ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА

Драгослав Угарак

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

ПРАВНИ ИЗВОРИ И НАЦИОНАЛНИ СИСТЕМ БЗР

Предавања

Београд, 2010. године

ПРЕДГОВОР

2

С А Д Р Ж А Ј

I ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ1. Појам безбедности и здравља на раду ....................................................... 42. Основни појмови и дефиниције ................................................................. 63. Радни процес и услови рада......................................................................... 84. Опасности, штетности и ризици на раду .................................................... 95. Незгоде на раду и мере заштите .................................................................

126. Утицајни фактори на безбедност и здравље на раду ................................

157. Технички и технолошки аспекти БЗР .........................................................

178. Ергономски и организациони аспекти БЗР ................................................

199. Медицински и хигијенски аспекти БЗР ......................................................

2110.Физиолошки и психолошки аспекти БЗР ...................................................

2311.Социолошки и образовни аспекти БЗР .......................................................

2512.Економски аспекти БЗР ................................................................................

27

II МЕЂУНАРОДНО ОРГАНИЗОВАЊЕ БЗР13.Развој безбедности и здравља на раду у свету ..........................................

3014.Међународна организација рада .................................................................

3315.Конвенције и препоруке МОР-а ..................................................................

3516.Настанак и организација Европске уније ...................................................

4017.Правна акта за уређивање БЗР у ЕУ ...........................................................

4218.Директиве ЕУ из области БЗР .....................................................................

48

III НАЦИОНАЛНИ СИСТЕМ БЗР19.Развој безбедности и здравља на раду код нас ..........................................

5420.Нормативно уређивање БЗР..........................................................................

57

3

21.Систем безбедности и здравља на раду ......................................................59

22.Правна акта за уређивање националног система БЗР ...............................63

23.Устав Републике Србије ...............................................................................67

24.Закон о безбедности и здрављу на раду.......................................................70

IV ПРОПИСИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ БЗР У ОБЛАСТИ РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

25.Закон о раду ...................................................................................................92

26.Закон о здравственој заштити ......................................................................98

27.Закон о здравствном осигурању ..................................................................101

28.Закон о пензионом и инвалидском осигурању...........................................108

29.Кривични законик .........................................................................................114

30.Полагање стручног испита и издавање лиценци .......................................118

4

I ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

1. Појам безбедности и здравља на раду

"Безбедност и здравље на раду" (БЗР) је израз уведен у нашу праксу доношењем Закона о безбедности и здрављу на раду 2005. године. Он означава организовану друштвену активност за обезбеђивање безбедних и здравих услова рада и потребне заштите на раду. Својим активностима Безбедност и здравље на раду значајно доприноси хуманизацији рада и радне средине, што значи прилагођавању рада и услова рада могућностима и потребама човека.

Код нас се дуго употребљавао израз "Заштита на раду" који је први пут употребљен у Уставу СФРЈ из 1963. године, а користи се и у Уставу Републике Србије из 2006. године. Током развоја и унапређивања делатности усмерене на стварање здравих и безбедних услова рада употребљавали су се изрази попут "безбедност рада", "сигурност рада", ''техничка и здравствена заштита", "хигијенско техничка заштита (ХТЗ)" и други. Разноликост назива је последица схватања садржаја ове делатности која се развијала упоредо са развојем технолошких и друштвених услова и могућности за побољшавање услова рада.

У међународној терминологији такође постоји неуједначеност израза за ову делатност. У Великој Британији и САД у употреби је израз "Безбедност и здравље на раду" (Occupational Health And Safety - OHS), у Немачкој је у употреби израз "Заштита на раду" (Аrbeitssehutz), у Француској "Сигурност и хигијена" (Securite et hygiene), а у Русији се срећу два термина "Техника безбедности и хигијена рада" и "Заштита и безбедност рада" (Техника безопасности и гигијена труда и Охрана безопасности труда).

Безбедност и здравље на раду као организована друштвена активност појављује се у периоду увођења машинске производње током 18. века, који је познат као период индустријске револуције. Може се рећи да међу тековине развоја науке и технике спадају и појаве разних опасности и штетности по безбедност и здравље људи, не само на раду него и у целокупном животном окружењу. Као одговор на све већу угроженост од повреда и обољења на раду јавља се организована делатност која има за циљ да применом низа мера и активности обезбеди сигурне и здраве услове рада.

Велики технолошки и индустријски развој довео је до укупног напретка човечанства, али и до све већег ширења постојећих и појаве нових опасности по живот и здравље запослених. Истовремено јача свест људи да се на организован начин, путем оснивања разних организација, покрета и удружења, супротставе ширењу опасности на раду и да се путем активности међународних организација и државних органа, доношењем правних прописа, успостави и уреди систем заштите на раду.

Због изузетног хуманог, социјалног и економског значаја, БЗР је почетком 20. века постала предмет ширег интересовања међународне заједнице. У циљу побољшавања положаја радника и доношења међународних одредби, које ће имати значајнији утицај на национална законодавства, формирано је низ међународних организација, као што су: Међународна организација рада (МОР), Светска здравствена организација (СЗО), Међународна организација социјалног осигурања (МОСО), Европско удружење заштите на раду и друге.

5

По документима Уједињених нација (УН), Светске здравствене организација (СЗО), Међународне организације рада (МОР) и Европске уније (ЕУ) утемељено је становиште да БЗР спада у највеће вредности сваког појединца и заједнице у целини. БЗР зато представља један од најважнијих сектора радa и социјалне политике.

Безбедност и здравље на раду, према дефиницији Међународне организације рада (МОР), је дисциплина која се бави унапређивањем услова рада и радне срединe, превенцијом повреда, професионалних обољења и болести у вези са радом, те заштитом и унапређивањем здравља запослених.

БЗР је једно од основних права сваког радног човека, зато што једино безбедан рад и здрава и безбедна радна средина омогућавају продуктиван рад и квалитетно психичко, физичко и социјално стање запослених. БЗР обухвата права и дужности свих лица која се по било ком основу налазе у радној средини. БЗР укључује и посебну заштиту одређених категорија лица као што су: деца и омладина, жене, инвалиди, као и лица запослена у одређеним делатностима на радним местима са повећаним ризиком по безбедност и здравље.

За појединца БЗР омогућава физичку, моралну и социјалну добробит на раду, а за заједницу повећање квалитета рада и смањивање социјалних и економских трошкова због спречавања незгода на раду и професионалних обољења. БЗР је заснована на превентивном приступу спречавања незгода на раду кроз предвиђање, контролу и елиминацију ризика. Основно оруђе за ефикасност БЗР је постојање потпуног законодавног основа којим су прописане мере за спровођење и унапређење БЗР.

Безбедност и здравље на раду у ужем смислу применом мера техничке, хигијенске, медицинске и ергономске заштите на радним местима спречава настајање повреда и болести запослених. У ширем смислу, организационе и социјалне мере заштите на раду обухватају и остале услове рада као што су: радно време, одмори, специфични услови рада у појединим делатностима, плате, исхрана, превоз, накнаде за време незапослености, инвалидности, болести и друго.

Уређивањем БЗР сматра се постојање система друштвених правних и техничких норми којима се обезбеђује превентивна заштита на раду. То значи да се све опасности које се јављају у радним процесима избегавају и спречавају на њиховом извору применом одговарајућих прописа и процедура, односно мера заштите. БЗР је скуп мера и активности за обезбеђивање таквих услова рада који гарантују избегавање несрећа и повреда на раду и очување здравља свих лица која се по било ком основу налазе у радној средини.

У суштини, систем безбедности и здравља на раду подразумева скуп техничких, здравствених, правних, психолошких, педагошких, економских и других мера, помоћу којих се откривају и отклањају опасности које угрожавају живот и здравље особа на раду и утврђују мере, поступци и правила којима се постојећи ризици отклањају или своде на прихватљив ниво. Спровођење мера за унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом прописано је Законом о безбедности и здрављу на раду и другим прописима.

6

2. Основни појмови и дефиниције

Речник појмова из области безбедности и здравља на раду дефинисан је Законом о безбедности и здрављу на раду, чланом 4. Поједини изрази који се користе у том закону и у спровођењу послова безбедности и здравља на раду имају следеће значење:

1) Запослени јесте домаће или страно физичко лице које је у радном односу код послодавца, као и лице које по било ком основу обавља рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица које је у радном односу код послодавца ради обављања послова кућног помоћног особља;

2) Послодавац јесте домаће или страно правно лице, односно физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица;

3) Представник запослених јесте лице изабрано да представља запослене у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

4) Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обољења и обољења у вези са радом и који претежно стварају претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених;

5) Превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се предузимање планира на свим нивоима рада код послодавца, ради спречавања повређивања или оштећења здравља запослених;

6) Радно место јесте простор намењен за обављање послова код послодавца (у објекту или на отвореном као и на привременим и покретним градилиштима, објектима, уређајима, саобраћајним средствима, и сл.) у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца;

7) Радна околина јесте простор у којем се обавља рад и који укључује радна места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада;

8) Средство за рад јесте:(1) објекат који се користи као радни и помоћни простор, укључујући и објекат на

отвореном простору, са свим припадајућим инсталацијама (инсталације флуида, грејање, електричне инсталације и др.),

(2) опрема за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл.) која се користи у процесу рада,

(3) конструкција и објекат за колективну безбедност и здравље на раду (заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита од удара електричне струје, општа вентилација и климатизација и сл.),

(4) помоћна конструкција и објекат, као и конструкција и објекат који се привремено користи за рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска подграда, конструкција за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.),

(5) друго средство које се користи у процесу рада или је на било који начин повезано са процесом рада;

7

9) Средство и опрема за личну заштиту на раду јесте одећа, обућа, помоћне направе и уређаји који служе за спречавање повреда на раду, професионалних обољења, болести у вези са радом и других штетних последица по здравље запосленог;

10) Опасне материје јесу експлозивне, запаљиве, оксидирајуће, отровне, гадне, заразне, корозивне, канцерогене и радиоактивне материје утврђене стандардима и другим прописима, а које се производе, користе или складиште у процесу рада, као и материје чија су својства, када су везане за неке супстанце, опасна по живот и здравље запослених;

11) Опасност јесте околност или стање које може угрозити здравље или изазвати повреду запосленог;

12) Опасна појава јесте догађај којим су угрожени или би могли да буду угрожени живот и здравље запосленог или постоји опасност од повређивања запосленог;

13) Ризик јесте вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења здравља запосленог услед опасности; Напомена: Ризик се у литератури дефинише као комбинација вероватноће и последица одређеног опасног догађаја који се одвија.

14) Акт о процени ризика јесте акт који садржи опис процеса рада са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду;

15) Процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање свих фактора у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обољења или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања, отклањања или смањења ризика;

16) Радно место са повећаним ризиком јесте радно место утврђено актом о процени ризика на коме, и поред потпуно или делимично примењених мера у складу са овим законом, постоје околности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог;

17) Лице за безбедност и здравље на раду јесте лице које обавља послове безбедности и здравља на раду, има положен стручни испит о практичној оспособљености и које послодавац писменим актом одреди за обављање тих послова;

18) Правно лице за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености јесте правно лице којем је министар надлежан за рад издао лиценцу, у складу са овим законом;

19) Служба медицине рада јесте служба којој послодавац повери обављање послова заштите здравља запослених;

20) Стручни налаз јесте извештај о извршеном прегледу и испитивању опреме за рад или испитивању услова радне околине са закључком да ли су примењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду;

21) Одговорно лице за обављање прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине, као и за потписивање стручних налаза, јесте лице са лиценцом за вршење тих послова (у даљем тексту: одговорно лице);

8

22) Лиценца јесте овлашћење које министар надлежан за рад даје правном или физичком лицу за обављање одређених послова у области безбедности и здравља на раду, у складу са овим законом.

3. Радни процес и услови рада

Рад је свесна активност људи помоћу које они задовољавају своје личне и друштвене потребе. То је једно од најсложенијих подручја научног истраживања и непосредан је предмет проучавања многих научних дисциплина, природних и друштвених. Рад је услов просперитета и напретка људи и друштва и у свом остварењу може представљати чин слободе или чин принуде, зависно од услова у којима се одвија. Појам рада обухвата само оне активности које су условљене свесним деловањем људи, без обзира да ли се за извршавање тих активности служе или нe служе неким оруђима.

Под најопштијим појмом рада подразумева се сврсисходна делатност човека усмерена ка остваривању унапред замишљеног циља. Рад човека је један од његових главних облика активности и има изузетан значај за човека као живо биће. Радом човек обезбеђује властиту егзистенцију старајући материјална добра и остварујући самога себе. У медицини и физиологији је утврђено да је рад неопходна потреба човека као физичка и психичка активност за правилан развој и одржавање здравља његовог организма.

Радни процес представља поступак или начин одвијања радних активности којима се остварује жељени циљ рада. Радни процес се обавља на радном месту. Елементи који су потребни за обављање радног процеса су:

1. човек који обавља рад,2. средства за рад,3. простор за рад,4. материја и сировине за рад или предмети рада,5. енргија и6. технологија рада.

Елементи процеса рада и сам начин извршавања рада испољавају различите неповољне утицаје који утичу на услове у којима се извршава рад. Радна околина коју чине радна места и простор у којем се обавља рад, укључујући и радне услове, радне поступке и односе у процесу рада са организацијом тога простора, може да буде стециште разних отежавајућих, ризичних или штетних чинилаца који утичу на лица која обављају рад.

Опретећења из рада и штетности из радне околине стварају потребу да човек улаже одређени напор да би извршио захтевани рад. При томе он користи своје способности, знања и вештине. Захтеви рада треба да буду такви да човек уложеним напором може да их савлада, тако да функционална способност његовог организма и његово здравствено стање нису угрожени. У супротном, постоји опасност од повреда и оштећења здравља, што захтева увођење превентивних мера којима се уклањају или своде на допустиву меру постојеће опасности и ризици за угрожавање здравља људи и материјалних добара.

Радник као носилац процеса рада изложен је разним утицајима у радној околони који чине услове рада. Услови рада и фактори који их сачињавају у одређеној радној средини значајно утичу на безбедност и здравље радника. Они могу бити изложени разним опасностима и штетним утицајима у процесу рада и радној околини који нарушавају комфор у радној околини и доводе до промене радне способности и здравственог стања.

9

Под условима рада у ширем смислу подразумевамо све оне чиниоце и околности у процесу рада који одређују физичку, психичку и интелектуалну тежину рада, као и степен хуманизације и социјализације. Хуманизација рада значи да су радна места без опасности и штетности, преоптерећења и стресова на раду, са једнаким могућностима за све раднике, да су радници упознати са свим опасностима и мерама заштите и да могу заједнички одлучивати о свим питањима радних услова и заштите на раду.

Како је рад нужна физиолошка и друштвена потреба човека, то је неопходно да друштво створи такве услове рада који ће имати што је могуће мање негативне последице на здравље и радну способност радника. Човеку треба обезбедити такве услове рада да он у току свог радног века очува своје здравље и радну способност, развије своје физичке и менталне способности и постигне максиналне ефекте рада у односу на утрошено радно време и уложену енергију.

4. Опасности, штетности и ризици на раду

Сваки рад, мање или више, садржи разне опасне појаве, односно ситуације и догађаје који могу да угрозе здравље запослених или да доведу до њиховог повређивања. Опасне појаве означавају присуство опасности и штетности у процесу рада. Радно место, опрема за рад и материјали са којима се ради имају одређена својства која могу бити опасна по безбедност и здравље запослених или су извор штетности које својим постојањем у технолошком процесу угрожавају здравље људи присутних у радној околини.

Опасност или штетност је свака ситуација, ствар или активност која потенцијално може изазвати штету у виду повреде или нарушеног здравља, штете имовине, нарушавања радне околине или комбинације истих. Опасности имају своје изворе, узроке и последице.

Извори опасности и штетности су предмети, материја и енергија или радни поступци и радно место где се може десити незгода или испољити штетно дејство по здравље запослених. Извори опасности се могу поделити у много категорија, као што су:

- радна опрема (рад са машинама, алатима и слично),- радно место (лоше осветљење, неравни подови и слично),- опасне материје и супстанце (прашина, токсична испарења и слично),- услови околине (екстремна врућина, хладноћа, промаја и слично),- радни поступци (неправилно руковање опремом и слично).

Узроци опасности и штетности су стање или облици деловања материјалних елемената и енергије, начин одвијања радног процеса и понашање човека у процесу рада.

Последице опасности и штетности су повређивање или нарушавање здравља запослених, оштећивање материјалних средства и загађивање радне и животне околине.

Опасности и штетности које се јављају у радној околини и на радним местима по својој природи могу да буду физичког, хемијског и биолошког порекла, као и физиолошка и психолошка оптерећења радника.

Опасности делују у кратком временском периоду (врло често у делићу секунде) и изазивају повреде радника које могу бити и са фаталним исходом. Најчешће опасности на радном месту јесу:

10

механичке опасности које потичу од опреме за рад (ротирајући и покретни делови машина и опреме, слободно кретање делова и материјала, различити технолошки процеси обраде, средстава унутрашњег транспорта и слично),

опасности везане за карактеристике радног места (рад на висини или дубини, рад у скученом простору, клизави, закрчени и неравни подови, опасне површине са којима радник долази у додир, физичка нестабилност радног места и друго),

опасности од електричне струје (директан или индиректан додир делова електричних инсталација и опреме под напоном, електрични лук, статички електрицитет, удар грома и слично),

опасности од пожара (употреба материјала и уређаја који могу изазвати пожар, употреба отвореног пламена и рад са ужареним предметима у присуству запаљивих материја, неправилно коришћење или неисправне инсталације и слично).

Штетности делују у дужем временском периоду и изазивају различита професионална обољења, односно обољења у вези са радом. Основне групе штетности на радном месту јесу:

штетности које се појављују у процесу рада (неповољни микроклиматски и климатски услови, лоше осветљење, физичко дејство буке и вибрација, штетно зрачење, хемијске штетности и биолошке штетности),

физички и психички напори (ручно преношење терета, неповољан положај тела у раду, стрес, монотонија, различити облици одговорности, рад са странкама и новцем и слично),

штетности везане за организацију рада (прековремени рад, рад ноћу, рад по сменама, дежурства, приправност за случај интервенција),

остале штетности (насиље на радном месту, рад са животињама, рад у близини воде или испод површине воде, повишен или снижен атмосферски притисак).

Опасности и штетности су, у већој или мањој мери, присутне на сваком радном месту и могу довести до повређивања или нарушавања здравља радника. Степен конкретне опасности и штетности дефинише се помоћу појма ризика.

Свака опасност носи у себи одређени ризик по безбедност и здравље запослених који зависи од:

особина и способности радника за безбедан рад, природе технолошког процеса, организације и начина изршавања рада, стања средстава за рад и заштиту, степена примене мера заштите, учесталости и дужине излагања опасном и штетном деловању и тежине могућих последица у случају опасног догађаја (акцидента).

Ризик је појам који одређује ниво или степен угрожености од опасности и штетности присутних на радним местима и у радној околини у току одвијања радног процеса. Одређује се као комбинација вероватноће настанка удеса и могућих последица по живот и здравље људи, материјална средства и животну средину.

Ризик је већи што је вероватнаћа настанка удеса већа, или што су веће последице испољавања опасности и штетности. Ризик се обично рангира као мали, средњи и велики ризик. При томе се мали ризик сматра прихвиљивим, средњи ризик је условно прихватљив, а велики ризик је неприхватљив.

11

12

Основни циљ система безбедности и здравља на раду представља смањење ризика на радним местима. Ово се постиже применом превентивних мера и мера заштите које представљају скуп различитих активности које се предузимају ради спречавања повређивања или оштећења здравља запослених.

Основне групе превентивних мера и мера заштите према приоритету у примени су: елиминисање опасности или смањење ризика кроз реконструкциију средстава

за рад, радног места и/или технолошких процеса замене опасног мање опасним или безопасним, или измештање радног места ван

опасне зоне, прилагођавање рада и радног места запосленом применом нових сазнања, коришћење заштитних направа и других колективних средстава заштите, коришћење средстава личне заштите, спровођење организационих мера заштите (обука, информисање, развој

безбедних радних рутина, знаци упозорења, звучна и светлосна сигнализација)

Процена ризика је преиспитивање свих аспеката радног процеса да би се установили извори и урзоци опасности који могу проузроковати повреде или штету и оценили ризици. За процену ризика у предузећу одговоран је послодавац који за процену ризика ангажује тим стручњака разних специјалности из предузећа, а по потреби и спољне службе.

Акт о процени ризика садржи процену ризика на радним местима и мера за отклањање или смањење ризика. Зато послодавац мора стално располгати актом о процени ризика, који је потребно редовно ажурирати, нарочито када постоје посебно изражене опасности по БЗР радника.

Сваки радник треба да буде упознат са опасностима и штетностима које су идентификоване на његовом радном месту, као и са процењеним нивоом ризика и прописаним мерама заштите.

13

432

Вер

оват

ноћа

нас

танк

а оп

асне

пој

аве

Средњи ризик

Мали ризик

Последице опасне појаве

Велики ризик

1

3

2

4

5. Незгоде на раду и мере заштите

Сваке године у свету се дешавају милиони несрећних случајева на раду, који већином изазивају повреде и привремену неспособност за рад запослених, али могу изазвати и трајну потпуну или делимичну неспособност или чак и смрт повређеног. Све те несреће наносе патњу жртвама и породици и стварају економске губитке. Основни задатак БЗР је спречити настанак незгода на раду са свим штетним последицама, које оне доносе.

Рад са својим садржајем, режимом и организацијом представља одређено оптерећење за човека који га обавља. Поред тога што је стално усавршавао услове и чиниоце рада, човек је и сам трпео њихово повратно дејство, које је често имало негативне утицаје на безбедност и здравље на раду. Последице прекомерне изложености опасностима, штетностима и оптерећењу у процесу рада су настајање повреда на раду, професионалних болести или болести у вези са радом.

Незгода на раду, удес, несрећа или акцидент је догађај који доводи до смрти, нарушавања здравља, повреда, материјалне штете или других губитака. Догађај који је узрок акцидента или који има могућност да доведе до акцидента назива се инцидент. Ако се незгоде на раду заврше повредом човека онда се то назива повреда на раду, а ако у незгоди дође до оштећења материјалних елемената, онда се тај догађај назива хаварија.

Повреда на раду предствља нежељен догађај који има за последицу нарушавање телесног интегритета радника у виду озледа или траума, при чему повређени подноси известан бол. Повреда која се назива озледа и траума јесте насилно оштећење организма изазвано механичком силом (ударцем, пригњечењем, убодом, резом), електричном енергијом, високом температуром и слично.

Повредом на раду сматра се повреда која се догоди у вези са обављањем посла, а проузрокована је непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма.

Под непостедним дужим утицајем штетности из процеса рада могу настати оштећења здравља, акутног или хроничног тока, која се називају професионалне болести или болести у вези са радом.

Професионалне болести јесу одређене болести настале у току обављања рада, проузроковане дужим непосредним утицајем штетности на радним местима и у радној околини. Надлежна министарства на предлог фонда формирају листе професионалних болести на националном нивоу, које се разликују међу државама. Међународна организација рада (МОР) сагледавајући проблем различитих листа професионалних болести започела је израду заједничке листе.

Болести у вези са радом према дефиницији Светске здравствене организација (СЗО) обухватају веома широк спектар болести, које су на неки начин повезане са занимањем или условима рада. Узроци тих болести су бројни. Ове болести се не налазе на листи професионалних болести и немају бенифиције, које су специфичне за професионалне болести. Имају велики социјални, медицински и економски значај јер су чест узрок одсуствовања са посла и инвалидитета, те представљају оптерећење за друштво, породицу и појединца. Светска здравствена организација овде сврстава менталне болести,

14

крадиоваскуларне болести, хронична неспецифична обољења респираторног система и обољења локомоторног система.

Узроци повређивања на раду или настанка обољења су у оквиру научно-стручних области превентиве рада највећим бројем испитани и утврђени и могу се свести у две најважније групе:

1. Узроци који се налазе у понашању човека и2. Узроци који се налазе у радној околини и радном процесу.

Први су узроци субјективне приподе, а други су објективни, мада се несреће на раду често догађају у комбинацији оба узрока. Ипак, највећи број несрећа на раду се догађа због субјективних слабости у примени прописаних мера БЗР. Чињеница је да ће неки недостатак, ако се одмах не уклони, кад тад изазвати несрећу.

Узроци повређивања на раду проучавају се са техничког, технолошког, ергономског, организационог, медицинског, хигијенског, психолошког, физиолошког, социолошког, образовног, нормативног, економског и других аспеката. Резултат тог проучавања представља доношење низа мера за унапређење БЗР.

Мере за спровођење и унапређивање БЗР су прописане мноштвом техничких прописа, стандарда и законских докумената. Закон третира БЗР као стручно-научну дисциплину и превентивну делатност која обухвата скуп свих оних мера и активности усмерених на отклањање узрока незгода на раду и нарушавања здравља радника у вези са радом.

Прописивање мера заштите на раду је у надлежности државних органа који све оно што Устав гарантује радним људима треба да обезбеде доношењем законских и подзаконских прописа о заштитним мерама, вршењем надзора над њиховом применом и применом санкција у случају кршења прописаних норми. Прописане мере су по свом карактеру само минимални захтеви чија примена треба свим запосленим лицима да обезбеди основну заштиту. Радна организација мора обавезно да примењује прописане мере и може да их допуњава или мења само ако се тим новим мерама обезеђује раднику повољнија заштита од прописане.

Полазећи од уобичајене поделе узрока незгода на раду на оне који се налазе у радној околини или радном процесу (тзв.материјалне или објективне) и на оне који се налазе у понашању радних људи (тзв. личне или субјективне), законом је предвиђено да уклањање објективних узрока повређивања и обољевања на раду претежно буде у надлежности државних органа и стручних организација, а уклањање субјективних узрока буде највећим делом у надлежности радне организације, односно послодавца.

Објективни узроци незгода на раду се уклањају још пре почетка рада тако што се услови радне средине усагласе са мерама заштите пре отпочињања радног процеса. Међу личним узроцима незгода на раду највише су заступљени они који потичу од незнања радника и недовољно развијене свести о опасностима које прете при раду. Зато је нарочита пажња у оквиру мера заштите на раду посвећена информисању, образовању и обучавању радника за безбедан рад. Радна органиизација је обавезна да се стара о упознавању радника са опасностима и мерама заштите на раду приликом пријема на посао и периодично у току рада.

Под појмом мера заштите на раду подразумева се одређивање начина и поступака којима се врши спречавање или уклањање опасности на раду. Мере заштите на раду су прописане активности или технички захтеви садржани у правним или техничким прописима. На

15

пример, правним прописима је утврђена обавеза организације и радника који раде на радним местима са повећаним ризиком да буду повремено лекарски прегледани. У другим прописима се налазе норме којима се одређују дозвољене вредности извесних својстава, техничких, хемијских, биолошких и слично. Извесне норме заштите се прописују стандардима, нарочито о безбедности машина и објеката или о средствима и опреми за личну заштиту.

Мере заштите на раду, које прописују државни и други органи, могу се поделити на:

а) опште мере заштите,б) посебне мере заштите иц) мере у вези са условима рада.

Опште мере заштите на раду примењују се по правилу на сва радна места или послове где се налазе лица у вези са радом. На пример, свим радницима се морају обезбедити повољни микроклиматски услови за рад. Ове мере обухватају групу мера и норматива који се односе на грађевинске објекте, на оруђа и уређаје за рад, на кретање лица на раду и унутрашњи транспорт, на норме које регулишу буку и вибрације, заштиту од електричне струје, штетних зрачења, опасних материја и слично, као и на средства и опрему личне заштите.

Посебне мере заштите се примењују када се, због специфичне природе послова, општим мерама не може обезбедити неопходна безбедност на раду. Посебне мере заштите на раду су специфичне за одређене врсте послова и делатности као што су: радови на висини (високоградња), под земљом (рударство и тунелоградња), под водом (кесонски и ронилачки радови), на отвореном простору (пољопривреда, шумарство, грађевинарство) итд.

Мере заштите у вези са условима рада односе се на безбедност лица на раду и уклањање потенцијалних опасности чији узроци могу бити распоред радног времена и одмора, прековремени и ноћни рад, смештај и исхрана, заштита жена, инвалида и омладине на раду, услови које треба да испуњавају радници на одређеним пословима и слично.

Ефикасност система БЗР зависи од одговорности и доследности у примени прописаних мера заштите на раду. Зато су у законским документима прописане санкције за случај кршења прописа и не поштовања прописаних мера заштите. Повреде прописа о заштити на раду могу да буду оквалификоване као дисциплинска грешка, прекршај или кривично дело.

Кршење прописа о БЗР углавном се квалификује као прекршај за који су предвиђене новчане казне. За прекршаје највећу одговорност сноси послодавац и за њега су предвиђене највеће новчане казне (до милион динара). Поред послодавца новчане казне за прекршај прописа о БЗР могу се изрећи и директору или другом одговорном лицу, лицу за БЗР и запосленом, у сразмерно мањем износу (које износе 10 до 50 хиљада динара).

Кривична дела из БЗР су изазивање опасности за живот и здравље људи или за имовину већег обима услед не предузимања мера заштите или не поступања по прописаним мерама. Кривично дело у првом случају постоји услед постојања опасности, а извршено је непредузимањем мера заштите на раду предвиђених постојећим прописима. У другом случају, кривично дело постоји делимичним или потпуним не поступањем по прописаним мерама или супротним поступањем као што је уклањање или уништавање заштитних средстава, упозорења и слично. За кривична дела је предвиђена новчана казна или казна затвора за одговорно лице.

16

Државни органи имају у надлежности организовање надзора над применом мера заштите на раду са циљем утврђивања достигнутог степена и даљег развоја одговорности и законитости у спровођењу БЗР. Инспекцијски надзор врши министарство надлежно за рад преко инспектора рада. Инспекција рада врши надзор над применом свих законских прописа из области радних односа и области БЗР. Најзначајније овлашћење инспекције рада у области БЗР је да може наређивати да се отклоне утврђени недостаци и неправилности и да може забранити рад на пословима на којима постоји непосредна опасност по живот и здравље радника.

За спровођење мера БЗР у радној организацији одговорност сносе сви запослени у оквиру својих послова, а најодговорнији је послодавац, који организује периодични надзор и контролу функционисања БЗР, ангажовањем запослених стручних лица или спољних служби. Тиме се непрекидно одржава ниво безбедности запослених сагласно прописаним захтевима.

6. Утицајни фактори на безбедност и здравље на раду

Бројна истраживања феномена БЗР у свету и у нас најбољи су доказ да ова материја задире у све области друштвеног живота. БЗР нису само заштита здравља запослених и очување средстава за рад, него су то свакако и повећање квалитета производа и услуга, повећање продуктивности, мотивације за рад, задовољства запослених, а тиме и повећања квалитета живота појединаца и друштва у целини. У развијеним државама улагања у БЗР се сматрају корисним инвестицијама, а не трошковима, па је и због тога ова област уређена многим прописима и законима.

Стање БЗР се цени и по многим статистикама које нас упозоравају на основу података о броју смртних случајева, озбиљних повреда или изгубљених радних дана и штета због разних акцидената. Према статистичким подацима МОР-а једна смртна или тешка повреда на раду, са трајним инвалидитетом, оптерећује фондове здравственог и пензијског и инвалидског осигурања у износу који одговара просечној заради од 7500 радних дана или 20 година.

Према подацима Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, у Републици Србији последњих година има просечно око 900 тешких пвреда на раду, од чега око 50 са смртним исходом. У 2004.г. било је укупно 69 смртних и 840 тешких повреда на раду, у 2005.години било је 31 смртни случај и 902 тешке повреде на раду. Наведене бројке су врло забрињавајуће и захтевају знатно већу пажњу и од стране послодаваца и од стране државе.

Циљ успостављања система БЗР је пре свега спречавање повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом и њихово свођење на најмању могућу меру. Систем БЗР има хумани и социјални значај, јер се осим избегавања повреда и обољења на раду са трагичним последицама по физичко, психичко и социјално стање настрадалих, утиче и на подизање квалитета услова рада и живота, у сталним променама технолошког и друштвеног напретка.

Ако се зна да нема делатности у којој, са више или мање вероватноће, постоје могућности повређивања и обољевања на раду, онда је јасно да БЗР мора да буде пратилац свих радних процеса. Задатак БЗР је, пре свега, да спречава, предупређује и отклања

17

могућности повређивања, смртних удеса и професионалних обољења. Зато систем БЗР мора бити превентиван, свестран и ефикасан, јер "ситни" недостаци у његовом спровођењу могу имати крупне последице.

У свету се на БЗР гледа мултидисциплинарно и истраживања показују да се ова комплексна проблематика може сагледати и успешно применити само ако се посматра као збир разних фактора који могу бити у међусобној интеракцији. Једно испитивање обављено у металској индустрији Немачке показује да је однос узрочника повређивања на раду био: 27% техничког, технолошког и организационог карактера, 23% психолошког карактера, 21% физиолошко-медицинског, 29% социолошког и другог карактера, што указује на изједначен утицај свих значајних фактора по БЗР.

Најважнији утицај на успешност система БЗР произилази из односа човека према раду и радним поступцима. Проучавање повреда на раду у савременом друштву, у коме се одвија процес производње у условима високо развијених технологија, организационих и производних односа, привлачи пажњу већег броја научника разних специјалности и друшва као целине. Проучавање повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом врши се са већег броја аспекта: техничко-технолошког, организационог, економског, медицинског, хигијенског, психолошког, социјалног и других.

Сложеност проблема БЗР може се успешно решавати само кроз научни и стручни рад тимова састављених од стручњака разних профила. Једино тимски рад може оптимално да искористи неопходна сазнања и тековине појединих научних дисциплина за унапређење БЗР. То наравно подразумева и стварање стручњака за БЗР који би кроз опште и свестраније сагледавање и разумевање проблема БЗР били иницијатори за покретање тимског решавања појединих проблема, а пре свега процене и елиминисања ризика од повреда и болести на раду.

Поред лица стручног за послове БЗР у састав тима се обавезно укључују лекар специјалиста медицине рада, стручњаци за технику, технологију и организацију рада, стручњаци за процену изложености штетним утицајима, стручњаци из области хуманистичких наука за процену и смањење психосоцијалних штетности и други по потреби.

Превазиђено је схватање да систем БЗР почива само на доследној примени прописаних мера заштите и коришћењу личних заштитних средстава. Много више фактора чине целину сложеног система БЗР, а најважнији фактор је човек. Биолошко и социолошко стање радног човека, његово психолошко и психофизичко стање при раду, ергономски и хигијенски услови радног места, радна средина, стање опреме за рад, међуљудски односи, организација рада и други, мање или више испитани или чак неистражени фактори могу да буду пресудни када се ради о могућностима повређивања или обољевања на раду.

Другим речима БЗР је збир разних и многобројних фактора, чији број са усавршавањем и модернизацијом технологије стално расте и од којих сваки има свој значај. Основни фактори који одређују услове рада могу се сврстати у следеће групе утицајних фактора:

- Технички и технолошки,- Ергономски и организациони,- Медицински и хигијенски,- Психолошки и физиолошки,- Социолошки и образовни,- Економски и нормативни.

