PAŽNJA Čas 6

5. decembar 2018.

n  Svi znaju šta je pažnja. To je stanje kad je um zaposednut, čisto i živo, jednim od nekoliko mogućih objekata ili pravaca razmišljanja. Njena suština su potpuna fokusiranost i koncentracija svesti.

W. JAMES (1890)

PAŽNJA

PAŽNJAPODELJENASELEKTIVNA

Auditivna

Vizuelna

Slični zadaci

Težina zadatka

Automatski procesi

Eysenck, Keane 2005

n  Pažnja je usmeravanje mentalne aktivnosti na odredjeni sadržaj i zanemarivanje ostalih

sadržaja koje registruju čula.

DEFINICIJA

Zašto ne sve što čula registruju?

Kapacitet kognitivnog sistema je ograničen!=> Nije u mogućnosti da obradi sve primljene informacije.

n  Cherry: ZADATAK PRAĆENJA (shaddowing task)

Eksperimentalna istraživanja

(...) nakon čega je mašina odmah prestala da radi i počela da ispušta crni dim i neprijatan, piskavi zvuk (...)

(...) tako da je kupljena karta propala, a oni su ponovo

morali da stanu u red i sačekaju da im (...)

dihotička prezentacija

praćeni kanal

Relativno tačno reprodukovali sadržaj, reprodukcija prozodijski ravna.

Nisu mogli da reprodukuju sadržaj niti izmene ali mogli da saopšte

da li je bio muški ili ženski glas ili samo ton => 

fizičke karakteristike.

blokirani kanal

(...) lepo vreme se nastavilo do u poznu jesen, a

temperatura je prelazila 20 stepeni skoro svakog (...)

SELEKTIVNA PAŽNJA

Praćeni kanal Relativno tačna reprodukcija

•  Blokirani kanal –  Nemogućnost

reprodukcije –  Neprimećivanje izmena

–  Ipak, ispitanici u stanju da primate fizičke karakteristike poruke

•  Muški/ženski glas •  Ton

•  Selektivna pažnja –  Mogućnost usmeravanja

pažnje na informacije koje dolaze sa jednog kanala i istovremenog zanemarivanja informacija koje dolaze sa ostalih kanala.

Koktel efekat

SELEKTIVNA PAŽNJA

n  Istraživanja Čerija su ukazala da pažnja usmerena na jedan segment informacija blokira ostatak primljenih infromacija.

n  Teorije selektivne pažnje pri auditivnoj percepciji.§  Sadrži sve elemente standardnog modela kognitivne obrade

informacija.

Brodbentova teorija filtra

3 59 7 26

•  Lako reprodukuju brojeve sa jednog, a zatim sa drugog kanala. •  Reprodukcija na osnovu redosleda izalaganja skoro nemoguća.

n  Brodbent: ispitanici kategorišu reprodukovani materijal na osnovu ulaznih kanala

=> ispitanici nisu u stanju da obavljaju dve kognitivne operacije istovremeno.

n  Podeljena pažnja -> sukcesivno menjanje fokusa pažnje u relativno kratkim

vremenskim intervalima, ali se i dalje obavlja samo jedna operacija.

Brodbentova teorija filtra

n  Ograničenost kapaciteta => neophodna selekcija informacija koje će biti prosleđene u dalju obradu.

n  Zadržavanje informacija => inače reprodukcija ne bi bila moguća.

n  Ulazni kanali = bafer

Brodbentova teorija

n  BAFER:Neograničeno dugo zadržavanje informacije

⇒ zagušenje bafera ⇒ onemogućeno primanje novih

informacija⇒ ZADRŽANA KRATKOTRAJNO

Osmišljenost informacija⇒ Čerijevi nalazi⇒ NEOSMIŠLJENA

Brodbentova teorija

57

2

6

9

3

3 59 7 26

Kasnije jedan deo nastavlja u dublje nivoe obrade.

ČULNA MEMORIJA

n  Obrada informacija je serijalni proces koji se sastoji od nekoliko faza elaboracija podataka dobijenih sa čula.

Percepcija i komunikacija

a a1

bc

d

abc

1

5

4b2

3 6

a i a1 informacije primljene sa čula, b ulazni kanali (bafer), c filter, d kanal ograničenog kapaciteta

Percepcija i komunikacija

Informacije iz čula

ULAZNI KANAL – BAFER

kratko zadržavanje neosmišljenih informacija

FILTER (=SELEKTIVNA PAŽNJA) izbor informacija za dalju obradu i

potpuno blokiranje ostalih

KANAL ODLUKE (= OM) ograničen kapacitet

(neophodna selekcija)

DM

Odmah iza bafera (sa blokiranog kanala

samo fizičke karakteristike)

a b c

1

5

4 b 2

3 6

n  Kanal odluke (decision channel) = "usko grlo“ = operativna memorija

n  Razlozi za uvođenje FILTRAKapacitet obrade (OM) je ograničen Bez selekcije ulaznih informacija prosleđivanje materijala u dalju obradu bi bilo onemogućeno

n  Pozicija FILTRA= Filter neposredno uz bafer + U potpunosti blokira informacije koje dolaze sa ostalih

ulaznih kanala

Brodbentova teorija filtraa a1

bc

d= PAŽNJA

n  Treisman 

Propustljivost filtraa a1

bc

d

(...) iz daljine je čuo psa kako

(...) iako nije znala kako da nastavi sa poslom (...)

