskustvima – upravo uz to dvoje }e sve biti ura|eno.

*** îm ova iskustva po~nu, obi~no se ponavljaju, bilo da je op{te stanje dobro ili nije. Ali prirodno ona ne mogu da na~ine radikalnu promenu dok se ne ustale i ne postanu normalna u celom bi}u ili barem u njegovom unutra{njem delu. U ovom drugom slu~aju stare kretnje mogu i dalje da dolaze, ali se ose}aju kao ne{to sasvim povr{no i sadana raste uprkos njima. Ne postavlja se pitanje dobrog ili zlog. Ako se ~ak neki deo bi}a otvorio iskustva dolaze.

*** Da, to je istina o tom radu. Isprva ono {to mora da se uspostavi dolazi sa te{ko}om i doìvljava se kao nenormalno, iskustvo koje ~ovek lako gubi – nakon toga dolazi samo od sebe, ali jo{ ne ostaje; na kraju postaje ~esto i blisko stanje bi}a i ~ini sebe stalnim i normalnim. S druge strane sve zbrke i gre{ke koje su nekad bile navika za prirodu bivaju izgurane napolje; isprva se vra}aju ~esto, ali kasnije postaju nenormalne i strane prirodi i gube u~estalost i kona~no nestaju.

V Kretnja gore-dole o kojoj govorite je zajedni~ka za sve puteve joge. Ona postoji na stazi bakti, ali podjednako postoje smenjivanja stanja svetlosti i stanja tame, ponekad ~iste i produène tame, kada ~ovek sledi stazu znanja. Oni koji imaju okultna iskustva dolaze do perioda kada sva iskustva prestaju i ~ak se ~ini da su gotova zauvek. âk i kada je bilo mnogih i trajnih ostvarenja, ona se ~ine kao da su oti{la iza vela i ne ostavljaju ni{ta ispred osim tupe praznine, ispunjene, ako uop{te i to, samo napadima i te{ko}ama, koji se stalno vra}aju. Ova smenjivanja su rezultat prirode ljudske svesti i nisu dokaz

Pisma o Jogi 804

nepodesnosti ili predodre|enog neuspeha. ôvek mora da bude pripremljen za njih i da ih pro|e. Ona su "dan i no}" Vedskih mistka. [to se ti~e predanosti, svako ima svoj sopstveni prvi na~in prilaza njoj; ali ako je to usled straha, "forme" ili ose}aja du`nosti, onda svakako da to uop{te nije predanost; ove stvari nemaju nikakve veze sa predano{}u. Tako|e, potpuna i totalna predanost nije tako laka kako izgleda da neki zami{ljaju. Uvek postoje mnoge i velike rezerve; ~ak i ako ih ~ovek nije svestan, one su tu. Potpuna predanost moè najbolje da do|e kroz potpunu ljubav i bakti. Bakti, s druge strane, moè da po~ne bez predanosti, ali prirodno vodi, kako se uobli~uje, ka predanosti. Svakako da gre{ite {to mislite da je te{ko}a napu{tanja intelektualnih uverenja poseban kamen spoticanja kod vas vi{e nego kod drugih. Vezanost za svoje sopstvene ideje i uverenja, insistiranje na njima je zajedni~ka karakteristika. Moè se ukloniti svetlo{}u znanja odozgo koje daje ~oveku direktan dodir Istine ili svetlosno iskustvo nje i odnosi svu vrednost od pukog intelektualnog mi{ljenja, ideja ili uverenja i uklanja neophodnost za time, ili ispravnom sve{}u koja donosi sa sobom ispravne ideje, ispravna ose}anja, ispravno delovanje i ispravno sve drugo. Ili u protivnom to mora da do|e kroz duhovnu i umnu poniznost {to je retko u ljudskoj prirodi – naro~ito umnoj, jer um je uvek sklon da misli da su njegove sopstvene ideje, ta~ne ili pogre{ne, ispravne ideje. Na kraju, psihi~ki rast je ono {to ~ini ovu predanost tako|e mogu}om, a to opet dolazi najlak{e kroz bakti. U svakom slu~aju, postojanje ove te{ko}e nije po sebi dobar razlog za prognoziranje neuspeha u jogi.

*** Razlog za{to postoje ove promene na koje se àlite je da je priroda svesti takva; nakon malog perioda budnosti ose}a potrebu da malo odspava. Veoma ~esto u po~etku bu|enja su kratka, spavanja duga; nakon toga to postaje vi{e podjednako, a kasnije periodi spavanja bivaju sve kra}i. Jo{ jedan razlog ovih promena, kada ~ovek prima, je potreba prirode da se zatvori kako bi usvojila. Ona moè mo`da da uzme dosta, ali dok se iskustvo de{ava ona ne moè da upije kako treba ono {to ono donosi, tako da se zatvara radi usvajanja. Tre}i razlog dolazi u periodu preobraàja – jedan deo prirode se menja i ~ovek ose}a neko vreme kao da je do{lo do potpune i trajne promene. Ali ~ovek je razo~aran kad otkrije da on prestaje, i sledi period


opustelosti ili sniène svesti. Ovo je zato {to jedan drugi deo svesti dolazi gore radi promene i sledi period pripreme i zakriljenog rada, koji izgleda kao period neprosvetljenosti ili jo{ gore. Ove stvari uzbunjuju, razo~aravaju ili zbunjuju ùdnost i nestrpljenje sadake; ali ako ih ~ovek primi }utke i ako zna kako da ih koristi ili usvoji ispravan stav, moè da od ovih neprosvetljenih perioda tako|e napravi deo svesne sadane. Tako da Vedski Ri{iji govore o smenjivanju "Dana i No}i koji oboje doje boànsko Dete." Ono {to ose}ate u glavi je verovatno prvi svesni silazak u telo boànske Sile odozgo. Do sada mora biti da je radila iz pozadine srca bez da ste je osetili. Ako se koncentracija de{ava prirodno u glavi morate da joj dopustite da radi tako, ali mogu}nost za to je pripremljena prethodnom koncentracijom u srcu, tako da ni to ne bi trebalo prekidati ukoliko sila koja radi u vama ne bude insistirala samo na gornjoj koncentraciji. Te`nja moè da se nastavi na isti na~in dok se vo|enje sadane Maj~inom mo}i ne oseti jasno i postane za vas normalna stvar.

*** Da, ta~no je. Svako ima ova smenjivanja zato {to totalna svest nije u stanju da ostane uvek u gornjem iskustvu. Poenta je da u intervalima treba da postoji u}utanost, barem u unutra{njem bi}u, bez nemira, nezadovoljstva ili borbe. Ako se ta ta~ka dostigne, onda sadana moè da ide dalje glatko – nije da ne}e biti te{ko}a, ali ne}e biti nemira ili nezadovoljstva itd, itd.

*** Vai{nava Ba|an je onaj koji lako uzbu|uje vitalno bi}e i ako ima tu ljudi niske prirode, svakojake vrste mra~nih i niskih sila ulaze da bi se hranile uzbu|enjem.... Duhovno ispunjenje }e do}i u svoje vreme postojanim razvojem bi}a i prirode. Ono ne zavisi od hvatanja ove ili one prilike. Postoji jo{ jedna stvar koju morate da nau~ite. Ako ste prekinuti u sadani... morate naprosto da ostanete iznutra u}utani i da dopustite prekidu da pro|e. Ako nau~ite da to radite, unutra{nje stanje ili iskustvo }e se nastaviti kasnije kao da se ni{ta nije desilo. Ako pridajete nepotreban zna~aj i uzrujavate se, naprotiv, menjate prekid u naru{avanje i unutra{nje stanje ili iskustvo prestaje. Uvek odràvajte unutra{nju }utnju i pouzdanje u svim okolnostima; ne dopustite ni~em

Pisma o Jogi 806

da to naru{i ili da vas uzbudi. Postojana unutra{nja smirenost i }ute}a volja i psihi~ka vera i bakti su jedini istinski temelj za va{u sadanu.

*** ]ute}a i jednaka osnova zna~i stanje sadane u kome nema bacakanja izme|u ùdnih izliva iskustva i deprimiranog inertnog ili polu-inertnog stanja, ali bilo u napretku ili u te{ko}i uvek postoji }ute}a svest iza okrenuta u poverenju i veri ka Boànskom.

*** Povremeno potonu}e svesti se de{ava svima. Uzroci su raznorazni, neki dodir spolja, ne{to jo{ nepromenjeno ili nedovoljno promenjeno u vitalu, naro~ito nièm vitalu, neka inercija ili zamra~enje koje se diè iz fizi~kih delova prirode. Kada do|e, ostanite u}utani, otvorite se Majci i zovite nazad istinska stanja i teìte za jasnim i nenaru{enim razlu~ivanjem koje vam iz unutar vas pokazuje uzrok stvari koja treba da se dovede u red.

*** Postoje uvek pauze pripreme i usvajanja izme|u dve kretnje. Ne smete na njih da gledate sa uzrujano{}u ili nestrpljenjem kao da su to nesre}ne rupe u sadani. Pored toga, Sila se podiè diù}i deo prirode na vi{i nivo, a onda silazi na niì sloj da ga podigne; ova kretnja uzlaska i silaska je ~esto krajnje naporna zato {to um kome se dopada uzlazak u pravoj liniji i vital koji ùdi za brzim ispunjenjem ne mogu da shvate ili slede zamr{enu kretnju i skloni su da ih ona potrese ili da su njom ozloje|eni. Ali preobraàj cele prirode nije laka stvar da se postigne i Sila koja ga obavlja zna bolje od na{eg umnog neznanja ili na{eg vitalnog nestrpljenja.

*** Sve {to se jednom stekne je tu i moè se ponovo ste}i. Joga nije stvar koja ide jednim odlu~uju}im naletom jednim ili drugim putem – ona je gra|enje nove svesti i puna je uspona i padova. Ali ako je se ~ovek drì usponi imaju naviku da rezultiraju kroz nagomilavanje odlu~uju}om promenom – stoga je jedina stvar koju treba u~initi dràti je se. Nakon


pada nemojte da kukate i kaète "Sa mnom je svr{eno", ve} ustanite, stresite pra{inu sa sebe i nastavite dalje ispravnom stazom.

*** Potpun zaborav iskustva zna~i tek da jo{ uvek ne postoji dovoljan most izme|u unutra{nje svesti koja ima iskustvo u nekoj vrsti samadija i spolja{nje budne svesti. Kada vi{a svest napravi taj most izme|u njih onda spolja{nja tako|e po~inje da se prise}a.

*** Ovakve promene toka ne mogu a da ne dolaze, a kada do|u ~ovek mora da ostane veoma u}utan i da se odvoji od povr{inskog stanja i da ~eka da ono pro|e dok poziva Maj~inu silu. Neutralno stanje ove vrste sluì izvesnoj svrsi u ekonomiji pro~i{}enja i promene – ono donosi gore stvari koje moraju da se preobraze ili odbace, podiè gore neki deo bi}a kako bi ga izloìo preobraàvaju}oj sili. Ako ~ovek moè da shvati, ostane u}utan i nevezan od spolja{njih kretnji, ne poistove}en, onda ono odlazi ranije, Sila moè brzo da ra{~isti ono {to se diè i kasnije se nalazi da je ne{to ste~eno i da je na~injen napredak.

*** Ove promene u sili te`nje i mo}i sadane su neizbe`ne i zajedni~ke su svim sadakama dok ~itavo bi}e ne bude u~injeno spremnim za preobraàj. Kada je psihi~ko napred ili aktivno i um i vital pristaju, onda je prisutan intenzitet. Kada je psihi~ko manje istaknuto, a niì vital ima svoje obi~ne kretnje ili um svoje neznala~ko delovanje, onda suprotstavljaju}e sile mogu da u|u ukoliko sadaka nije veoma oprezan. Inercija dolazi obi~no iz obi~ne fizi~ke svesti, naro~ito kad vital ne podràva aktivno sadanu. Ove stvari se jedino mogu izle~iti istrajnim dovo|enjem dole vi{e [u smislu visine, eng. higher, prim. prev.] duhovne svesti u sve delove bi}a.

*** Pad koncentracije se de{ava svima – on ne sme da se smatra za ne{to tragi~no ili da mu se dopusti da bude uzrok depresije.

Pisma o Jogi 808

*** Ove varijacije u svesti tokom dana su stvar koja je zajedni~ka skoro svima u sadani. Princip oscilacije, opu{tanja, povratka u normalno ili proteklo niè stanje iz vi{eg stanja koje je doìvljeno, ali ne jo{ uvek savr{eno stabilno, postaje veoma jak i izraèn kada je rad sadane u fizi~koj svesti. Jer postoji takva jedna inercija u fizi~koj prirodi koja ne dopu{ta lako intenzitet prirodan vi{oj svesti da ostane konstantan – fizi~ko uvek tone nazad ne~em obi~nijem; vi{a svest i njena sila moraju da rade dugo i da dolaze stalno iznova pre nego {to budu mogle da postanu stalne i normalne u fizi~koj prirodi. Nemojte da vas uznemiravaju ili obeshrabruju ove varijacije ili ovo odlaganje, ma koliko dugo i zamorno; pazite samo da stalno budete u}utani sa unutra{njom }utnjom i {to je mogu}e otvoreniji vi{oj Mo}i, ne dopu{taju}i ni jednom zbilja suprotnom stanju da vas obuzme. Ako nema suprotnog talasa, onda je ostalo samo istrajavaje nesavr{enosti koje svi imaju u izobilju; tu nesavr{enost i istrajavanje Sila mora da odradi i odstrani, ali za odstranjivanje je potrebno vreme.

*** To je ~esto iskustvo (mada ne mislim da je op{te) – ne samo sa mirom, ve} i drugim stvarima; postoji sklonost ka sniàvanju svesti uve~e. S druge strane, kod nekih je suprotno. Nije mi poznato da to zapravo zavisi od rada i druènja, mada oni mogu imati zamaraju}i efekat – nalazim da je ~e{}e to neka vrsta ritma dizanja i padanja u svesti tokom dana. âk i kad je mir savr{eno uspostavljen, moè da postoji ovaj ritam za druge stvari koje se razvijaju.

*** Nema umno odre|enog i kruto delotvornog razloga da ta stvar [pad u inerciju] dolazi uve~e pre nego li u 2 popodne ili u pono} ili ujutro. Za neke ljude pad dolazi uve~e, za neke ujutro, za neke u neko drugo doba, i isto je tako i sa dizanjem. Ali smenjivanja se de{avaju ve}ini ljudi po jednom ili drugom zakonu ritma. Doba variraju kod ljudi i ~ak mogu da variraju kod istog ~oveka. Nema razloga koji se moè definisati za to {to se to de{ava u neko odre|eno vreme osim da je od sebe na~inilo naviku da se de{ava u to vreme. Ostalo je pitanje igre sila koju je mogu}e posmatarati, ali ~iji razlozi izmi~u umnoj definiciji.


***

[Razlog za promene toka u sadani:] Ne znam. Vreme i doba variraju u skladu sa ravnoteòm i tokom i ponovnim tokom sila u svesti. To nije stvar kojoj moète da pripi{ete racionalizovano ili sistematizovano obja{njenje. ôvek moè da ga oseti i shvati u su{tini svesti, ali ne da formuli{e precizan uzrok i posledicu.

*** Mogu samo da kaèm kao pre, da "nema odre|enog" razloga [za promene toka u radu Sile] koji um moè da odredi. To zavisi od ukupnog stanja i me|udejstva sila. ôvek mora da se drì te`nje i da gleda postojano ka cilju bez da ga uzrujavaju ove neujedna~enosti i promene toka.

*** Nema utvr|enih pravila [za promene toka u radu Sile]. Postoje naprosto masa sklonosti i sile sa kojima ~ovek mora da postane upoznat. To nije utvr|ena ma{inerija kojom ~ovek moè da upravlja putem sprava ili pritiskaju}i ovo ili ono dugme. To se moè u~initi jedino unutra{njom voljom, stalnom te`njom, nevezano{}u i odbacivanjem, dovo|enjem dole istinske svesti, sile itd.

*** Pad svesti dolazi obi~no putem neke inercije koja dolazi u svest kroz zamor ili kroz puku naviku opu{tanja ili ulazi kroz neku vitalnu reakciju koju ~ovek moè da primeti ili da ne primeti ili dolazi kroz pogre{nu kretnju uma. Ovo su opipljivi uzroci sniàvanja, ali u njihovoj pozadini je ~injenica da su ove promene skoro neizbe`ne sve dok je svest na bilo koji na~in podre|ena staroj prirodi. Intervali ne-sadane mogu, me|utim, biti dugi ili kratki u skladu sa unutra{njim okolnostima (uglavnom mo}i volje ili psihi~kog ili vi{eg bi}a da povrati brzo istinsku ravnoteù).

***

Pisma o Jogi 810

Depresija nije jedini razlog obustavljanja iskustava. Postoje i drugi kao {to je inercija itd. Ako ~ovek moè da ima iskustva stalno uprkos ovim stvarima, to zna~i da se deo svesti definitivno odvojio od ostalog i u stanju je da ide dalje uprkos spolja{njem otporu.

*** Da – ako je mir uspostavljen, onda su padovi samo na povr{ini i ne uti~u na unutra{nju svest.

*** âk i ako postoji fizi~ki zamor ponekad, nije neizbe`no da }e da se upli}e u sadanu. Unutra{nja kretnja moè uvek da se odvija.

*** Obi~no kada ne{to u umu i vitalu prihvata niè sile i uga|a im ova nemogu}nost da se ponovo u|e u istinsku svest ostaje tako tvrdoglava. Fizi~ki tamas moè da prouzrokuje duge periode bezvla{}a pomra~ene svesti, ali ne obi~no sa tako silovitim ometanjem, ve} je obi~no tup i tvrdoglav.

*** Intenziteti poput tog ne ostaju sve dok se svest ne preobrazi – mora da postoji period usvajanja. Kada je bi}e nesvesno, usvajanje se odvija iza vela ili ispod povr{ine, a u me|uvremenu povr{inska svest vidi samo tupost i gubitak onog {to je imala; ali kada je ~ovek svestan, onda moè da vidi kako se usvajanje odvija i da vidi da ni{ta nije izgubljeno, to je samo }utke sleganje onoga {to je do{lo dole. Prostranost, preplavljuju}a smirenost i ti{ina u koju ose}ate da ste se stopili je ono {to se zove Atman ili tihi Braman. îtav cilj mnogih joga je da se stekne ovo ostvarenje Atmana ili tihog Bramana i da se ìvi u njemu. U na{oj jogi to je samo prvi stadijum ostvarenja Boànskog i tog rasta bi}a u vi{u ili boànsku Svest koji nazivamo preobraàjem.

***


Nakon {to ~ovek stigne do izvesne faze ste~ene stvari se nikad ne gube – mogu biti prekrivene, ali se vra}aju – one su samo oti{le unutra i vra}aju se na povr{inu.

*** Kada fizi~ka svest preovladava, ~esto ~ovek ne ose}a nikakav znak ili efekat ~ak i ako su iskustva tu.

*** Kako o~ekujete od ne~eg tako tupavog i zaboravnog kao {to je fizi~ka svest da ima efekta ako se iskustva ne ponavljaju? To je kao kada u~ite lekciju, morate da je ponavljate sve dok je se fizi~ki um ne dohvati – u protivnom ne postaje deo svesti.

VI Praznina koju ste opisali u va{em ju~era{njem pismu nije bila lo{a stvar – ova praznina unutra i spolja je ono {to ~esto u jogi postaje prvi korak ka novoj svesti. ôvekova priroda je kao {oljica prljave vode – voda mora da se izbaci, {oljica ostavi ~ista i prazna da bi se boànsko pi}e usulo u nju. Te{ko}a je u tome {to ljudska fizi~ka svest ose}a da joj je te{ko da podnese ovu prazninu – ona je naviknuta da bude zauzeta svim vrstama malih umnih i vitalnih kretnji koje je odràvaju zainteresovanom i zabavljanom ili i je ~ak i u nevolji i àlosti i dalje aktivna. Prestanak ovih stvari za nju je teàk da ga otrpi. Po~inje da se ose}a tupom i nemirnom i ùdnom za starim interesovanjima i kretnjama. Ali ovim nemirom naru{ava u}utanost i vra}a stvari koje su bile izba~ene. To je ono {to stvara te{ko}u i ometanje trenutno. Ako moète da prihvatite prazninu kao prolaz do istinske svesti i istinskih kretnji, onda }e vam biti lak{e da se otarasite prepreke. Ne pate svi u A{ramu od ose}aja otupelosti i pomanjkanja interesovanja, ali mnogi da, zato {to Sila koja silazi obeshrabruje stare kretnje fizi~kog i vitalnog uma koje oni nazivaju ìvotom, a oni nisu navikli da prihvate odricanje od ovih stvari, ili da priznaju mir ili radost ti{ine.

***

Pisma o Jogi 812

Praznina nije po sebi lo{e stanje, jedino ako je tu`na i nemirna praznina nezadovoljnog vitala. U sadani praznina je veoma obi~no neophodan prelaz iz jednog stanja u drugo. Kada se um i vital u}ute i njihove nemirne kretnje, misli i èlje prestanu, onda se ~ovek ose}a praznim. Ovo je isprva ~esto neutralna praznina sa ni~im u sebi, ni~im u sebi ni dobrim ni lo{im, sre}nim ili nesre}nim, bez impulsa ili kretnje. Ovo neutralno stanje je ~esto ili ~ak obi~no pra}eno otvaranjem ka unutra{njem iskustvu. Postoji tako|e praznina na~injena od mira i ti{ine, kada mir i ti{ina izlaze iz psihi~kog unutra ili silaze iz vi{e svesti gore. Ovo nije neutralno, jer u tome postoji ose}aj mira, ~esto tako|e {irine i slobode. Postoji tako|e sre}na praznina sa ose}ajem ne~eg bliskog ili {to se pribliàva {to jo{ nije tu, npr. bliskost Majke ili neko drugo pripremaju}e iskustvo. Ono {to opisujete je neutralna }utnja. Nema potrebe za strepnjom. Kada do|e, ~ovek mora samo da ostane u}utan i okrenut Majci dok se ne{to ne razvije iznutra.

*** Biti prazna posuda je veoma dobra stvar ako ~ovek zna kako da iskoristi prazninu.

*** Ako je samo praznina, nema ni~eg pogre{nog. Smenjivanja praznine i puno}e su sasvim normalna odlika iskustva u sadani.

*** Ispra`njenost (ako pod tim mislite ti{inu i prazninu od misli, kretnji itd.) je osnovno stanje u koje vi{a svest moè da te~e.

*** Ispra`njenost (voidness, eng.) je najbolji uslov za punu prijem~ivost.

*** Ispra`njenost moè da do|e od bilo gde, uma, vitala ili odozgo.


***

Praznina obi~no dolazi kao ~i{}enje svesti ili nekog njenog dela. Svest ili deo postaje kao prazna {olja u koju ne{to novo moè da se sipa. Najvi{a praznina je ~isto postojanje sopstva u kome svo ispoljenje moè da se odvija.

*** Praznina kao takva nije karakter vi{e svesti, mada ~esto tako izgleda ljudskom vitalu kad ~ovek ima ~isto ostvarenje Sopstva, zato {to je sve nepokretno, a vitalu se sve {to nije puno akcije ~ini praznim. Ali praznina koja dolazi umu, vitalu ili fizi~kom je posebna vrsta ~ija je namena da o~isti prostor za stvari odozgo.

*** Praznina u umu ili vitalu moè biti duhovna bez da praznina bude su{tinska karakteristika vi{e svesti. Kad bi bila, ne bi moglo biti Sile, Svetlosti ili Anande u vi{oj svesti. Praznina je samo rezultat stvoren izvesnim delovanjem vi{e Sile na sistem kako bi vi{a svest mogla da u|e u njega. To je duhovna praznina, kao suprotnost tupoj i inertnoj praznini potpunog tamasa koja nije duhovna.

*** Praznina je stanje u}utanosti umne ili vitalne ili sve svesti koju ne pose}uju bilo kakve umne ili vitalne kretnje, ve} otvorena îstom Postojanju i spremna ili teè}i da bude to ili ve} to, ali ne jo{ ostvarena u svojoj punoj mo}i bi}a. Koji }e od ovih uslova da bude, zavisi od odre|enog slu~aja. Stanje Sopstva ili stanje ~istog postojanja se ponekad naziva prazninom, ali samo u smislu da je to stanje ~istog stati~nog po~inka bivanja bez ikakvog kontakta pokretne Prirode.

*** Ne postoji takva stvar kao {to je néant. Pod "prazno}om" (void, eng.) se misli na prazninu ~istu od svih sadràja osim postojanja ~istog i jednostavnog. Bez toga ~ovek ne moè da ostvari tihog Bramana.

Pisma o Jogi 814

***

Prazno}a je stanje Sopstva – slobodno, {iroko i tiho. Ono se ~ini praznim umu, ali u stvarnosti to je naprosto stanje ~istog postojanja i svesti, Sat i ]it sa [anti.

*** Ispra`njenost moè biti raznih vrsta – izvesna vrsta duhovne ispra`njenosti ili praznine koja je priprema za novo iskustvo. Ali iscrpljenost ìvotne energije je veoma druga~ija stvar. Ona moè do}i od premora, od nekoga ili ne~ega {to odvla~i vitalnu silu ili od invazije tamasa. Ali ne znam za{to bi se povezala sa u~enjem Engleskog i de{avala samo tada.

*** Uobi~ajeni rezultat ispra`njenosti je da u}utka bilo kakva vitalna uznemirenja mada ona, ukoliko nije potpuna, ne zaustavlja mehani~ko ponovno vra}anje delatnosti uma.

*** Ako je to prava praznina, ~ovek moè da se odmara u njoj godinama zaredom – to je tako zato {to je vital nemiran i pun èlja (ne prazan). Tako|e fizi~ki um nipo{to nije u miru. Kad bi èlje bile izba~ene napolje i ego manje aktivan i fizi~ki um u miru, znanje bi do{lo odozgo na mesto budala{tina fizi~kog uma, vitalni um bi mogao biti smiren i u}utan, a Maj~ina Sila bi preuzela delovanje i vi{a svest bi po~ela da silazi. To je pravi nastavak praznine.

*** Ne moè biti da sam napisao da ste samo vi ti koji ose}ate ti{inu kao praznu, jer je mnogo onih koji tako ose}aju isprva. ôvek je ose}a praznom zato {to je navikao da povezuje postojanje sa mi{lju, ose}anjem i kretnjom ili sa oblicima i predmetima, a nema ni~eg od toga tamo. Ali ona nije stvarno prazna.


*** Pisali ste o Sili kako silazi – ~ak ponekad o tome kako puni sve delove – pa {ta je onda ovo "nikad"? Uop{te nisam mislio da postoji mehani~ki proces kojim svaki put kad postoji praznina dolazi potpuno ispunjavanje. To zavisi od stadijuma sadane. Praznina moè da dolazi ~esto ili da ostane dugo pre nego bude bilo kakvog silaska – ono {to puni moè biti ti{ina i mir i Sila ili Znanje i oni mogu da napune samo um ili um i srce ili um i srce i vital ili sve. Ali nema ni~eg fiksiranog i mehani~ki pravilnog u vezi ova dva procesa.

*** Ti{ina bi}a je prvi prirodan cilj joge. X i neki drugi ne nalaze zadovoljenje u njoj zato {to nisu prevazi{li vitalni um koji èli uvek neku vrstu aktivnosti, promene, da ne{to radi, da se ne{to de{ava. Ve~na nepokretnost tihog Bramana je stvar koju on ne prièljkuje. Tako da kada praznina do|e, on je nalazi tupom, inertnom, monotonom.

*** Svakako, vital ne moè da se zainteresuje za prazno (blanko) stanje. Ako zavisite od svog vitala ne moète da ga prolongirate. Duh je taj koji ose}a oslobo|enje u ti{ini praznoj od svih umnih ili drugih aktivnosti, jer u toj ti{ini postaje svestan sebe. Da bi praznina bila prava ~ovek mora da u|e u Svest Puru{e ili Svedoka. Ako na to gledate svojim umom ili vitalom, onda nema praznine, jer ~ak i kad nema odre|enih misli onda mora da postoji umni stav ili umna vibracija – npr. interesovanje bez ose}anja.

*** Nema razloga za{to bi praznina trebalo da bude tupo ili nesre}no stanje. Obi~no je navika uma i vitala da povezuje sre}u ili interesovanje samo sa aktivno{}u, ali duhovna svest nema takva ograni~enja.

***

Pisma o Jogi 816

Stvarno ne znam kakvu vrstu radosti èlite. Nisu sva iskustva pra}ena rado{}u. Interesovanje je druga stvar.

*** Sklonost je fizi~kog da zameni svoju sopstvenu inerciju za prazninu. Istinska praznina je po~etak onoga {to u Arji zovem "sama" – po~inak, smirenost, mir ve~nog Sopstva – koja na kraju mora da zameni tamas, fizi~ku inerciju. Tamas je degradacija sama-e, kao {to je radàs degradacija Tapasa, Boànske Sile. Fizi~ka svest uvek poku{ava da zameni svoju sopstvenu inerciju za smirenost, mir ili po~inak istinske svesti, isto kao {to vital uvek poku{ava da zameni svoj radàs za istinsku delatnost Sile.

*** Fizi~ko se ne umara od praznine. Ono moè da se oseti tamasi~no zbog svoje sopstvene sklonosti ka inerciji, ali obi~no nema primedbe na prazno}u. Naravno to moè biti vitalno fizi~ko. Morate samo da to odbacite kao ostatak starih kretnji.

*** U toku sadane stanje ispra`njenosti (blanko), "neutralne }utnje" poput ove ~esto dolazi – naro~ito kad je sadana u fizi~koj svesti. Nije da je te`nja oti{la, ve} da se za to vreme ne ispoljava, zato {to je sve postalo neutralno }ute}e. Ovo stanje je naporno za ljudski um i vital koji su naviknuti da budu uvek u nekoj vrsti aktivnosti i gledaju na ovo kao na beìvotno stanje. Ali ~ovek ne sme da se ose}a uzrujano ili razo~arano kada ovo do|e, ve} da ostane smiren sa punim poverenjem da je to samo faza, tle koje mora da se pre|e u sadani. U bilo kom stanju, vera i u~vr{}ena ideja predanosti moraju da se drè na umu. [to se ti~e kratkih trenutaka nespokoja, oni }e se smiriti ako se ovo odràva, a }ute}i um i vital se brzo povrate.

*** Ispra`njenost je samo stanje u kom ostvarenje mora da do|e. Ako je te`nja potrebna za to, ona mora da se koristi; ako ostvarenje do|e samo od sebe, onda naravno te`nja nije neophodna.


***

"Stanje" o kom sam govorio nije bilo ispra`njenost ve} ne{to drugo – vidim po osvrtu na pasus u va{em pismu da je to bilo "stanje u kome te`nja nije potrebna". Takvo stanje nije ispra`njenost ve} stanje u kome je Maj~ina sila prisutna za svest i radi sve.

*** Svaka vrsta ostvarenja – beskona~no sopstvo, kosmi~ka svest, Maj~ino Prisustvo, Svetlost, Sila, Ananda, Znanje, ostvarenje Sat}itanande, razli~iti slojevi svesti sve do naduma. Svi oni mogu da do|u u ti{ini koja ostaje, ali prestaje da bude prazna.

*** Ti{ina moè da ostane kada ispra`njenost ode. Sve vrste stvari mogu da se ulivaju unutra, a ipak ti{ina i dalje ostaje, ali ako postanete puni sile, svetlosti, Anande, znanja itd. ne moète sebe vi{e nazivati praznim.

*** Ako je to duhovna praznina onda se ona ne}e osetiti kao da se upli}e u sadanu.

*** Ono {to opisujete je isto neutralno stanje koje ste imali pre. To je prelazno stanje u kome je stara svest prestala da bude aktivna, nova se priprema iza neutralne u}utanosti. ôvek mora da ga primi }utke i da ~eka na njega da se pretvori u duhovni mir i psihi~ku sre}u {to je sasvim razli~ito od vitalne radosti i àlosti. Nemati ni vitalnu radost ni vitalnu àlost jogini smatraju za veoma poèljno oslobo|enje – ono omogu}uje da se pro|e od obi~nih ljudskih vitalnih ose}anja do istinskog i stalnog unutra{njeg mira, radosti ili sre}e. Pretpostavljam da nemate vremena ba{ sada za sedenje u meditaciji. Pritisak spavanja je pritisak da se ode unutra, a navika meditacije omogu}uje da se

Pisma o Jogi 818

spavanje koji dolazi pretvori u neku vrstu samadija u snu u kome je ~ovek svestan raznih iskustava i napretka u unutra{njem bi}u.

*** Stanje koje ose}ate je ono koje je vrlo dobro poznato u sadani. To je neka vrsta prolaza ili prelaza, stanje okrenutosti ka unutra koje raste, ali nije jo{ dovr{eno – u to vreme govoriti ili izbacivati sebe ka spolja je bolno. Ono {to je neophodno je biti veoma u}utan i ostati unutar sebe sve vreme dok se kretnja ne dovr{i – ~ovek ne bi trebalo da govori, ili samo malo i to niskim tihim tonom, niti da koncentri{e um na spolja{nje stvari. Tako|e ne treba da obra}ate pa`nju na to {ta ljudi kaù ili zapitkuju – iako praktikuju sadanu, oni ne znaju ni{ta o ovim stanjima, i ako se neko u}uti ili povu~e oni misle da on mora da je tuàn ili bolestan. Majka vas uop{te nije smatrala takvim, tu`nim ili bolesnim; to je naprosto faza ili privremeno stanje u sadani o kome ona ima iskustvo i poznaje ga vrlo dobro. Stanje traje ~esto izvestan broj dana, ponekad mnogo, dok ne otpo~ne ne{to definitivno. Ostanite samopouzdani i u}utani.

VII Uobi~ajeno pravilo koje su dali jogiji je da ~ovek ne bi trebalo da govori o svojim iskustvima drugima osim naravno Guruu dok se sadana odvija zato {to to tra}i iskustvo, postoji ono {to oni zovu ksaya tapasje. Jedino su odavno protekla iskustva ona o kojima govore, a ~ak ni to ne previ{e slobodno.

*** Svetlost vas je napustila zato {to ste govorili o njoj nekome ko nije bio adhikari. Najbezbednije je ne govoriti o ovim iskustvima osim Guruu ili nekome ko moè da vam pomogne. Odlazak iskustva ~im se o njemu progovori je ~est doga|aj i iz tog razloga mnogi jogiji imaju pravilo da se nikad ne govori o onome {to se de{ava unutar njih, ukoliko to nije stvar pro{losti ili ustaljeno ostvarenje koje ni{ta ne moè da odnese. Ustaljeno trajno ostvarenje opstaje, ali ovo su pre bi se reklo bile stvari koje dolaze da omogu}e otvaranje u svesti za ne{to potpunije – da je pripreme za ostvarenje.


***

Mislio sam da je shva}eno da je ono {to sam vam napisao o osobama bilo privatno. O svojim ili tu|im iskustvima ako ih ~ovek dozna, ne treba pri~ati ili na~initi od njih stvar za tra~arenje. Jedino onda ako moè biti ne{to duhovne koristi za druge, a ~ak i tada ~ovek moè da govori o njima ako su to iskustva iz pro{losti. U protivnom to postaje poput vesti o Abisiniji ili [paniji [u vreme odgovora na ovo pismo tamo se ratovalo, prim. prev.], ne{to obi~no i prosto za vitalni masovni um da `va}e ili halapljivo guta.

*** Ako èlite da zadrìte radost, bi}e mudro da o tome ne govorite drugima. Stvari o kojima se govori dobiju krila i poku{aju da pobegnu.

*** Pokazati {ta je napisano o iskustvima ili govoriti drugima o svojim iskustvima je uvek rizi~no. Mnogo je bolje zadràti ih za sebe.

*** Op{te znanje je druga stvar, ono je intelektualno, a intelekt sti~e korist kroz intelektualnu aktivnost podu~avanja. Tako|e kad bi u jogi to bila stvar preno{enja svog umnog znanja o temi intelektualno, to bi pravilo mo`da stajalo; ali ovaj umni aspekt je samo mali deo joge. Postoji ne{to sloènije {to sa~injava ve}i deo nje. Podu~avaju}i druge jogi ~ovek postaje u nekoj meri u~itelj sa u~enicima. Jogiji su oduvek govorili da onaj ko uzima u~enike, uzima na sebe te{ko}e svojih u~enika kao i svoje sopstvene – eto za{to se preporu~uje da se ne uzimaju u~enici ukoliko i dok neko ne bude sida, a ~ak i tada samo ako dobije Boànsko ovla{}enje da to uradi – ono {to je Ramakri{na zvao dobiti chapras. Drugo, postoji opasnost egoizma – kad je ~ovek slobodan od toga, onda primedba vi{e ne stoji. Postoji odvojeno pitanje, a to je govorenje svojih iskustava drugima. To tako|e mnogi jogiji izrazito ne preporu~uju – kaù da je to {tetno za sadanu. Ja sam svakako video i ~uo o mnogo primera u kojima su ljudi imali tok iskustava i, kada su to ispri~ali, tok je bio izguljen – tako da mora biti

Pisma o Jogi 820

da postoji ne{to u ovoj primedbi. Pretpostavljam, me|utim, da ona prestaje da vaì nako {to ~ovek dostigne izvesnu dugo uspostavljenu stabilnost u iskustvu, {to }e re}i kada se iskustvo svede na definitivno i trajno ostvarenje, ne{to kona~no i neopozivo pridodato svesti. Prime}ujem da oni koji drè svoja iskustva za sebe i ne izlaù sebe pred drugima izgleda da imaju postojaniju sadanu od drugih, ali ne znam da li je to pravilo bez izuzetka. Verovatno ne bi vi{e vaìlo nakon izvesnog stadijuma ostvarenja.

DRUGA GLAVA

VIZIJE I SIMBOLI

Vizije i Simboli

SVE vizije imaju zna~aj ove ili one vrste. Ova mo} vizije je veoma va`na za jogu i ne bi trebalo da se odbacuje mada nije najva`nija stvar – jer najva`nija stvar je promena svesti. Sve druge mo}i poput ove mo}i vizije treba razvijati bez vezanosti kao delove i pomagala joge.

***

Vizije nisu nezaobilazne – one su pomo}, to je sve, kada su ispravne vrste.

*** Vizije i glasovi imaju svoje mesto kada su istinske vizije i istiniti glasovi. Prirodno, oni nisu ostvarenja, ve} samo korak na putu i ~ovek ne treba da se zatvori u njih ili da primi sve kao da je vredno.

*** Vizije koje opisujete su one koje dolaze u najranijim stadijumima sadane. U ovom stadijumu ve}ina stvari koje se vide su formacije umne ravni i nije uvek mogu}e dati im precizno zna~enje, jer zavise od pojedina~nog uma sadake. U kasnijem stadijumu mo} vizije postaje va`na za sadanu, ali isprva ~ovek mora da ide dalje bez da pridaje preteranu va`nost detaljima – dok se svest ne razvije vi{e. Otvaranje svesti ka Boànskoj Svetlosti i Istini i Prisustvu je uvek jedina va`na stvar u jogi.

*** êsto vi|anje svetala kao {to su ona o kojima on pi{e u svom pismu obi~no je znak da vidilac nije ograni~en svojom spolja{njom povr{inskom ili budnom sve{}u, ve} da ima latentnu sposobnost (koja moè da se usavr{i obukom i praksom) da ulazi u iskustva unutra{nje svesti kojih je ve}ina ljudi nesvesna, ali koja se otvara praksom joge. Ovim otvaranjem ~ovek postaje svestan suptilnih ravni iskustva i svetova postojanja druga~ijih od materijalnog. Za duhovni ìvot traì

Pisma o Jogi 824

se jo{ dalje otvaranje u najunutarnjiju svest kojom ~ovek postaje svestan Sopstva i Duha, Ve~nog i Boànskog.

*** Vizije ne dolaze sa duhovne ravni – one dolaze iz suptilne fizi~ke, vitalne, umne, psihi~ke ili iz ravni iznad Uma. Ono {to dolazi sa duhovne ravni su iskustva Boànskog, npr. iskustvo sopstva svuda, Boànskog u svemu, itd.

*** Vizije i iskustva (naro~ito iskustva) su u redu; ali ne moète da o~ekujete da svaka vizija sebe prevede u odgovaraju}u fizi~ku ~injenicu. Neke to ~ine, ve}ina ne, druge pripadaju nadfizi~kom u potpunosti i ukazuju na stvarnosti, mogu}nosti ili tendencije koje imaju svoje sedi{te tamo. Koliko }e one uticati na ìvot ili ostvariti sebe u njemu ili da li }e uop{te da tako urade zavisi od prirode vizije, mo}i u njoj, ponekad od volje ili formativne mo}i onog koji vidi. Ljudi cene vizije zbog jedne stvari, zato {to su one jedan klju~ (postoje drugi) da se kontaktira sa drugim svetovima ili sa unutra{njim svetovima i svime {to je tamo, a to su regioni ogromnih bogatstava koji daleko nadma{aju fizi~ku ravan kakva je ona trenutno. ôvek ulazi u ve}e slobodnije sopstvo i ve}i plasti~niji svet; naravno pojedina~ne vizije samo daju kontakt, ne stvarni ulazak, ali mo} vizije pra}ena sa mo}i drugih suptilnih ~ula (sluha, dodira itd.) kako se {iri ne daje ovaj ulaz. Ove stvari nemaju efekat puke ma{te (poput pesnikove ili slikareve, mada to moè da bude dovoljno jako), ali ako se slede u potpunosti donose stalan rast bi}a i svesti i njeno bogatstvo iskustva i njen opseg. Ljudi tako|e cene mo} vizije iz razloga ve}eg od tog: ona moè da da prvi kontakt sa Boànskim u njegovim oblicima i mo}ima; to moè da bude otvaranje op{tenja sa Boànskim, slu{anja Glasa koji vodi, Prisustva kao i Slike u srcu, mnogih drugih stvari koje donose ono za ~im ~ovek traga kroz religiju ili jogu. Dalje, vizija ima vrednost zato {to je ona ~esto prvi klju~ za unutra{nje ravni ~ovekovog sopstvenog bi}a i njegovu sopstvenu svest kao razli~itu od svetova ili ravni kosmi~ke svesti. Iskustvo Joge ~esto po~inje nekim otvaranjem tre}eg oka u ~elu (centra vizije izme|u obrva) ili nekom vrstom po~etka i produètka suptilnog vi|enja koje

Vizije i simboli 825

moè isprva da izgleda kao nebitno, ali je predvorje dubljeg iskustva. âk i kad nije to – jer ~ovek moè da ode do iskustva direktno – ono moè da u|e kasnije kao mo}no pomagalo za iskustvo; ono moè biti puno indikacija koje pomaù do znanja sebe ili znanja stvari ili znanja ljudi; moè da bude proro~ansko i da vodi do vi|enja i predskazanja budu}ih stvari i drugih otvaranja manjeg zna~aja, ali veoma korisnih za jednog jogija. Ukratko, vizija je sjajan instrument, mada ne apsolutno neophodan. Ali, kao {to sam sugerisao, postoje vizije i vizije, isto kao {to postoje snovi i snovi, i ~ovek mora da razvije razlu~ivanje i ose}aj za vrednosti i stvari i da zna kako da shvati i iskoristi ove mo}i. Ali to je isuvi{e velika i zamr{ena stvar da bi se sada dalje o njoj pri~alo.

*** On je pogre{io kada je zaustavio vizije koje su dolazile. Vizija i halucinacija nisu ista stvar. Unutra{nja vizija su otvorena vrata na vi{im ravnima svesti izvan fizi~kog uma koja daju mesta za {iru istinu i iskustvo da u|u i da delaju na um. To nisu jedina ili najva`nija vrata, ali su ona koja dolaze najspremnije zbilja mnogima ako ne ve}ini i to moè da bude veoma mo}na pomo}. Ona ne dolazi toliko lako intelektualcima koliko ljudima sa jakom ìvotnom mo}i ili emocionalnima ili ma{tovitima. Ta~no je da je polje vizije, poput bilo kog drugog polja aktivnosti ljudskog uma, pome{an svet i da u njemu postoji ne samo istina, ve} i mnogo poluistine i gre{ke. Tako|e je ta~no da za brzoplete i neoprezne ulazak u nju moè da donese zbrku i zavodljiva nadahnu}a i la`ne glasove, i bezbednije je imati neko sigurno vo|stvo od onih koji znaju i imaju duhovno i psihi~ko iskustvo. ôvek mora da gleda na ovo polje smireno i sa razlu~ivanjem, ali zatvoriti kapije i odbaciti ovo ili druga nadfizi~ka iskustva znaì ograni~iti sebe i obustaviti unutra{nji razvoj.

*** Imate veoma koristoljubiv pogled na duhovne stvari. [ta god da se razvije u sadani, pod uslovom da je istinsko, ima svoje mesto u ukupnom iskustvu i znanju. Znanje okultnih svetova i okultnih sila i pojava ima svoje mesto tako|e. Vizije i glasovi su samo mali deo tog prostranog carstva okultnog iskustva. [to se ti~e koristi, za onoga ko

Pisma o Jogi 826

ima inteligenciju i razlu~ivanje, vizije itd. imaju mnoge koristi – ali veoma malo koristi za one koji nemaju razlu~ivanje ili razumevanje.

*** Ne znam na {ta mislite pod prakti~nom sadanom. Ako ~ovek razvije okultnu sposobnost i okultno iskustvo i znanje, ove stvari mogu da budu od velike koristi, stoga prakti~ne. Po sebi one su deo otvaranja unutra{nje svesti i tako|e pomaù da se ona otvara dalje – mada nisu neophodne za to.