18

Поред наведених, услове рада чине и други пратећи фактори, јер у радној околини постоје и друге скривене штетности и опасности специфичне за поједине делатности. Сви ови фактори не делују самостално него су увек у међусобној интеракцији па их тако треба и изучавати.

7. Технички и технолошки аспекти БЗР

Технологија је наука која проучава начин производње и прераде сировина. Технологија се бави изучавањем и проналажењем најбољих поступака који се примењују у производњи неког производа. Техника је скуп мера, поступака и средстава којима се применом природних закона могу постићи жељени циљеви у обављању неког посла. То је вештина искоришћавања природних закона у сврху пројектовања и производње разних производа.

Интензиван технички прогрес у свим областима привређивања поставља нове могућности за побољшање и олакшавање услова рада, скраћење радног времена, елиминисање тешког физичког и неквалификованог рада, али доноси и нове, недовољно истражене, опасности по безбедности и здравље на раду. Стални циљ технике у области БЗР је да сведе на најмању меру ризике по здравље запослених у свакодневном раду.

При томе се радни човек, са свим својим психофизичким и менталним особинама, налази у центру техничког и технолошког прогреса и њему се прилагођавају средства за рад и услови рада. Овим проблемом посебно се бави научна дисциплина под називом ергономија која обједињава сва специфична знања потребна да се радни услови прилагоде човеку на оптималан начин.

Техничке и технолошке мере којима се унапређује БЗР могу се обезбедити следећим активностима:

1. Побољшањем услова радне околине,2. Побољшањем заштите на средствима за рад и3. Коришћењем колективних и личних заштитних средстава,4. Унапређењем технологије рада.

Наравно да ове мере мора да прати и њихово поштовање и спровођење од стране запослених и прописано и адекватно понашање.

Побољшање услова радне околине подразумева елиминацију штетних утицаја који се јављају у току процеса рада који су редовни пратилац свих радних процеса, само се разликују у узроку и обиму. Понекад, у једној радној организацији при раду са опасним материјама, један нестручно изведен процес, без предузимања одговарајућих мера безбедности, може угрозити све запослене као и све материјалне вредности.

Побољшање заштите на машинама и уређајима и уопште на средствима за рад везано је за инвестициона улагања у модернизацију производње и реконструкцију и модификацију објеката и опреме. С друге стране, модернизација и увођење нових технолошких поступака често доносе нове опасности о којима треба водити рачуна на самом почетку реализације ових захвата, односно још у фази одобравања пројеката.

Коришћење личних заштитних средстава је мера палијативног карактера, односно само ублажава а суштински не елиминише опасност на њеном извору. Зато треба тежити, увек

19

када је то могуће и оправдано, замени личних заштитних средстава ефикаснијим мерама колективне заштите. Ако већ морају да се примене лична заштитна средства ради унапређења БЗР, онда она морају да задовољавају све стандарде којима се прописује њихов квалитет.

БЗР је саставни део радног процеса и технологије рада, па се стога може успешно остварити и унапређивати заједно са организовањем и унапређивањем технолошког процеса и процеса и поступака рада уопште. Технологија рада мора прилагодити извршавање радних процеса захтевима БЗР и тада се она јавља као једно од средстава за унапређење безбедности запослених. Често се са бољом технологијом и организацијом рада и са много мањим инвестиционим улагањима могу постићи значајна унапређења БЗР.

Техничким и технолошким факторима треба посветити одређену пажњу зато што ови фактори у великој мери утичу на захтеве БЗР. Коришћење техничких мера заштите доноси брза и ефикасна побољшања услова рада и ефикасније решавање питања превенције повреда на раду и професионалних обољења.

За обезбеђење сигурних услова рада нужно је придржавати се следећих принципа:

- безбедност и здравље на раду су интегрални део радног процеса,- пре пуштања у рад било ког технолошког процеса треба обезбедити све

превентивне мере,- свака несрећа на раду изазвана техничким недостацима може се предвидети и

благовремено спречити,- спречити несрећу је хумани али и друштвено обавезујући задатак,- повреде на раду, професионална обољења и болести у вези са радом је могуће

спречити уз добру обуку, доследну примену прописаних мера, правовремену примену личних заштитних средстава и редовну лекарску контролу.

Са развојем механизације рада мењају се и услови настајања повреда и њихова структура, како по тежини тако и по изворима и непосредним узроцима. Стални циљ је да се створе такви објективни услови рада у којима ће се повреде свести на минимум и да се превентивно безбедносна култура радника подигне на највиши ниво, као предуслов правилног понашања у процесу рада.

Задаци који се данас постављају у процесу рада пред раднике врло су сложени, разноврсни и променљиви. Могућности њиховог извршавања и њихов повратни утицај на радника захтевају стално високостручно изучавање на основама савремених научних сазнања. Та истраживања треба да омогуће максималне ефекте производње која се врши људским радом и морају представљати основ за избегавање негативних утицаја на здравље радника и на његову физичку и психичку кондицију.

20

8. Ергономски и организациони аспекти БЗР

Ергономија је наука која се бави проучавањем и прилагођавањем људском телу рада и односа при раду, тако да они буду у складу с менталним и телесним способностима људи. Реч ергономија изведена је од грчких речи ергон (рад) и номос (закон) и означава науку о раду. Ергономија се дакле бави прилагођавањем средстава за рад, радне околине и радних активности раднику и његовим потребама, уместо прилагођавања радника потребама посла.

Настанак ергономије се везује за брзи развој технике и техничких средстава која су била све савршенија и ефикаснија, али се у том развоју јавио проблем човекових менталних и физичких ограничења у њиховом коришћењу. На пример, технички узевши неко најсавршеније средство није "ергономско" ако га човек са својим физиолошким, психолошким и социјалним карактеристикама не може ефикасно да користи.

Ергономијa у суштини и садржајно јесте интердисциплинарна наука која се бави системом човек-машина како би се машина прилагодила човековим захтевима и могућностима, како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и поузданија. Под појмом машина подразумева се сваки материјални предмет са којим човек долази у додир приликом обављања неког посла.

Квалитетом радног места бави се ергономија радног места која проучава односе људи и осталих делова радног процеса, са циљем стварања оптималног радног окружења за људе и захтеване ефикасности процеса рада. Ергономија радног места незамислива је без оптималне хигијене радне околине. Уз оптималне услове рада, важан фактор продуктивности и безбедности јесте и организација, распоред и опремљеност радних и осталих просторија.

Проучавањем радног процеса, закључено је како се већи радни учинак не може постићи само тиме да се од радника тражи максимално напрезање. У сложеном систему човек-средства за рад-услови рада може се напредовати само ако се методе рада, услови рада, средства за рад и радна околина прилагоде човеку, а не само ако се човјек прилагођава њима. Ергономија проучава те односе и даје конкретна решења, која посебно доприносе безбедности и здрављу на раду.

Уколико се не поштују ергономски принципи, човек ће на радном месту бити изложен низу опасности као што су деловање силе, понављани покрети, неудобан положај тела, лоше држање тела, вибрације, бука, висока и ниска температура, контактни стрес и слично. Изложеност чак и једном ергономском ризику може довести до поремећаја здравља. Међутим, често се ове опасности јављају удружено, што као крајњи резултат, доводи до развоја низа болести.

Ергономија се у циљу дизајнирања производа који су удобни, сигурни и ефикасни ослања на многе друге научне дисциплине и струке које проучавају људе и њихову околину, што укључује антропометрију, биомеханику, инжењерство, кинезиологију, физиологију, психологију и слично. Утицај ергономије видљив је једнако и у радним процесима и у свакодневним производима којима се служимо.

21

Организација је наука која проучава односе у процесу рада, ради побољшања услова и учинка људског рада. То је процес утврђивања послова који чине делатност радне организације, њихова подела међу запосленима и усклађивање радних активности. Организација подразумева утврђивање, ускљађивање и вођење односа у процесу рада, ради најуспешнијег остваривања циља, или кратко речено организација је одређивање ко шта ради.

Радник се јавља као извршилац који се мора строго придржавати свега што је организацијом одређено. Тако се на неки начин јавља и као објекат организације, доживљава организацију као обавезу, која га тера на рад ван његове воље, што је у супротности са основним циљем организације. Тада се јавља отпор према неправилно постављеној организацији.

Неки од проблема који се могу решити правилном организацијом рада су смањење прекомерне и неуједначене оптерећености, форсирање појединаца, недовољна информисаност, недостатак дневних и недељних одмора, нејасно дефинисана подела послова, недостатак надзора, несразмера одговорности и овлашћења, расипање енергије и времена, строгост и претерана критичност надређених, недостатак позитивне стимулације, предуго радно време, прекратки рокови извршења задатака и томе слично.

Боља организација може довести до трајних побољшавања услова рада. Побољшања у организацији најчешће не захтевају додатне трошкове, а запослени су подстакнути да развијају своје способности.

Побољшање организације рада треба да води бригу и о деловању радне околине на психичко стање радника, чиме се доприноси повећању продуктивности и безбедности на раду. Тако ће, на пример, радници рађе и боље радити под вођством шефа којег цене и поштују, док ће с друге стране, стални монотони и затупљујући рад узроковати пад продуктивности радника.

За побољшање организација рада, потребно је: ергономски обликовати радно место, уклонити сувишне задатке и операције, победити монотонију да би запослени остали будни, пажљиви и продуктивни, поставити сразмерност одговорности и овлашћења, уредити ефикасније планирање и надзор послова, производњу усагласити са пословним циљевима.

Када се говори о организацији рада, мисли се на уређење радних поступака и радне околине у којем долази до најмањег трошења радникове биоенергије. Ради се о смањењу разноразних психичких и физичких оптерећења уз помоћ ергономије и научних дисциплина које се непосредно не баве производним процесом, него начинима деловања производног процеса на онога који у њему суделује. То је нов интердисциплинарни приступ организације рада у производном процесу како би се побољшали квалитет и квантитет радног учинка, али истовремено и побољшали безбедност и квалитет живота и рада учесника производног процеса.

22

9. Медицински и хигијенски аспекти БЗР

Медицина рада је превентивна дисциплина која стручно и научно анализира утицај штетности из радне околине на организам човека и обезбеђује спровођење прописаних норми и мера заштите. Медицина рада се стара да се раднику обезбеди здрава и безбедна радна околина и да се избегну или сведу на минимум ризици од повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом. Делатност медицине рада састоји се у обезбеђивању здравља запослених, излечењу оболелих радника и продужавању радног и животног века.

Хигијена рада практичним мерама и поступцима прати и изучава радну средину ради обезбеђивања таквих услова рада који неће угрозити безбедност и здравље радника. Делатност хигијене рада су откривање и мерење штетних фактора физичке, хемијске и биолошке природе у радној средини и предлагање мера за побољшање услова рада и смањивање ризика од настанка професионалних болести на раду. Осим тога, хигијена рада се бави изучавањем других фактора радне околине и њиховог менталног и физичког деловања на раднике.

Хигијена и медицина рада делују непосредно у радној околини и на радним местима региструјући особине, промене и загађења радне средине, поредећи утврђене вредности са прописаним нормама. При томе оне испуњавају два основна задатка који се односе на:

1. обезбеђивање радне средине која не угрожава здравље радника и2. превентивно деловање у очувању здравља радника.

Први задатак који се односи на обезбеђивање такве радне средине која неће бити опасна по здравље запосленог остварује се активностима у хигијенској, заштитној и едукативној области.

Хигијенска област се бави обезбеђивањем таквих услова рада у радној средини који неће угрозити безбедност и здравље радника. Квалитет радних услова у хигијенском смислу одређује присуство опасности и штетности физичке, хемијске и биолошке природе и њихово интерактивно деловање. Лоши услови радне средине одражавају се на цео организам и поред непосредних опасности и штетних последица које могу настати услед интензивног деловања на организам човека, доводе и до незадовољства радника и лошег извршавања радних задатака.

За рад на различитим пословима одређене су оптималне границе најповољнијих вредности фактора радне средине у виду комфорних вредности или максимално дозвољених концентрација. Ако у радној средини постоје значајна одступања од дозвољених вредности или прекорачење времена излагања њиховом утицају то се одражава прво као осећај нелагодности који може да буде непосредни повод повређивању, а при даљем неповољном излагању штетним утицајима могу да настану трајне последице по здравље запослених.

Заштитна област се примењује онда када, и поред примене свих претходних хигијенско-медицинских и других мера, није могуће обезбедити прихватљив ниво физичких штетности или снизити концентрације опасних материја испод максимално дозвољених вредности. Тада се радници морају снабдети личним заштитним средствима која ће да користе без напора и напрезања, која неће утицати на њихову продуктивност и која ће успешно да их заштите од штетних утицаја. Заштитна средства не могу и не смеју да буду

23

плод импровизације и домишљања, него резултат озбиљног истраживачког и студијског рада стручњака разних специјалности.

Заштита на машинама, уређајима и алатима првенствено је проблем техничке природе. Замена опасних материја по радника безопасним материјама представља технолошки проблем. Али и техника и технологија ове задатке треба да решавају у сарадњи са медицинским стручњацима. Принципи конструкције личних заштитних средстава, њихово обликовање, испитивање и атестирање је задатак технике, али и медицине и физиологије рада које треба да укажу како ће организам радника реаговати на та средства, да се решавањем једног проблема не би створио други проблем угрожавања здравља због физиолошке неподобности.

Едукативна област обухвата здравствено образовање радника, упознавање са појмовима и мерама из области хигијене рада, а посебно детаљно са хигијеном рада у индустријској грани којом се бави предузеће запослених. Едукација о могућим нежељеним последицама штетних утицаја у радној околини, начинима њиховог избегавања и пружања прве помоћи угроженима спада у редовно деловање медицине рада.

Други задатак у очувању здравствене способности радника састоји се у превентивном деловању медицине и хигијене рада.

Задатак превентивног деловања система БЗР испуњава се учешћем стручњака хигијене и медицине рада у току пројектовања, изградње, реконструкције или модернизације технолошких система. У сарадњи са другим стручњацима, превенствено техничким и технолошким, медицина и хигијена рада проналазе начине да услове радне средине сведу у оквире прописаних норми.

Задаци хигијене рада су превентивног карактера зато што захтевају елиминисање или одржавање штетних фактора услова рада и радне околине на нивоу који неће угрозити здравље и безбедност радника. Хигијена и медицина рада треба да учествују у свим фазама развоја и рада производних погона, почев од пројектовања, преко изградње па до краја производног процеса. У току трајања производње хигијена рада врши редовни преглед и испитивање присуства штетних фактора у радној околини и доноси налазе и оцене о безбедности радних услова.

Превентивно деловање медицине рада почиње са првим прегледом при ступању радника на посао, а наставља се вршењем периодичних систематских прегледа и редовним надзором услова рада на радним местима са повећаним ризиком. На првом прегледу задатак лекара и здравствене службе је прво да открију постојање акутних или хроничних обољења и друго да открију трагове претходних обољења која ограничавају прегледаног за бављење одређеним занимањем.

На периодичним систематским прегледима откривају се први знаци оштећења организма узрокованих штетностима из радне околине. Откривање првих знакова обољења значи да радника треба изместити из такве средине у мање агресивну радну околину, али истовремено треба смањити ризике по здравље запосленог појачавањем колективних заштитних мера, или применити ефикаснија лична заштитна средства.

Најбоља превенција за сваког радника је да се постави на оно радно место чији захтеви се поклапају са психофизилошким особинама радника. Проблеми безбедности и здравља на раду се не решавају кроз бенефицирани радни стаж за ризична занимања која скраћују радни век запослених. Медицина рада се бори да се продужи човеков радни и животни век

24

тако што ће непрестано побољшавати радне и животне услове и елиминисати све постојеће ризике.

10. Физиолошки и психолошки аспекти БЗР

Анализом узрока повреда на раду у свету и код нас утврђено је да већина свих повреда настају као последица субјективног фактора (фактора личности), као што су недовољно знање и увежбаност, непознавање прописа и мера заштите, недисциплина, недовољна концентрација, неадекватне психофизиолошке способности радника, погрешне инструкције, лоша организација рада, неефикасан надзор, недостатак контроле средстава рада пре почетка и у току рада, лоше одржавање средстава рада итд.

У објективне факторе који имају утицај на БЗР, поред физичких, хемијских и биолошких утицаја у радној околини, спадају још и дужина радног времена, брзина (темпо) рада, физички и психички напор који захтева одређени процес, као и психолошка атмосфера у којој се обавља рад: расположење, мотивација, задовољство радом и признањима за рад, односи у колективу, разумевање и брига за потребе и проблеме запосленог итд.

Сви ови фактори морају стално да се проучавају и прате зато што имају одраза на субјективно осећање удобности при раду и што могу значајно да утичу на здравље и безбедност при раду запослених. Лоши услови радне средине одражавају се на цео организам, који представља психофизиолошку целину. Дејство ових фактора је узајамно тесно повезано, али се могу разматрати и као физиолошки и психолошки утицаји.

Физиологија рада проучава утицај рада и радног процеса на организам човека. То је више теоријска дисциплина која проучава последице које у човековом организму настају под утицајем рада и различитих услова рада и физиолошке могућности човека да савлада све утицаје у процесу рада и њихово узајамно деловање. Задатак физиологије рада је да дефинише радна оптерећења и захтеве услова рада које човек уложеним напором може да савлада тако да функционална способност његовог организма и његово здравствено стање нису угрожени.

Да би утврдила како физиолошке особине радника утичу на радни учинак уз минимално напрезање, што мањи број несрећа на раду и што мање обољења, физиологија рада изучава физиолошке промене у току рада, ментално и физичко напрезање и распоред и трајање рада и одмора, како би се прилагођавањем посла раднику постигао његов највећи радни учинак. Циљ је највећи радни учинак уз што мање напрезање радника, минимално енергетско трошење и очување здравља радника.

Основни правци истраживања физиологије рада су проучавање биолошко хемијских процеса за време рада и начина да се поједини органи и организам прилагоде разним условима рада. Физиологија упозорава да људски организам има границе до којих се може оптеретити без последица. Зато се при проучавању безбедности и здравља на раду мора водити рачуна о умору, монотонији, стресу и другим последицама оптерећења организма.

Умор је стање исцрпљености организма и чест узрок повреда на раду због његовог негативног деловања на схватање, тачно реаговање, доношење брзе и правилне одлуке и сл. Умор настаје под утицајем разних фактора: интензитет и трајање физичког и умног рада, услови околине (микроклима, осветљење, бука, вибрације), психолошки утицаји (одговорност, бриге и конфликти), животно доба и здравствено стање радника, исхрана,

25

услови становања, превоз до радног места, начин провођења слободног времена, односи у породици и све што се дешава у приватном и друштвеном животу.

Борба против штетних последица умора, односно претераног умора веома је важна са становишта безбедности и заштите на раду, али и продуктивности, јер умор знатно смањује ефекте рада. Најефикаснији начин сузбијања штетних последица умора без сумње је одмор, који треба да дође у право време, што значи да је рационално дати одмор пре него што су симптоми умора постали очигледни.

Други фактор који доводи до смањења радних способности, а значајан је за сигурност при раду је монотонија. Ако се дуже времена обавља неки посао који не захтева неко нарочито психичко и физичко напрезање и који не привлачи пажњу радника у једном моменту јавља се јака жеља да се тај посао прекине или промени. Ова жеља постаје утолико јача, уколико су изгледи за могућност прекида или промене мањи. У таквој ситуацији човек долази у сукоб са својом тежњом да прекине рад и моралним притиском и осећањем одговорности да на раду истраје. При томе не само да је смањен ефекат рада, него је повећана и опасност од повређивања, јер када "сукоб" достигне врхунац пажња драстично попушта.

Под дејством неповољних и штетних утицаја из спољне и унутрашње средине настају неспецифичне реакције организма које се називају: стрес, криза, траума, страх, аксиозност, конфликт, фрустрација, напетост, узбуђење, исцрпљеност и слично, а означавају необичне, непријатне и тешке догађаје које људи доживљавају у животу или на послу. Према медицинском схватању, стрес је било које дејство спољашњег или унутрашњег порекла које нарушава природну равнотежу организма тако да се јавља реакција прилагођавања праћена различитим физичким и психичким поремећајима који могу довести до настанка болести. Стресови које људи доживљавају на послу су такозвани професионални стресови, који могу довести до патолошких последица физичког и менталног здравља, односно обољења у вези са радом, у виду кардиоваскуларних, гастроинтестиналних, менталних и других поремећаја.

Употреба алкохола и дрога може да изазове како тренутне тако и трајне промене психичког и физичког стања организма, услед којих често долази до повреда изазваних непажњом и неконтролисаним понашањем. При сузбијању употребе алкохола и дроге треба имати на уму да у различитим занимањима удео људског фактора у повредама није једнак, али да је он редовно већи од свих осталих узрока заједно.

Психологија рада се дефинише као грана примењене психологије која се бави проучавањем психолошких аспеката људског рада ради његовог унапређења, усклађивањем психолошких захтева рада и психолошких особина радника. То усклађивање се остварује кроз: професионалну орјентацију, професионалну селекцију и професионални тренинг.

Од значајних психолошких фактора који утичу на безбедност и здравље на раду потребно је истаћи следеће:

- искуство и знање,- способности и особине личности,- ставове и расположења,- међуљудске односе.

Без довољно искуства и знања за обављање одређених послова, ти послови се не могу урадити довољно квалитетно и безбедно. Многобројна практична искуства и истраживања показују да је безбедност на раду утолико већа што су радници боље обучени за рад и

26

уколико имају више искуства. Познато је да искуство и знање не долазе сами по себи, него се стичу образовањем и радом. Зато се посебна пажња мора поклонити обуци радника пре ступања на ново радно место и у току рада, нарочито о безбедном обављању послова и поштовању мера заштите на раду.

Способности и особине личности се углавном наслеђују, али могу да се током рада усавршавају. Њих не можемо да пренесемо на друге нити да их стекнено радом. Због тога се мора, пре распоређивања радника на одређено место, а на основу захтева тог радног места, утврдити да ли кандидат поседује потребне психофизичке способности и да ли има одговарајуће особине личности. Избором лица са одговарајућим особинама, што раде психолози, утиче се на повећање радног ефекта, али и обезбеђује захтевана безбедност на раду.

Ставови као психолошки фактор безбедности на раду представљају комплекс мишљења и расположења према некој појави, лицу или предмету, који се формира на основу искуства и сазнања (информација). Какав став ће радници имати према раду и безбедности на раду зависи од начина стицања искустава и сазнања. Зато се морају користити сви могући начини да се запосленима пруже потребне информације о безбедности на раду.

Искуство, нарочито лично, делује много убедљивије, али је то веома скуп, спор, рискантан и непожељан начин стицања сазнања и мењања ставова, нарочито у области безбедности и здравља на раду. Зато све евентуалне инциденте треба стручно аналзирати са становишта узрока и последица и о томе информисати све запослене.

Расположење утиче на формирање ставова и на њега подједнако делује оно што се догађа у предузећу и ван њега, а нарочито међуљудски односи и брига о људима. Међуљудски односи морају да буду испуњени међусобним поштовањем, солидарношћу, разумевањем и другарством, дисциплином и поштовањем прописа. Брига о људима мора да се огледа у свесним напорима свих фактора у предузећу, да се, у складу са могућностима, решавају сви проблеми запослених.

11. Социолошки и образовни аспекти БЗР

Истраживања која се врше у области безбедности и здравља на раду указују, да и поред примене свих техничких, хигијенских и других мера заштите, повреде на раду настају и као последица неприлагођености човека радној организацији, односно неодговарајуће реакције запосленог на ситуацију насталу у току рада. Понашања појединаца у радној организацији могу се исправно разумети тек у склопу разумевања комплексног социјалног система радне организације.

Социолошки аспект БЗР обухвата утицаје односа у производној радној групи на повређивање на раду и утицај шире друштвене заједнице, односно утицај односа у друштвеним групама чији је запослени стални или повремени члан. Проучавање утицаја друштвених односа у радној организацији (интерни фактори) и утицаја друштвених односа у друштвеним групама ван радног места, у широј друштвеној заједници (екстерни фактори), на безбедност при раду, мора да се врши за све радне организације, у појединим погонима па чак и на појединим радним местима.

27

Социјални аспекти организације рада су врло широко подручје, али најважнија питања којима се бави индустријска социологија су:

1. Проблеми руковођења (методе избора и образовања руководилаца, стилови руковођења и друго).

2. Проблеми радне групе (групна кохезија, утицај величине групе на рад, понашање појединца и група унутар организације, међуљудски односи, структура и функционисање групе).

3. Проблеми комуникације на раду (организацијска култура, култура пословног одлучивања).

Овакав приступ овој проблематици је нужан, јер испољавање утицаја ових фактора није исто у свим друштвеним срединама. Свака грана производње, па чак и радне организације у истој грани производње имају различите проблеме док исти проблеми нису подједнако изражени. Стога је тешко говорити о неким општим проблемима који могу да доведу до повређивања радника, без сагледавања специфичности конкретне радне организације. Свака повреда на раду представља један конкретан догађај који настаје као последица несклада производних фактора, односно елемената технолошког система и услова рада, али и утицаја шире друштвене зајединице на радног човека.

На рад као сврсисходну људску делатност, поред интерних фактора који делују у производној групи, утичу и екстерни фактори из шире друштвене заједнице у којој егзистирају радник као учесник у процесу производње и производна група у којој се та производња одвија. Интересовање за екстерне факторе који утичу на активност и мобилност при раду добило је ширу афирмацију у тренутку када је аутоматизована индустријска производња испунила све захтеве рационализације.

Радник је често оптерећен материјалним бригама, стамбеним тешкоћама, породичним проблемима и разним другим емоционалним конфликтима који му не допуштају да се сасвим концентрише на свој посао. Тада му је отежано ускладити захтеве радног места са својим тренутним способностима, концентрацијом и пажњом, што може изазвати нежељене последице по безбедност и здравље на раду.

У социолошкој литератури као екстерни фактори који утичу на активности при раду најчешће се наводе: породични односи, стамбена ситуација, место становања, социјална средина, национални, етнички, историјски, идеолошко-политички и слични фактори и облици коришћења ванрадног и слободног времена (образовање, увежбавање, дружење, размишљање и разонода).

Како на активности при раду утичу и фактори социјалне средине, а могу да утичу и на повређивање на раду, потребно је да се утврди који од тих фактора и у којој мери утиче на тежину и број повреда на раду. То је потребно да би се њиховим уклањањем или смањењем утицало и на смањење броја повреда на раду.

Разумљиво је да ће се повољне приватне прилике радника одразити успешно и на радном месту. У такву групу спадају питања лечења и социјалног осигурања, питања места и начина становања, материјалне могућности, исхрана, разонода и слично. У том смислу мере повећања стандарда, заједничког и приватног, имају своје пуно оправдање и много веће значење за продуктивност и сигурност на раду него што се то можда чини на први поглед.

28

Од свих фактора који доводе до повреда на раду и професионалних обољења најчешће се јављају субјективни фактори, од којих се посебно истиче недовољна обученост за безбедан рад, непознавање опасности на радном месту и мера за заштиту здравља на раду. Зато се образовање за безбедан и здрав рад, као превентивна мера система БЗР, мора редовно спроводити у радним организацијама и у широј друштвеној заједници.

Безбедност је стање које је пожељно у свим подручјима живота. Безбедност можемо да обезбедимо само ако познајемо опасности и штетности којима смо изложени и начине како да се од њих заштитимо. Како се животни услови непрестано мењају, мењају се и захтеви безбедности. Зато се у схватању и обезбеђивању безбедности практично морамо обучавати кроз цео живот. Оспособљавање из безбедности и здравља на раду треба да се одвија непрекидно од куће до школе и преко радне организације назад до куће.

Оспособљавање за безбедан и здрав рад стиче се општим и стручним образовањем у школама свих ступњева. То знање је више теоријског карактера и треба да помогне запосленима да се лакше и брже снађу у условима сложене праксе. Радне организације треба да наставе даље оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, према специфичним условима и потребама самих организација. Радници тек у радним организацијама стичу шира знања из непосредне праксе о опасностима и мерама заштите за свако радно место.

Услед незнања долази до честог кршења дисциплине рада и мера заштите на раду од стране радника, као и грешака од стране одговорног особља у виду лоше организације рада, лоших метода и начина рада и неодговарајућег надзора. Зато образовање и оспособљавање за безбедан и здрав рад у радној средини треба да буде саставни део стручног оспособљавања за све запослене, како за раднике, тако и за руководеће особље и послодавца.

12. Економски аспекти БЗР

Економски значај БЗР данас је посебно наглашен зато што је профит основни мотив привређивања, те се улажу значајни напори за смањење трошкова и повећање продуктивности, заштиту радника и хуманизацију рада и радних односа. Појава повреда и оштећења здравља запослених директно утиче на смањење продуктивности рада и повећава трошкове пословања. Радну организацију првенствено интересују они трошкови који увећавају трошкове пословања и они губици који умањују профит.

Основни елементи који имају економски утицај могу се сврстати у две основне групе трошкова:

1. Трошкови за обезбеђење услова рада у којима ће се повреде свести на најмању могућу меру и

2. Трошкови које, посредно или непосредно, сносе различити субјекти производње повређени, његова породица, предузеће и друштвена заједница.

Ове две групе су узајамно зависне по функцијама и последицама и то тако што у принципу већа улагања у побољшање услова рада смањују трошкове за санирање последица евентуалних повреда чиме утичу на повећање продуктивности.

29

Економска улагања у БЗР у основи чине:

- улагања у побољшање заштите и услова рада,- улагања у оспособљавање кадрова,- улагања у организацију послова БЗР,- улагања у санацију повреда и обољења.

Улагање средстава у подизање превентивне безбедносне културе радника стална је потреба радне организације и шире друштене заједнице. Схватање БЗР као економског, социјалног и техничког феномена од стране радника и других структура је предуслов успешне превенције повреда на раду. Зато је обука, пропагандна (информисање) и инструктажа значајан вид индиректног улагања у БЗР. Нема никакве сумње да улагања у ове чиниоце не представљају никакав губитак и сигуран су извор веће продуктивности и профита радне организације и шире друштвене заједнице.

Негативне економске последице повреда на раду сносе следећи субјекти:

- појединац коме се смањују примања, повећавају трошкови живота, смањује радна способност, радни па и животни век,

- радна организација којој се увећавају трошкови пословања, смањује доходак и продуктивност рада, настају штете на средствима за производњу, долази до поремећаја и застоја у организацији рада, смањује се радни фонд часова и друго,

- друштвена заједница којој се повећавају трошкови за лечење, повећавају се социјална давања и смањују средства осигуравајућих и пензионих фондова.

Све трошкове који настају као последица повреда, професионалних обољења и обољења у вези са радом можемо поделити на: директне и индиректне. Директни трошкови су везани за радну организацију и испољавају се у: искључивању повређеног из процеса рада, непосредно причињеној штети, ангажовању других лица на радним местима повређених, трошковима додатне обуке, смањењу продуктивности док нови радник стекне рутину, штети због застоја у раду и поремећају организације рада, трошковима прве помоћи и слично. Индиректни трошкови су по правилу везани за издатке институција ван радне организације, као што су социјално осигурање, болничко лечење, рехабилитација и слично.

Методологија за израчунавање губитака и издатака везаних за несреће на раду обухвата економске губитке појединца (повређеног), радне организације и друштвене заједнице, а односи се на следеће основне елементе структуре трошкова и губитака:

1. Губици у примањима повређеног и његове породице.2. Накнада због губитка радног времена повређеног.3. Издаци за лечење повређеног.4. Издаци за професионалну рехабилитацију.5. Издаци због повременог смањења радне способности повређеног.6. Издаци за накнаду због незапослености до ступања на одговарајући посао.7. Издаци за телесно оштећење.8. Издаци за трајну неспособност за рад.9. Издаци за породичну пензију.10. Издаци осигурања.11. Разне врсте помоћи повређеном и породици.

30

12. Издаци изгубљеног времена других радника.13. Издаци за непродуктивне радне сате.14. Издаци за прековремени рад.15. Материјална штета на средствима за производњу.16. Доприноси за социјално осигурање.17. Разни издаци код судских поступака.18. Конвенционалне казне због прекорачења рокова.19. Губици у пословању радне организације.20. Остали губици, накнаде и издаци.

Као што се види, структура трошкова који произилазе из повреде и незгоде на раду је врло широка и захтева сихронизовану методологију обрачуна у оквиру привредних и ван привредних радних организација и шире друштвене заједнице. Економским улагањима повреде могу значајно да се смање и то је превасходни циљ БЗР ради заштите живота и здравља људи, материјалних и природних добара и ефикасности пословања.

Треба имати у виду да економска улагања у решавање проблема БЗР инстовремено значе и решавање превенције повреда и несрећа са хуманог и ширег друштвеног значаја, јер у мало којој области су концентрисани интереси радника, економије, организације и хуманизације рада као што је то у области БЗР.

31

II МЕЂУНАРОДНО ОРГАНИЗОВАЊЕ БЗР

13. Развој безбедности и здравља на раду у свету

Са почецима људског рада јавља се идеја о заштити оних који раде и о условима живота и рада које треба обезбедити да би се избегле повреде и болести на раду. Најранији писани подаци о оштећењима здравља радника потичу из периода првих цивилизација и држава пре нове ере.

У робовласничким државама старог века основна радна снага били су робови који су углавном обављали физичке послове. Како слободни грађани нису обављали физички рад, повреде су задобијали робови који су били предмет својине, слично стварима, па повреде на раду нису привлачиле већу пажњу тадашњег друштва. Занатство је било у повоју и одвијало се као најамни рад ковача, грнчара, каменорезаца, дрводеља, зидара, бродоградитеља и других занатлија. Услови рада у овим делатностима били су врло тешки и долазило је до повреда на раду најчешће услед пада предмета или радника, услед опекотина или удараца домаћих животоња које су коришћене при раду.

Са развојем занатства узроци и извори повређивања радника су се увећавали, што је утицало да се јави свест о вези рада и повреда, као и о заштити оних који раде и о условима рада које им треба обезбедити да се избегну повреде и болести на раду. У то доба не може се говорити о организованим облицима заштите на раду, али се већ тада уочавају покушаји регулисања радних односа и услова рада.

У старим робовласничким државама Асирији и Вавилону роб је сматран за човека, а не за ствар, што му је давало нешто повољнији положај, а користио се и рад слободних занатлија. Чувени цар старог Вавилонског царства Хамураби (1792.-1750. гпне) издао је такозвани Хамурабијев законик, први зборник закона у људској историји, писан клинастим писмом на каменом стубу који је био постављен на јавном месту. Овај законик је регулисао радне односе, односе ученика и занатског мајстора, утврдио минималне наднице, дозволио организације занатлија и регулисао питање одговорности за незгоде на раду. Законик садржи низ строгих и често свирепих одреби (разне казне сакаћења), чији је циљ био да се учврсте имовинске и владајуће позиције робовласника, двора, храмова, земљопоседника и трговца у односу на експлоатисане слојеве, сељачку и градску сиротињу и робове. Пет чланова овог законика дефинисали су односе између послодавца и радника. Један од чланова гласи: ''Ако радник изгуби руку услед непажње или грешке свог надзорника, онда ће и надзорнику бити одрубљена рука''.