Naslovi u novinama su govorili o starim (...)

laje na prolaznike koji (...)

n  Nepropustljiv filter => ispitanici ne bi trebalo da budu svesni da se poruka nastavila na blokiranom kanalu

n  Informacija u baferu neosmišljena => značenjske karaktersitike ne bi trebalo da utiču na promenu fokusa pažnje

n  Rezultat: pažnja se prebacuje na blokirani kanal!

n  Gray & Wedderburn ogled sa prezentacijom brojeva

Propustljivost filtraa a1

bc

d

ko6

ide

4to1

n  Ispitanici su bili u stanju da repodukuju smisaone iskaze iako su njihovi delovi bili emitovani na blokiranom kanalu.

=> Nije moguća samo reprodukcija na osnovu ulaznog kanala

n  Morray: ime ispitanika na blokiranom kanalu

n  Sistematska manipulacija značenja emitovanih poruka

n  => spontana promena kanala na koji se obraća pažnja

Model nije mogao da obuhvati ove nalaze.

a a1

bc

d

Brodbentova teorija filtra

n  Treisman (attenuation theory)n  Filter ne blokira već prigušuje priliv informacija

sa blokiranog kanala.n  Informacija sa blokiranog kanala je umanjenog

intenziteta. => Kapaciteti kanala odluke veći nego što je to

pretpostavio Brodbent.

Teorija prigušivanja

n Modeli Brodbenta i Trizmanoven  do selekcije ulaznih informacija dolazi u ranim fazama

obrade u okviru bafera (Early Selection Theories)

n  Brodbentov model: Kriterijum selekcije kanala?•  uključivanje interaktivnih procesa u kojima bi materijal u baferu imao

kontakt sa sadržajem DM, •  odbacivanje pretpostavke da je filter neposredno uz bafer + da je

nepropustljiv => “usko grlo" dublje u lancu obrade informacija.

Teorije rane selekcije

a a1

bc

d

n  Deutch i Deutch n  Perceptivna obrada se odvija na celokupnom

materijalu •  nije ograničena pažnjom•  obradjeni materijal biva pohranjen u dugotrajnoj memoriji.

n  Ograničenja pažnje dolaze do izražaja u kasnijim fazama obrade •  u fazi davanja odgovora.

Teorija selektivnog odgovora

n  Brodbent: Filter (3) propušta informaciju samo sa jednog ulaznog kanala (2), prosledjujući je u dalju perceptivnu analizu (Q) koja uključuje kanal odluke (4) i dugotrajnu memoriju (5), posle čega dolazi do selekcije odgovora (6).

n  Deutch‚ Deutch: Sve informacije sa ulaznih kanala (2) se prosledjuju u perceptivnu analizu (Q), posle čega dolazi do selekcije samo jednog odgovora (5).

Teorija selektivnog odgovora

4

3d5

1ab

c

2

Q

abc

1

5

4b2

3 6

Q

n  Problem: Na kojim mehanizmima počiva kategorizacija zasnovana na značenju demonstrirana u predhodnim eksperimentima?

Teorija selektivnog odgovora

4

3d5

1ab

c

2

Q

n  Norman

Dojč-Normanova teorija

n  Selekcija primljenog materijalan  Informacija iz bafera biva automatski obrađenan  Odlike ulaznog stimulusa bivaju grubo usaglašene sa

odlikama analognih predstava u DMn  Informacije sa oba kanala sa podjednakom lakoćom

dolaze do DM u kojoj aktiviraju odgovarajuće memorijske jedinice.

Auditivna selektivna pažnja

Brodbent

Treisman

Dojčovi

Senzorni registar

Senzorni registar

Senzorni registar

Filter

Prigušivač

Kratkotrajna memorija

Kratkotrajna memorija

Kratkotrajna memorija

Ograničeni kapacitet

n  N. Lavie (2000) Teorija perceptivnog opterećenjaKapacitet pažnje je ograničen2 tipa zadatka: laki i teški2 tipa distraktora

Vizuelna selektivna pažnja

RT

TIP DISTRAKTORAOmetajućiNeutralni

Težak zadatak

Lak zadatakVeliko opterećenje

=> Rana selekcija

Malo opterećenje=> Kasna selekcija

Nisko opterećenje: malo resursa alocirano,

lako ometanje

Visoko opterećenje: mnogo resursa

alocirano, otpornost na ometanje

n  Prostornu lokaciju, deo prostoraKad se okrenemo da vidimo odakle je došao zvuk

n  Poseban objekat ili grupu objekataKako nam čula uglavnom daju informacije o posebnim objektima bilo bi logično da pažnja može da se usmeri na njih

n  I lokaciju i objekatNaši sistemi su toliko feksibilni, a naši mentalni resursi najčešće dovoljni da možemo da obratimo pažnju i na lokacije i na objekte.