*** Na {ta mislite pod napretkom? Majka je provela mnoge godine ulaze}i u okultne svetove i u~e}i sve {to je bilo da se nau~i tamo. Sve to vreme ona nije ~inila nikakav napredak? Ona vidi stvari uvek kada ode u trans. Njena sposobnost je stvar bez vrednosti? Zato {to veliki broj ljudi ne znaju kako da koriste svoje sposobnosti ili ih zloupotrebljavaju ili im daju preteranu vrednost ili njima hrane svoj ego, da li iz toga proisti~e da same sposobnosti nemaju nikakvu jogi~ku korist ili vrednost?

*** âk i po sebi to [razvoj okultne sposobnosti] je napredak u razvoju svesti, mada mo`da ne nosi sa sobom bilo kakvo oduhovljenje prirode.

*** Ljudi koji imaju okultnu sposobnost uvek imaju sklonost da joj daju preveliko mesto.

*** On [R. M.] je obeshrabrivao svoje u~enike [od bilo kakvog bavljenja okultnom sposobno{}u] zato {to je njegov cilj bilo ostvarenje unutra{njeg Sopstva i intuicije – drugim re~ima puno}a duhovnog Uma – vizije i glasovi pripadaju unutra{njem okultnom ~ulu, stoga on nije èleo da oni stavljaju naglasak na njega. Ja tako|e ne odobravam nekima da imaju ikakva posla sa vizijama i glasovima zato {to vidim


da ih zavode la`ne vizije i la`ni glasovi. To ne zna~i da vizije i glasovi nemaju nikakvu vrednost.

*** Vizije dolaze sa svih ravni i svih su vrsta i razli~itih vrednosti. Neke su od veoma velike vrednosti i zna~aja, druge su igra uma ili vitala i dobre su samo za svoju sopstvenu posebnu svrhu, druge su formacije uma i vitalne ravni od kojih neke mo`da imaju istinu, dok su neke druge la`ne i zavodljive, ili mogu da budu neka vrsta ve{tine te ravni. One mogu da imaju znatnu va`nost u razvoju prve jogi~ke svesti, svesti unutra{njeg uma, unutra{njeg vitala, unutra{njeg fizi~kog ili za okultno shvatanje univerzuma. Vizije koje su stvarne mogu da pomognu duhovnom napretku, mislim, one koje nam pokazuju unutra{nje stvarnosti: ~ovek moè, na primer, da sretne Kri{nu, govori sa njim i ~uje njegov glas u unutra{njoj "stvarnoj" viziji, podjednako stvarnoj kao bilo {ta na spolja{njoj ravni. Tek videti njegov lik nije ista stvar, ni{ta vi{e no {to je videti njegovu sliku na zidu ista stvar kao sresti se sa njim li~no. Ali slika na zidu ne mora da bude beskorisna za duhovni ìvot. Sve {to ~ovek moè re}i je da ~ovek ne sme da veè sebe isuvi{e za ovaj dar i ono {to nam pokazuje, ali nije neophodno ni omalovaàvati ga. On ima svoju vrednost i ponekad znatnu duhovnu korist. Ali, prirodno, on nije od vrhovnog zna~aja – stvar od vrhovnog zna~aja je ostvarenje, kontakt, jedinstvo sa Boànskim, bakti, promena prirode itd.

*** Ova svetla i vizije nisu halucinacije. One ukazuju na otvaranje unutra{nje vizije ~iji je centar u ~elu izme|u obrva. Svetla su veoma ~esto prva stvar koja se vidi. Svetla ukazuju na delanje ili kretnju suptilnih sila koje pripadaju razli~itim ravnima bi}a – priroda sile zavisi od boje i nijanse svetlosti. Sunce je simbol i mo} unutra{nje ili vi{e Istine; videti ga u meditaciji je dobar znak. More je tako|e ~esto simboli~no, ukazuju}i obi~no na vitalnu prirodu, ponekad {irenje svesti u pokretu. Otvaranju vizije mora se dopustiti da se razvije, ali nije potrebno davati previ{e zna~aja pojedinim vizijama ukoliko i sve dok ne postanu o~igledno simboli~ne ili zna~ajne ili dok ne bace svetlost na stvari u sadani.

Pisma o Jogi 828

*** Vizije i glasovi nisu namenjeni stvaranju vere, oni su delotvorni samo ako neko ve} ima vere.

*** Ne, to nije bila ni opti~ka varka ni halucinacija ni koincidencija ni auto-sugestija ni bilo koja od drugih visokoumnih i praznih vi{eslo`nih fraza kojima fizi~ka nauka poku{ava da obja{njenjem odstrani ili radije da izbegne obja{njavanje onoga {to je nemogu}e nau~no objasniti. Kod ovih stvari nau~nik uvek radi ono za {ta uvek krivi laika da on radi kad iznosi zakon o stvarima o kojima totalno nema pojma, bez istraìvanja ili eksperimenta, bez potvr|enog znanja – naprosto razvijaju}i teoriju ili a priori ideju iz svog sopstvenog uma i lepe}i je kao etiketu na neobja{njenu pojavu. Postoji, kao {to sam vam rekao, ~itav opseg mnogih neiscrpnih opsega ~ulnih pojava druga~ijih od spolja{njih fizi~kih kojih ~ovek moè da postane svestan, da ih vidi, ~uje, ose}a, pomiri{e, dodirne, umno kontaktira – da upotrebim novi usvojeni Amerikanizam – bilo u transu ili u spavanju ili u unutra{njem stanju pogre{no nazvanom spavanje ili prosto i lako u budnom stanju. Ova sposobnost ose}anja nadfizi~kih stvari iznura ili ih ospoljavaju}i, da tako kaèmo, tako da postanu vidljive, ~ujne, dostupne da ih opazi spolja{nje oko, uho, ~ak i dodir, kao {to su grubi fizi~ki predmeti, ova mo} ili dar nije nakaznost ili nenormalnost; ona je sveop{ta sposobnost prisutna kod svih ljudskih bi}a, ali latentna kod ve}ine, kod nekih retko ili tek periodi~no aktivna, de{avaju}i se kao slu~ajno kod drugih, ~esto ili normalno aktivna kod malobrojnih. Ali isto kao {to bilo ko moè, sa ne{to obuke, da nau~i nauku i da radi stvari koje bi izgledale kao ~uda njegovim precima, tako i maltene bilo ko, ako èli, moè sa malo koncentracije i obuke da razvije sposobnost nadfizi~ke vizije. Kad ~ovek po~ne sa jogom, ova mo} je ~esto, mada ne bez izuzetka – jer neki je nalaze te{kom – jedna od prvih koje izlaze napolje iz svog latentnog stanja i ispoljava se, naj~e{}e bez ikakvog napora, namere ili prethodnog znanja od strane sadake. Dolazi lak{e sa zatvorenim o~ima nego sa otvorenim o~ima, ali dolazi zbilja na oba na~ina. Prvi znak njenog otvaranja na spolja{nji na~in je veoma ~esto to vi|anje "iskri" ili malih svetlostnih ta~kica, oblika itd., {to je bio va{ prvi uvod u tu stvar; drugi je, dovoljno ~esto, najlak{e, okrugli svetlosni objekti poput


zvezde; vi|enje boja je tre}e po~etno iskustvo – ali ne dolaze uvek tim redom. Jogiji u Indiji veoma ~esto kako bi razvili tu mo} koriste metod tratak, koncentri}u}i vid na samo jednu ta~ku ili objekat – poèljno je svetlosni objekat. Va{e gledanje u zvezdu je ta~no bilo ve`ba tratak i imalo je efekat za koji bi vam bilo koji jogi u Indiji rekao da je normalan. Jer sve to nije ma{ta ili obmana, to je deo okultne nauke koja se praktikovala tokom istorijskih i preistorijskih doba u svim zemljama i uvek je bila poznata kao ne tek auto-sugestivna ili halucinantna po svojim rezultatima, ve}, ako ~ovek moè da dobije klju~, verna i proverljiva. Va{ skepticizam moè biti prirodan kod "savremenog" ~oveka koji uranja u ove stvari iz pro{losti, sada{njosti i budu}nosti – prirodno, ali ne opravdano, zato {to je veoma o~igledno neadekvatan za opaène ~injenice; ali ~im ste videli, prva stvar koju treba da uradite je da bacite svu ovu otupelu pseudo nauku iza sebe, ovaj uzaludni poku{aj da se lepe fizi~ka obja{njenja na nadfizi~ke stvari, i da se uzima samo racionalan kurs. Razvite mo}, steknite sve vi{e i vi{e iskustva, razvite svest kojom ove stvari dolaze; kako se svest razvija, po~e}ete da shvatate i dobijate intuiciju o zna~aju. Ili ako èlite i njihovu nauku, onda u~ite i primenjujte okultnu nauku koja jedino moè da se bavi nadfizi~kim pojavama. [to se ti~e onog {to vam se pokazalo, to nije bila samo ~udna pojava, ne ~ak ni tek simboli~na boja, ve} stvari koje imaju znatnu va`nost. Razvite ovu mo} unutra{njeg ~ula i sve {to vam ona donosi. Ova prva vi|enja su samo spolja{nji obod – iza leè ~itavi svetovi iskustva koji ispunjavaju ono {to prirodnom ~oveku izgleda kao jaz (va{a Raselova unutra{nja praznina) izme|u Zemaljske svesti i Ve~nog i Beskona~nog.

*** Postoji fizi~ki aspekt stvari i postoji okultni nadfizi~ki aspekt – ne moraju jedan drugom da se ispre~uju na putu. Sve fizi~ke stvari su izraz nadfizi~kog. Postojanje tela sa fizi~kim instrumentima i procesima nije, kako je 19. vek pogre{no zami{ljao, dokaz nepostojanja du{e koja koristi telo ~ak i ako je tako|e njim uslovljena. Zakoni Prirode nisu dokaz nepostojanja Boga. înjenica materijalnog sveta sa kojim su na{i instrumenti uskla|eni nije dokaz nepostojanja manje materijalnih svetova koje nam izvesni suptilniji instrumenti mogu pokazati.

Pisma o Jogi 830

*** Da li je Prisustvo fizi~ke prirode ili duhovna ~injenica? I da li je fizi~ko ~ulo prilago|eno ili sposobno da vidi ili oseti duhovne stvari – duhovno Prisustvo, nematerijalni Oblik? Videti Bramana svuda nije mogu}e ukoliko ne razvijete unutra{nju viziju – da biste to uradili morate da se koncentri{ete. Videti nematerijalne oblike je uistinu mogu}e za malobrojne, zato {to oni imaju dar po prirodi, ali ve}ina ne mogu da to urade, a da ne razviju suptilni vid. Besmisleno je o~ekivati da Boànsko ispolji svoje Prisustvo, a da se vi ni ne pomu~ite da ga vidite, morate da se koncentri{ete. To naprosto zna~i da imate subjektivan ose}aj Prisustva. Ali mora li subjektivni ose}aj stvari nu`no da bude prazna ma{ta? Ako je tako, ni jedna joga nije mogu}a. ôvek mora da uzme za aksiom da subjektivne stvari mogu da budu podjednako stvarne kao objektivne stvari. Nema sumnje, moè biti i ima takvih stvari kao {to su umne formacije – ali, za po~etak, umne formacije su, ili mogu biti, veoma mo}ne stvari, koje stvaraju konkretne rezultate; drugo, da li je ono {to ~ovek vidi ili ~uje umna formacija ili stvarni subjektivni objekat moè samo da se odredi kad ~ovek ima dovoljno iskustva u ovim unutra{njim stvarima.

*** Subjektivne vizije mogu da budu podjednako stvarne kao objektivni vid – jedina razlika je {to je jedno o stvarnim stvarima u materijalnom prostoru, dok su ove druge o stvarnim stvarima koje pripadaju drugim ravnima skroz dole do suptilnog fizi~kog; ~ak su i simboli~ke vizije stvarne onoliko koliko su simboli realnosti. âk i snovi mogu da imaju stvarnost u suptilnom domenu. Vizije su nestvarne jedino kada su tek imaginativne umne formacije, ne predstavljaju}i i{ta {to je ta~no ili je bilo ta~no ili }e da bude ta~no. Ova mo} vizije je ponekad uro|ena ili naviknuta ~ak i bez ikakvog napora za razvojem, ponekad se probudi sama od sebe i postane obilna ili joj treba samo malo ve`be da se razvije; ona nije nu`no znak duhovnog postignu}a, ali obi~no kada kroz praksu joge ~ovek po~ne da ide unutra ili da ìvi unutra, mo} suptilne vizije se budi u ve}oj ili manjoj meri; ali ovo se ne de{ava uvek lako, naro~ito ako je ~ovek navikao da ìvi mnogo u intelektu ili u spolja{njoj vitalnoj svesti.


Pretpostavljam da je ovo o ~emu razmi{ljate "dar{an", samootkrovenje Boànstva pokloniku; ali to je druga~ije, to je skidanje vela sa njegovog prisustva, privremeno ili trajno, i moè da do|e kao vizija ili moè da do|e kao blisko ose}anje njegovog prisustva {to je intimnije od vida i ~estog ili stalnog komuniciranja sa njim; to se de{ava produbljenjem bi}a u njegovo unutra{nje sopstvo i rastom intenziteta bakti. Kada se opna spolja{nje svesti dovoljno probije pritiskom rastu}e i obuhvatne bakti, kontakt dolazi.

*** Vizije koje on ima izme|u obrva nisu ma{tarije – mogle bi da budu to samo kad bi prvo pomislio na njih pa se njegove misli uobli~ile, ali kako dolaze nezavisno od njegovih misli, to nisu vizuelne ma{tarije ve} vizije. Ova sposobnost je korisna u jogi i moè joj se dopustiti da se razvija; ne bi je trebalo obeshrabrivati. Ne znam na {ta on misli pod nemanjem sraddha-e u njima. Ono {to on sada vidi su verovatno samo slike suptilnih (suksma) scena i predmeta; ali, kada se razvije, ovo moè da postane mo} simboli~ke, reprezentativne ili prave vizije, pokazuju}i istine stvari ili stvarnosti ovog ili drugih svetova ili predstava pro{losti, sada{njosti ili budu}nosti. Ako koncentracija ide prirodno u centar izme|u obrva {to je centar unutra{njeg uma i njegovih misli, volje i vizije, nema {tete u tome. Nema koristi od njegovog dolaska ovde sada. On mora prvo da pro|e kroz proces pro~i{}enja i pripreme prirode i barem po~etni razvoj pozitivne jogi~ke svesti bez ~ega bi njegov dolazak ovamo bio beskoristan.

*** Ono {to se razvilo u vama je mo} istinske unutra{nje vizije – ovo }e vam pomo}i da u|ete kroz nju u dodir sa Boànskim; morate samo da je pustite da se razvije. Druge dve stvari morate da razvijete – ose}anje Boànskog Prisustva i mo}i i nadahnu}a u pozadini va{ih postupaka, i unutra{nji kontakt sa mnom i Majkom. Teìte sa verom i iskreno{}u i to }e do}i. Ne èlim da dajem jo{ preciznih uputstava dok ne vidim {ta se de{ava u vama tokom va{eg boravka ovde; jer iako je staza zajedni~ka svima, svaki ~ovek ima svoj sopstveni na~in na koji je sledi.

Pisma o Jogi 832

II

Kada vidite Svetlost, to je vizija; kada osetite Svetlost kako ulazi u vas, to je iskustvo; kada se Svetlost slegne u vama i donese prosvetljenje i znanje, to je ostvarenje. Ali obi~no se vizije tako|e nazivaju iskustvima.

*** Obi~no vizije prethode ostvarenjima, na neki na~in ga pripremaju.

*** Vizija vi{ih ravni ili ideja o tome {ta su one moè da se ima dugo pre preobraàja. Kad to ne bi bilo mogu}e, kako bi preobraàj mogao da se odigra – nià priroda ne moè da se promeni sama od sebe, ona se menja rastu}om vizijom, opaànjem, silaskom vi{e svesti koja pripada vi{im ravnima? Ove vizije i opaànja po~inju da dolaze upravo kroz te`nju, kroz rastu}e otvaranje – ostvarenje dolazi naknadno.

*** Da, ona [vi{a svest] moè da do|e dole na umnu ravan donose}i mir, {irinu, kosmi~ku svest, ostvarenje Boànskog, ose}aj kosmi~kih sila i druge stvari – bez ikakvog probijanja vela kroz viziju. Obi~no, me|utim, kod ve}ine ljudi unutra{nja vizija dolazi prva.

*** Rekao sam ostvarenje Boànskog u umu. Ako }e da bude totalno ostvarenje, probijanje vela je neophodno.

*** Ponekad vizija ide zajedno sa iskustvom i ona je, tako re}i, njegov vizuelni izraz ili pratilac, ali samo iskustvo je odvojena stvar.

***


To ne proisti~e kao zaklju~ak. Odlaze}i duboko osoba moè da vidi vizije, neko drugi moè da padne u dublju svest, a da ne vidi vizije i tako dalje. Rezultat varira zavisno od prirode.

III Unutra{nja vizija je ìva kao stvarni vid, uvek precizna i sadrì istinu u sebi. U umnoj viziji slike izmi{lja um i one su delimi~no istinite, delimi~no igra mogu}nosti. Ili umna vizija, kao vitalna, moè da bude samo sugestija – to je formacija neke mogu}nosti na umnoj ili vitalnoj ravni koja predstavlja sebe sadaki u nadi da }e biti prihva}ena i da }e joj se pomo}i da ostvari sebe.

*** Umne vizije su namenjene da donesu u um uticaj stvari koje predstavljaju.

*** Kosmi~ka vizija je vi|enje univerzalnih kretnji – ona nema nu`no nikakve veze sa psihi~kim. Ona moè da bude u univerzalnom umu, univerzalnom vitalu, univerzalnom fizi~kom ili bilo gde. Na {ta mislite ovde pod psihi~kom vizijom? Unutra{nja vizija zna~i viziju sa unutra{njim vi|enjem kao suprotnost spolja{njoj viziji, spolja{nji vid sa povr{inskim umom u povr{inskim o~ima. Psihi~ko, jezikom ove joge, je ograni~eno na du{u, psihi~ko bi}e – to nije kao u obi~nom jeziku u kome ako vidite utvaru to se zove "psihi~ka vizija"; mi govorimo o unutra{njoj viziji ili suptilnom vidu – ne psihi~koj viziji.

*** Vizija u transu je vizija ni{ta manje od vizije u budnom stanju. Jedino je stanje primala~ke svesti ono {to varira – kod nekog budna svest uzima udela u viziji, kod drugog je isklju~ena radi ve}e lako}e i raspona u unutra{njem iskustvu. Ali kod obojice unutra{nja vizija je ono {to vidi.

***

Pisma o Jogi 834

Unutra{nja vizija moè da vidi objekte, ali moè da vidi umesto toga vibraciju sila koje delaju kroz objekat.

*** Vizije su svih vrsta – neke su tek sugestije onoga {to èli da bude ili poku{ava da bude, neke ukazuju na neki prilazak stvari ili kretnji ka njemu, neke ukazuju da se stvar obavlja.

*** Ni{ta ne mora da se uradi da bi se razvile slike vi|ene u viziji. One se razvijaju same od sebe kroz rastu}u praksu vi|enja – {ta je bilo slaba{no postaje jasno, {ta je bilo nepotpuno postaje potpuno. ôvek ne moè da kaè na op{ti na~in da su stvarne ili nestvarne. Neke su formacije uma, neke su slike koje dolaze vidu same od sebe, neke su slike pravih stvari koje se pokazuju direktno vidu – druge su istinite slike, ne tek predstave.

*** Ovo carstvo (~iji je centar izme|u obrva) je carstvo unutra{nje misli, volje, vizije – automobil ukazuje na brz napredak u ovom delu svesti. Automobil je simboli~na slika, ove slike se ne odnose ni na {ta fizi~ko. Ove stvari se de{avaju u unutra{njem umu ili unutra{njem vitalu i obi~no postoji istina iza njih, ali oblik u kome dolaze u um moè biti nesavr{en – tj. zna~enje moè biti ne{to ne savr{eno razotkriveno re~ima.

*** Ovo nisu umne slike. Postoji unutra{nja vizija koja se otvara kad ~ovek radi sadanu i sve vrste slika se diù pred njom ili prolaze. Njihov dolazak ne zavisi od va{e misli ili volje; on je stvaran i automatski. Isto kao {to va{e fizi~ke o~i vide stvari u fizi~kom svetu, tako unutra{nje o~i vide stvari i slike koje pripadaju drugim svetovima i suptilne slike stvari ovog fizi~kog sveta tako|e.

***


Stvari unutra mogu da se vide podjednako jasno kao spolja{nje stvari bilo u slici suptilne vizije ili u njihovoj su{tini jo{ suptilnijim i mo}nijim na~inom vi|enja; ali sve ove stvari moraju da se razviju kako bi stekle svoju punu mo} i intenzitet.

*** Suptilne slike mogu biti slike svih stvari u svim svetovima.

*** Sve {to nije fizi~ko vidi se unutra{njom vizijom.

*** Vi|enje boja je po~etak unutra{nje vizije, ono {to se zove suksmadrsti. Kasnije se ova vizija otvara i ~ovek po~inje da vidi likove i scene i ljude. Dobro je {to je vi|enje po~elo sa slikom Majke.

*** Kad se unutra{nja vizija otvori, moè da do|e pred nju sve {to je ikad bilo ili jeste sada na svetu, ~ak moè da se otvori i za stvari koje }e biti kasnije – tako da nema ni~eg nemogu}eg da se tako vide likovi i stvari pro{losti.

*** Kad ~ovek poku{a da meditira, prva prepreka u po~etku je spavanje. Kad prevazi|ete ovu prepreku, dolazi stanje u kome, sa zatvorenim o~ima, po~injete da vidite stvari, ljude, scene svih vrsta. Ovo nije lo{a stvar, to je dobar znak i zna~i da ~inite napredak u jogi. Postoji, pored spolja{njeg fizi~kog vida koji vidi spolja{nje predmete, unutra{nji vid u nama koji moè da vidi stvari jo{ nevi|ene i neznane, stvari na daljini, stvari koje pripadaju drugom mestu ili vremenu ili drugim svetovima; unutra{nji vid je ono {to se otvara u vama. Delovanje Maj~ine sile je ono {to ga otvara u vama, i ne treba da poku{avate da ga zaustavite. Prise}ajte se Majke uvek, obra}ajte joj se i teìte da osetite njeno prisustvo i njenu mo} kako radi u vama; ali nije vam potrebno, za to,

Pisma o Jogi 836

da odbacite ovo ili druga postignu}a koja mogu do}i u vas njenim radom kasnije. Jedino su èlja, egoizam, nemir i druge pogre{ne kretnje ono {to mora da se odbaci.

*** Zurenje u plamen ili sjajnu ta~ku je tradicionalno sredstvo koje koriste jogiji za koncentraciju ili za bu|enje unutra{nje svesti i vizije. Izgleda da ste zurenjem oti{li u neku vrstu povr{inskog (ne dubokog) transa, {to je zbilja jedan od njegovih prvih rezultata, i po~eli da vi|ate stvari verovatno na vitalnoj ravni. Ne znam koji su bili "stravi~ni objekti" koje ste videli, ali stravi~nost je karaktera mnogih stvari koje se prvo vide na toj ravni, naro~ito kada se prelazi njen prag takvim sredstvima. Ne treba da koristite ova sredstva, mislim, jer su sasvim nepotrebna, a pored toga mogu da dovedu do pasivne koncentracije u kojoj je ~ovek otvoren svakojakim vrstama stvari i ne moè da izabere prave.

*** Nisam ba{ razumeo iz va{eg pisma koja je priroda ovih prizora i predmeta koji prolaze kao bioskopski film pred vama. Ako su to stvari vi|ene unutra{njom vizijom, onda nema potrebe da ih terate od sebe – ~ovek treba samo da ih pusti da pro|u. Kad ~ovek radi sadanu unutra{nji um koji je unutar nas se budi i vidi stvari unutra{njom vizijom slika svih stvari u ovom svetu i drugim svetovima – ova mo} vizije ima svoju korist, mada ~ovek ne sme da se veè za nju; ~ovek moè da ih pusti da pro|u sa }ute}im umom, niti fiksiraju}i se na njih niti teraju}i ih od sebe. Misli spolja{njeg uma je ono {to mora da se odbije, sugestije i ideje koje zavr{e tako {to naru{avaju sadanu. Postoji tako|e izvestan broj misli svih vrsta koje nemaju interesovanje, ali kojima je um navikao da dopu{ta da dolaze kao navika, mehani~ki – one ponekad nadolaze kad ~ovek poku{a da bude u}utan. Mora im se dopustiti da pro|u bez da im se pridaje pa`nja dok se ne istro{e i um postane umiren; boriti se sa njima i poku{avati da ih se zaustavi nema vajde, mora da postoji samo }ute}e odbacivanje. S druge strane ako misli dolaze iznutra, iz psihi~kog, misli o Majci, o boànskoj ljubavi i radosti, opaànja istine itd., one se naravno moraju dopustiti, po{to pomaù da se psihi~ko u~ini aktivnim.


*** Snovi ili vizije na vitalnoj ravni su obi~no: (1) simboli~ne vitalne vizije; (2) stvarni doga|aji na vitalnoj ravni ili

(3) formacije vitalnog uma, bilo onoga ko sanja ili nekog drugog koga kontaktira u snu ili mo}i ili bi}a te ravni. Ne moè se veliko pouzdanje pripisati ovoj vrsti iskustva, ~ak i ako ove prve imaju samo relativnu ili sugestivnu vrednost, dok su druge i tre}e ~esto sasvim obmanjuju}e.

***

Ovo su vizije vitalnog sveta i vitalnih ravni i ~ovek vi|a na stotine njih tamo.... Svi delovi svesti su poput polja u koja sile sa istih ravni svesti u univerzalnoj Prirodi stalno ulaze ili njima prolaze. Najbolja stvar je posmatrati bez da se bude dotaknut na bilo koji na~in i bez pridavanja previ{e zna~aja – jer ovo su sporedna iskustva, a ~ovekova koncentracija mora da pozove ona glavna.

*** Dok ste koncentrisali svoju pa`nju na elektri~no svetlo, moè biti da je bog elektriciteta bilo to {to ste videli, Vaidyuta Agni. Nema razloga za{to on ne bi imao mnogo lica – likovi sa mnogo glava ili mnogo ruku obi~no pripadaju vitalnoj ravni – i moè biti da nije bio njegov vitalni oblik taj koji se ispoljavao. [to se ti~e boja, boje su simboli sila i Agni ne mora da bude ~isto crvena – princip Vatre moè da ispolji sve boje, a ~ista bela vatra je ono {to sadrì u sebi sve boje.

*** Bogovi na nadumnoj ravni nemaju mnogo glava i ruku – ovo je vitalni simbolizam, nije neophodan na drugim ravnima. Ova figura je mo`da pripadala suptilnoj fizi~koj ravni.

*** Svet koji vidite je na nekoj suptilnoj fizi~koj ravni gde ljudi vi|aju bogove u skladu sa svojom sopstvenom idejom i slikama o njima.

Pisma o Jogi 838

***

To je vitalna ravan – verovatno vitalno fizi~ka. Uglavnom tamo se bi}a vitalnog sveta pojavljuju sa ìvotinjskim glavama ili odlikama. Ljudska figura sa licem psa ozna~ava veoma grubu i materijalnu seksualnu energiju. Naravno, sve takve energije mogu da se preobraze i prestaju da budu seksualne – pretvorene u materijalnu snagu neke vrste, isto kao {to se semena sila moè pretvoriti brahmacarya-om u ojas.

*** Zavisi od prirode simboli~ke vizije da li je tek reprezentativna, predstavljaju}i unutra{njoj viziji i prirodi (~ak iako spolja{nji um nema razumevanje, unutra{nji moè da primi njegov efekat) simbolizovanu stvar u njenoj figuri ili je dinami~na. Simbol Sunca, na primer, je obi~no dinami~an. Opet, me|u dinami~nim simbolima neki mogu da donesu naprosto uticaj simbolizovane stvari, neki ukazuju na ono {to se radi, ali nije jo{ zavr{eno, neki formativno iskustvo koje pose}uje svest, neki proro~anstvo ne~ega {to moè da se desi ili }e se desiti ili samo {to se ne desi. Postoje drugi koje nisu tek simboli ve} predstavljaju stvarnosti vi|ene vizijom u simboli~koj figuri.

*** Kada boje po~nu da uzimaju definitivne oblike u vizijama, to je znak nekog dinami~nog rada formacije u svesti: kvadrat, na primer, zna~i da je neka vrsta stvaranja u procesu u nekom polju bi}a; kvadrat ukazuje da tvorevina ima da bude potpuna u sebi; dok trougao ukazuje na ne{to delimi~no i pripremno. Talasi boje zna~e dinami~an nalet sila, a zvezda u takvom kontekstu ukazuje na obe}anje novog bi}a koje treba da se formira. Plava boja ovde mora biti Kri{nina svetlost, tako da je to tvorevina pod naglaskom Kri{nine svesti. Sve ovo su simboli onoga {to se de{ava u unutra{njem bi}u, u svesti iza, i razultati naviru s vremena na vreme u spolja{nju ili povr{insku svest u takvom ose}anju kao svesnost smek{avanja i otvaranja koju ste imali, posve}enost, radost, mir, Ananda, itd. Kada je otvaranje potpuno, verovatno je da }e biti direktnija svest o radu koji se de{ava iza, dok vi{e ne bude iza ve} ispred prirode.


*** Kada vidite kvadrat, to je simbol potpune tvorevine; kada vidite bufala kako juri na vas i proma{i vas i ose}ate da ste umakli velikoj opasnosti, to je prevod. Ne{to se stvarno desilo za {ta je bufalov bezuspe{ni nalet bio prevod va{eg uma – nalet neke nepijateljske sile koju predstavlja bufalo.

*** Sve {to se moè videti zatvorenih o~iju moè se videti sa otvorenim o~ima tako|e; dovoljno je da se unutra{nji vid pro{iri na suptilnu fizi~ku svest da bi se to desilo.

*** 1. Vizija je vi|ena kroz fizi~ke o~i, ali suptilnom fizi~kom sve{}u; drugim re~ima, postojalo je nano{enje jedne svesti na drugu. Nakon izvesnog stadijuma razvoja, ova sposobnost ìvljenja u obi~noj fizi~koj svesti, a da joj je ipak pridodato jedno drugo i suptilnije ~ulo, vizija, iskustvo, postaje sasvim normalna. Malo koncentracije je dovoljno da je donese; ili se, ~ak, de{ava automatski bez ikakve koncentracije. Kao {to je cvet bio suptilan fizi~ki predmet, ne u potpunosti materijalan u obi~nom smislu te re~i (mada sasvim supstancijalan i materijalan na svojoj sopstvenoj ravni, ne iluzija), foto aparat ne bi bio u stanju da ga detektuje – osim u slu~aju jedne od onih nenormalnih intervencija kojima se suptilan oblik baci na materijalni film. Mogao bi se osetiti u mra~noj sobi, mada ne tako lako, i onda ne bi imao tako ìvu pojavu – ukoliko niste u stanju da iznesete ne{to svetlosti suptilne fizi~ke ravni da ga okruìte i date mu njegovu prirodnu sredinu. Ako se vidi sa zatvorenim o~ima, to vi{e ne bi bio suptilan fizi~ki oblik, ve} objekat ili formacija vitalne, umne ili druge ravni – ukoliko, zbilja, unutra{nja svest ne iznapreduje toliko da bude u stanju da projektuje sebe na fizi~ke ravni; ali ovo je retko i, u ve}ini slu~ajeva, kasno postignu}e. 2. Obi~no nije predmet to {to i{~ezava; svest je ta koja se menja. Zahvaljuju}i pomanjkanju istrajne sposobnosti ili pomanjkanju obuke, ~ovek nije u stanju da odrì suptilnu fizi~ku viziju koja je ono

Pisma o Jogi 840

{to je zbilja vi|alo predmet. Ova suptilna fizi~ka vizija dolazi najlak{e u trenutku izme|u lakog sna i bu|enja – bilo kada ~ovek upravo iza|e iz sna ili kad tek ulazi u njega. Ali on moè sebe da obu~i da je ima kada je sasvim budan. Isprva kad ~ovek po~ne da vidi, sasvim je uobi~ajeno za lo{ije definisane i neprecizne figure da traju duè, dok su one koje su uspe{ne, potpune, precizne u detaljima i obrisima sklone da budu sasvim trenutne i da za ~as nestanu. Jedino kad se suptilna vizija dobro razvije precizno i puno vi|enje traje dugo vremena. Ovo proisti~e iz te{ko}e odràvanja onoga {to je jo{ uvek nenormalna svest i tako|e, u ovom slu~aju, iz te{ko}e odràvanja dve svesti trenutno nametnute jedna na drugu. 3. Postoje sve vrste u iskustvima svake ravni – simboli~ke forme, figure sugestije, misaone figure, formacije èlje ili formacije volje, konstrukcije svih vrsta, stvari stvarne i trajne na ravni kojoj pripadaju i stvari izmi{ljene i obmanjuju}e. Nasumi~nost pripada svesti koja vidi na svoj ograni~en i nesavr{en na~in saznavanja drugih svetova, ne samih pojava. Svaka ravan je svet ili konglomerat ili niz svetova, svaki organizovan na svoj sopstveni na~in, ali organizovan, ne nasumi~an; samo, naravno, suptilnije ravni su plasti~nije i manje krute u svojoj organizaciji od materijalne ravni.

*** Mo} okultnog vi|enja postoji u svakome, uglavnom latentna, ~esto blizu povr{ine ponekad, ali mnogo re|e ve} na povr{ini. Ako neko praktikuje tratak, prili~no je sigurno da }e iza}i napolje pre ili kasnije – mada neki imaju te{ko}u i kod njih treba vremena; oni kod kojih izlazi napolje smesta sve vreme su imali ovu mo} okultne vizije blizu povr{ine i ona izranja na prvi direktan pritisak. Zraci koje ste videli da drve}e oda{ilje su uvek tu, jedino su zakriljeni za obi~an materijalni vid. Rekao sam da plavo i zlatno zajedno ukazuju na kombinovano prisustvo Kri{ne i Durge-Mahakali; ali zlato i ùto imaju razli~ita zna~enja. @uto u indikaciji sila ozna~ava misle}i um, buddhi, a ruì~asto (modifikovano ovde u svetli vermilion) je psihi~ka boja; kombinacija je verovatno zna~ila psihi~ko u umnom. U tuma~enju ovih pojava morate da imate na umu da sve zavisi od poretka stvari na koji boje ukazuju u bilo kom pojedinom slu~aju. Postoji red zna~enja u kojima ukazuju na razne psiholo{ke dinamizme, npr. veru, ljubav, za{titu, itd. Postoji jo{ jedan red zna~enja u kojima


ukazuju na auru ili aktivnost boànskih bi}a, Kri{ne, Mahakali, Rade ili u protivnom drugih nadljudskih bi}a; postoji jo{ jedan u kome ukazuju na auru oko predmeta ili ìvih osoba – i to ne iscrpljuje spisak mogu}nosti. Izvesno znanje, iskustva, rastu}a intuicija su potrebni da se opazi u svakom slu~aju istinski zna~aj. Opaànje i ta~an opis su tako|e veoma neophodni; jer ponekad ljudi kaù, na primer, ùta kada misle zlatna ili obratno; pored toga, postoje razli~ita mogu}a zna~enja za razli~ite nijanse iste boje. Opet, ako vidite boju blizu ili oko osobe ili gledaju}i u njega ili nju, to ne ukazuje nu`no na auru te osobe; to moè biti ne{to drugo blizu njega ili oko njega. U nekim slu~ajevima to moè da nema nikakve veze sa osobom ili predmetom koji gledate, {to moè da sluì samo svrsi pozadine ili ta~ke za koncentraciju – kao kad vidite boje na zidu ili gledaju}i u svetao predmet.

*** Vi|enje tela (barem svog sopstvenog) u njegovim unutra{njim delovima je jogi~ka mo} razvijena od strane Radà i Hatajogija – pretpostavljam da se moè pro{iriti na telo drugih. Postoji tako|e ose}aj suptilnih mirisa i zapazio sam da ponekad jedan miris istrajava.

IV Zvuci zvona i vi|enje svetala i boja su znaci otvaranja unutra{nje svesti koja nosi sa sobom tako|e otvaranje za prizore i zvuke ravni razli~itih od fizi~ke. Neke od ovih stvari kao zvuk zvona, cvr~aka itd. izgleda da ~ak pomaù otvaranju. Upani{ada govori o njima kao o brahmavyaktikarani yoge. Svetla predstavljaju sile – ili ponekad formirana svetlost poput one koju ste videli moè biti svetlost nekog bi}a nadfizi~kih ravni.

*** Zvuci ili glasovi koje ~ujete su poput prizora (osoba, predmeta) koje vidite. Kao {to postoji unutra{nji vid druga~iji od fizi~kog, isto tako postoji i unutra{nji sluh druga~iji od spolja{njeg uha, i on moè da slu{a glasove i zvuke i re~i drugih svetova, drugih vremena i mesta, ili one koji dolaze od nadfizi~kih bi}a. Ali ovde morate da budete

Pisma o Jogi 842

oprezni. Ako sukobljavaju}i glasovi poku{avaju da vam kaù {ta da radite ili da ne radite, ne treba da ih slu{ate ili da odgovarate. Jedino smo ja i Majka oni koji vam mogu re}i {ta treba ili {ta ne treba da radite ili da vas vodimo ili savetujemo.

*** Kada se unutra{nja ~ula otvore, ili bilo koje od njih, ~ovek automatski vidi ili ~uje stvari koje pripadaju drugim ravnima. [ta ~ovek vidi ili ~uje od drugih ravni zavisi od razvoja unutra{njeg ~ula. Zavisi od onoga {to ~ujete da li su to samo zvuci simboli koji imaju vezu sa sadanom ili naprosto zvuci druge ravni obi~nog karaktera.

*** Zavisi od prirode zvukova. Neki imaju vezu [sa sadanom], drugi su tek zvuci drugih ravni.

*** Oni [suptilni zvuci povezani sa sadanom] su znaci rada koji se odvija da pripremi ne{to – ali po{to je to op{ta stvar ne moè se re}i iz samih zvukova koja je priprema.

*** Unutra{nji glas je samo glas – on moè da da uputstvo, ali ne silu. Glas govori, on ne dela. Postoji velika razlika izme|u ~itanja knjige i primanja unutra{njeg uputstva.

*** To [suptilni mirisi i ukusi] nije otvaranje okultnog znanja i mo}i, ve} naprosto otvaranje unutra{nje svesti.

*** [Suptilni] miris [koji dolazi od neke osobe] je usled ne~eg u vitalno-fizi~kom od osobe. To ne{to mo`da nije istaknuto sve vreme. Kad jeste, miris je tu.


... to ne{to moè biti razli~itih vrsta u razli~itim slu~ajevima i ~ovek ne moè da da pravilo da je to ovo ili da je ono. Ono {to ima najprljaviji miris je seks.

V Simbol, kako ja to shvatam, je oblik na jednoj ravni koji predstavlja istinu druge. Na primer, zastava je simbol nacije.... Ali generalno svi oblici su simboli. Ovo na{e telo je simbol na{eg pravog bi}a i sve je simbol neke vi{e stvarnosti. Postoje, me|utim, razli~ite vrste simbola: 1. Konvencionalni simboli, kao oni koje su Vedski Ri{iji formirali sa predmetima uzetim iz svog okruènja. Krava je stajala za svetlost jer je ista re~ "go" zna~ila i zrak i krava, i zato {to je krava bila njihov najdragoceniji posed koji im je odràvao ìvot i bila je stalno u opasnosti da bude ukradena i sakrivena. Ali ~im se stvori, takav simbol postaje ìv. Ri{iji su ga oìveli i on je postao deo njihovog ostvarenja. Pojavljivao se u njihovim vizijama kao slika duhovne svetlosti. Konj je tako|e bio jedan od njihovih omiljenih simbola, i to prilagodljiviji, po{to su njegova sila i energija bile sasvim o~igledne. 2. Oni koje bismo mogli nazvati @ivotnim simbolima, kao oni koji nisu ve{ta~ki izabrani ili umno tuma~eni na svestan, nameran na~in, ve} proisti~u prirodno iz na{eg svakodnevnog ìvota i izrastaju iz okruènja koje uslovljava na{u normalnu stazu ìvljenja. Drevnim ljudima je planina bila simbol staze joge, nivo iznad nivoa, vrh nad vrhom. Putovanje, uklju~uju}i prelaènje reka i suo~avanje sa vrebaju}im neprijateljima, i ìvotinjskim i ljudskim, prenosilo je sli~nu ideju. U dana{nje vreme usu|ujem se da kaèm da bismo poredili jogu sa vo`njom kolima ili putovanjem vozom. 3. Simboli koji imaju uro|enu prikladnost i svoju sopstvenu mo}. Aka{a ili eteri~ni prostor je simbol beskrajnog sveproìmaju}eg ve~nog Bramana. U bilo kojoj naciji prenosio bi isto znaènje. Tako|e, Sunce univerzalno stoji za nadumnu Svetlost, boànsko Saznanje. 4. Umni simboli, ~iji su primer brojevi ili alfabeti. îm se prihvate, oni tako|e postaju aktivni i mogu da budu korisni. Tako su geometrijske figure razli~ito tuma~ene. Po mom iskustvu kvadrat simbolizuje nadum. Ne mogu da kaèm kako je dotle do{lo. Neko, ili neka sila, moè biti da ga je sagradio pre nego {to mi je pao na um. Za trougao, tako|e, postoje razli~ita obja{njenja. U jednom poloàju moè da simbolizuje tri niè ravni, u drugom simbol je tri vi{e: tako da

Pisma o Jogi 844

se oba mogu kombinovati skupa u jedan jedini znak. Drevni ljudi su voleli da se upu{taju u sli~ne {pekulacije po pitanju brojeva, ali njihovi sistemi su bili uglavnom umni. Nema sumnje da je ta~no da postoje nadumne stvarnosti koje mi prevodimo u umne formule kao {to su Karma, Psihi~ka evolucija itd. Ali to su, da tako kaèmo, beskona~ne stvarnosti koje se ne mogu ograni~iti ovim simboli~nim oblicima, mada mogu biti donekle izraène njima; mogu se izraziti tako|e drugim simbolima, i isti simbol moè tako|e da izrazi mnoge razli~ite ideje.

*** U jednom ili drugom obliku sve ove ideje su postojale u pro{losti. Zna~enje brojeva je bilo jedan od glavnih elemenata u u~enju Pitagore 5 vekova pre Hrista.

*** Vatra, svetla, sunce, mesec su uobi~ajeni simboli i ve}ina ih vi|a u sadani. Oni ukazuju na kretnju ili delovanje unutra{njih sila. Sunce zna~i unutra{nju istinu.

*** ôvek ponekad vidi Svetlost u masama, ponekad u oblicima – a najuobi~ajeniji oblici su sunce, mesec, zvezda ili vatra.

*** Svetlo, boje, cve}e se uvek vi|a kada postoji rad sila unutra u izvesnom stadijumu sadane. Svetlo naravno ukazuje na prosvetljenje svesti, boja igru sila umnih (ùta), fizi~kih i vitalnih, ali sila koje nastoje ka prosvetljenju ovih delova bi}a. Cve}e obi~no ukazuje na psihi~ku aktivnost.

*** Nije neophodno imati um u}utan kako bi se videla svetla – to zavisi samo od otvaranja suptilnog vida u centru koji je u ~elu izme|u obrva. Mnogi ljudi to steknu ~im otpo~nu sadanu. âk se moè razviti


naporom i koncentracijom bez sadane od strane nekih koji to imaju u maloj meri kao uro|enu sposobnost. U}utanost uma je potrebna za druge stvari, kao {to je ose}anje prisustva Majke itd.

*** Koncentrisan um nije uvek neophodan za vi|enje svetla – ako postoji otvaranje bilo gde u svest, to je dovoljno.

*** Svetlost spolja zna~i dodir ili uticaj sile na koju ukazuje svetlost (zlatna je svetlost Istine, plava neka duhovna sila sa gornje ravni) dok svetlost unutra zna~i da je prodrla ili je uspostavljena ili ~esto aktivna u samoj prirodi. Svetlost iznad zna~i silu koja silazi na um, svetlo okolo op{ti okru`uju}i uticaj.

*** Sjaj zna~i pot~injenu, ali bogatu svetlost ili u protivnom toplu uzvi{enost svetlosne vrste.

*** Svetlost se ~esto vidi napred pred centrom unutra{nje vizije, uma i volje koji je izme|u obrva u ~elu. Sunce zna~i formiranu Svetlost Bo`anske Istine, zvezdana svetlost je ista Svetlost koja dela kao preplavljuju}a Mo} na obi~nu svest koja se vidi kao no} Neznanja. Poziv je doveo Svetlost da se sliva dole u unutra{nje bi}e.

*** Sunce je simbol koncentrisane svetlosti Istine.

*** Sunce je Istina odozgo, u krajnjem ishodu nadumna Istina.

***

Pisma o Jogi 846

Nadum uop{te nije um, on je ne{to druga~ije. Sunce ukazuje na Istinu koja se opaà direktno na bilo kojoj ravni da je. Ono je simbol naduma, ali Istina moè da do|e dole na druge ravni i onda vi{e nije nadumna ve} modifikovana na supstancu drugih ravni – i dalje je direktna Svetlost Istine.

*** Postoje razli~ita sunca na razli~itim ravnima svako sa svojom bojom. Ali postoje tako|e sunca sli~ne boje iznad, samo jarkija, od kojih ova manja sunca dobijaju svoju svetlost i mo}.