У старом Египту физички послови и лица која су их обављала гледани су као нижи слој. Ипак најранији писани подаци из периода пре нове ере односе се на описе појединих оштећења радника египатских рудника бакра. Постоје записи у хијероглифима где су забележени подаци о радничком насељу (око 1500. гпне) који су јединствен извор за проучавање историје рада.

Робови у старој Грчкој имали су правни положај као и ствари, док се у старом Риму сматрало да је срамота за слободног човека да ради као радник или занатлија. Зато у тим земљама у то време није било покушаја државног уређивања радних односа и услова рада. У античко доба знчајни су записи Хипократа (460.-377. гпне), најчувенијег лекара старог века, о тровањима особа изожених олову и његово запажење да има доста послова и

32

вештина које онима који се њима баве доносе много неприлика и невоља. Аристотел помиње болести које се јављају код тркача, а Плиније наводи штете по здравље оних који се баве прерадом живе и сумпора. Неки грчки, римски, египатски и други лекари и филозофи античког доба износе примере штетног утицаја на раднике појединих занимања и дају упутства како да се заштите од штетности за посао којим се баве.

У средњем веку, током феудалног друштвеног поретка, занатску производњу су карактерисали употреба ручних алата и мануелни рад, а у мањој мери се користила енергија воде и рад животоња. Услови овог начина производње нису изазивали већи број повреда при раду теже природе. Тада се још увек занемаривао утицај тешких услова рада на појаву повреда и професионалних обољења. Развој појединих заната довео је до већег коришћења неких метала чија испарења изазивају тровања радника, рудара и ливаца. То је узроковало појаву пораста професионалних обољења због не познавања штетног утицаја на здравље опасних материја и недостатка одговарајуће заштите на раду. Детаљније информације о болестима рудара и радника запослених у опасним занимањима потичу из прве половине XVI века од стране немачких лекара Agricole (1495.-1555. г.) и Paracelsusa (1493.-1541. г.) који су описали болести, повреде и мере заштите рудара и ливаца. Италијански лекар Bernardinо Ravazzini (1633.-1714. г.) је 1700. године објавио књигу под насловом "О болестима занатлија" у којој је први пут систематски и на оригиналан начин обрађен проблем услова рада и професионалних болести за преко 50 различитих занимања. Ово дело сврстава Равацинија у оснивача модерне медицине рада јер је веома верно описао услове рада и професионална обољења рудара, хемичара, текстилаца, каменорезаца, топионичара, зидара, носача и низ других занимања.

Појавом капитализма прокламована је пуна слобода привређивања и уговарања рада између капиталиста и ''слободних'' радника. Капиталистички начин производње донео је радикалне промене у самом процесу производње и употреби нових средстава за рад. У 18. веку у Еглеској почиње индустријска револуција наглим увођењем машина у производњу и шири се на остале земље. Развој машинске индустрије донео је нове изворе несрећа и теже повреде на раду зато што на машинама и трансмисионим уређајима скоро да није било заштите, а о обуци за рад није се водило рачуна. Радници у фабрикама нису имали ограничено радно време, радили су и до 18 часова дневно, под врло тешким условима, за минималне наднице, што је довело до смањивања радног века и повећања броја тежих повреда и смртности на раду.

Тешки услови рада и живота довели су до организованих побуна и штрајкова радника који су захтевали хуманизацију услова живота и рада. Многи хуманисти, филозофи, лекари, економисти и други мислиоци говоре о тешком положају и здравственом стању радника које је све угроженије. Велики допринос на унапређењу заштите на раду учинио је Роберт Овен познати представник социјалутописта и власник једне предионице памука у Енглеској. Он је 1798. године предузео одређене мере у циљу спречавања повреда на раду и престао је да у својој радионици запошљава децу млађу од 10 година, што је у оно време било уобичајено.

Почетком 19. века, из хуманих побуда лекара и просвећених послодаваца, под притиском јавности и радника, настају први законски прописи о ограничавању радног времена младих радника и жена, о забрани рада деце у фабрикама, о увођењу инспекција и хигијенских норматива итд. Први прописи су се појавили у Енглеској (Закон о шегртима из 1802.године), а затим и у Немачкој. Временом су се прописи умножавали и обухватили читав спектар заштите радника на раду.

Проблемом заштите на раду почињу да се баве разне организације, хуманитарна друштва, удружења, одбори и слично, које су деловале самостално на пољу превенције и

33

унапређења заштите на раду. Француски мислилац и економиста Charles Fourier предлаже увођење бесплатне лекарске неге за све запослене. Убрзо нека предузећа почињу да плаћају надокнаде за ризик од болести коме су изложени радници, а неке компаније плаћају лекаре који лече све запослене. Прави преокрет у заштити здравља радника на радном месту представља социјално осигурање, које је уведено у Пруској да би се врло брзо проширило на друге делове Немачке и читавог света.

Расцепканост форми и активности у области БЗР задржала се током целог 19. века, да би крајем 19. и почетком 20. века дошло до обједињавања значајних субјеката и организованог заједничког деловања у циљу побољшавања заштите на раду и радних услова. У Великој Британији долази до стварања Краљевског друштва за спречавање несрећа на раду, у Италији је основана Национална установа за превентиву од несрећа на раду, у САД се формира Национални савет за безбедност, итд. Заједно са синдикатима они су постали важан извор нових предлога за развој законодавства у области заштите на раду и медицине рада.

Крајем 19. века почело се са организацијом међународних конференција које су се бавиле питањима заштите радника на радним местима (конференција у Берлину 1890.г.). Први музеј хигијене рада уређен је у Бечу 1890.г., а први специјализовани часопис медицине рада почиње да излази у Бечу 1893.г. Први међународни конгрес за професионалне болести одржан је у Милану 1906.г. када је основана и Стална међународна комисија за медицину рада, која се сматра претечом Светске здравствене организације (СЗО). Светска здравствена организација (енгл. World Health Organiyation, скр. WHO) је специјализована установа Уједињених нација са задатком да ради на заштити здравља и унапређењу здравственог стања у свету.

Почетком 20. века следи оснивање Међународног удружења за радно законодавство у Паризу 1900.г. Његовом заслугом донете су прве међународне конвенције из БЗР, о забрани употребе белог фосфора у индустрији шибица, на конференцији у Берлину 1905.г. Ово удружење било је претеча будуће Међународне организације рада (МОР), која је основана на Мировној конференцији у Паризу 1919. г. После Другог светског рата МОР је постала специјализована институција Уједињених нација.

Међународна организација рада (енгл. International Labour Organization, скр. ILO) има значајну улогу и задатак да доприноси одржавању и јачању светског мира и побољшању услова живота и рада. МОР обележавају три основне карактеристике које се исказују кроз непрекидност, универзалност и трипартитност деловања уз учешће представника националних влада, послодаваца и радника. Међународна организација рада је преузела водећу улогу у развоју политике и законодавства из области социјалне и друге заштите радника, посебно заштите здравља и безбедности на раду.

У другој половини 20. века у Европи се, као почетaк европских интеграција, оснива Европска економска заједница за угаљ и челик. Уговор о оснивању, којим се регулишу и питања БЗР, потписан je 1950. године у Паризу. Правне основе Европске уније чине касније потписани уговори између њених чланица. Већина принципа који се налазе у конвенцијама МОР-а нашла је место у прописима које утврђује ЕУ, остављајући могућност да свака земља, с обзиром на развијеност, угради своје специфичности, али поштујући одређени минимум захтева.

34

14. Међународна организација рада

Међународна организација рада (МОР) основана је 1919. године на Мировној конференцији у Паризу, после Првог светског рата. Имала је статус органа Друштва народа са седиштем у Женеви. После Другог светског рата, на основу посебног споразума између Уједињених нација и МОР-а из 1946. године, МОР је призната за специјализовану институцију Уједињених нација.

Своју делатност МОР обавља на основу програма изнетог у Уставу из 1919. године и на принципима тзв. Филаделфијске декларације усвојене на Међународној конференцији рада 1944. године, која је постала део Устава МОР-а. Циљеви МОР-а су побољшавање услова живота и рада народа, а тиме осигуравање трајног мира који може бити заснован само на социјалној правди.

Основна делатност састоји се у доношењу међународних норми у области рада путем конвенција и препорука. При томе, главни принципи су:

1. Рад није роба; 2. Слобода изражавања и удруживање су битне за стални напредак; 3. Сиромаштво ма где постојало, је опасност за опште благостање; 4. Борбу против сиромаштва треба водити у свакој земљи подједнаком упорношћу.

Основна преокупација и приоритет у делатности МОР-а су хуманизација услова рада и унапређење безбедности и здравља на раду. Под условима рада МОР подразумева правичне зараде запослених, ограничено радно време, недељни одмор, плаћено одсуство, услове ноћног рада, заштиту здравља запослених, безбедност на радном месту, заштиту од посебних ризика и специфичних услова у појединим привредним гранама, социјалну заштиту, стамбену проблематику и слободно време.

Међународна организација рада инсистира на новим решењима којима би се испунила три циља:

1. пуна запосленост и стабилност запошљавања, 2. побољшавање квалитета услова рада и 3. контрола ризика од употребе нових и опасних материјала.

У овом духу МОР је усвојила преко 170 конвенција и препорука по питањима социјалног осигурања, скраћења радне недеље, слободе синдикалног организовања, борбе против незапослености, проблема рада жена и деце, укидања расне и националне дискриминације, остваривања принципа за једнак рад једнака награда.

Југославија је била члан МОР-а од њеног оснивања и ратификовала је вићину конвенција које сада имају снагу закона у нашој земљи. Свака земља може, након десет година, отказати ратофиковану конвенцију, уз услов претходног обавештења, годину дана пре истека рока. Ако се ратификована конвенција не откаже по истеку рока од десет година, важност јој се продужава за исти период. У протеклом периоду веома ретко је било одлучивања за отказ ратификоване конвенције.

Генерална скупштина УН је донела Општу декларацију о правима човека у коју је унела посебне одредбе о социјалним и економским правима. Оне су конкретизоване у

35

Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима. Југославије је 1971. године ратификовала овај Пакт УН који у члану 7. истиче да државе чланице признају право које има свако лице да се користи правичним и повољним условима за рад, који нарочито обезбеђују:

a) правичну награду која минимално обезбеђује радницима пристојан живот за њих и њихову породицу, једнаку зараду за рад исте вредности, а посебно да услови рада жена нису гори од услова које имају мушкарици и да за исти рад морају примати исту зараду као и мушкарци;

б) хигијенско-техничку заштиту на раду; в) исту могућност за све да напредују у свом раду водећи рачуна једино о

способностима и годинама службе;

г) одмор, разоноду, ограничење радног времена, повремена плаћена одсуства и накнаду за дане празника.

Међународна конференција рада усвојила је 2003. године Глобалну стратегију за БЗР, којом се промовише концепт националних програма заснованих на принципима оцене ризика и управљања ризицима на радном месту.

МОР позива све државе чланице да путем трипартитног дијалога на националном нивоу, са послодавцима и радницима, раде на доношењу закона и прописа из БЗР и решавању других проблема. Многе земље, међу којима и Србија, су формирале националне савете за БЗР са задатком да дају иницијативе за доношење прописа из БЗР, за израду националног програма развоја БЗР, за превентивну политику из БЗР и да својим деловањем доприносе приближавању различитих ставова учесника у социјалном дијалогу у овој области.

Организација МОР-а је прилагођена специфичностима њеног функционисања, а чине је три органа:

1. Генерална конференција представника земаља чланица МОР-а (такозвана Међународна конференција рада);

2. Административни савет и 3. Међународни биро рада.

Генерална конференција је врховни законодавни органа МОР-а, који донси међународне норме у области рада. Организована је на принципу трипартитног деловања тако да свака држава чланица делигира по два представника владе, једног представника радника и једног представника послодаваца, који заједнички утврђују политику МОР-а и врше надзор над његовим деловањем, тако што сваки од њих има по један глас. Међународна конференција се одржава када се укаже потреба, а најмање једном годишње.

Административни савет је извршни орган задужен за спровођење свих активности МОР-а и праћење примена правних норми. Административни савет утврђује дневни ред Главне конференције и одређује време одржавања разних других заседања. Покретач је сарадње и координације међународних организација. Врши контролу над активностима Међународног бироа рада и овлашћен је да именује његовог директора. Оваквом својом улогом Административни савет усмерава целокупну политику МОР-а. Савет се обнавља сваке три године, а чини га 48 чланова, од чега је 24 представника влада и по 12 представника послодаваца и радника.

Међународни биро рада је орган МОР-а преко којег Главна конференција и Административни савет одржавају односе са државама чланицама. У њему је

36

концентрисана администрација која је задужена да прикупља, обрађује и дистрибуира све информације из области међународног регулисања услова рада. Биро прати примену међународних норми и брине се о спровођењу програма техничке помоћи, стручног и научног рада. Биро врши функцију сталног секретаријата МОР-а, а његов генерални директор истовремено врши функцију генералног секретара Генералне конференције. Организован је у разне дирекције, департмане, секторе, секције, центре и службе у којима је ангажован велики број административних службеника (преко 1500).

Безбедност и здравље на раду су предмет рада Генералне дирекције за услове рада и социјално осигурање, унутар које постоји Одељење за услове рада и радну средину подељено на три службе:

- Служба за БЗР, - Служба за услове рада и побошање животног стандарда радника. - Међународни центар за информисање о БЗР и

Служба за БЗР прати примену конвенција и препорука, стање и опште услове БЗР у свету. Служба је непосредно одговорна за спровођење новог глобалног програма МОР-а о БЗР.

Служба за услове рада и побољшање животног стандарда радника брине о радном законодавству, политици запошљавања, радним условима и другим питањима везаним за положај запослених у земљама широм света.

Међународни центар за информисање о БЗР има основни задатак да прикупља и шири информације о новим опасностима и ризицима на раду и о новим методама превенције и заштите. Те информације помажу специјалистима да се нове опасности и ризици идентификују и елиминишу или ставе под контролу. Подаци о раду Центра могу се користити путем интернета.

Службе и Центар раде на иновирању Енциклопедије о БЗР и Лексикона о БЗР које МОР издаје на пет светских језика, као и изради стручних публикација, прегледа и информатора.

15. Конвенције и препоруке МОР-а из области БЗР

МОР се залаже за свеобухватан приступ БЗР у условима брзих технолошких и организационих промена и глобализације светске привреде. У више од тридесет конвенција и препорука МОР-а садржани су минимални стандарди и мере БЗР. Безбедност и здравље запослених чине саставни део Устава МОР-а који утврђује следећа три приоритетна задатка:

1. Рад се мора обављати у здравој и безбедној средини; 2. Услови рада треба да буду достојни човека и да омогуће пријатно осећање радника

и 3. Рад мора да пружи могућност раднику да се искаже, да развија своју личност и да

корисно служи друштву.

Све до сада ратификоване конвенције и препоруке из области БЗР могу се сврстати у три групе:

37

1. Конвенције и препоруке које утичу на уређивање и спровођење БЗР; 2. Конвенције и препоруке о општим мерама БЗР и 3. Конвенције и препоруке о посебним мерама БЗР.

Конвенције о БЗР садрже одређене предлоге земљама чланицама којима се гарантује минимум обавеза за остваривање права на хумане и безбедне услове рада. Државе које прихвате обавезе дате у Конвецијама, слободне су да саме обезбеде много шире стандарде, што многе државе и чине. Прихваћене, односно ратификоване конвенције постају међународни уговори чија примена се гарантује путем националног законодавства држава чланица МОР-а.

Најважније конвенције о БЗР су:1. Конвенција 187 о промотивном оквиру БЗР из 2006. године, 2. Конвенција 155 о заштити на раду и здравственој заштити у радној средини из

1981. године, 3. Конвенција 161 о службама медицине рада из 1985. године и 4. Конвенција 81 о инсекцији рада у индустрији и трговини из 1947. године.

Конвенција 187 о промотивном оквиру БЗР, обавезује све чланице на промоцију сталног побољшавања БЗР кроз развој

o националне политике, o националног система и o националног програма.

Све чланице се обавезују да кроз формулисање националне политике промовишу БЗР и основна начела, као што су процена професионалних ризика и опасности, борба против опасности на извору и развој националне превентивне културе БЗР укључујући информисање, консултовање и обуку.

Национална превентивна култура БЗР подразумева да се на свим нивоима поштује право на безбедно и здраво радно окружење. При томе влада, послодавци и радници активно учествују у превентивном деловању и спровођењу права, обавеза и дужности.

Национални систем БЗР представља инфраструктуру за спровођење националне политике и националног програма БЗР. Сва чланице се обавезују да успоставе, одржавају, преиспитују и унапређују национални систем БЗР у договору са организацијама послодаваца и радника.

Национални систем БЗР обухвата: законе, прописе и колективне уговоре о БЗР, органе надлежне за БЗР, контролу и инспекцију, трипартитно деловање на унапређивању превентивних мера.

Национални програм БЗР представља преглед активности за унапређење БЗР. Све чланице се обавезују да спроводе, прате, преиспитују и развијају национални програм БЗР у договору са најрепрезентативнијим организацијама послодаваца и радника.

Национални програм БЗР садржи: циљеве које треба остварити, рокове за реализацију активности, приоритете и средства деловања за побољшавање БЗР,

38

поступке процене оствареног напретка.

Националним програмом БЗР се мора: промовисати развој националне превентивне културе БЗР, елиминисати опасности и ризике на најмању меру, промовисати БЗР, анализирати национална ситуација у области БЗР, преиспитивати и формулисати мере БЗР, приказати индикатори напретка, усагласити активности са другим националним програмима, широко публиковати и спроводити активности програма.

Конвенција 155 о заштити на раду и здравственој заштити у радној средини има посебан значај јер се у њој захтева да државе чланице организују и спроводе систем БЗР на трипартитном принципу на националном нивоу. Њом се дефинишу принципи националне политике, акције на националном плану и мере на нивоу предузећа.

Свака држава чланица МОР-а треба да формулише, спроводи и преиспитује јединствену националну политику о БЗР са циљем спречавања незгода на раду, професионалних обољења и повреда на раду, сводећи на најмању могућу меру узроке опасности у радној средини.

Национална политика треба да води рачуна о следећим главним активностима:

- пројектовање, тестирање, инсталисање, модификовање, коришћење и одржавање материјалних елемената рада (радна средина, радна места, машине, алат и опрема, хемијске, биолошке и физичке супстанце и агенси, процеси рада);

- односи између материјалних елемената рада и лица која обављају или контролишу тај рад и прилагођавање машина, опреме, радног времена, организације рада и радних процеса физичким и менталним способностима радника;

- оспособљавање, укључујући и потребну обуку, квалификацију и мотивацију заинтересованих лица, за постизање одговарајћег нивоа заштите на раду и здравствене заштите;

- комуницирање и сарадња на нивоу радне групе и предузећа, као и на свим другим нивоима до националног;

- заштита радника и њихових представника од дисциплинских мера због акција које су они предузели у складу са политиком из ове конвенције.

Примену ове политике на националном плану свака чланица ће обезбедити доношењем закона и прописа, којима се одређује предузимање потребних мера, у консултацији са представницима послодаваца и радника. Контролу примене закона и прописа о БЗР треба обезбедити одговарајућим системом инспекције, а за кршење закона и прописа треба предвидети одговарајуће казне.

Од послодаваца се захтева да обезбеди:

39

- да радна места, машине, опрема и процеси под њиховом контролом буду безбедни и без опасности по здравље запослених,

- да физичке, хемијске и биолошке супстанце и агенси који су под њиховом контролом буду без опасности за здравље када се предузму одговарајуће мере заштите,

- одговарајућу заштитну одећу и опрему, где је то потребно, да би се спречиле опасности од повређивања или оштећења здравља запослених,

- предузимање хитних мера у случају незгода на раду и пружање прве помоћи пострадалима,

- сарадњу на примени ове конвенције са радницима и њиховим представницима и са другим заинтересованим странама,

- одговарајућу обуку о БЗР и све информације о потребним и предузетим мерама и

- консултације са радницима и њиховим представницима или спољним сарадницима.

Од радника и њихових представника се захтева да:

- у току свог рада сарађују на испуњавању обавеза које има послодавац из области БЗР,

- да одмах пријаве свом претпостављеном сваку ситуацију која представља непосредну и озбиљну опасност по живот и здравље запослених.

Мере заштите на раду и здравствене заштите не треба да стварају никакве трошкове за раднике.

Конвенција 161 о службама медицине рада обавезује сваку државу чланицу МОР-а да развија службе медицине рада за све раднике у свим службама, привредним гранама и предузећима. Свака чланица мора да утврди, спроводи и повремено преиспитује јединствену националну политику развоја служби медицине рада, у консултацији са репрезентативним представницима послодаваца и рандика.

Служба медицине рада (СМР) има следеће функције које су прилагођене професионалним ризицима у дотичном предузећу:

- идентификација и процена ризика од штетности по здравље на радним местима,

- надгледање фактора у радној средини и радном процесу који могу да угрозе здравље радника, укључујући и санитарне просторије, ресторане и станове које обезбеђује послодавац,

- давање савета о планирању и организацији рада, укључујући обликовање радног места, о избору, одржавању и стању машина и друге опреме и о супстанцама које се користе при раду,

- учествовање у изради програма за побољшање услова рада, као и тестирању и процени нове опреме са здравственог аспекта,

- давање савета у области здравља, безбедности, хигијене рада, ергономије, као и у вези личних и колективних заштитних средстава,

- праћење здравственог стања радника у односу на рад, - стално унапређивање прилагођености рада радницима, - учешће у мерама стручне рехабилитације, - сарадња у информисању, стручном оспособљавању и образовању у области

медицине рада, хигијене рада и ергономије, - организовање прве помоћи и хитних интервенција,

40

- учествовање у анализи повреда на раду и професионалних обољења.

Послодавци, радници и њихови представници треба да сарађују и учествују у спровођењу организационих и других мера које се односе на службу медицине рада на равноправној основи. При томе особље СМР има потпуну професионалну независност у односу на послодавце, раднике и њихове представнике.

Сви радници морају да буду информисани о здравственим опасностима на раду. Исто тако, СМР мора бити информисана о свим опасностима по здравље радника у радној средини и о учесталости обољења међу радницима.

Праћење здравственог стања радника на раду не сме да доведе до смањивања њихове зараде, мора да буде бесплатно и кад је год могуће у радно време.

Конвенција 81 о инспекцији рада захтева да свака чланица МОР-а, која је ратификовала ову конвенцију, мора да има један систем инспекције рада у предузећима. Систем инспекције рада има задатак да:

- осигура примену законских одредби које се односе на услове рада и на заштиту радника на раду, као што су одредбе о радном времену, о платама, о сугурности, о хигијени и добрим условима живота, о запошљавању деце и омалдине и о другим сродним питањима,

- да пружају обавештења и техничке савете послодавцима и радницима о најефикаснијем начину за поштовање закона,

- да обавесте надлежне власти о слабостима и злоупотребама које нису посебно покривене постојећим законским прописима.

Инспектори рада за вршење својих функција овлашћени су да:

- слободно улазе у свако предузеће које контролишу, - испитују послодавца и запослене о свему у вези примене законских одредби, - прегледају сва документа прописана законом у циљу провере, - узму узорке ради анализе материјала коришћених у производњи, - захтевају мере за отклањање утврђених недостатака у одређеном року или

одмах у случају непосредне опасности по БЗР.

Инспектори имају право да покрену гоњење код надлежних власти против лица која су прекршила законске одредбе или да, по слободној одлуци, дају опомене или савете. За прекршај законских прописа националним законодавством биће предвиђене и стварно примењене одговарајуће санкције.

Инспекција рада треба да буде обавештена о несрећним случајевима и професионалним обољењима на прописан начин. Централни орган инспекције рада објавиће годишњи извештај општег карактера о раду инспекције рада, са статистичким подацима.

Инспекција рада биће стављена под надзор и контролу једне централне власти. Надлежна власт треба да омогући сарадњу инспекције рада са другим владиним службама, као и са послодавцима и радницима или њиховим организацијама. Особље инспекције рада је састављено од службеника који су независни од сваке промене владе и сваког спољњег непожељног утицаја. Инспектори рада су дужни да никада не откривају пословне тајне контролисаних предузећа, да немају никакав интерес у њима и да све жалбе третирају као апсолутно поверљив извор којим се указује на прекршај законских прописа.

41

16. Настанак и организација Европске уније

Оснивање Европске уније базира на настанку и трансформацији Европских заједница, а било је условљено потребом за чвршћим повезивањем држава Европе у циљу што равномернијег развоја привредне делатности, непрекидног развоја и веће стабилности држава чланица и бржег пораста животног стандарда.

После безуспешних покушаја уједињавања европских држава насилним путем, освајачким ратовима и војним потчињавањем, реализована је идеја о мирном уједињењу европских држава оснивањем Европске заједнице за угаљ и челик. Уговор о оснивању ове заједнице закључен је у Паризу 1950. године између шест европских држава: Француске, Италије, Немачке, Белгије, Холандије и Луксембурга, а ступио је на снагу 1951. године.

Иако је имао ограничено дејство и циљ да под заједничку контролу једне отворене организације стави француску и немачку производњу и дистрибуцију угља и челика, овај споразум је одиграо значајну улогу у подстицању будуће свеобухватне и политичке сарадње. У оквиру овог Уговора дато је право овлашћеним институцијама да покрећу и финансирају истраживања из заштите на раду у производњи угља и челика. То је довело до појаве већег броја анализа о условима рада и мерама заштите чиме је остварен значајан напредак у области заштите на раду. Овај уговор је истeкао по доношењу доцнијих уговора.

После позитивних искустава са функционисањем ове заједнице, исти оснивачи су 1957. године у Риму потписали нови Уговор о оснивању царинске уније која се изворно звала Европска економска заједница (ЕЕЗ), а касније је названа Европска заједница (ЕЗ). Уговор је закључен на неодређено време. Основни циљ оснивања ЕЕЗ је уједначен бржи развој привреде земаља чланица за чију реализацију је предвиђено стварање заједничког тржишта и постепено усклађивање политичких ставова. Заједничко тржиште је успостављено путем слободног промета робе, кретања лица, промета услуга и кретање капитала. Реализација постављених циљева и постигнути економски напредак довели су до проширивања Заједнице у више наврата. Године 1973. Заједници су приступиле Данска, Ирска и Велика Британија, 1981. године Грчка и 1986. године Португалија и Шпанија, формирајући тако "Заједницу дванаесторице".

Безбедност и здравље на раду регулише се чланом 118. Уговора и чланом 100. Уговора за безбедност производа. Проблематика БЗР се сагледава свеобухватније, а прописи и мере БЗР се уводе и у друге индустријске гране и секторе. Питањима заштите на раду у најширем смислу бави се Саветодавни комитет ЕЗ за безбедност, хигијену и заштиту здравља на раду, основан 1974. године.

Јединствени европски акт донет 1986. године у Луксембургу (ступио на снагу 1987. године), озаконио је проширење економских и увођење нових политичких циљева ЕЗ. У економском смислу њиме је предвиђено успостављање унутрашњег тежишта до 1992. године, док је у политичком смислу уведена "европска политичка сарадња" као претеча будуће политичке уније. Јединствени европски акт је од посебног значаја за БЗР, јер је Уговор о ЕЕЗ допуњен чланом 118а Акта, којим се предвиђа усвајање минималних захтева за БЗР путем директива обавезујућих за све државе чланице.

42

Европска унија (ЕУ) је настала закључивањем Уговора о оснивању Европске уније 1992. године у Мастрихту, између земаља чланица ЕЗ, који је ступио на снагу 1993. године. Уговором о ЕУ проширени су ранији економски циљеви ЕЗ, чиме је практично допуњен Уговор о ЕЗ. Проширена су постојећа и добијена нова овлашћења, поред осталог у области социјалне политике и заштите животне средине. Политичке активности ЕУ се испољавају у многим областима од здравства, социјалне политике, заштите животне средине, трговине и економије, до иностраних послова и одбране. Уговором о ЕУ из Мастрихта, као и амандманима садржаним у каснијим уговорима (Амстердам и Ница) проширене су обавезе држава чланица у вези са БЗР.

ЕУ је утемељена на јединственом тржишту које се заснива на царинској унији, јединственој монети и заједничкој аграрној политици и политици рибарства. ЕУ се развила од трговачког система до економског и политичког партнерства земаља чланица. У међувремену су јој се придружиле многе земље, 1995. године Аустрија, Финска и Шведска, 2004. године Кипар, Чешка, Словачка, Мађарска, Естонија, Летонија, Литванија, Малта, Пољска и Словенија, а 2007. године Бугарска и Румунија, тако да данас ЕУ броји 27 земаља чланица.

Организација рада ЕУ почива на пет основних органа који врше своја овлашћења и надлежности у складу са одредбама Уговора о ЕУ и других аката. Основни органи ЕУ су:

- Европски парламент, са садештем у Стразбуру, - Савет ЕУ, са седиштем у Бриселу, - Савет министара, са седиштем у Бриселу, - Европска комисија, са седиштем у Бриселу и - Европски суд правде, са седиштем у Луксембургу.

Европски парламент је састављен од представника народа опредељених, програмско политички а не национално, за укључивање у ову заједницу. Има саветодавна овлашћења додељена на основу Уговора која се манифестују у виду консултација, кооперација и давања сагласности. Саветодавна улога (консултације) састоји се у томе да Парламент по одређеним питањима даје своје мишљење на основу захтева других органа који су дужни да консултују Парламент. Кооперација (поступак сарадње) је поступак усаглашавања ставова приликом доношења одређених мера. Давање сагласности је неопходно приликом закључивања споразума. Парламент има и одређена надзорна овлашћења над Комисијом, због чега постоји обавеза Комисије да му подноси годишњи извештај.

Европски савет је највиши орган власти у ЕУ и представља једну врсту колективног председништва, а чине га шефови држава и шефови влада држава чланица. Има овлашћење да утврђује опште политичке смернице ради подстицања развоја ЕУ. Основни задатак овог тела је остваривање консултација између влада држава чланица о свим питањима од значаја за спољну политику. Оба савета делују као законодавни органи ЕУ доносећи законске прописе којима се регулише заједничка политика ради усаглашавања политике држава чланица.

Савет министара је исто тако представнички орган Влада држава чланица, а саставља се од ресорних министара националних влада за поједине области (унутрашње тржиште, индустрија, пољопривреда, заштита потрошача, саобраћај, телекомуникације, рад и социјална заштита, образовање, здравство, култура, спорт, омладина, унутрашњи послови и правосуђе, развој, финансије, туризам, заштита околине, наука и истаживање и енергетика). Одлуке доноси једногласно, на предлог Комисије, по прибављеном мишљењу Парламента.

43

Европска комисија се стара о примени Уговора и мера које доносе органи Уније и доноси препоруке и мишљење о питањима која дефинише Уговор. Има самостална овлашћења да одлучује и учествује у примени мера које доноси Савет и Парламент. У области БЗР, Комисија је тело које спроводи политику ЕУ, са циљем да се незгоде на раду, повреде и обољења радника сведу на минимум.

Европски суд се брине о поштовању права приликом тумачења и примене Уговора. То је специфичан суд који се не може изједначити са међународним или националним судовима. Он је творевина и орган Заједнице и Уније, таква да му је надлежност заснована на оснивачким уговорима.

Осим наведених органа у оквиру ЕУ постоје и друге одговарајуће институције са јасно постављеним задацима у области БЗР. Од посебног значаја су Европска агенција за безбедност и здравље на раду, која има задатак да допринесе развоју акционог програма ЕУ у области БЗР и Виши комитет инспектора рада који има задатак надзора укључивања директива у национална законодавства држава чланица, ефикасности њихове примене, као и остваривање чврсте сарадње држава чланица у области БЗР.

17. Правна акта за уређење БЗР у ЕУ

Примарни извори права у ЕУ, као основни документи на које се ослања право, су оснивачки уговори, протоколи, споразуми о социјалној политици, уговори са трећим државама и повеље о правима човека и социјалним правима. Њих стварају државе чланице приликом уређивања међусобних односа и њима се регулишу организациона и уставноправна питања.

Секундарни извори права у ЕУ су законски прописи опште примене које чине уредбе или правила, директиве или упутства, одлуке, препоруке и мишљења. Њих стварају органи ЕУ, пре свега Савет и Комисија и Парламент заједно са Саветом, у складу са оснивачким Уговорима. Њима се регулише успостављање и функционисање заједничког тржишта.

Будући да је БЗР значајна хумана, социјална и економска категорија, владе европских земаља, послодавачке и синдикалне организације теже систематском уређивању односа у овој области. Зато су правни основи БЗР у ЕУ установљени Уговором о оснивању, чиме је БЗР нашла своје место у примарним, а на основу одредби Уговора и у секундарним правним актима ЕУ.

Уговорима о оснивању ЕУ област БЗР дефинисана је следећим одредбама (члановима):

1. Уговор о оснивању ЕЕЗ, потписан 1957. године у Риму, члан 100. и 118.;2. Јединствени европски акт, потписан 1987. године у Луксембургу, члан 118А.; 3. Уговор о оснивању ЕУ, потписан 1992. године у Мастрихту, члан 136. и 137.; 4. Уговор о ЕУ, потписан 2004. године у Ници, члан 209. и 210.

Усвајањем Римског Уговора о оснивању ЕЕЗ проблематика заштите на раду у земљама чланицама сагледава се на свеобухватан начин, а прописи о заштити уводе се у друге индустријске гране и секторе. На основу члана 100. и члана 118. Уговора доноси се низ препорука, програма, упутстава и других докумената којима се унапређује област БЗР.

44

Тако се 1962. године, Препоруком ЕЕЗ уводи принцип да свака фабрика са више од 200 запослених мора имати службу заштите на раду. ЕЕЗ 1974. године оснива Саветодавни комитет за безбедност, хигијену и заштиту здравља на раду. Комитет чине представници влада, послодаваца и запослених, а у надлежност му се стављају питања заштите на раду у најширем смислу. ЕЕЗ покреће 1978. године први акциони програм свеобухватних мера заштите на раду. Други сличан програм покренут је 1984. године. Трећи акциони програм ЗНР донет је 1988. године. У овим акционим програмима садржане су основне смернице за ЗНР на нивоу ЕЗ и за државе чланице.

Јединственим европским актом из 1986. године допуњен је Уговор о ЕЕЗ чланом 118А чиме је олакшано доношење директива о миминуму захтева у области безбедности и здравља на раду. Актом је утврђено да Савет квалификованом већином, уместо једногласности у одлучивању, на предлог Комисије за БЗР, у сарадњи са Европским парламентом, а уз констулатацију Европског и социјалног комитета, доноси директиве које садрже минималне стандарде безбедности и здравља на раду.