Šta selektuje pažnja

Praćenje i reagovanje na više stimulusa istovremeno.

n  Strayer i Johnston (2001): Vožnja + telefoniranje•  Detektovanje crvenog svetla: 50% slabije•  Skoro bez razlike između slušalice i bubice•  Lošiji kad pričaju nego kad slušaju

Podeljena pažnja

Kada je moguća podeljena pažnja?n  Kada procesi troše malo kognitivnih resursa

Kada postaju u određenoj meri automatizovani

•  Automatski procesi –  Odvijaju se bez namere da se obave –  Nismo ih svesni –  Zahtevaju minimalno kognitivno angažovanje

n  Sličnost zadataka

n  Težina zadatka

n  Vežba

Podeljena pažnja - Faktori

§  Što su zadaci više razlikuju to je izvedba uspešnija§  Treisman i Davis (1973) zadaci praćenja u istom i različitim čulnim

modalitetima §  McLeod (1977) sličnost odgovora je isto bitna§  Kako meriti sličnost? Čitanje poezije i sviranje klavira?

§  Studije pokazuju uticaj težine zadatka na kvalitet izvedbe§  Šta je to dodatno otežavajuće kod 2 zadatka? §  Kordinacija!

n  Veći broj ponavljanja dovodi do automatizacije nekog procesa i smanjenja mentalnog angažmana za obavljanje procesa.

n  Obraćanje pažnje na oba kanala u Brodbentovom zadatku (Zbrodoff i Logan, 1986)

n  Identifikacija brojeva i slova (Schneider i Shiffrin, 1977)Fiksne mete: kraće vreme identifikacije (450ms : 1s)

=> automatizaciji procesa identifikacije usled ponavljanja mete.Jednom automatizovan proces postaje inhibirajući ukoliko se promene uslovi u kojima se on obavlja (1500 : 2400 pokušaja)

Uticaj uvežbavanja

n  Uvežbavanje omogućava automatsko obavljanje operacija za koju su u početku bili potrebni kontrolisani, svesni procesi.

n  KOLIKO SE MOŽE POSTIĆI VEŽBOM?n  Posle dugotrajnog uvežbavanja 2 ispitanika su mogla:

da sa razumevanjem čitaju tekst normalnom brzinom + istovremeno zapisuju reči koje su im diktirane + da te reči tokom zapisivanja kategorišu po različitim

kriterijumima. Spelke, Hirst i Neisser (1976.)

Uticaj uvežbavanja

n  Primovanjen  Strupov efekat (Stroop, 1935.)

Automatski procesi

BRAON PLAVO ZELENO ŽUTO CRVENO NARANDŽASTO CRNO SIVO LJUBIČASTO

Imenovanje boje kojom je ispisana

reč => inhibicija

n  Primovanjen  Strupov efekat (Stroop, 1935.)

Automatski procesi

n  Odvijaju se bez nameren  Nismo ih svesni

Zahtevaju minimalni kognitivni angažman

Posner i Snyder

Žuto Plavo

RT (m

s)

n  Brza, automatska, uključuje jednostavne operacije.

n  Treisman i Gelade (1980) Spot-light attention

Perceptivna pažnja

MM

MM M

M

M

M QM

MM

M M

M

M

M M M

OF

E

M

QSL

A GI

PARALELNO SERIJALNO

PERCEPTIVNAPAŽNJA

Brza,automatskaParalelniprocesi

KONTROLISANAPAŽNJA

SvesnousmerenaaktivnostSerijalniprocesi

PARALELNO

SERIJALNO Veličina skupa

Veličina skupa

Osnovni atributi

VeličinaRacio Zakriv. Oštrina

FlikerBoja Polaritet Orijent.

OblikPokret Simetrija Zatvoren

Brojnost Dubina

n  Kanwisher i Driver (1992.) §  vezana za rane faze u procesu opažanja §  jedan od bazičnih procesa prisutnih u prepoznavanju složaja.

n  Ovaj mehanizam fokusiranja pažnje obezbeđuje brzo identifikovanje odlika stimulusa.

Perceptivna pažnja - Neuralni mehanizmi

n  U vizuelnim domenu moguće i anatomski  razdvojiti:§  Perceptivna - okcipitalno§  Kontrolisana -frontalno

frontalni režanj

okcipitalni režanj

Sistem usmeren ciljem

Dva sistemaSistem diktiran stimulusom

Mreža pažnjen  Posner i Petersen (1990) n  Tri sistema u okviru pažnje

¨  Sistem za budnost

n  Postizanje i održavanje budnog stanja ¨  Sistem za usmeravanje

n  Selekcija informacija iz senzornog ulaza ¨  Sistem za izvršnu (egzekutivnu) pažnju

n  Razrešavanje konflikta među odgovorima

Veštački sistemi i pažnjan  Modularnost mozga

n  Podsistemi za percepciju, pažnju, memoriju... ¨  Modeli: descriptivni,

matematički, algoritmi ¨  Imitiraju: ponašanje,

predviđaju, objašnjavaju ¨  Computational modelling

of visual attention