*** Crveno sunce je simbol istinite, prosvetljene fizi~ke svesti koja ima da zameni zatamnjenu i neznala~ku fizi~ku svest u kojoj ljudi sada ìve. Crveno je boja fizi~kog; crveni dijamant je Maj~ina svest u fizi~kom.

*** Mesec ukazuje na duhovnost, ponekad tako|e duhovnu Anandu.

*** Mesec kao simbol u viziji obi~no ozna~ava duhovnost u umu ili, naprosto, duhovnu svest. On tako|e moè da ukazuje na tok duhovne Anande (nektar je u mesecu prema staroj tradiciji).

*** On [duhovni Um koji simbolizuje mesec] je Um u dodiru sa istinama duha i koji ih odraàva. Sunce je svetlost Istine, Mesec samo odraàva svetlost Istine – u tome je razlika.

*** Zlatna svetlost zna~i svetlost vi{e Istine – mesec je simbol duhovnosti. Zlatan mesec zna~i mo} duhovnosti pune svetlosti vi{e Istine.

***


Zvezda ozna~ava tvorevinu ili formaciju ili obe}anje ili mo} tvorevine ili formacije.

*** Zvezda je uvek obe}anje Svetlosti koja }e do}i; zvezda se menja u sunce kada do|e do silaska Svetlosti.

*** Zvezde ukazuju na ta~ke svetlosti u neznala~koj umnoj svesti. Mesec = duhovna svetlost. Sunce = Svetlost vi{e Istine.

*** Dobro uobli~ena prosvetljena misao mo`e da se vidi kao iskra svetlosti.

*** Iskre ili kretnje svetlosti ukazuju na igru sila u svesti ili oko nje.

*** Vatra ukazuje na dinami~no delovanje.

VI Boja i svetlost su uvek blizu jedna drugoj – boja je indikativnija, svetlost dinami~nija. Svetle}a boja postaje svetlost. Zlatna kad je najintenzivnija ukazuje na ne{to iz nadumnog, u protivnom na prekoumnu istinu ili intuitivnu istinu koja proisti~e iz nadumne Svesti Istine.

***

Pisma o Jogi 848

[to se ti~e ta~nog simbolizma boja, nije ga uvek lako definisati ta~no, zato {to on nije krut i precizan, ve} sloèn, zna~enje varira sa poljem, kombinacijom, karakterom i nijansama boje, igrom sila. Za izvesnu vrstu ùte, na primer, mnogi okultisti pretpostavljaju da ukazuje na buddhi, intelekt, i ~esto ima taj smisao, ali kada se de{ava me|u igrom vitalnih sila ne bi mogla da se uvek tako tuma~i – to bi bilo isuvi{e kruto. Ovde sve {to ~ovek moè da kaè je da je plava (posebna plava koja je vi|ena, ne svaka plava) ukazivala na reakcija na Istinu; zelena – ili ova zelena – se veoma ~esto povezuje sa @ivotom i obilnom emanacijom ili akcijom sila – ~esto emocionalne ìvotne sile, i verovatno je ovo to na {ta bi ona ukazivala ovde.

*** Nema zasebnih boja bi}a [bi}a u mnoìni, prim. prev.]. Postoji karakteristi~na boja uma, ùta; psihi~kog, ruì~asta ili bledo roze; vitala, purpurna; ali ovo su boje koje odgovaraju glavnim silama uma, psihi~kog, vitala – one nisu boje bi}a. Tako|e druge boje mogu da se igraju, npr. u vitalu, zelena i duboka crvena kao i purpurna, a postoje druge boje za neprijateljske vitalne sile.

*** Svetla koja ~ovek vidi u koncentraciji su svetla razli~itih mo}i ili sila i ~esto svetla koja silaze iz vi{e svesti. Ljubi~asta svetlost je svetlost Boànske Samilosti (karuna – Milost) – bela svetlost je svetlost Majke (Boànska Svetlost) u kojoj se sve druge sadrè i iz koje mogu da se ispolje. Purpurna je boja vitalne mo}i. "Crvena" zavisi od karaktera boje, jer postoje mnoge crvene – ova moè biti boja fizi~ke svesti.

*** êtiri svetlosti su bile svetlosti Istine – bela ~istota i mo} boànske Istine, zelena njena aktivna energija za rad, plava duhovna svest boànske Istine, zlatna njeno znanje. Strela je simbol sile koja ide svome cilju. Plava je vi{i um. Zvona koja su se ~ula su obi~no znak napretka u sadani, napretka koji }e do}i.


Oblik zmije je simbol Energije, a bela plava svetlost moè biti svetlost Maj~ine svesti u vi{em umu, ili ako nije u dve odvojene boje ve} beli~asto plava onda je to svetlost [ri Aurobinda. Svetlost je ispoljenje Sile, na prirodu sile ukazuje boja Svetlosti.

*** Plava je normalna boja duhovnih ravni; mese~eva svetlost ukazuje na duhovni um i njegovu svetlost.

*** Svetla ukazuju na aktivnost izvesnih sila, na koje obi~no ukazuje boja svetlosti. Beli~asto plava je poznata kao [ri Aurobindova svetlost ili ponekad [ri Kri{nina svetlost.

*** Zna~enje plave svetlosti zavisi od ta~nog karaktera boje, njene nijanse i prirode. Beli~asto plava poput mese~eve svetlosti je poznata kao Kri{nina svetlost ili [ri Aurobindova svetlost – svetlo plava je ~esto boja Prosvetljenog Uma – postoji jo{ jedna dublje plava koja je od Vi{eg Uma; jo{ jedna, bliska purpurnoj, koja je svetlost mo}i u vitalu.

*** Bleda beli~asto plava svetlost je "[ri Aurobindova Svetlost" – to je plava svetlost modifikovana belom svetlo{}u Majke.

*** Bledo plava svetlost je moja, bela svetlost je Maj~ina. Svet koji ste videli iznad glave bio je ravan Prosvetljenog Uma {to je nivo svesti mnogo vi{i od ljudske inteligencije. Tamo Boànska Svetlost i Mo} silaze da bi se prenele do ljudske svesti i odatle one rade i pripremaju preobraàj ljudske svesti i ~ak fizi~ke prirode.

***

Pisma o Jogi 850

Kad bi plava svetla bila razli~itih nijansi to bi moglo zna~iti ravni iznad glave, prekoum, Intuiciju, Prosvetljeni Um, Vi{i Um.

*** Postoje razli~ite svetlosti Kri{ne – bleda dijamantska plava, lavanda plava, duboka plava itd. Zavisi od ravni na kojoj se ispoljava.... Postoji jedna plava koja je vi{i um, dublje plava pripada umu – Kri{nina svetlost u umu.... Nije svaka plava Kri{nina svetlost.... Dijamantska plava, Kri{nina svetlost u prekoumu – lavanda plava u intuitivnom umu. Plava je tako|e Radina boja.

*** Bela svetlost ukazuje na bo`ansku svest.

*** Uvek imaju isto zna~enje. Bela svetlost je svetlost ~iste svesne sile iz koje sve druge dolaze. Zlatna svetlost je svetlost Bo`anske Istine na vi{im ravnima.

*** Bela ukazuje na silu ~istote.

*** Dijamanti mogu da ukazuju na Maj~inu Svetlost kad je najintenzivnija, jer to je dijamantska bela svetlost.

*** Sun~eva svetlost je svetlost same Istine – koja god mo} Istine da je – dok druge svetlosti proisti~u iz Istine.

***


Sun~eva svetlost je direktna Svetlost Istine; kad se stopi u vitalu, poprima me{anu boju – ovde zlatnu i zelenu – isto kao {to u fizi~kom postaje zlatno crvena ili u umnom zlatno ùta.

*** Zlatna svetlost je svetlost Boànske Istine koja izlazi iz nadumne sun~eve svetlosti i modifikuje se u skladu sa nivoom koji prelazi, stvara opsege od prekouma do vi{eg Uma.

*** Zlatna je svetlost modifikovanog (prekomentalizovanog) nadumnog, tj. nadumna Svetlost koja prolazi kroz prekoum, Intuiciju itd, i postaje Svetlost Istine u svakoj od ovih stvari. Kad je zlatno crvena zna~i istu modifikovanu nadumnu-fizi~ku Svetlost – Svetlost Boànske Istine u fizi~kom.

*** Zlatna Svetlost uvek zna~i svetlost Istine – ali priroda Istine varira u skladu sa ravni kojoj pripada. Svetlost je svetlost Svesti, Istine, Znanja – Sunce je koncentracija ili izvor Svetlosti.

*** To je opet uzlazak u jednu od vi{ih ravni uma prosvetljenu svetlo{}u Boànske Istine. @uta je svetlost uma koja biva sve sjajnija kako ~ovek ide sve vi{lje dok se ne sretne sa zlatnom svetlo{}u Boànske Istine.

*** Duhovna Mo} je prirodno slobodnija na svojoj sopstvenoj ravni nego u telu. Zlatna boja ukazuje ovde na Mahakali silu koja je najja~a za rad u telu.

*** Nije jo{ jasno. Zlatno crvena je boja nadumne fizi~ke svetlosti – tako da bi ova ùto crvena mogla da ukazuje na neku ravan prekouma u

Pisma o Jogi 852

kojoj postoji blià posebna veza sa tim. Zlatno crvena svetlost ima jaku preobraàvaju}u mo}.

*** Za narandàstu ili crveno zlatnu se pretpostavlja, usput, da je svetlost nadumnog u fizi~kom.

*** Narandàsta je istinska svetlost ispoljena u fizi~koj svesti i bi}u.

*** Duboka crvena svetlost je svetlost koja silazi u fizi~ko radi njegove promene. Povezuje se sa sun~evom svetlo{}u i zlatnom svetlo{}u.

*** Duboka crvena je svetlost Mo}i koja je si{la pre 24. [Novembra 1933.] radi preobraàja fizi~kog.

*** Duboka crvena je Boànska Ljubav – ruì~asta je psihi~ka ljubav.

*** Izgleda da je to otvaranje raznih mo}i i mira, svetlosti i {irine duhovne svesti. Crveni Puru{a bi mogao biti Mo} istinskog fizi~kog – budu}i da je crveno boja fizi~kog.

*** Naradàsta je boja okultnog znanja ili okultnog iskustva.

*** @uta je misle}i um. Nijanse ukazuju na razli~ite intenzitete umne svetlosti.


***

Boja psihi~ke svetlosti je u skladu sa onim {to ispoljava – npr. psihi~ka ljubav je ruì~asta ili roze, psihi~ka ~istota je bela, itd.

*** Crvenkasto ruì~asto roze = psihi~ka ljubav ili predanost. Belo roze = ~ista duhovna predanost.

*** Ruì~asta svetlost je svetlost ljubavi – tako da ste verovatno u{li u psihi~ke svetove – ili barem jedan od njih. [to se ti~e iskustava opisanih u drugom pismu, izgleda da je to bio prolaz kroz svetove neutralnog mira koji su umu tama i stoje na putu punoj svetlosti.

*** Ljubi~asta je svetlost Boànske Milosti i Samilosti.

*** "Ljubi~asta" je boja blagonaklonosti ili samilosti, ali tako|e jo{ ìvlje Boànske Milosti – predstavljene u viziji kako te~e sa visina duhovne svesti dole na Zemlju. Zlatni kup pretpostavljam da je Svest Istine.

*** Ljubi~asta je boja svetlosti Boànske Samilosti, kao i tako|e Kri{nine Milosti. Ona je tako|e zra~enje Kri{nine za{tite. Plava je njegova posebna i zna~ajna boja, boja njegove aure kada ispoljava – eto za{to se on naziva Nila Kri{na. Pridev ne zna~i da je on bio plav ili taman u svom fizi~kom telu.

*** Purpurna je boja vitalne sile – grimizna je obi~no fizi~kog.

Pisma o Jogi 854

***

Grimizna boja je svetlost Ljubavi u vitalu i fizi~kom.

*** Obe [purpurna i grimizna] su vitalne svetlosti, ali kada se vide odozgo predstavljaju prvobitne sile od kojih su vitalne derivati.

*** Zelena svetlost moè da ozna~ava razne stvari u skladu sa kontekstom – u emocionalnom vitalu to je boja izvesnog oblika emocionalne velikodu{nosti, u vitalu u uèm smislu aktivnosti sa vitalnim obiljem ili vitalnom velikodu{no{}u iza nje – u vitalnom fizi~kom ozna~ava silu zdravlja.

*** Da. Zelena svetlost je vitalna sila, dinami~na sila emocionalnog vitala koja ima mo} da pro~isti, uskladi ili izle~i.

*** Zeleno je vitalna energija za rad i delovanje.

VII Nebo je simbol umne svesti (ili psihi~ke) ili druge svesti iznad uma – npr., vi{eg uma, intuicije, prekouma itd. Nebo kao etar ukazuje tako|e na beskraj.

*** Vi{a svest na bilo kojoj od svojih ravni se vidi obi~no kao nebo ili etar, ali kada se oseti kroz vital ~esto se opaà kao more.

***


Sat, ]it, Ananda, Nadum, Um, @ivot, Materija su sedam ravni opisanih u Vedama – ali u ovoj jogi ~ovek vidi mnoge nivoe svesti koji se pojavljuju kao neba ili u protivnom kao mora.

*** Plavo nebo je nebo Vi{eg Uma – najbli`e od ravni izme|u ljudske umnosti i naduma. Mesec je ovde simbol duhovnosti na umnim ravnima. Svet Vi{eg Uma je iznad onih direktno povezanih sa svesti tela.

*** Nebo je uvek neka umna ravan. Zvezde ukazuju na po~etke ili obe}anja Svetlosti – razli~ite svetlosti ukazuju na razne mo}i svesti; zlatna = Istina, plava = vi{i oduhovljeni um, ljubi~asta = saose}anje, jedinstvo ili sveop{ta samilost.

*** Prvo more je obi~na svest, drugo more je vi{a svest nad kojom je Sunce Istine. Planina predstavlja uspinju}e ravni vi{e svesti. Putovanje u vozu je prelaz iz jedne svesti u drugu.

*** More sa suncem iznad njega je ravan svesti obasjana Istinom. U}i u zrake zna~i ne biti vi{e tek osvetljen njim, ve} u svom sopstvenom bi}u po~eti da se bude deo Istine.

*** Plavi okean je ~esto simbol duhovne svesti u vi{em Umu jedne i nedeljive.

*** Zora uvek zna~i otvaranje neke vrste – dolazak ne~ega {to nije jo{ u potpunosti tu.

Pisma o Jogi 856

***

No} je simbol Neznanja ili Avidje u kome ljudi ìve isto kao {to je Svetlost simbol Istine i Znanja.

*** Planina je simbol otelovljene svesti bazirane na Zemlji, ali koja se diè ka Boànskom.

*** Planina uvek predstavlja uspinju}e brdo postojanja sa Boànskim koje treba dose}i na vrhovima.

*** Planina je veoma uobi~ajen simbol svesti sa njenim uspinju}im nivoima. Tok vode sa vrha ukazuje na neki tok iz vi{e svesti iznad.

*** Vizija koju ste videli o snegu je verovatno simbol svesti u stanju ~istote, ti{ine i mira poput sne`nog tla; u tome se novi ìvot (psihi~ki, duhovni kako ukazuju cvetovi) pojavljuje na mestu starog umnog i vitalnog ìvota koji je prekriven tim prekriva~em sne`ne beline.

*** Reka predstavlja neki pokret svesti.

*** Voda je simbol stanja svesti ili ravni.

*** Kada je voda simboli~na [za ravan svesti] ona je veliko prostranstvo vode – ali reka ili bara nisu dovoljno velike da simbolizuju ravan.


***

Ponekad se deo svesti vidi u slici bare, jezera ili mora. Riba mora biti vitalni um.

*** Jezero je bi}e u svojoj pojedina~noj svesti, more je isto to bi}e sa univerzalizovanom sve{}u koja moè da drì univerzum i njegove kosmi~ke sile u sebi – jedno (pojedinac) se utapa u drugo (univerzalno). Barka je formacija Maj~ine svesti u vama u kojoj se pripremate da brodite ovim morem.

*** Ki{a je simbol silaska Milosti ili vi{e svesti koja je uzrok bogatstva, duhovnog obilja.

*** Duga je znak mira i izbavljenja.

*** Oblaci su simboli pomra~enosti.

*** Patala naprosto zna~i podsvesno ispod Zemlje – budu}i da je Zemlja svesna fizi~ka ravan.

*** Dùngla mora biti neki neregenerisani deo vitalne prirode, a guja pogre{na sila koja se pojavljuje iz nje.

*** Drvo je simbol podsvesnog vitala.

Pisma o Jogi 858

***

Ptica je veoma ~est simbol du{e, a drvo je stoje}a slika univerzuma – Drvo @ivota.

*** Asvata (Aswattha) obi~no simbolizuje kosmi~ko ispoljenje.

*** Cve}e ukazuje na rascvetavanje u svesti, ponekad sa posebnim osvrtom na psihi~ku ili psihiziranu vitalnu, umnu i fizi~ku svest.

*** Ovo vi|anje cve}a postaje obilato obi~no kad je psihi~ko aktivno.

*** Crveni cvetovi obi~no ukazuju na otvaranje svesti ili u fizi~kom ili u nekom delu vitala u skladu sa nijansom.

*** [Cvet po imenu] ve~ni osmeh zna~i samopostoje}u radost i dragost Duha.

*** U sadani [cvet po imenu] vitalna bliskost bi obi~no ozna~avao unutra{nju bliskost sa Bo`anskim na vitalnoj ravni.

*** Plodovi su rezultati sadane.

***


Krava u okultnom simbolizmu ukazuje na Svetlost ili svest – bela ukazuje na pro~i{}enu ili duhovnu svest – belu Svetlost.

*** Sasvim je jasno; to je Vedska slika. U Vedama Krava je Boànska Svetlost – bela krava je ~ista svest u kojoj postoji Svetlost. Mleko je Znanje i Mo} koji se spu{taju iz Boànske Svesti.

*** Krava obi~no zna~i Vi{u Svest. Mo`da gove~e ukazuje na istinu vi{e svesti (belo) u fizi~kom (crveno).

*** Vizija krava mora da se desila u psihi~kom svetu. Ona ima tako|e simboli~ki zna~aj. Sunce je simbol Boànske Istine, krave su njegove mo}i, zraci sunca, izvor istinskog znanja, istinskog ose}anja, istinskog iskustva. Silazak koji ste osetili mora biti da je bio u neku dubinu svetlosti, verovatno u psihi~ku prirodu.

*** Mleko je uvek simbol toka vi{e svesti.

*** Konj je Mo}, obi~no Mo} @ivota, ali tako|e moè da zna~i Mo} Uma ili Tapas ako je dinami~an i pokretan.

*** Tamni konj – zna~i konj ~iji kvaliteti su nepoznati bilo da je dobar ili lo{, da }e dobiti trku ili je izgubiti – zamra~en i nepoznat faktor.

***

Pisma o Jogi 860

[to se ti~e dva sna o kojima ste pisali u svom kra}em pismu od 1. maja, onaj o konjima nije tako jasan kao onaj drugi o belom gove~etu. Ali konj je uvek simbol Mo}i; to onda mora biti Mo} koju ste poku{avali da uhvatite i u~inite je svojom sopstvenom dok je ona ponekad poku{avala da vas stigne, mo`da da vas iskoristi. To je ono {to se de{ava u vitalu gde postoje ovi neizvesne i izmi~u}e kretnje. Visoka platforma je o~igledno bila nivo vi{e Svesti koja je umirila ovu proto~nu kretnju i u~inila kontrolu nad Mo}i vi{e mogu}om, kako je postala umirena i bistra. Belo gove~e je znak ~iste i bistre svesti – budu}i da su krava ili gove~e simbol Svetlosti u svesti, ne{to psihi~ko ili duhovno {to ste osetili da je prirodno i blisko vama i nerazdvojno.

*** Konj je sila koja dela za napredak. @elezni~ki voz u punoj brzini zna~i brzi napredak.

*** Magarac je simbol inercije i ometanja u telu. Konj je simbol sile ili mo}i. Tunel vode mora biti vitalno fizi~ko, a luk je prolaz ka napolje, kojim, ako magarac mo`e da ga pre|e ili radije da bude izvu~en preko njega, onda postaje konj. Drugim re~ima, inercija i ometanje u fizi~kom }e se promeniti u Mo} i Silu Napretka.

*** Slon je Snaga – ponekad Snaga prosvetljena Mudro{}u.

*** Slon je snaga – ponekad snaga koja uklanja prepreke.

*** Lav zna~i vitalnu silu, snagu, hrabrost – ovde pun svetlosti, prosvetljen duhovnom sve{}u.

***


Lav ukazuje na silu i hrabrost, i snagu i mo}. Niì vital nije poput lava.

*** Sve zavisi od stava tigra. Ako je èstok i neprijateljski, to bi mogao biti oblik neprijateljske sile, u protivnom to je naprosto mo} vitalne prirode koja bi mogla biti prijateljski nastrojena.

*** Bik je oli~enje snage i sile. On je tako|e u Vedama slika Bogova, mu{ke mo}i u Prirodi. Opet, bik je vahana [prevozno sredstvo, prim. prev.] [ive. To moè biti san ili iskustvo bilo kojeg od ovih simbola, ali verovatno je ovde ovaj prvi.

*** On [divlji vepar] je radàsi~na snaga i silovitost. Mnogo, me|utim, zavisi od konteksta – ove figure imaju tako|e i druga zna~enja.

*** Da, bufala ukazuju na plahovite i mra~ne vitalne sile.

*** Bufalo prenosi ~esto ideju pomra~enog nasilja u prirodi – ovde izgleda da je vezan – tj. pod kontrolom, ali ne eliminisan. Ali nije jasno na {ta se odnosi – da li je uop{te simboli~an.

*** Jarac u viziji je ~esto simboli~an za poùdu.

*** Pas je simbol posve}ene bri`nosti i poslu{nosti.

***

Pisma o Jogi 862

Pas obi~no ukazuje na vernost, a po{to je ùt, to bi bila vernost Boànskom u umu – ali ovog drugog crno-belog je te{ko protuma~iti – to je ne{to u vitalu, ali zna~enje crnih fleka nije jasno.

*** Jelen je mo`da simbol brzine u duhovnom napretku.

*** Hanuman = potpuna bakti. Jelen = brzina na duhovnoj stazi.

*** @aba = skromna korisnost.

*** Riba je uvek pokretni vitalni um koji pravi svakojake vrste formacija.

*** [Muve:] Ne{to malo u manjem vitalu.

*** O~igledno to [ùti mravi] mora da je simbolizovalo male, ali destruktivne sile u nièm vitalu ili fizi~kom.

*** Slika pauka u Upani{adama se koristi za Bramana koji stvara svet iz sebe, borave}i u njemu i povla~e}i ga u sebe. Ali ono {to je bitno u simbolu je ono {to on zna~i za vas. Moè da zna~i za vas uspeh ili uspe{ne formacije.

***


Zmija ukazuje uvek na neku vrstu energije – ~e{}e lo{u, ali tako|e moè da ukazuje na neku svetlosnu ili boànsku energiju. U ovom iskustvu to je uspon neke sile od fizi~kog ka gore. Drugi detalji nisu jasni.

*** Otrovnica je simbol sile, veoma ~esto neprijateljske ili zle sile vitalne ravni. More je simbol ravni svesti. Bela svetlost je ispoljenje ~iste boànske sile koja silazi sa jedne od ravni istine koje vode do nadumne.

*** [irenje kapulja~e ukazuje na pobedni~ku ili uspe{nu aktivnost Energije na koju zmija ukazuje.

*** Otrovnica sa kapulja~om iznad glave generalno ukazuje na budu}i sidi.

*** Kobra je simbol Energije u Prirodi – podignuta kapulja~a i svetlost ukazuju na prosvetljenje i pobedni~ki poloàj Energije koja se pojavila.

*** Upravo kao odgovor va{oj te`nji si{la je sila Mahakali – otrovnica je Energija odozgo koja radi u vitalu odgovaraju}i Otrovnici Kundalini koja se podiè odozdo. Bela vatra je vatra te`nje, crvena vatra je vatra odricanja i tapasje, plava vatra je vatra duhovnosti i duhovnog znanja koje pro~i{}ava i odagnava Neznanje.

*** Otrovnica je simbol energije – naro~ito Kundalini [akti koja je boànska Sila sklup~ana u najnièm (fizi~kom) centru, Muladari, i

Pisma o Jogi 864

kada se podigne, ide gore kroz ki~mu i spaja se sa vi{om sve{}u iznad. Energije su svih vrsta, a zmije mogu tako|e da simbolizuju zle mo}i neregenerisane vitalne prirode – ali ovde nije to.

*** Lotus je simbol otvaranja centara ka Svetlosti. Labud je indijski simbol pojedina~ne du{e, centralnog bi}a, boànskog dela koji je okrenut ka Boànskom, koji silazi odatle i penje se tamo. Dve prepletene otrovnice su dva kanala u ki~mi, kroz koji se [akti kre}e ka gore i dole. Otrovnica sa {est kapulja~a je Kundalini [akti, boànska mo} usnula u najnièm fizi~kom centru koja se, probu|ena u jogi, uspinje u svetlosti kroz centre koji se otvaraju da bi se srela sa Boànskim u najvi{em centru i tako povezala ispoljeno i neispoljeno, spajaju}i duh i Materiju.

*** 1. Narajana se obi~no uzima za ime Vi{nua – Vai{navama On je Svevi{nji kao {to je [iva [aivistima. Obojica su kosmi~ke Li~nosti Boànskog i obojica poput Brame imaju svoje izvorno mesto u prekoumu, mada mogu da uzmu razli~ite oblike za ljudsku svest na umnim, vitalnim i suptilnim fizi~kim ravnima. 2. Lak{mi je obi~no zlatna, ne bela. Sarasvati je bela. 3. Zmija je naprosto simbol Energije ili Mo}i. Narajana u va{oj viziji je o~igledno Vi{nu kao {to je prikazano prisustvom Lak{mi i jedne zmije sa puno kapulja~a. 4. Vi{nu ili Narajana na ovoj slici, {to je normalan prikaz iz Purana, je Gospodar voda Prostora i Vremena – O~uvatelj principa Univerzuma koji odràva kao seme u sebi ~ak i u intervalima izme|u jedne i druge tvorevine. Iz tog semena na njegovom pupku (pupak je centralno sedi{te Vitala, @ivotnog Principa) Brama tvorac izni~e u Lotusu (kosmi~ka svest) koji raste iz njega kad se Vi{nu budi iz me|u-cikli~nog sna. Zmija Ananta je Energija kosmi~kog ispoljenja Beskraja u Prostoru-Vremenu.

***


Otrovnica Ananta je beskrajna energija u beskrajnom Vremenu-Prostoru koja podràva univerzum.

*** U vezi zmije koju ste videli u svojoj meditaciji – otrovnice ukazuju uvek na energije Prirode i veoma ~esto lo{e energije vitalne ravni; ali mogu tako|e da ukazuju na svetlosne ili boànske energije poput zmije od Vi{nua. Ona koju ste videli o~igledno je bila ovog drugog tipa – svetlosne energije i stoga nije bilo razloga za uzbunu, to je bio dobar znak.

*** Lotusov cvet ukazuje na otvorenu svest.

*** Crveni lotus je prisustvo Boànskog na Zemlji; Sunce je Boànska Istina. Ono ukazuje na Boànsko ispoljenje na Zemlji podiù}i Zemaljsku svest ka Istini.

*** Beli lotus je simbol Maj~ine svesti – on ne ukazuje ni na koji deo pojedina~ne svesti.

*** Otvaranje lotusa [u mnoìni, prim. prev.] u va{em iskustvu zna~i, pretpostavljam, otvaranje istinske vitalne i fizi~ke svesti u kojoj duhovno bi}e (Labud) moè da se ispolji sa svim posledicama tog otvaranja.

*** Labud je simbol du{e na vi{oj ravni.

***

Pisma o Jogi 866

Labud je oslobo|ena du{a, lotus je ili svest koja crveni do boje Boànske Ljubavi ili u protivnom simbol Boànskog Prisustva na Zemlji.

*** Hansa [labud, prim. prev.] je simbol bi}a – on ponovo sti~e svoju prvobitnu ~istotu kako se podiè dok ne postane svetao u Najvi{oj Istini.

*** Patka je simbol du{e; srebrnasta boja, duhovna svest; zlatna krila, mo} Boànske Istine.

*** Patka je obi~no simbol du{e ili unutra{njeg bi}a – mo`da su to {to ste videli bila ~etiri bi}a – umno, psihi~ko, vitalno i fizi~ko.

*** Oba [guska i labud] su simboli bi}a [bi}a u mnoìni, prim. prev.] u ~oveku, ali guska ili obi~no Hansa se obi~no odnose na manomaya purusa-u.

*** Ptica je simbol pojedina~ne du{e.

*** Ptica je obi~no simbol neke mo}i du{e kada nije sama du{a – ovde je to mo} (probu|ena u du{i) beli~asto plave svetlosti – [ri Aurobindove svetlosti.

*** Ptice ~esto ukazuju bilo na mo}i uma ili mo}i du{e.


*** Golubica ozna~ava mir. Boje ukazuju na vital – zelena bi bila samodavanje u vitalu, plava vi{a svest u vitalu. Tako da to mora da je mir koji prostire svoj uticaj odozgo na vital.

*** Beli golub mora biti da je mir.

*** Paun je ptica pobede.

*** Paun je simbol duhovne pobede.

*** Paun ozna~ava pobedu u jogi, boànsku pobedu. Bistro nebo bi ukazivalo mo`da na umni deo ra{}i{}en od zamra~enja.

*** Kri{na sa Radom je simbol Boànske Ljubavi. Flauta je zov Boànske Ljubavi; paun je pobeda.

*** @dral je vesnik sre}e.

*** Noj bi mogao zna~iti brzinu kretnje.

***

Pisma o Jogi 868

San poput ovog o detetu – naro~ito novoro|enom detetu – obi~no ozna~ava ro|enje (ili bu|enje) du{e ili psihi~kog bi}a u spolja{njoj prirodi.

*** Nije ~injenica da se psihi~ko bi}e uvek pojavljuje kao beba – ponekad se simboli~no vidi kao novoro|ena beba; mnogi ga vide kao dete raznih uzrasta – to je veoma obi~no i uobi~ajeno iskustvo; nije svojstveno emocionalnim prirodama. To ima nekoliko zna~enja kao {to su novo ro|enje svesti u istinsku psihi~ku prirodu, jo{ uvek mlad rast ovog novog bi}a, poverenje, oslanjanje, zavisnost deteta od Majke.

*** Dete obi~no ozna~ava psihi~ko bi}e – novoro|eno u smislu da napokon izlazi na povr{inu. Boja tkanine bi zna~ila da dolazi sa zdravljem (i unutra{njim i spolja{njim) i duhovnim bogatstvom.

*** Dete (kad ne zna~i psihi~ko bi}e) je obi~no simbol ne~eg novoro|enog u nekom delu svesti. Crveno ukazuje na mnoge razli~ite stvari u skladu sa nijansom.

*** Pretpostavljam da je zlatno dete Du{a Istine koja sledi za srebrnom svetlo{}u duhovnog. Kada uroni u crne vode podsvesnog, osloba|a iz sebe duhovnu svetlost i sedmostruke tokove Boànske Energije i, ~iste}i sebe od mrlja podsvesnog, priprema svoj let ka vrhovnom Boànskom (Majci).

*** Flauta je simbol zova – obi~no duhovnog zova.

*** Flauta je zov Boànskog.


***

[koljka je simbol duhovnog poziva.

*** [koljka je poziv ka ostvarenju.

*** [koljka je mo`da progla{enje pobede.

*** To [biser] mo`e da bude predstavnik "bindua", {to je simbol beskrajnog u izuzetno malom, pojedina~na ta~ka koja je ipak Univerzalna.

*** [Vina:] Sklad.

*** Kruna je znak ispunjenja.

*** Kruna ukazuje na vi{u svest u njenom stati~nom stanju, to~ak njenu dinami~nu akciju. Crvena svetlost je Mo} poslata dole da promeni fizi~ko.

*** Knjiga ukazuje na neku vrstu znanja.

***

Pisma o Jogi 870

U{i obi~no zna~e mesto nadahnutog znanja ili u protivnom nadahnutog izraza – crvena i zlatna zna~e istinu i mo} pridruène skupa.

*** Zgrada je simbol nove tvorevine.

*** Piramida je obi~no simbol te`nje – crvenkasta mo`da zato {to je u fizi~kom.

*** Sfinga je simbol ve~nog pitanja na koje se jedino moè odgovoriti tajnim znanjem.

*** Krst je znak trostrukog bi}a, transcendentnog, univerzalnog i individualnog.

*** Krst ukazuje na trostruko Boànsko (transcendentno, univerzalno, individualno); {tit zna~i za{titu.

*** Da, kru`na kretnja i âkra su uvek znaci energije u delovanju, obi~no kreativnom delovanju.

*** [Sudar{an, (Sudarshan)] âkra simbolizuje delovanje [ri Kri{nine sile.

***


Disk koji se okre}e zna~i silu u delovanju na prirodu. Beli~asto plava svetlost je poznata kao Kri{nina svetlost, tako|e kao [ri Aurobindova svetlost. Bela je Maj~ina. Mo`da je ovde to kombinacija.

*** To~ak je znak delovanja Sile (na koju god silu da ukazuje priroda simbola) i po{to je hrlila na gore to mora biti vatra te`nje koja se diè iz vitala (pup~ani centar) do Vi{e Svesti iznad.

*** Luk je simbol sile poslate napolje da stigne u svoju metu.

*** Miri{ljavi {tapi} je simbol samoposve}enja.

*** Duvan se povezuje sa tamasom, a miri{ljavi {tapi}i sa oboàvanjem.

*** Slika putovanja uvek ukazuje na kretnju u ìvotu ili napredak u sadani.

*** Putovanje u brodu ili drugom prevoznom sredstvu zna~i uvek kretnju u jogi – ~esto unapre|enje ili napredak.

*** Putovanje na konju ili u nekom prevoznom sredstvu, ako je simboli~no, zna~i napredak ili kretnju u ìvotu, radu ili sadani.

***

Pisma o Jogi 872

Putovanje u ko~iji, vozu, automobilu, parobrodu, barci, avionu itd. ukazuje na kretnju u sadani. Beli konj bi mogao biti satvi~ni um, a crveni konj vitalni rad`as koji daje energiju i oba se kombinuju da se na~ini napredak.

*** Avion, parobrod i voz su uvek simboli brzog napretka ili kretnje unapred.

*** @eleznica je simbol brzog napretka.

*** Kad na|ete sebe kako letite uvek je vitalno bi}e u suptilnom telu u vitalnom svetu ono koje to radi.

*** Komad mesa ukazuje na ne{to nemirno u fizi~kom bi}u koje svojim nemirom i preteranom sklono{}u ka iritiranosti stoji na putu punom toku Anande. U snovima ovo je postalo aktivno i odstranjeno je pritiskom psihi~kog.

*** Da. Lopovi su kao u Vedama vitalna bi}a koja dolaze da ukradu dobro stanje ili u protivnom da ukradu dobitke sadane.

*** Ove vitalne snove je nemogu}e tuma~iti ukoliko nema nekog o~iglednog klju~a. Tetka ili majka obi~no ukazuju na obi~nu fizi~ku prirodu, zatvorena soba bi bila neki deo fizi~ke prirode koja nije bila otvorena za svetlost, {i{mi{i bi zna~ili sile no}i tj. neznala~ke kretnje koje nalaze sme{taj u zamra~enosti neprosvetljene prirode.

***


Simboli~ki, ako je san simboli~an, ispadanje zuba zna~i nestanak starih ili utvr|enih umnig navika koje pripadaju fizi~kom umu.

*** Ose}aj da ste mrtvi u iskustvu vizije ili sna dolazi kada ne{to u prirodi treba da se u}utka u potpunu neaktivnost i prestane da postoji kao deo prirode. To mo`e biti veoma mali deo, ali kako je tokom procesa svest skoncentrisana u tome i poistove}ena sa tim u svrhu delovanja, ose}anje je to, "Ja sam mrtav". Kada ste rekli "Ja sam mrtav, sada me pustite da ustanem i odem", to je naprosto zna~ilo "Stvar je obavljena i proces je gotov. Nema potrebe da vi{e poistove}ujem sebe sa ovim delom." Nema indikacije u iskustvu po pitanju toga koja je to bila stvar koja je pro{la kroz ovo iskustvo.

*** Pro~i{}enje fizi~kog je to na {ta obi~no ukazuje simbol gorenja.

*** Vizija koju ste videli bila je simbol spolja{nje fizi~ke svesti pomra~ene obi~nim kretnjama (oblaci), ali sa duhovno{}u (Mesec) i dalje {ire}i svoju svetlost svuda iz pozadine obi~nog ljudskog neznanja. Pas ukazuje na ne{to u fizi~kom (deo koji je veran, poslu{an itd.) koje sa pouzdanjem ~eka Svetlost da do|e. Vatra koju ste osetili bila je vatra pro~i{}enja, a vrelina je do{la zato {to je to bilo spaljivanje nekog otpora – nakon {to se to spali bila je sve`ina i mir i }utnja. Glasovi i zvuci i utisak da je X tu ukazuju na kofuznu aktivnost u okultnom smislu u vitalu koji ~uje stvari razli~ite od fizi~kih. Kada ova vrsta stvari do|e, mora da bude tihog odbacivanja u bi}u i ta stvar }e da pro|e. Neki ljudi se zainteresuju i imaju puno nevolje zato {to upadnu u naviku da ~uju glasove i da vide i ose}aju stvari koje su samo delimi~no ili ponekad istinite, ali pome{ane sa puno toga {to je pogre{no ili zavodi na pogre{an trag. Dobro je {to je bilo ne~eg u va{em vitalnom bi}u {to je odbacilo to.

***

Pisma o Jogi 874

Zasebne slike su veoma uobi~ajeni simboli unutra{njeg iskustva, ali su ovde iskombinovane skupa na prili~no teàk na~in. Vatra je naravno psihi~ka vatra koja navire iz zakriljenog psihi~kog izvora. Ptica je du{a, a cvet je ruà ljubavi i predanosti. Mesec je simbol duhovnosti. Po{to je zvezda unutra opisuje se kao da prodire kroz ~vorove unutra{njeg mraka i potire vitalne izrasline koje su poput oblaka koji se obmotavaju oko nje. Brod je tako|e uobi~ajen simbol u unutra{njim vizijama. Slon je duhovna snaga koja uklanja prepreke, a konj je sila tapasje koja galopira ka vrhuncima duhovnog ostvarenja. Sunce je simbol vi{e Istine. Lotus je simbol unutra{nje svesti.

*** San je o~igledno ukazivanje na te{ko}u koju doìvljavate. More je more vitalne prirode ~ija bujuca vas progoni (èlje su morska voda) na va{em putu sadane. Majka je tu u va{em srcu, ali spava – tj. njena mo} nije postala svesna u va{oj unutra{njoj svesti zato {to je ona okruèna tankom zavesom od koè (pomra~enost fizi~ke prirode). To je ono (nije vi{e gusta, ali i dalje je delotvorna da je zakrili od vas) {to mora da ode kako bi ona mogla da se probudi. To je stvar istrajnosti u volji i nastojanju – reakcija iznutra, bu|enje Majke u srcu }e do}i.

*** To je verovatno simbol tri stadijuma ili razvitka ili ravni oduhovljenog ìvota. Zvezda zna~i tvorevinu, trougao trostruki princip. Drvo je ìvot u novoj tvorevini. Zelena je boja emocionalnog vitala, mesec rukovodi oduhovljenim emocionalnim ìvotom; plava je boja vi{eg uma, mesec tamo rukovodi oduhovljenim ìvotom vi{eg uma; zlatna je boja Boànske Istine, bilo intuitivne ili prekoumne – mesec ovde je ìvot oduhovljene Istine. Po{to je stambha u sphatika-boji, trougao bi mogao ukazivati na Sat}itananda princip. Leptiri i ptice su, naravno, ìvotne sile i sile du{e, mo}i ili bi}a. Verovatno to ukazuje na tri stadijuma preobraàja pre nego {to nadumno bude moglo sasvim da zavlada ili u protivnom tri koja }e postojati kao koraci koji vode ka nadumnom.

TRE]A GLAVA

ISKUSTVA UNUTRA[NJE I KOSMI^KE SVESTI

Iskustva unutra{nje i Kosmi~ke Svesti

PROBIJANJE vela izme|u spolja{nje svesti i unutra{njeg bi}a je jedna od klju~nih kretnji u jogi. Jer joga zna~i jedinstvo sa Boànskim, ali ona tako|e zna~i bu|enje prvo za va{e unutra{nje sopstvo, a onda za va{e vi{e sopstvo – kretnju ka unutra i kretnju ka gore. Zapravo, jedino je mogu}e kroz bu|enje i dolazak napred unutra{njeg bi}a da do|ete u jedinstvo sa Boànskim. Spolja{nji fizi~ki ~ovek je samo instrumentalna li~nost i po sebi on ne moè da stigne do ovog jedinstva – on moè da dobije samo povremene dodire, religiozna ose}anja, nesavr{ene objave. âk ni ovi ne dolaze iz spolja{nje svesti ve} iz onoga {to je unutar nas. Postoje dve uzajamno komplementarne kretnje; u jednoj unutra{nje bi}e dolazi napred i utiskuje svoje normalne pokrete na spolja{nju svest za koju su neuobi~ajeni i nenormalni; drugi je povu}i se iz spolja{nje svesti, oti}i unutra na unutra{nje ravni, u}i u svet va{eg unutra{njeg sopstva i probuditi se u skrivenim delovima va{eg bi}a. Kada se to zaranjanje jednom uradi, bivate ozna~eni za jogi~ki, duhovni ìvot i ni{ta ne moè da izbri{e pe~at koji je stavljen na vas. Ova kretnja ka unutra se odigrava na mnoge razli~ite na~ine i postoji ponekad sloèno iskustvo koje kombinuje sve znake potpunog zaranjanja. Postoji ose}aj odlaska unutra ili duboko dole, ose}anje kretnje ka unutra{njim dubinama; postoji ~esto umirenost, prijatna otupelost, ukru}enost udova. Ovo je znak svesti koja se povla~i iz tela ka unutra pod pritiskom sile odozgo – tim pritiskom koji stabilizuje telo u nepokretnu potporu unutra{njeg ìvota, u nekoj vrsti jake, a ipak spontane asana-e. Postoji ose}anje talasa kako naviru, penju}i se do glave, koje donosi spolja{nju nesvesnost i unutra{nje bu|enje. To je uspinjanje niè svesti u Adari da se sretne sa vi{om sve{}u iznad. To je kretnja analogna onoj na koju se stavlja toliko naglaska u Tantri~kom procesu, bu|enju Kundalini, Energije sklup~ane i latentne u telu i njenom uspinjanju kroz ki~meni stub i centre (cakras) i Bramarandru da se sretne sa Boànskim iznad. U na{oj jogi to nije specijalizovan proces ve} spontani nalet ka gore ~itave niè svesti ponekad u strujama ili talasima, ponekad u manje konkretnom pokretu i s druge strane silazak Boànske Svesti i njene Sile u telo. Ovaj silazak se ose}a kao ulivanje smirenosti i mira, sile i mo}i, svetlosti, radosti i ekstaze, {irine i slobode i znanja, Boànskog Bi}a ili Prisustva – ponekad jedno od ovoga, ponekad nekoliko njih ili sve skupa. Kretnja uspona ima

Pisma o Jogi 878

razli~ite rezultate; moè da oslobodi svest tako da ~ovek vi{e ne ose}a da je u telu, ve} iznad njega ili u protivnom ra{iren u {irinu sa telom ili skoro nepostoje}im ili samo kao ta~kom u svojoj slobodnoj ekspanziji. Moè da oslobodi bi}e ili neki deo bi}a da ode izvan tela i da se kre}e drugde, a ova akcija je obi~no pra}ena nekom vrstom delimi~nog samadhi-ja ili u protivnom potpunog transa. Ili moè da rezultira daju}i mo} svesti, ne vi{e ograni~ene telom i navikama spolja{nje prirode, da ide unutra, da ulazi u unutra{nje umne dubine, unutra{nji vital, unutra{nje (suptilno) fizi~ko, psihi~ko, da postane svesna svog najunutarnjijeg psihi~kog sopstva ili svog unutra{njeg umnog, vitalnog i suptilnog fizi~kog bi}a i, moè biti, da se kre}e i ìvi u carstvima, ravnima, svetovima koji odgovaraju na ove delove prirode. Ponavljani i stalni uzlazak niè svesti je ono {to omogu}ava umu, vitalu, fizi~kom da do|u u dodir sa vi{im ravnima sve do nadumne i postanu impregnirani njihovom svetlo{}u i mo}i i uticajem. A ponavljan i stalan silazak Boànske Svesti i njene Sile je ono {to je sredstvo preobraàja celog bi}a i cele prirode. îm ovaj silazak postane stvar navike, Boànska Sila, Mo} Majke, po~inje da radi, ne vi{e samo odozgo ili od iza vela, ve} svesno u samoj Adari, i bavi se te{ko}ama i mogu}nostima i nastavlja jogu. Poslednji dolazi prelazak granice. To nije padanje u san ili gubitak svesti, jer je svest tamo sve vreme; jedino {to se ona preme{ta od spolja{njeg i fizi~kog, postaje zatvorena za spolja{nje stvari i povla~i se u unutra{nji psihi~ki i vitalni deo bi}a. Tamo prolazi kroz mnoga iskustva, a neka od ovih mogu i treba da se osete u budnom stanju tako|e; jer obe kretnje su neophodne, izlazak unutra{njeg bi}a napred kao i odlazak svesti unutra da postane svesna unutra{njeg sopstva i prirode. Ali za mnoge svrhe kretnja ka unutra je neophodna. Njen efekat je da probije ili barem otvori i pro|e barijeru izme|u ove spolja{nje instrumentalne svesti i tog unutra{njeg bi}a za koje se veoma pristrasno trudi da ga izrazi i da omogu}i u budu}nosti svesnu svesnost o svim beskrajnim bogatstvima mogu}nosti i iskustva i novog bi}a i novog ìvota koje leè neograni~ene iza vela ove male i veoma slepe i ograni~ene materijalne li~nosti za koju ljudi pogre{no misle da je njihovo celo ja. Po~etak i stalno uve}avanje ove dublje i punije i bogatije svesnosti je ono {to se postiè izme|u unutra{njeg uranjanja i povratka iz ovog unutra{njeg sveta u budno stanje. Sadaka mora da shvati da ova iskustva nisu puke ma{tarije ili snovi ve} stvarna de{avanja, jer ~ak, kako se ~esto de{ava, kada su to samo formacije pogre{ne ili zastranjuju}e ili neprijateljske vrste, i dalje

Iskustva unutra{nje i Kosmi~ke Svesti 879

imaju svoju mo} kao formacije i moraju se shvatiti pre nego {to mogu da se odbace i da se sa njima raskrsti. Svako unutra{nje iskustvo je savr{eno stvarno na svoj sopstveni na~in, mada se vrednosti razli~itih iskustava puno razlikuju, ali je stvarno sa stvarno{}u unutra{njeg sopstva i unutra{njih ravni. Gre{ka je misliti da mi ìvimo samo fizi~ki, sa spolja{njim umom i ìvotom. Mi sve vreme ìvimo i delamo na drugim ravnima svesti, susre}u}i se sa drugima tamo i delaju}i na njih, a ono {to radimo i ose}amo i mislimo tamo, sile koje skupljamo, rezultati koje pripremamo imaju neizmernu va`nost i efekat, nama nepoznat, na na{ spolja{nji ìvot. Ne probije se sve to, a ono {to se probije poprimi druga~iji oblik u fizi~kom – mada ponekad postoji ta~no podudaranje; ali ovo malo je u osnovi na{eg spolja{njeg postojanja. Sve {to postajemo i radimo i trpimo u fizi~kom ìvotu se priprema iza vela unutar nas. Stoga je od ogromnog zna~aja za jogu koja cilja na preobraàj ìvota da se postane svestan onoga {ta se de{ava u tim domenima, da se bude gospodar tamo i da se bude u stanju da se ose}a, zna i bavi tajnim silama koje odre|uju na{u sudbinu i na{ unutra{nji i spolja{nji rast ili opadanje. To je podjednako va`no za one koji èle to jedinstvo sa Boànskim bez koga je preobraàj nemogu}. Te`nja se ne bi mogla ostvariti kad biste ostali ograni~eni svojim spolja{njim sopstvom, vezani za fizi~ki um i njegove tri~ave kretnje. Nije spolja{nje bi}e ono {to je izvor duhovnog poriva; spolja{nje bi}e samo dolazi pod unutra{nji poriv od iza vela. Unutra{nje psihi~ko bi}e u vama je ono koje je bakta, tragalac za jedinstvom i Anandom, a ono {to je nemogu}e za spolja{nju prirodu prepu{tenu samoj sebi postaje savr{eno mogu}e kad barijera bude sru{ena, a unutra{nje sopstvo napred. Jer, onog trenutka kad ovo do|e sna`no napred ili povu~e svest mo}no u sebe, mir, ekstaza, sloboda, {irina, otvaranje ka svetlosti i vi{e znanje po~inju da postaju prirodni, spontani, ~esto trenutni u svom pojavljivanju. îm se barijera sru{i jednom ili drugom kretnjom, po~injete da nalazite da su svi procesi i pokreti neophodni za jogu u va{em doma{aju i da nisu, kako izgleda u spolja{njem umu, te{ki ili nemogu}i. Najunutarnjije psihi~ko sopstvo u vama ve} u sebi ima jogija i baktu i ako bude moglo da u potpunosti izroni i preuzme vo|stvo, duhovni zaokret va{eg spolja{njeg ìvota je predodre|en i neizbeàn. Kod prvobitno uspe{nog sadake ono je ve} izgradilo dublji unutra{nji ìvot, jogi~ki i duhovni, koji je zakriljen jedino zbog neke jake spolja{nje sklonosti koju su obrazovanje i protekle aktivnosti dali

Pisma o Jogi 880

misle}em umu i niìm vitalnim delovima. Upravo da bi ispravio ovu spolja{nju orijentaciju i uklonio veo on mora da marljivije praktikuje jogu. îm se unutra{nje bi}e bude sna`no ispoljilo bilo kretnjom koja ide ka unutra ili dolazi napolje, obavezno }e obnoviti pritisak, ra{~istiti prolaz i na kraju do}i prema njegovom carstvu. Po~etak ove vrste je indikacija onoga {to }e da se de{ava naveliko ubudu}e.