Члан 118А Уговора представља правни основ на коме су засноване све регуле о заштити на раду у земљама данашње Европске уније. Члан 118А Уговора гласи:

1. Државе - чланице посвећују посебну пажњу подстицању побољшавања у погледу здравља и безбедности радника, посебно у радном окружењу и као свој циљ одређују усклађивање услова у овој области, задржавајући при томе већ остварена побољшања.

2. Савет путем директива усваја минималне захтеве који ће се постпено уводити, узимајући у обзир услове и техничке прописе на снази у свакој од джава чланица. У таквим директивама мора да буде избегнуто увођење административних, финансијских и правних ограничења на начин који би ометао оснивање и развој малих и средњих предузећа.

3. Одредбе усвојене на основу овог члана не спречавају ни једну државу-чланицу да задржи или уведе строжије мере заштите услова рада који су у складу са овим уговором.

Уговор о ЕУ који је донет 1992. године у Мастрихту, а ступио на снагу 1993. године, има посебан значај јер успоставља концепт политичке уније. Овим уговором даље су разрађени основе и правци развоја БЗР у ЕУ, а одредбама члана 136. и 137. проширене су обавезе држава чланица у вези са БЗР. Посебно се истичу циљеви и активности ради превенције социјалних опасности.

Чланом 136. утврђују се циљеви заједнице и држава чланица за подстицање запослености, побољшавање услова живота и рада, уз њихово усклађивање у току побољшања, одговарајућу социјалну заштиту, дијалог између социјалних партнера - послодаваца и радника, развој људских ресурса, са циљем постизања високе и трајне стопе запослености и борбе против социјалне маргинализације.

Чланом 137. се дефинишу активности држава чланица, које ће заједница подржати и ускладити, ради спровођења циљева из члана 136. у следећим областима (тачка 1):

- побољшање радних услова и радног окружења за заштиту здравља и безбедности радника;

- социјална сигурност и социјална заштита радника; - заштита радника у случају престанка уговора о раду; - обавештавање и саветовање са радницима;

45

- заједничка заштита интереса радника и послодаваца, укључујући и саодлучивање;

- услови запошљавања држављана трећих земаља који законито бораве на територији заједнице;

- интеграција лица која нису на тржишту рада; - равноправност између мушкараца и жена на тржишту рада и третман на послу; - борба против социјалног запостављања; - осавремењавање система социјалне заштите.

У осталим тачкама (2 до 5) овог члана се ближе дефинишу методи и поступак спровођења наведених активности од стране држава чланица и релевантних институција ЕУ.

Одредбама члана 209. и 210. измењеног Уговора ЕУ из 2004. године преузете су обавезе држава чланица у области БЗР.

Најзначајнија акта која су донета на основу оснивачких Уговора ради ближег дефинисања БЗР у ЕУ су:

1. Европска социјална повеља;2. Резолуција Савета ЕУ о безбедности, хигијени и здрављу на раду;3. Нова стратегија ЕУ у области здравља и безбедности на раду 2002. - 2006. године; 4. Побољшање квалитета и продуктивности на раду, Стратегија ЕУ о БЗР 2007.–2012;5. Директиве Савета ЕУ о минималним захтевима и мерама у области БЗР.

Прва Европска социјална повеља донета је 1961. године ради унапређења заштите основних социјалних и економских права грађана држава ЕЗ. Временом је ова повеља допуњавана и мењана одређеним протоколима. Ради обједињавања ових значајних питања у једном документу, 1996. године од стране Савета Европе упућена је на потписивање државама чланицама нова ревидирана Евроспка социјална повеља, која је ступила на снагу 1999. године. Циљ Повеље је олакшавање економског и друштвеног развоја, нарочито очувањем и даљим унапређивањем људских права и основних слобода. Овом повељом наглашена је потреба да се очува недељивост свих људских права, било да су она грађанска, политичка, економска, социјална или културна и да се обезбеђивањем социјалних права свим грађанима побољша животни стандард и социјално стање. У европском законодавству Европска социјална повеља се сматра својеврсним "Социјалним уставом" Европског Савета.

Право на БЗР запослених уређено је чланом 3. Повеље који гласи:

У циљу ефективног остваривања права на безбедне и здраве радне услове, државе уговорнице се обавезују, у консултацији са организацијама послодаваца и радника, да:

1. формулишу, примењују и периодично разматрају јединствену националну политику о безбедности на радном месту, здрављу на раду и у радној околини, са циљем унапређивања БЗР и превенције незгода и повреда које се могу догодити на радном месту, нарочито путем смањења ризика који су својствени радном окружењу;

2. донесу прописе у вези са безбедношћу и здравствене прописе; 3. обезбеде примену таквих прописа мерама одговарајућег надзора; 4. унапреде постепени развој здравствене службе на послу за све раднике, која би

имала превасходно превентивне и саветодавне функције.

46

Из члана 3. Повеље произилази обавеза држава потписница да донесу јединствену националну политику у области БЗР коју ће периодично преиспитивати и дограђивати. Циљ те политике је унапређење БЗР и увођење превентивних мера као основног принципа деловања ради смањивања ризика у радном окружењу.

Резолуција Савета ЕУ о безбедности, хигијени и здрављу на раду усвојена је 1987. године као иницијатива за започињање спровођења члана 118А на нивоу Европске заједнице. Овом резолуцијом Савет наглашава да је побољшање услова радног окружења услов за постизање економских и социјалних циљева заједничког тржишта. Савет предлаже доношење плана рада у сарадњи са земљама чланицама којим ће се уредити доношење директива о минимуму захтева за уређивање радног места. Директиве Савета морају да нагласе прописивање мера за елиминисање ризика за раднике на радном месту. Кључну улогу за успех предложених мера имају информисање, повећана свест и обука послодаваца и радника у примени мера за БЗР.

Нова стратегија ЕУ у области БЗР за период 2002. - 2006. година донета је у складу са програмом социјалне политике ЕУ. Основне одлике ове стратегије су:

a. Усваја се глобални приступ добробити на раду, водећи рачуна о променама у области рада и појави нових ризика, пре свега ризика психосоцијалне природе.

b. Култура превенције ризика заснована је на активностима и мерама законодавства, социјалног дијалога, искуствима из праксе, економским подстицајима и одговорностима радних организација, као и на остваривању партнерства свих чинилаца у области БЗР.

c. Напредна социјална политика је битан чинилац за сузбијање нелојалне конкуренције и унапређење квалитета живота и рада грађана и производа. Непостојање такве политике ствара трошкове који додатно оптерећују привреду и друштво.

Основни циљ политике заједнице у области БЗР је непрекидно побољшавање услова за остваривање добробити на раду и на основу рада. Ради тога сви учесници су обавезни на оствривање следећих циљева:

1. Стално смањивање броја незгода на раду и професионалних обољења. Овај циљ треба квантификовати на нивоу заједнице и држава чланица, водећи посебно рачуна о секторима у којима је број незгода на раду изнад просека.

2. Процена ризика, превентивне мере и стимулативне мере морају узети у обзир разлику полова, односно специфичне потребе жена у области БЗР.

3. Превенцију социјалних ризика, као што су стрес, депресија, напетост, узнемиравање на радном месту, ризици зависности од алкохола, дроге и лекова, треба вршити применом посебних мера у области БЗР и у области система заштите здравља.

4. Боља превенција професионалних обољења, давањем приоритета обољењима изазваним азбестом, губитку слуха и болестима мишићно-коштаног система.

5. Превентивне мере за елиминацију ризика од незгода и обољења треба да посвете већу пажњу старосној доби радника, тако да буду усмерене на младе људе и старије раднике.

6. Морају се узимати у обзир промене које настају у облицима запошљавања, организацији рада и радном времену, посебно у нестандардним у несталним радним односима.

7. Спровођење посебних мера у оквиру програма информисања, подизања свесности и превенције ризика у малим и средњим предузећима, као и код самозапослених радника и неплаћених помоћника у породичним пословима.

47

8. Редовна анлаиза нових ризика или ризика који могу настати у интеракцији физичких, хемијских и билошких агенаса, као и ризика везаних за опште радно окружење, ергономски, психолошки и социјални ризици.

Ради постизања већих резултата у области БЗР у ЕУ спроводи се низ различитих облика активности, међу којима се истичу одржавање Европске недеље заштите на раду, спровођење акционог програма и издавање специјализоване ревије Јанус.

Европска недеља заштите на раду успешно је организована не само у земљама ЕУ већ и у другим европским земљама. Европска недеља се традиционално одржава тако да се основна пажња посвети неком актуелном проблему из БЗР. Тако су актуелне теме биле јачање напора за смањивање ризика и побољшање квалитета живота и рада на радном месту, проблеми на раду младих на почетку радног века, болести мишићно-коштаног система као најчешћи здравствени проблеми у вези са радом у Европи и многе друге.

У оквиру Акционог програма Европске уније посебно место заузима специјализовани програм за мала и средња предузећа под називом Акција безбедности на раду за Европу (САФЕ). Овај програм треба да укаже на значај, улогу и место БЗР и законодавства у малим и средњим предузећима, који чине преко 95% предузећа у земљама ЕУ. Овај програм је усмерен на едукацију послодаваца и запослених из БЗР полазећи од најбољих и најгорих примера из праксе.

У циљу редовног и квалитетног информисања из БЗР у ЕУ покренута је тромесечна ревија о БЗР под називом Јанус. У њој је посвећена посебна пажња ширењу информација о законима и прописима и размени информација са стручним институцијама ради подизања целокупног нивоа норми и стандарда из БЗР.

Стратегија ЕУ о БЗР 2007.–2012, Побољшање квалитета и продуктивности на раду, је наставак развоја претходне стратегије. Анализом резултата примене претходне стратегије констатован је значајан пад несрећних случајева на раду, али још увек су несреће на раду и болести у вези са радом велики проблем у социјалном и економском смислу, зато што:

многа радна места још увек представљају опасност за здравље запослених, професионалне несреће се не смањују на једнообразан начин, неке категорије радника су и даље сувише изложени ризицима (млади радници,

старији радници, радници имигранти), неки типови компанија су више угрожени (мала и средња предузећа имају мање

средстава), неки сектори су посебно опасни (грађевинарство, пољопривреда, саобраћај), неповољна демографска промена (старење радне популације), нови трендови запошљавања (самосталне делатности, допунски послови), нови и већи токови миграција становништва у правцу Европе. повећава се број запослених жена (посебно осетљиве на неке опасности), природа професионалних опасности се мења (мишићно-скелетни поремећаји и

професионални стрес), различит степен примене легислативе у државама чланицама.

Главни циљ стратегије ЕУ је непрестано смањење несрећа на раду, повреда и професионалних обољења. Укупно, током периода од 2007. до 2012. године, стопа несрећних случајева треба да се смањи за 25% у 27 земаља чланица. Постизање овога циља могуће је ако се:

гарантује адекватно спровођење легислативе, помогну мала и средња предузећа у примени постојеће легислативе, правни оквир поједностави и прилагоди променама на радном месту,

48

промовише израда и спровођење националних стратегија, развијају методе за идентификацију и елиминацију нових ризика, стимулишу послодавци и радници у фокусирању на здравље на раду, побољша праћење прогреса и промовисање БЗР.

Од суштинског значаја је реализација активности као што су:1. доношење модерног и ефикасног законског оквира,2. поспешивање развоја и реализације националних стратегија,3. промовисање промена у понашању,4. суочавање са новим и све већим ризицима,5. оцењивање учињеног прогреса

Државе чланице имају обавезу да пуном снагом примењују законске прописе Заједнице и да боље реагују на потребе малих и средњих предузећа у вези са оценом ризика и адекватне обуке радника, а посебно у високо ризичним секторима као што су градња, саобраћај и пољопривреда.

Националне стратегије треба да дају приоритет реализацији вишег степена поштовања законскох прописа, посебно у малим и средњим предузећима и високо ризичним областима. На националном нивоу мора се тежити појадностављењу законског оквира без смањивања степена заштите која већ постоји.

Стратегија мора да помогне стварање опште културе превенције здравља и ризика. Посебна пажња мора да се поклони обуци младих предузетника и радника да би постали свесни постојећих ризика и начина спречавања опасности, посебно мала и средња предузећа и радници мигранти.

За побољшање безбедности и здравља на раду од пресудног значаја је истраживање препознавања узрока и последица опасности, изложености ризицима и начина за елиминисање ризика. Приоритети треба да су на истраживањима психо-социјалних опасности, мишићно-скелетних поремећаја, опасних материја, нанотехнологија и изложености комбинованим ризицима.

Да би се обезбедило адекватно праћење реализације ове стратегије потребно је развити методе мерења достигнутог прогреса.

БЗР је значајан чинилац у повећању конкурентности и профитабилности предузећа јер оно за резултат има смањење појаве несрећних случајева, повреда и обољења на раду, што повећава мотивисаност радника и смањује губитке у производњи и трошкове социјалне заштите.

49

18. Директиве ЕУ из области БЗР

Директиве ЕУ из области БЗР су упутства о предузимању мера за побољшање и уједначавање система БЗР држава чланица. Њиховом применом се остварује хармонизација или усклађивање националних прописа у овој области. Савет ЕУ путем директива усваја минималне захтеве за подстицање побољшања која ће гарантовати бољи ниво услова рада, безбедности и заштите здравља радника.

БЗР је циљ који има јак социјални и хумани карактер и није само економски мотивисан, што се подржава у директивама. Директиве омогућавају уједначавање услова рада и мера заштите на раду држава чланица чиме се уклања нелојална конкуренција на рачун мера БЗР и умањује висока цена повреда на раду и професионалних обољења радника.

На основу члана 118А Споразума о оснивању ЕЕЗ, Савет ЕЗ је на предлог комисије, 1989. године донео Општу директиву о увођењу мера за подстицање побољшавања безбедности и здравља на раду 89/391/ЕЕЗ. Ова Општа (оквирна) директива служи као основа за посебне (специфичне) директиве које обухватају све ризике у вези са БЗР на радним местима. До сада је усвојено 18 посебних директива.

Општа директива 89/391/ЕЕЗ о увођењу мера за подстицање побољшавања безбедности и здравља радника на раду, садржи опште принципе за спречавање опасности и уклањање ризика од незгода на раду, за чију примену је одговоран послодавац, уз учешће радника и њихових представника у решавању свих питања у области БЗР. С тим у вези директива садржи принципе информисања, констуловања, балансираног учешћа и обуке радника и њихових предствника. Мере за подстицање побољшавања БЗР су у директиви дате као обавезе послодавца, радника, државе чланице и ЕЗ.

Земље чланице ЕЗ ће донети законе и прописе неопходне за усклађивање са Општом директивом. Директива ће се примењивати тако да не утиче на националне или европске одредбе које су повољније за БЗР. Директива се примењује на све секторе рада, јавне и приватне, индустријске, образовне, културне, забавне и слично. Земље чланице ће обезбедити одговарајућу контролу и надзор над применом законских одредби неопходних за спровођење ове директиве.

Директива се неће примењивати у специфичним јавним службама као што су војска, полиција и цивилна заштита, тамо где су захтеви службе и директиве у супротности. БЗР се у овим областима колико је могуће мора обезбедити у духу ове директиве.

За спровођење мера за побољшавање БЗР најодговорнији је послодавац. Дужност послодавца је да обезбеди безбедност и здравље радника на раду. Послодавац се не ослобађа одговорности када за послове БЗР именује једног или више радника или када ангажује спољна компетентна предузећа или лица. Ограничење или ослобађање од одговорности послодавца могуће је у случају непредвидивих или изузетних догађаја, чије последице не могу да се избегну и поред спровођења свих мера.

Основне обавезе послодавца нарочито се односе на:

- примену превенције од професионалног ризика, - обезбеђивање, организовање и спровођење општих мера БЗР,

50

- организовање пружања прве помоћи, заштите од пожара и евакуације радника, - информисање радника, - консултовање радника и - обуку радника.

Послодавац је дужан да преиспитије околности и врши побољшавање постојећег стања на основу следећих општих принципа превенције:

- избегавање ризика, - процена ризика који се не могу избећи, - сузбијање ризика на самом извору, - прилагођавање рада раднику, нарочито по питању дизајнирања радног места,

избора опреме и технолошких процеса, - прилагођавање техничком напретку, - замена опсних средстава или поступака мање опасним или безопасним, - давање приоритета колективним заштитним мерама у односу на појединачне мере

заштите, - давање одговарајућих упутстава радницима, - даљи развој превенције у области технологије, организације рада, услова рада,

социјалних односа и других фактора у вези са радом.

Да би обезбедио примену општих мера БЗР, водећи рачуна о природи посла у предузећу, послодавац је дужан да:

- процени ризике по безбедност и здравље радника при избору опреме за рад, хемијских супстанци и уређењу радних места,

- на основу процене ризика утврди све превентивне мере које треба применити, како би обезбедио што већи ниво заштите радника и стално побољшавање услова рада,

- при поверавању послова раднику води рачуна о његовим способностима са становишта безбедности и заштите здравља на раду,

- се консултује са радницима и њиховим представницима о питањима која утичу на БЗР при планирању и увођењу нових технологија, нарочито о избору опреме, радним условима и радном окружењу,

- обезбеди да само радници који су добили одговарајућа упутства и информације могу имати приступ простору где постоји озбиљна и специфична опасност.

Трошкови предузимања мера БЗР не могу бити на терет радника.

Ако више предузећа изводе радове на истом простору, њихови послодавци су обавезни да сарађују у примени мера БЗР, координирају своје активности и обавештавају раднике и њихове представнике о постојећим ризицима.

Ради организовања и спровођења послова и мера БЗР послодавац треба да именује једног или више радника који ће извршавати прописане активности из БЗР у предузећу. Тим радницима се обезбеђују потребни услови и време за обављање ових активности и због тога не могу доћи у лошији положај. За активности и мере БЗР које се не могу извршити расположивим ресурсима у предузећу, послодавац ће ангажовати компетентне екстерне службе.

Именовани радници морају да поседују неопходне способности и средства, а екстерне службе или лица морају да имају неопходну стручност, особље и средства. Организација заштитних и превентивних мера БЗР мора да се изводи са довољно именованих радника или екстерних служби, водећи рачуна о величини предузећа и постојећим опасностима и

51

ризицима. У одређеним случајевима послодавац, под условом да је компетентан, може сам да преузме одговорност организације и спровођења мера БЗР, што се прецизира националним прописима.

Послодавац је обавезан да ради спровођења послова у области БЗР: - поседује оцену ризика по безбедност и здравље на раду, укључујући оне

групе радника које су изложене посебном ризику, - одлучи о заштитним мерама које треба предузети и заштитној опреми која

треба да се употреби, - омогући редовно контролисање здравља радника које одговара процењеним

ризицима по БЗР, - сачини и чува списак незгода на раду које су довеле до неспособности

радника за рад више од три дана, - сачини и достави наделжним органима извештај о незгодама на раду,

повредама и професионалним болестима радника.

Општа директива је утврдила обавезу израде процене ризика, на основу које послодавац треба да утврди све превентивне мере заштите и да их интегрише у све активности предузећа које се предузимају или планирају. Зато је уведена обавеза послодавца да стално мора располагати проценом ризика, нарочито када су у питању посебно изражене опасности за БЗР. Процена ризика у предузећу представља елабориран студијски писани документ, сачињен на основу квалификоване анализе свих опасности и штетности које одређују достигнути степен безбедности и представљају основу за унапређење безбедности. У одредбама појединачних директива, које дефинишу минимум захтева за спровођење БЗР по разним питањима, увек се прво понавља обавеза послодавца из Опште директиве да изврши процену ризика.

У случају озбиљне и неизбежне опасности послодавац ће предузети неопходне мере за прву помоћ, противпожарну заштиту и евакуацију радника и других присутних лица, сагласно природи активности и величини предузећа. За примену ових мера послодавац ће именовати одређени број радника. Послодавац ће обезбедити средства и упутства свим радницима да могу предузети потребне мере да би избегли последице опасности. Њихове активности или напуштање радног места неће имати лоше последице, осим ако се буду понашали непажљиво или неодговорно.

Послодавац ће обезбедити све неопходне информације потребне радницима и њиховим представницима, ангажованим радницима из других предузећа и свим другим присутним лицима да би могли да врше своје функције у складу са националним законима и паксом, а нарочито у вези:

- ризика по безбедност и здравље на сваком радном месту, - заштитних и превентивних мера и активности у предузећу уопште и на свакој врсти

радног места или посла, - мера које се предузимају у случају озбиљне и неизбежне опасности.

Послодавац ће консултовати раднике и њихове представнике по свим питањима која се односе на БЗР. Радници и њихови представници имају право да предлажу и траже од послодавца предузимање мера за ублажавање ризика од опасности по раднике или уклањање извора опасности. Радници и њихови представници имају право да се обрате надлежном органу за БЗР, у складу са националним законима, ако сматрају да предузете мере и средства које је предузео послодавац нису одговарајуће за обезбеђење БЗР и могу да изнесу своја гледишта у току инспекције коју врши надлежни орган.

52

Послодавац ће обезбедити да сваки радник добије одговарајућу обуку из БЗР, нарочито у облику обавештења и специфичних упутстава у вези са његовим радним местом или послом. Обука се обавезно изводи приликом запошљавања, у случају премештаја или промене посла и у случају увођења нове технологије, нове радне опреме или промене опреме. Обука треба да води рачуна о новим или измењеним ризицима и да се по потреби периодично понавља. Обука треба да се изводи у радно време и не сме бити о трошку радника.

Обавезе радника дате су у посебном поглављу да што је могуће боље води рачуна о безбедности и здрављу као својој, тако и других лица на које његове активности могу штетно да утичу. У том смислу, у складу са обуком и упутствима добијеним од послодавца, радници морају нарочито:

- да исправно користе машине, алате, опасне материје, опрему и друга средства, - да исправно користе личну заштитну опрему и да је после употребе правилно чувају, - да се уздрже од искључивања, промене или уклањања безбедносних уређаја на

машинама, алатима, опреми или објектима и да их исправно користе, - да одмах обавесте послодавца и раднике одговорне за БЗР о свакој ситуацији за коју

сматрају да представља озбиљну и непосредну опасност, по БЗР и о свим недостацима у организовању заштите,

- да сарађују са послодавцем и радницима одговорним за БЗР на решавању проблема и захтева у вези БЗР у оквиру њиховог делокруга рада.

На основу Опште директиве, Савет ЕЗ усвојио је 18 појединачних директива којима се прописује минимум захтева из области БЗР за радна места, опрему за рад, личну заштитну опрему, руковање тешким теретом, рад са дисплејима, заштита од физичких, хемијских и биолошких агенаса и друго. То су следеће директиве:

1. Директива Савета 89/654/ЕЕЗ од 30. новембра 1989. године, о минимуму захтева за заштиту здравља и безбедности на радном месту (прва појединачна Директива у смислу члана 16 (1) Директива 89/391/ЕЕЗ.

2. Директива Савета 89/655/ЕЕЗ од 30. новембра 1989. године, о минимуму захтева за заштиту здравља и безбедности приликом коришћења опреме за рад од стране радника на радном месту (друга појединачна Директива у смислу члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

2.1. Директива савета 95/63/ЕЗ од 5. децембра 1995. године о минимуму захтева за безбедност и заштиту на раду који треба да буду успуњени приликом коришћења опреме за рад од стране радника на радном месту (друга појединачна Директива у смислу члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ - Прва измена и допуна.

2.2. Директива савета 2001/45/ЕЗ од 27. јуна 2001. године, допуна Директиве 89/655/ЕЕЗ, о минимуму захтева за безбедност и здравље запослених приликом коришћења опреме за рад на радном месту (друга појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ). - Друга измена и допуна.

3. Директива Савета 89/656/ЕЕЗ од 30. новембра 1989. године о минимуму захтева за здравље и безбедност приликом коришћења личне заштитне опреме од стране запослених на радном месту (трећа појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 /1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

4. Директива Савета 90/269/ЕЕЗ од 29. маја 1990. године о минимуму захтева за здравље и безбедност приликом ручног преношења терета тамо где постоји ризик од

53

повређивања леђа радника (четврта појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

5. Директива Савета 90/270/ЕЕЗ од 29. маја 1990. године о минимуму захтева за безбедност и здравље при раду са опремом са екраном (пета појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 /1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

6. Директива 2004/37/ЕЗ Европског Парламента и Савета од 29. априла 2004. године о заштити радника од ризика повезаних са излагањем канцерогенима или мутагенима на раду (Шеста појединачна Директива у смислу члана 16 /1) Директиве 89/391/ЕЕЗ Савета) (кодификована верзија).

7. Директива Савета 2000/54/ЕЗ од 18. септембра 2000. године о заштити радника од ризика који су везани за изложеност биолошким агенсима на радном месту (седма појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

8. Директива Савета 92/57/ЕЕЗ од 24. јуна 1992. године о примени (поштовању) минимума захтева за безбедност и здравље на привременим или покретним градилиштима (осма појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

9. Директива Савета 92/58/ЕЕЗ од 24 јуна 1992. године о минимуму захтева за обезбеђивање ознака за безбедност и/или здравље радника на раду (девета појединачна Директива донета у оквиру тумачења члана 16 (1) Директива 89/391/ЕЕЗ).

10. Директива савета 92/85/ЕЕЗ од 19. октобра 1992. године о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља на раду трудница и радница које су се недавно породиле или доје (деета појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) директиве 89/391/ЕЕЗ).

11. Директива Савета 92/91 ЕЕЗ од 3. новембра 1992. године у минимуму захтева за побољшање безбедности и заштите здравља радника запослених на вађењу минералних сировина у дубинским бушотинама (једанаеста појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

12. Директива Савета 92/104/ЕЕЗ од 3. децембра 1992. године о минималним захтевима за побољшање безбедности и заштите здравља радника на површинским и дубинским коповима индустрије минерала (дванаеста појединачна Директива у оквиру тумачења чалан 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

13. Директива Савета 93/103/ЕЗ од 23. новембра 1993. године о минимуму захтева за безбедност и здравље на раду при раду на пловилима за улов рибе (тринаеста појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

14. Директива Савета 98/24/ЕЗ од 7. априла 1998. године о заштити здравља и безбедности радника од ризика везаних за хемијске агенсе на раду (четрнаеста појединачна Директива у оквру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ). 14.1. Директива Комисије 2000/39 од 8. јуна 2000. године о утврђивању граница за означавање дозвољених вредности излагања према Директиви Савета 98/24/ЕЗ о заштити радника везаних за хемијске агенсе на раду (четрнаеста појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

54

15. Директива 1999/92/ЕЗ Европског парламента и Савета од 16. децембра 1999. године о минимуму услова за подстицање побољшања безбедности и заштите здравља радника који су изложени потенцијалном ризику од експлозивних атмосфера (петнаеста појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

16. Директива 2002/44/ЕЗ Европског парламента и Савета од 25. јуна 2002. године о минимуму захтева за здравље и безбедност радника од ризика који настају излагањем физичким агенсима (вибрације) шеснаеста појединачна Директива у оквиру тумачења члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

17. Директива 2003/10/ЕЗ Европског парламента и Савета од 6. фебруара 2003. године о минимуму захтева за здравље безбедност радника од ризика који настају излагањем физичким агенсима (бука) (седамнаеста посебна Директива донета у смислу члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

18. Директива 2004/40/ЕЗ Европског Парламента и савета од 29. априла 2004. године о минималним условима здравља и безбедности у вези са изложеношћу радника ризицима које изазивају физички агенси (електромагнетна поља) (осамнаеста појединачна Директива у смислу члана 16 (1) Директиве 89/391/ЕЕЗ).

55

III НАЦИОНАЛНИ СИСТЕМ БЗР

19. Развој безбедности и здравља на раду код нас

Први наговештаји заштите на раду у Србији јављају се у 13. веку за време владавине краља Уроша Немањића (1243.-1276. г.), који је донео одлуку о отварању рудника и ковница новца на нашем подручју. Почетком законодавног регулисања заштите здравља радника у Србији може се сматрати Закон о рудницима Деспота Стефана Лазаревића (1389-1427). То је документ који обухвата заштиту рудара и њихових породица, као и околине рудника у тадашњој Србији.

У периоду до појаве капитализма Србија је била под турском и аустроугарском окупацијом и у поданичком положају, тако да се о заштити радника и занатлија није водило рачуна. Након ослобођења од турске и аустроугарске окупације, Србија је била заостала аграрна земља са неразвијеном индустријом. Средином 19. века, под утицајем индустријски развијених европских земаља долази до развоја капиталистичке производње и законске регулативе из области радних односа и заштите на раду по угледу на европске прописе.

Први радови код нас који се односе на болести у вези са професијом потичу из средине 19. века. Мраовић 1825.г. објављује дисертацију о тровању живом, a Лазаревић 1888.г. описује болести изазване оловом и тровање фосфором. Оснивачем савремене медицине рада код нас може се сматрати Жељко Хахн (1876-1941), који је организовао планску борбу против професионалних болести, несрећа на раду и туберкулозе радника.

Први акт којим Србија утемељује правне норме о заштити на раду јесте Уредба о еснафима донета 1847.године. Овом Уредбом утврђена су извесна правила о заштити живота и здравља радника и занатских ученика. Уредба садржи и једну одредбу која се односи на заштиту житеља. Њоме се забрањује обављање послова и израда предмета у насељима или близу њих, као и њихово држање без одговарајућих предострожности ако су по природи такви да загађују воду и ваздух, односно, "на који год начин здрављу и животу људи шкоде". Одредбе о хигијенској и техничкој заштити радника у Војводини садржао је акт из 1893. године. То су први прописи који су се односили на заштиту права деце, омладине и жена, на ограничавање радног времена, наднице и инспекцију.

Недостатак адекватне заштите радника крајем 19. века условио је врло тежак положај радника. Радно време је било преко 12 часова дневно, а у фабрикама је било доста смртних повреда на раду. Значајније активности на регулисању и организовању заштите у Србији настају јачањем радничког покрета под утицајем и деловањем Светозара Марковића (1846.-1875). Радничке организације су предузеле низ акција за остваривање повољнијих услова рада, што је резултирало доношењем првих Закона почетком 20. века.

Народна Скупштина Краљевине Србије 1910.г. доноси Закон о радњама, који је по својој конструкцији и садржини у то време био савремен. Закон уређује питања о оснивању и одржавању радњи, о помоћном особљу у радњама, о безбедности радника и друга. У одељку о оснивању и одржавању индустријских, занатских и трговачких радњи прописано је да се за радње могу користити локали који нису оглашени за нездраве и неудобне. Власници радње морају се старати да се радионички простор машине и материјал тако одржавају да се обезбеђује здравље и живот радника. Машине и машински делови који су при раду опасни морају бити стално заклоњени. Радионице морају да се добро

56

осветљавају, чисто одржавају, проветравају и да буду снабдевене средствима против пожара, да простори за рад не буду препуњени радницима, да се одржава ред и морал у просторијама предузећа. Сировине које се употребљавају у току производње морају бити такве природе да не угрожавају здравље радника и потрошача. Власници су дужни да пропишу радионичка правила, која морају бити доступна радницима и с којима се радници морају упознати пре ступања на рад. Закон садржи и друге одредбе које се односе на смештај, исхрану, здравствену заштиту, плате, инспекцију, казне, отказе, надокнаде у случају повреде или смрти радника и друга питања која се тичу радника.

После Првог светског рата, након доношења Видовданског устава из 1921. године, уједначена је законска регулатива за Краљевину СХС и касније Краљевину Југославију доношењем више прописа: Закона о инспекцији рада и Правилника о хигијенским и техничким мерама о безбедности у предузећима 1921.године, као и Закона о заштити радника и Закона о осигурању радника 1922.године. Овим прописима утврђена су права за радно време, ноћни рад, хигијенске услове рада, право на удруживање, осигурање за случај болести, незапослености, повреде на раду, неспособности за рад и старости. За овај период развоја законодавства и делатности заштите на раду може се рећи да је био напредан настављајући прогресивне норме заштите из бившег Закона о радњама. Краљевина Југославија је била чланица Међународне организације рада и потписник скоро свих конвенција и препорука из ове области.

После Другог светског рата разликујемо три значајна периода различитиог друштвеног уређења у Југославији и Србији, који су својим специфичностима утицали на развој БЗР и процес хуманизације рада и живота радника:

1. Социјалистичко самоуправљање (1946-1987),2. Привредна реформа (1988-2003),3. Припрема за придруживање ЕУ (2004-).

Први је период социјалистичког самоуправљања у којем су постављене основе југословенског система заштите на раду, доношењем низа закона и прописа. Најзначајнији први послератни прописи из области заштите радника су Закон о инспекцији рада из 1946.г. и Општи правилник о хигијенско техничким мерама заштите на раду из 1947.г., којима органи инспекције рада заједно са синдикатима постављени за основне носиоце заштите на раду. Закон о радним односима из 1957.г. ближе је одредио улогу привредне организације као носиоца спровођења мера ХТЗ, а тиме и заштите живота и здравља радника.

Доношењем Основног закона о заштити на раду 1967.г. разрађене су основне поставке и принципи заштите на раду, према којима је радна организација основни носилац послова и задатака организовања заштите на раду, органи друштвено политичких заједница су носиоци нормативне и надзорне функције, а научне и стручне установе су носиоци функције научног и стручног истраживања и унапређивања услова рада и безбедности на раду. Успостављен је целовит систем заштите на раду, гарантована су сва права из ове области у складу са развојем међународне политике и међународног законодавства.

Ради повећавања ефикасности система заштите на раду ангажују се научни и стручни кадрови и формирају научне и високошколске установе, институти и факултети специјализовани у тој области.

Почеци организованих научних истраживања у области медицине рада датирају из 1947.г. када је у Београду основан Институт за физиологију рада Српске академије наука. Године 1953. у Београду Драгомир Карајовић оснива Клинички центар за професионалне болести, који 1959.г. прераста у Институт за медицину рада и радиолошку заштиту.

57

Прва стручна институција формирана је 1960.г. у Нишу као Завод заштите на раду. Овај завод је имао значајну улогу у развоју заштите на раду у Србији и бившој Југославији и у оснивању других завода у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. При Вишој техничкој школи у Нишу основан је 1965.г. Одсек заштите на раду, који је 1972.г. прерастао у Факултет заштите на раду Универзитета у Нишу. Касније се оснивају одсеци ЗНР на Вишим школама у Новом Саду, Крагујевцу и Београду.

У предузећима се приступа формирању стручних служби заштите на раду, у којима се запошљавају инжењери заштите на раду, као и други стручњаци високог и вишег образовања. Такође се наставља са формирањем и развојем професионалних институција и предузећа за пружање услуга у области заштите на раду, прегледа услова радне околине, опреме за рад и заштитне опреме.

Други послератни период у развоју заштите на раду почиње усвајањем уставних амандмана на Устав СФРЈ 1988.г., чиме је извршена привредна реформа. Након тога је уследило доношење неколико значајних закона, међу којима су Закон о предузећима и Закон о основним правима из радних односа. Они су из основа изменили систем правне регулативе из подручја рада, тако да се положај радне организације, односно послодавца и радника одређује сагласно условима тржишног привређивања и својинских трансформација. Успостављен је привредни систем у којем се равноправно третира друштвена, задружна, приватна и мешовита својина, што је захтевало нормативно регулисање у основи истог и равноправног положаја радника, без обзира у каквој организацији раде. То је створило основу за настанак колективних уговора, које закључују синдикати и привредна комора. Њима се ближе утврђују права запослених и обавезе послодавца у обезбеђивању одговарајућих мера заштите на раду. У овом периоду дошло је до промена Закона о заштити на раду, тако да се обавеза заштите на раду додељује предузећима, а створена је и обавеза предузећа да одређена питања уређују појединачним колективним уговорима или уговорима о раду.

Трећи период развоја заштите на раду почиње у оквиру припрема за придруживање Европској унији доношењем Резолуције о придруживању ЕУ Републике Србије 2004.г. Овом резолуцијом се Народна скупштина Републике Србије обавезала да приоритетно изврши усклађивање законодавства са правним тековинама Европске уније. Сходно резолуцији, током 2005.г. донето је низ закона у области регулисања процеса рада и права и обавеза из радних односа. То су: Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању и Закон о пензијском и инвалидском осигурању. Такође, створена је могућност и обавеза да се легистатива у области безбедности и здравља на раду у потпуности усагласи са захтевима који проистичу из докумената МОР-а и ЕУ. У складу са овим Скупштина Републике Србије донела је 2005.године Закон о безбедности и здрављу на раду. Суштина овог закона јесте стварање безбедих и здравих услова рада увођењем процене ризика и утврђивањем превентивних мера за отклањање или смањење опасности и ризика на радном месту и у радној околини, како би се заштитили живот и здравље запослених спречавањем повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.

58

20. Нормативно уређивање БЗР

БЗР је друштвено организована активност која има за циљ да кроз хуманизацију рада заштити човека од опасности по безбедност и здравље присутних у процесу рада. Хуманизација рада значи радну средину без физичких и психичких стресова и опасности на раду, радно место на којем су познате све опасности за које постоје заштитне мере и средства о којима су упознати запослени и организацију рада у којој постоји заједничко одлучивање о питањима БЗР, организовано образовање и обука запослених, уважавање мотивације, задовољства на раду и економске сигурности радника, осигурање од свих врста незгода на раду и слично.

Тежња да се омогуће безбедни и хумани услови рада је императив савременог друштва, при чему се има у виду и економски утицај незгода на раду, повреда и обољења. Отуда друштвено организована делатност БЗР подразумева свестрано настојање да се отклоне сви узрочници повреда и оштећења здравља на раду. Суштина овог питања је да се све опасности на раду које познаје савремено друштво, спрече, односно предупреде путем строгих прописа и процедура, а ако до њих и дође да се угрожени заштите и обештете, а проузроковачи казне.

Уређивање БЗР представља систем друштвених норми којима се: дефинишу одређена добра која се штите, регулишу начини и облици њихове заштите (кроз одређене процедуре, нормативе,

стандарде, накнаде и санкције), уређују права и дужности појединаца у том систему, оснивају институције са надлежностима у области заштите, утврђују одређена финансијска средства и фондови, као и дугорочно планирају и усклађују све те активности.

Уређивање БЗР, према томе, обухвата у најопштијем смислу систем друштвених норми којима се обезбеђују и штите поједина човекова права, добра и друштвене вредности а конкретно представља скуп превентивних мера и услова понашања, коришћења и употребе ресурса, унапређивања, контроле и примене корективних мера заштите.

Под нормом подразумевамо одређено правило понашања људи у друштву, прецизније у одређеној друштвеној средини. Норма је настала на одређеном ступњу развоја друштва, када су људи постали свесни да им је заједнички живот и напредак могућ једино уколико имају одређена правила понашања. Човек је осетио потребу да одређене односе у својој заједници усклади и усмери тако што ће сви у заједници морати да поштују одређене норме.

Норма се јавља као неопходан услов и последица заједничког живота и рада и организовања људи тј. коегзистенције и координације, где коегзистенција осигурава друштвени живот у одређеној заједници, а координација друштвени рад у целини. Друштвена коегзистенција и координација представљају израз разних норми којима је испуњен живот и рад појединаца.

Друштвени живот се уопште не би могао замислити када не би било одређених правила понашања, када не би било норми. Друштвена норма је, дакле, услов и последица друштвеног живота. То не значи да су норме искључиво израз фактичког стања. Напротив, оне су често шире постављене ка будућности, тако да омогућавају развој друштва и имају усмеривачку улогу.

59

Човек нормом организује свој живот и креира његов развој, из чега произилази да је норма неопходни пратилац сваког организованог друштва. Када човек познаје законитости природе и друштва, онда је у могућности да друштвене норме постави тако да путем њих може мењати постојеће стање, може да се врши усмеравање друштва ка одређеном циљу

Друштвене норме можемо поделити на више врста, по садржини, по циљу, по форми итд. Најзначајнија је подела на техничке норме и друштвене норме у ужем смислу, тј. „друштвене прописе".

Техничке норме су оне које одређују понашање човека према природи, као што су технички прописи и стандарди. Оне по правилу немају санкцију, јер се њиховим неизвршењем непосредно трпи штета, због тешкоћа у реализацији технолошког и других производних процеса. Пошто су оне непосредно корисне за друштво и појединца, људи се труде да их у свом интересу поштују.

Друштвене норме у ужем смислу регулишу понашање човека у друштву, међусобно понашање људи, при чему је интерес појединца изражен посредно. Оне се могу поделити на материјалне (економске) које проучава политичка економија и идеолошке (вољне). Под идеолошким или вољним подразумевају се оне норме којима је изражена воља одређеног субјекта. Идеолошке норме се деле на: политичке, моралне, обичајне, правне, религиозне и др.

Под правном нормом подразумевамо друштвену норму која је заштићена друштвеним апаратом принуде. Правне норме, тј. право које представља скуп правних норми, су правила понашања иза којих стоји држава са ауторитетом принуде. Правне норме су свакако најбројније и најзначајније јер регулишу највиталније односе у савременом друштву и представљају услов егзистенције државе.

Правна норма настаје на два начина: доноси је држава тј. одређени државни субјект или пак држава санкционише одређену друштвену норму, снадбева је елементом санкције. У оба случаја је битно да држава својим апаратом принуде стоји иза одређеног правила понашања, тј. штити његову примену а што у ствари представља заштиту одређеног интереса и указује на суштину правне норме.

Свака правна норма састоји се из два основна елемента: диспозиције и санкције. Међутим, ова два елемента се примењују алтернативно, никада заједно.

Диспозиција је суштина норме, она је правило понашања и она сама за себе још нема правни карактер. Добија га тек када јој се дода санкција и када ту санкцију примењује државни апарат, за разлику од друштвене норме.

Санкција се састоји у правилу о понашању оног лица на које се односила диспозиција, али које је ову прекршило (тј. није се понашало по њој) као и о понашању одговарајућег државног органа који према томе лицу има да употреби одговарајућу меру државне принуде ако оно неће да се понаша по диспозицији.

Обележја, тј. својства правне норме су: обавезност (гаранцију њене примене обезбеђује држава), апстрактност (односи се на све случајеве - неодређени број случајева), просечност (из ње су искључене све специфичности и посебности, те је остало оно

што је свим појединостима заједничко) и циљност (резултат који треба да се оствари њеном применом).

60

21. Систем безбедности и здравља на раду

Национални систем БЗР представља инфраструктуру за спровођење мера заштите и побољшавање стања БЗР. Све државе се обавезују да успоставе, одржавају, преиспитују и унапређују национални систем БЗР у договору са организацијама послодаваца и радника.

Национални систем БЗР обухвата: законе, прописе и колективне уговоре о БЗР, органе надлежне за БЗР, контролу и инспекцију, трипартитно деловање на унапређивању превентивних мера.

Основне карактеристике система БЗР су: БЗР је основно право утврђено у највишем правном акту, у Уставу; Организација, послови, делатност, остваривање права, одговорности и мере

заштите утврђени су посебним законима, Вршење делатности, одговорности за обављање осталих послова и остваривање

права, одвија се на основу закона, подзаконских аката у складу са закоом и на основу других прописа и општих аката, што све чини посебан правни режим обавњања ових делатности;

Вршења ових делатности и послова предпоставља испуњавање посебних техничких и стручних предуслова (објекти, опрема, стручни кадар), као и других стандарда и норматива;

Прописан је надзор над стручним радом и инсиекцијски надзор, као гаранција и заштита стручног и законског вршења ових послова.

БРЗ се организује као систем у којем учествују сви организовани облици савременог друштва који се јављају као носиоци одређених функција. Организација БЗР је по свом карактеру и садржини специфична превентивна друштвена делатност, чији носиоци су међународне организације, државни органи, предузећа, синдикати, институти, удружења и други. Сваки од њих врши одређене активности путем којих се остварује БЗР.

Међународне организације (УН, МОР, СЗО, ЕУ и др.) преко својих органа доносе одређене препоруке о неопходном минимуму захтева за спровођење БЗР ради елиминисања опасности и ризика који могу да угрозе безбедност и здравље запослених и за подстицање побољшања БЗР. Препоруке се доносе у виду стратегија, повеља, резолуција, конвенција, директива и слично, које државне чланице ових међународних организација прихватају ратификацијом и усаглашавањем својих закона и прописа са тим међународним препорукама. Национална тела на нивоу држава (скупштина, влада, министарства, управе и други), у складу са ратификованим међународним прописима, доносе националне прописе, политику, стратегију, уставе, законе, правилнике и слично, којима регулишу надлежности, обавезе, активности и мере за спровођење и унапређење система БЗР.

Систем БЗР подразумева интеракцију више субјеката на националном нивоу, који у складу са прокламованим и прописаним захтевима извршавају одређене активности у циљу свеобухватног обезбеђења и унапређења безбедности и здравља запослених. Субјекти носиоци БРЗ на националном нивоу, по својим функцијама, могу се сврстати у три следеће групе:

61

1. Државни органи који воде политику заштите и врше нормативну, контролну и репресивну функцију чији основни видови су предузимање активности на унапређењу БЗР и организације надзора над применом прописа.

2. Стручне и научне организације које се баве пословима у вези са спровођењем и унапређењем БЗР.

3. Радне организације као основни носиоци функције БЗР су реализатори послова и задатака организовања и спровођења мера заштите на раду у радним процесима.

Наведени субјекти представљају елементе националног система БЗР, који на основу захтева и препорука међународних и националних организација надлежних за БЗР, на излазу даје прописе, мере и активности, чијом применом се обезбеђује захтевани квалитет БЗР. На основу резултата примене прописаних мера и надзора истичу се нови захтеви за побољшавање система БЗР. Шематски се национални систем БЗР може приказати као на слици 1.

Слика 1. Шема структуре националног система БЗР

Државни органи имају посебну улогу у организовању и унапређењу БЗР. Њихови најзначајнији задаци у области БЗР су:

- дефинисање и усмеравање политике,- прописивање мера и активности,- организовање надзора над спровођењем прописа.

Најодговорнији државни органи за функционисање националног система БЗР и њихове дужности су:

1. Скупштина и Влада доносе програмска и законска документа којима се дефинише политика и прописују мере и активности у области БЗР.

2. Министар надлежан за рад доноси прописе којима се уређује спровођење Закона о БЗР у виду разних правилника.

3. Управа за БЗР обавља стручне послове у области БЗР са циљем унапређивања и развоја БЗР ради спречавања свих појава обољења или повреда на раду.

4. Инспекција рада врши надзор на применом Закона о БЗР, прописа донетих на основу овог закона, техничких и других мера које се односе на БЗР, као и над

62

АктивностиСубјеката система БЗР

УЛАЗ ИЗЛАЗ

ЗАХТЕВИ И ПРЕПОРУКЕ ЗА БЗР

МЕРЕ БЗР (ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ)

Примена и надзор

Предлози запобољшавање

Повратнаспрега

применом мера БЗР прописаних општим актом послодавца, колективним уговором или уговором о раду.

5. Савет за БЗР даје иницијативе за унапређивање националне политике, за доношење програма развоја и прописа из БЗР и за развој социјалног дијалога у области БЗР.

Одређеним пословима у вези спровођења и унапређења БЗР баве се посебне специјализоване стручне организације за БЗР и друге стручне и научне установе и организације у области привреде, здравства, образовања и слично. Стручне устнанове у области спровођења и унапређења БЗР баве се нарочито следећим пословима:

- Врше организационе стручне услуге за примену прописа и мера заштите, одосно за побољшање услова рада.

- Врше редовне и периодичне прегледе запослених ради утврђивања здравственог стања и утицаја услова радне околине на појаву болести на раду.

- Врше испитивања и издају испрве у вези са периодичним прегледима и испитивањима опреме за рад и услова радне околине.

- Врше научна истраживања, прате светска и домаћа достигнуића у области БЗР, издају стручне публикације, организују научне и стручне скупове и др.

- Раде на стручном образовању и оспсобљавању, односно усавршавању, просвећивању и васпитању из области БЗР.

- Израђују елаборате, врше анализе и пружају стручну помоћ ради уређивања материје БЗР и вршења надзора над применом прописа.

Стручне и научне организације које се баве пословима из БЗР у оквиру националног система БЗР су углавном следеће:

1. Специјализоване организације за БЗР пружају услуге радним организацијама у обављању послова БЗР, прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине. За обављање послова у области БЗР специјализоване стручне установе морају имати лиценцу издату од Министарства за рад, одговарајуће стручне кадрове, техничку и мерну опрему и одговарајуће методологије за вршење тих послова и издавање исправа.

2. Служба медицине рада обавља прегледе запослених и послове заштите здравља на раду, утврђује и испитује узроке настанка професионалних обољења и болести у вези са радом и предлаже мере за уклањање или смањење ризика за настанак повреда и болести на раду.

3. Заједнице пензијског и инвалидског осигурања и других видова социјалног осигурања имају посебан интерес у обезбеђивању БЗР и предузимању потребних превентивних мера у циљу спречавања незгода на раду и професионалних обољњења и ради смањења губитака који настају због привремене или трајне неспособности за рад.

4. Синдикати, су покретачи акција за решавање проблема из радне и животне средине, за уклањање узрока и санацију последица њеног нарушавања. Они подстичу сарадњу свих заинтересованих за решавање питања организације и хуманизације рада. Значајна улога синдиката је у давању иницијатива и предлога за закључивање колективних уговора којима се уређују односи и штите права радника и послодаваца.

63

5. Организације у области научне делатности, запошљавања, удружења за БЗР и друге, имају значајну улогу у организовању научноистраживачког рада на спровођењу и унапаређењу БЗР. Оне пружају непосредну помоћ радним организацијама у организовању послова БЗР и спровођењу превентивних мера применом савремених решења, едукацијом и стручним оспособљавањем и унапређењем законских прописа давањем предлога и мишљења законодавним органима.

У радним организацијама БЗР се спроводи као део свих радних процеса непрестаном применом прописаних превентивних мера и активности ради спречавања незгода на раду. Зато се радна организација јавља као основни носилац послова и задатака у организовању БЗР.

Законодавац је с тога радној организацији (послодавцу) прописао многе обавезе од којих су најзначајније следеће:

- Доношење планова и програма мера за уређивање и организовање БЗР.- Прописивање поступака и мера за спровођење БЗР доношењем општег акта о БЗР и

акта о процени ризика и утврђивање радних места са посебним условима рада.- Организовање стручних служби за примену мера БЗР и спашавање и евакуацију у

случају несрећних догађаја.- Информисање и консултовање радника и њихових представника о опасностима,

ризицима и мерама заштите.- Обучавање и оспособљавање радника за безбедан рад.- Обезбеђивање прегледа и испитивања опреме за рад и услова радне околине и

претходних и периодичних здравствених прегледа запослених.

Радној организацији поверени су сви послови у вези спровођења и унапређења БЗР, осим послова који су законом стављени у задатак државним институцијама и другим одговарајућим организацијама. Основни носиоци послова и задатака БЗР у радној организацији су:

1. Послодавац је обавезан да спроведи све прописане мере БЗР и да обезбеди финансијска средства за њихову примену. Обавезе послодаваца представљају права запослених у вези са спровођењем мера БЗР.

2. Запослени има права и обавезе да се упозна са прописаним мерама БЗР на пословима и радном месту, да се оспособљава за њихово спровођење, да се информише о стању БЗР, да примењује прописане мере, да предлаже унапређење БЗР и да одбије да ради ако му прети непосредна опасност по живот и здравље.

3. Представник запослених или одбор за БЗР остварују сарадњу са послодавцем по свим питањима БЗР, при чему заступају интересе запослених који су их изабрали.

4. Лице за БЗР именује послодавац из реда запослених са положеним стручним испитом или ангажује правно лице са лиценцом за обављање послова из области БЗР у складу са Законом и осталим прописима.

На основу уставних овлашћења и одредби позитивних закона предузећа и установе доносе своја општа акта којима уређују и конкретизују поједина питања у својој радној средини. Најважнија општа акта радне организације су: Статут, Правилници, Пословници, Колективни уговори, Уговори о раду, Одлуке, Програми рада, Планови и мере заштите и спашавања, Упутства за безбедан рад, Програми за обуку и информисање, Финансијски планови и др. Сви ови акти морају међусобно да су усклађени, што се обезбеђује вршењем укупног правог система и правним институцијама.

64

22. Правна акта за уређивање националног система БЗР

У поступку изучававања система БЗР, значајна су сазнања о изворима права с обзиром да они указују на настанак и развој појединих института заштите. У теорији права извори се деле на материјалне изворе права, где овај термин означава вољу владајућих друштвених субјеката из којих настаје „извире" право и формалне изворе, где се подразумева општи правни акт, односно форма и средство, помоћу кога се изражава материјални извор права.

За уређење БЗР извори у материјалном смислу представљају друштвене снаге које стварају право. Код нас извори права у материјалном смислу су такође постојећи реални друштвени односи, у којима се изражава воља демократски избране већине у скупштинама. Тако изражена воља претвара се у право и изражава путем усвајања прописа.

Извори у формалном смислу су поједине норме које стварају ове односе. Облици правног акта су различити и многобројни: устав, закони, статути, конвенције, споразуми, међународни уговори, судске одлуке, обичаји итд. Но да би ови акти били извори у формалном смислу морају да постану део правног, односно уставног система.

У формалном смислу изворе права чине многобројни прописи, који се могу класификовати и груписати по више критерија. Основна подела је на: а) међународне изворе иб) националне изворе права.

Међународни извори права су: међународне конвенције и препоруке, билатерални и мултилатерални међународни уговори и одлуке међународних организација. Најпознатије организације које стварају ове изворе су Организација Уједињених Нација (ОУН) и Међународна организација рада (МОР), УНЕСКО, Европска Унија и њени органи итд.

Ове организације имају своје органе, које доносе наведена правна акта а ови извори постају саставни део националног, домаћег законодавства, актом о ратификацији односно прихватања од стране највишег законадавног тела једне земље тј. државе чланице.

Најзначајнији међународни правни извори у области безбедности и здравља на раду су:

Правни извори УН и МОР-а:1) Општа декларација УН о правима човека,2) Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима,3) Глобална стратегија за БЗР, 4) Конвенције и препоруке МОР-а (187, 155, 161, 81).

Правни извори ЕУ:1) Уговори о оснивању ЕУ:

a. Уговор о оснивању ЕЕЗ, потписан 1957. године у Риму, члан 100. и 118.;b. Јединствени европски акт, потписан 1987. године у Луксембургу, члан 118А.; c. Уговор о оснивању ЕУ, потписан 1992. године у Мастрихту, члан 136. и 137.; d. Уговор о ЕУ, потписан 2004. године у Ници, члан 209. и 210.

2) Европска социјална повеља (члан 3.),3) Резолуција Савета ЕУ о безбедности, хигијени и здрављу на раду,

65

4) Нова стратегија ЕУ у области здравља и безбедности на раду 2002. - 2006. године; 5) Стратегија ЕУ о БЗР, Побољшање квалитета и продуктивности на раду, 2007.–2012;6) Директиве Савета ЕУ о минималним захтевима и мерама у области БЗР (Општа

директива 89/391 и 18 појединачних).

Домаћи извори права могу се груписати и три групе: 1) нормативни акти које доноси држава, 2) општи акти организација, предузећа и установа и 3) колективни уговори.

У прву групу извора спадају Устав Републике Србије и републички закони. Удругу групу спадају статути, правилници, пословници, одлуке итд. Колективни уговор је основ за закључивање уговора о раду којим настаје радни однос а који закључују послодавац, синдикат и запослени.

Уређивање националног система БЗР подразумева да се постојећа легислатива у области безбедности и здравља на раду у потпуности усагласи са захтевима који проистичу из докумената МОР-а и ЕУ. То опредељење наше државе представља и обавeзу исказану кроз правна документа којима се дају оквири за обједињавање трипартитних интереса државе, послодаваца и запослених на стварању услова рада у којима ће ризици по БЗР бити на прихватљивом нивоу.

Основ за успостављање система БЗР у Републици Србији чине следећа правна акта:

1. Међународна документа из области БЗР.2. Резолуција Скупштине Србије о придруживању ЕУ.3. Стратегија Србије за приступање ЕУ.4. Политика Србије у области БЗР.5. Устав Републике Србије.

Функционисање система БЗР обезбеђује се легислативом која се састоји од закона, подзаконских прописа (правилника), аката послодаваца, колективних уговора, техничких прописа, стандарда, опште признатих мера и друго. У току 2005. године донето је 6 важних закона којима се уређују радни односи, здравствена заштита, здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, област БЗР и то:

1. Закон о безбедности и здрављу на раду (СГ РС бр. 101/05),2. Закон о раду (СГ РС бр. 24/05 и 61/05),3. Закон о здравстеној заштити (СГ РС бр. 107/05),4. Закон о здравственом осигурању (СГ РС бр. 107/05 и 109/05),5. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (СГ РС бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05,

101/05),6. Кривични законик (СГ РС бр. 85/05)

Резолуција Народне скупштине Републике Србије о придруживању Европској унији чини основ за успостављање система БЗР у Републици Србији. Тим документом се као стратешки и национални циљ поставља опредељење за убрзани улазак у пуноправно чланство у ЕУ и приступање партнерству за мир. Изражава се пуна спремност да се испуне сви предуслови потребни за убрзану интеграцију, при чему се посебно указује на обавезе:

66

- поштовања права човека и мањинских права, - усклађивање законодавства РС са прописима ЕУ.

Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској Унији коју је донела Влада Републике Србије 2005. године даје анализу стања и проблема, поставља циљеве и препоруке и истиче захтеве у циљу хармонизације прописа са ЕУ. За област БЗР значајна је стратегија економског и социјалног развоја (Глава III), а посебно социјална заштита и заштита радне средине.

Социјална заштита у Србији обухвата помоћ сиромашним појединцима и породицама, бригу о припадницима осетљивих група и подршку формирању младих породица укључујући и подстицање наталитета. Подршка сиромашнима се спроводи кроз материјалну социјалну помоћ и дечије додтке. Социјална помоћ је малог обима и усмерена је најсиромашнијим грађанима, док су дечији додаци највећи програм подршке сиромашнима. Основни циљ социјалне заштите је да обезбеди минималну социјалну сигурност утврђивањем границе сиромаштва и допуњавањем дохотка до утрђене границе сиромаштва, што у основи овај систем чини добрим и модерним.

Област БЗР уређена је директивама ЕУ. Основна директива 89/391 ЕЕЗ прописује увођење мера за побољшавање БЗР и садржи опште принципе превенције од професионалних ризика, елиминисања ризика и опасности које могу да изазову незгоде на раду, принципе информисања, консултовања, балансираног учешћа у складу са националним законима и праксом, обуке запослених и њихових представника за безбедан рад, као и опште смернице за примену поменутих принципа.

Захтеви за успостављање система БЗР у савременим условима укључују увођење мера за стварање безбедних и здравих услова рада, као што су:

1. увођење принципа превенције у спречавању настајања повреда на раду и професионалних обољења,

2. активно укључивање службе медицине рада непосредно у радне и производне процесе,

3. увођење принципа одговорности послодавца за примену мера из области БЗР, 4. избор представника запослених за БЗР, који имају улогу да сарађују и одлучују по

свим питањима БЗР код послодавца, 5. увођење обавезног осигурања запослених ради накнаде штете настале поводом

повреда на раду или професионалних обољења, 6. образовање и информисање из области БЗР и друго.

Ради хармонизације са прописима ЕУ из области БЗР и унапређења радне околине потребно је:

- даље изграђивати систем БЗР доношењем законских и подзаконских аката усаглашених са прописима ЕУ,

- израдити и усвојити националну стратегију из области БЗР, и пратити њено спровођење,

- вршити анализе стања у законодавству и у пракси и подизати ниво свести о унапређењу радне околине,

- образовати Савет за БЗР.

Савет за БЗР је образован одлуком Владе Републике Србије из 2005. године са задацима да даје иницијативе за: доношење прописа из БЗР, израду националног програма развоја БЗР,

67

доношење националне политике из БЗР и приближавање различитих ставова учесника у социјалном дијалогу у овој области.

Националну политику БЗР у Републици Србији предложио је Савет за БЗР на основу Конвенције МОР-а бр. 155 о заштити на раду, здравственој заштити и радној околини из 1981. године и члана 3. Европске социјалне повеље из 1996. године, којима је утврђено да се у консултацијама са репрезентативним социјалним партнерима формулише, спроводи и периодично ревидира јединствена национална политика о БЗР.

Визија политике је уравнотежен социјални развој и економски напредак Републике Србије, уздизање свести о БЗР и успостављање културе рада ради подизања квалитета живота и здравља на раду, придржавајући се прописа из БЗР.

Мисија политике је успостављање безбедних и здравих радних услова који у највећој мери доприносе смањењу повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.

Циљ политике је унапређивање и очување здравља радника, унапређивање услова рада, уклањање професионалних ризика или свођење на најмању меру ради спречавања повреда и обољења на раду.

Постизање циљева националне политике је могуће реализацијом следећих мера и актовности:

1. Промоција културе превенције кроз подизање свести о значају БЗР, научно истраживачки рад, васпитање, образовање и оспособљавање.

2. Успостављање и развијање добре праксе из БЗР спровођењем законских мера, доношењем нових прописа и вршењем надзора над њиовом применом.

3. Доношење и спровођење прописа о осигурању од повреда на раду и професионалних обољења.

4. Реализација посебних програма у области БЗР као што су: - промоција здравља на радном месту, - успостављање социјалног дијалога у области БЗР, - процена ризика, - откривање узрока повреда на раду и професионалних обољења, - контрола рада организација са лиценцом за БЗР, - посебно третирање високоризичних делатности (грађевинарство, шумарство,

пољопривреда, рударство, хемијска индустрија и слично) и осетљивих лица (млади, жене, инвалити и слично).

68

23. Устав Републике Србије

Устав је основни политичко-правни документ и највиши извор права који одражава основе друштвено политичког система, урђује питања политичке власти и истовремено је средство ограничавања власти. То је највиши општи правни акт у некој земљи који садржи правне норме којима се регулишу основни принципи друштвено-економског уређења, слободе, права и дужности грађана, уставност и законитост, судство и јавно тужилаштво и организација државе.

Уставом Републике Србије (Члан 21,25,26,55,60,61,68,83,86 и 97.) гарантују се једнакост и интегритет личности, основна људска и политичка права и слободе и утврђено је право запослених на безбедне и здраве услове рада и потребну заштиту на раду.

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ("СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РС" БРОЈ 98/06)

Забрана дискриминације - Члан 21.

(1) Пред Уставом и Законом сви су једнаки.(2) Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.(3) Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу,

а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

(4) Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Неповредивост физичког и психичког интегритета - Члан 25.

(1) Физички и психички интегритет је неповредив.(2) Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем

поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободног датог пристанка.

Забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада -Члан 26.

(1) Нико не може бити држан у ропству или у положају сличном ропству.(2) Сваки облик трговине људима је забрањен.(3) Забрањен је принудни рад. Сексуално или економско искоришћавање лица које је у

неповољном положају сматра се принудним радом.(4) Принудним радом се не сматра рад или служба лица на издржавању казне лишења

слободе, ако је њихов рад заснован на принципу добровољности, уз новчану надокнаду, рад или служба лица на војној вежби,као ни рад или служба за време ратног или ванредног стања у складу са мерама прописаним приликом проглашења ратног или ванредног стања.

Слобода удруживања Члан 55.

69

(1) Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удржења.

(2) Удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у складу са законом.

(3) Забрањена су тајна и паравојна удружења.(4) Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на

насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.

(5) Судије Уставног суда, судије, јавни тужиоци, Заштитник грађана, припадници полиције и припадници војске не могу бити чланови политичких странака.

Право на рад - Члан 60.

(1) Јемчи се право на рад, у складу са законом.(2) Свако има право на слободан избор рада.(3) Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места.(4) Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и

здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи.

(5) Женама, омладини и инвалидима омогућују се посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом.

Право на шрајк - Члан 61.

(1) Запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором.(2) Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти

делатности.

Здравствена заштита - Члан 68.

(1) Свако иам право на заштиту свог физичког и психичког здравља.(2) Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом

до седме годинеи стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом.

(3) Здравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређује се законом.

(4) Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.

Слобода предузетништва - Члан 83.

(1) Предузетништво је слободно.(2) Предузетништво се може ограничити законом, ради заштите људи, животне

средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије.

Равноправност свих облика својине - Члан 86.

(1) Јемчи се приватна, задружна и јавна својина. Јавна својина је државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе. Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.

70

(2) Постојећа друштвена својина претвара се у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом.

(3) Средства из јавне својине отуђују се на начин и под условима утврђеним законом.

Надлежност Републике Србије - Члан 97.

Република Србија уређује и обезбеђује:

1. сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност Републике Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама.

2. остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост; поступак пред судовима и другим државним органима; одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката; амнестије и помиловања за кривична дела;

3. територијалну организацију Републике Србије; систем локалне самоуправе;4. одбрану и безбедност Републике Србије и њених грађана; мере за случај ванредног

стања;5. систем преласка границе и контроле промета роба, услуга и путничког саобраћаја

преко границе; положај странаца и страних правних лица;6. јединствено тржиште; правни положај привредних субјеката; систем обављања

појединих привредних и других делатности; робне резерве; монетарни, банкарски, девизни и царински систем; економске односе са иностранством; систем кредитних односа са иностранством; порески систем;

7. својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине;8. систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног

осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса;

9. одрживи развој; систем заштите и унапређења животне средине; заштиту и унапређивање биљног и животињског света; производњу, промет и превоз оружја, отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасих материја:

10. систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, бриге о деци, образовања, културе и заштите културних добара, спорта, јавног информисања; систем јавних служби;

11. контролу законитости располагања средствима правних лица; финансијску ревизију јавних средстава; прикупљање статистичких и других података од општег интереса;

12. развој Републике Србије, политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја; организацију и коришћење простора; научно-технолошки развој;

13. режим и безбедност у свим врстама саобраћаја;14. празнике и одликовања Републике Србије:15. финансирање остваривања права и дужности Републике Србије, утврђених Уставом

и законом;16. организацију, надлежност и рад републичких органа;17. друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом.

71

24. Закон о безбедности и здрављу на раду

Закон о БЗР третира БЗР као стручно-научну дисциплину која се спроводи превентивним деловањем на основу процене ризика, а усмерена је на отклањање свих узрока опасности и спречавање нарушавања здравственог стања запослених у вези са радом. Јасно се намеће тенденција да се пре почетка рада морају створити објективно безбедни услови рада предузимањем свих превентивних мера. То значи да пре почетка рада, услови рада морају бити усаглашени са нормама безбедности.

Мере за безбедан рад прописане су низом међународних и националних прописа, а пре свега Законом о БЗР. Усаглашавање са међународним прописима дало је низ квалитативних новина у области уређивања БЗР у нас, а пре свега:

да је послодавац одговоран за примену БЗР у свим аспектима везаним за рад у радној околини,

обавезу послодавца да донесе акт о процени ризика свих радних места и да утврди начин и мере за њихово отклањање,

одређивање лица за БЗР које мора да има положен стручни испит и/или лиценцу, право запослених да изаберу једног или више представника за БЗР, обавезу пријављивања повреде на раду надлежним органима и достављање

Извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом, запосленом и организацијама за здравствено, пензионо и инвалидско осигурање,

обавезу достављања извештаја о стању БЗР на захтев инспектора рада или представника запослених,

увођење обавезног осигурања од повреда на раду, професионалних оболења и оболења у вези са радом ради накнаде штете настрадалом,

обавезу утврђивања права у области БЗР колективним уговором, општим актом послодавца, или уговором о раду.

Због значаја Закона о БЗР, текст закона се даје изворно, с тим да су поједини чланови груписани по тематским целинама. На крају су дати називи нових правилника, који су објављени после изласка Закона.

ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005)

1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1.1. Спровођење БЗР Члан 1Овим законом уређује се спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.За обављање одређених послова државне управе у области безбедности и здравља на раду, овим законом образује се Управа за безбедност и здравље на раду као орган управе у саставу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, и утврђује њена надлежност.

72

Члан 2Права, обавезе и одговорности послодаваца и запослених, надлежности и мере чијом се применом, односно спровођењем осигурава безбедност и здравље на раду остварују се у складу са овим законом и прописима донетим на основу закона, осим ако посебним законом није другачије одређено.

Члан 3Права, обавезе и одговорности у вези са безбедношћу и здрављем на раду, утврђене овим законом, ближе се уређују колективним уговором, општим актом послодавца или уговором о раду.

Значење појединих израза који се користе у овом закону одређено је чланом 4.

1.2. Право на БЗР Члан 5.Право на БЗР прописано је Законом за следећа лица:

1) запослени,2) ученици и студенти када се налазе на обавезном производном раду,

професионалној пракси или практичној настави (радионице, економије, кабинети, лабораторије и друго);

3) лица која се налазе на стручном оспособљавању, преквалификацији или доквалификацији;

4) лица на професионалној рехабилитацији;5) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици

завода за извршењеказне затвора (радионице, градилишта и сл.) на другом месту рада;

6) лица на добровољним и јавним радовима организованим у општем интересу, радним акцијама и такмичењима у вези са радом;

7) лица која се затекну у радној околини ради обављања одређених послова, ако је о њиховом присуству уознат послодавац.

Безбедност и и здравље на раду лицима под 1), 2), 4) и 7) обезбеђује послодавац, лицима из тачке 3) образовна организација, лицима из тачке 5) заводи за извршење казне затвора, а лицима из тачке 6) организатор радова и такмичења.

1.3. Посебна права осетљивих група радника Члан 6.Посебна права и обавезе и мере у вези са безбедношћу и здрављем на раду младих, а нарочито у вези са њиховим духовним и телесним развојем, жена које раде на радном месту са повећаним ризиком који би могао да им угрози остваривање материнства, инвалида и професионално оболелих, утврђује се Законом о БЗР, другим прописима, колективним уговором, општим актом послодавца и уговором о раду.

2. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ

Члан 7Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и

73

оштећења здравља запослених, и/или њиховог свођења на најмању могућу меру, у поступку:

1) пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката намењених за радне и помоћне просторије, као и објеката намењених за рад на отвореном простору у циљу безбедног одвијања процеса рада;

2) пројектовања, изградње, коришћења и одржавања технолошких процеса рада са свом припадајућом опремом за рад, у циљу безбедног рада запослених и усклађивања хемијских, физичких и биолошких штетности, микроклиме и осветљења на радним местима и у радним и помоћним просторијама са прописаним мерама и нормативима за делатност која се обавља на тим радним местима и у тим радним просторијама;

3) пројектовања, израде, коришћења и одржавања опреме за рад, конструкција и објеката за колективну безбедност и здравље на раду, помоћних конструкција и објеката и других средстава која се користе у процесу рада или која су на било који начин повезана са процесом рада, тако да се у току њихове употребе спречава повређивање или оштећење здравља запослених;

4) производње, паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања опасних материја, на начин и по прописима и правилима којима се отклањају могућности повређивања или оштећења здравља запослених;

5) пројектовања, производње и коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду, чијом се употребом отклањају ризици или опасности који нису могли да буду отклоњени применом одговарајућих превентивних мера;

6) образовања, васпитања и оспособљавања у области безбедности и здравља на раду.Превентивне мере у поступцима из става 1. овог члана прописује министар надлежан за рад.

3. ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ПОСЛОДАВЦА

3.1. Опште обавезеЧлан 8Обавезе послодавца, у смислу овог закона и прописа донетих на основу овог закона, истовремено представљају права запослених у вези са спровођењем мера безбедности и здравља на раду.

Члан 9Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду. Послодавац је дужан да обезбеди да радни процес буде прилагођен телесним и психичким могућностима запосленог, а радна околина, средства за рад и средства и опрема за личну заштиту на раду буду уређени, односно произведени и обезбеђени, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог.

3.2. Ослобађање послодавца од одговорностиПослодавац се не ослобађа обавеза и одговорности у вези са применом мера безбедности и здравља на раду одређивањем другог лица или преношењем својих обавеза и одговорности на друго лице. У случају настанка повреде на раду због неуобичајених и непредвидивих околности које су изван контроле послодавца или због изузетних догађаја чије се последице упркос свим настојањима нису могле избећи, послодавац није одговоран у смислу овог закона.

3.3. Финансијске обавезе послодавцаЧлан 10

74

Послодавац је дужан да обезбеди да спровођење мера безбедности и здравља на раду не проузрокује финансијске обавезе за запосленог и представника запослених и не утиче на њихов материјални и социјални положај стечен на раду и у вези са радом.

3.4. Обезбеђивање превентивних мераЧлан 11Послодавац је дужан да, приликом организовања рада и радног процеса, обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених као и да за њихову примену обезбеди потребна финансијска средства.Послодавац је дужан да обезбеди превентивне мере пре почетка рада запосленог, у току рада, као и код сваке измене технолошког поступка, избором радних и производних метода којима се обезбеђује највећа могућа безбедност и заштита здравља на раду, заснована на примени прописа у области безбедности и здравља на раду, радног права, техничких прописа и стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада, здравственог и пензијског и инвалидског осигурања, и др.

Члан 12Превентивне мере обезбеђује послодавац полазећи од следећих начела:

1) избегавање ризика; 2) процена ризика који се не могу избећи на радном месту; 3) отклањање ризика на њиховом извору применом савремених техничких решења;4) прилагођавање рада и радног места запосленом, нарочито у погледу избора опреме

за рад и метода рада, као и избора технолошког поступка да би се избегла монотонија у раду, у циљу смањења њиховог утицаја на здравље запосленог;

5) замена опасних технолошких процеса или метода рада безопасним или мање опасним;

6) давање предности колективним над појединачним мерама безбедности и здравља на раду;

7) одговарајуће оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад и издавање упутстава за рад на сигуран начин.

3.5. Процена ризикаЧлан 13Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање.Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини прописује министар надлежан за рад.

Члан 16Послодавац је дужан да актом о процени ризика, на основу оцене службе медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени за обављање одређених послова на радном месту у радној околини или за употребу поједине опреме за рад.Послодавац је дужан да служби медицине рада, коју ангажује, обезбеди услове за самостално обављање послова заштите здравља запослених.

Члан 17

75

Послодавац је дужан да запосленом изда на употребу средство и/или опрему за личну заштиту на раду, у складу са актом о процени ризика.

Члан 26Ако актом о процени ризика утврди недостатке у области безбедности и здравља на раду за чије су отклањање потребна већа инвестициона улагања, а живот и здравље запосленог нису теже угрожени, послодавац је дужан да сачини посебан програм о поступном отклањању недостатака и утврди рокове за реализацију програма.

3.6. Општи акт о БЗРЧлан 14Послодавац је дужан да општим актом, односно колективним уговором, утврди права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду.Послодавац који има до десет запослених - права, обавезе и одговорности из става 1. овог члана може утврдити уговором о раду.

3.7. Опште дужности послодавцаЧлан 15Послодавац је дужан да:

1) актом у писменој форми одреди лице за безбедност и здравље на раду; 2) запосленом одреди обављање послова на којима су спроведене мере безбедности и

здравља на раду; 3) обавештава запослене и њиховог представника о увођењу нових технологија и

средстава за рад, као и о опасностима од повреда и оштећења здравља који настају њиховим увођењем, односно да у таквим случајевима донесе одговарајућа упутства за безбедан рад;

4) оспособљава запослене за безбедан и здрав рад;5) обезбеди запосленима коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду;6) обезбеди одржавање средстава за рад и средстава и опреме за личну заштиту на

раду у исправном стању;7) ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења превентивних и периодичних

прегледа и испитивања опреме за рад, као и превентивних и периодичних испитивања услова радне околине;

8) обезбеди на основу акта о процени ризика и оцене службе медицине рада прописане лекарске прегледе запослених у складу са овим законом;

9) обезбеди пружање прве помоћи, као и да оспособи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију у случају опасности;

10) заустави сваку врсту рада који представља непосредну опасност за живот или здравље запослених.

Поступак и рокове превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад као и превентивних и периодичних испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености прописује министар надлежан за рад.Правно лице из става 1. тачка 7) овог члана дужно је да изда стручни налаз по извршеном прегледу и испитивању опреме за рад или испитивању радне околине.

3.8. Почетак рада послодавцаЧлан 18Послодавац је дужан да, најмање осам дана пре почетка рада, надлежну инспекцију рада извести о:1) почетку свога рада;2) раду одвојене јединице; 3) свакој промени технолошког поступка, уколико се тим променама мењају услови рада.

76

3.9. Радови изградње и реконструкцијеПослодавац који изводи радове на изградњи или реконструкцији грађевинског објекта или врши промену технолошког процеса дуже од седам дана, дужан је да изради прописан елаборат о уређењу градилишта који уз извештај о почетку рада доставља надлежној инспекцији рада.Послодавац је дужан да на градилишту обезбеђује, одржава и спроводи мере за безбедност и здравље на раду у складу са елаборатом о уређењу градилишта.Садржај елабората о уређењу градилишта прописује министар надлежан за рад.

3.10. Испуњеност услова за почетак рада послодавцаИспуњеност прописаних услова у области безбедности и здравља на раду, пре почетка обављања делатности послодавца, у складу са законом, утврђује министарство надлежно за рад, на захтев послодавца.Поступак утврђивања испуњености прописаних услова из става 5. овог члана прописује министар надлежан за рад.Висину трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних услова из става 5. овог члана споразумно прописују министар надлежан за рад и министар надлежан за финансије.Средства остварена од наплаћених трошкова за утврђивање испуњености прописаних услова из става 5. овог члана приход су буџета Републике Србије.

3.11. Сарадња послодаваца при раду на истом просторуЧлан 19Кад два или више послодаваца у обављању послова деле радни простор, дужни су да сарађују у примени прописаних мера за безбедност и здравље запослених.Послодавци из става 1. овог члана дужни су да, узимајући у обзир природу послова које обављају, координирају активности у вези са применом мера за отклањање ризика од повређивања, односно оштећења здравља запослених, као и да обавештавају један другог и своје запослене и/или представнике запослених о тим ризицима и мерама за њихово отклањање.Начин остваривања сарадње из ст. 1. и 2. овог члана послодавци утврђују писменим споразумом.Споразумом из става 3. овог члана одређује се лице за координацију спровођења заједничких мера којима се обезбеђује безбедност и здравље свих запослених.

3.12. Забрана приступа непозваним лицимаЧлан 20Послодавац је дужан да предузме мере за спречавање приступа у круг објекта или у подручје градилишта лицима и средствима саобраћаја која немају основа да се налазе у њима.

3.13. Рад код другог послодавцаЧлан 21Послодавац који за обављање својих послова ангажује запослене код другог послодавца дужан је да за те запослене обезбеди прописане мере за безбедност и здравље на раду у складу са овим законом.

3.14. Безбедност технолошких процесаЧлан 22Послодавац је дужан да при свакој промени технолошког процеса средства за рад прилагоди том технолошком процесу пре почетка рада.

77

Члан 25Када због увођења нове технологије нису прописане мере безбедности и здравља на раду, послодавац, до доношења одговарајућих прописа, примењује опште признате мере којима се осигурава безбедност и здравље запослених. Опште признатом мером, у смислу става 1. овог члана, сматра се мера којом се може отклонити опасност при раду или смањити штетност по здравље запосленог, у мери у којој је то разумно изводљиво. 3.15. Безбедност средстава за рад и средства и опрема за личну заштиту Члан 23Послодавац је дужан да запосленима да на употребу средства за рад, односно средства и опрему за личну заштиту на раду на којима су примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду и да обезбеди контролу њихове употребе у складу са наменом.

Члан 24Послодавац може запосленима дати на употребу опрему за рад, средство и опрему за личну заштиту на раду или опасне материје, само:1) ако располаже прописаном документацијом на српском језику за њихову употребу и одржавање, односно паковање, транспорт, коришћење и складиштење, у којој је произвођач, односно испоручилац навео све безбедносно-техничке податке, важне за оцењивање и отклањање ризика на раду;2) ако је обезбедио све мере за безбедност и здравље које су одређене том документацијом, у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду, техничким прописима и стандардима. Изузетно, када послодавац није у могућности да обезбеди документацију из става 1. тачка 1) овог члана, дужан је да ту документацију прибави од правног лица регистрованог за послове контроле квалитета производа. Послодавац је дужан, када је то потребно, да обезбеди превод документације из ст. 1. и 2. овог члана на језик који запослени разуме.

3.16. Оспособљавање запослених за безбедан радЧлан 27Послодавац је дужан да изврши оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад код заснивања радног односа, односно премештаја на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад, као и код промене процеса рада који може проузроковати промену мера за безбедан и здрав рад.Послодавац је дужан да запосленог у току оспособљавања за безбедан и здрав рад упозна са свим врстама ризика на пословима на које га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду у складу са актом о процени ризика.Оспособљавање из става 1. овог члана послодавац обезбеђује у току радног времена, а трошкови оспособљавања не могу бити на терет запосленог.Оспособљавање за безбедан и здрав рад запосленог мора да буде прилагођено специфичностима његовог радног места.Ако послодавац одреди запосленом да истовремено обавља послове на два или више радних места, дужан је да запосленог оспособи за безбедан и здрав рад на сваком од радних места.

Члан 28Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад послодавац обавља теоријски и практично.Провера теоријске и практичне оспособљености запосленог за безбедан и здрав рад обавља се на радном месту.

78

Периодичне провере оспособљености за безбедан и здрав рад запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком врше се на начин и по поступку утврђеним актом о процени ризика.

Члан 29Послодавац код кога, на основу уговора, споразума или по било ком другом основу, обављају рад запослени другог послодавца, дужан је да те запослене оспособи за безбедан и здрав рад, у складу са овим законом.

3.17. Упутства за безбедан радЧлан 30Када технолошки процес рада захтева додатно оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад, послодавац је дужан да упозна запосленог о обављању процеса рада на безбедан начин, путем обавештавања, упутстава или инструкција у писменој форми. У изузетним случајевима, када запосленом прети непосредна опасност по живот или здравље, због хитности, обавештења, упутства или инструкције могу се дати у усменој форми.Послодавац је дужан да обезбеди да запослена жена за време трудноће, запослени млађи од 18 година живота и запослени са смањеном радном способношћу, и поред оспособљавања за безбедан и здрав рад, буду у писменој форми обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду.

3.18. Упозорења за безбедностЧлан 31Послодавац је дужан да свако лице, које се по било ком основу налази у радној околини, упозори на опасна места или на штетности по здравље које се јављају у технолошком процесу, односно на мере безбедности које мора да примени, и да га усмери на безбедне зоне за кретање.Послодавац је дужан да видно обележи и истакне ознаке за безбедност и/или здравље ради обавештавања и информисања запослених о ризицима у технолошком процесу, правцима кретања и дозвољеним местима задржавања као и о мерама за спречавање или отклањање ризика.Послодавац је дужан да обезбеди да приступ радном месту у радној околини, на коме прети непосредна опасност од повређивања или здравствених оштећења (тровања, гушења, и сл.), имају само лица која су оспособљена за безбедан и здрав рад, која су добила посебна упутства за рад на таквом месту и која су снабдевена одговарајућим средствима и опремом за личну заштиту на раду.

4. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ

4.1. Општа права и обавезе запосленихЧлан 32Запослени има право и обавезу да се пре почетка рада упозна са мерама безбедности и здравља на раду на пословима или на радном месту на које је одређен, као и да се оспособљава за њихово спровођење.Запослени има право:1) да послодавцу даје предлоге, примедбе и обавештења о питањима безбедности и здравља на раду;2) да контролише своје здравље према ризицима радног места, у складу са прописима о здравственој заштити.

79

Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком, има право и обавезу да обави лекарски преглед на који га упућује послодавац.Запослени је дужан да ради на радном месту са повећаним ризиком, на основу извештаја службе медицине рада, којим се утврђује да је здравствено способан за рад на том радном месту.

4.2. Право запосленог да одбије да радиЧлан 33Запослени има право да одбије да ради:1) ако му прети непосредна опасност по живот и здравље због тога што нису спроведене прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на које је одређен, све док се те мере не обезбеде;2) ако му послодавац није обезбедио прописани лекарски преглед или ако се на лекарском прегледу утврди да не испуњава прописане здравствене услове, у смислу члана 43. овог закона, за рад на радном месту са повећаним ризиком; 3) ако у току оспособљавања за безбедан и здрав рад није упознат са свим врстама ризика и мерама за њихово отклањање, у смислу члана 27. став 2. овог закона, на пословима или на радном месту на које га је послодавац одредио;4) дуже од пуног радног времена, односно ноћу ако би, према оцени службе медицине рада, такав рад могао да погорша његово здравствено стање;5) на средству за рад на којем нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду.У случајевима из става 1. овог члана, запослени може да се писменим захтевом обрати послодавцу ради предузимања мера које, по мишљењу запосленог, нису спроведене. Ако послодавац не поступи по захтеву из става 2. овог члана у року од осам дана од пријема захтева, запослени има право да поднесе захтев за заштиту права инспекцији рада.Када запослени одбије да ради у случајевима из става 1. овог члана, а послодавац сматра да захтев запосленог није оправдан, послодавац је дужан да одмах обавести инспекцију рада.

Члан 34Када му прети непосредна опасност по живот или здравље, запослени има право да предузме одговарајуће мере, у складу са својим знањем и техничким средствима која му стоје на располагању и да напусти радно место, радни процес, односно радну околину. У случају из става 1. овог члана запослени није одговоран за штету коју проузрокује послодавцу.

4.3. Дужности запосленихЧлан 35Запослени је дужан да примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, да наменски користи средства за рад и опасне материје, да користи прописана средстава и опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује, да не би угрозио своју безбедност и здравље као и безбедност и здравље других лица. Запослени је дужан да пре почетка рада прегледа своје радно место укључујући и средства за рад која користи, као и средства и опрему за личну заштиту на раду, и да у случају уочених недостатака извести послодавца или друго овлашћено лице.Пре напуштања радног места запослени је дужан да радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене.

4.4. Сарадња са послодавцем Члан 36Запослени је дужан да, у складу са својим сазнањима, одмах обавести послодавца о неправилностима, штетностима, опасностима или другој појави која би на радном месту

80

могла да угрози његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених.Ако послодавац после добијеног обавештења из става 1. овог члана не отклони неправилности, штетности, опасности или друге појаве у року од осам дана или ако запослени сматра да за отклањање утврђених појава нису спроведене одговарајуће мере за безбедност и здравље, запослени се може обратити надлежној инспекцији рада, о чему обавештава лице за безбедност и здравље на раду.Запослени је дужан да сарађује са послодавцем и лицем за безбедност и здравље на раду, како би се спровеле прописане мере за безбедност и здравље на пословима на којима ради.

5. ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

5.1. Начин организовања послова БЗРЧлан 37Послодавац је дужан да организује послове за безбедност и здравље на раду.Послове безбедности и здравља на раду може да обавља лице које има положен стручни испит у складу са овим законом.Послове безбедности и здравља на раду послодавац може да обавља сам у делатностима трговине, угоститељства и туризма, занатских и личних услуга, финансијско-техничких и пословних услуга, образовања, науке и информација, здравствене и социјалне заштите и у стамбено-комуналним делатностима, ако има до десет запослених и није дужан да има положен стручни испит из става 2. овог члана.За обављање послова безбедности и здравља на раду послодавац може да одреди једног или више од својих запослених или да ангажује правно лице, односно предузетника који имају лиценцу (у даљем тексту: лице за безбедност и здравље на раду).Послодавац одлучује о начину организовања послова за безбедност и здравље на раду у зависности од: 1) технолошког процеса,2) организације, природе и обима процеса рада,3) броја запослених који учествују у процесу рада,4) броја радних смена,5) процењених ризика,6) броја локацијски одвојених јединица,7) врсте делатности.

5.2. Стручно лице за БЗРЧлан 38Послодавац је дужан да омогући лицу за безбедност и здравље на раду независно и самостално обављање послова у складу са овим законом и приступ свим потребним подацима у области безбедности и здравља на раду.Лице за безбедност и здравље на раду непосредно је одговорно послодавцу код кога обавља те послове и не може да трпи штетне последице ако свој посао обавља у складу са овим законом.Послодавац је дужан да обезбеди усавршавање знања у области безбедности и здравља на раду запосленом кога одреди за обављање тих послова.

Члан 39Послодавац који за обављање послова безбедности и здравља на раду ангажује правно лице или предузетника дужан је да их претходно упозна са технолошким процесом, ризицима у процесу рада и мерама за отклањање ризика.

5.3. Обавезе, дужности и послови лица за БЗР

81

Члан 40Лице за безбедност и здравље на раду обавља послове у складу са овим законом, а нарочито:1) учествује у припреми акта о процени ризика;2) врши контролу и даје савете послодавцу у планирању, избору, коришћењу и одржавању средстава за рад, опасних материја и средстава и опреме за личну заштиту на раду; 3) учествује у опремању и уређивању радног места у циљу обезбеђивања безбедних и здравих услова рада;4) организује превентивна и периодична испитивања услова радне околине;5) организује превентивне и периодичне прегледе и испитивања опреме за рад;6) предлаже мере за побољшање услова рада, нарочито на радном месту са повећаним ризиком;7) свакодневно прати и контролише примену мера за безбедност и здравље запослених на раду;8) прати стање у вези са повредама на раду и професионалним обољењима, као и болестима у вези са радом, учествује у утврђивању њихових узрока и припрема извештаје са предлозима мера за њихово отклањање;9) припрема и спроводи оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад;10) припрема упутства за безбедан рад и контролише њихову примену;11) забрањује рад на радном месту или употребу средства за рад, у случају када утврди непосредну опасност по живот или здравље запосленог;12) сарађује и координира рад са службом медицине рада по свим питањима у области безбедности и здравља на раду;13) води евиденције у области безбедности и здравља на раду код послодавца.Лице за безбедност и здравље на раду дужно је да у писменој форми извести послодавца и представника запослених о забрани рада из става 1. тачка 11) овог члана.Ако послодавац, и поред забране рада у смислу става 1. тачка 11) овог члана, наложи запосленом да настави рад, лице за безбедност и здравље на раду дужно је да о томе одмах извести надлежну инспекцију рада.

5.4. Дужности службе медицине радаЧлан 41За обављање послова заштите здравља запослених на раду послодавац ангажује службу медицине рада. Служба медицине рада из става 1. овог члана дужна је да обавља послове у складу са овим законом, а нарочито: 1) учествује у идентификацији и процени ризика на радном месту и радној околини приликом састављања акта о процени ризика;2) упознаје запослене са ризицима по здравље који су повезани са њиховим радом и обавља послове оспособљавања запослених за пружање прве помоћи;3) утврђује и испитује узроке настанка професионалних обољења и болести у вези са радом;4) оцењује и утврђује посебне здравствене способности које морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном месту са повећаним ризиком или за употребу, односно руковање одређеном опремом за рад;5) врши претходне и периодичне лекарске прегледе запослених на радним местима са повећаним ризиком и издаје извештаје о лекарским прегледима у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду;6) учествује у организовању прве помоћи, спасавању и евакуацији у случају повређивања запослених или хаварија;7) даје савете послодавцу при избору другог одговарајућег посла према здравственој способности запосленог;

82

8) саветује послодавца у избору и тестирању нових средстава за рад, опасних материја и средстава и опреме за личну заштиту на раду, са здравственог аспекта;9) учествује у анализи повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом;10) непосредно сарађује са лицем за безбедност и здравље на раду. Претходне и периодичне лекарске прегледе запослених у смислу става 2. тачка 5) овог члана може да врши служба медицине рада која има прописану опрему, просторије и стручни кадар.

5.5. Поступак са подацима о здравственом стању запосленихЧлан 42Лични подаци прикупљени у вези са лекарским прегледима запосленог поверљиве су природе и под надзором су службе медицине рада, која врши те прегледе.Подаци о повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом достављају се организацијама здравственог и пензијског и инвалидског осигурања у складу са законом.Подаци из става 2. овог члана могу се достављати другим лицима, само уз писмену сагласност запосленог.Извештај о лекарском прегледу запосленог доставља се послодавцу на начин којим се не нарушава принцип поверљивости личних података.Није дозвољено коришћење података прикупљених по основу лекарских прегледа запослених у сврху дискриминације запослених.

5.6. Лекарски прегледи запосленихЧлан 43Послодавац је дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични лекарски преглед у току рада.Претходни и периодични лекарски прегледи запослених на радним местима са повећаним ризиком врше се на начин, по поступку и у роковима утврђеним прописима о безбедности и здрављу на раду које споразумно прописују министар надлежан за рад и министар надлежан за здравље.Ако се у поступку периодичног лекарског прегледа утврди да запослени не испуњава посебне здравствене услове за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком, послодавац је дужан да га премести на друго радно место које одговара његовим здравственим способностима.Неиспуњавање посебних здравствених услова за рад на радном месту са повећаним ризиком не може бити разлог за отказ уговора о раду.

6. ПРЕДСТАВНИК ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

6.1. Избор представника запослених за БЗРЧлан 44Запослени код послодавца имају право да изаберу једног или више представника за безбедност и здравље на раду (у даљем тексту: представник запослених).Најмање три представника запослених образују Одбор за безбедност и здравље на раду (у даљем тексту: Одбор).Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да у Одбор именује најмање једног свог представника, тако да број представника запослених буде већи за најмање један од броја представника послодавца.

83

Поступак избора и начин рада представника запослених и Одбора, број представника запослених код послодавца, као и њихов однос са синдикатом уређују се колективним уговором.

6.2. Информисање представника запослених за БЗРЧлан 45Послодавац је дужан да представнику запослених, односно Одбору омогући:1) увид у све акте који се односе на безбедност и здравље на раду; 2) да учествују у разматрању свих питања која се односе на спровођење безбедности и здравља на раду.Послодавац је дужан да представника запослених, односно Одбор информише о свим подацима који се односе на безбедност и здравље на раду.

Члан 47Послодавац је дужан да представника запослених, односно Одбор упозна:1) са налазима и предлозима или предузетим мерама инспекције рада;2) са извештајима о повредама на раду, професионалним обољењима и обољењима у вези са радом и о предузетим мерама за безбедност и здравље на раду;3) о предузетим мерама за спречавање непосредне опасности по живот и здравље.

6.3. Права представника запослених за БЗРЧлан 46Представник запослених, односно Одбор имају право:1) да послодавцу дају предлоге о свим питањима која се односе на безбедност и здравље на раду; 2) да захтевају од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених;3) да захтевају вршење надзора од стране инспекције рада, ако сматрају да послодавац није спровео одговарајуће мере за безбедност и здравље на раду.Представник запослених, односно члан Одбора имају право да присуствују инспекцијском надзору.

6.4. Сарадња са послодавцемЧлан 48Послодавац и представник запослених, односно Одбор и синдикат, дужни су да међусобно сарађују о питањима безбедности и здравља на раду, у складу са овим законом и другим прописима.

7. ЕВИДЕНЦИЈА, САРАДЊА И ИЗВЕШТАВАЊЕ

7.1. Евиденције из БЗРЧлан 49Послодавац је дужан да води и чува евиденције о:1) радним местима са повећаним ризиком;2) запосленима распоређеним на радна места са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених распоређених на та радна места;3) повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом;4) запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад;5) опасним материјама које користи у току рада;6) извршеним испитивањима радне околине;7) извршеним прегледима и испитивањима опреме за рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду;

84

8) пријавама из члана 50. овог закона.Начин вођења евиденција из става 1. овог члана прописује министар надлежан за рад.

7.2. Пријаве и извештаји о повредама на радуЧлан 50Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писменој форми пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених.Послодавац је дужан да, најкасније у року од три узастопна радна дана од дана сазнања, пријави надлежној инспекцији рада професионално обољење, односно обољење у вези са радом запосленог.

Члан 51Извештај о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом који се догоде на радном месту, послодавац доставља запосленом који је претрпео повреду, односно обољење и организацијама надлежним за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање.Садржај и начин издавања обрасца извештаја из става 1. овог члана прописује министар надлежан за рад.Послодавац је дужан да на захтев инспектора рада или представника запослених достави извештај о стању безбедности и здравља на раду запослених, као и о спроведеним мерама.

7.3. Сарадња послодаваца и организација надлежних за БЗР Члан 52Послодавци, синдикати, осигуравајућа друштва, организације надлежне за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање дужни су да сарађују и учествују у доношењу заједничких ставова о питањима унапређивања безбедности и здравља на раду, као и да се старају о развоју и унапређивању опште културе безбедности и здравља на раду, у складу са овим законом.Организације надлежне за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање дужне су да министарству надлежном за рад доставе податке о повредама на раду, професионалним обољењима, обољењима у вези са радом и инвалидима рада најмање једном годишње и то најкасније до 31. јануара наредне године за претходну годину, а на захтев министарства надлежног за рад и у краћем року.

7.4. Осигурање запослених од незгода на радуЧлан 53Послодавац је дужан да запослене осигура од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом, ради обезбеђивања накнаде штете.Финансијска средства за осигурање из става 1. овог члана падају на терет послодавца, а одређују се у зависности од нивоа ризика од повређивања, професионалног обољења или обољења у вези са радом на радном месту и радној околини.Услови и поступци осигурања од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом запослених уређују се законом.

8. СТРУЧНИ ИСПИТ И ИЗДАВАЊЕ ЛИЦЕНЦИ

8.1. Полагање стручног испитаЧлан 54За обављање послова за безбедност и здравље на раду и послова одговорног лица полаже се одговарајући стручни испит.

85

Стручни испит из става 1. овог члана полаже се пред одговарајућом комисијом коју образује министар надлежан за рад.Програм, начин и висину трошкова полагања стручног испита из става 1. овог члана прописује министар надлежан за рад.Средства остварена од наплаћених трошкова за полагање стручног испита из става 1. овог члана приход су буџета Републике Србије.

8.2. Издавање лиценцеЧлан 55Министар надлежан за рад решењем издаје лиценцу:1) правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду из члана 40. овог закона;2) правном лицу за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине;3) одговорном лицу у правном лицу из тачке 2) овог члана.

Члан 56Лиценцу за обављање послова у области безбедности и здравља на раду, из члана 40. овог закона, може да добије правно лице, односно предузетник који има запосленог са високом школском спремом одговарајуће струке, положеним стручним испитом из члана 54. овог закона и најмање три године радног искуства на тим пословима.Лиценцу за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине може да добије правно лице које испуњава прописане услове у погледу обезбеђивања одговарајућих стручних кадрова, техничке опреме, методологије вршења одређених прегледа и испитивања и које има запослено одговорно лице.Лиценцу за обављање послова одговорног лица може да добије лице са високом школском спремом одговарајуће струке, положеним стручним испитом из члана 54. овог закона и најмање три године радног искуства на тим пословима.Услове и висину трошкова за издавање лиценце из ст. 1. до 3. овог члана прописује министар надлежан за рад.Средства остварена од наплаћених трошкова за издавање лиценце из ст. 1. до 3. овог члана приход су буџета Републике Србије.

8.3. Одузимање лиценцеЧлан 57Министар надлежан за рад може решењем одузети лиценцу:1) правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду, из члана 55. тачка 1) овог закона, ако утврди да послове обавља супротно закону;2) правном лицу за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине, из члана 55. тачка 2) овог закона, ако утврди да послове обавља супротно закону;3) одговорном лицу из члана 55. тачка 3) овог закона ако утврди да несавесно и нестручно обавља послове за које му је лиценца издата.

Члан 58Против решења из чл. 55. и 57. овог закона није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.

9. УПРАВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

9.1. Циљ оснивања Управе за БЗРЧлан 59

86

У саставу министарства надлежног за рад образује се Управа за безбедност и здравље на раду, која обавља послове државне управе са циљем унапређивања и развоја безбедности и здравља на раду, односно смањења повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом (у даљем тексту: Управа).

9.2. Послови Управе за БЗРЧлан 60Управа обавља следеће послове: 1) припрема прописе у области безбедности и здравља на раду, као и мишљења за њихову примену; 2) припрема стручне основе за израду националног програма развоја безбедности и здравља на раду и прати његово остваривање;3) прати и оцењује стање безбедности и здравља на раду и припрема ставове за јединствено уређивање мера безбедности и здравља на раду које су предмет овог закона и других прописа;4) истражује и подстиче развој у области хуманизације рада;5) пружа стручну помоћ у области безбедности и здравља запослених;6) припрема методологије за обављање послова прегледа и испитивања у области безбедности и здравља на раду;7) проучава узроке и појаве који за последицу имају повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом;8) организује полагање стручних испита из члана 54. овог закона, о чему води евиденцију; 9) врши надзор над законитошћу рада правних лица и предузетника као и одговорних лица са лиценцом и припрема предлоге решења за издавање и одузимање лиценци из чл. 55. и 57. овог закона, о чему води евиденцију;10) прикупља и анализира податке о повредама на раду, професионалним обољењима, болестима у вези са радом и појавама које утичу на здравље запослених;11) обавља информационо-документациону делатност у области безбедности и здравља запослених;12) организује саветовања, врши едукацију запослених, послодаваца, лица за безбедност и здравље на раду, инспектора и др., објављује различите материјале и информише јавност о стању у области безбедности и здравља на раду;13) стара се о примени међународних аката у области безбедности и здравља на раду;14) подстиче образовање и развијање културе рада у области безбедности и здравља на раду;15) обавља друге послове одређене законом.

10. НАДЗОР

10.1. Вршење инспекцијског надзораЧлан 61Инспекцијски надзор над применом овог закона, прописа донетих на основу овог закона, техничких и других мера које се односе на безбедност и здравље на раду, као и над применом мера о безбедности и здравља на раду прописаним општим актом послодавца, колективним уговором или уговором о раду, врши министарство надлежно за рад преко инспектора рада.

10.2. Стручна спрема инспектора радаЧлан 62Послове инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду могу да обављају инспектори рада који имају високу стручну спрему, најмање три године радног искуства у струци и положен стручни испит за рад у органима државне управе.

87

Изузетно, послове инспекцијског надзора у области трговине, угоститељства и туризма, занатских и личних услуга, финансијско-техничких и пословних услуга, образовања, науке и информација, здравствене и социјалне заштите, у стамбено-комуналним делатностима, као и послове утврђивања испуњености прописаних услова из безбедности и здравља на раду, могу да обављају инспектори рада који имају вишу стручну спрему одговарајућег смера, положен стручни испит за рад у органима државне управе и најмање три године радног искуства у струци.

10.3. Права и дужности инспектора радаЧлан 63У поступку инспекцијског надзора инспектор рада има право и дужност да предузима радње којима се контролишу безбедност и здравље на раду, а нарочито хигијена и услови рада, производња, стављање у промет, коришћење и одржавање средстава за рад, средстава и опреме за личну заштиту на раду, опасне материје и др., као и да:1) прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију;2) саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица;3) прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје, средства и опрему за личну заштиту, предмете и робу и сл.;4) узима узорке ради анализе, експертиза и сл.;5) наређује мерења која обавља друга стручна организација кад послодавац самостално или преко одређене стручне организације врши мерења у одговарајућим областима, а резултати извршеног мерења пружају основ за то;6) послодавцима, запосленим, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду, као и о мерама чијом применом се обезбеђује извршавање овог закона на најефикаснији начин;7) у складу са поднетим захтевом, послодавца и запосленог или представника запослених обавести о извршеном инспекцијском надзору и утврђеном стању; 8) предузима друге радње за које је овлашћен другим прописом.

10.4. Дужности послодавца при надзоруЧлан 64Послодавац је дужан да, ради вршења надзора, омогући инспектору рада:1) улазак у објекте и просторије, у свако доба када има запослених на раду;2) одреди најмање једног запосленог који ће инспектору пружати потребне информације и обавештења, давати податке, акте и документацију;3) увид у доказе о стабилности објекта;4) увид у примењене мере безбедности и здравља на раду на средствима за рад и у радној околини;5) увид у средства и опрему за личну заштиту на раду;6) увид у податке и евиденције о производњи, коришћењу и складиштењу опасних материја.

10.5. Надзор по пријавиЧлан 65Инспектор рада дужан је да изврши надзор одмах, након пријаве послодавца о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева, односно обавештења из члана 33. ст. 3. и 4. овог закона.

10.6. Предузимање мера и забрана радаЧлан 66Инспектор рада дужан је да послодавцу, односно запосленом наложи предузимање мера и радњи за отклањање узрока који су изазвали повреде, довели до настанка опасности по

88

безбедност и здравље на раду, односно које могу спречити настанак повреде и умањити или отклонити опасности по безбедност или здравље на раду.Инспектор рада је дужан да, за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, забрани рад на радном месту код послодавца, а нарочито кад утврди:1) да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог;2) да се користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;3) да се не користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду;4) да запослени ради на радном месту са повећаним ризиком, а не испуњава прописане услове за рад на том радном месту, као и ако се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;5) да запослени није оспособљен за безбедан рад на радном месту на ком ради;6) да послодавац није спровео мере или извршио радње које му је, ради отклањања узрока који доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, наложио инспектор рада.Ако примена мера, односно потреба за усаглашавањем са прописаним мерама заштите безбедности и здравља на раду представља недостатак за чије су отклањање потребна већа инвестициона улагања, а живот и здравље запослених нису теже угрожени, инспектор рада може наложити послодавцу да сачини посебан програм о поступном отклањању недостатака са утврђеним роковима за њихово отклањање.Инспектор рада може да наложи да се спроведе и опште призната мера којом се може отклонити опасност при раду или смањити ризик по здравља запосленог, у мери у којој је то могуће.