*** Krik koji ste ~uli nije bio u fizi~kom srcu, ve} u emocionalnom centru. Ru{enje zida zna~ilo je ru{enje prepreke ili barem neke prepreke tamo izme|u va{eg unutra{njeg i va{eg spolja{njeg bi}a. Ve}ina ljudi ìvi u svojoj obi~noj spolja{njoj neznala~koj li~nosti koja se ne otvara lako prema Boànskom; ali postoji unutra{nje bi}e unutar njih za koje ne znaju, koje moè lako da se otvori prema Istini i Svetlosti. Ali postoji zid koji ih deli od njega, zid mraka i nesvesnosti. Kada se on sru{i, onda dolazi do oslobo|enja; ose}anje smirenosti, Ananda, radost koje ste imali neposredno nakon toga bili su usled tog oslobo|enja. Krik koji ste ~uli bio je krik vitalnog dela u vama ophrvanog iznenadno{}u ru{enja zida i otvaranjem.

*** Isprva nije mogu}e razlu~iti psihi~ko bi}e. Ono {to mora da se uradi je da se biva sve svesniji unutra{njeg bi}a koje je odvojeno od spolja{nje li~nosti i prirode – svest ili Puru{a smiren i nevezan od spolja{njih aktivnosti Prakriti. Iskustva koja opisujete su psiho-fizi~ka od kojih je ono jedino va`no struja koja ide na gore {to je po~etak poku{aja da se stvori staza veze izme|u umnog centra (unutra{nji um, volja, vizija) u ~elu i vi{eg centra iznad. Prepreka je mogu}e otarasiti se samo postepeno istrajnom sadanom. Smenjivanje mra~nih i svetlih stanja je normalno i neizbe`no. Svetlost u va{em iskustvu ukazuje na delovanje sile (plavi~asto verovatno ukazuje na duhovnu silu uma) – ostalo je bilo delovanje da se otvori vi{i duhovni centar (sahasradala).

***


Prili~no je {teta {to je do{ao strah i pokvario kretnju ka unutra – jer ova kretnja ka unutra je izuzetno va`na za sadanu. Rastu}a u~estalost i potpunost psihi~ke svesti u vama koja ulazi i zamenjuje obi~nu je do sada bila znak napretka koji je ulivao najvi{e nade – ali uspostavljanje kretnje ka unutra bila bi jo{ ve}a stvar; jer njen prirodni rezultat bi bio da oslobodi du{u unutra i da vam da poziciju u unutra{njem bi}u tako da budete u stanju da gledate na bilo koja kolebanja u spolja{njoj svesti bez da vas pot~ine sebi i bez ikakvog naru{avanja unutra{nje ravnoteè i slobode. Ali kretnja }e se obavezno vratiti i ispuniti. Veoma je dobro {to pomo} dolazi kad zovete i {to moète da se otrgnete – to je jo{ jedan znak psihi~kog rasta.

*** Ono {to ste videli nije bilo ono {to je u vama, ve} simbol stvari koje su u vitalnoj Prirodi. [korpije i obi~no zmije tako|e su simboli {tetnih energija; vitalna priroda Zemlje je puna ovih energija i eto za{to je pro~i{}enje ~ovekove spolja{nje vitalne prirode tako|e tako te{ko i ima tako puno pogre{nih kretnji i de{avanja u njemu – zato {to se njegov vital lako otvori prema svim ovim zemaljskim kretnjama. Kako bi ih se otarasilo, unutra{nje bi}e mora da se probudi i raste, a njegova priroda zameni spolja{nju prirodu. Ponekad otrovnice ukazuju naprosto na energije, ne na neke {tetne; ali ~e{}e je obratno. S druge strane, paunovi koje ste videli bili su mo}i pobede, pobede energija svetlosti nad energijama tame. Ono {to kaète u vezi spolja{njeg bi}a je ta~no, ono mora da promeni i ispolji ono {to je unutra u unutra{njoj prirodi. Ali za to ~ovek mora da ima iskustva u unutra{njoj prirodi i kroz njih mo} unutra{nje prirode raste dok ne bude mogla da uti~e u potpunosti i zaposedne spolja{nje bi}e. Promeniti spolja{nju svest u potpunosti bez razvoja ove unutra{nje svesti bilo bi isuvi{e te{ko. Eto za{to se ova unutra{nja iskustva odvijaju da pripreme rast unutra{nje svesti. Postoji unutra{nji um, unutra{nji vital, unutra{nja fizi~ka svest koji mogu lak{e od ostalih da prime vi{u svest iznad i da dovedu sebe u sklad sa psihi~kim bi}em; kad se to obavi spolja{nja priroda se ose}a samo kao obod na povr{ini, kao da ~ovek nije ona, i lak{e se preobraàva, sve u svemu. Koje god te{ko}e da i dalje postoje u spolja{njoj prirodi, one ne}e predstavljati nikakvu razliku za ~injenicu da ste sada budni unutra, da Maj~ina sila radi u vama i da ste vi njeno istinsko dete

Pisma o Jogi 882

predodre|eno da savr{eno bude to na sve na~ine. Usmerite svoju veru i svoju misao u potpunosti na nju i probi}ete se kroz sve bezbedno.

*** Povr{ina je ono gde se preobraàj de{ava. ôvek dolazi gore do povr{ine sa onim {to je stekao u dubinama da ga promeni. Moè biti va{a potreba da idete unutra ponovo i nalazite da je te{ko na~initi kretnju nazad brzo. Kada celo bi}e postane plasti~no mo}i }ete da na~inite bilo koju potrebnu kretnju brè.

*** Potrebno je vreme naravno da se na~ini prelaz iz jednog stanja svesti u drugo. Dubina ose}anja }e dolaziti sve vi{e i vi{e kako se va{a svest bude povla~ila nazad od prohteva spolja{njh stvari i bude i{la dublje u region srca vide}i i ose}aju}i odatle sa psihi~kim da ga podstakne i prosvetli. Vera }e se tako|e pove}avati sa tom kretnjom – jer spolja{nji intelekt je taj koji je nepostojan ili manjkav u veri, unutra{nje bi}e u srcu je ima uvek.

*** Ono {to izraàvate u pismu je ispravan na~in mi{ljenja i vi|enja. Samovolja uma koji èli stvari na svoj sopstveni na~in, a ne na na~in Boànskog bila je velika prepreka. Kad to ode, put bi trebalo da postane mnogo manje grub i teàk za pra}enje. Spolja{nje bi}e moè da raste u veri, vernosti Boànskom, uvaàvanju, ljubavi, oboàvanju i divljenju, velike stvari po sebi – mada u stvari ove stvari tako|e dolaze iznutra – ali ostvarenje moè jedino da se odigra kada je unutra{nje bi}e budno sa svojim vi|enjem i ose}anjem stvari koje se ne vide. Do tada, ~ovek moè da oseti rezultate boànske pomo}i i, ako ima veru, da zna da su oni delo Boànskog; ali jedino onda ~ovek moè da jasno oseti Silu u radu, boànsko Prisustvo, direktno op{tenje.

*** Ti{ina ne zna~i odsustvo iskustava. To je unutra{nja ti{ina i u}utanost u kojoj sva iskustva mogu da se de{avaju ne stvaraju}i nikakvo


uznemirenje. Bila bi velika gre{ka uplitati se u slike koje se diù u vama. Nije bitno da li su umne ili psihi~ke. ôvek mora da ima iskustvo ne samo istinskog psihi~kog, ve} unutra{njeg umnog, unutra{njeg vitalnog i suptilnih fizi~kih svetova ili ravni svesti. Pojavljivanje slika je znak da se ovi otvaraju i sputavati ih bi zna~ilo sputavati {irenje svesti i iskustva bez ~ega ova joga ne moè da se radi.

*** Sva iskustva dolaze u ti{ini, ali ne dolaze sva navrat-nanos u masi na po~etku. Unutra{nja ti{ina i mir moraju prvo da se uspostave.

*** Te{ko}a na koju ste ukazali u svom poslednjem (dugom) pismu ukazuje na to da ulazite u unutra{nje bi}e i po~injete da imate iskustva tamo, ali postoji te{ko}a da se ona organizuju ili vide povezano. Te{ko}a je zato {to unutra{nji um nije jo{ uvek dovoljno naviknut da radi i vidi unutra{nje stvari i stoga se obi~ni spolja{nji um upli}e i poku{ava da ih uredi; ali spolja{nji um nije u stanju da vidi zna~enje unutra{njih stvari. Kad se spolja{nji um sasvim ostavi van, stvari unutra po~inju da se vide ìvo i jasno, ali budu}i da unutra{nji um nije aktivan, ili se njihova povezanost ne vidi ili svest tapka u zbrkanim iskustvima niè vitalne ravni i ne probija se do dubljih, povezanijih i zna~ajnijih iskustava. Razvoj unutra{nje svesti je potreban – kada se taj razvoj desi, onda }e sve postati jasnije i povezanije. Ovaj razvoj }e se desiti ako, bez da se uzrujavate, budete }utke teìli i nastavili da zovete Maj~inu Silu da uradi ono {to je potrebno. Va{ poziv }e uvek sti}i do Majke. Ako ostanete u}utani i sa poverenjem, vremenom }ete postati svesni odgovora. [to um postaje u}utaniji, to }e vam biti jasnije i oseti}ete njeno delanje. S vremena na vreme moète da pi{ete o svojim iskustvima, gdegod da je odgovor potreban, ja }u odgovoriti.

*** To je ono na {ta se misli pod kontaktom i to je ono kako dolazi. [to se ti~e toga {to ga nemate uvek, to je zato {to postoje delovi bi}a koji su jo{ uvek nesvesni ili mo`da stanja nesvesnosti dolaze. Na primer, ljudi pi{u pisma jedni drugima, ali sasvim su

Pisma o Jogi 884

nesvesni da razmenjuju sile rade}i to. Vi ste postali svesni toga, zbog razvoja svoje unutra{nje svesti jogom – a ipak verovatno je da ima trenutaka kada i dalje pi{ete samo iz svoje spolja{nje svesnosti, i onda }ete videti samo re~i, a da niste svesni onoga {to je iza. Tako da ste, zahvaljuju}i razvoju unutra{nje svesti, u stanju da shvatite {ta su kontakti i da steknete istinski kontakt, ali povremeno spolja{nja svest moè da bude ja~a od unutra{nje, tada vi{e (za to vreme) niste u stanju da steknete kontakt.

*** Nije da je bilo {ta uzeto od vas, ali kao {to kaète na kraju, vi vidite svoje bi}e u dva dela. To je stvar koja se de{ava kako sadana ide dalje i mora da se de{ava kako bi ~ovek mogao da potpuno stekne znanje o sebi i istinsku svest. Ova dva dela su unutra{nje bi}e i spolja{nje bi}e. Spolja{nje bi}e (um, vital i fizi~ko) je sada postalo sposobno za u}utanost i ulazi u meditaciji u slobodnu, sre}nu, praznu u}utanost koja je prvi korak ka istinskoj svesti. Unutra{nje bi}e (unutra{nji um, vital, fizi~ko) nije izgubljeno, ve} je oti{lo unutra – spolja{nji delovi ne znaju gde – ali verovatno oti{lo unutra u jedinstvo sa psihi~kim. Jedina stvar koja je mogla da ode je ne{to od stare prirode {to je stajalo na putu ovom iskustvu.

*** Postoji unutra{nje bi}e i najunutarnjije bi}e koje zovemo psihi~ko. Kad ~ovek meditira, on poku{ava da u|e u unutra{nje bi}e. Ako to uradi onda ose}a veoma dobro da je oti{ao unutra. Ono {to moè da se ostvari u meditaciji moè tako|e da postane obi~na svest u kojoj ~ovek ìvi. Onda on ose}a da ono {to je sad obi~na svest jeste ne{to sasvim spolja{nje i na povr{ini, ne ~ovekovo pravo sopstvo.

*** Ono {to ose}ate kao novi ìvot je rast unutra{njeg bi}a u vama; unutra{nje bi}e je istinsko bi}e i kako ono raste cela svest po~inje da se menja. Ovo ose}anje i va{ novi stav prema ljudima su znaci promene. Vi|anje unutra{njih stvari tako|e obi~no dolazi sa ovim rastom unutra{njeg bi}a i svesti; to je unutra{nja vizija koja se budi kod ve}ine sadaka kada stupe u ovu fazu.


Tako|e je karakteristi~no za ovu unutra{nju svest da ~ak i kad je aktivna, iza nje se ose}a delovanje potpune u}utanosti ili ti{ine, ili kao da je oni sadrè. [to se vi{e ~ovek koncentri{e, to se vi{e pove}avaju ova u}utanost i ti{ina. Eto za{to izgleda da sve }uti unutra iako se svakojake stvari mo`da de{avaju unutra. Tako|e je sasvim uobi~ajeno da ono {to se de{ava u unutra{njoj svesti ne treba trenutno da sebe izraàva u spolja{njem fizi~kom. To isprva stvara promene spolja, ali spolja{nje instrumente zaposeda tek kasnije.

*** Veoma je dobar znak {to kad misli i poku{aj uznemirenja do|u postoji ne{to {to ostaje smireno i staloèno – jer to, poput psihi~kog odgovora iznutra, pokazuje da je unutra{nja svest fiksirana ili fiksira sebe u delu bi}a. Ovo je dobro prepoznat stadijum unutra{nje promene u sadani. Podjednako dobro je izranjanje samopostoje}e Anande iznutra koja ne zavisi od spolja{njih stvari. înjenica je da je ova unutra{nja dragost i sre}a ne{to mirno i sre}no odjednom – to nije uzbu|ena kretnja poput vitalnog spolja{njeg zadovoljstva, mada moè da bude ùdnija i intenzivnija. Drugi dobar rezultat je {to bledi ose}anje "rad je moj" i {to mo} da se obavi spolja{njom sve{}u ne angaùje unutra{nje bi}e. Ose}anje oslobo|enosti kao iz zatvora uvek ide uz izranjanje psihi~kog bi}a ili ostvarenje sopstva iznad. Stoga se o njemu govori kao o oslobo|enju, mukti. To je oslobo|enost u mir, sre}u, slobodu du{e ne vezanu dole hiljadom veza i briga spolja{njeg neznala~kog postojanja. To je naravno bilo Maj~ino lice koje ste videli u svojoj viziji, ali verovatno u jednom od njenih nadfizi~kih, ne njenih fizi~kih oblika i lica – na to tako|e ukazuje velika svetlost koja je do{la iz oblika i u~inila ga nevidljivim.

*** Odsustvo misli je sasvim ispravna stvar – jer istinska unutra{nja svest je tiha svest koja ne mora da smi{lja stvari, ve} sti~e ispravno opaànje, razumevanje i znanje na spontan na~in iznutra i govori ili dela u skladu s tim. Spolja{nja svest je ta koja mora da zavisi od spolja{njih stvari i da misli o njima zato {to nema ovo spontano vo|stvo. Kad je ~ovek utvr|en u ovoj unutra{njoj svesti, onda moè

Pisma o Jogi 886

uistinu da se vrati starom delovanju naporom volje, ali to vi{e nije prirodna kretnja i, ako se dugo odràva, postaje zamorna. [to se ti~e snova, to je druga~ije. Snovi o starim pro{lim stvarima dolaze gore iz podsvesnog koje zadràva stare utiske i seme starih kretnji i navika dugo nakon {to ih je budna svest odbacila. Napu{teni od strane budne svesti, oni i dalje dolaze gore u snovima; jer u spavanju spolja{nja fizi~ka svest ide dole u podsvesno ili ka njemu i mnogi snovi dolaze gore odatle. Ti{ina u kojoj sve }uti i ~ovek ostaje kao svedok dok ne{to u svesti spontano poziva dole vi{e stvari je potpuna ti{ina koja dolazi kad je puna sila vi{e svesti spu{tena na um i vital i telo. Stvari unutra mogu da se vide podjednako razgovetno kao spolja{nje stvari bilo u slici suptilne vizije ili u njihovoj su{tini jo{ suptilnijim i mo}nijim na~inom vi|enja; ali sve ove stvari moraju da se razviju kako bi se stekla njihova puna mo} i intenzitet.

II Postoji stadijum u sadani u kojem unutra{nje bi}e po~inje da se budi. êsto je prvi rezultat stanje koje ~ine slede}i elementi: 1. Neka vrsta stava svedoka u kojem unutra{nja svest gleda na sve {to se de{ava kao gledalac ili posmatra~, posmatraju}i stvari ali nemaju}i aktivno interesovanje za njih ili zadovoljstvo u njima. 2. Stanje neutralne staloènosti u kome nema ni radosti ni àlosti, samo u}utanost. 3. Ose}aj da je ~ovek ne{to odvojeno od svega {to se de{ava, posmatraju}i ga, ali da nije deo njega. 4. Odsustvo vezanosti za stvari, ljude ili doga|aje. Izgleda kao da je ovo stanje poku{alo da do|e u vas; ali je jo{ nesavr{eno. Na primer, u ovom stanju (1) ne bi trebalo da bude ga|enja ili nestrpljenja ili ljutnje kad ljudi govore, samo ravnodu{nost i unutra{nji mir i ti{ina. Tako|e, (2) ne bi trebalo da postoji puka neutralna }utnja i ravnodu{nost, ve} pozitivan ose}aj smirenosti, nevezanosti i mira. Opet, (3) ne bi trebalo da bude izlaènja iz tela, tako da ne znate {ta se de{ava ili {ta radite. Moè postojati ose}aj da niste telo ve} ne{to drugo – to je dobro; ali treba da postoji savr{ena svesnost svega {to se de{ava u vama ili oko vas. [ta vi{e, ovo stanje ~ak i kad je savr{eno je samo prelazna faza – ono je namenjeno tome da donese izvesno stanje slobode i


oslobo|enja. Ali u taj mir mora da do|e ose}anje Boànskog Prisustva, ose}aj Maj~ine mo}i koja radi na vama, radost ili Ananda. Ako moète da se koncentri{ete u srcu kao i u glavi, onda ove stvari mogu lak{e da do|u.

*** Iskustvo koje imate o podeli u bi}u sa unutra{njom prazninom i ravnodu{no, udasina – ne àlosno, ve} neutralno i ravnodu{no, je iskustvo kroz koje mnogi prolaze i Sanjasini ga visoko cene. Za nas je ono samo prolaz do ne~eg ve}eg i pozitivnijeg. U njemu stara mala ljudska ose}anja otpadaju i neka vrsta neutralne praznine se pravi za vi{u prirodu da se ispolji. Njega mora da ispuni i zameni ose}aj ve}e ti{ine i slobode u koji Maj~ina svest moè da te~e odozgo.

*** Stanje u kome sve kretnje postaju povr{ne i prazne bez veze sa du{om je stadijum u povla~enju od povr{inske svesti do unutra{nje svesti. Kad ~ovek ode u unutra{nju svest, ona se ose}a kao smireno, ~isto postojanje bez ikakve kretnje, ali ve~no mirno, nepokrenuto i odvojeno od spolja{nje prirode. Ovo dolazi kao rezultat odvezivanja sebe od kretnji, stajanja na odstojanju od njih i veoma je va`na kretnja sadane. Prvi njegov rezultat je potpuna }utnja, ali kasnije ta }utnja po~inje (bez da }utnja prestane) da se puni psihi~kim i drugim unutra{njim kretnjama koje kreiraju istinski unutra{nji i duhovni ìvot u pozadini spolja{njeg ìvota i prirode. Onda je lak{e upravljati spolja{njim ìvotom i prirodom i menjati ih. Trenutno postoje fluktuacije u va{oj svesti zato {to ovo unutra{nje stanje nije jo{ u potpunosti razvijeno i ustanovljeno. Kad bude, bi}e i dalje fluktuacija u spolja{njoj svesti, ali unutra{nja }utnja, sila, ljubav itd. }e biti stalne, a unutra{nje bi}e }e gledati povr{ne fluktuacije bez da se potresa ili mu~i, dok ih potpuna spolja{nja promena ne ukloni. [to se ti~e X-a, najbolje je pustiti da to pro|e i ostati postojan unutra i nevezan; ~ovek ne moè da se odvoji od svih kontakata; mora da postane sve vi{e i vi{e nadmo}an nad njihovim uobi~ajenim reakcijama.

***

Pisma o Jogi 888

Stanje koje opisujete u svom radu zna~i da je unutra{nje bi}e budno i da sada postoji dvostruka svest. Unutra{nje bi}e je ono koje ima unutra{nju sre}u, smirenost i }utnju, ti{inu slobodnu od bilo kakvog talasi}a misli, unutra{nje tiho ponavljanje imena. Automatsko ponavljanje mantra-e je deo iste pojave – to je ono {to bi trebalo da se de{ava mantra-i, ona mora da postane svesna, ali spontana stvar koja ponavlja sebe u samoj supstanci same svesti, da vi{e ne bude potreban nikakav napor uma. Sve ove sumnje i zapitkivanja uma su beskorisni. Ono {to mora da se desi je da ova unutra{nja svest treba uvek da bude tu, da je ne mu~i nikakvo uznemirenje sa stalnom ti{inom, unutra{njom sre}om i }utnjom itd., dok spolja{nja svest radi ono {to je neophodno po pitanju rada itd. ili, {to je bolje, pusti da se to obavi kroz nju – ovo drugo iskustvo je ono koje imate nekoliko dana kao da neko gura rad sa toliko neprekidne sile, a da se vi ne ose}ate umornim. Ako se ose}ate u}utanijim i ako je ose}anje predaje intenzivnije, onda je to dobro, ne lo{e stanje – a ako ~ini um praznim prostorom koji prima svetlost, utoliko bolje. Iskustva i silasci su veoma dobri za pripremu, ali promena svesti je ona stvar koja se traì – ona je dokaz da su iskustva i silasci imali efekta. Silasci mira su dobri, ali stabilna }utnja i ti{ina uma koje rastu je ne{to vrednije. Kad je to tu, onda druge stvari mogu da do|u – obi~no jedna po jedna, svetlost ili snaga i sila ili znanje ili Ananda. Nije neophodno i}i dalje imaju}i uvek ista pripremna iskustva – do|e vreme kad svest po~ne da zauzima novi poloàj i jedno drugo stanje.

*** To je naprosto zato {to ste puni umnih i vitalnih aktivnosti i veza. ôvek mora da ima mo} da u}utka umno i vital, ako ne isprva uvek, a ono ipak kad god poèli – jer um i vital su ono {to prekriva psihi~ko bi}e kao i sopstvo (Atman) i da bi se stiglo do bilo kog od to dvoje ~ovek mora da u|e unutra kroz njihov veo; ali ako su uvek aktivni, a vi uvek poistove}eni sa njihovim aktivnostima, veo }e uvek biti tamo. Tako|e je mogu}e odvezati se i gledati na ove aktivnosti kao da nisu va{e sopstvene ve} mehani~ko delovanje Prirode koje posmatrate kao nezainteresovani svedok. ôvek moè onda da postane svestan unutra{njeg bi}a koje je odvojeno, smireno i neupleteno u Prirodu. Ovo moè biti unutra{nji umni ili vitalni Puru{a, a ne psihi~ko, ali sti}i


do svesti unutra{njeg manomaya i pranamaya Puru{e je uvek korak ka skidanju vela sa psihi~kog bi}a. Da, bilo bi bolje ste}i punu kontrolu nad govorom – to je vaàn korak ka odlasku unutra i razvijanju istinske unutra{nje i jogi~ke svesti.

*** Unutra{nje bi}e je sastavljeno od unutra{njeg umnog, unutra{njeg vitalnog, unutra{njeg fizi~kog. Psihi~ko je ono najunutarnjije koje podràva sve ostale. Obi~no se u unutra{njem umnom prvo desi ovo razdvajanje i unutra{nji umni Puru{a je taj koji ostaje u ti{ini, posmatraju}i Prakriti kao odvojenu od sebe. Ali to moè tako|e da bude unutra{nji vitalni Puru{a ili unutra{nje fizi~ko ili u protivnom bez lokacije naprosto cela Puru{a svest odvojena od cele Prakriti. Ponekad se ose}a iznad glave, ali onda se o njoj obi~no govori kao o Atmanu, a ostvarenje je ostvarenje tihog Sopstva.

*** Svest o kojoj govorite bila bi opisana u Giti kao svedok Puru{a. Puru{a ili osnovna svest je istinsko bi}e ili barem, na kojoj god ravni da se ispolji, predstavlja istinsko bi}e. Ali u obi~noj prirodi ~oveka prekrivena je egom i neznala~kom igrom Prakriti i ostaje zakriljena velom iza kao nevi|eni Svedok koji podràva igru Neznanja. Kad izroni, ose}ate je kao svest iza, smirena, sredi{nja, nepoistove}ena sa igrom koja zavisi od nje. Ona moè biti prekrivena, ali je uvek tamo. Izranjanje Puru{e je po~etak oslobo|enja. Ali on tako|e moè da postane polako Gospodar – polako zato {to je ~itava navika ega i igra niìh sila protiv toga. Pa ipak on moè da diktira koja }e vi{a igra da zameni niù kretnju, i onda dolazi do procesa te zamene, vi{a dolazi, nià se bori da ostane i izgura vi{u kretnju. Pravo kaète da nu|enje Boànskom skra}uje celu stvar i da je delotvornije, ali obi~no ne moè da se obavi u potpunosti odjednom zahvaljuju}i pro{loj navici i ta dva metoda se nastavljaju zajedno dok potpuna predaja ne bude mogu}a.

*** Po sebi Puru{a je bezli~an, ali me{aju}i se sa kretnjama Prakriti on pravi za sebe povr{inu od ega i li~nosti. Kad se pojavljuje u svojoj

Pisma o Jogi 890

sopstvenoj zasebnoj prirodi onda se vidi kao nevezan i kao onaj koji posmatra.

*** Bi}e svedoka ne ostaje uvek kao ta~ka. Ono postaje ne{to pro{ireno koje podupire ostalo.

*** Stav svesti svedoka unutra – ne mislim da nu`no uklju~uje spolja{nu povu~enost, mada ~ovek moè i to da uradi – je veoma neophodna faza u napretku. On pomaè u oslobo|enju od niè Prakriti – neuplitanju u kretnje obi~ne prirode; pomaè uspostavljanju savr{ene smirenosti i mira unutra, jer onda postoji jedan deo bi}a koji ostaje nevezan i vidi sve bez da ga uzrujava tumbanje na povr{ini; pomaè tako|e usponu u vi{u svest i silasku vi{e svesti, jer upravo kroz ovo smireno, nevezano i oslobo|eno unutra{nje bi{e uzlazak i silazak mogu da se lako vr{e. Tako|e imati isti pogled svedoka na kretnje Prakriti u drugima, vide}i, shvataju}i, ali ne bivaju}i uzrujan njima ni na koji na~in je veoma velika pomo} i za oslobo|enje i za ~injenje bi}a univerzalnim. Stoga nikako ne bih mogao da imam primedbu na ovu kretnju kod sadake. [to se ti~e predanosti ona nije u nesaglasju sa stavom svedoka. Naprotiv, osloba|anje od obi~ne Prakriti olak{ava predanost vi{oj ili boànskoj Mo}i. Veoma ~esto kada se ne zauzima ovaj stav svedoka, ali ima uspe{nog pozivanja unutra Sile da dela u ~oveku, jedna od prvih stvari koje Sila radi je da uspostavi stav svedoka, kako bi bila u stanju da dela sa manje uplitanja ili me{anja sa kretnjama niè Prakriti. Ostaje pitanje izbegavanja kontakta sa drugima i tu ima ne{to te{ko}e ili neizvesnosti. Deo va{e prirode ima jaku sklonost ka kontaktu sa drugima, za delanje na druge, me|urazmenu, maltene potrebu za tim. Ovo prouzrokuje neke fluktuacije izme|u sklonosti ka unutra{njoj izolaciji i sklonosti ka kontaktu i akciji. Postoji ista dvostruka i fluktuiraju}a kretnja kod drugih ovde, poput X-a. U takvim slu~ajevima obi~no ne stavljam naglasak ni na jednu od te dve tendencije, ve} ostavljam svest da na|e svoju sopstvenu ravnoteù, zato {to sam video da pritisnuti previ{e na tendenciju ka izolaciji kada priroda nije uglavnom kontemplativna ne uspeva ba{ dobro – ukoliko


naravno sam sadaka ne stekne sna`nu i utvr|enu odlu~nost u tom smeru. Ovo moè da bude razlog onoga {to ste osetili. Ali pitanje izme|u stava svedoka i predanosti se ne pojavljuje, iz razloga koji sam objasnio – jedno moè isto tako da pomogne ovom drugom ili da dovede do njega, jer na{a joga je joga koja spaja ove stvari i ne drì ih uvek razdvojenim.

*** Ti{ina silazi prvo u unutra{nje bi}e – kao i druge stvari tako|e iz vi{e svesti. ôvek moè da postane svestan ovog unutra{njeg bi}a smirenog, tihog, nedotaknutog kretnjama Prirode, punog znanja ili svetlosti, i istovremeno da bude svestan jednog drugog manjeg bi}a, male li~nosti na povr{ini koja je sa~injena od kretnji Prirode ili u protivnom i dalje njima pot~injena ili u protivnom, ako im nije pot~injena, i dalje otvorena prema njihovoj invaziji. Ovo je stanje koje je ko zna koji broj sadaka i jogija doìveo. Unutra{nje bi}e zna~i psihi~ko, unutra{nji um, unutra{nji vital, unutra{nje fizi~ko. U ovom stanju ni jedno od ovih ne moè biti ~ak ni dotaknuto, tako da je do{lo do su{tinskog pro~i{}enja. Ne moraju svi da osete ovu podelu na dve svesti, ali ve}ina oseti. Kad je tu, volja koja odlu~uje o delovanju je u unutra{njem bi}u, ne u spolja{njem – tako da invazija spolja{njeg putem vitalnih kretnji ne moè ni na koji na~in da primora delovanje. To je, naprotiv, veoma povoljna faza u preobraàju zato {to unutra{nje bi}e moè da dovede celu silu vi{e svesti u njega da promeni prirodu u celini, posmatraju}i delovanje Prirode bez da na njega to uti~e, ulaù}i silu za promenu gde god je potrebno i dovode}i celo bi}e u red kao {to to ~ovek radi sa ma{inom. To je ako ~ovek èli preobraàj. Jer mnogi Vedantisti ga ne smatraju neophodnim – oni kaù da je unutra{nje bi}e mukta, ostalo je naprosto mehani~ko nastavljanje sile momenta Prirode u fizi~kom ~oveku i otpa{}e sa telom, tako da ~ovek moè da otputuje u Nirvanu.

*** To je stara Vedantska ideja – biti slobodan i nevezan unutra i prepustiti Prakriti samu sebi. Kad umrete, Puru{a }e oti}i u slavu, a Prakriti }e otpasti – mo`da u pakao. Ova teorija je izvor silne koli~ine samoobmanjivanja i voljnog samopovla|ivanja.

Pisma o Jogi 892

*** Moète svakako da nastavite da razvijate svest Svedoka Puru{e iznad, ali ako je to samo svedok, a niòj Prakriti se dopu{ta da bude po njenom, ne bi bilo razloga za{to bi ova stanja ikad prestala. Mnogi zauzmu taj stav – da Puru{a mora da oslobodi sebe stoje}i odvojeno, a Prakriti se moè dopustiti da ide dalje do kraja ìvota rade}i svoja sopstvena posla – to je prarabdha karma; kada telo otpadne, Prakriti }e otpasti tako|e, a Puru{a }e oti}i u bezodli~nog Bramana! Ovo je udobna teorija, ali vi{e nego sumnjive istine; ne mislim da je oslobo|enje ba{ tako prosta i laka stvar. U svakom slu~aju, preobraàj koji je cilj na{e joge ne bi se odigrao. Puru{a iznad nije samo Svedok, on je davalac (ili zadràvalac) odobrenja; ako on uporno odbija odobrenje pokretu Prakriti, drè}i se nevezan, onda, ~ak ako ona i ide neko vreme po pro{lom momentu, obi~no gubi svoj hvat nakon nekog vremena, postaje slaba{nija, manje istrajna, manje konkretna i na kraju sasvim izbledi. Ako uzmete svest Puru{e, to ne bi trebalo samo kao Svedok, ve} kao Anumanta, odbijaju}i odobrenje uzrujavaju}im kretnjama, odobravaju}i samo mir, smirenost, ~istotu i {ta god drugo {to je deo boànske prirode. Ovo odbijanje odobrenja ne mora da zna~i borbu sa niòm Prakriti; to treba da bude }ute}e, istrajno, nevezano odbijanje ostavljaju}i suprotno delovanje prirode bez podr{ke, bez pristanka na njega, bez smisla ili pravdanja.

*** Kad ~ovek ide za bezli~nim Sopstvom, kre}e se izme|u dva suprotna principa – ti{ine i ~istote bezli~nog neaktivnog Atmana i aktivnosti neznala~ke Prakriti. ôvek moè da pre|e u Sopstvo, ostavljaju}i neznala~ku prirodu ili svode}i je na ti{inu. Ili u protivnom, moè da ìvi u miru i slobodi Sopstva i da gleda delovanje Pirode kao svedok. Mogao bi ~ak da nanese ne{to satvi~ne kontrole, tapasjom, na delovanje Prakriti; ali bezli~no Sopstvo nema mo} da promeni ili oboì prirodu. Za to ~ovek mora da ode izvan bezli~nog Sopstva i da traga za Boànskim koji je i li~an i bezli~an i izvan ta dva aspekta. Ako, me|utim, praktikujete ìvljenje u bezli~nom Sopstvu i moète da postignete izvesnu duhovnu bezli~nost, onda rastete u ujedna~enosti, ~istoti, miru, nevezanosti, sti~ete mo} ìvljenja u unutra{njoj slobodi nedotaknuti povr{inskom kretnjom ili borbom umne, vitalne i fizi~ke


prirode, i to postaje velika pomo} kada morate da odete izvan bezli~nog i da promenite namu~enu prirodu tako|e u ne{to boànsko. [to se ti~e nu|enja postupaka Boànskom i vitalne te{ko}e koje ono podiè, nije mogu}e izbe}i te{ko}u – morate da pro|ete kroz nju i da je savladate. Jer, onog trenutka kada na~inite taj poku{aj, vital se diè sa svim svojim nemirnim nesavr{enostima da se suprotstavi promeni. Me|utim, postoje tri stvari koje moète da uradite da olak{ate i skratite te{ko}u: 1. Odveìte sebe od ovog vitalno-fizi~kog – posmatrajte ga kao ne{to {to niste vi; odbacite ga, odbite svoj pristanak na njegove prohteve i impulse, ali }utke kao svedok Puru{a ~ije odbijanje odobrenja mora na kraju da prevlada. Ovo ne bi trebalo da vam bude te{ko, ako ste ve} nau~ili da ìvite sve vi{e i vi{e u bezli~nom Sopstvu. 2. Kada niste u ovoj bezli~nosti, i dalje koristite svoju umnu volju i njenu mo} pristanka ili odbijanja – ne sa bolnom borbom, ve} na isti na~in, }utke, uskra}uju}i prohteve @elji, dok ovi prohtevi kroz gubitak odobrenja i pristanka ne izgube svoju silu vra}anja i postanu sve vi{e i vi{e slabi i spolja{nji. 3. Ako postanete svesni Boànskog iznad sebe ili u svom srcu, zovite za pomo}, za svetlost i mo} odatle da promene sam vital, i istovremeno insistirajte na tom vitalu dok on i sam ne nau~i da se moli za promenu. Na kraju, te{ko}a }e da se svede na njene najmanje proporcije onog trenutka kad budete mogli iskreno{}u svoje te`nje ka Boànskom i svoje predanosti da probudite psihi~ko bi}e u sebi (Puru{a u tajnovitom srcu) tako da ono istupi napred i ostane napred i izlije svoj uticaj na sve kretnje uma, vitala i fizi~ke svesti. Rad preobraàja }e i dalje morati da se odradi, ali od tog trenutka ne}e biti tako teàk i bolan.

*** O~igledno ne. Stav svedoka nije namenjen kao zgodno sredstvo za skidanje odgovornosti sa svojih nedostataka i stoga odbijanja da se oni poprave. On je namenjen za znanje sebe i, u na{oj jogi, kao zgodna stanica (nevezana i neupletena, stoga ne podre|ena Prakriti) sa koje ~ovek moè da dela na pogre{ne kretnje odbijanjem pristanka i dovo|enjem na njihovo mesto delovanja istinske svesti iznutra ili odozgo.

Pisma o Jogi 894

III

To je veoma ozbiljna te{ko}a u ne~ijoj jogi – odsustvo sredi{nje volje uvek nadmo}ne nad talasima sila Prakriti, uvek u dodiru sa Majkom, name}u}i svoj sredi{nji cilj i te`nju prirodi. To je zato {to jo{ niste nau~ili da ìvite u svom sredi{njem bi}u; navikli ste se da tr~ite sa svakim talasom Sile, bez obzira koje vrste, koji jurne na vas i da se poistove}ujete s njim za to vreme. To je jedna od stvari koje moraju da se odu~e; morate da na|ete svoje sredi{nje bi}e sa psihi~kim kao njegovom osnovom i da ìvite u njemu.

*** Sve dok um ska~e unaokolo ili juri napolje ka spolja{njim stvarima, nije mogu}e biti unutra usmeren, sabran, svestan unutra.

*** Biti svestan svoje sredi{nje svesti i znati delovanje sila je prvi definitivan korak ka ovladavanju sobom.

*** Ona [svest] zna~i oba. ôvek mora da bude svestan svih svojih stanja i kretnji i uzroka i uticaja koji ih izazivaju i svestan tako|e Boànskog – prise}anja, prisustva, mo}i, mira, svetlosti, znanja, ljubavi, Anande Boànskog.

*** Nevezanost je po~etak ovladavanja, ali za potpuno ovladavanje treba da ne bude nikakvih reakcija uop{te. Kada postoji ne{to unutra neuznemireno reakcijama to zna~i da je unutra{nje bi}e slobodno i gospodar samog sebe, ali nije jo{ gospodar cele prirode. Kad je gospodar, ne dopu{ta nikakve pogre{ne reakcije – ako ikakve do|u smesta bivaju odba~ene i stre{ene, i na kraju nijedna ne dolazi uop{te.

***


Morate da se saberete ~vr{}e unutra. Ako se rasipate stalno, idete van unutra{njeg kruga, stalno }ete se kretati u sitni~avosti obi~ne spolja{nje prirode i pod uticajima kojima je otvorena. Nau~ite da ìvite unutra, da delate uvek iznutra, iz stalne komunikacije sa Majkom. Moè biti te{ko isprva da se to radi uvek i potpuno, ali to moè da se uradi ako se ~ovek toga drì – i po toj ceni, nau~iv{i da se to radi, je ono kako ~ovek moè da ima sidi u jogi.

*** Mora da ste nekako isuvi{e ospoljili sebe. Jedino ìve}i u svojoj unutra{njoj svesti i rade}i sve odatle ispravno psihi~ko stanje moè da se odrì. U protivnom ono odlazi unutra, a spolja{nje ga prekriva. Ono se ne gubi, nego krije – ~ovek mora da ode ponovo unutra da bi ga ponovo zadobio.

*** To je protekla navika vitala da vas tera da stalno iznova izlazite u spolja{nji deo; morate da istrajete i uspostavite suprotnu naviku ìvljenja u svom unutra{njem bi}u koje je va{e istinsko bi}e i da gledate na sve odatle. To je ono odakle dobijate istinsku misao, istinsko vi|enje i razumevanje stvari i va{eg vlastitog sopstva i prirode.

*** Da. Kad je ~ovek u pravoj svesti, onda postoji prava kretnja, prava sre}a, sve u skladu sa Istinom. Kada postoji pogre{na svest, postoji prohtev, nezadovoljstvo, sumnja, sve vrste nesklada.

*** Razlika je kad se stvar radi unutra{njim umom i kad se radi samo spolja{njim mozgom. Ono {to ose}ate je unutra{nji um koji je preuzima – onda ona postaje deo svesti i stvari se stvarno nau~e – rad spolja{njeg uma je uvek teàk i povr{an. O~igledno je da unutra{nje u vama po~inje da dolazi sve vi{e napred. Kako to ~ini, ove spolja{nje te{ko}e }e biti sve vi{e gurane

Pisma o Jogi 896

napolje i svest }e ~uvati mir i silu isprva u svom ve}em delu, kasnije u celini.

*** Da, to je u redu. Oslanjanje uglavnom na spolja{nje metode nikad ne uspeva ba{ kako treba. Jedino kad postoji unutra{nja ravnoteà spolja{nja je kretnja stvarno delotvorna i tada dolazi sama od sebe.

*** To je dobro. Drìte se ~vrsto prave stvari, koncentracije u unutra{njem bi}u i unutra{njem ìvotu. Sve ove spolja{nje stvari su od manjeg zna~aja i jedino kad se unutra{nji ìvot dobro uspostavi te{ko}e koje ih ko~e mogu da dobiju svoje istinsko razre{enje. To ste videli nekoliko puta kad ste oti{li unutra. Biti previ{e zaokupljen u umu spolja{njim te{ko}ama drè ih ospoljenim. @ive}i unutra na}i}ete Majku blizu vas i spozna}ete njenu volju i njeno delovanje.

*** Te{ko}a je u tome {to pridajete toliko va`nosti stvarima koje su od sasvim male vrednosti. Pona{ate se kao da je imati ili nemati sto ne{to od vrhunske va`nosti i toliko se brinete i uzbu|ujete oko toga ko je u pravu a ko nije po tom pitanju da dopu{tate tome da naru{i va{ ~itav mir uma i da vas natera da ispadnete iz istinskog stanja. Ove stvari su male i relativne – mo`da dobijete nov sto ili mo`da ne dobijete nov sto, nijedno od ta dva nije od bilo kakve ve}e va`nosti i ne predstavlja nikakvu razliku za Boànsku Svrhu u vama. Jedina bitna stvar je pove}ati smirenost i mir i silazak Boànske Sile, rasti u ujedna~enosti i unutra{njoj svetlosti i svesti. Spolja{nje stvari moraju da se rade sa velikom }utnjom, rade}i {ta god je neophodno, ali ne uzubu|uju}i se ili uzrujavaju}i u vezi bilo ~ega. Jedino tako moète da napredujete postojano i brzo. Kad ose}ate Maj~inu silu oko sebe, mir tesno oko sebe to je jedina bitna stvar – ove male spolja{nje stvari mogu da se srede na sto razli~itih na~ina, to zbilja nije bitno.


IV San o X-u je naravno bio nastavak procesa ra{~i{}avanja ostataka stare kretnje iz podsvesnog vitala. Iskustvo koje iznosite, mirno}a, praznina uma i vitala i prestanak misli i drugih kretnji bilo je dolazak stanja zvanog "samadi" u kojem svest ide unutra u dubokoj mirno}i i ti{ini. Ovo stanje je povoljno za unutra{nje iskustvo, ostvarenje, viziju nevi|ene istine stvari, mada ~ovek ove moè da stekne tako|e i u budnom stanju. To nije spavanje ve} stanje u kome se ~ovek ose}a svesnim unutra, ne vi{e napolju. Dijamant u va{em srcu bila je formacija svetlosti Maj~ine svesti tamo – jer Maj~ina svetlost je belog, a kad je najja~a, dijamantskog zra~enja. Svetlost je znak Maj~inog prisustva u va{em srcu i to je ono {to ste videli jednom i osetili na trenutak. Nesposobnost da ~itate knjige ili novine se ~esto ose}a kad svest dobija sklonost da ide unutra.

*** Iskustvo koje ste imali je naravno odlazak svesti unutra {to se obi~no zove trans ili samadhi. Najva`niji njegov deo, me|utim, je ti{ina uma i vitala koja je potpuno pro{irena i na telo tako|e. Ste}i sposobnost za ovu ti{inu i mir je krajnje vaàn korak u sadani. On dolazi isprva u meditaciji i moè da baci svest ka unutra u trans, ali mora da do|e kasnije u budno stanje i uspostavi sebe kao trajnu osnovu za sav ìvot i delovanje. On je uslov za ostvarenje Sopstva i duhovni preobraàj prirode.

*** 1. Ne, to nije bilo spavanje. Oti{li ste unutra u unutra{nju svest; u ovoj unutra{njoj svesti ~ovek je budan unutra, ali ne spolja, nije svestan spolja{njih stvari ve} samo unutra{njih stvari. Va{a unutra{nja svest je bila zauzeta ra|enjem onoga {to je va{ spolja{nji um poku{avao da uradi, to jest da radi na mislima i sugestijama koje donose nemir i da ih dovede u red; to se moè uraditi mnogo lak{e unutra{njom sve{}u nego spolja{njim umom.

Pisma o Jogi 898

2. [to se ti~e stvari koje je neophodno uraditi, one mogu da se urade mnogo lak{e Silom i Mirom koji silaze (donose}i postojanu snagu) nego va{im sopstvenim umnim naporom.

*** Nema razloga za{to neko ne bi imao goru}u te`nju u snu, pod uslovom da je svestan u snu. Zapravo, stanje koje opisujete nije bilo spavanje – bilo je naprosto to da je svest poku{avala da u|e u neku vrstu unutra okrenutog stanja (vrsta polu-samadija) dok je spolja{nji um stalno izlazio iz njega. Ono {to imate, ako u|ete u ovo unutra okrenuto stanje, nisu snovi ve} duhovna iskustva ili vizije ili iskustva na drugim nadfizi~kim ravnima svesti. Va{a goru}a te`nja je bila upravo takvo duhovno iskustvo.

*** U vezi va{ih iskustava: 1. Spavanje koje ste osetili kad ste meditirali nije bilo spavanje ve} unutra okrenuto stanje svesti. Kada ovo unutra okrenuto stanje nije ba{ duboko, ~ovek moè da bude svestan raznih scena, glasova itd, koji pripadaju ne fizi~koj ve} nekoj unutra{njoj ravni svesti – njihova vrednost ili istina zavise od ravni do koje ~ovek stigne. Ove sa povr{ine su bez zna~aja i ~ovek mora naprosto da pro|e kroz njih dok ne stigne dublje. 2. Strah, ljutnja, depresija, itd. koji su imali obi~aj da se podiù kada se vr{i \apa imena ["imena" u mnoìni, prim. prev.] do{li su iz vitalnog otpora u prirodi (ovaj otpor postoji u svakome) koji je izbacio gore ove stvari zbog pritiska na vitalni deo da se promeni koji je impliciran u sadani. Ovi otpori se diù, a onda se, ako ~ovek zauzme pravi stav, polako ili brzo ra{~i{}avaju. ôvek mora da ih posmatra i razdvoji sebe od njih, istrajavaju}i na koncentraciji i sadani dok vital ne postane u}utan i ~ist. 3. Stvari koje ste videli (mesec, nebo, itd.) su usled otvaranja unutra{nje vizije; ovo obi~no dolazi kad koncentracija po~ne da otvara ka gore unutra{nju svest ~iji je ova suptilna vizija deo. Ova sposobnost vizije ima svoju va`nost u razvoju unutra{njeg bi}a i ne treba je obeshrabrivati, mada ne bi trebalo prika~injati previ{e va`nosti stvarima vi|enim u ranijim stadijumima.


4. Ima nekih, me|utim, koje su deo rastu}eg duhovnog iskustva, kao {to su sunce koje ste videli iznad glave i deo zlatne svetlosti – jer ovo su znaci otvaranja unutra i simboli~ni. Oba su simboli Boànske Istine i Svetlosti i jednog delovanja njihovog uticaja. 5. Najva`nije iskustvo, me|utim, je iskustvo mira i }utnje koje dolazi sa dobrom koncentracijom. To je ono koje mora da raste i u~vrsti sebe u umu i vitalu i telu – jer taj mir i }utnja je ono {to ~ini ~vrstu osnovu za sadanu.

*** 1. Sve ove misli i uticaji dolaze zbilja od spolja, iz univerzalne Prirode – oni stvaraju formacije u nama ili dobijaju naviknute odgovore od pojedina~nog bi}a. Kada bivaju odba~eni, vra}aju se u spolja{nju univerzalnu Prirodu i ako ~ovek postane svestan, moè da ih oseti kako dolaze od spolja i poku{avaju da se smeste unutra ponovo ili ponovo probude naviknuti odgovor. ôvek mora da ih odbacuje istrajno dok ne ostane nikakva mogu}nost odgovora. Ovo se puno ubrzava ako izvesna unutra{nja smirenost, ~istota i ti{ina moè da se uspostavi od koje ove stvari otpadaju, a da nisu u stanju da je dotaknu. 2. To je uobi~ajena prepreka kod svih koji praktikuju jogu u po~etku. Spavanje nestaje postepeno na dva na~ina: (a) poja~avanjem vatre koncentracije, (b) tako {to samo spavanje postane neka vrsta svapna-samadhi-ja u kome je ~ovek svestan unutra{njih iskustava koja nisu snovi (tj. budna svest se gubi na neko vreme, ali je zamenjuje ne spavanje ve} unutra{nje svesno stanje u kome se ~ovek kre}e u nadfizi~kom ili umnom ili vitalnom bi}u). 3. U vezi nesvesnosti koja dolazi u spavanju: Ovo je sasvim uobi~ajeno. Svest u spavanju se moè samo postepeno uspostaviti rastom istinske svesti u budnom stanju. 4. Kardia~ki centar i sr~ani centar su isti. 5. Konkretno zami{ljanje, kao ono kakvo vi koristite, moè da pomogne da se dovede do silaska.

*** [to se ti~e sna, to nije bio san ve} iskustvo unutra{njeg bi}a u svesnom stanju sna, svapna-samadhi. Otupelost i ose}anje kao samo {to ne izgubite svest uvek je usled pritiska ili silaska Sile na koje telo nije

Pisma o Jogi 900

naviknuto, ali ose}a sna`no. Ovde nije fizi~ko telo ono {to je bilo direktno pritiskano, ve} suptilno telo, suksma sarira, u kome unutra{nje bi}e intimnije boravi i u koje ide u spavanju ili transu ili u trenutku smrti. Ali fizi~ko telo u ovim ìvim iskustvima ose}a kao da je ono to koje ima iskustvo; otupelost je efekat pritiska u njemu. Pritisak na celo telo bi zna~io pritisak na celu unutra{nju svest, mo`da radi neke modifikacije ili promene koja bi ga u~inila spremnijim za znanje ili iskustvo; tre}e ili ~etvrto rebro bi ukazivalo na region koji pripada vitalnoj prirodi, domenu ìvotne sile, neki pritisak za promenu tamo.

*** Nema potrebe za tim pitanjem. U ovoj fazi morate samo da gledate iskustva i opaàte njihov zna~aj. Jedino kad su iskustva u vitalnom carstvu verovatno je da su neka la`ne formacije. Ova o kojima pi{ete su naprosto uobi~ajena iskustva jogi~ke svesti koja se otvara i moraju da se shvate, naprosto. Ovde je to probijanje malog povr{inskog vitala u veli~inu istinskog ili unutra{njeg vitalnog bi}a koje moè smesta da se otvori Vi{oj Svesti, njenoj mo}i, svetlosti i Anandi. Tako|e je po~elo sli~no probijanje malog fizi~kog uma i ~ula u {irinu unutra{nje fizi~ke svesti. Unutra{nje ravni su uvek {iroke i otvorene Univerzalnom, dok su spolja{nji povr{inski delovi zatvoreni u sebe i puni uskih i neznala~kih kretnji.

*** Va{i nizovi iskustava su veoma zanimljivi po stalnom (mada isprekidanom) razvoju koji ilustruju. Ova dva nova zna~ajna elementa su pridodata prethodnoj supstanci iskustva. Prvi je veoma precizna lokalizacija naleta svesti ka gore iz stoma~ne duplje – {to }e re}i, od iznad pupka, a da sama kretnja kre}e iz samog pupka, ~ak ispod njega. Pup~ani centar (nabhi-padma) je glavno sedi{te centralizovane vitalne svesti (dinami~kog centra) koja se kre}e od sr~anog nivoa (emocionalni) do centra ispod pupka (niì vital, centar ~ulne èlje). Ovo troje ~ine domen vitalnog bi}a. Stoga je jasno da je va{e unutra{nje vitalno bi}e bilo to koje je imalo ovo iskustvo, a njegov intenzitet i èstina je verovatno bila usled toga {to je ceo vital (ili njegov najve}i deo) bio budan i sudelovao u njemu ovaj put. Samo iskustvo je bilo psihi~ko po svom poreklu, ali mu je dat jak


emocionalno-vitalni oblik u njegovom izrazu. Mogao bih dodati, radi potpunosti, da je centar psihi~kog iza srca i da kroz pro~i{}ene emocije psihi~ko najlak{e nalazi ispust. Sve od srca ka gore je povezano sa umno-vitalnim, a iznad je um sa svoja tri centra. Jedan u grlu (spolja idu}i ili ospoljavaju}i um), jedan izme|u o~iju ili bolje re}i na sredini ~ela (centar vizije i volje) i jedan iznad, komuniciraju}i sa mozgom, koji se zove hiljadulati~ni lotus, i gde su usredi{tene najvi{a misao i inteligencija, komuniciraju}i sa ve}im ravnima uma (prosvetljeni um, intuicija, prekoum) iznad. Druga nova zna~ajna odlika je samoispoljenje unutra{njeg uma; jer va{ unutra{nji um je bio taj koji je gledao, posmatraju}i i kritikuju}i psihi~ko iskustvo vitalnog bi}a. Na{li ste da je ova jasna podela u vama neobi~na, ali ne}e vam vi{e izgledati neobi~na ~im budete znali savr{eno normalnu deljivost razli~itih delova bi}a. U spolja{njoj povr{inskoj prirodi, um, psihi~ko, vital, fizi~ko su svi zbrkani skupa i potrebna je jaka mo} introspekcije, samoanalize, bliskog posmatranja i raspetljavanja niti misli, ose}anja i impulsa da bi se otkrio sastav na{e prirode i odnos i me|udejstvo ovih delova jednih na druge. Ali kad ~ovek ode unutra kao {to ste vi u~inili, nalazimo izvore sveg ovog povr{inskog delovanja, a tamo su delovi na{eg bi}a sasvim razdvojeni i jasno razlu~eni jedni od drugih. Ose}amo zbilja kao da su oni razli~ita bi}a u nama i kao {to dvoje ljudi u zdruènoj akciji mogu da to rade, ona se tako|e vide kako posmatraju, kritikuju, pomaù ili se suprotstavljaju i sputavaju jedni druge; to je kao da smo mi grupno bi}e, svaki ~lan grupe sa svojim odvojenim mestom i funkcijom, i svi upravljani sredi{njim bi}em koje je ponekad napred iznad ostalih, ponekad iza scena. Va{e umno bi}e je posmatralo vital i nije mu bilo ba{ lako zbog njegove èstine, jer prirodna osnova umnog bi}a je smirenost, promi{ljenost, obuzdavanje, kontrola i ravnoteà, dok je prirodna sklonost vitala dinamizam, energija uba~ena u emociju, oset i akciju. Sve je stoga bilo savr{eno prirodno i u redu.

*** Obja{njenje va{eg iskustva je prosto. Niè bi}e (vital i fizi~ko) je primalo uticaj (umnu svetlost, ùto) od misle}eg uma i vi{eg vitala {to je bilo njegovo ~i{}enje od starih naviknutih niìh vitalnih reakcija: veoma ~esto u sadani ~ovek ose}a unutra{nje bi}e kako pri~a spolja{njem ili um ili vi{i vital kako pri~aju nièm kako bi ga prosvetlili.

Pisma o Jogi 902

***

Va`no iskustvo je to o belom zraku u srcu – bela svetlost i prosvetljenje srca svetlo{}u je stvar od velike mo}i u ovoj sadani. Intuicije o kojima ona govori su znak unutra{nje svesti koja raste u njoj – svesti koja je neophodna za jogu.

*** Tri iskustva o kojima govorite sva pripadaju istoj kretnji ili istom stadijumu va{eg duhovnog ìvota: ona su po~etne kretnje svesti da postane svesna va{eg unutra{njeg bi}a koje je bilo prekriveno, kao kod ve}ine, spolja{njim budnim sopstvom. Postoje, mogli bismo re}i, dva bi}a u nama, jedno na povr{ini, na{ obi~ni spolja{nji um, ìvot, telesna svest, drugo iza vela, unutra{nji um, unutra{nji ìvot, unutra{nja fizi~ka svest koji sa~injavaju drugo ili unutra{nje sopstvo. Ovo unutra{nje sopstvo ~im je budno otvara se zauzvrat prema na{em istinskom pravom ve~nom sopstvu. Otvara se ka unutra prema du{i, nazvanoj u jeziku ove joge psihi~kim bi}em koje podràva na{a uzastopna ro|enja i pri svakom ro|enju poprima novi um, ìvot i telo. Otvara se ka gore prema Sopstvu ili Duhu koji je nero|en i ~ijim svesnim povratkom prevazilazimo promenljivu li~nost i postièmo slobodu i puno ovladavanje nad svojom prirodom. Postupili ste sasvim ispravno razviv{i prvo satvi~ne osobine i izgradiv{i unutra{nju meditativnu u}utanost. Mogu}e je napornom meditacijom ili izvesnim metodama napetog nastojanja otvoriti vrata ka unutra{njem bi}u ili ~ak sru{iti neke od zidova izme|u unutra{njeg i spolja{njeg sopstva pre nego {to se zavr{i ili ~ak preduzme ova uvodna samodisciplina, ali nije uvek mudro to raditi po{to to moè da dovede do stanja sadane koja mogu biti veoma mutna, haoti~na, bremenita nepotrebnim opasnostima. Usvojiv{i strpljiviji kurs stigli ste do ta~ke na kojoj su vrata unutra{njeg bi}a po~ela skoro automatski da se otvaraju. Sad oba procesa mogu da se odvijaju naporedo, ali neophodno je odràvati satvi~nu u}utanost, strpljenje, oprez – ne poùrivati ni{ta, ne siliti ni{ta, ne biti odveden u stranu ma kojim jakim mamljenjem ili pozivom me|ufaze koja sada po~inje, pre nego {to budete sigurni da je to pravi poziv. Jer ima mnogo silovitih povla~enja od strane sila unutra{njih ravni koje nije bezbedno pratiti.


Va{e prvo iskustvo je otvaranje u unutra{nje umno sopstvo – prostor izme|u obrva je centar unutra{njeg uma, vizije, volje, a plava svetlost koju ste videli je bila svetlost vi{e umne ravni, duhovnog uma, moglo bi se re}i, koji je iznad obi~ne ljudske umne inteligencije. Otvaranje u ovaj vi{i um je obi~no pra}eno ti{inom obi~ne umne misli. Na{e misli se ne stvaraju zaista unutar nas nezavisno u maloj uskoj misle}oj ma{ini koju nazivamo svojim umom; zapravo, one nam dolaze iz prostranog umnog prostora ili etra bilo kao umni talasi ili talasi umnih sila koji nose zna~enje koje se uobli~ava u na{em li~nom umu ili kao misaone formacije ve} napravljene koje usvajamo i nazivamo svojim. Na{ spolja{nji um je slep za ovaj proces Prirode; ali bu|enjem unutra{njeg uma moèmo da ga postanemo svesni. Ono {to ste videli bilo je uzmicanje ove stalne umne invazije i povla~enje misaonih oblika izvan horizonta {irokog prostora umne Prirode. Osetili ste da je ovaj horizont negde u vama, ali o~igledno da je bio u tom ve}em prostoru sopstva koji ste ~ak i u njegovom ograni~enijem polju odmah izme|u obrva osetili da je ve}i od odgovaraju}eg fizi~kog prostora. Zapravo, mada unutra{nji prostori uma imaju horizonte, oni se prostiru izvan ovih horizonata – bezgrani~no. Unutra{nji um je ne{to veoma {iroko {to projektuje sebe u beskraj i na kraju poistove}uje sebe sa beskrajem univerzalnog Uma. Kada sru{imo uske granice spolja{njeg fizi~kog uma po~injemo da vidimo iznutra i da ose}amo ovu {irinu, na kraju ovu univerzalnost i beskraj prostora umnog sopstva. Misli nisu su{tina umnog bi}a, one su samo aktivnost umne prirode; ako ta aktivnost prestane, ono {to tada izgleda kao postojanje slobodno od misli koje se ispoljava na njegovom mestu nije blanko ili prazno ve} ne{to veoma stvarno, supstancijalno, konkretno mogli bismo re}i – umno bi}e koje se {iri {iroko i moè biti svoje sopstveno polje postojanja tiho ili aktivno kao i Svedok, Znalac, Gospodar tog polja i njegovog delovanja. Neki ga prvo osete kao prazninu, ali to je zato {to je njihovo opaànje neutrenirano i nedovoljno, a gubitak aktivnosti daje im ose}aj ispra`njenosti; praznina postoji, ali to je praznina od obi~nih aktivnosti, ne ispra`njenost od postojanja. Ponovno vra}anje iskustva povla~enja od misli, prestanka mehanizma stvaranja misli i njegova zamena prostorom umnog sopstva je normalno i onakvo kakvo treba da bude; jer ova ti{ina, ili barem sposobnost za nju mora da raste dok ~ovek ne bude mogao da je ima po volji ili ~ak uspostavljenu u automatskoj trajnosti. Jer ova ti{ina obi~nog umnog mehanizma je neophodna kako bi vi{a umnost

Pisma o Jogi 904

mogla da se ispolji, si|e, zauzme po stepenima mesto sada{nje nesavr{ene umnosti i preobrazi njene aktivnosti u svoje sopstvene punije kretnje. Te{ko}a toga {to ona dolazi kada ste u radu je samo na po~etku – kasnije, kada se vi{e ustali, ~ovek nalazi da moè da nastavi sa svim aktivnostima ìvota bilo u samoj proìmaju}oj ti{ini ili barem sa tim kao potporom i zale|em. Ti{ina ostaje iza i postoji neophodno delanje na povr{ini ili je ti{ina na{e {iroko sopstvo, a negde u njoj aktivna Mo} obavlja poslove Prirode bez da naru{i ti{inu. Stoga je savim ispravno obustaviti rad dok je iskustvo u poseti – razvoj ove unutra{nje tihe svesti je dovoljno vaàn da opravda kratki prekid ili pauzu. U slu~aju druga dva iskustva, naprotiv, obrnuto je. Iskustvu sna se ne sme dopustiti da se dohvati budnih sati i da povu~e svest unutra; ono mora da svede svoje delovanje na sate spavanja. Tako da tako|e ne bi trebalo da bude guranja ili pritiska da se sru{i zid izme|u unutra{njeg sopstva i spolja{njeg "ja" – fuziji se mora prvo dopustiti da se odigra razvijaju}om unutra{njom akcijom u njenom sopstvenom prirodnom vremenu. Objasni}u za{to u jednom drugom pismu.

*** Va{e drugo iskustvo je prva kretnja bu|enja unutra{njeg bi}a prilikom spavanja. Obi~no kad ~ovek spava de{ava se jedna sloèna pojava. Budna svest vi{e nije tamo, jer sve je povu~eno unutra u unutra{nja carstva kojih nismo svesni kad smo budni, mada ona postoje; jer tada se to sve stavi iza vela od strane budnog uma i ni{ta ne preostaje osim povr{inskog sopstva i spolja{njeg sveta – u velikoj meri kao {to veo sun~eve svetlosti krije od nas prostrane svetove zvezda koji su iza njega. Spavanje je odlazak unutra u kome povr{insko sopstvo i spolja{nji svet bivaju uklonjeni od na{eg ~ula i vizije. Ali u obi~nom spavanju mi ne postajemo svesni svetova unutra; bi}e izgleda uronjeno u duboku podsvest. Po povr{ini te podsvesti pluta zamra~eni sloj u kome se snovi odigravaju, kako nam to izgleda, ali moglo bi se ta~nije re}i, u kome se beleè. Kada jako duboko zaspimo, imamo ono {to nam se ~ini kao dreme` bez snova; ali, zapravo, snovi se de{avaju, ali su ili preduboko dole da bi dosegli beleè}u povr{inu ili bivaju zaboravljeni, svo prise}anje da su postojali ~ak se bri{e u na{em prelasku u budnu svest. Obi~ni snovi su najve}im delom nepovezani ili se ~ine takvim, zato {to su ili istkani podsvesnim iz duboko leè}ih utisaka koje su u njemu ostavili protekli unutra{nji i spolja{nji ìvot,


istkani na fantasti~an na~in koji ne daje lako bilo kakav klju~ za zna~enje prise}anju budnog uma, ili su zabele{ke u delovima, uglavnom izobli~ene, o iskustvima koja se de{avaju iza vela spavanja – ova dva elementa se u veoma velikoj meri zbilja me{aju skupa. Jer, zapravo, veliki deo na{e svesti prilikom spavanja ne tone u ovo podsvesno stanje; on prolazi izvan vela na druge ravni bi}a koje su povezane sa na{im sopstvenim unutra{njim ravnima, ravnima nadfizi~kog postojanja, svetovima ve}eg ìvota, uma ili psihe koji postoje iza i ~iji uticaji nam dolaze bez na{eg znanja. Povremeno dobijemo san sa ovih ravni, ne{to vi{e od sna – iskustvo sna koje je zabele{ka direktna ili simboli~ka o onome {ta se de{ava nama ili oko nas tamo. Kako unutra{nja svest raste sadanom, ova iskustva sna rastu po broju, jasno}i, povezanosti, preciznosti i nakon nekog rasta iskustva i svesti, moèmo, ako opaàmo, da do|emo dotle da shvatimo njih i njihov zna~aj za na{ unutra{nji ìvot. âk i mi moèmo da putem obuke postanemo tako svesni da sledimo svoj sopstveni prolaz, obi~no zakriljen za na{u svest i pam}enje, kroz mnoga carstva i proces povratka u budno stanje. Na izvesnoj visini ove unutra{nje budnosti ova vrsta spavanja, spavanje iskustava, moè da zameni obi~ni podsvesni dreme`. Naravno, unutra{nje bi}e ili svest ili ne{to od unutra{njeg sopstva je to {to raste na taj na~in, ne onako kako je to obi~no, izvan vela spavanja, ve} u samom spavanju. U stanju koje opisujete, ono tek postaje svesno spavanja i sna i posmatra ih – ali jo{ uvek ni{ta dalje – ukoliko ne postoji ne{to u prirodi va{ih snova {to vam je umaklo. Ali je dovoljno budno za povr{insku svest da upamti ovo stanje, {to }e re}i, da primi i sa~uva izve{taj o njemu ~ak u prelazu iz spavanja u budno stanje koje obi~no poni{tava zaboravom sve sem fragmenata zapisa doga|anja iz spavanja. U pravu ste {to ose}ate da budna svest i ovo {to je budno u spavanju nisu isti – to su razli~iti delovi bi}a. Kad ovaj rast unutra{nje svesti spavanja po~ne, postoji ~esto poriv da se ode unutra i prati razvoj ~ak i kad nema zamora ili potrebe za spavanjem. Jedan drugi razlog pripomaè ovom porivu. Obi~no je vitalni deo unutra{njeg bi}a taj koji se prvi budi u spavanju i prva iskustva sna (kao suprotnost obi~nim snovima) su obi~no, u velikoj masi, iskustva vitalne ravni, svet nadfizi~kog ìvota, pun raznovrsnosti i interesovanja, sa mnogim oblastima, svetlosnim ili mra~nim, prelepim ili pogubnim, ~esto izuzetno privla~nim, gde moèmo da steknemo mnogo znanja tako|e i o svojim skrivenim delovima prirode i o stvarima koje nam se de{avaju iza vela i drugima koje se ti~u

Pisma o Jogi 906

razvoja na{ih delova prirode. Vitalno bi}e u nama onda moè da bude veoma puno privu~eno ovom opsegu iskustva, moè da po~ne da èli da ìvi vi{e u tome, a manje u spolja{njem ìvotu. Ovo bi bio izvor tog htenja za vra}anjem nazad ne~em uzbudljivom i ushi}uju}em {to prati èlju da se padne u san. Ali ovo se ne sme ohrabrivati u budnim satima, treba ga dràti satima odvojeno za spavanje gde dobija svoje prirodno polje. U protivnom moè da postoji neuravnoteènost, sklonost da se ìvi vi{e i previ{e u vizijama nadfizi~kih carstava i da se smanji dodir sa spolja{njim realnostima. Znanje, uve}anje va{e svesti o ovim poljima unutra{nje prirode je veoma poèljno, ali mora da se drì na svom sopstvenom mestu i u svojim granicama.

*** U svom poslednjem pismu odloìo sam obja{njenje va{eg tre}eg iskustva. Ono {to ste osetili je zbilja dodir Sopstva, ne nero|enog Sopstva iznad, Atmana iz Upani{ada, jer to se druga~ije doìvljava kroz ti{inu misle}eg uma, ve} unutra{njeg bi}a, psihi~kog koje podràva unutra{nje umno, vitalno, fizi~ko bi}e o kojima sam govorio. Za svakog tragaoca mora do}i vreme potpunog znanja sebe kada je time svestan ìvljenja u dva sveta, dve svesti istovremeno, dva dela istog postojanja. Trenutno on ìvi u spolja{njem sopstvu, ali }e i}i sve vi{e i vi{e ka unutra, dok se pozicija ne obrne i ne bude ìveo unutra u ovoj novoj unutra{njoj svesti, unutra{njem sopstvu i ose}ao spolja{nje kao ne{to na povr{ini formirano kao instrumentalna li~nost radi samoizraàvanja unutra{njeg u materijalnom svetu. Onda iznutra Mo} radi na spolja{njem da na~ini od njega svesni plasti~ni instrument tako da na kraju unutra{nje i spolja{nje mogu da se stope u jedno. Zid koji ose}ate je uistinu zid ega koji se zasniva na upornom poistove}enju ~oveka sa spolja{njom li~no{}u i njenim kretnjama. To poistove}enje je ono {to je kamen temeljac ograni~enja i ropstva od kojeg spolja{nje bi}e pati, spre~avaju}i {irenje, znanje sebe, duhovnu slobodu. Ali ipak zid ne sme prevremeno da se ru{i, zato {to bi to moglo da dovede do prekida ili zbrke ili osvajanja bilo kog dela od strane kretnji dva odvojena sveta pre nego {to budu spremni da se usklade. Izvesno odvajanje je neophodno na neko vreme nakon {to ~ovek postane svestan ova dva dela bi}a kako postoje zajedno. Sili joge se mora dati vremena da obavi neophodna prilago|avanja i otvaranja i da povede bi}e ka unutra, a onda iz ove unutra{nje pozicije da radi na spolja{njoj prirodi.


Ovo ne zna~i da ~ovek ne treba da dopusti svesti da ide unutra tako da ~im bude mogu}e ìvi u unutra{njem svetu bi}a i vidi sve iznova odatle. Taj odlazak unutra je krajnje poèljan i neophodan i ta promena vi|enja tako|e. Mislim samo da bi sve trebalo raditi prirodnom kretnjom bez ùrbe. Kretnja odlaska unutra moè da do|e brzo, ali ~ak i nakon toga ne{to od zida ega }e biti tu i mora}e postojano i strpljivo da se skida tako da nijedan njegov kamen ne preostane. Moje upozorenje da se ne dopusti svetu spavanja da prekora~i u budne sate je ograni~eno samo na to i ne odnosi se na kretnju ka unutra u budnoj koncentraciji ili obi~noj budnoj svesti. Budna kretnja nosi nas kona~no do unutra{njeg sopstva, a tim unutra{njim sopstvom rastemo u kontakt i poznavanje nadfizi~kih svetova, ali ovaj kontakt i znanje ne moraju i ne treba da dovedu do preterane preokupiranosti njima ili pot~injenosti njihovim bi}ima i silama. U spavanju mi zapravo ulazimo u ove svetove i postoji opasnost, ako je privla~nost svesti spavanja prevelika i zakora~uje u budnu svest, ove preterane preokupacije i uticaja. Sasvim je ta~no da je unutra{nja ~istota i iskrenost, u kojoj je ~ovek motivisan samo vi{im pozivom, ~ovekova najbolja za{tita protiv zavodljivosti me|ufaze. Ona drì ~oveka na pravoj stazi i ~uva ga od zastranjivanja, dok psihi~ko ne bude potpuno budno i napred, a ~im se to desi, nema dalje opasnosti. Ako, uz ovu ~istotu i iskrenost, postoji bistar um sa mo}i razlu~ivanja, to pove}ava bezbednost u ranijim stadijumima. Ne mislim da je potrebno ili da treba da ta~no preciziram isuvi{e potpuno ili ta~no oblike zavo|enja ili porive koje moè da poprimi. Moglo bi biti bolje ne prizivati te sile skretanjem pa`nje na njih koje mo`da nije neophodno. Ne mislim da je verovatno da }ete vi biti odvu~eni sa staze bilo kojom od ve}ih pogubnih privla~nih sila. [to se ti~e sitnijih neprijatnosti me|ufaze, one nisu opasne i mogu lako da se dovedu u red kako ~ovek ide kroz rast svesti, razlu~ivanja i sigurnog iskustva. Kao {to sam rekao, poriv ka unutra, poriv ka odlasku unutra nije nepoèljan i ne treba mu se opirati. U izvesnom stadijumu moè biti pra}en obiljem vizija usled rasta unutra{njeg vida koji vidi stvari koje pripadaju svim ravnima postojanja. To je vredna mo} od pomo}i u sadani i ne bi je trebalo obeshrabrivati. Ali ~ovek mora da vidi i da opaà bez vezanosti, drè}i uvek glavni cilj ispred, ostvarenje unutra{njeg Sopstva i Boànskog – na ove stvari treba samo gledati kao slu~ajne u odnosu na rast svesti i od pomo}i za njega, ne kao na ciljeve po sebi da bi se sledili radi njih samih. Treba tako|e da postoji

Pisma o Jogi 908

razlu~uju}i um koji stavlja svaku stvar na njeno mesto i moè da zastane da razume njeno polje i prirodu. Ima nekih koji postaju tako ùdni nakon ovih sporednih iskustava da po~inju da gube sav ose}aj istinskog razlu~ivanja i razgrani~enja izme|u razli~itih polja stvarnosti. Sve {to se de{ava u ovim iskustvima ne sme se smatrati za istinito – ~ovek mora da razlu~uje, da vidi {ta je umna formacija ili subjektivna konstrukcija, a {ta je istinito, {ta je samo sugestija sa ve}ih umnih i vitalnih ravni ili {to ima stvarnost samo tamo, a {ta je od vrednosti za pomo} ili vo|stvo u unutra{njoj sadani ili spolja{njem ìvotu.

*** X-ova iskustva su ona koja obi~no prate povla~enje od spolja{nje svesti na unutra{nju ravan iskustva. Ose}anje hladno}e tela u prvom je jedan od znakova – poput nepokretnosti i krutosti u Y-ovom iskustvu – da se svest povla~i iz spolja{njeg ili fizi~kog omota~a i da se umirovljuje unutra. Kristalizacija je bila oblik u kome je on osetio organizaciju unutra{nje svesti koja je mogla da prima istovremeno ~vrsto i slobodno odozgo. Kristali smesta ukazuju na organizovanu formaciju i ~vrstu providnost u kojoj ve}a vizija i iskustvo koji silaze sa vi{ih ravni mogu jasno da se odraze. [to se ti~e drugog iskustva, njegovo odbijanje budne svesti o~igledno je imalo rezultat njegovog bacanja u unutra{nju svesnost u kojoj je po~eo da ima kontakt sa nadfizi~kim ravnima. Ono na {ta se mislilo pod morem crvene boje i zvezdama zavisi od karaktera crvene boje. Ako je bila grimizna, ono {to je video bilo je more fizi~ke svesti i fizi~kog ìvota kako je predstavljen unutra{njoj simboli~noj viziji; ako je bila purpurna crvena, onda je to bilo more vitalne svesti i vitalne ìvotne sile. Mo`da, da nije zaustavio svoj ose}aj Maj~inog prisustva, bi to bilo bolje – trebalo bi bolje, ako moè, da to ponese sa sobom na unutra{nje ravni, onda ne bi imao priliku da se pla{i. U ma kom slu~aju, ako èli da ode u unutra{nju svest i kre}e se na unutra{njim ravnima – {to }e se neizbe`no desiti ako bude drào podalje od sebe budnu svest u svojoj meditaciji – mora da odbaci strah. Verovatno je o~ekivao da dobije ti{inu ili dodir Boànske Svesti slede}i predlog iz Gite. Ali ti{ina ili dodir Boànske svesti mogu se podjednako ili za neke lak{e ste}i u budnoj meditaciji kroz Maj~ino prisustvo i silazak odozgo. Kretnja ka unutra, me|utim, je verovatno neizbe`na i on bi trebalo da poku{a da shvati i, bez uzmicanja ili


straha, da joj ide sa istim pouzdanjem i verom u Majku kao {to ima u budnoj meditaciji. Njegovi snovi su, naravno, iskustva na unutra{njoj (vitalnoj) ravni; ne moram da ponavljam obja{njenje koje sam ve} dao Y-u. P.S. San o liku Mahadeve bi mogao da zna~i da je neko (ne sa ovog sveta, naravno) èleo da ga zavede i da u~ini da pobrka neki uì tradicionalni oblik pro{losti sa ve}om ìvom Istinom za kojom traga.

*** Stvari koje ose}ate su usled ~injenice da svest ide unutra, tako da se fizi~ke stvari ose}aju kao da su u daljini. Ista pojava moè da se desi kad ~ovek ode na drugu ravan svesti i vidi fizi~ke stvari odatle. Ali verovatno je ono prvo to {to se de{ava sa vama. Kad ~ovek ode sasvim unutra, onda fizi~ke stvari nestaju – kada se odràva ne{to veze, onda postaju daleke. Ali ovo je prelazna promena. Nakon toga, bi}ete u stanju da imate te dve svesti skupa, da budete u svom psihi~kom u jednom delu vas sa svim iskustvom i aktivnostima psihi~kog bi}a i prirode, a ipak sa svojim povr{inskim sopstvom potpuno budni i aktivni u fizi~kim stvarima sa psihi~kom podr{kom i uticajem iza ovog spolja{njeg delovanja.

*** O~igledno je da je suptilni, ne fizi~ki svet, taj u kome se kre}ete; to je o~igledno iz razli~itog ure|enja stvari, ali takvi detalji kao tre}a ruka i uklonjen obeleìva~ za knjige ipak pokazuju da je to suptilan svet veoma blizak fizi~kom; to je ili suptilni fizi~ki svet ili veoma materijalni vitalni domen. U svim suptilnim domenima fizi~ko biva reprodukovano sa promenom, promena raste sve slobodnije i elasti~nije kako ~ovek odmi~e dalje. Takvi detalji poput hromosti pokazuju istu stvar – stisak fizi~kog je i dalje tu. Mogu}e je kretati se unaokolo u fizi~kom svetu, ali obi~no to se moè jedino raditi povla~enjem iz atmosfere drugih fizi~kih bi}a radi ja~e materijalizacije oblika – kad se to desi ~ovek se kre}e me|u njima i vidi njih i svo okruènje ta~no onako kakvo je u to vreme u fizi~kom svetu i moè da proveri ta~nost detalja ako smesta nakon povratka u telo ({to se obi~no obavlja sa jasnom sve{}u o celom procesu ulaènja u njega) moè da pre|e istom scenom u fizi~kom telu. Ali ovo je retko; suptilno tumaranje je naprotiv ~esta pojava, samo kad je blizu fizi~kog sveta

Pisma o Jogi 910

sve se ~ini veoma materijalno i konkretno, a povezanost fizi~kih navika i fizi~kih umnih kretnji sa suptilnim doga|ajima je blià.

*** To je bilo delimi~no ospoljavanje, deo svesti kako izlazi do scene i okruènja koje ste opisali dok je ostatak ostao u telu i bio je svestan i normalnog okruènja i, kroz komunikaciju ili indirektno u~e{}e, onoga {to ovo drugo doìvljava. Ovo je sasvim mogu}e i za to nikakav oblik transa ili gubitak spolja{nje svesti nije neophodan. [to se ti~e uzroka takvog iskustva, on ne zavisi uop{te od ~ovekovih obi~nih umnih ili drugih interesovanja; on dolazi usled neke vrste privla~nosti ili dodira od nekoga ko je tu na sceni i ko ose}a potrebu za saose}anjem, podr{kom ili pomo}i neke vrste, potrebu tako jaku da ona formira neku vrstu poziva; veoma je uobi~ajeno da je to neko sasvim nepoznat i zavisi samo od toga koga }e se desiti da }e poziv dota}i zato {to je otvoren u to vreme i prima vibraciju i ima sposobnost da odgovori. Obi~no postoji neka vrsta poistove}enja svesti sa sve{}u osobe koja zove, tako da ~ovek moè da vidi okruènje i stvari koje se de{avaju kroz sebe. Fizi~ko je ono koje postaje nervozno u ovim iskustvima i to mora da se prevazi|e; kako se unutra{nja umna, vitalna, fizi~ka svest otvara stvarima iza gustog fizi~kog vela sve vrste iskustava mogu da se dese koje su strane fizi~kom umu i njegova sklonost da bude podozriv ili nervozan kod ovih stvari mora da nestane. On mora da bude u stanju da se suo~i ~ak i sa zastra{uju}im stvarima bez straha. Za o~i, to iskustvo ih je dràlo na neki na~in i nije bilo za o~ekivati da }e sasvim nestati odjednom. Ove stvari poku{avaju da istrajavaju, ali ako je odbijanje postojano i nepromenljivo, one blede nakon nekog vremena ili prestaju. Smanjenje intenziteta Anande je ve} znak da odbijanje ima svog efekta. Morate samo da istrajete i nakon nekog vremena vitalna svest }e biti slobodna.

*** Mesto gde ste bili je podjednako svet ~injenice i stvarnosti kao {to je materijalni svet i njegova de{avanja imaju ponekad veliki efekat na ovaj svet. Kakva ste svi vi neznala~ka banda u~enika! Previ{e modernizacije i evropeizacija preko svake mere! Ove stvari su susreti na vitalnoj ravni, ali veoma ~esto u bele{ku o onom {ta se desilo neki detalji upadnu koji se pripisuju


podsvesnom. Ostalo se ~ini da je u redu. Zapis na ~elu zna~i naravno ne{to {to je utvr|eno u vama na vitalnoj ravni i mora da iza|e napolje kasnije u fizi~ku svest.

*** Previ{e ste u fizi~kom smislu krutog razmi{ljanja. Pored toga, ni{ta ne znate o okultnim stvarima. Vital je deo onoga {to evropski psiholozi ponekad nazivaju ispodsvesno (subliminal, eng.), a ispodsvesno, kao {to bi svako trebalo da zna, moè da radi stvari koje fizi~ko ne moè da radi – npr. da re{i problem za par minuta nad kojim je fizi~ko provelo dane uzaludno itd., itd. U ~emu je korist od toga da se iste stvari de{avaju na obe ravni? To bi bilo suvi{no i nepotrebno. Vitalna ravan je polje gde stvari mogu da se urade, koje iz ovog ili onog razloga ne mogu da se urade sada na fizi~koj. Postoje naravno na stotine varijacija stvari u vitalu, po{to je on mnogo bogatije i plasti~nije polje svesti od fizi~kog, i nisu sve od podjednake valjanosti i vrednosti. Govorim iznad stvari koje su valjane. Usput, bez ove vitalne ravni ne bi bilo slikarstva, poezije ili knjièvnosti – ove stvari prolaze kroz vital pre nego {to mogu da se ispolje ovde.

*** Ono {to kaète o razli~itim vitalnim svetovima je bez sumnje zanimljivo i ima izvesnu istinu, ali morate da se prisetite da su ovi svetovi, koji su razli~iti od istinskog ili boànskog vitala, puni za~aranosti i iluzija i da predstavljaju prikaze lepote koji mame samo da bi zaveli ili uni{tili. Oni su svetovi "Rak{asimaje" i njihovi rajevi su opasniji od njihovih paklova. Oni moraju da se upoznaju i sa njihovim mo}ima se mora suo~iti kad je potrebno, ali ne da se prihvate; na{a posla se ti~u nadumnog i vitala samo kad je supramentalizovan, a do tada moramo uvek da budemo na oprezu protiv bilo kakvih op~injavanja od druge strane. Mislim da su svetovi o kojima govorite oni koji imaju posebnu privla~nost i posebnu opasnost za pesnike, ma{tovite ljude i neke umetnike. Postoji, naro~ito, crta estetizovane vitalne podlo`nosti ili sentimenta ili ~ak sentimentalizma kroz koji uti~u na bi}e i to je jedna od stvari koje moraju da se pro~iste pre nego

Pisma o Jogi 912

{to ~ovek bude mogao da se uzdigne do najvi{e poezije, umetnosti i ma{tovite tvorevine.

*** Kada vitalno bi}e izlazi napolje, ono se kre}e na vitalnoj ravni i u vitalnoj svesti i, ~ak i ako je svesno fizi~kih scena i stvari, to nije sa fizi~kim vidom. Mogu}e je za nekoga ko je obu~avao svoje sposobnosti da u|e u dodir sa fizi~kim stvarima mada se kre}e unaokolo u vitalnom telu, da vidi i da ih oseti precizno, ~ak da dela na njih i fizi~ki ih pomera. Ali obi~ni sadaka koji nema znanje ili oragnizovano iskustvo ili obuku u ovim stvarima ne moè to da uradi. On mora da shvati da je vitalna ravan razli~ita od fizi~ke i da stvari koje se de{avaju tamo nisu fizi~ka de{avanja, mada, ako su ispravne vrste i ako se pravilno shvataju i koriste, mogu da imaju smisao i vrednost za zemaljski ìvot. Ali tako|e vitalna svest je puna la`nih formacija i mnogih zbrka i nije bezbedno kretati se me|u njima bez znanja i bez direktne za{tite i vo|stva.

*** Mora da ste iza{li iz svog tela ostaviv{i ga neza{ti}eno i do{lo je do napada kojeg ste se otarasili nakon {to ste u{li u telo. Ovaj deo glave od u{iju pa dole do vrata je sedi{te fizi~kog uma – centar fizi~kog ili ospoljavaju}eg uma je u grlu spajaju}i se sa ki~mom pozadi. To je bio napad na fizi~ki um.