10.7. Решење о предузимању мераЧлан 67Предузимање мера и радњи чијом применом и извршавањем се, у складу са одредбама овог закона, обезбеђује заштита безбедности и здравља на раду запослених - инспектор рада налаже решењем.Против решења инспектора рада може се изјавити жалба министру надлежном за рад, у року од осам дана од дана достављања решења.Жалба не одлаже извршење решења којим је наређена забрана рада.Решење министра надлежног за рад, донето поводом жалбе, коначно је у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Члан 68Послодавац је дужан да, у року који одреди инспектор рада, предузме наложене мере и отклони утврђене недостатке или неправилности.Послодавац је дужан да у року од осам дана од истека рока за отклањање утврђеног недостатка или неправилности, обавести у писменој форми, надлежну инспекцију о извршењу наложене обавезе.

11. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 69 до 75За прекршај одредби овог закона новчаном казном до 1.000.000 динара, казниће се послодавац са својством правног лица. Новчаном казном до 500.000 динара казниће се за прекршај послодавац који је приватни предузетник. Новчаном казном до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана директор, односно друго одговорно лице код послодавца.Новчаном казном до 600.000 динара казниће се за прекршај здравствена установа која има организовану службу медицине рада ако не достави прописани извештај о лекарском

89

прегледу запосленог. Новчаном казном до 30.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у здравственој установи.

Новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај лице за безбедност и здравље на раду ако не обавља послове одређене овим законом (члан 40).Новчаном казном до 20.000 динара казниће се за прекршај запослени:1) ако не примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, ако ненаменски користи средства за рад и опасне материје или ако не користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду или ако са њима пажљиво не рукује;2) ако, у складу са својим сазнањима, одмах не обавести послодавца о неправилностима, недостацима, штетностима, опасностима или другој појави која би на радном месту могла да угрози његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених.

12. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Поред овог закона примењују се прописи о општим и посебним мерама БЗР:

12.1. Правилници о општим мерама безбедности и здравља на раду

1.Основне мере БЗР1) Правилник о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за

обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица (СГ РС бр. 29/06);

2) Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду (СГ РС бр. 29/06);

3) Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области БЗР ;

4) Правилник о висини трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних услова у области БЗР;

5) Правилник о евиденцијама у области БЗР ;

6) Правилник о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом ;

7) Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком ;

8) Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта ("Службени гласник РС", број 31/92);

9) Уредба о БЗР на привременим и покретним градилиштима (нацрт);

2. Процена ризика

10) Правилник о начину и поступку процене ризика на радном мест и у радној околини;

11) Приручник за процену ризика:

12) Смернице ЕУ за процену ризика:

3. Медицина и хигијена рада

13) Општи правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду ("Службени лист ФНРЈ", бр. 16/47, 18/47 и 36/50), осим чл. 26. - 32, чл. 50. - 75, чл. 78. - 86, чл. 88. - 99, чл. 104. - 151. и чл. 184. - 186;

90

14) Правилник о обезбеђивању смештаја и исхране радника, односно њиховог превоза од места становања до места рада и натраг ("Службени лист СФРЈ", број 41/68);

15) Правилник о опреми и поступку за пружање прве помоћи и организовању службе спасавања у случају незгоде на раду ("Службени лист СФРЈ", број 21/71);

4. Објекти и инсталације

16) Правилник о општим мерама заштите на раду за грађевинске објекте намењене за радне и помоћне просторије ("Службени гласник СРС", број 29/87);

17) Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје у објектима намењеним за рад, радним просторијама и на радилиштима ("Службени гласник СРС", број 21/89);

18) Правилник о техничким нормативима за цевне водове за гасовити кисеоник ("Сл. лист СФРЈ", бр. 52/90)

19) Правилник о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона ("Сл. лист СФРЈ", бр. 53/88 и 54/88 - испр. и "Сл. лист СРЈ", бр. 28/95)

20) Правилник о техничким нормативима за одржавање антенских стубова ("Сл. лист СФРЈ", бр. 65/84)

21) Правилник о техничким прописима о громобранима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 13/68)

5. Опрема за рад

22) Правилник о мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за рад ("Службени лист СФРЈ", број 18/91);

23) Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине;

24) Стручно упутство за израду методологија прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине;

25) Правилник о техничким нормативима за лифтове на електрични погон за коси превоз лица и терета ("Сл. лист СФРЈ", бр. 49/86)

26) Правилник о техничким нормативима за дизалице ("Сл. лист СФРЈ", бр. 65/91)

27) Правилник о средствима личне заштите на раду и личној заштитној опреми ("Службени лист СФРЈ", број 35/69);

6. Бука и вибрације

28) Правилник о мерама и нормативима заштите на раду од буке у радним просторијама ("Службени лист СФРЈ", број 21/92).

12. 2. Правилници о посебним мерама безбедности и здрављу на раду

7. Безбедност технолошких процеса

Грађевинарство

1) Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова ("Службени гласник СРС", број 53/97).

91

2) Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду у каменоломима и цигланама, као и код вађења глине, песка и шљунка ("Службени лист ФНРЈ", број 69/48), осим чл. 58. - 61;

3) Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при ронилачким радовима ("Службени лист ФНРЈ", број 36/58);

Пољопривреда, шумарство и обрада дрвета

4) Правилник о заштити на раду у пољопривреди ("Службени лист СФРЈ", број 34/68);

5) Правилник о посебним мерама заштите на раду у шумарству ("Службени гласник СРС", број 33/88);

6) Правилник о посебним мерама заштите на раду при механичкој преради и обради дрвета и сличних материјала ("Службени гласник СРС", број 51/88);

Индустрија текстила и коже

7) Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду у кудељарама ("Службени лист ФНРЈ", број 56/47);

8) Правилник о посебним мерама и нормативима заштите на раду при преради и обради коже, крзна и отпадака коже ("Службени лист СФРЈ", број 47/70);

Металска индустрија

9) Правилник о хигијенско-техничким заштитним мерама при раду на преради и обради метала ("Службени лист ФНРЈ", број 40/61);

10) Правилник о заштити на раду при термичком обрађивању легура лаких метала у купатилима са нитратним солима ("Службени .лист СФРЈ", број 48/65);

11) Правилник о техничким нормативима за ливачку индустрију

12) Правилник о посебним мерама заштите на раду при производњи и преради обојених метала ("Службени гласник СРС", број 19/85);

13) Правилник о посебним мерама заштите на раду у црној металургији ("Службени гласник СРС", број 25/87);

Хемијска индустрија

14) Правилник о техничким и здравствено - техничким заштитним мерама на радовима при хемијско-технолошким процесима ("Службени лист ФНРЈ", број 55/50) - Прилог број 9;

Саобраћај

15) Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима ("Службени лист СФРЈ", бр. 80/89);

16) Правилник о заштити на раду при одржавању моторних возила и превозу моторним возилима ("Службени лист СФРЈ", број 55/65);

17) Правилник о заштити на раду при утовару терета у теретна моторна возила и истовару терета из таквих возила ("Службени лист СФРЈ", број 17/66);

18) Правилник о хигијенско-техничким заштитним мерама при лучко-транспортном раду ("Службени лист ФНРЈ", број 14/64);

19) Правилник о посебним мерама заштите на раду у железничком саобраћају ("Службени гласник СРС", број 19/85);

20) Правилник о техничким и здравствено-техничким заштитним мерама на пловним објектима унутрашње пловидбе ("Службени лист СФРЈ", број 14/64);

Опасне материје

21) Закон о превозу опасних материја ("Службени лист СФРЈ", бр. 27/90 );

92

22) Правилник о техничким нормативима за складиштење запаљивих и опасних материја ("Службени лист СФРЈ", бр. 14/80 и 9/81);

23) Закон о промету отрова ("Службени лист СФРЈ", бр. 13/91);

24) Правилник о означавању отрова који се стављају у промет на домаћем тржишту ("Службени лист СРЈ", бр. 18/92);

25) Закон о промету експлозивних материја ("Службени лист СФРЈ", бр. 30/85);

26) Правилник о техничким нормативима при руковању експлозивним средствима и минирању у рударству ("Службени лист СФРЈ", бр. 26/88 и 63/88);

27) Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима ("Службени лист СФРЈ", број 55/69);

28) Правилник о заштити на раду и о техничким мерама за развијаче ацетилена и ацетиленске станице ("Службени лист СФРЈ", бр. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 и 6/92);

29) Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о укладиштењу и претакању запаљивих течности ("Службени лист СФРЈ", бр. 20/71);

30) Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о укладиштењу и претакању горива ("Службени лист СФРЈ", бр. 27/71);

31) Правилник о изградњи постројења за текући нафтни плин и о укладиштењу и претакању текућег нафтног плина ("Службени лист СФРЈ", бр. 24/71);

32) Наредба о забрани употребе моторних бензина за одмашћивање, прање или чишћење металних делова предмета од другог материјала ("Службени лист СФРЈ", број 23/67);

Остало

33) Упутство о начину вршења надзора над придржавањем прописа о заштити на раду у предузећима која производе за одређене војне потребе ("Службени лист СФРЈ", број 23/66);

34) Упутство о начину вршења надзора над придржавањем прописа о заштити на раду у органима унутрашњих послова и установама органа унутрашњих послова ("Службени лист СФРЈ", број 55/65);

35) Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду у графичким предузећима ("Службени лист ФНРЈ", број 56/47);

36) Правилник о посебним мерама заштите на раду на преради неметалних минерала ("Службени гласник СРС", број 2/83);

37)

93

IV ПРОПИСИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ БЗР У ОБЛАСТИ РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

25. ЗАКОН О РАДУ

Законом о раду уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада. Одредбе овог закона примењују се на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног или физичког лица (послодавца), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране послодавца, ако законом није друкчије одређено.

Права обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором, уговором о раду или правилником о раду. Колективним уговором код послодавца уређују се, у складу са законом, права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора. Ако није закључен колективни уговор, права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се правилником о раду, односно уговором о раду. Правилник о раду престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора. Колективни уговор, правилник о раду (општи акт) и уговор о раду не могу да садрже мања права или неповољније услове рада од права и услова утврђених законом.

1. Основна права и обавезе

Запослени има право на одговарајућу зараду, безбедност и заштиту живота и здравља на раду, здравствену заштиту, заштиту личног интегритета и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости.

Запослени непосредно, или преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колелтивних уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.

Запослени је дужан, између осталог, да: - поштује организацију рада и услове и правила послодавца, - обавести послодавца о свакој опасности за живот и здравље или настанак

материјалне штете.

Послодавац је дужан да: - запосленом обезбеди услове рада безбедне за житов и здравље на раду, - запосленом пружи обавештење о условима рада и правима и обавезама из прописа

о раду и БЗР.

Забрањена је дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланоство у политичким партијама, синдикатима или неко друго лично својство.

94

2. Заснивање радног односа

Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова. Правилником се утврђују организација, врста послова, врста и степен стручне спреме и други посебни услови за рад на тим пословима.

Радни однос са лицем млађим од 18 година може да се заснује уз писмену сагласност родитеља или старатеља, ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање или ако није забрањен законом. Лице млађе од 18 година може да заснује радни однос само на основу здравственог налаза да је способно за обављање тих послова и да такви послови нису штетни за његово здравље.

Приликом заснивања радног односа кандидат је дужан да послодавцу достави исправе и друге доказе да испуњава услове утврђене правилником.

Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа.

Инвалидна лица заснивају радни однос под условима и на начин утврђен овим законом, ако посебним законом није друкчије утврђено.

Радни однос заснива се уговором о раду који закључују запослени и послодавац. Уговор о раду треба да садржи:

- позивање на колективни уговор, односно правилник о раду који је на снази, - трајање дневног и недељног радног времена, као и друга права и обавезе.

Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад. Уговор о раду може да се закључи за послове за које су прописани посебни услови рада само ако запослени испуњава услове за рад на тим пословима и на основу претходно утврђене здравствене способности за рад на тим пословима од стране надлежног здравственог органа.

3. Образовање, стручно оспособљавање и усавршавање

Послодавац је дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада. Запослени је дужан да се у току рада образује, стручно оспособљава и усавршава за рад. Трошкови образовања обезбеђују се из средстава послодавца и других извора у складу са законом и општим актом.

4. Радно време

Пуно радно време износи 40 часова недељно. Општим актом може се утврдити краће радно време, али не краће од 36 часова недељно, при чему запослени остварује сва права као да ради са пуним радним временом.

Радно време се скраћује запоселном који ради на нарочито тешким, напориним и за здравље штетним пословима, утврђеним законом или општим актом. Ако и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите на раду, постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог радно време се скраћује сразметно штетном дејству, а највише 10 часова недељно, при чему остварује сва права као да ради са пуним радним временом.

95

Запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена (прековремени рад) на захтев послодавца у случају више силе или изненадног повећања обима посла који није планиран, а мора се завршити у одређеном року. Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно по запосленом.

Радна недеља траје пет радних дана, а радни дан, по правилу, траје осам часова. Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац, сагласно природи посла и организацији рада. Послодавац је дужан да обавести запосленог о распореду радног времена и промени распореда најмање 7 дана пре промене.

Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа посла, организација рада, боље коришћење средстава за рад, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима. Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запоселног у периоду од 6 месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена. У случају прерасподеле радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно. Прерасподела радног времена се не може вршити на пословима на којима је уведено скраћено радно време.

Рад који се обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана сматра се ноћним радом. Пре увођења ноћног рада послодавац је дужан да затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите здравља запослених. Запосленом коме ноћни рад може довести до прогоршања здравственог стања послодавац је дужан да обезбеди дневни рад. Ако је рад организован по сменама, запослени може непрекидно да ради ноћну највише једну радну недељу. Запослени може да ради ноћу дуже од једне радне недеље само уз његову писмену сагласност.

5. Одмори и одсуства

Запослени који ради пуно радно време има право на одмор у току дневног рада у трајању од најмање 30 минута. Запослени има право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова, ако законом није друкчије одређено. Запослени има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа. који се по правилу користи недељом.

Запослени има право на годишњи одмор у календарској години у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана, после 6 месеци непрекидног рада.

6. Заштита запослених

Запослени има право на безбедност и заштиту живота и здравља у складу са законом. Запослени је дужан да поштује прописе о БЗР да не би угрозио безбедност и здравље себи, другим запосленим и осталим лицима. Запослени је дужан да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности која може да угрози БЗР.

Запослени са здравственим сметњама, утврђеним од надлежног здравственог органа, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне по његову околину.

96

На пословима са повећаним ризиком од повређивања или професионалних обољења, може да ради само запослени, који испуњава услове у погледу здравственог стања, психофизичких способности и доба живота.

Лични подаци запосленог који се чувају код послодавца не могу се дати на увид трећим лицима, осим у случајевима утврђеним законом и ради доказивања права и обавеза из радног односа. Запослени има право увида у документа са његовим личним подацима и да захтева исправљање нетачних података или брисање непотребних.

Запослени млађи од 18 година живота не може да ради на пословима:

1) на којима се обавља нарочито тежак физички рад, рад на висини, под земљом или под водом,

2) на којима постоји штетно зрачење, отровна и канцерогена средства, средства која проузрокују наследна обољења, као и ризик по здравље због хладноће, топлоте, буке или вибрација,

3) на осталим пословима који могу да угрозе његово здравље с обзиром на његове психофизичке способности.

Запослени између навршене 18. и 21. године живота могу да раде на наведеним пословима само на основу налаза здравственог органа да такав рад није штетан за његово здравље. Пуно радно време запосленог млађег од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем од 35 часова недељно, нити дужем од 8 часова дневно. Забрањен је прековремени и ноћни рад запосленог млађег од 18 година, осим у случају више силе према условима утврђеним законом.

Жена за време трудноће не може да ради на пословима који су штетни за њено здравље и здравље детета, а нарочито подизање терета или изложеност штетном зрачењу екстремним температурама или вибрацијама.

Послодавац може да захтева прековремени рад и рад ноћу или да изврши прерасподелу радног времена трудној жени, једном родитељу са дететом до 3 године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености или самохраном родитељу са дететом до 7 година живота, само уз писмену сагласност запосленог. Иста права има усвојилац, хранитељ или старатељ детета.

Запослена жена има право на одсуство са рада због неге детета. Ово право може да користи отац детета у случају када мајка напусти дете, има тежу болест, умре, издржава казну затвора и слично. За прово и друго дете одсуство са рада траје 1 годину, а за треће и свако наредно 2 године.

Право да одсуствује са рада ради неге детета или да ради са половином пуног радног времена има један од родитеља или старатеља детета коме је неопходна посебна нега, под условима прописаним законом.

Запосленом инвалиду рада послодавац је дужан да обезбеди обављање послова према преосталој радној способности. Запосленом код кога је утврђено да постоји опасност од настанка инвалидности на пословима које обавља, послодавац је дужан да обезбеди обављање другог одговарајућег посла.

Запослени је дужан да послодавцу достави потврду лекара о привременој спречености за рад у року од 3 дана од дана наступања спречености за рад. Послодавац може да поднесе

97

захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.

7. Накнада штете

Запослени је, у складу са законом, одговоран за штету коју је на раду или у вези са радом, намерно или крајњом непажњом проузроковао послодавцу. Ако штету проузрокује више запослених, сваки је одговоран за део штете коју је проузроковао или солидарно ако се појединачни део не утврди.

Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је одговоран и како се надокнађује утврђује послодавац, у складу са општим актом, односно уговором о раду. Ако се накнада штете не оствари по налазу послодавца, о накнади одлучује надлежни суд.

Запослени који је на раду или у вези са радом намерно или крајњом непажњом проузроковао штету трећем лицу, а коју је накнадио послодавац, дужан је да послодавцу накнади износ штете. Послодавац је дужан да, у складу са законом и општим актом, накнади запосленом претрпљену повреду или штету на раду или у вези са радом.

8. Измена уговора о раду

Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (анекс уговора) ради:

1) премештаја на други одговарајући посао за који се захтева иста врста и степен стручне спреме,

2) премештаја у друго место рада код истог послодавца, 3) упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца, 4) испуњавања програма о решавању вишка запослених, 5) измена одредби уговора о зарадама и другим примањима, 6) других разлога утврђених општим актом и уговором о раду.

Запослени може привремено да буде упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана или дуже уз његову писмену сагласност.

Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време, којим се запосленом не могу утврдити мања права од оних која је имао код послодавца који га је упутио на рад.

9. Организације запослених и послодаваца

Организације запослених су савет запослених и синдикат запослених, а послодаваца је удружење послодаваца. Запослени код послодавца који има више од 50 запослених могу образовати савет запослених у складу са законом. Савет запослених даје мишљење и учествује у одлучивању о економским и социјалним правима запослених, на начин и под условима утврђеним законом и општим актом.

Запосленима се јамчи слобода синдикалног организовања и деловања без одобрења, уз упис у регистар. Синдикатом се сматра самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређивања и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других интереса.

98

10. Колективни уговори

Колективним уговором уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца, у складу са законом.

Колективни уговор може да се закључи као општи, посебан и код послодавца, а закључује се у писаном облику. Ошти колективни уговор и посебан колективни уговор за одређену грану, групу, подгрупу или делатност закључује се за територију Републике Србије. Посебан колективни уговор закључује се за територију јединице територијалне аутономије или локалне самоуправе. Колективне уговоре закључују репрезентативно удружење послодаваца и репрезентативни синдидат, односно њихови овлашћени представници.

Ако код послодавца није основан синдидат, тада се зараде, накнаде и друга примања могу уредити споразумом. Споразум се сматра закљученим кад га потпишу дикретор, односно предузетник и представник савета запослених или запослени који је добио овлашћење од најмање 50% запослених код послодавца. Споразум престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора.

11. Надзор

Надзор над применом закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада.

У вршењу инспекцијског надзора, инспектор рада је овлашћен да решењем наложи послодавцу да у одеђеном року отклони утврђене повреде закона, општег акта и уговора о раду.

Послодавац је дужан да, најкасније у року од 15 дана од дана истека рока за отклањање утврђене повреде, обавести инспекцију рада о извршењу решења.

Инспектор рада поднеће захтев за покретање прекршајног поступка ако нађе да је послодавац, односно директор или предузетник, поводом закона или других прописа извршио прекршај.

12. Казнене одредбе

Ако прекрши одредбе закона казниће се новчаном казном за прекршај послодавац до милион динара, предузетник до 500.000 или одговорно лице у правном лицу до 50.000 динара. Ако се извршењем прекршаја нанесе материјална штета запосленом или другом физичком или правном лицу, послодавцу се може изрећи и заштитна мера забране вршења делатности у складу са законом.

99

26. ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ

1. Учесници у здравственој заштити

Овим законом уређује се систем здравствене заштите, организације здравствене службе, права и обавезе пацијената, општи интерес у здравственој заштити и друга притања од значаја за спровођење здравствене заштите.

У обезбеђивању и спровођењу здравствене заштите у Републици учествују грађани, породица, послодавци, образовне и друге установе, хуманитарне, верске, спортске и друге организације и удружења, здравствена служба, организација за здравствено осигурање, као и општине, градови, аутономне покрајине и Република.

2. Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца

Послодавац организује и обезбеђује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог, која обухвата најмање:

1) лекарске прегледе ради утврђивања способности за рад по налогу послодавца; 2) спровођење мера за спречавање и рано откривање професионалних болести,

болести у вези са радом и спречавање повреда на раду; 3) превентивне прегледе запослених (претходне, периодичне, контролне и циљане) у

зависности од пола, узраста и услова рада; 4) прегледе запослених који се обавезно спроводе ради заштите животне средине ради

заштите запослених, потрошача и становништва од заразних болести; 5) упознавање запослених са здравственим мерама заштите на раду и коришћењу

личних и колективних заштитних средстава; 6) обезбеђивање санитарних и хигијенских услова у складу са законом; 7) друге превентивне мере (вакцинације, систематски прегледи) у складу са општим

актом послодавца; 8) праћење услова рада и безбедности на раду, као и процене ризика у циљу

унапређења услова рада и ергономских мера; 9) праћење обољевања, повређивања, одсустности са посла и смртности, посебно од

професионалних болести, болести у вези са радом, повреда на раду; 10) учешће у организацији режима рада и одмора запослених, као и у процени нове

опреме и нових технологија са здравственог и ергономског становишта; 11) спровођење мера за унапређење здравља радника изложених здравственим

ризицима у току процеса рада укључујући рекреацију и одмор; 12) указивање прве помоћи у случају повреде на радном месту и обезбеђење услова за

хитне медицинске интервенције.

Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца обухвата и претходне и периодичне прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком.

3. Право на приватност и поверљивост информација

Сваки пацијент има право на поверљивост личних информација, стање здравља, дијагностичке и терапијске процедуре и лечења у целини. Забрањено је да надлежни здравствени радник саопшти другим лицима податке о пацијенту.

100

4. Право на увид у медицинску документацију

Право увида у медицинску документацију има пацијент и родитељ или старатељ малолетног детета. Чланови породице пацијента имају изузетно право увида у медицинску документацију свог члана породице, ако су ти подаци од значаја за њихово лечење.

5. Право на тајност података

Подаци из медицинске документације спадају у личне податке о пацијенту и представљају службену тајну, коју су дужни да чувају сви радници којима су ти подаци доступни и потребни ради остваривања законом утврђених надлежности.

6. Врсте здравствених установа, услови за оснивање и престанак рада

Здравствену установу може основати Република, аутономна покрајина, локална самоуправа, правно или физичко лице, под условима прописаним законом, средствима у државној или приватној својини. Здравствена установа може се основати као: дом здравља, апотека, болница (општа и специјална), завод, завод за јавно здравље, клиника, институт, клиничко-болнички центар и клинички центар.

Здравствена установа може обављати здравствену делатност ако Министарство решењем утврди да су испуњени услови прописани законом за обављање здравствене делатности.

7. Здравствена делатност на примарном нивоу

Примарну здравствену заштиту у дому здравља грађани остварују преко изабраног лекара. Изабрани лекар је:

1) доктор медицине или доктор медицине специјалиста опште медицине или специјалиста медицине рада;

2) доктор медицине специјалиста педијтрије; 3) доктор медицине специјалиста гинекологије; 4) доктор стоматологије.

8. Завод за медицину рада

Завод за медицину рада је здравствена установа која обавља делатност из области медицине рада, односно заштите здравља на раду, и то:

1) прати и проучава услове рада и предлаже мере за њихово побољшање; 2) прати и проучава организовање и спровођење прикупљања података и праћења

епидемиолошке ситуације на територији Републике у области професионалних болести, болести у вези са радом и повредама на раду и предлаже мере за њихово спречавање и смањивање;

3) планира, организује, и развија мере у области заштите здравља на раду и пружа стучну помоћ у њиховом спровођењу;

4) планира, организује и развија промоцију здравља на раду; 5) утврђује стручно-медицинске и доктринарне ставове у области медицине рада; 6) унапређује организацију и рад здравствених установа у области заштите здравља и

координира њихов рад; 7) утврђује јединствену методологију и поступке у програмирању, планирању и

спровођењу мера превентивне заштите радника;

101

8) уводи и испитије нове здравствене технологије, као и примену нових метода превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације у области медицине рада;

9) прати савремена достигнућа у области организације медицине рада и предлаже здравствене стандарде за унапређење и развој;

10) изучава све факторе професионалних ризика и врши њихову идентификацију, класификацију и процену;

11) врши здравствене и друге прегледе и мерења у вези са јонизујућим и нејонизујућим зрачењем у здравственој заштити (радиолошка заштита);

12) обавља стручно-медицинске поступке и активности у вези са утврђивањем радних места и послова са повећаним ризиком, односно послова на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем;

13) предлаже и спроводи превентивне лекарске прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком;

14) предлаже и примењује критеријуме за оцену способности за управљање моторним возилима;

15) оцењује радну способност оболелих од професионалних болести, болести у вези са радом, последица повреда на раду и ван рада, процењује телесно оштећење и врши друга вештачења у вези са радном способношћу;

16) обавља образовну делатност у вези заштите здравља на раду и друге послове у области заштите на раду, у складу са законом.

9. Надзор над радом здравствених установа и приватне праксе

Надзор над радом здравствених установа и приватне праксе, у смислу овог закона, врши се као надзор над законитошћу рада и инспекцијски надзор. Вршење послова здравствене инспекције обезбеђује Република. Надзор врши Министарство преко здравствених и фармацеутских инспектора.

10. Казнене одредбе

За прекршај одредби закона казниће се новчаном казном здравствена установа до 1.000.000 дин. Здравствени радник предузетник до 500.000 дин. или одговорно лице у здравственој установи до 50.000 дин. Новчаном казном до 800.000 дин. казниће се послодавац ако из својих средстава не обезбеди и не организује здравствену заштиту запослених.

102

27. ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ

У Републици Србији (у даљем тексту: Република) здравствено осигурање је обавезно здравствено осигурање и добровољно здравствено осигурање.

Овим законом уређују се права из обавезног здравственог осигурања запослених и других грађана, обухваћених обавезним здравственим осигурањем, организација и финансирање обавезног здравственог осигурања, добровољно здравствено осигурање и друга питања од значаја за систем здравственог осигурања.

1. Обавезно здравствено осигурање

Обавезно здравствено осигурање је здравствено осигурање којим се запосленима и другим грађанима обухваћеним обавезним здравственим осигурањем обезбеђују право на здравствену заштиту и право на новчане накнаде за случајеве утврђене овим законом. Средства за остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбеђују се уплатом доприноса за обавезно здравствено осигурање (у даљем тексту: допринос), као и из других извора, у складу са законом.

Обавезно здравствено осигурање обухвата:1) осигурање за случај болести и повреде ван рада;2) осигурање за случај повреде на раду или професионалне болести.

2. Осигурана лица

Осигураним лицима, у смислу овог закона, сматрају се осигураници и чланови њихових породица, којима се у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона обезбеђују права из обавезног здравственог осигурања. Права из обавезног здравственог осигурања обезбеђују се и другим лицима која су осигурана за одређене случајеве, у складу са овим законом.

Осигураници су физичка лица која су обавезно осигурана у складу са овим законом, и то:1) лица у радном односу, односно запослена у правном лицу, као и код физичких лица (у даљем тексту: запослени);2) цивилна лица на служби у Војсци и војним јединицама и војним установама;3) изабрана, именована или постављена лица, ако за обављање функције остварују зараду, односно плату или накнаду зараде;4) лица која, у складу са законом којим се уређује рад, обављају послове ван просторија послодавца;5) лица која, у складу са законом којим се уређује рад, обављају послове кућног помоћног особља;6) држављани Републике који су на територији Републике запослени код страних или међународних организација и установа или код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није друкчије одређено;7) запослени упућени на рад у иностранство;8) запослени родитељ, усвојитељ, хранитељ, односно старатељ који одсуствује са рада док дете не наврши три године живота, док му мирују права и обавезе по основу рада, у складу са прописима о раду; 9) држављани Републике запослени у иностранству код страног послодавца који немају здравствено осигурање страног носиоца здравственог осигурања;

103

10) страни држављани и лица без држављанства који су, на територији Републике, запослени код страних правних или физичких лица;11) држављани Републике запослени у домаћинствима држављана Републике у радном односу у иностранству код организације чије је седиште на територији Републике;12) лица која имају право на новчану накнаду по основу незапослености, према прописима о запошљавању;13) лица која обављају привремене и повремене послове у складу са законом којим се уређује рад;14) лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинске, односно студентске задруге а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању;15) лица која по престанку радног односа остварују право на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести, у складу са овим законом;16) лица која обављају послове по основу уговора о делу и по основу других уговора код којих се за извршен посао остварује накнада (у даљем тексту: уговорена накнада);17) лица која су оснивачи, чланови, односно акционари привредних друштава;18) предузетници који су регистровани ради самосталног обављања делатности;19) спортисти, који обављају спортску делатност као самосталну делатност;20) свештеници и верски службеници који те послове обављају као самосталну делатност; 21) пољопривредници старији од 18 година живота, који обављају пољопривредну делатност као једино или основно занимање, ако нису осигураници по другом основу; 22) корисници пензије и права на новчане накнаде који су ова права остварили према прописима о пензијском и инвалидском осигурању;23) држављани Републике који примају пензију или инвалиднину искључиво од иностраног носиоца осигурања док бораве или имају пребивалиште на територији Републике;24) страни држављани који на територији Републике раде код домаћих организација, односно приватних послодаваца на основу посебних уговора о размени стручњака или споразума о међународној техничкој сарадњи;25) страни држављани за време школовања или стручног усавршавања на територији Републике.Својство осигураника из става 1. овог члана може се стећи само по једном основу осигурања.

3. Права из обавезног здравственог осигурања

Права из обавезног здравственог осигурања јесу:1) право на здравствену заштиту;2) право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад осигураника;3) право на накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем здравствене заштите.Права из здравственог осигурања остварују се под условом да је доспели допринос за здравствено осигурање плаћен, ако овим законом није друкчије одређено.

4. Право на здравствену заштиту

Здравствена заштита пружа се на начин да сачува, поврати или унапреди здравствено стање осигураног лица и његову способност да ради и задовољи своје личне потребе у складу са овим законом. Право на здравствену заштиту за случај настанка болести и повреде ван рада обухвата здравствену заштиту:- у погледу превенције и раног откривања болести, - у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја,

104

- као и у случају болести и повреде ван рада без обзира на узрок.Право на здравствену заштиту у случају повреде на раду или професионалне болести обухвата здравствену заштиту у случају настанка повреде на раду или професионалне болести која се обезбеђује на примарном, секундарном и терцијерном нивоу.Повреда на раду утврђује се на основу извештаја о повреди на раду која се догоди на раду који је под непосредном или посредном контролом послодавца, у складу са прописима којима се уређује заштита здравља и безбедност на раду. Повреда на раду или професионална болест утврђују се у складу са прописима којима се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Право на здравствену заштиту које се обезбеђује обавезним здравственим осигурањем обухвата:1) мере превенције и раног откривања болести;2) прегледе и лечење жена у вези са планирањем породице као и у току трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја;3) прегледе и лечење у случају болести и повреде;4) прегледе и лечење болести уста и зуба;5) медицинску рехабилитацију у случају болести и повреде;6) лекове и медицинска средства;7) протезе, ортозе и друга помагала за кретање, стајање и седење, помагала за вид, слух, говор, стоматолошке надокнаде, као и друга медицинско-техничка помагала.

5. Здравствене услуге које се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања

У остваривању права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања осигураним лицима обезбеђује се 100% до 65% плаћања од цене здравствене услуге из средстава обавезног здравственог осигурања.

6. Здравствена заштита која се не обезбеђује у обавезном здравственом осигурању

Осигураним лицима у оквиру обавезног здравственог осигурања не обезбеђује се здравствена заштита која обухвата обавезу послодавца да из својих средстава обезбеди специфичну здравствену заштиту запослених, као друштвену бригу за здравље на нивоу послодавца у складу са законом којим се уређује здравствена заштита.

7. Право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад

Право на накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања имају осигураници: 1) запослени из тачака 1) - 7), члана 17. став 1.овог закона;2) предузетници из тачке 18), члана 17. став 1.овог закона;3) свештеници и верски службеници из тачке 20) члана 17. став 1. овог закона.

Накнада зараде за време привремене спречености за рад припада осигураницима, ако је здравствено стање осигураника, односно члана његове уже породице такво да је осигураник спречен за рад из разлога прописаних овим законом, без обзира на исплатиоца накнаде зараде, и то ако је:1) привремено спречен за рад услед болести или повреде ван рада;2) привремено спречен за рад услед професионалне болести или повреде на раду;

8. Обавезно упућивање осигураника на оцену радне способности пред надлежним пензијско-инвалидским органом

105

Изабрани лекар, односно лекарска комисија, без обзира на дужину трајања и узрок привремене спречености за рад осигураника, дужан је да осигураника без одлагања упути надлежном органу за оцену радне способности, односно инвалидности по прописима о пензијском и инвалидском осигурању (у даљем тексту: инвалидска комисија) ако оцени да здравствено стање осигураника указује на губитак радне способности, односно да се не очекује побољшање здравственог стања осигураника које би му омогућило враћање радне способности.

У случају дужег трајања спречености за рад проузроковане болешћу или повредом, а најкасније по истеку шест месеци непрекидне спречености за рад, односно ако је осигураник у последњих 18 месеци био спречен за рад 12 месеци са прекидима, изабрани лекар, односно лекарска комисија, дужна је да осигураника са потребном медицинском документацијом упути на инвалидску комисију ради утврђивања губитка радне способности.