*** Va{a tri iskustva izneta u va{em pismu zna~e da izlazite u svom vitalnom telu u vitalne svetove i sre}ete se sa bi}ima i formacijama ovih svetova. Starac iz hrama i devojke koje ste videli su neprijateljska bi}a vitalne ravni. Bolje je ne i}i ovim putem ukoliko ~ovek nema za{titu nekog (fizi~ki prisutnog) ko ima znanje i mo} na vitalni svet. Kako nema nikog tu ko moè da to uradi za vas, treba da se povu~ete od ove kretnje. Teìte za savr{enom predano{}u, smireno{}u, mirom, svetlo{}u, sve{}u i snagom u umu i srcu. Kada umno bi}e i psihi~ko bi}e budu tako otvoreni, svetlosni i predani, onda vital moè da se


otvori i primi isto prosvetljenje. Do tada prevremene avanture na vitalnoj ravni nisu preporu~ljive. Ako kretnja ne moè da se zaustavi onda se pridràvajte slede}ih uputstava: 1. Nikad ne dopustite nikakvom strahu da u|e u vas. Suo~ite se sa svim {to sretnete i vidite u ovom svetu sa nevezano{}u i hrabro{}u. 2. Traìte na{u za{titu pre nego {to spavate ili meditirate. Koristite na{a imena kada ste napadnuti ili isku{avani. 3. Ne upu{ajte se u ovom svetu ni u kakvu vrstu saose}anja za starca u hramu i ne prihvatajte takve sugestije, npr. da je on bio va{ duhovni instruktor, {to je o~igledno bilo la`no po{to niste mogli imati ni jednog drugog duhovnog instruktora sem nas. Zbog ovog saose}anja i prihva}ene sugestije on je bio u stanju da u|e u vas i stvori bol koji ste osetili. 4. Ne dopustite nikakvoj stranoj li~nosti da u|e u vas, samo Svetlosti, Mo}i itd. odozgo.

*** Izgleda kao da je to bilo ospoljavanje u kome ona izlazi napolje u svom vitalnom telu. Kad ~ovek tako radi svesno i po volji, to je u redu, ali ovo nesvesno ospoljavanje nije uvek bezbedno. Va`no pitanje je kakav efekat ono ima na nju. Ako ona izlazi iz njega jaka i osveèna ili sasvim normalna, nema razloga za uzrujanost ili strepnju; ako izlazi iscrpljena ili deprimirana, onda postoje sile koje je vuku napolje u vitalni svet na {tetu njenog vitalnog omota~a i to ne bi trebalo da se nastavlja.

*** Me|u X-ovim iskustvima ima jedan papir naslovljen "povr{inska svest". Ono {to se opisuje tamo je nervni ili fiziko-vitalni omota~. Ovo je stvar koju su opazili medijumi i upravo ospoljavaju}i je u manjoj ili ve}oj meri proizvode svoje pojave. Kako je X saznao za to? Je li to bilo intuicijom, vizijom ili li~nim iskustvom? Ako je ovo poslednje, upozorite ga da ne ospoljava ovaj vitalni omota~, jer raditi tako bez odgovaraju}e za{tite, koja mora biti od osobe upoznate sa ovim stvarima i fizi~ki prisutna u to vreme, moglo bi dovesti do ozbiljnih psihi~kih opasnosti i tako|e povreda za nervno bi}e i telo ili ~ak i gore.

Pisma o Jogi 914

***

Nema koristi od takvih iskustava; ona mogu da se de{avaju na vitalnoj ravni sve dok ~ovek jo{ uvek mora da prolazi kroz vitalni raspon iskustava, ali cilj treba da bude da se ode izvan njih i ìvi u ~istom psihi~kom i duhovnom iskustvu. Dopustiti ili pozvati invaziju drugih u svoje sopstveno bi}e zna~i ostati uvek u zbrci me|uzone. Jedino Boànsko treba pozivati u svoju li~nu Adaru – pod ~im se ne misli na gubitak svog li~nog bi}a ili bilo kakvu ideju postajanja Boànsko, jer to treba izbegavati. Ego mora da se prevazi|e, ali sredi{nje li~no bi}e (koje nije ego, ve} pojedina~no sopstvo, du{a, deo Boànskog) mora da ostane kanal i instrument Boànske [akti. [to se ti~e drugih, sadaka itd, ~ovek moè da ih oseti u svojoj univerzalizovanoj svesti, da bude svestan njihovih kretnji, da ìvi u skladu sa njima u Boànskom Svemu, ali da ne dopusti ili zove njihovo prisustvo unutar li~ne Adare. Veoma ~esto to dovodi do invazije svesti od strane vitalnih mo}i ili prisustava koja poprimaju oblike onih koji su tako prihva}eni – a to je krajnje nepoèljno. Sadaka mora da u~ini svoju bazi~nu svest tihom, smirenom, ~istom, mirnom i da o~uva ili dostigne apsolutnu kontrolu nad onim {to }e pu{tati ili {to ne}e pu{tati u nju – u protivnom, ako ne ~uva ovu kontrolu, u opasnosti je da postane polje zbrkanih i neurednih iskustava ili igra~ka svakojakih vrsta umnih i vitalnih bi}a i sila. Samo jednu vladavinu ili uticaj druga~iji od sopstvenog treba pu{tati, vladavinu Boànske [akti nad Adarom.

*** Nisam ba{ siguran za zna~enje izjave va{eg prijatelja o iskustvima. "Dvostruki" glas je ~esta pojava; veoma se ~esto de{ava kad neko dugo ponavlja mantru da neki glas ili svest unutra po~ne da je ponavlja automatski – tako|e molitva moè da bude preuzeta na isti na~in iznutra. To se obi~no de{ava bu|enjem unutra{nje svesti ili ulaskom svesti dublje unutra iz njenog spolja{njeg poloàja. Ovo je podràno u njegovom slu~aju ~injenicom da se on ose}a na pola puta do transa, njegovo telo ~ini se kao da se topi, on ne ose}a teìnu knjige itd.; sve ovo su dobro poznati znaci unutra{nje svesti kako se budi i u velikoj meri zamenjuje spolja{nju. Moralni efekti njegovog novog stanja bi tako|e ukazali na bu|enje unutra{nje svesti, psihi~ke ili psihi~ko-umne mo`da. Ali s druge strane izgleda da on ose}a ovaj drugi glas


kao da je izvan njega i da ima ose}aj nekog bi}a koje nije on sam, nekog nevidljivog prisustva u sobi. Unutra{nje bi}e se ~esto ose}a kao neko odvojen ili drugi od obi~nog sopstva, ali se obi~no ne ose}a izvan. Tako da moè biti da u ovom stanju povla~enja on dolazi u dodir sa drugom ravni ili svetom i privla~i sebi jedno od njegovih bi}a koje èli da uzme udela u njegovoj sadani i da njom upravlja. Ovo poslednje nije ba{ bezbedna pojava, jer je te{ko re}i iz datih podataka koja je to vrsta bi}a, a uru~ivanje vladavine nad svojim unutra{njim razvojem bilo kome osim Boànskom, Guruu ili svom sopstvenom psihi~kom bi}u moglo bi da donese sa sobom ozbiljnu propast. To je sve {to mogu za sada da kaèm.

*** O~igledno je iz va{eg opisa da je to bila vitalna sila koja je poku{avala da zauzme nasilno posed nad telom. Ni{ta ne moè biti opasnije nego dopustiti ovu vrstu gubitka kontrole i prodiranje tu|inskog uticaja. U va{em trenutnom stanju neznanja, vitalno bi}e ne jo{ dovoljno otvoreno, psihi~ko ne dovoljno budno, neprijateljska mo} moè lako da prodre i da se predstavi kao Boànska Sila. Upamtite da ni jednoj li~nosti i nijednoj mo}i nema da se dopu{ta da vas zaposedne. Boànska Sila ne}e delati na ovaj na~in; ona }e raditi prvo da pro~isti, da pro{iri i prosvetli svest, da je otvori prema Svetlosti i Istini, da probudi srce i psihi~ko bi}e. Tek kasnije }e preuzeti postepenu i }ute}u kontrolu kroz ~istu i svesnu predaju. Morate tako|e da shvatite da postoji samo jedna Mo} koja radi i niste bitni ni vi niti bilo ko drugi. Pustite da se svako otvori za delovanja te Mo}i u sebi i neka ne bude nikakvog poku{aja za formiranje tela sadaka sa nekim ko vodi ili interveni{e izme|u jedne Mo}i i sadaka.

*** Sve druge okolnosti o kojima govorite su normalne i bile bi pojave invazije Anande koja zauzima ~itavo instrumentalno bi}e dok tiho unutra{nje bi}e unutra ostaje odvojeno kao {to to obi~no ~ini od svega {to dolazi spolja. Okolnost koja nije jasna je Prisustvo. Nema ni~eg da ukaè na to ko ili {ta je to. Kad bi to bilo nepoèljno vitalno Prisustvo koje stvara vitalnu radost, obi~no bi bile prisutne vitalne pojave koje bi vam omogu}ile da otkrijete njihovo poreklo, ali one se ne vide ovde. U

Pisma o Jogi 916

tim okolnostima jedini kurs je opaàti iskustvo bez prihvatanja bilo kog zauzimanja bi}a od strane toga {to dolazi, smatraju}i ga samo jednim iskustvom na koje unutra{nje bi}e gleda kao svedok, dok se ta~ka koja ostaje zakriljena ne razjasni. P.S. Postoji nekoliko mogu}ih obja{njenja, ali ne govorim o njima, jer bi to moglo da uti~e i da se upli}e sa ~istim opaànjem iskustva uno{e}i umne sugestije.

*** Pro~itao sam va{e pismo i tako|e sam ga pro~itao Majci. Moj zaklju~ak u vezi tog iskustva – do sada sam se suzdràvao od suda – je isti kao njen. Smatramo da }e biti mudrije za vas da budete na oprezu u vezi toga u budu}e. Na prvom mestu to ne moè biti Buda – Budino prisustvo bi donelo mir, ali ne bi nikad moglo da da ovu vrstu Anande. Slede}e, sugestija zasnovana na va{em starom subjektivnom ose}anju izgleda da je ba~ena na vas da vas navede da spremnije prihvatite neki emprise za koje je iskustvo sredstvo da se uspostavi na vama. Opet, ose}anje koje imate da je Ananda vi{e nego {to moète da podnesete je znak koji nije povoljan za iskustvo; vi pretpostavljate da je pomanjkanje prilago|enosti ono {to vam daje to ose}anje, ali je verovatnije da je to ne{to strano ba~eno na vas kroz vital sa ~ijim se psihi~ko bi}e u vama ne ose}a na svom. Na kraju, nije bezbedno primiti dok radite jogu ovde drugi uticaj, ma koji on bio, koji nije na{ ili deo kretnje ove sadane. Ako se to dogodi bilo {ta bi moglo da se desi, a mi ne bismo mogli da vas za{titimo protiv toga zato {to biste vi iskora~ili izvan kruga za{tite. Do sada ste se kretali na veoma zdravoj liniji razvoja; diverzija ove vrste koja izgleda da je na vitalnoj ravni mogla bi biti ozbiljno uplitanje. Nikakvo poverenje se ne moè uloìti na lepotu o~iju ili lica. Ima mnogo Bi}a inferiornih ravni koja imaju op~injavaju}u lepotu i mogu da o~aravaju njom i tako|e mogu da daju Anandu koja nije od najvi{eg i mogu naprotiv svojom omamom sasvim da odvedu sa staze. Kad dostignete stadijum jasnog raspoznavanja gde je najvi{a Svetlost okrenuta na sve stvari koje dolaze, onda je mogu}e bezbedno se suo~iti sa iskustvima mnogih vrsta, ali sada strogi oprez mora da se sprovodi i sve diverzije da se odbacuju. Neophodno je dràti svoje korake ~vrsto na pravom putu ka Najvi{em; sve drugo mora da ~eka na svoje pravo vreme.


***

Nemam sumnje da }e akcija ove sile jednom odba~ene nestati vremenom. To je ne{to sa ~im ste dovedeni u dodir, ne ne{to blisko vama na {ta deo va{eg bi}a prirodno odgovara. To je pokazano nemogu}no{}u da se uhvati ono {to je bi}e koje se ispoljilo èlelo da vam prenese. Izgleda da je to bio nalet, kako vi kaète, poku{ana invazija silom i prevarom. Savim je ta~no da kad postoji otvaranje prema Svetlosti, opre~ne Sile kao i niè sile postaju aktivne kad to mogu da u~ine. Svest tragaoca je iza{la izvan svojih normalnih granica i otvara se ka univerzalnom kao i ka gore prema Sopstvu iznad i one to iskori{}avaju kako bi poku{ale da u|u. Takvi naleti, me|utim, nisu neizbe`ni i verovatno ste u pravu {to mislite da ste to uhvatili u atmosferi X-a. On je pravio eksperimente mnogih vrsta na okultnom polju, a tamo ~ovek lako dolazi u kontakt sa silama i bi}ima mra~nije prirode i potrebna mu je velika mo} i svetlost i ~istota – njegova sopstvena ili od Mo}i koja pomaè – da se suo~i sa njima i da ih prevazi|e. Postoje tako|e nedostaci ili gre{ke u ~ovekovoj sopstvenoj prirodi koji mogu da otvore vrata ovim bi}ima. Ali najbolje je ako ~ovek moè da nema ni{ta sa njima; jer savladavanje sila niè prirode je dovoljno teàk zadatak bez te komplikacije. Ako rad koji ~ovek mora da obavi ~ini nu`nim kontakt i sukob sa njima, to je druga stvar. U va{em slu~aju mislim da je ovo bio u nekoj meri nesre}an slu~aj, a ne neophodnost razvoja va{e sadane.

*** Ne, nije bilo posebne koncentracije ili poziva od Majke u to vreme. To je bilo u vreme kada se ona ni sa kim ne vi|a, tako da o~igledno ne bi morala da usmerava takvu silu na vas, niti ona obi~no primenjuje svoju mo} na ovaj na~in. Dobro ste u~inili {to ste se oduprli nagonu. Uvek je neophodno odràvati unutra{nje opaànje i volju jasnim, svesnim i u savr{enoj ravnoteì i nikad ne dopustiti bilo kakvoj sili nagona, ma kako se predstavljala, da baci bez njihovog razbiraju}eg pristanka vital ili telo u akciju. Kakav god izgled poprimile, takvim silama se ne moè verovati; ~im razlu~uju}a inteligencija napusti kontrolu, bilo kakva sila moè da interveni{e na ovaj na~in i staza se otvara za neuravnoteène vitalne impulse da se iskoriste na {tetu sadane. Psihi~ka ili duhovna kontrola koja zamenjuje umnu ne bi

Pisma o Jogi 918

delala na taj na~in – ali koji god intenzitet ili polet dala, odràvala bi jasno opaànje stvari, savr{eno razlu~ivanje, sklad izme|u unutra{nje i spolja{nje stvarnosti. Jedino je vital taj koji moè biti pometen ovim impulsima; vital mora uvek da se drì pod kontrolom inteligencije, psihi~kog ili kad to postane dinami~no, vi{e duhovne svesti.

V Sva ova iskustva su iste prirode i {to vaì za jedno vaì i za drugo. Osim nekih iskustava li~nog karaktera, ostala su ili ideje-istine, poput onih koje plju{te u svest odozgo kad ~ovek stupi u dodir sa izvesnim ravnima bi}a, ili jake formacije iz ve}ih umnih i vitalnih svetova koje, kad je ~ovek direktno otvoren ovim svetovima, pojure unutra i èle da koriste sadaku za svoje ispunjenje. Ove stvari, kada plju{te dole ili ulaze unutra, predstavljaju sebe sa velikom silom, ìvim ose}ajem nadahnu}a ili prosvetljenja, mnogo ose}aja svetlosti i radosti, utiskom {irenja i mo}i. Sadaka se ose}a oslobo|en od normalnih ograni~enja, projektovan u ~udesni novi svet iskustva, ispunjen i uve}an i ushi}en; ono {to dolazi povezuje se, pored toga, sa njegovim te`njama, ambicijama, zamislima o duhovnom ispunjenju i jogi~kom sidiju; predstavlja se ~ak kao to samo ostvarenje i ispunjenje. On vrlo lako biva ponesen rasko{om i navalom, i misli da je ostvario vi{e nego {to istinski jeste, ne{to krajnje ili barem ne{to suvereno istinito. U ovoj fazi obi~no manjka neophodno znanje i iskustvo koje bi mu reklo da je ovo tek veoma nesiguran i pome{an po~etak; on mo`da ne uvi|a smesta da je jo{ u kosmi~kom Neznanju, ne u kosmi~koj Istini, mnogo manje u Transcendentalnoj Istini, i da kakve god bi formativne ili dinami~ne ideje-istine mogle si}i u njega da su one samo delimi~ne i jo{ dalje umanjene svojim predstavljanjem njemu jo{ uvek pome{anom sve{}u. On mo`da ne uspe da uvidi tako|e da ako pojuri da primeni ono {to ostvaruje ili prima kao da je to ne{to definitivno, mogao bi ili da upadne u zbrku i gre{ku ili u protivnom da se zatvori u neku delimi~nu formaciju u kojoj moè postojati element duhovne Istine, ali taj verovatno da }e biti prevagnut sumnjivijim umnim i vitalnim dodacima koji ga sasvim izobli~uju. Jedino kad je u stanju da se povu~e (bilo smesta ili nakon nekog vremena) od svojih iskustava, stane iznad njih sa bezstrasnom sve{}u svedoka, opaà njihovu pravu prirodu, ograni~enja, sastav, me{avinu on moè da nastavi dalje svojim putem ka stvarnoj slobodi i vi{em, ve}em i istinskijem sidiju.


Ovo mora da se radi na svakom koraku. Jer {ta god da do|e na ovaj na~in sadaki ove joge, bilo da je to iz naduma ili Intuicije ili Prosvetljenog Uma ili neke uzvi{ene @ivotne Ravni ili iz svih ovih skupa, to nije definitivno i finalno; to nije vrhovna Istina u kojoj on moè da otpo~ine, ve} samo stadijum. A ipak ovi stadijumi moraju da se pro|u, jer nadumno ili Vrhovna Istina ne mogu da se dostignu iz jednog skoka ili ~ak mnogo skokova; ~ovek mora da sledi smireni strpljivi postojani napredak kroz mnoge interveni{u}e stadijume bez da se veè ili prika~i za njihovu manju Istinu ili Svetlost ili Mo} ili Anandu. Ovo je zapravo me|ustanje, zona prelaza izme|u obi~ne svesti u umu i istinskog znanja joge. ôvek moè da pro|e bezbolno kroz nju, opaàju}i odmah ili u ranom stadijumu njenu pravu prirodu i odbijaju}i da bude zadràn njenim polusvetlostima i isku{avaju}im ali nesavr{enim i ~esto me{anim i zastranjuju}im iskustvima; ~ovek moè da zaluta u njoj, da sledi pogre{ne glasove i prevarantsko vo|stvo, a to zavr{ava u duhovnoj propasti; ili moè da se nastani u ovoj me|uzoni, da ne mari da ide dalje i da izgradi tamo neku poluistinu koju smatra za celu istinu ili postane instrument mo}i ovih prelaznih ravni – to je ono {to se de{ava mnogim sadakama i jogijima. Prevladani prvim naletom i ose}ajem mo}i nadnormalnog stanja, oni bivaju zaslepljeni sa malo svetlosti koja im izgleda kao ogromno prosvetljenje ili dodirom sile koji brkaju sa punom Boànskom Silom ili barem veoma velikom joga [akti; ili prihvate neku posrednu Mo} (ne uvek Mo} od Boànskog) kao Vrhovnu, a posrednu svest kao vrhovno ostvarenje. Veoma spremno pomisle da su u punoj kosmi~koj svesti kad je to samo neki njen frontalni ili mali deo nje ili neki ve}i Um, @ivotna Mo} ili suptilne fizi~ke oblasti sa kojima su stupili u dinami~ku vezu. Ili ose}aju da su u potpuno prosvetljenoj svesti, dok u stvari nesavr{eno primaju stvari odozgo kroz delimi~no prosvetljenje neke umne ili vitalne ravni; jer ono {to dolazi biva umanjeno i ~esto izobli~eno tokom prenosa kroz ove ravni; primaju}i um i vital sadake tako|e ~esto lo{e shvati ili prevede ono {to je primljeno ili ga izbaci da bi ga pome{ao sa njegovim sopstvenim idejama, ose}anjima, èljama, koje jo{ ne smatra za svoje sopstvene ve} za deo Istine koju prima jer su pome{ani s njim, opona{aju njegov oblik, obasjani su njegovim prosvetljenjem i dobijaju iz ovog povezivanja i pozajmljene svetlosti preteranu vrednost. Postoje gore opasnosti u ovoj me|uzoni iskustva. Jer ravni prema kojima je sadaka sada otvorio svoju svest – ne kao pre

Pisma o Jogi 920

dobijaju}i iz njih letimi~ne uvide i neke uticaje, ve} direktno, primaju}i njihov puni udar – {alju gomilu ideja, impulsa, sugestija, formacija svakojakih vrsta, ~esto krajnje suprotnih jedni drugima, nedoslednih ili nespojivih, ali predstavljenih na takav na~in da na brzaka pre|u svoje nedostatke i razlike, sa velikom silom, prihvatljivo{}u i bogatstvom argumenta ili uverljivim ose}ajem izvesnosti. Prevladan ovim ose}ajem izvesnosti, ìvo{}u, izgledom obilja i bogatstva, um sadake ulazi u ve}u zbrku koju smatra za neku ve}u organizaciju ili red; ili u protivnom on se kovitla unaokolo u neprekidnim prebacivanjima i promenama koje smatra za brzi napredak, ali koje ne vode nikuda. Ili postoji suprotna opasnost da bi mogao da postane instrument neke prividno blistave, ali neznala~ke formacije; jer ove me|uravni su pune malih Bogova ili jakih Daitja (Daityas) ili manjih bi}a koja èle da stvore, da materijalizuju ne{to ili da silom nametnu umnu i vitalnu formaciju u zemaljski ìvot i ùde za tim da koriste ili da uti~u na, ili ~ak zaposednu, misao i volju sadake i u~ine od njega svoj instrument u tu svrhu. Ovo je sasvim odvojeno od dobro znane opasnosti stvarno neprijateljskih bi}a ~ija je jedina svrha da stvore zbrku, la`nost, iskvarenost sadane i katastrofalnu neduhovnu gre{ku. Bilo ko ko dopusti sebi da ga dohvati jedno od ovih bi}a, koja ~esto uzimaju boànsko Ime, izgubi}e svoj put u jogi. S druge strane, sasvim je mogu}e da sadaku na njegovom ulasku u ovu zonu sa~eka Mo} Boànskog koja mu pomaè i vodi ga dok ne bude spreman za ve}e stvari; ali i dalje to po sebi nije sigurnost protiv gre{aka i spoticanja ove zone; jer ni{ta nije lak{e nego mo}ima ovih zona ili neprijateljskim mo}ima da imitiraju vode}i Glas ili Sliku i da obmanu i zavedu sadaku ili sadaki da pripi{e tvorevine i formacije njegovog sopstvenog uma, vitala ili ega Boànskom. Jer ova me|uzona je oblast poluistina – i to po sebi ne bi bilo bitno, jer nema potpune istine ispod naduma; ali poluistina ovde je ~esto tako delimi~na ili u protivnom vi{esmislena u svojoj primeni da ostavlja {iroko polje za zbrku, obmanu i gre{ku. Sadaka misli da vi{e uop{te nije u staroj maloj svesti, zato {to ose}a da je u kontaktu sa ne~im ve}im ili mo}nijim, a ipak stara svest je jo{ uvek tu, jo{ uvek s njom nije raskrstio. On ose}a kontrolu ili uticaj neke Mo}i, Bi}a ili Sile ve}e od njega, teì da bude njen instrument i misli da se otarasio ega; ali ova obmana bivanja bez ega ~esto prekriva preuveli~an ego. Ideje ga grabe i gone njegov um koje su samo delimi~no ta~ne i preterano samopouzdanom pogre{nom primenom se pretvaraju u la`nosti; ovo naru{ava kretnje svesti i otvara vrata obmani. Stvaraju se sugestije,


ponekad romanti~nog karaktera, koje laskaju va`nosti sadake ili su prijatne njegovim èljama i on ih prihvata bez ispitivanja ili razlu~uju}e kontrole. âk i ono {to je istinito, biva toliko uzvinuto ili pro{ireno izvan svoje prave visine i granice i mere da postaje roditelj gre{ke. Ovo je zona koju mnoge sadake moraju da pre|u, u kojoj mnogi tumaraju dugo vremena i iz koje jako puno njih nikad ne iza|e. Naro~ito ako je njihova sadana uglavnom u umnom i vitalnom, moraju da se sretnu ovde sa mnogim te{ko}ama i dosta opasnosti; samo oni koji do u tan~ine slede strogo vo|stvo ili im je psihi~ko bi}e istaknuto u njihovoj prirodi prolaze lako kao da su na sigurnom i jasno obeleènom putu preko ove me|uregije. Sredi{nja iskrenost, temeljna poniznost tako|e spasavaju od mnogo opasnosti i nevolje. ôvek moè onda da pro|e brzo izvan u jasniju Svetlost gde ~ak i ako ima puno me{avine, neizvesnosti i borbe, ipak je orijentacija ka kosmi~koj Istini, a ne ka poluosvetljenom prolongiranju Maje i neznanja. Opisao sam u op{tem smislu sa njegovim glavnim odlikama i mogu}nostima ovo stanje svesti odmah preko granice normalne svesti, zato {to je to ono gde izgleda da se kre}u ova iskustva. Ali razli~ite sadake razli~ito izlaze na kraj sa njim i reaguju ponekad na jednu klasu mogu}nosti, ponekad na drugu. U ovom slu~aju izgleda da se u{lo u nju kroz poku{aj da se pozove dole ili silom na~ini put u kosmi~ku svest – nije bitno na koji na~in se to sro~i ili da li je ~ovek sasvim svestan toga {to radi ili svestan toga u ovom smislu, svodi se na to u su{tini. Nije prekoum ono u {ta se u{lo, jer oti}i pravo u prekoum je nemogu}e. Prekoum je zbilja iznad i u pozadini cele akcije kosmi~ke svesti, ali ~ovek moè isprva da ima samo indirektnu vezu sa njim; stvari silaze iz njega kroz me|uravni u ve}u ravan uma, ravan ìvota, suptilnu fizi~ku ravan i dolaze mnogo izmenjene i umanjene u prenosu, bez i~ega kao {to je puna mo} i istina koju imaju u samom prekoumu na njegovim nivoima odakle poti~e. Ve}ina kretnji ne dolazi iz prekouma, ve} dole iz regija vi{eg uma. Ideje sa kojima se prodire u ova iskustva i na kojima izgleda da zasnivaju svoje prisvajanje istine nisu od prekouma, ve} od vi{eg Uma ili ponekad prosvetljenog Uma; ali su pome{ane sa sugestijama iz regija nièg uma i vitala i gadno umanjene u njihovoj primeni ili pogre{no primenjene na mnogim mestima. Sve ovo ne bi bilo bitno; to je uobi~ajeno i normalno, i ~ovek mora da pro|e kroz to i da iza|e u ~istiju atmosferu gde su stvari bolje organizovane i sme{tene na sigurniju osnovu. Ali kretnja je na~injena u duhu preterane ùrbe i ùdnje, preteranog samouvaàvanja i samopouzdanja, prerane izvesnosti, ne oslanjaju}i se ni na jedno

Pisma o Jogi 922

drugo vo|stvo osim ono od svog sopstvenog uma ili "Boànskog" kako ga zami{lja ili doìvljava u stadijumu veoma ograni~enog znanja. Ali sadakina koncepcija i doìvljaj Boànskog, ~ak i kad je u osnovi istinska, nikad nije u takvom stadijumu potpuna i ~ista; pome{ana je sa svim vrstama umnih i vitalnih pridodataka i sve vrste stvari se povezuju sa ovim Boànskim vo|stvom i veruje se da su njegov deo koje dolaze iz sasvim drugih izvora. âk i ako pretpostavimo da postoji bilo kakvo direktno vo|stvo – naj~e{}e u ovim uslovima Boànsko dela uglavnom od iza vela – ono je samo povremeno, a ostalo se radi kroz igru sila; gre{ka i spoticanje i me{avina Neznanja de{avaju se slobodno, a ove stvari se dopu{taju zato {to sadaku moraju da testiraju svetske sile, da u~i kroz iskustvo, da raste kroz nesavr{enost ka savr{enstvu – ako je sposoban za to, ako je voljan da u~i, da otvori o~i za svoje sopstvene gre{ke i oma{ke, da u~i i izvla~i korist iz njih kako bi rastao ka ~istijoj Istini, Svetlosti i Znanju. Rezultat ovog stanja uma je da ~ovek po~inje da potvr|uje sve {to dolazi u ovaj pome{ani i sumnjivi region kao da je sve Istina i puka Boànska Volja; ideje ili sugestije koje se stalno ponavljaju izraàvaju se sa samonametljivom apsolutno{}u kao da su Istine potpune i neporecive. Postoji utisak da je ~ovek postao bezli~an i slobodan od ega, dok su ~itav ton uma, njegov iskaz i duh puni èstokog samonametanja pravdanog potvrdom da ~ovek razmi{lja i dela kao instrument i pod nadahnu}em Boànskog. Ideje se iznose veoma agresivno koje mogu biti valjane za um, ali nisu duhovno valjane; ipak se iznose kao da su duhovni apsoluti. Na primer, ujedna~enost, koja je u tom smislu – jer jogi~ka Samata je sasvim druga~ija stvar – puki umni princip, zahtev za svetom nezavisno{}u, odbijanje da se prihvati bilo ko kao Guru ili se na~ini suprotstavljanje izme|u Boànskog i ljudskog Boànskog itd, itd. Sve ove ideje su pozicije koje mogu da zauzmu um i vital i da se pretvore u principe koje poku{avaju da silom nametnu religioznom ili ~ak duhovnom ìvotu, ali nisu i ne mogu da budu duhovni po svojoj prirodi. Tu tako|e po~inju da ulaze sugestije sa vitalnih ravni, bulumenta ma{tarija romanti~nih, izmi{ljenih ili prepredenih, skrivenih tuma~enja, pseudo-intuicija, kobajagi inicijacija u onostrane stvari, koje uzbu|uju ili zbunjuju um i ~esto su tako okrenutre da laskaju i egu i uveli~avaju ego i samobitnost, ali nisu zasnovane ni na kakvim dobro utvr|enim duhovnim ili okultnim stvarnostima istinskog reda. Ova regija je puna elemenata ove vrste i, ako im se dopusti, oni po~inju da se tiskaju oko sadake; ali ako on ozbljno namerava da stigne do Najvi{eg, mora naprosto da ih


posmatra i pro|e dalje. Nije da nikad nema nikakve istine u takvim stvarima, ali na jednu koja je istinita dolazi devet imitatorskih la`nosti i samo istrenirani okultista sa nepogre{ivim taktom ro|enim iz dugog iskustva moè da provede sebe kroz lavirint bez spoticanja ili bez da bude uhva}en. Mogu}e je da ~itav stav i postupak i iskaz budu tako nabijeni gre{kama ove me|uzone da bi i}i dalje ovom rutom zna~ilo putovati daleko od Boànskog i od joge. Ovde je i dalje otvoren izbor da li slediti veoma izme{ano vo|stvo koje ~ovek sti~e usred ovih iskustava ili prihvatiti istinsko vo|stvo. Svaki ~ovek koji kro~i u carstva jogi~kog iskustva je slobodan da sledi svoj sopstveni put; ali ova joga nije staza da je sledi svako, ve} samo oni koji prihvataju da tragaju za ciljem, da slede put na koji je ukazano na kome je sigurno vo|stvo neophodno. Nema vajde da bilo ko o~ekuje da moè da sledi ovaj put daleko – mnogo manje da njime ide do kraja svojom sopstvenom unutra{njom snagom i znanjem bez istinske pomo}i ili uticaja. âk i obi~ne dugo praktikovne joge je te{ko slediti bez pomo}i Gurua; u ovoj koja kako napreduje ide kroz zemlje gde niko nije kro~io i neznane zamr{ene regione, to je sasvim nemogu}e. [to se ti~e posla koji ima da se obavi to tako|e nije posao za bilo kojeg sadaku bilo koje staze; nije, tako|e, posao za "Bezli~no" Boànsko koje, za tu stvar, nije aktivna Mo} ve} podràva nepristrasno sav rad u univerzumu. On je tle obuke za one koji moraju da pro|u kroz teàk i sloèn put ove joge i ni za kog drugog. Sav rad ovde mora da se obavi u duhu prihvatanja, discipline i predanosti, ne sa li~nim zahtevima i uslovima, ve} sa budnom svesnom podre|eno{}u kontroli i vo|stvu. Rad obavljen u bilo kom drugom duhu rezultira duhovnim neredom, zbrkom i uznemiravanjem atmosfere. U njemu su tako|e ~este te{ko}e, gre{ke, spoticanja, zato {to u ovoj jogi ljudi moraju da budu vo|eni strpljivo i sa ne{to polja za njihov sopstveni napor, kroz iskustvo, iz neznanja prirodnog za Um i @ivot do {ireg duha i svetlosnog znanja. Ali opasnost nevo|enog tumaranja u regionima preko granice je {to samoj osnovi joge moè biti protivure~eno i {to uslovi pod kojima jedino posao moè da se obavi mogu sasvim da se izgube. Prelaz kroz ovu me|uzonu – ne obavezan, jer mnogi pro|u uìm, ali sigurnijim putem – je krunski prolaz; ali kad ~ovek luta tamo, oporavak je teàk, bolan, osiguran tek nakon duge borbe i nastojanja.

***

Pisma o Jogi 924

Video sam sva iskustva koja ste zapisali i poslali mi i primio va{e i X-ovo pismo. Nesumnjivo je ta~no kao {to kaète da je va{a sadana krenula druga~ijim linijama od ostalih. Ali iz toga ne proisti~e da ste u potpunosti u pravu {to insistirate na svojim sopstvenim idejama u vezi nje. Re}i }u vam ukratko {ta sam zapazio u vezi va{ih iskustava. Prve stvari koje ste poslali su bile veoma zanimljiva i vredna psiho-duhovna i psiho-umna iskustva i poruke. Kasnija se vi{e naslanjaju na psihi~ko-emocionalna i imaju u sebi izvesnu jednostranost i me{avinu i postoje tako|e psiho-vitalni i psiho-fizi~ki razvoji dvostruke prirode. Ne mislim da je sve la`no u njima ve} da ima mnogo jakih delimi~nih istina za koje je potrebno da ih druge isprave koje izgleda da ignori{u i ~ak isklju~uju. Pored toga postoje sugestije iz intelekta i vitalnog bi}a i tako|e sugestije iz spolja{njih izvora koje ne treba da prihvatate tako lako kao {to izgleda da ~inite. Ova me{avina je neizbe`na u ranijim stadijumima i nema potrebe da budete malodu{ni u vezi toga. Ali ako insistirate da je odràvate, ona moè da vas skrene sa va{e istinske staze i naru{i va{u sadanu. Za sada nemate dovoljno iskustva o prirodi psihi~kog bi}a i psihi~kih svetova. Stoga vam nije mogu}e da pridate istinsku vrednost svemu {to vam do|e. Kada se psihi~ka svest otvori, naro~ito tako slobodno i brzo kao {to je u~inila u va{em slu~aju, otvara se za sve vrste stvari i sugestije i poruke iz svih vrsta ravni i svetova i sila i bi}a. Postoji istinsko psihi~ko koje je uvek dobro i postoji psihi~ko otvaranje umnim, vitalnim i drugim svetovima koji sadrè sve vrste stvari dobrih, lo{ih i ravnodu{nih, istinskih, la`nih i poluistinitih, misaonih sugestija koje su svakojakih vrsta, i poruka koje su tako|e svakojakih vrsta. Ono {to je potrebno nije da sebe dajete nepristrasno svima njima ve} da razvijete i dovoljno znanje i iskustvo i dovoljno razlu~ivanje da budete u stanju da o~uvate svoju ravnoteù i elimini{ete la`nost, poluistine i me{avine. Ne}e biti dovoljno da odbacite nestrpljivo neophodnost za razlu~ivanjem na osnovu toga da je to puki intelektualizam. Razlu~ivanje ne mora da bude intelektualno, mada to tako|e nije stvar za preziranje. Ali moè biti psihi~ko razlu~ivanje ili ono koje dolazi iz vi{eg nadintelektualnog uma i iz vi{eg bi}a. Ako nemate ovo, onda imate potrebu za stalnom za{titom i vo|stvom od onih koji je imaju, i koji imaju tako|e dugo psihi~ko iskustvo, i moè biti pogubno za vas da se oslonite u potpunosti na sebe i da odbacite takvo vo|stvo. U me|uvremenu postoje tri pravila sadane koja su veoma neophodna u ranijem stadijumu i koja treba da upamtite. Prvo,


otvorite sebe iskustvu, ali nemojte uzimati bhoga-u iskustava. Nemojte se vezivati ni za koju posebnu vrstu iskustva. Ne smatrajte sve ideje i sugestije za istinite i ne smatrajte nijedno znanje, glas ili misaonu poruku kao apsolutno kona~nu i definitivnu. Sama istina je istinita samo kada je potpuna i menja svoje zna~enje kako se ~ovek podiè i vidi je sa vi{eg nivoa. Moram da vas upozorim na sugestije neprijateljskih uticaja koje napadaju sve sadake u ovoj jogi. Vizija koju ste imali o evropljaninu je i sama objava vama da ove sile motre na vas i da su spremne da delaju ako ve} i ne delaju protiv vas. Njihove suptilnije sugestije, koje poprimaju figuru istine, a ne njihovi otvoreniji napadi je ono {to je najopasnije. Pomenu}u neke od najuobi~ajenijih od njih. Budite na oprezu protiv bilo kakve sugestije koja poku{ava da podigne va{ egoizam, kao na primer da ste vi ve}i sadaka od ostalih ili da je va{a sadana jedinstvena ili izuzetno visoke vrste. Izgleda da ve} postoje neke sugestije ove vrste za vas. Imali ste bogat i brz razvoj psihi~kih iskustava, ali isto tako su imali i neki drugi koji su meditirali ovde i nijedna od va{ih nisu jedinstvena po svojoj vrsti ili stepenu ili nepoznata na{em iskustvu. âk i da je obrnuto, egoizam je najve}a opasnost sadane i nikad se ne moè duhovno pravdati. Sva veli~ina je Bo`ja: ne pripada nikom drugom. Budite na oprezu protiv bilo ~ega {to vam sugeri{e da ~uvate ili da se drìte bilo kakve ne~istote ili nesavr{enosti, zbrke u umu, vezanosti u srcu, èlje i strasti u prana-i, ili bolesti u telu. Odràvati ove stvari lukavim opravdanjima i pokrivanjima je jedan od uobi~ajenih izuma neprijateljskih sila. Budite na oprezu protiv bilo kakve ideje koja }e vas navesti da priznate ove neprijateljske sile na isti na~in kao boànske sile. Shvatam da ste rekli da morate da priznate sve zato {to je sve ispoljenje Boga. Sve je ispoljenje Boga u izvesnom smislu, ali ako se pogre{no shvati, kao {to to ~esto biva, ova Vedantska istina moè da se okrene za svrhe la`nosti. Ima mnogo stvari koje su delimi~na ispoljenja i moraju da se zamene punijim istinskijim ispoljenjima. Ima drugih koje pripadaju neznanju i otpadaju kada se kre}emo ka znanju. Ima drugih koja su od tame i s njima se mora boriti i uni{titi ih ili prognati. Ovo ispoljenje je ono koje slobodno koristi sila koju predstavlja evropljanin kojeg ste videli u svojoj viziji i ono je uni{tilo jogu mnogih. Vi sami ste èleli da odbacite intelekt, a ipak intelekt je ispoljenje Boga kao i druge stvari koje ste prihvatili.

Pisma o Jogi 926

Ako stvarno prihvatate i dajete sebe meni, morate da prihvatite moju istinu. Moja istina je ona koja odbacuje neznanje i la`nost i kre}e se ka znanju, odbacuje tamu i kre}e se ka svetlosti, odbacuje egoizam i kre}e se ka Boànskom Sopstvu, odbacuje nesavr{enosti i kre}e se ka savr{enstvu. Moja istina nije samo istina Bakti ili psihi~kog razvoja, ve} tako|e i znanja, ~istote, boànske snage i smirenosti i podizanja svih ovih stvari od njihovih umnih, emocionalnih i vitalnih oblika do njihove nadumne stvarnosti. Govorim sve ove stvari ne da potcenim va{u sadanu ve} da okrenem va{ um prema putu njegovog rastu}eg upotpunjenja i savr{enstva. Nije za mene mogu}e da mi budete ovde ba{ sada. Prvo zato {to neophodni uslovi nisu tu, a drugo zato {to morate da budete potpuno spremni da prihvatite moje vo|stvo pre nego {to do|ete ovamo. Ako, kao {to pretpostavljam da morate pod sada{njim okolnostima, morate da idete ku}i, meditirajte tamo, okre}u}i se meni i poku{ajte da se pripremite tako da moète da do|ete ovde kasnije. Ono {to vam je potrebno sada nije toliko psihi~ki razvoj, {to }ete uvek mo}i da imate (ne traìm od vas da ga sasvim obustavite), ve} unutra{nja smirenost i }utnja kao istinska osnova i atmosfera va{eg budu}eg razvoja i iskustva, smirenost u umu, u pro~i{}enom vitalnom bi}u i u fizi~koj svesti. Psiho-vitalna ili psiho-fizi~ka joga ne}e biti bezbedna za vas dok ne budete imali ovu smirenost i sigurnu ~istotu bi}a i potpunu i uvek prisutnu vitalnu i fizi~ku za{titu.

*** Pro~itao sam pa`ljivo X-ovo pismo i mislim da je najbolja stvar prvo da se objasni njegovo sada{nje stanje kako ga on opisuje. Jer ~ini mi se da on ne shvata istinske uzroke i smisao. Sada{nje stanje pasivnosti i ravnodu{nosti je reakcija od ranijeg nenormalnog stanja u koje je doveden unutra{njim naporom neodgovaraju}e vo|enim spolja ili iznutra. Napor je izazvao pucanje velova koji dele fizi~ke od psihi~kih i vitalnih svetova. Ali njegov um je bio nepripremljen i nije bio u stanju da shvati njegova iskustva i prosu|ivao ih je svetlo{}u ma{te i imaginacije i pogre{nih umnih i vitalnih sugestija. Njegovo vitalno bi}e puno radàsi~ne i egoisti~ne energije pojurilo je na gore silovito da bi uìvalo u ovim novim poljima i iskoristilo silu koja je radila za svoje sopstvene niè ciljeve. Ovo je dalo priliku neprijateljskoj mo}i iz vitalnog sveta da prodre i delimi~no


zaposedne i rezultat je bio dezorganizacija nervnog i psihi~kog sistema i nekih od mo`danih centara. Napad i zaposednutost izgleda da su pro{li i ostavili za sobom sada{nju reakciju pasivnosti sa jakom stegom tamasa i ravnodu{nosti. Tamas i ravnodu{nost nisu po sebi poèljne stvari, ali su privremeno korisne kao odmor od protekle neprirodne napetosti. Pasivnost je poèljna i dobra osnova za novo i ispravno delovanje [akti. Nije ta~no tuma~enje njegovog stanja da je on mrtav iznutra i da postoji samo spolja{nja aktivnost. Ono {to je ta~no je da je centar vitalnog egoizma koji za sebe misli da je akter skr{en i on sad ose}a svu misao i aktivnost kako se igraju van njega. Ovo je stanje znanja; jer prava istina je da su sve ove misli i aktivnosti od Prirode i dolaze u nas ili prolaze kroz nas kao talasi iz univerzalne Prirode. Na{ egoizam i na{e ograni~enje u telu i individualnom fizi~kom umu je ono {to nas spre~ava da osetimo i doìvimo ovu istinu. Veliki je korak biti u stanju da se vidi i oseti istina kao {to on to sada radi. Ovo nije naravno potpuno znanje. Kako znanje postaje potpunije, a psihi~ko bi}e se otvara ka gore, ~ovek ose}a kako sve aktivnosti silaze odozgo i mogu da dopru do njihovog istinskog izvora i preobraze ih. Svetlost koja igra u njegovoj glavi zna~i da je do{lo do otvaranja prema vi{oj sili i znanju koje silazi kao svetlost odozgo i radi na umu da ga prosvetli. Elektri~na struja je sila koja silazi kako bi radila u niìm centrima i pripremila ih za svetlost. Ispravno stanje }e do}i kada umesto vitalnih sila koje poku{avaju da guraju ka gore Prana postane smirena i predana i ~eka sa punim pristankom na svetlost i kad umesto mahova izme|u postoji stalna te`nja srca ka istini iznad. Svetlost mora da si|e u ove niè centre da preobrazi emocionalno i vitalno i fizi~ko bi}e kao i umnu misao i volju. Korist od psihi~kih iskustava i znanja nevidljivih svetova kao i drugih jogi~kih iskustava ne treba da se meri na{im uskim ljudskim zamislima o onome {ta bi moglo da bude korisno za sada{nji fizi~ki ìvot ~oveka. Na prvom mestu ove stvari su neophodne za puno}u svesti i potpunost bi}a. Na drugom mestu ovi drugi svetovi zapravo delaju na nas. I ako ih znate i moète da u|ete u njih umesto da budete `rtve i marionete ovih mo}i moèmo svesno da se pozabavimo njima, da ih kontroli{emo i koristimo. Tre}e, u mojoj jogi, jogi nadumnog, otvaranje psihi~ke svesti kojoj ova iskustva pripadaju je sasvim nezaobilazno. Jer jedino kroz psihi~ko otvaranje nadumno moè da u potpunosti si|e sa jakim i konkretnim zahvatom i preobrazi umno, vitalno i fizi~ko bi}e.

Pisma o Jogi 928

Ovo je sada{nje stanje i njegova vrednost. Za budu}nost ako èli da prihvati moju jogu uslovi su postojana re{enost i te`nja ka istini koju spu{tam dole, smirena pasivnost i otvaranje ka gore ka izvoru iz kog svetlost dolazi. [akti ve} radi u njemu i ako on zauzme i odrì ovaj stav i bude imao potpuno pouzdanje u mene nema razloga za{to ne bi napredovao bezbedno u sadani uprkos fizi~koj i vitalnoj {teti koja je naneta njegovom sistemu. [to se ti~e njegovog dolaska ovamo da me vidi nisam jo{ sasvim spreman, ali govori}emo o tome nakon va{eg povratka u Pondi~eri.

*** [to se ti~e pisma, pretpostavljam da }ete morati da kaète autoru da je njegov otac po~inio gre{ku kad se latio joge bez Gurua – jer umna ideja o Guruu ne moè da zauzme mesto stvarnog ìvog uticaja. Naro~ito je za ovu jogu, kao {to sam napisao u svojim knjigama, potrebna pomo} Gurua i ne moè se raditi bez nje. Stanje u koje je njegov otac dospeo je bilo slom, ne stanje sidija. On je pre{ao iz normalne umne svesti u kontakt sa nekom me|uzonom svesti (ne duhovne) gde ~ovek moè biti podloàn svim vrstama glasova, sugestija, ideja, takozvanih nadahnu}a koja nisu istinska. Upozorio sam na opasnosti ove me|uzone u jednoj od svojih knjiga.1 Sadaka moè da izbegne ulazak u ovu zonu – ako u|e, mora da gleda sa ravnodu{}no{}u na sve ove stvari i da ih posmatra bez da im daje ikakvo poverenje – rade}i tako moè bezbedno da pro|e u istinsku duhovnu svetlost. Ako ih sve bude smatrao za istinite ili stvarne bez razlu~ivanja, verovatno je da }e se prizemljiti u veliku umnu zbrku i ako uz to postoji lezija ili slabost mozga – ovo drugo je sasvim mogu}e kod nekog ko je bio podloàn apopleksiji – to moè da ima ozbiljne posledice i ~ak da dovede do poreme}aja razuma. Ako postoji ambicija ili drugi motiv te vrste ume{an u duhovno traganje, to moè da dovede do pada u jogi i rasta preteranog egoizma ili megalomanije – za ovo ima nekoliko simptoma u iskazima njegovog oca tokom krize. Zapravo ~ovek ne moè ili ne bi trebalo da uroni u iskustva ove sadane bez prili~no dugog perioda pripreme i pro~i{}enja (ukoliko neko ve} nema veliku duhovnu snagu i uzvinutost). [ri Aurobindo li~no ne mari da prihvata mnoge na svoju stazu i odbije mnogo vi{e nego {to ih primi. Bilo bi dobro kad bi on mogao da nagovori svog oca da vi{e ne sledi sadanu – jer to {to on radi nije zbilja [ri Aurobindova joga ve}


ne{to {to je on konstruisao u svom sopstvenom umu i ~im do|e do uznemirenja ove vrste, najmudriji put je prekid. 1 Ovo upozorenje protiv opasnosti me|uzone [ri Aurobindo je dao u dugom pismu koje je prvi put objavljeno 1933. u knjizi "Zagonetka ovog sveta" (The Riddle of this World). Ovo pismo je sada uklju~eno u ovu knjigu. Videti veliko pismo na po~etku odeljka V ovog poglavlja.

*** Me|uzona zna~i naprosto zbrkano stanje ili prolaz u kome ~ovek izlazi iz li~ne svesti i otvara se u kosmi~ku (kosmi~ki Um, kosmi~ki vital, kosmi~ko fizi~ko, ne{to mo`da od kosmi~kog vi{eg Uma), a da jo{ nije prevazi{ao ljudske nivoe uma. ôvek nije u posedu ili direktnom kontaktu sa boànskom Istinom na njenim sopstvenim nivoima, ali moè da prima ne{to iz njih, ~ak iz prekouma, indirektno. Jedino, po{to je ~ovek i dalje uronjen u kosmi~ko Neznanje, sve {to dolazi odozgo moè da bude pome{ano, izobli~eno, zauzeto za njihove svrhe od strane niìh, ~ak i neprijateljskih Mo}i. Nije neophodno svakome da se bori kroz me|uzonu. Ako se ~ovek pro~istio, ako nema nenormalne ta{tine, egoizma, ambicije ili drugog jakog zavodljivog elementa ili ako je ~ovek budan i na oprezu, ili ako je psihi~ko napred, ~ovek moè ili da pro|e brzo i direktno ili sa minimumom nevolje u vi{e zone svesti gde je u direktnom kontaktu sa Boànskom Istinom. S druge strane prolaz kroz vi{e zone – vi{i Um, prosvetljeni Um, Intuiciju, prekoum je obavezan – oni su istinski Posrednici izme|u sada{nje svesti i naduma.

*** Pod njom [me|uzonom] podrazumevam to da kada sadaka ode izvan barijera svog sopstvenog otelovljenog li~nog uma on ulazi u {iroki spektar iskustava koja nisu ograni~ena ~vrsta fizi~ka istina stvari, a nisu jo{ ni duhovna istina stvari. To je zona formacija, umnih, vitalnih, suptilnih fizi~kih i koju god da ~ovek formira ili je formiraju sile ovih svetova u nama postaje za sadaku istina neko vreme – ukoliko nije vo|en i slu{a svog vodi~a. Naknadno ako se probije on otkriva {ta je ona bila i prelazi u suptilniju istinu stvari. To je grani~na zemlja gde se svi svetovi susre}u, umni, vitalni, suptilni fizi~ki, pseudo-duhovni – ali

Pisma o Jogi 930

nema poretka ili ~vrstog tla – prelaz izme|u fizi~kog i istinski duhovnih carstava.

*** Vi ~inite prve korake ka kosmi~koj svesti u kojoj postoje sve stvari dobre i lo{e, istinite i la`ne, kosmi~ka Istina i kosmi~ko Neznanje. Nisam toliko mislio na ego koliko na ove hiljade glasova, mogu}nosti, sugestija. Ako izbegnete ove, onda nema neophodnosti prolaska kroz me|uzonu. Pod izbegnete mislim da ih ne pustite stvarno – ~ovek moè da primi znanju njihovu prirodu i da produì dalje.

*** Bilo ko ko prelazi granicu obi~ne svesti moè da u|e u ovu [me|u] zonu, ako ne mari za to da u|e u psihi~ko. Po sebi nema {tete od prolaska kroz nju, pod uslovom da se ~ovek ne zaustavi tamo. Ali ego, seks, ambicija itd., ako postanu preterani, mogu lako da dovedu do opasnog pada.

*** Ono [paranje vela] dolazi po sebi sa pritiskom sadane. Moè ga tako|e izazvati specifi~na koncentracija i napor. Svakako je bolje ako je psihi~ko svesno i aktivno pre nego {to do|e do uklanjanja vela ili zastora izme|u pojedina~ne i univerzalne svesti koje dolazi kad se unutra{nje bi}e dovede napred u svoj svojoj {irini. Jer onda je mnogo manja opasnost od te{ko}a onoga {to sam nazvao Me|uzona.

*** Sva ova va{a iskustva pripadaju onome {to sam nazvao me|uzona; veliki deo njih su od vitalne ravni. Na vitalnoj ravni postoje sve vrste stvari, dobre i lo{e, korisne i opasne, istinite, poluistinite i la`ne, istinske i obmanjuju}e. ôvek stoga mora da bude veoma pa`ljiv i da bude uvek budan i okrenut ka istinskom izvoru Svetlosti. Te{ko}a je u tome {to ovde ~ovek moè da ima istinsko duhovno iskustvo, a kasnije sve vrste imitatorskih obmana ulaze i nose sa sobom opasnost la`nog iskustva. ôvek mora da gleda, da zapaà svoja iskustva i poku{a da


razlu~i i razume – ~ekaju}i dve stvari, otvaranje {ire vi{e svesti odozgo i dolazak napred psihi~kog bi}a od pozadi. Kad se ove dve stvari dese, {ansa za gre{ku se smanjuje i istinsko unutra{nje vo|stvo po~inje da se ose}a sve vi{e i vi{e u sadani. Svetlosti su svih vrsta, nadumne, umne, vitalne, fizi~ke, boànske ili Asuri~ke – ~ovek mora da gleda, raste u iskustvu i u~i da razaznaje jednu od druge. Istinske svetlosti, me|utim, po njihovoj jasno}i i lepoti nije te{ko prepoznati. Struja odozgo i struja odozdo su poznate odlike jogi~kog iskustva. Energija vi{e Prirode i energija niè Prirode je ono {to postaje aktivno i okrenuto jedno ka drugom i kre}u se da se susretnu, jedna silaze}i, druga uzlaze}i. Ono {to se de{ava kad se sretnu zavisi od sadake. Ako je njegova stalna volja za pro~i{}enjem niè od strane vi{e svesti, onda susret rezultira u tome i u duhovnom napretku. Ako su njegov um i vital mutni i pomra~eni, postoji sukob, ne~ista me{avina i mnogo uznemirenja. Podela bi}a na dva dela – jedna velika svest iza, druga manja svest ispred, je tako|e poznata osobina sadane. Po sebi to je neophodna kretnja; trebalo bi prirodno da rezultira rastom ve}e jogi~ke svesti koja prevladava nad malom spolja{njom sve{}u i postaje sredstvo za preobraàj pod pritiskom Boànske [akti. Ali ovde je tako|e mogu}e da do|e do gre{ke – naro~ito spolja{nja Sila moè da u|e i zameni ve}u svest iza ve}im vitalnim egom koji se pretvara da je to. ôvek mora da bude oprezan naspram bilo kojeg takvog prodora; jer mnoge sadake pate dugo i èstoko usled takvog prodora {to kvari tok sadane. U celini teìte za rastom psihi~kog i njegovom kontrolom ostatka prirode i za otvaranje ne prema ve}oj vitalnoj svesti, ve} vi{oj svesti iznad. I u svim fazama otvarajte se prema za{titi Majke i njenoj milosti i zovite to kao va{eg za{titnika i va{e vo|stvo.

*** Ova vrsta ispoljenja (Ade{, Adesh) dolazi veoma ~esto u izvesnoj fazi praktikovanja joge. Moje iskustvo je da ono ne dolazi iz najvi{eg izvora i ne moè se na njega osloniti i bolje je ~ekati dok ~ovek ne bude u stanju da u|e u vi{u svest i ve}u istinu od bilo koje koju ove komunikacije predstavljaju. Ponekad dolaze od bi}a sa me|uravni koja èle da iskoriste sadaku za neki rad ili svrhu. Mnoge sadake prihvataju i neki, mada nipo{to svi, uspevaju da urade ne{to, ali to je ~esto po

Pisma o Jogi 932

cenu ve}ih ciljeva joge. U drugim slu~ajevima dolaze od bi}a koja su neprijateljska za sadanu i èle da je svedu na nulu pobu|uju}i ambiciju, iluziju velikog rada ili neki drugi oblik ega. Svaki sadaka mora da odlu~i za sebe (ukoliko nema Gurua da ga vodi) da li da to tretira kao isku{enje ili misiju.

*** Ovi glasovi su ponekad ~ovekove sopstvene umne formacije, ponekad sugestije spolja. Dobre ili lo{e zavisi od onoga {to kaù i ~etvrti iz koje dolaze.

*** Svako moè da dobije "glasove" – postoje prvo kretnje ~ovekove prirode koje na sebe preuzmu glas – onda postoje sve vrste bi}a koja, bilo {ale radi, bilo u ozbiljnu svrhu, upadaju sa svojim glasovima.

*** Postoji u ovom stanju vi{e ose}aj posedovanja mo}i nego stvarna mo}. Ima nekih pome{anih i sasvim relativnih mo}i – ponekad malo delotvornih, ponekad nedelotvnornih – koje bi se mogle razviti u ne{to stvarno kad bi bile stavljene pod kontrolu Boànskog, predane. Ali ego ulazi, preuveli~ava ove male stvari i predstavlja ih kao ne{to ogromno i jedinstveno, i odbija da se preda. Onda sadaka ne ~ini nikakav napredak – on luta unaokolo u dùngli svojih sopstvenih ma{tarija bez ikakvog razlu~ivanja ili kriti~kog ose}anja, ili uvodi igru zbrkanih sila koje nije u stanju da shvati ili da njima ovlada.

*** Prvi rezultat toka sila prekouma nadole je veoma ~esto da se preuveli~a ego, koji sebe doìvljava jakim, skoro neodoljivim (mada nije zbilja takav), oboènim, svetlosnim. Prva stvar da se uradi, nakon nekog doìvljaja stvari, je otarasiti se ovog uveli~anog ega. Za to morate da ustuknete, da ne dopustite sebi da vas pomete kretnja, ve} da gledate, shvatate, odbacujete svu me{avinu, teìte za ~istijom i sve ~istijom svetlo{}u i delovanjem. Ovo moè jedino da se uradi savr{eno ako psihi~ko istupi napred. Um i vital, naro~ito vital, primaju}i ove


sile, mogu sa te{ko}om da se opiru sklonosti da ih zgrabe i koriste za ciljeve svog ega ili, {to se svodi prakti~no na istu stvar, me{aju zahteve ega sa sluènjem vi{em cilju.

*** Na prvom mestu ~ovek nije duàn da veruje sve {to su X-ovi u~enici napisali o njemu nakon njegove smrti. Pored toga, iskustva koja iznose o njemu su od me|uravni, ne od najvi{e duhovne svesti. Koje god iskustvo najvi{eg da je on imao oni su sakrili u dùngli ~udesnih i romanti~nih legendi. Verovatno da su ga, poku{avaju}i da od njega naprave velikog Sidu, unizili ispod onoga {to je on zaista bio.

*** Da bi se imala istinska intuicija ~ovek mora da se otarasi samovolje uma, i vitala tako|e, njihovih sklonosti, hirova, fantazija, jakih insistiranja i elimini{e pritisak umnog i vitalnog ega koji tera svest da radi u slu`bi njegovih sopstvenih prohteva i èlja. U protivnom te stvari }e u}i sa silom i tvrditi da su intuicije, nadahnu}a i ostatak toga. Ili ako bilo kakve intuicije do|u, mogu biti izobli~ene i pokvarene me{avinom ovih sila Neznanja.

*** Ne, ove indikacije o vremenu i ovi glasovi nisu zapovesti od Majke. Ukazao sam vam na istinu o ovoj stvari; morate da sledite pravila koja je Majka izloìla za fizi~ki ìvot; ako ikakva promena mora da se na~ini, ili }e vam ona li~no to re}i ili }ete dobiti odobrenje za to od nje. Nijedan glas koji se ~uje iznutra ne moè da prevlada nad njenom re~ju i nijedno saop{tenje koje do|e kroz va{ um ne moè da se prihvati kao obavezuju}e ukoliko ga ona ne potvrdi. Napravili ste zbrku koja se ~esto pravi na po~etku ove vrste iskustva. Nesumnjivo je Maj~ina Sila ono {to je radilo unutar vas ili na vama i neka od iskustava, poput ovih od ose}anja Majke u va{em srcu, bila su savr{eno istinska. Ali kad pritisak Sile radi na svesti, onda na ravni na kojoj se desi da radi, velika aktivnost razli~itih sila se pokre}e u igru, npr. ako je to um, raznih umnih sila, ako je vital, raznih vitalnih sila. Nije bezbedno smatrati sve ove za istinske stvari, da budu prihva}ene bez pitanja i da se slede kao zapovesti Majke. Primili ste

Pisma o Jogi 934

pritisak sile tako jake da je naterala va{u glavu da se trese dugo vremena; ako se glava tako tresla, to je znak da um ili barem umno fizi~ko nije jo{ bilo u stanju da primi svu silu i da je usvoji; da je uradilo tako, ne bi bilo nikakve kretnje glave, sve bi bilo savr{eno opu{teno, smireno i mirno. Ali va{ um je po~eo da radi, tuma~e}i, po~inju}i da daje svoje sopstveno zna~enje ovoj pojedinoj pojavi i opet drugima, poku{avaju}i da napravi sistem kojim bi regulisao va{e pona{anje i da mu da autoritet, iznese to kao zapovest Majke. Delovanje Sile je bilo ~injenica, tuma~enje koje ste vi dali njenim detaljima dolaènja i odlaènja bilo je umna formacija i nije imalo nikakvu ba{ pozitivnu vrednost. Ako to pogledate pa`ljivo – kao {to sam ja pogledao detalje koje ste vi izneli – vide}ete da su ove sugestije bile veoma kliznog i promenljivog karaktera, ~as jedna stvar, ~as druga; samo va{ se um prilagodio promenama, pode{avaju}i svoje tuma~enje da im pasuje i poku{ao da odrì doslednost sistema. Ali u stvari sve je bilo nepravilno i haoti~no i imalo je tendenciju da u~ini va{e delovanje i opho|enje nepravilnim i haoti~nim. Istinska intuicija ne bi to radila; ona bi barem teìla ravnoteì, skladu, redu. Govorite o intuiciji po pitanju pokazivanja vremena. Postoji intuicija Vremena koja nije od uma i kad nastupa uvek je precizna do u minut, a ako je potrebno i u sekund; ali ovo nije bila Intuicija – jer nije bilo uvek precizno; pokazalo se ispravnim nekoliko puta, onda je po~elo da bude obmanjuju}e, u~inilo je da zakasnite na Pranam; po~elo je da gura ka ka{njenju na podnevni obrok, da se sukobljavate sa komocijom radnika trpezarije. Gurnulo vas je da kasnite za ve~e i napustilo vas sasvim, tako da na kraju niste imali ve~ernji obrok. Ali va{ um se vezao za svoje sopstvene formacije i poku{ao je da opravda, da da smisao ovim haoti~nim kapricima, da ih objasni (veoma promenljivom) voljom Majke. Sve ovo je dobro poznato onima iskusnima u jogi i to zna~i da ove stvari nisu bile intuicije, ve} konstrukcije uma, umne formacije. Ako je uop{te bilo intuicije, to je bila kretnja intuitivnog uma, ali ono {to nam intuitivni um daje je intuicija mogu}nosti, od kojih se neke ostvare, neke ne ili samo delimi~no, druge sasvim proma{e. Iza ovih umnih konstrukcija su Sile koje èle da se ostvare i poku{avaju da koriste ljude kao svoje instrumente ostvarenja. Ove Sile ne moraju da budu neprijateljske, ali one igraju za sebe, èle da vladaju, koriste, pravdaju sebe, stvaraju svoje sopstvene rezultate. Ako to mogu da u~ine dobijaju}i Maj~ino odobrenje ili predstavljaju}i sebe kao Maj~ine zapovesti, spremne su


da tako u~ine; ako ne mogu da dobiju odobrenje otelovljene Majke, spremne su da se predstave kao odobrenja Majke u njenom suptilnom nevi|enom univerzalnom Obliku ili Prisustvu. Neke ube|uju ne samo da na~ine razliku ve} suprotstavljenost izme|u njihove unutra{nje Majke koja im uvek govori ono {to èle da ~uju i otelovljene Majke koja, kako nalaze, nije tako predusretljiva, obuzdava ih, koriguje njihove hirove i njihove gre{ke. U ovoj fazi postoji opasnost ozbiljnije invazije La`nosti, ulaska neprijateljske vitalne Sile, iskori{}avanja gre{aka uma, koji ili poku{ava da zauzme mesto Majke, koriste}i njeno ime, ili u protivnom stvara bunt protiv nje. Ube|ivanje da ne do|ete na Pranam, da je ne drìte upoznatom sa va{im iskustvima i da se ne pot~inite korekciji, da ne uskla|ujete ìvot sa njenom izraènom voljom je signal za opasnost u ovoj fazi – jer to zna~i da Sila koja upada èli prostor da radi slobodna od kontrole – i eto za{to sam se ose}ao primoranim da skrenem va{u pa`nju na pogubnost neprijateljske Maje. [to se ti~e glasova, postoje mnogi glasovi; svaka Sila, svaka kretnja umne, vitalne, fizi~ke ravni moè da se snabde glasom. Va{i glasovi nisu ~ak ni jedno jedan s drugim; jedan je rekao jednu stvar, kad to nije radilo, drugi je rekao ne{to nespojivo s njim; ali vi ste bili vezani za svoju umnu formaciju i ipak ste poku{ali da sledite. Sve ovo se de{ava zato {to um i vital u ovim uzletima naglaska sadane postaju veoma aktivni. Eto za{to je neophodno, prvo da zasnujete svoju sadanu na velikoj smirenosti, velikoj staloènosti, ne ùdno jure}i za iskustvima ili njihovim plodovima, ve} gledaju}i ih, posmatraju}i, pozivaju}i uvek sve vi{e i vi{e Svetlosti, poku{avaju}i da budete sve {iri i {iri, otvoreni, }utke i obazrivo prijem~ivi. Ako je psihi~ko bi}e uvek napred, onda se ove te{ko}e znatno smanjuju, zato {to postoji svetlost koju um i vital nemaju, spontano i prirodno psihi~ko opaànje boànskog i neboànskog, istinitog i la`nog, imitacije i istinskog vo|stva. To je tako|e razlog za{to insistiram na tome da nam referi{ete svoja iskustva, zato {to, na stranu od bilo ~eg drugog, imamo znanje i iskustvo o ovim stvarima i moèmo smesta da zauzdamo bilo kakvu sklonost ka gre{ki. Drìte sebe otvorenim za Maj~inu Silu, ali nemojte da verujete svim silama. Kako budete i{li dalje, ako se drìte pravo, do}i }ete do vremena kad psihi~ko postaje preovla|uju}e aktivno, a Svetlost odozgo prevladava ~istije i sna`nije tako da se {ansa da se umne konstrukcije i vitalne formacije pome{aju sa istinskim iskustvom umanjuje. Kao {to sam vam rekao, ovo nisu i ne mogu biti nadumne

Pisma o Jogi 936

Sile; to je rad pripreme koja samo ~ini stvari spremnim za budu}i joga- sidi.

*** Kako mogu ljudi u ovom A{ramu da prosu|uju da li je ~ovek uznapredovao u jogi ili nije? Oni sude po spolja{njim pojavama – da li se sadaka osamljuje, sedi puno u meditaciji, dobija glasove i iskustva, itd, itd, misle da je veliki sadaka! X je uvek bio veoma siroma{an Adar. Imao je nekoliko iskustava osnovne vrste – zbrkanih i nesigurnih, ali na svakom koraku je upadao u nevolju i skretao na stranputicu i morali smo da ga vu~emo gore. Napokon je po~eo da dobija glasove i nadahnu}a za koje je tvrdio da su na{i – napisao sam mu mnoga pisma ozbiljnog upozorenja i obja{njenja, ali je odbio da slu{a, bio je previ{e vezan za svoje la`ne glasove i nadahnu}a i, da bi izbegao grdnju i ispravljanja, prestao je da pi{e ili da nas obave{tava. Tako da je totalno zastranio i na kraju postao neprijateljski. Moète da kaète ovo mojim autoritetom bilo kome ko je zbunjen poput vas u vezi ove stvari.

*** Mislim na ono {ta se desilo X-u i drugima poput Y, Z i ostalih. Vi{a iskustva nikoga ne povre|uju – pitanje je na {ta se misli pod vi{im? Y je na primer mislio da su njegova iskustva sama najvi{a Istina – rekao sam mu da su to sve ma{tarije, ali samo sa rezultatom da se razbesneo na mene. Postoje imitacije vi{ih iskustava kad se um ili vital uhvate ideje ili sugestije i pretvore je u ose}anje, i dok postoji nalet sila, ose}anje ushi}enja i mo}i itd. Sve vrste "imperativa" dolaze, vizije, mo`da "glasovi". Nema ni~eg opasnijeg od ovih glasova – kad ~ujem od nekog da ima "glas" uvek se ose}am nelagodno, mada moè biti istinskih glasova i koji su od pomo}i, i ose}am se sklonim da kaèm "Bez glasova, moli}u – ti{ina, ti{ina i bistar razlu~uju}i mozak". Ukazao sam na ovaj region imitatorskih iskustava, la`nih nadahnu}a, la`nih glasova u koji stotine jogija u|u a neki nikad ne iza|u u svom pismu o me|uzoni. Ako ~ovek ima jaku bistru glavu i izvesnu vrstu duhovnog skepticizma, moè da pro|e i prolazi – ali ljudi bez razlu~ivanja, kao Y ili Z, se izgube. Naro~ito ego ulazi i ~ini ih tako vezanim za njihovo sjajno (?) stanje da apsolutno odbijaju da iza|u. Sad povla~enje u osamu daje slobodan opseg za ovu vrstu delovanja, po{to ~ini da


~ovek ìvi potpuno u svom sopstvenom subjektivnom bi}u bez ikakve kontrole osim onoga {to njegovo sopstveno uo~avanje moè da unese – a ako to nije tako jako? Ego je naravno jaka potpora ovih subjektivnih la`nosti, ali ima i drugih potpora tako|e. Rad i druènje sa drugima – sa kontaktom objektivnog koji to donosi – nije apsolutna odbrana protiv ovih stvari, ali je odbrana i sluì kao provera i kao neka vrsta korektivne ravnoteè. Prime}ujem da oni koji u|u u ovaj region me|uzone obi~no krenu ka povla~enju i osami i insistiraju na tome. Ovo su razlozi za{to obi~no vi{e volim da se sadake ne povla~e apsolutno, ve} da zadrè izvesnu ravnoteù izme|u ti{ine i delovanja, unutra{njeg i spolja{njeg zajedno.

*** [to se ti~e opasnosti, ona prava opasnost u ovim povla~enjima (odvojeno od ponosa) je da se postane plen subjektivnih uticaja i ma{tarija i gubljenje dodira sa stvarno{}u za koji rad i kontakt sa drugima pomaù da se odrì. Naravno ~ovek moè to da izgubi ~ak i dok odràva kontakt kao {to se desilo X-u i drugima. Ali pretpostavljam da vi imate dovoljno hladnu i kriti~ku glavu da izbegnete tu opasnost.

*** Povla~enje nije neophodno za prelazak sa jedne ravni na drugu. Neophodno je samo u retkim slu~ajevima i kod izvesnih temperamenata na neko vreme.

*** Nemamo primedbu da to uradite na nedelju dana, kao {to predlaète. Shvatam da to nije povla~enje, ve} prekid dru{tvenih poseta. Moja primedba na povla~enje je {to je tako mnogo njih "postalo morbidno" time ili su zastranili u zone la`nih vitalnih iskustava; drugo, to apsolutno povla~enje nije neophodno za duhovni ìvot. Druga~ije je, me|utim, za ljude poput X-a koji su za taj manir ro|eni ili barem savr{eno utrenirani. "Smanjenje publiciteta" je sasvim druga stvar. Tako|e biti sposoban za samo}u i imati Anandu samo}e moè uvek da bude od pomo}i za sadanu, a mo} unutra{nje samo}e je prirodna jogiju.

Pisma o Jogi 938

Da}emo vam na{u pomo} i nadamo se da }ete uspeti – barem }ete uspostaviti prethodnicu za povla~enje kad god budete èleli u budu}nosti.

*** @iveti u sopstvu je naravno pravi cilj povla~enja, a ìveti u sopstvu donosi vi{a iskustva koja moraju o~igledno da budu od pomo}i, a ne {tetna. Ono {to sam napisao bilo je samo da objasnim na {ta sam mislio pod opasno{}u isuvi{e potpunog povla~enja i za{to se ispostavilo kao {tetno za X, Y i druge. Ima nekih, kao {to je Z, koji su izvukli nepome{anu korist iz njega. To sasvim zavisi od ne~ijeg temperamenta i njegovog stava i cilja i unutra{nje ravnoteè tokom ti{ine.

*** Impuls za povla~enjem dolazi iz nekog poriva za koncentracijom iznutra – ali uzrok poriva varira u razli~itim slu~ajevima. Ima izvesnih slu~ajeva kod kojih je postojala èlja da se ~ovek izoluje od Maj~inog uticaja (Pranam, meditacija itd.) i da se slede svoje sopstvene zamisli, npr. A, B, tako|e mo`da sa nekim ose}ajem nadmo}i – "nema potrebe za ovim stvarima za nekog tako velikog jogija kao {to sam ja". U drugim slu~ajevima postojala je izraèna èlja za izolacijom, ali to je bilo tamo gde je mozak ve} bio uznemiren (C) ili pogre{an uticaj na radu (D). Pretpostavljam da je to ono o ~emu je E govorio. Ali drugi su naprosto èleli koncentraciju ili nisu èleli da se tro{e u okretanju ka spolja (F, G u njihovom periodu povla~enja). Tako da ne mogu svi da se podvedu pod jednu re~enicu.

*** Ne govoriti ili kontaktirati kad je ~ovek u intenzitetu mira je jedna stvar – to moè da se radi. Ostati izolovan u drugim prilikama kao pravilo ìvota ne ~ini mi se neophodnim – to je bezbedno samo za one koji mogu da ìve u potpunosti unutra bez da izgube dodir sa spolja{njom stvarno{}u. Ako ~ovek uvek ima solidnu ravnoteù mira moè da to radi ili jasan um uravnoteèn i razlu~uju}i skupa sa stalnim iskustvima koja je u stanju da stavi na pravo mesto. Ali neki se upiju u unutra{nja iskustva u kojima se izgube i strasno se veù za njih


i ovaj unutra{nji ìvot postaje za njih jedina stvarnost bez spolja{njeg da ga dovede u ravnoteù i drì zauzdanim i da ga testira – tu leì opasnost. Opet ako ~ovek ostane izolovan bez podr{ke ustaljene unutra{nje ravnoteè i stalnog iskustva nad kojim ima razlu~uju}u kontrolu, onda u periodima praznine vital moè da se podigne donose}i borbe, te{ko}e, nemir, sugestije svih vrsta, mu~no i mutno stanje – pre nego li provoditi vreme u tome, kao {to neki rade, bolje je druìti se sa drugima ili obavljati neki rad ili u protivnom se usmeriti napolje na zdrav na~in.

*** Biti isuvi{e osetljiv i uznemiren bilo kakvim kontaktom je preterano; ali imati previ{e kontakata i uvek sebe rasipati ne dozvoljava sadani da raste i da se u~vrsti u unutra{njem bi}u, po{to ~ovek uvek biva izvu~en u obi~nu spolja{nju svest.

*** U va{im odnosima sa ljudima, postupajte jednostavno i prirodno. Otarasite se ovih nervoznih uzmicanja koja su slabost. Va`na je stvar imati ispravan unutra{nji stav, smiren i bez vezanosti. Ako to uradite svi detalji postaju tri~ave stvari koje }e se udesiti u skladu sa zdravim razumom i s tim kako je zgodno.

*** Kako }ete da na|ete prave spolja{nje odnose povla~e}i se sasvim iz spolja{njih odnosa? I kako predlaète da budete potpuno preobraèni i ujedinjeni ìve}i samo u unutra{njem ìvotu, bez ikakvog testa preobraàja i jedinstva spolja{njim kontaktom i probama spolja{njeg rada i ìvota? Temeljnost uklju~uje spolja{nji rad i odnose, a ne samo povu~eni unutra{nji ìvot. Jedino ako vitalni ego napusti svoje zahteve i prohteve i reakcije koje ovi stvaraju kad nisu zadovoljeni, preobraàj i ujedinjenje mogu da do|u, i nema drugog na~ina.

***

Pisma o Jogi 940

Rekao sam vam da ne poku{avate da odlu~ite svojim umom. Stalno ponavljate "Ja moram da odlu~im. Ja moram da odlu~im. Ja moram da donesem odluku. Ja moram da se re{im." Uvek ponavljate ovo Ja, Ja, Ja moram da odlu~im, kao da znate bolje od mene i Majke! "Ja moram da shvatim, ja moram da odlu~im!" I uvek nalazite da va{ um ne moè da odlu~i ni{ta i da shvati ni{ta. Pa ipak nastavljate da ponavljate istu la`nost. Kaèm vam otvoreno jo{ jednom da sva va{a takozvana iskustva ne vrede ni{ta, puko vitalno neznanje i zbrka. Jedino iskustvo koje vam je potrebno je iskustvo prisustva Majke, Maj~ina svetlost, Maj~ina sila, i promena koju one donose na vas. Morate da odbacite sve druge uticaje i da se otvorite samo Maj~inom uticaju. Ne smete vi{e da mislite i govorite o energijama koje teku napolje i va{im energijama i energijama drugih. Jedina energija koju morate da osetite je silazak u upliv i delovanje Maj~ine sile. Ovo su bile moje instrukcije i sve dok ste ih sprovodili brzo ste napredovali. Bacite sva ova nepovezana la`na iskustva. Vratite se jedinom pravilu koje sam vam dao. Otvorite se Maj~inom prisustvu, uticaju, svetlosti, sili – odbacite sve drugo. Jedino tako }ete vratiti jasno}u (umesto ove zbrke), mir, psihi~ko opaànje i napredak u sadanu.

*** Istrajavate u pogre{nom naporu koji spre~ava sam cilj koji imate u vidu. @elite da imate ono {to zovete "oboènje"; ali ne moète da ga imate na na~in na koji vi poku{avate. Ukaza}u na va{u gre{ku; molim vas, ~itajte pa`ljivo i poku{ajte da shvatite ispravno. Naro~ito shvatite moje re~i u njihovom otvorenom smislu i nemojte im pridavati nikakvo "skriveno zna~enje" ili bilo kakvo drugo zna~enje koje bi moglo biti povoljno za va{e sada{nje ideje. Boànska Svest koju poku{avamo da dovedemo dole je Svest Istine. Ona nam pokazuje istinu na{eg bi}a i prirode na svim ravnima – umu, ìvotu i telu. Ona ih ne odbacuje niti ~ini nestrpljivi napor da ih se otarasi smesta i da dovede ne{to fantasti~no i ~udesno na njihovo mesto. Ona radi na njima strpljivo i polako da usavr{i i podigne u njima sve {to je sposobno za savr{enstvo i da promeni sve {to je mra~no i nesavr{eno.


Va{a prva gre{ka je {to zami{ljate da je mogu}e postati boànski za trenutak. Zami{ljate da vi{a svest mora samo da se spusti u vas i ostane tu i sve biva gotovo. Zami{ljate da nikakvo vreme nije potrebno, nikakav dug, teàk ili pa`ljiv rad, i da }e sve biti u~injeno za vas u trenutku Boànskom Milo{}u. To je sasvim pogre{no. To se tako ne radi; i sve dok istrajavate u ovoj gre{ci, ne moè biti trajnog oboènja, a vi }ete samo uznemiravati Istinu koja poku{ava da do|e, i uznemiravati svoj sopstveni um i telo besplodnom borbom. Drugo, gre{ite {to mislite da zato {to ose}ate izvesnu silu i prisustvo, vi ste stoga smesta boànski. Nije tako lako postati boànski. Mora postojati za bilo koju silu ili prisustvo koje do|e ispravno tuma~enje i reakcija, ispravno znanje u umu, ispravna priprema vitala i fizi~kog bi}a. Ali ovo {to vi ose}ate je nenormalna vitalna sila i ushi}enje usled nestrpljenja va{e èlje, a sa ovim dolaze sugestije ro|ene iz va{e èlje, koje brkate sa istinom i nazivate nadahnu}ima i intuicijama. Ukaza}u na neke od gre{aka koje pravite u ovom stanju. Smesta po~injete da mislite da nema dalje potrebe za mojim uputstvima ili vo|stvom, zato {to zami{ljate da ste od tada pa nadalje jedno sa mnom. Ne samo {to je tako, ve} sugestije koje èlite da prihvatite idu sasvim protiv mojih uputstava. Kako to moè da bude ako ste jedno sa mnom? O~igledno je da ove ideje koje idu protiv mojih uputstava dolaze od va{eg uma i impulsa, a ne od mene ili od bilo kakve Boànske Svesti ili od bilo ~ega {to bi se moglo nazvati [ri Aurobindovom Sve{}u. U vezi s ovim pi{ete: "Vidim te{ko}u da ~ak i kad sam ispunjen tobom, ideja slu{anja i sle|enja tvojih uputstava i dalje funkcioni{e – ~ak i kad si od mene napravio tebe. Molim se za ono {to je potrebno." Ideja sle|enja i slu{anja mojih uputstava nije te{ko}a, to je jedina stvar koja moè da vam pomogne. Ta poslu{nost je jedina stvar koja je potrebna. Na {ta mislite kad kaète "Napravio si od mene tebe"? Te re~i izgleda da nemaju smisla. Ne moète misliti da ste postali isto pojedina~no sopstvo kao ja; ne mogu da budu dva Aurobinda; ~ak i kad bi bilo mogu}e bilo bi besmisleno i beskorisno. Ne moète misliti da ste postali Svevi{nje Bi}e, jer ne moète biti Bog ili I{vara. Ako je to u obi~nom (Vedantskom) smislu, onda je svako ja, po{to je svaka \iva deo Jednog. Mo`da ste postali svesni ovog jedinstva na neko vreme; ali ta svest nije dovoljna po sebi da vas preobrazi ili na~ini boànskim.

Pisma o Jogi 942

Po~injete da zami{ljate da moète bez hrane i sna i zanemarujete potrebe tela; a zaboravljate moja uputstva i pogre{no nazivate ove potrebe uznemirenjem ili igrom neprijateljskih materijalnih i fizi~kih sila. Ova ideja je la`na. Ono {to ose}ate je samo vitalna sila, ne najvi{a istina, a telo ostaje {ta je bilo; pati}e i skr{i}e se ako mu se ne da hrana, odmor i spavanje. To je isto ono pobrkano vitalno ushi}enje koje je u~inilo da opipate svoje telo da vidite da li je od nadumne supstance. Shvatite jasno da telo ne moè da se preobrazi na takav na~in u ne{to sasvim nefizi~ko. Fizi~ko bi}e i telo, kako bi bili usavr{eni, moraju da pro|u kroz dugu pripremu i postepenu promenu. Ovo ne moè da se uradi, ako ne iza|ete iz ovog pogre{nog vitalnog ushi}enja i ne si|ete prvo u obi~nu fizi~ku svest, sa jasnim ose}ajem za fizi~ke stvarnosti. Na kraju, ako èlite pravu promenu i preobraàj, morate jasno i odlu~no da prepoznate da ste napravili i da i dalje pravite gre{ke i da ste u{li u stanje koje je nepovoljno za va{ cilj. Poku{ali ste da se otarasite svog misle}eg uma, umesto da ga usavr{ite i prosvetlite, i poku{ali da ga zamenite ve{ta~kim "nadahnu}ima i intuicijama". Razvili ste antipatiju i uzmicanje u odnosu na telo i fizi~ko bi}e i njegove kretnje; i stoga ne èlite da si|ete u normalnu fizi~ku svest i da tamo strpljivo radite ono {to je neophodno radi promene. Ostavili ste sebe samo sa vitalnom sve{}u koja ose}a ponekad veliku silu i Anandu, a u drugim navratima pada u gadnu depresiju zato {to je ne podràva ni um iznad niti telo ispod. Morate apsolutno da promenite sve ovo, ako èlite pravi preobraàj. Ne sme da vam smeta gubitak vitalnog ushi}enja; ne sme da vam smeta ulazak u normalnu fizi~ku svest, sa jasnim prakti~nim umom, koji gleda fizi~ka stanja i fizi~ke stvarnosti. Morate prvo da ih prihvatite, ili nikad ne}ete biti u stanju da ih promenite i usavr{ite. Morate da povratite tihi um i inteligenciju. Ako budete mogli jednom da uradite ove stvari, Ve}a Istina i Svest }e mo}i da se vrate u svoje odgovaraju}e vreme, na pravi na~in i pod pravim uslovima.

*** Morate da imate punu mo} volje i delovanja kako biste uspeli. Nije dovoljno oja~avati va{e telo, morate tako|e da oja~ate svoj um; morate apsolutno da se otarasite ovih ideja o grehu, ovog dugog razmi{ljanja o sugestijama seksualnog impulsa i ove navike traganja za


mra~nim vitalnim silama svugde. Va{i ljudi su sasvim obi~na ljudska bi}a, nisu zli duhovi ili sile. Va{ stav prema njima ne sme da bude ni stav vezanosti ni straha, uàsavanja i uzmicanja, ve} }ute}e nevezanosti. Nemojte da tragate za nadahnu}em, ve} delajte }utke i racionalno u skladu sa na{im uputstvima, sa smirenim umom i }ute}om voljom. Otarasite se svoje opsesije o dolasku ovamo i padanju pred na{a stopala. Ovo i druge sugestije i glasovi nisu nadahnu}a, ve} tek stvari koje su stvorili va{ sopstveni um i njegovi impulsi. Va{a bezbednost leì u tome da ostanete u}utani i da }utke i istrajno radite ono {to vam kaèmo, sa savr{enim pouzdanjem, dok se u potpunosti ne oporavite.

*** Bi}e veoma dobro za vas da ~itate i prevodite Arju.... Posla}u vam primerak "Eseja o Giti" (Essays on the Gita), prvu seriju; bi}e najbolje za vas da po~nete sa ovim i da je prevedete. Naviknite se da prevodite samo po malo svakog dana i radite to veoma pa`ljivo. Nemojte da pi{ete u ùrbi; pro|ite nekoliko puta kroz ono {to ste napisali i vidite da li precizno predstavlja duh originala i da li jezik moè da se pobolj{a. U svim stvarima, na umnoj i fizi~koj ravni, treba da bude va{ cilj, trenutno, da ne idete brzo i zavr{avate brzo, ve} da radite sve pa`ljivo, savr{eno i na pravi na~in. @elimo da shvatite i odràvate od sad pa nadalje ispravan stav po pitanju fizi~ko-vitalnih impulsa na koje se àlite; {to }e re}i po pitanju hrane, novca, seksualnih impulsa itd. Vi ste usvajali moralni i asketski stav koji je potpuno pogre{an i ne moè da vam pomogne da ovladate ovim mo}ima prirode. [to se ti~e hrane, ona je potreba tela i morate da je koristite da biste odràli telo jakim i u kondiciji. Morate da zamenite vezanost Anandom hrane. Ako imate ovu Anandu i ispravno ~ulo ukusa itd. i ispravnu upotrebu hrane, vezanost, ako je i ima, nesta}e, nakon nekog vremena, sama od sebe. [to se ti~e novca, to je tako|e ne{to {to je potrebno za ìvot i rad.... Novac predstavlja veliku mo} ìvota koja mora da se osvoji za boànske upotrebe. Stoga ne smete da imate nikavu vezanost za njega, ali tako|e ni ga|enje ili uàsavanje od njega. [to se ti~e polnog nagona, prema njemu tako|e ne smete da imate nikakvo moralno uàsavanje niti puritansko ili asketsko ga|enje.

Pisma o Jogi 944

To je tako|e jedna ìvotna mo} i, dok morate da odbacite sada{nji oblik te mo}i (to jest, fizi~ki ~in), samom tom silom morate da ovladate i da je preobrazite. Ona je ~esto najja~a kod ljudi sa jakom vitalnom prirodom, a od te jake vitalne prirode moè se na~initi sjajan instrument za fizi~ko ostvarenje Boànskog @ivota. Ako polni nagon do|e, nemojte da ste àlosni ili da ste na muci, ve} na njega gledajte sa mirom, u}utkajte ga, odbacite sve pogre{ne sugestije koje su s njim povezane i ~ekajte na Vi{u Svest da ga preobrazi u istinsku silu i Anandu. Sve ove stvari koje smo vam rekli su neophodne za va{e bivanje u fizi~koj svesti i imanje ispravnih odnosa sa fizi~kim ìvotom.

VI Kosmi~ka svest ne pripada posebno prekoumu; ona pokriva sve ravni. ôvek je trenutno zatvoren u svojoj povr{inskoj pojedina~noj svesti i zna svet (ili radije njegovu povr{inu) samo kroz svoj spolja{nji um i ~ula i putem tuma~enja njihovih kontakata sa svetom. Jogom moè da se u njemu otvori svest koja postaje jedno sa sve{}u sveta; on postaje direktno svestan univerzalnog Bi}a, univerzalnih stanja, univerzalne Sile i Mo}i, univerzalnog Uma, @ivota, Materije i ìvi u svesnim odnosima sa ovim stvarima. Za njega se onda kaè da ima kosmi~ku svest.

*** Prekoum je osnova totalne kosmi~ke svesti, ali sama kosmi~ka svest moè da se oseti na bilo kojoj ravni, ne samo iznad uma, ve} u umu, ìvotu, materiji.

*** Postoje u kosmi~koj svesti dve strane – jedna, kontakt sa i opaànje obi~nih kosmi~kih sila i bi}a iza ovih sila, to je ono {to ja zovem kosmi~ko Neznanje – druga je opaànje kosmi~kih Istina, ostvarenje jednog univerzalnog, jedne univerzalne Sile, svih Vedantskih istina o Jednom u svemu i svemu u jednom, svi razni aspekti Boànskog u kosmi~kom i gomila drugih stvari moè da do|e koje zbilja pomaù ostvarenju i znanju – pod uslovom da se prihvate na pravi na~in.


Me|utim, najbolje je time se pozabaviti kad zapravo do|e. Ne dolazi uvek ~im do|e do pro{irenja – mnogi pro|u kroz pro{irenje svesti u ono {to je izvan kosmi~kog i uzmu kosmi~ko u detalje kasnije – i to je mo`da najbezbedniji red.

*** Kad ~ovek ima kosmi~ku svest, moè da oseti kosmi~ko Sopstvo kao svoje vlastito sopstvo, moè da ose}a sebe da je jedno sa drugim bi}ima u kosmosu, moè da oseti sve sile Prirode kako se kre}u u njemu, sva sopstva kao svoje vlastito sopstvo. Nema za{to osim da je to tako, po{to je sve Jedno.

*** Sve je u Sopstvu; kada ste poistove}eni sa univerzalnim sopstvom sve je u vama. Tako|e mikrokosmos reprodukuje makrokosmos – tako da je sve prisutno u svakome, mada nije sve izraèno (i ne moè biti) u povr{inskoj svesti.

*** Sve dela u sopstvu. îtava igra Prirode se odigrava u Sopstvu, u Boànskom. Sopstvo sadrì univerzum.

*** Sopstvo je bi}e (bivanje, engl. being), ne neko bi}e (a being). Pod Sopstvom se podrazumeva svesno su{tinsko postojanje, jedno u svemu.

*** Prvobitna supstanca sveg duha je ~isto postojanje koje nosi u sebi ~istu samopostoje}u svest (ili silu svesti) i ~istu samopostoje}u Anandu.

*** Supstanca i bi}e su ista stvar. U tvorevini, na njih se moè gledati kao na dva aspekta duha.

Pisma o Jogi 946

***

Sopstvo je su{tinski univerzalno; individualizovano sopstvo je samo univerzalno doìvljeno iz individualnog centra ili u njemu. Ako se to {to ste ostvarili ne ose}a da je jedno u svemu, onda to nije Atman; to je sredi{nje bi}e koje jo{ ne razotkriva svoj univerzalni aspekt kao Atmana.

*** Sopstvo se ose}a ili kao univerzalno, jedno u svemu, ili kao univerzalizovano pojedina~no isto u su{tini kao drugi, pro{ireno svuda iz svakog bi}a, ali centrirano ovde. Naravno centar je tek na~in da se to kaè, zato {to se obi~no ne ose}a nikakav fizi~ki centar – samo se sva delovanja de{avaju oko pojedinca.

*** Uobi~ajeno iskustvo Bezli~nog je da je Ono svuda bez oblika ili ograni~enja u bilo kakvom mestu ili vremenu.

*** Bezli~no Boànsko nema stani{te i ne moè da ga ima; ono je sveproìmaju}e. Ako bilo ko kaè da bezli~no Boànsko ima svoje stani{te u srcu moète ga pitati na {ta misli pod bezli~nim Boànskim.

*** U kosmi~koj svesti li~no "ja" nestaje u jedno Sopstvo svega. "Ja" koje jedino postoji nije ono od osobe, individualizovano "ja", ve} univerzalizovano "ja" identi~no sa svim i sa kosmi~kim Sopstvom (Atmanom).

*** Ono {to }e ostati nakon oslobo|enja je sredi{nje bi}e – ne ego. Sredi{nje bi}e }e ìveti u svesti Boànskog svuda i u svim drugim


bi}ima tako|e; tako da ne}e imati svest odvojenog ega ve} jednog centra me|u mnogim od Boànskog Mno{tva.

*** Ono {to ose}ate je normalno stanje kad se odigra oslobo|enje. Rad ~ula itd. se nastavlja kao i pre, ali svest je druga~ija, tako da ~ovek ne ose}a samo ose}aj oslobo|enja, razdvojenosti, itd., ve} to jedno ìvi u sasvim duga~ijem svetu od onog od obi~nog uma, ìvota ili ~ula. To je druga svest sa drugim znanjem i na~inom gledanja na stvari koja po~inje. Kasnije kako ova svest zaposeda instrumente, postoji sklad toga sa ose}ajem i ìvotom; ali oni tako|e postaju druga~iji, sa izmenjenim gledi{tem, vide}i svet ne vi{e kao pre, ve} kao da je na~injen od druge supstance sa drugim zna~enjem.

*** Oslobo|enje je prva neophodnost, ìveti u miru, ti{ini, ~istoti, slobodi sopstva. Skupa sa tim ili kasnije ako se ~ovek probudi za kosmi~ku svest, onda moè da bude slobodan, a ipak jedno sa svim stvarima. Imati kosmi~ku svest bez oslobo|enja je mogu}e, ali onda nema slobode nigde u bi}u od niè prirode i ~ovek moè da postane u svojoj pro{irenoj svesti igrali{te svakojakih vrsta sila bez da bude u stanju bilo da bude slobodan bilo gospodar. S druge strane, ako je do{lo do Samoostvarenja, postoji jedan deo bi}a koji ostaje nedotaknut usred igre kosmi~kih sila – dok ako se uspostave mir i ~istota sopstva u celoj unutra{njoj svesti, onda spolja{nji dodiri niè prirode ne mogu da u|u ili da prevladaju. Ovo je prednost Samoostvarenja koje prethodi kosmi~koj svesti i podràva je.

*** Kad postoji razvoj Samoostvarenja ili kosmi~ke svesti ili ako postoji praznina koja je uvodni uslov za ove stvari, dolazi automatska sklonost za jedinstvo sa svim – njihove naklonosti, umne, vitalne, fizi~ke mogu lako da se doti~u. ôvek mora da sebe odràva slobodnim.

***

Pisma o Jogi 948

Vi ste imali umno i po~etak vitalnog otvaranja kosmi~koj svesti – odràvana na oduhovljenom nivou, vizija ili ose}anje Boànske Anande bez traganja za posedovanjem ili grubim spolja{njim uìvanjem bi uspostavila jogi~ku svest i napravila bazu za znanje i mir i mo} i psihi~ku ljubav i predanost da si|u.

*** To je veoma dobro. Pro{irenje svesti da bude jedno sa univerzalnim Beskrajnim je va`na faza u sadani.

*** Da, va{e iskustvo je bilo veoma dobro i va{ ose}aj u vezi njega je bio ispravan. Kad je svest uzana i li~na ili zatvorena u telu, te{ko je primati od Boànskog – {to se vi{e {iri, to vi{e moè da primi. Dolazi vreme kada sebe oseti podjednako {irokom kao svet i kad je u stanju da primi sve Boànsko u sebe.

*** To je iskustvo pro{irenja svesti. U jogi~kom iskustvu svest se {iri u svakom pravcu, unaokolo, ispod, iznad, u svakom pravcu proteù}i se u beskraj. Kad svest jogija postane oslobo|ena, ona ne ìvi u telu, ve} uvek u ovoj beskrajnoj visini, dubini i {irini. Njena osnova je beskrajna praznina ili ti{ina, ali u tome sve moè da se ispolji – Mir, Sloboda, Mo}, Svetlost, Znanje, Ananda. Ova svest se obi~no zova svest Sopstva ili Atmana, jer ~isto postojanje ili sopstvo je ono {to je izvor svih stvari i sadrì sve stvari.

*** Da – ona [{irina] se ose}a kao velika supstancijalna prostranost puna mo}i i daju}i ose}aj jednosti slobodne i beskrajne i iste od vrha do dna.

***


Na po~etku iskustvo {irine poput drugih iskustava dolazi jedino s vremena na vreme. Tek kasnije postaje ~esto i ostaje dugo, dok se na kraju ne ustali i svest ostane uvek {iroka.

*** Morate da odbacite strah od koncentracije. Praznina koju ose}ate da dolazi na vas je ti{ina velikog mira u kojoj postajete svesni svog sopstva, ne kao malog ega zatvorenog u telo, ve} kao duhovnog sopstva {irokog kao univerzum. Svest se ne rastvara; ograni~enja svesti su ono {to se rastvara. U toj ti{ini misli mogu da prestanu na neko vreme, moè biti da ne bude ni~eg osim velike bezgrani~ne slobode i {irine, ali u tu ti{inu, tu praznu {irinu silazi prostrani mir odozgo, svetlost, blaènstvo, znanje, vi{a Svest u kojoj ose}ate jednost Boànskog. To je po~etak preobraàja i nema ni~eg u tome ~ega se treba pla{iti.

*** To zna~i slobodu od ose}aja tela u kojoj ~ovek moè istinski da kaè "Ja nisam telo". Ovo oslobo|enje je deo kosmi~ke svesti – isto kao {to je i ostvarenje kosmi~ke Volje. To je oslobo|enje samo od ose}aja tela. To je sasvim druga~ije od kontrole tela.

*** Ono {to ste osetili kao snaàn suptilan vazduh bio je konkretan izraz svesti ili svesnog postojanja po sebi nezavisnog od tela. Za sada je iskustvo jo{ uvek ograni~eno telom, ali kada se ose}a bez tog ograni~enja onda je to ose}aj {irokog etra koji ispunjuje sav prostor, Aka{a Braman. Kako ovo raste, ose}aj tela nestaje i kad je um tako|e sasvim neaktivan, ~ovek ose}a sebe da je on to {irenje u sav Beskraj.

*** Kad bi ovo bile ma{tarije, mogli biste da ih reprodukujete ta~no svaki put kad pomislite na njih. Ideja da je to ma{ta dolazi iz fizi~kog uma koji ne moè da veruje ni u kakvu nadfizi~ku stvar.

Pisma o Jogi 950

Ovo otvaranje grudi u prazninu (ne stvarno prazninu, ve} beskrajnu Aka{u univerzalne i neograni~ene ]ite) je uvek znak otvaranja emocionalnog bi}a u {irinu Univerzalnog Boànskog. Sliku Aka{e ~esto vi|aju sadake u Djani. Kad je svest oslobo|ena, bilo u umu ili drugom delu, uvek postoji ovaj ose}aj {iroke beskrajne praznine. Od vrha glave do grla je umna ravan bi}a – sli~no otvaranje i praznina ili {irina ovde je znak uma kako se osloba|a u Univerzalno. Od grla do stomaka je vi{i vitalni ili emocionalni region. Ispod je nià vitalna ravan.

*** To je vi{e, mislim, zaboravljanje tela nego nepoistove}ivanje sa njim. U intenzivnom umovanju ili intenzivnoj vitalnoj aktivnosti, telo zauzima drugo mesto i postaje spolja{njije i isto moè da se desi do izvesne mere stalnije kod ~oveka koji ìvi u svom umu ili svom vitalu i tesnije se poistove}uje s tim. Ali i dalje to je umno u telu, vital u telu. Nema osloba|anja, nema postajanja potpuno razdvojenim kao u duhovnom oslobo|enju.

*** Da, nije mogu}e za ljudski um da ìvi potpuno u sebi do takve mere da ignori{e telo sasvim – pravo ili potpuno oslobo|enje ili nepoistove}enje nije mogu}e bez duhovnog oslobo|enja. Sve {to je mogu}e za um je stalna upijenost u sebe i ignorisanje ili zaboravljanje tela koliko god je mogu}e. To ~ovek ~esto nalazi kod ljudi koji ìve povu~enim umnim ìvotom (u~enjaci, mislioci itd.) bez potrebe da se petljaju oko svog izdràvanja, porodice itd.

*** Sunce koje izlazi na horizontu je direktna svetlost Boànske Istine koja se diè u bi}u – zrak ka gore otvara bi}e prema Istini kakva je iznad uma, zrak ispred ga otvara za ono {to zovemo kosmi~ka svest, ono postaje oslobo|eno od li~nog ograni~enja i otvara se i postaje svesno univerzalnog uma, univerzalnog fizi~kog, univerzalnog vitala. Delovanje na srce bilo je pritisak ovog Sunca na njega da stekne ovo direktno otvaranje, tako da svest moè da postane slobodna, {iroka i sasvim u miru.


Velika je stvar {to ste bili u stanju da ostanete neuznemireni i neuzrujani u prisustvu neprijateljskog pritiska i {to ste zadràli svest o Miru i dalje iza. To je znak da on postaje ustaljeniji i delotvorniji.

*** [irina dolazi kad ~ovek nadma{i ili po~inje da nadma{a pojedina~nu svest i {iri se ka univerzalnoj. Ali psihi~ko moè da bude aktivno ~ak i u pojedina~noj svesti.

*** Psihi~ko je potpora pojedina~ne evolucije; ono je povezano sa univerzalnim i putem direktnog kontakta i kroz um, vital i telo.

*** Ljubav, radost i sre}a dolaze iz psihi~kog. Sopstvo daje mir ili univerzalnu Anandu.

*** Sopstvo ili Atman je neaktivno; Priroda (Prakriti) ili [akti dela. Kad se Sopstvo ose}a prvo je beskrajno postojanje, ti{ina, sloboda, mir ono {to se ose}a – to se zove Atman ili Sopstvo. Ono delovanja koje se de{ava u njemu se u skladu sa ostvarenjem ili ose}a kao sile Prirode koje rade u toj {irini, kao Boànska [akti koja dela ili kao kosmi~ko Boànsko ili razne njihove mo}i koje rade. Ne ose}a se da Sopstvo dela.

*** [to se ti~e posmatra~a i namotaja zmaja, to je kinesko-japanska slika za svetsku silu koja se {iri univerzumom i ovo izraàva stav svedoka koji to sve vidi i posmatra u njegovom odmotavanju odvijanje predstave Boànske Lile. To je stav koji daje najve}u smirenost, mir, samata-u pred zagonetkom kosmi~kog delovanja. Ne misli se da se delovanje i kretnja ne prihvataju ve} da se prihvataju kao Boànski Rad koji vodi ciljevima koje um mo`da ne vidi uvek smesta, ali du{a vidi kroz sve vrhovnu svrhu i skriveno vo|stvo.

Pisma o Jogi 952

Naravno, postoji kasnije iskustvo u kome se dve strane Boànske Celine, Svedok i Igra~, stapaju; ali ovaj poloàj posmatra~a dolazi prvi i vodi do tog punijeg iskustva. On daje uravnoteènost, smirenost, rastu}e razumevanje du{e i ìvota i njihovih dubljih zna~enja bez ~ega puno nadumno iskustvo ne moè da do|e.

*** Univerzalne sile se kre}u svojom sopstvenom silom i sve{}u unutar njih – ali postoji tako|e Kosmi~ki Duh koji ih podràva i odre|uje svojim gledi{tem i odre|uju}om voljom njihovu igru – mada se direktna akcija prepu{ta silama – to je igra univerzalne Prakriti sa univerzalnim Puru{om koji gleda iza nje. U pojedincu tako|e postoji pojedina~ni Puru{a koji moè, ako ho}e, ne tek da se saglasi sa igrom Prakriti, ve} da prihvati ili odbaci ili da ima volju za njenom promenom. Sve to je u samoj igri kako je vidimo ovde. Postoji ne{to iznad – ali delovanje toga je intervencija pre nego kontrola iz trenutka u trenutak; moè da postane stalna direktna kontrola jedino kad ~ovek zameni igru sila vladavinom Boànskog.

*** To je istinska jogi~ka svest u kojoj ~ovek ose}a jednost i ìvi u njoj, ne dotaknut spolja{njim bi}em i njegovim inferiornim kretnjama, ve} gledaju}i na njih sa osmehom za njihovo neznanje i maju{nost. Posta}e mnogo vi{e mogu}e pozabaviti se ovim spolja{njim stvarima ako se ta razdvojenost odràva uvek.

*** To su Puru{a i Prakriti strane prirode – jedna koja vodi do ~istog svesnog postojanja, stati~na, druga do ~iste svesne sile, dinami~na. Pro{la tama iz koje su iza{li je tama neznanja, budu}a tama koja se ose}a iznad je nadsvest. Ali, naravno, nadsvest je stvarno svestlosna – samo {to se njena svetlost ne vidi. Tri oblika svesti su tri strane Prirode predstavljene trima gunama – sila podsvesnog tamasa, Inercija, koja je zakon Materije, sila polu-svesne èlje, Kineza, {to je radàs, koji je zakon @ivota, i sila satvi~ne Praka{e, koja je zakon Inteligencije.

***


Postoji jedan Puru{a – njegovo delovanje je u skladu sa poloàjem i potrebom svesti u odre|eno vreme. Priroda delovanja iznad obi~nog uma ili u kosmi~koj svesti je ona koja je mnogostrana.

*** Prakriti je jedino izvr{na ili delatna sila – Mo} u pozadini Prakriti je [akti. To je ]it-[akti u ispoljenju: to je duhovna svest.

*** Ovo je ta~no za umno znanje i volju, ali ne za vi{u volju znanja. U nadumu, znanje i volja su jedno. Sve energije proizlaze iz ]it-[akti, ali se diferenciraju od nje kako silaze. Toliko je ta~no da je @ivot karakteristi~no Sila – Fizi~ko je karakteristi~no Supstanca, ali dinamizam oba proizlazi iz ]it – dinamizam uma tako|e, sav dinamizam.

*** Postoji jedna zajedni~ka Sila koja radi u svima i vibracija te Sile ili bilo koja od njenih kretnji moè da probudi (ne ~ini to uvek) istu vibraciju u drugome. Postoji stalna kretnja (Prakriti) i stalna ti{ina (Puru{a). To je izjava Upani{ada da postoji etar Anande u kome sve di{e i ìvi; kad ga ne bi bilo niko ne bi mogao da di{e ili ìvi.

*** "Stvorena" sila nije va{a – ona je od Prakriti – va{a volja je stavlja u pokret, ona je ne stvara zaista; ali ~im se stavi u pokret, ima tendenciju da se ispuni onoliko koliko }e igra drugih sila da je dopusti. Tako, prirodno, ako èlite da je zaustavite, morate da stavite suprotnu silu u pokret koja }e biti dovoljno jaka da prevlada protiv njenog momenta.

***

Pisma o Jogi 954

Ova vizija je opaànje kosmi~ke kretnje stvari koje se razvijaju od jednog do drugog stanja i u tome pojedina~nih kretnji koje je sa~injavaju. Postoji tako|e ose}aj Svega kao Vremena u toku ili istog kao dimenzije prepletene sa Prostorom kao klot i frket u tkanini, itd.

*** Svet je oblik, stvarnost je Boànsko. ôvek mora da vidi prisustvo u obliku.

*** Boànsko je Vrhovna Istina zato {to je ono Vrhovno Bi}e iz koga su svi do{li i u kome svi jesu.

*** Boànsko je to iz ~ega sve dolazi, u ~emu sve ìvi, a vratiti se istini Boànskog sada zaklonjenoj Neznanjem je du{in cilj u ìvotu. U svojoj vrhovnoj Istini, Boànsko je apsolutni i beskrajni mir, svest, postojanje, mo} i Ananda.

*** Svevi{nji ne moè da stvara kroz Transcendentno zato {to je Transcendentno Svevi{nji. Kosmi~ka [akti je ono kroz {ta Boànsko stvara.

*** Kosmi~ka Sila je pod kontrolom prekouma. Nadum ne dela na nju direktno – {ta god da silazi odatle se modifikuje kako bi pro{lo kroz prekoum i poprimilo manji oblik podesan za ravan na koju dela, umnu, vitalnu ili fizi~ku. Ali ova intervencija je izuzetna u obi~noj igri kosmi~kih sila.

***


Kosmi~ki duh sadrì nadum, ali ga drì iznad i radi za sada izme|u prekouma i fizi~kog. Jedino kad se Neznanje ukloni nadumno postaje direktno dinami~ni deo delovanja kosmi~ke Prirode ovde. Do tada postoje samo njegovi odrazi.

*** On [Kosmi~ki Duh] koristi Istinu i La`nost, Znanje i Neznanje i sve druge dvojnosti kao elemente u ispoljenju i odra|uje ono {to mora da se odradi dok sve ne bude spremno za vi{e delovanje.

*** Kosmi~ke sile ovde bilo dobre ili lo{e su sile Neznanja. Iznad njih je Svest Istine koja moè da se ispolji samo kad ego i èlja budu prevazi|eni – sila iz Boànske Svesti Istine je ono {to mora da si|e; vi{i Mir, Svetlost, Znanje, îstota, Ananda moraju da rade na kosmi~kim silama u pojedincu kako bi ih promenili i doveli Silu Istine na mesto obi~nog delanja.

*** Kosmos ili univerzum je uvek sklad, u protivnom ne bi postojao, razleteo bi se u par~i}e. Ali kao {to postoje muzi~ke skladbe koje se grade od nesuglasja delimi~no ili ~ak preovla|uju}e, isto tako je ovaj univerzum (materijalni) neskladan u svojim odvojenim elementima – pojedina~ni elementi su u neskladu jedni s drugima u velikoj meri; jedino zahvaljuju}i odràvaju}oj Boànskoj Volji iza celina je i dalje sklad za one koji gledaju na nju kosmi~kom vizijom. Ali to je sklad u evoluciji u napredovanju – to jest, sve se kombinuje kako bi se kretalo ka cilju koji nije jo{ dosegnut, a cilj joge je ubrzati dolazak na taj cilj. Kad se dostigne, postoja}e sklad skladova, koji }e zameniti trenutni sklad izgra|en na neskladu. Ovo je obja{njenje trenutnog pojavnog izgleda stvari.

*** Sve ovde nije savr{eno, ali sve odra|uje kosmi~ku Volju tokom doba.

***

Pisma o Jogi 956

Sklad niè svesti je sklad nesklada izazvanih sukobom i me{avinom sila.

*** Ova vizija je predstava u zvuku kosmi~kog sklada iz kojeg je Neznanje pad i nesklad.

*** Postoji ritam u svemu {to se ne ~uje fizi~kim uhom i po tom ritmu sve postoji.

*** Oba [OM i zvuk crkvenih zvona] su obi~no zvuci koji ukazuju na otvaranje ili poku{aj da se otvori kosmi~ka svest.

*** ûla su otvorena prema Boànskom kad ose}ate univerzalnu ili boànsku lepotu ili prisustvo u stvarima.

*** ôvek moè da ìvi u dodiru sa Boànskim ~ak i usred univerzalnih sila – ali da bi ìveo u Boànskom mora da bude u stanju da se izdigne iznad niè univerzalne Prirode ili da zove dole Boànsku svest ovamo. Po~eci su te{ki za ve}inu – i ni u jedno doba to nije stvarno lako.

*** Biti uvek uronjen u Boànsko nije tako lako. To moè da se uradi samo upijeno{}u u svoje vlastito unutra{nje sopstvo ili sve{}u koja vidi sve u Boànskom i Boànsko u svemu i uvek je u tom stanju. Nema nikog ko je to postigao do sada.

***


Kosmi~ki Duh ili Sopstvo sadrì sve u kosmosu – on podràva kosmi~ki Um, univerzalni @ivot, univerzalnu Materiju kao i prekoum. Sopstvo je vi{e nego sve ove stvari koje su njegove formulacije u Prirodi.

*** [Rezultati otvaranja ka kosmi~kom Umu:] ôvek biva svestan kosmi~kog Uma i umnih sila koje se kre}u tamo i zna kako delaju na njegov um i um drugih i u stanju je da se pozabavi svojim umom sa ve}im znanjem i delotvornom mo}i. Ima mnogo drugih rezultata, ali ovaj je osnovni. Ovo je naravno ako se ~ovek otvori na pravi na~in i ne postane tek pasivno polje svih vrsta ideja i umnih sila.

*** Otvaranje kosmi~kog Uma ~ini lak{im, na primer, iskustvo Boànskog svuda – ali ono nije su{tinski duhovno; ako nema dolaska {irih duhovnih iskustava, onda uop{te ne mora da bude duhovno.

*** Ono {to se de{ava je da ste do{li u dodir sa kosmi~kim Umom gde se kre}u svakojake vrste ideja, mogu}nosti, formacija. Pojedina~ni um uzima one koje mu se dopadnu ili mo`da do|u u jasno odre|enom obliku kad ga dotaknu. Ali to su mogu}nosti, ne istine, tako da je bolje ne pu{tati ih da tako jurcaju.

*** Um ima svoja sopstvena carstva i ìvot ima svoja sopstvena carstva, kao {to ih ima i materija. U umnim carstvima ìvot i supstanca su potpuno pot~injeni Umu i slu{aju njegove diktate. Ovde na Zemlji postoji evolucija sa materijom kao polaznom ta~kom, ìvotom kao posrednikom, umom koji izranja iz njega. Ima mnogo stepenova, carstava, kombinacija u kosmosu – ~ak ima mnogo univerzuma. Na{ je samo jedan od mnogih.

***

Pisma o Jogi 958

[Efekat otvaranja ka kosmi~kom @ivotu:] ôvek postaje svestan svih ìvotnih sila i kako one delaju na njega i na druge, na um, na telo – tako|e kretnji sila u pozadini doga|aja. Postaje tako|e direktno svestan vitalne ravni, njenih svetova, njenih bi}a, i direktnog delovanja njenih formacija na zemaljski ìvot. Mora tako|e da postane svestan istovremeno svog sopstvenog istinskog vitalnog bi}a i da dela iz njega, a ne iz povr{inskog vitala ili vitala èlje u odnosu na sve druge stvari. Sav ovaj efekat ne dolazi odjednom – razvija se kako se kontakt sa kosmi~kim @ivotom pove}ava.

*** Naro~ito u univerzalnom vitalu postoji varljiva privla~nost i ushi}uju}i nalet mo}i (ne istinske }ute}e mo}i ve} puke sile) ~ega se oni koji mu popuste drè kao pijanac svoga pi}a. To im daje ose}aj da su jaki i veliki i puni zanimljivih stvari – kad im se oduzme, ose}aju se "kao obi~ni ljudi" i traè ga nazad.

*** Univerzalne sile zna~e sve sile dobre ili lo{e, povoljne ili neprijateljske, svetlosti i mraka koje se kre}u u kosmosu.

*** Zemlja je mesto evolucije na kome se sve ove sile susre}u i poku{avaju da se ispolje i iz njihovog delovanja ne{to mora da se razvije. Na drugim ravnima (umnim, vitalnim itd.) nema evolucije – tamo svaka dela odvojeno u skladu sa svojim sopstvenim zakonom.

*** Univerzalno se odnosi na sve u univerzumu – postoje pojedina~na bi}a svuda, ali ne fizi~ka u ovozemaljskom smislu – budu}i da je sastav druga~iji.

*** Ne, ona [neprijateljska bi}a] ne stvaraju univerzalne sile; ona sama su njima pokretana i pokre}u ih.


***

Da, naravno, postoji uvek borba izme|u sila Svetlosti i Tame. U sadani ona postaje koncentrisana i svesna za nas. [to se ti~e neprijateljskih bi}a, ona su uvek u me|usobnoj borbi; ali ona imaju zajedni~ki cilj protiv Istine i Svetlosti.

*** Sile su svesne. Pored toga postoje individualizovana bi}a koja predstavljaju sile ili ih koriste. Zid izme|u svesti i sile, bezli~nosti i li~nosti postaje mnogo tanji kad ~ovek ode iza vela materije. Ako ~ovek gleda na rad sa strane bezli~ne sile vidi silu ili energiju u radu koja radi za neku svrhu ili sa nekim rezultatom, ako gleda sa strane bi}a vidi bi}e koje poseduje, vodi i koristi, ili ga naprotiv predstavlja i koristi, svesnu silu kao svoj instrument specijalizovanog delovanja i izraza. Vi govorite o talasu, ali u modernoj nauci je otkriveno da ako gledate kretnju energije, ona izgleda s jedne strane da je talas i dela kao talas, s druge kao masa ~estica i da dela kao masa ~estica gde svaka dela na svoj sopstveni na~in. Donekle je isti princip ovde.

*** Sile Prirode su svesne sile – one mogu vrlo dobro da kombinuju sve {to je neophodno za neku akciju ili svrhu i kad jedno sredstvo omane, uzmu drugo.

*** Da. One [sile] su u stanju da delaju sa ve}om silom ako mogu da stvore posebnu formaciju nego putem op{te psiholo{ke akcije zajedni~ke svoj ljudskoj prirodi.

*** One [kosmi~ke sile] delaju na svakog, u skladu sa prirodom osobe – i njegovom voljom i sve{}u.

***

Pisma o Jogi 960

Egoizam je deo ma{inerije – glavni deo – univerzalne Prirode, prvo da bi se razvila individualnost iz nerazlu~ene sile i supstance Prirode i, drugo, da bi se od pojedinca stvorila (kroz ma{ineriju egoisti~nih misli, ose}anja, volje i èlje) alatka univerzalnih sila. Jedino kad ~ovek do|e u dodir sa vi{om Prirodom mogu}e je osloboditi se ove vladavine ega i pot~injenosti ovim silama.

*** Da, ako postoji solidno iskustvo [da sve ~ovekove energije i sposobnosti dolaze od univerzalnih sila], navika ega biva znatno umanjena, ali ne odlazi sasvim. Ona uzima pribeì{te u ose}aju bivanja instrumentom i – ako nema psihi~kog usmerenja – lako moè preferirati da bude instrument neke Sile koja hrani zadovoljenje ega. U takvim slu~ajevima ego moè i dalje da ostane jak iako ose}a sebe kao instrumentalnog, a ne primarnog aktera.

*** Ako je psihi~ko aktivno – ili onoliko koliko je aktivno, postoji ne{to u njemu {to je kao automatski test za univerzalne sile – upozorenje protiv (ne toliko putem misli koliko putem su{tinskog ose}anja) i odbacivanje onoga {to ne treba da bude, prihvatanje i menjanje onoga {to treba da bude.

*** Da, tako je. Univerzalne sile deluju vrlo ~esto kroz podsvesno – naro~ito kad je sila koju {alju ne{to za {ta je osoba imala naviku da slu{a i ~iji su seme, utisci, "kompleksi" sna`no ukorenjeni u podsvesnom – ili, ~ak i ako to vi{e nije slu~aj, o ~emu jo{ uvek postoji se}anje u podsvesnom.

*** Nema pravila za to. Ljudsko bi}e je obi~no svesno samo na povr{ini – ali povr{ina beleì samo rezultate ispodsvesnih ~inilaca u radu. êsto su centri ono kroz {ta sile ulaze, jer onda one imaju najve}u mo} da deluju na prirodu – ali mogu da u|u bilo gde.


***

Oni [bol i tuga] su mo`da pre rezultat delovanja univerzalnih sila – ali u izvesnom smislu za tugu i bol moglo bi se re}i da su univerzalne sile – jer uvek postoje talasi ovih stvari koji dolaze i navaljuju na bi}e ~esto bez o~iglednog uzroka.

*** Ona [smrt] je univerzalna sila – doga|aj ili promena zvana smrt je naprosto jedan rezultat delanja sile.

KRAJ TRE]EG DELA

GLOSAR SANSKRITSKIH TERMINA

abhimana – tuga, àlost zbog razdvojenosti od Boànskog abhyasa – stalna praksa (metoda discipline) adesh – zapovest dobijena od Boànskog adhara – prenosnik (posuda, potpora); ono u ~emu je sada svest sadràna,

um-ìvot-telo. adhikara – podesnost, sposobnost za dostizanje Boànskog advaita – nedualnost, monizam agni – boànstvo vatre akasha – etar; beskona~ni prostor ananda – su{tinsko Ushi}enje, duhovno Blaènstvo; samoblaènstvo koje je

su{te prirode transcendentnog i beskrajnog postojanja anirvinnacetasa – sa sve{}u slobodnom od utu~enosti annamaya purusa – du{a u telu; fizi~ko svesno bi}e; materijalno bi}e apara prakrti – nià Priroda, spolja{nja objektivna i povr{na subjektivna

prividna Priroda koja ispoljava sve umove, ìvota i tela. asana – fisiran poloàj; poloàj koje telo odràva asura – bi}e (naj~e{}e) iz nevidljivog mentalizovanog vitalnog sveta, ~ija

odlika je delotvorna inteligencija stavljena u slu`bu duhovne Tame i neznala~kog egoizma, te stoga neprijateljski nastrojeno prema Boànskom i prema boànskoj Svetlosti

atman – Sopstvo ili Duh, jedno sa Boànskim; prvobitna i su{tinska priroda na{eg postojanja; istinsko i najvi{e Sopstvo; ima dva aspekta: op{ti i pojedina~ni

avatar – boànsko otelovljenje, potpuno svesno; broj avatara varira (drevni Spisi su nabrojali 32); glavni avatari su: 1) matsya – riba; 2) kurma – kornja~a; 3) varaha – vepar; 4) narasimha – ~ovek-lav; 5) vamana – patuljak; 6) parasu-rama – utelovljenje aspekta Mo}i Boànskog; 7) Rama (Ramachandra) – Rama (Rama~andra), bori se sa asurama i savladava ih; 8) Krishna – Kri{na; 9) Buddha – Buda; 10) Kalki – Kalki

avidya – Neznanje; svest o Mnogostrukosti; relativna i mnogostruka svest bhakta – onaj koji voli Boànsko, posve}enik Boànskom bhakti – posve}enost Boànskom bhoga – uìvanje, posedovanje Brahman – apsolut, sveprisutna Stvarnost; ve~ni Duh, Poreklo i Sopstvo

univerzuma; Svevi{nje Bi}e; ono Jedno porek kojeg ne postoji ni{ta drugo caitya purusa – psihi~ka Osoba, psihi~ko bi}e Chaitanya (]ajtanja, 1485-1527) – Bengalski verski reformator i tvorac

mo}nog bakti pokreta; ~esto ga uvr{tavaju me|u avatare, po{to je ~esto, mada na trenutke, bio zaposednut od strane Boànskog, a zaposednutost je bila potpuna dok je trajala; pokreta~ Vai{nava pokreta

Pisma o Jogi 964

chakra – centar, pleksus; sedam psiholo{kih centara u suptilnom telu: muladhara – centar u korenom delu ki~me; svadhisthana – centar u abdomenu; manipura (nabhipadma) – pup~ani centar; anahata – centar u srcu; visuddha – centar u grlu; ajna – centar izme|u obrva; sahasradala (sahasrara) centar sa hiljadu latica, sedmi centar, u kruni glave.

citta – osnovna svest; gra|a uma, op{ta gra|a umne svesti darshan – pogled dobijen od duhovnog U~itelja, od Gurua dharma – zakon, norma, pravilo bivanja, ìvota i delovanja; eti~ko vladanje i

ispravan zakon pojedina~nog i dru{tvenog ìvota dhyana – meditacija Gita – Bhagavad Gita, deo epa Mahabharata gde Kri{na iznosi svoje u~enje gopi – devojka (ili devojke) Kri{nina dru`benica iz doba kad je ~uvao krave guna – osobina, na~in funkcionisanja Prirode Guru – duhovni U~itelj ili vodi~; u~itelj bilo koje grane drevnog znanja u

indijskoj tradiciji hrdaye guhayam – u srcu – tajna pe}ina srca japa – |apa, ponavljanje svetog sloga, imena ili mantre jivatman – pojedina~no Sopstvo ili Duh; sredi{nje bi}e; vi{estruko Boànsko

ispoljeno ovde kao individualizovano sopstvo ili duh stvorenog bi}a jnana – gjana, znanje; jnana yoga – joga znanja Kalki – poslednji avatar, simboli~no predstavljen kako ja{e na belom konju karma – delovanje; rad; princip uzroka i posledice u ljudskom ìvotu;

nagomilano seme proteklih postupaka Krishna – jedan od glavnih avatara, najpoznatiji junak epskih Spisa Indije i

njeno najpopularnije Boànstvo krpa (kripa) – Boànska Milost ksara purusa – du{a u Prirodi; duh u promeljivosti kosmi~ke pojave i

postajanja kundalini sakti – mo} koja leì sklup~ana u najnièm centru na dnu ki~me;

budi se Jogom i podiè se da se spoji sa Boànskom Mo}i ili Prisustvom u sahasradali, sedmom centru

laya – rastapanje pojedina~nog bi}a, stapanje u jedno Postojanje Sopstva lila – kosmi~ka predstava ili igra; svet posmatran kao predstava Boànskog manomaya purusa – umna Osoba; umno bi}e mantra – re~i koje imaju duhovnu mo}; sveti slog, ime ili misti~na formula

koja se generalno koristi za ponavljanje maya – mo} iluzije o sebi, u Bramanu; iluzija; mo} svesti da uobli~e kona~ne

pojave iz beskona~nog postojanja moksa – sloboda, oslobo|enje; duhovno oslobo|enje mukti – oslobo|enje neti neti – "ne to, ne to", metod nepoistove}ivanja sopstva sa pojavnim bi}em nirguna – "bez odlika", tj. iznad odlika ili modaliteta Prirode nirvana – nestanak ega, èlje i egoisti~kog delovanja i umnosti

Glosar sanskritskih termina 965

ojas – duhovna energija u ~oveku Om – prvobitni zvuk koji predstavlja vrhovnu duhovnu stvarnost papa – greh, lo{a zasluga paramesvara – Boànsko kao Gospod Prirode i Gospodar Univerzuma para prakrti – vrhovna Priroda; sama priroda Boànskog; beskrajna

bezvremena svesna mo} samopostoje}eg bi}a iz koje se sva postojanja u kosmosu ispoljavaju

pisaca – neprijateljsko bi}e koje se ispoljava manje-vi{e u fiziko-vitalu pitryana – put O~eva, za koji se pretpostavlja da vodi niìm svetovima koje

nastanjuju Oci koji i dalje pripadaju evoluciji u Neznanju prakriti – Priroda, kao suprotnost Du{i ili svesnom Bi}u (puru{i) pralaya – rastapanje kosmosa, povratak univerzuma u neispoljeno stanje pranamaya purusa – du{a u ìvotu; (istinsko) vitalno bi}e pranayama – kontrola toka energije (prane), pre svega kontrolom disanja prarabdha karma – mehani~ko delovanje Prakriti koje se nastavlja silom

starog impulsa i protekle navike i delovanja punya – dobro, vrlina, zasluga purusa – Du{a ili svesno Bi}e ~ije prisustvo podràva delovanje Prirode

(prakriti) i daje mu smer putem pristanka ili odbijanja purusa antaratman – Svesno Bi}e kao unutra{nje sopstvo ili du{a purushottama – svevi{nja Li~nost, Svevi{nji rajas – kineti~ki princip u Prirodi karakterisan èljom, delovanjem i stra{}u;

sila kretnje; svojstven vitalu rakshasa – neprijateljsko bi}e koje predstavlja silovite strasti i uticaje, koje

deluje na nièm vitalnom planu Ramakrishna – [ri Ramakri{na Paramahansa (1836-1886), jedan od

najistaknutijih duhovnih u~itelja moderne Indije rasa – sr`, sok; su{tina; ukus; su{tina blaènstva u svim bi}ima retas – u ~oveku, suptilna energija usmerena ka razmnoàvanju Rishi – prorok, onaj koji vidi; mudrac sachchidananda – Sat-Chit-Ananda, Sat}itananda, transcendentno Postojanje,

Svest o Sopstvu i Blaènstvo, najvi{i opis svevi{nje Stvarnosti sadhaka – neko ko praktikuje duhovnu disciplinu sadhana – duhovna disciplina i praksa sadhu – sveti ~ovek; asketa samadhi – ekstati~ni trans u kome se svest povla~i od spolja{njih predmeta samarpana – potpuno davanje sebe, predaja, posve}enost samata – ujedna~enost, ravnoteà samkhya (sankhya)– sistem filozofije i duhovne prakse zasnovan na detaljnoj

analizi prirode i svesti, Prakriti i Puru{e sannyasin – asketa; onaj koji se odrekao sattwa – princip svetlosti i sklada u prirodi, nosi odlike mira, harmonije,

~istote i znanja; sila ravnoteè; svojstvena umu

Pisma o Jogi 966

shakti – kreativna svesna Mo} Boànskog kao Gospoda univerzuma shama – }utnja, po~inak; princip smirenosti i mira u vi{oj ili Boànskoj Prirodi Shankara – [ankara ili [ankara~arja (788-820), veliki duhovni U~itelj i

reformator, osniva~ {kole Advaita Vedante shanti – mir Shastra – sistematsko formulisanje bilo kog aspekta nauke i ume}a ìvljenja;

spis siddhi – savr{enstvo, ispunjenje, postignu}e ciljeva samodiscipline jogom sraddha – izvesni obredi koji se odràvaju u ~ast mrtvih ro|aka i za njihovo

dobro tamas – princip tame i inercije u Pridodi; odlikuje ga neznanje, nesposobnost

i neaktivnost; sila nesvesnosti i inercije; svojstven telu tantra – sistem joge (zasnovan na spisima Tantre) u kome se Kundalini

podiè posebnim procesima i penje se kroz ~akre tapasya – napor, energi~nost, podvizivanje li~ne volje, asketska sila, askeza;

koncentracija volje i energije da se kontroli{e um, vital i fizi~ko i da se promene ili da se spusti vi{a svest ili za bilo koju drugu jogi~ku svrhu ili visoku svrhu

tratak – koncentracija vida na samo jednu ta~ku ili predmet, obi~no svetao, da bi svest postala jednousmerena

upadesa – duhovno uputstvo, obi~no dobijeno od Gurua upanisad – jedna klasa hinduskih svetih spisa (deo Veda) na koju se gleda kao

na izvor Vedanta filozofije Veda – Vede, sveti hinduski spisi, najstariji zabeleèni spisi na svetu vibhuti – nièstepeno i delimi~no utelovljenje Boànskog, tj. ispoljenje, na

Zemlji, boànske Mo}i (snage, lepote, slave, znanja, ljubavi…) koje je tek delimi~no svesno svog boànskog porekla, dok je avatar sasvim i potpuno svesno ispoljenje Svevi{njeg

visvakama – sveop{ta poùda, tj. seksualna èlja prema svemu visvaprema – sveop{ta ljubav, tj. ljubav prema svemu Vivekananda – Svami Vivekananda (1863-1902), najpoznatiji u~enik [ri

Ramakri{ne i jedan od velikih duhovnih u~itelja moderne Indije vyakulata – ùdnja srca za dostizanjem Boànskog yoga – 1) sjedinjenost sa Sopstvom, sa Duhom ili sa Boànskim; 2) duhovna

praksa i disciplina koja ~ini tu sjedinjenost mogu}om; metodi~an napor ka samosavr{enstvu putem izraàvanja potencijala latentnih u bi}u i ujedinjenja ljudskog individualnog sa univerzalnim i transcendentnim postojanjem

yogadrsti – jogi~ka vizija; jogi~ka mo} vi|enja yogin – neko ko praktikuje disciplinu koja vodi sjedinjenju sa Sopstvom, sa

Duhom ili sa Boànskim

O [RI AUROBINDU

[ri Aurobindo je ro|en u Kalkuti 15. avgusta 1872. Sa sedam godina

poslat je u Englesku, gde je poha|ao {kolu Svetog Pavla, u Londonu, a potom je oti{ao na klasi~no vi{e {kolovanje na Kraljev Koled` u Kembridù. Kao strasnom ~itaocu jo{ od {kolskih dana, omiljeni predmeti su mu bili engleska i francuska knjièvnost, poezija i istorija Evrope. Bio je briljantan u~enik iz gr~kog i latinskog. Intelektualno obdaren, u~io je francuski od detinjstva, a nau~io je dovoljno nema~ki, italijanski i {panski da prou~ava Getea, Dantea i Kalderona na njihovim maternjim jezicima. Na Kraljevom Koledù se na{ao u prvoj klasi na diplomskom iz klasi~nih predmeta. Tako|e je, 1890. godine, poloìo zavr{ne ispite za Indijsku Civilnu Slu`bu. Ne èle}i da sluì u I.C.S., diskvalifikovao se time {to se nije pojavio na testu iz jahanja.

Vrativ{i se u Indiju, [ri Aurobindo je proveo trinaest godina u dràvnoj slu`bi u Barodi kao administrativac i profesor. To su bile godine kultivisanja sebe, knjièvne aktivnosti i pripreme za njegov budu}i politi~ki rad. Tokom tog perioda on je na~inio duboku studiju preovla|uju}ih politi~kih uslova u zemlji i duboko je zaronio u bogato Indijsko kulturno nasle|e. Ovladao je sanskritom, a nau~io je tako|e i jo{ neke indijske jezike: bengali, gu|arati, marati, hindi i, kasnije, tamil.

Godine 1906. [ri Aurobindo je oti{ao u Bengal i otvoreno pristupio pokretu za oslobo|enje Indije. Njegov dnevni ~asopis, Bande Mataram, brzo je postao najmo}niji glas Indijskog Nacionalisti~kog Pokreta. Godine 1908. je uhap{en u slu~aju aliporske zavere, kao {to su implicirale aktivnosti revolucionarne grupe koju je predvodio njegov brat Barindra. Tokom pritvora, koji je trajao godinu dana, u zatvoru je provodio ve}inu svog vremena ve`baju}i jogu. To je bilo vreme kada je imao niz presudnih duhovnih iskustava koja su izmenila budu}i tok njegovog ìvota. Nastavio je sa svojim revolucionarnim radom do 1910., kada se, kao odgovor na unutra{nji poziv, povukao iz aktivne politike, povukav{i se u Pondi~eri radi isklju~ivog usredsre|ivanja na svoju duhovnu praksu.

Nakon ~etiri godine intenzivne joge, 1914., pokrenuo je mese~nu filozofsku reviju, Arya, u kojoj je u serijama objavljena ve}ina njegovih glavnih dela. Ta dela otelovljuju mnogo od unutra{njeg znanja koje mu je do{lo u njegovom ve`banju joge. Sakupiv{i sve su{tinski bitne istine proteklih duhovnih iskustava, radio je zarad potpunijeg metoda joge, koji bi preobrazio ljudsku prirodu i ìvot u~inio boànskim. Toj je svrsi posvetio ostatak svog ìvota. [ri Aurobindo je bio plodan pesnik na engleskom, opus mu obuhvata romanti~nu liriku, sonete, duge narativne poeme, dramske poeme i dva epa.

[ri Aurobindo je napustio telo 5. decembra 1950.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 233-852.5Y [RI Aurobindo, 1872-1950 Pisma o Jogi. Deo 2 i 3 / [ri Aurobindo ; [prevod sa engleskog Milan @ivkovi}]. - 1. izd. - Beograd : M. @ivkovi}, 2009 (Beograd : Junior). – 445-965 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Heart Core Issues) Prevod dela: Letters on Yoga / Sri Aurobindo. - Tira` 300. – Glosar sanskritskih termina: str. 963-966. - O [ri Aurobindu: str. [967]. ISBN 978-86-84597-10-8 a) [ri Aurobindo (1872-1950) - Joga b) Joga COBISS.SR-ID 168334092

cilj integralne joge - heartcoreissues · 2018. 9. 5. · cilj integralne joge 449 svest, ve} da...

Documents