Када је осигураник у току привремене спречености за рад упућен на инвалидску комисију, има право на накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања.

9. Случајеви у којима не припада право на накнаду зараде

Осигуранику привремено спреченом за рад у складу са овим законом не припада право на накнаду зараде, без обзира на исплатиоца:1) ако је намерно проузроковао неспособност за рад;2) ако је неспособност за рад проузрокована акутним пијанством или употребом психотропних супстанци;3) ако је намерно спречавао оздрављење, односно оспособљавање за рад;4) ако се без оправданог разлога не подвргне лечењу;5) ако се без оправданог разлога не јави изабраном лекару за оцену привремене спречености за рад или се не одазове на позив лекарске комисије, у року од три дана од дана настанка привремене спречености за рад, односно од дана добијања позива за излазак на лекарску комисију, односно од престанка околности које су га у томе спречавале;6) ако се за време привремене спречености за рад бави привредном или другом активношћу којом остварује приходе;7) ако без дозволе стручно-медицинског органа матичне филијале, односно Републичког завода отпутује из места пребивалишта, односно боравишта или ако изабрани лекар, односно орган надлежан за контролу остваривања права из обавезног здравственог осигурања, утврди да не поступа по упутству за лечење;8) ако прима накнаду зараде по другим прописима;9) ако злоупотреби право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин.Осигуранику не припада накнада зараде од дана када су утврђене околности, за све време док трају те околности или њихове последице.Накнада зараде не припада лицима на издржавању казне затвора и лицима према којима се спроводи мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног лечења алкохоличара и наркомана у здравственој установи.

10. Обезбеђивање исплате накнаде зараде

Накнаду зараде за случајеве привремене спречености за рад за првих 30 дана спречености за рад обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички завод, односно матична филијала.

106

Накнаду зараде у случају привремене спречености за рад због повреде на раду или професионалне болести, обезбеђује послодавац из својих средстава за време трајања радног односа осигураника, од првог дана привремене спречености за рад, за све време трајања привремене спречености за рад осигураника.За осигураника коме је престао радни однос у току коришћења права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести, исплату накнаде зараде обезбеђује матична филијала, односно Републички завод, од дана престанка радног односа осигураника.

11. Утврђивање својства осигураног лица

Својство осигураног лица утврђује филијала на чијем подручју осигурано лице има пребивалиште, односно на чијем подручју је седиште обвезника уплате доприноса, која се у смислу овог закона сматра матичном филијалом, ако овим законом није друкчије одређено.Својство осигураног лица утврђује се само по једном основу.Својство осигураног лица престаје даном престанка основа по којем је то својство признато.

12. Изабрани лекар

Изабрани лекар је:1) доктор медицине или доктор медицине специјалиста опште медицине, или специјалиста медицине рада;2) доктор медицине специјалиста педијатрије;3) доктор медицине специјалиста гинекологије;4) доктор стоматологије.Осигурано лице може имати само једног изабраног лекара из наведених грана медицине.

Изабрани лекар:1) организује и спроводи мере на очувању и унапређењу здравља осигураних лица, откривању и сузбијању фактора ризика за настанак болести, обавља превентивне прегледе, мере и поступке, укључујући и здравствено васпитање, који су утврђени као право из обавезног здравственог осигурања;2) обавља прегледе и дијагностику;3) одређује начин и врсту лечења, прати ток лечења и усклађује мишљење и предлоге за наставак лечења осигураног лица;4) указује хитну медицинску помоћ;5) упућује осигурано лице на амбулантно специјалистичке прегледе или у другу одговарајућу здравствену установу, прати ток лечења и усклађује мишљења и предлоге за наставак лечења осигураног лица и упућује осигурано лице на секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите;6) одређује врсту и дужину кућног лечења и прати спровођење кућног лечења;7) прописује лекове и медицинска средства, као и одређене врсте медицинско-техничких помагала;8) спроводи здравствену заштиту из области менталног здравља;9) води прописану медицинску документацију о лечењу и здравственом стању осигураног лица, у складу са законом;10) даје оцену о здравственом стању осигураног лица и упућује осигурано лице на оцену радне способности, односно инвалидности, у складу са овим законом;11) утврђује дужину привремене спречености за рад због болести и повреде осигураника до 30 дана спречености за рад и предлаже првостепеној лекарској комисији продужење привремене спречености за рад;

107

12) предлаже првостепеној лекарској комисији да утврди потребу за рад осигураника са скраћеним радним временом у току лечења, у складу са овим законом;13) утврђује потребу да осигурано лице има пратиоца за време путовања;14) утврђује потребу одсуствовања осигураника са посла ради неге члана уже породице;15) даје мишљење о томе да ли је осигураник намерно проузроковао неспособност за рад, односно да ли је оздрављење намерно спречио;16) даје налаз и мишљење о здравственом стању осигураног лица на основу чега се издаје потврда о здравственом стању осигураног лица ради коришћења здравствене заштите у иностранству;17) одређује употребу и врсту превозног средства за превоз болесника, с обзиром на његово здравствено стање;18) врши друге послове у вези са остваривањем права из здравственог осигурања.Поред послова из става 1. овог члана, изабрани лекар, на терет средстава обавезног здравственог осигурања, одређује старост трудноће ради остваривања права на одсуствовање са рада због трудноће и порођаја, даје мишљење о здравственом стању детета ради остваривања права осигураника на одсуствовање са рада због неопходне посебне неге детета, у складу са законом и утврђује привремену спреченост за рад осигураника са прописима о запошљавању и осигурању за случај незапослености.Изабрани лекар даје оцену привремене спречености за рад на основу непосредног прегледа осигураног лица и на основу медицинске документације.

13. Накнада штете у спровођењу здравственог осигурања

Осигурано лице, односно осигураник коме је из средстава обавезног здравственог осигурања извршена исплата накнаде на коју није имао право, дужан је да Републичком заводу, односно матичној филијали врати примљени износ:1) ако је исплата извршена на основу нетачних података за које је знао или је морао знати да су нетачни, или је на други противправан начин остварио право на накнаду на коју није имао право, или је остварио накнаду у већем обиму од припадајуће;2) ако је остварио неко примање услед тога што није пријавио настале промене које утичу на губитак или обим неког права, а знао је или је морао знати за те промене;3) ако је примио новчане исплате у износу већем од онога који му је одређен решењем.

Матична филијала, односно Републички завод има право да захтева накнаду штете од лица које је намерно или крајњом непажњом проузроковало болест, повреду или смрт осигураног лица.За штету коју је матичној филијали, односно Републичком заводу проузроковао запослени на раду или у вези са радом одговара послодавац код којег запослени ради у тренутку проузроковања штете.Матична филијала, односно Републички завод има право, да захтева накнаду штете и непосредно од запосленог ако је болест, повреду или смрт осигураног лица проузроковао намерно.

Матична филијала, односно Републички завод има право да захтева накнаду штете од послодавца ако су болест, повреда или смрт осигураника настали услед тога што нису спроведене мере безбедности и здравља на раду, у складу са прописима којима се уређује област безбедности и здравља на раду, или ако нису спроведене друге мере за заштиту грађана.Матична филијала, односно Републички завод има право да захтева накнаду штете од послодавца и када је штета настала услед тога што је запослени ступио на рад без прописаног претходног здравственог прегледа, а касније се утврди здравственим прегледом да запослени према свом здравственом стању није био способан за рад на одређеном послу.

108

Матична филијала, односно Републички завод има право да захтева накнаду штете од послодавца:1) ако је штета настала услед тога што нису дати подаци, или што су дати неистинити подаци о чињеницама од којих зависи стицање или одређивање права;2) ако је исплата извршена на основу неистинитих података у пријави на осигурање или зато што није поднета пријава о промени у осигурању, или одјава са осигурања, или ако су наведени документи поднети после прописаног рока.

Матична филијала, односно Републички завод има право да захтева накнаду штете од изабраног лекара који незаконито утврди спреченост за рад осигураника или пропише лекове, медицинско-техничка помагала, односно друга права из обавезног здравственог осигурања, за која нема основа у здравственом стању осигураног лица.Ако је штета из става 1. овог члана настала због незаконитог рада лекарске комисије, за штету одговарају чланови лекарске комисије који су незаконито радили.

Матична филијала, односно Републички завод има право на накнаду штете од лекара, односно од даваоца здравствених услуга, ако је настала штета проузрокована при обављању или у вези са обављањем делатности лекара, односно даваоца здравствених услуга због неправилног лечења осигураног лица.

У складу са овим законом, накнаду штете може захтевати и осигурано лице које претрпи штету у спровођењу обавезног здравственог осигурања, као и послодавац који претрпи штету у спровођењу обавезног здравственог осигурања својих запослених.

109

28. ЗАКОН О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ

Пензијско и инвалидско осигурање обухвата обавезно и добровољно пензијско и инвалидско осигурање. Овим законом уређује се обавезно пензијско и инвалидско осигурање.Обавезним пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења. Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују зависно од дужине улагања и висине основице на коју је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање и уз примену начела солидарности. Права из пензијског и инвалидског осигурања јесу лична права и не могу се преносити на друга лица.

1. Обавезно пензијско и инвалидско осигурање

Обавезно осигурана лица (осигураници), у смислу овог закона, јесу:1) запослени (осигураник запослени);2) лица која самостално обављају делатност (осигураник самосталних делатности);3) пољопривредници (осигураник пољопривредник).

Ако лице истовремено испуњава услове за осигурање по више основа, основ осигурања одређује се на тај начин што постојање основа осигурања по претходној тачки искључује основ осигурања из наредне тачке.

Осигураници запослени јесу:1) лица у радном односу, односно запослена у предузећу, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе или код физичких лица (у даљем тексту: послодавац),;2) цивилна лица на служби у Војсци и војним јединицама и војним установама;3) изабрана или постављена лица, ако за обављање функције остварују зараду, односно накнаду зараде;4) лица која су у складу са прописима о раду, запослена ван просторија послодавца;5) запослени упућени на рад у иностранство, односно запослени у предузећу које обавља делатност или услуге у иностранству, ако нису обавезно осигурана по прописима те земље;6) домаћи држављани који су на територији Републике Србије запослени код страних или међународних организација и установа, или код страних правних или физичких лица;7) домаћи држављани запослени у иностранству, ако за то време нису обавезно осигурани код страног носиоца осигурања;8) страни држављани и лица без држављанства који су на територији Републике Србије запослени код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није другачије одређено;9) лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове, ако нису осигурани по другом основу;10) лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга, које се у смислу овог закона сматрају послодавцем, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању;11) лица за чијим је радом престала потреба, као и лица којима је престало запослење због престанка рада послодавца, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању.

110

Осигураници самосталних делатности јесу:1) лица која, у складу са законом, самостално обављају привредну или другу делатност, ако нису обавезно осигурана по основу запослења;2) лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава у складу са законом, који у њима раде, без обзира да ли су у радном односу у привредном друштву чији су оснивач односно члан;3) лица која обављају послове по основу уговора о делу односно послове по основу ауторског уговора, као и послове по основу других уговора, код којих за извршен посао остварују накнаду (у даљем тексту: уговорена накнада), а нису осигурани по другом основу;4) свештеници и верски службеници ако нису обавезно осигурани по основу запослења;5) лица која су престала да обављају самосталну делатност, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању.

Осигураници - пољопривредници јесу лица за која се, према закону, сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника и чланови мешовитог домаћинства), ако нису: осигураници запослени, осигураници самосталних делатности, корисници пензија и на школовању.Домаћинством се сматра заједница живота, привређивања и трошења прихода остварених радом њених чланова, без обзира на сродство.Обавезно је осигуран носилац пољопривредног домаћинства, односно најмање један члан домаћинства, док се остали чланови домаћинства могу осигурати под условима прописаним овим законом.

Својство осигураника стиче се даном почетка а престаје даном престанка запослења, обављања самосталне или пољопривредне делатности, односно обављања уговорених послова.Својство осигураника утврђује се на основу пријаве на осигурање, односно одјаве осигурања, у складу с овим законом.Својство осигураника не може се стећи пре навршених 15 година живота.

Лица која нису обавезно осигурана у смислу овог закона, могу се укључити у обавезно осигурање и обезбедити права из овог осигурања под условима, у обиму и на начин предвиђен овим законом.Својство осигураника стиче се даном подношења захтева, а изузетно, на захтев лица, најраније 30 дана пре подношења захтева. Својство осигураника престаје даном за који се лице у захтеву определи.Подношење захтева за стицање права на старосну односно инвалидску пензију сматра се захтевом за престанак својства осигураника, уколико су испуњени услови за стицање ових права.

2. Лица којима се обезбеђују права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу

Права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу остварују:1) лица која обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако су на школовању;2) лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији, која упути организација надлежна за запошљавање;3) ученици и студенти када се, у складу са законом, налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави;

111

4) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада;5) лица која, у складу са прописима, обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду.

3. Права из пензијског и инвалидског осигурања

Права из пензијског и инвалидског осигурања, јесу:1) за случај старости - право на старосну пензију;2) за случај инвалидности - право на инвалидску пензију;3) за случај смрти: право на породичну пензију и право на накнаду погребних трошкова;4) за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу - право на новчану накнаду за телесно оштећење.

4. Услови за стицање права из пензијског и инвалидског осигурања

1. Старосна пензијаОсигураник стиче право на старосну пензију:1) кад наврши 65 (мушкарац), односно 60 (жена) година живота и најмање 15 година стажа осигурања;2) кад наврши 40 (мушкарац), односно 35 (жена) година стажа осигурања и најмање 53 године живота;3) кад наврши 45 година стажа осигурања.Осигуранику коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, старосна граница за стицање права на старосну пензију, снижава се зависно од степена увећања стажа.

2. Инвалидска пензијаИнвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.

Повредом на раду, у смислу овог закона, сматра се повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма.

Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник - запослени претрпи при обављању посла на који није распоређен, али који обавља у интересу послодавца код кога је запослен.Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи на редовном путу од стана до места рада или обрнуто, на путу предузетом ради извршавања службених послова и на путу предузетом ради ступања на рад, као и у другим случајевима утврђеним законом.Повредом на раду сматра се и обољење осигураника које је настало непосредно или као искључива последица неког несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигуран или у вези с њим.

Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи у вези с коришћењем права на здравствену заштиту по основу повреде на раду и професионалне болести.

112

Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураници претрпе учествујући:1) у акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода или несрећа;2) у војној вежби или у вршењу других обавеза из области одбране земље утврђених законом;3) на радном кампу или такмичењу (производном, спортском и др.);4) на другим пословима и задацима за које је законом утврђено да су од општег интереса.

Професионалне болести, у смислу овог закона, јесу одређене болести настале у току осигурања, проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао.Професионалне болести, радна места, односно послови на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима, утврђују министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља, на предлог фонда.

Осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности, стиче право на инвалидску пензију:1) ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу;2) ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу - под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију и да има навршених пет година стажа осигурања.

Осигураник код кога је инвалидност, проузрокована болешћу или повредом ван рада, настала пре навршене 30 године живота стиче право на инвалидску пензију:1) кад је инвалидност настала до навршене 20 године живота - ако има годину дана стажа осигурања;2) кад је инвалидност настала до навршене 25 године живота - ако до настанка инвалидности има најмање две године стажа осигурања;3) кад је инвалидност настала до навршене 30 године живота - ако до настанка инвалидности има најмање три године стажа осигурања.

3. Породична пензијаПраво на породичну пензију могу остварити чланови породице:1) умрлог осигураника који је навршио најмање пет година стажа осигурања или је испунио услове за инвалидску пензију или2) умрлог корисника старосне или инвалидске пензије.Ако је смрт лица настала као последица повреде на раду или професионалне болести, чланови његове породице стичу право на породичну пензију без обзира на дужину пензијског стажа тог лица.

5. Новчана накнада за телесно оштећење проузроковано повредом на раду, односно професионалном болешћу

Телесно оштећење постоји кад код осигураника настане губитак, битније оштећење или знатнија онеспособљеност појединих органа или делова тела, што отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност.Осигураник и лице код кога телесно оштећење проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу износи најмање 30%, стиче право на новчану накнаду.

113

Телесна оштећења, као и проценте тих оштећења утврђују министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља на предлог фонда.Телесна оштећења разврставају се према тежини у осам степена, и то:

Степен 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.Проценат телесног оштећења 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30%

6. Стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем

Осигуранику који ради на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима, односно пословима и осигуранику који ради на радним местима, односно пословима на којима после навршења одређених година живота не може успешно обављати своју професионалну делатност, стаж осигурања у ефективном трајању рачуна се са увећаним трајањем под условима утврђеним овим законом.Степен увећања стажа осигурања зависи од тежине, опасности и штетности рада, односно од природе посла, а може износити највише 50%.

Радно место односно посао на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем је радно место односно посао на коме је рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље и поред тога што су примењене све опште и посебне заштитне мере утврђене прописима.Радно место односно посао на коме се стаж осигурања рачуна с увећаним трајањем је и радно место односно посао на коме је обављање професионалне делатности ограничено навршењем одређених година живота или због природе и тежине посла, физиолошке функције опадају у тој мери да онемогућавају њено даље успешно обављање.

Стаж осигурања се увећава само за време које је ефективно проведено на раду.Радна места, односно послове на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, поступак и начин за њихово утврђивање, као и степен увећања стажа осигурања утврђује министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања, на предлог фонда.

7. Утврђивање права из пензијског и инвалидског осигурања

За одређивање висине инвалидске пензије, ако је узрок инвалидности повреда на раду или професионална болест, при утврђивању личних бодова рачуна се 40 година пензијског стажа.Осигуранику који испуњава услове за стицање права на инвалидску пензију у погледу пензијског стажа и код кога је инвалидност проузрокована делимично повредом на раду или професионалном болешћу а делимично болешћу или повредом ван рада, одређује се једна инвалидска пензија која се састоји од сразмерних делова одређених по основу повреде на раду или професионалне болести, односно по основу болести или повреде ван рада према њиховом утицају на укупну инвалидност, с тим што тако обрачуната пензија не може износити више од пензије одређене са 40 година пензијског стажа.Осигуранику код кога је инвалидност проузрокована делимично повредом на раду или професионалном болешћу, а делимично повредом ван рада или болешћу и који испуњава услове за стицање права на инвалидску пензију само по основу инвалидности проузроковане повредом на раду или професионалном болешћу инвалидска пензија се одређује у проценту са којим је на укупну инвалидност утицала повреда на раду или професионална болест.

114

8. Накнада штете

Фонд има право да захтева накнаду причињене штете од лица које је проузроковало инвалидност, телесно оштећење или смрт осигураника ако је, по том основу, остварено право из пензијског и инвалидског осигурања.Фонд је дужан да захтева накнаду штете од послодавца уколико је до повреде на раду, односно професионалне болести дошло непредузимањем одговарајућих мера безбедности и заштите здравља на раду, у складу са прописима о раду.

Захтевом за накнаду штете може се обухватити укупан износ штете или износ дела штете који се односи на одређени протекли период.Фонд може захтевати да се штета која је проузроковала обавезу плаћања инвалидске или породичне пензије, као и другог трајног новчаног примања, надокнади једнократним износом у целини.

Фонд има право да захтева накнаду штете и непосредно од заједнице осигурања имовине и лица настале употребом моторног возила.

115

29. КРИВИЧНИ ЗАКОНИК

1. Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

2. Повреда права на штрајк (1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лице који отпусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њима примени друге мере којима се повређују њихова права из рада.

3. Злоупотреба права на штрајк Ко организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором до три године.

4. Злоупотреба права из социјалног осигурања Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

5. Непредузимање мера заштите на раду (1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду.

6. Несавесно пружање лекарске помоћи (1) Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

7. Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду

116

(1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у руднику, фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите на раду и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године. (4) Ако изрекне условну осуду за дело из става 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року обезбеди постављање, одржавање или коришћење заштитних уређаја.

8. Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова (1) Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до пет година. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

9. Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката (1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према објекту или уређају већег значаја, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

10. Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву опасност, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

11. Злоупотреба телекомуникационих знакова (1) Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени знак за позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко телекомуникационим знаком обмане да постоји сигурност или ко злоупотреби међународно уговорени комуникациони знак, казниће се затвором до три године. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила опасност за живот људи или за имовину већег обима, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

12. Неотклањање опасности (1) Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором до три године.

117

13. Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом (1) Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко недозвољено у просторију или други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако запаљиви материјал или ко такав материјал донесе на место где је окупљен већи број људи или где такво окупљање предстоји. (3) Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном угљеном прашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такву јаму, односно објекат забрањено, казниће се затвором од три месеца до три године. (4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко се при уласку у магацин, складиште или спремиште експлозивних средстава не придржава прописаних мера заштите. (5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

14. Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама (1) Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође, казниће се затвором до три године. (2) Ко прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи, казниће се затвором од једне до десет година. (3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

15. Тешка дела против опште сигурности (1) Ако је услед дела из (т.7.) ст. 1. и 2, (т.8.) став 1. и (т.11.) овог законика, наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (2) Ако је услед дела из (т.7.) ст. 1. и 2, (т.8.) став 1. и (т.11.) овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако је услед дела из (т.7.) ст. 3. и (т.8.) став 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором до четири године. (4) Ако је услед дела из (т.7.) ст. 3. и (т.8.) став 2. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

16. Спречавање службеног лица у вршењу службене радње (1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором до три године. (2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја, казниће се затвором од три месеца до три године. (3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према судији или јавном тужиоцу при вршењу њихове судијске, односно тужилачке дужности или службеном лицу у вршењу послова

118

јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (4) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се. (5) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.

17. Напад на службено лице у вршењу службене дужности (1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности, казниће се затвором до три године. (2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. (3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према судији или јавном тужиоцу у вези са вршењем њихове судијске, односно тужилачке дужности или службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година. (4) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се. (5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

18. Неовлашћено бављење одређеном делатношћу Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије обављање је по закону или другим прописима донетим на основу закона потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

119

30. Полагање стручног испита и издавање лиценци

Према Закону о безбедности и здрављу на раду (члан 54.) лица која обављају послове БЗР полажу стручни испит. Услови полагања су прописани Правилником о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица ("Сл. гласник РС", бр. 29/2006).

Стручни испит полажу лица која се оспособљавају за практично обављање послова безбедности и здравља на раду (у даљем тексту: стручно лице), као и лица која се оспособљавају за практично обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и послова испитивања услова радне околине (у даљем тексту: одговорно лице).

Стручни испит полаже се у министарству надлежном за послове рада (у даљем тексту: министарство). Стручни испит састоји се од општег и посебног дела, а полаже се усмено и писмено. Трошкове полагања стручног испита сноси послодавац, односно стручно или одговорно лице које се пријави за полагање стручног испита.

Стручни испит се полаже по Програму за полагање стручног испита - о практичној оспособљености лица за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине (у даљем тексту: Програм). Програм се састоји од општег и посебног дела. Програм је одштампан уз правилник и чини његов саставни део.

Стручни испит се полаже пред Комисијом за полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица (у даљем тексту: Комисија), коју решењем образује министар надлежан за послове рада (у даљем тексту: министар). Комисија има председника и четири члана.

1. Пријављивање за полагање стручног испита

Пријава за полагање стручног испита (у даљем тексту: пријава) подноси се министарству - Управи за безбедност и здравље на раду на одговарајућем обрасцу - обрасци 1а, 1б и 1в који су одштампани уз правилник и који чине његов саставни део.

Пријаву може поднети лице које жели да се оспособи за обављање послова стручног лица или лице које жели да се оспособи за обављање послова одговорног лица. Пријаву подноси послодавац у року од годину дана од дана одређивања лица за обављање послова стручног лица. Послодавац подноси пријаву за одговорно лице када је то лице запослено код послодавца. Лице које је пријављено за полагање стручног испита јесте кандидат за полагање стручног испита (у даљем тексту: кандидат).

Уз пријаву се прилаже: 1) диплома о степену и врсти образовања (оверен препис или копија дипломе);2) фотокопија личне карте кандидата;3) доказ о уплати трошкова полагања стручног испита.

Кандидат, у једном испитном року, може да се пријави за полагање стручног испита за стручно лице или за одговорно лице, односно за једну врсту стручне оспособљености одговорног лица. Кандидат који је положио стручни испит за једну врсту стручне оспособљености може да поднесе пријаву за полагање стручног испита за другу врсту

120

стручне оспособљености. Тај кандидат полаже стручни испит само у делу Програма који се разликује од дела Програма по коме је положио стручни испит.

Комисија утврђује рок у коме кандидат приступа полагању стручног испита, који не може бити дужи од три месеца од дана пријема пријаве. О датуму, времену и месту полагања стручног испита Комисија је дужна да подносиоцу пријаве достави писмено обавештење, најкасније 30 дана пре дана одређеног за полагање стручног испита.

Ако кандидат не приступи полагању стручног испита или ако пре полагања стручног испита изјави да одустаје од полагања стручног испита, сматраће се да није ни полагао испит. Комисија, на писмени захтев кандидата, уз који поднесе одговарајуће доказе, може одложити полагање стручног испита ако је кандидат из оправданих разлога (због болести или из других оправданих разлога) спречен да полаже стручни испит.

Ако у току трајања испита кандидат неоправдано одустане од започетог полагања стручног испита, сматраће се да испит није положио. Комисија може одложити започето полагање стручног испита ако је кандидат због болести или из других оправданих разлога спречен да настави полагање стручног испита.

2. Начин полагања стручног испита

Пре почетка полагања стручног испита, утврђује се идентитет кандидата увидом у личну карту или другу личну исправу и кандидати се упознају са правилима којих се морају придржавати током стручног испита.

Стручни испит почиње полагањем општег дела Програма, који се полаже усмено. Општи део Програма обезбеђује да се стручно, односно одговорно лице оспособи за познавање и практичну примену прописа којима су утврђена права, обавезе и одговорности послодаваца и запослених у области безбедности и здравља на раду.

Општи део Програма садржи познавање:1) међународних правних извора у области безбедности и здравља на раду и система безбедности и здравља на раду у Републици Србији;2) права, обавеза и одговорности послодаваца и запослених према прописима у области рада, здравствене заштите и социјалног осигурања (радни односи, здравствена заштита, здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање).

Успех на општем делу стручног испита оцењују испитивачи који су одређени за тај део испита. Оцењивање се врши оценом "положио" или "није положио". Кандидат који није положио општи део стручног испита не може приступити полагању посебног дела стручног испита.

Након положеног општег дела стручног испита кандидат приступа полагању посебног дела стручног испита. Посебни део стручног испита полаже се писмено и усмено. Посебни део стручног испита почиње полагањем писменог дела испита. Писмени део посебног дела стручног испита траје два часа. Тему за израду писменог рада у оквиру посебног дела стручног испита одређује испитивач.

Посебни део Програма обезбеђује да се стручно, односно одговорно лице, сагласно пословима које обавља и лиценци која му се издаје, оспособи за примену специфичних мера и поступака у области безбедности и здравља на раду који се могу применити или који се обавезно примењују код послодавца код кога обавља послове.

121

Кандидат који је пријављен за полагање стручног испита за стручно лице (за обављање послова безбедности и здравља на раду у смислу члана 40. Закона о безбедности и здрављу на раду) полаже писмени део стручног испита који обухвата израду писменог рада, у којем обрађује задату тему из:1) начина и поступка процене ризика на радном месту и у радној околини и2) општих и посебних мера безбедности и здравља на раду..Кандидат који је пријављен за полагање стручног испита за одговорно лице које обавља послове прегледа и испитивања опреме за рад полаже писмени део стручног испита који обухвата израду писменог рада, у којем кандидат обрађује задату тему из:3) методолошких поступака прегледа и испитивања опреме за рад, односно опреме која подлеже превентивним и периодичним прегледима и испитивањима у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду.

Кандидат који је пријављен за полагање стручног испита за одговорно лице које обавља послове испитивања услова радне околине полаже писмени део стручног испита који обухвата израду писменог рада, у којем кандидат обрађује задату тему из:4) методолошких поступака испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености.

Успех на писменом делу посебног дела стручног испита оцењује испитивач који је одређен за тај део испита. Оцењивање се врши оценом "положио" или "није положио". Кандидат који није положио писмени део посебног дела стручног испита не може приступити усменом полагању посебног дела стручног испита.

Након положеног писменог дела стручног испита кандидат приступа усменом полагању посебног дела стручног испита. Кандидат полаже усмени део посебног дела стручног испита, који обухвата одбрану писменог рада, односно проверу знања из области из које је радио писмени рад, као и из области послова стручног или одговорног лица за које се оспособљава.

Успех на усменом делу посебног дела стручног испита оцењују испитивачи који су одређени за тај део испита. Оцењивање се врши оценом "положио" или "није положио".

Кандидат који је положио општи део стручног испита, а није положио посебни део стручног испита, поново полаже само посебни део стручног испита. Кандидат који није положио посебни део стручног испита може поново полагати тај део испита по истеку 30 дана од дана полагања испита. Кандидат који није положио стручни испит може поново полагати испит по истеку три месеца од дана полагања испита.

О току стручног испита води се записник, који потписују председник Комисије, испитивачи и секретар Комисије. Обрасци записника - обрасци 2а, 2б и 2в одштампани су уз правилник и чине његов саставни део.

Кандидату који је положио стручни испит издаје се:1) Уверење о положеном стручном испиту о практичној оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду (Образац 3);2) Уверење о положеном стручном испиту о практичној оспособљености одговорног лица, за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад (Образац 4).3) Уверење о положеном стручном испиту о практичној оспособљености одговорног лица, за обављање послова испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и

122

физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености (Образац 5);

3. Програм за полагање стручног испита о практичној оспособљености лица за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине

3.1. ОПШТИ ДЕО ПРОГРАМА

1. Међународни правни извори у области безбедности и здравља на раду и систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији

1) Конвенције МОР-а, и то:- Конвенција 155 о заштити на раду, здравственој заштити и радној околини

("Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", број 7/87),- Конвенција 161 о службама медицине рада

("Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", број 14/89),- Конвенција 81 о инспекцији рада у индустрији и трговини

("Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори", број 5/56);

2) Уговори о оснивању ЕУ (чл. 100. и 118 - Рим; 118а - Луксембург; чл. 136. и 137 - Мастрикт; чл. 209. и 210 - Ница) (њњњ.сеио.ср.гов.yу или њњњ.минрзс.ср.гов.yу);

3) Европска социјална повеља (извор члан 3. - 1996. година) (њњњ.сеио.ср.гов.yу или њњњ.минрзс.ср.гов.yу)

4) Резолуција Савета ЕУ од 21. децембра 1987. године о безбедности, хигијени и здрављу на раду (88/Ц28/01) (њњњ.сеио.ср.гов.yу или њњњ.минрзс.ср.гов.yу);

5) Нова Стратегија Заједнице ЕУ у области здравља и безбедности на раду 2002-2006. год. (њњњ.сеио.ср.гов.yу или њњњ.минрзс.ср.гов.yу);

6) Директива ЕУ 89/391/ЕЕЦ (1989) о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на раду (њњњ.минрзс.ср.гов.yу)

7) Устав Републике Србије (члан 38. став 2. и члан 72. став 1. тачка 4) ("Службени гласник РС", број 1/91);

8) Резолуција о придруживању ЕУ Републике Србије ("Службени гласник РС", број 112/04);

9) Резолуција о придруживању Државне заједнице Србија и Црна Гора ЕУ ("Службени лист СРЈ", број 26/05);

10) Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе ЕУ - јуни 2005. године (Влада Републике Србије - Канцеларија Владе РС за придруживање ЕУ, ИИИ глава - Стратегија економског и социјалног развоја - 3.2.3.3 Социјална заштита - 3.3.7 Заштита радне средине) (њњњ.сеио.ср.гов.yу или њњњ.минрзс.ср.гов.yу);

11) Одлука о образовању Савета за безбедности и здравље на раду ("Службени гласник РС", број 40/05);

12) Закон о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС", број 101/05);13) Кривични законик ("Службени гласник РС", број 85/05 - чл. 163, 166, 167, 168, 169,

251, 280, 281, 282, 283, 284, 286, 287, 288, 322, 323. и 353).

2. Права, обавезе и одговорности послодаваца и запослених према прописима из области рада здравствене и социјалне заштите (радни односи, здравствена заштита, здравствено и пензијско и инвалидско осигурање)

1) Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05):

123

1. Основне одредбе (чл. 1-4, 8-11, 12. став 1, 13, 15. тач. 2. и 4, 16. тач. 2. и 3,17, 18, 20. тачка 2, 22. тачка 1),

2. Заснивање радног односа (чл. 24-28, 30, 33. став 1. тач. 12. и 13, ст. 2. и 3, 34. и 35, 38),

3. Образовање, стручно оспособљавање и усавршавање (члан 49),4. Радно време (чл. 50-63),5. Одмори и одсуства (чл. 64-73, 75),6. Заштита запослених (чл. 80-103),7. Накнада штете (чл. 163. и 164),8. Измена уговора о раду (чл. 171. и 174),9. Организације запослених и послодаваца (чл. 205. и 206),10. Колективни уговори (чл. 240-250),11. Надзор (чл. 268-272),12. Казнене одредбе (члан 273. став 1. тач. 1, 2, 3, 9, 10. и ст. 2-4, 274. став 1. тач. 1, 2,

4-10. и 14. и ст. 2. и 3, 275. став 1. тачка 3. и ст. 2. и 3. и 276. став 1. тачка 1. и ст. 2. и 3).

2) Закон о здравственој заштити ("Службени гласник РС", број 107/05):1. Учесници у здравственој заштити (члан 4),2. Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца (члан 14),3. Право на приватност и поверљивост информација (члан 30),4. Право на увид у медицинску документацију (члан 36),5. Право на тајност података (члан 37),6. Врсте, услови за оснивање и престанак рада здравствених установа (чл. 46. и 51),7. Здравствена делатност на примарном нивоу (члан 98),8. Завод за медицину рада (члан 124),9. Надзор над радом здравствених установа и приватне праксе (члан 243),10. Казнене одредбе (чл. 260, 259. став 1. тачка 2. и став 2, 256. став 1. тач. 4. и 10. и ст.

2.и 3).

3) Закон о здравственом осигурању ("Службени гласник РС", бр. 107/05 и 109/05 - исправка):

1. Обавезно здравствено осигурање (члан 9),2. Осигураници (чл. 16-21),3. Права из обавезног здравственог осигурања (чл. 30. и 31),4. Право на здравствену заштиту (чл. 33. и 34),5. Здравствене услуге које се обезбеђују из средстава обавезног здравственог

осигурања (члан 45),6. Здравствена заштита која се не обезбеђује у обавезном здравственом осигурању

(члан 61. став 1. тачка 4),7. Право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад (члан 73. и члан

74. став 1. тачка 2),8. Обавезно упућивање осигураника на оцену радне способности пред надлежним

пензијско-инвалидским органом (чл. 81- 84),9. Случајеви у којима не припада право на накнаду зараде (члан 85),10. Обезбеђивање исплате накнаде зараде (члан 102),11. Утврђивање својства осигураног лица (члан 111),12. Изабрани лекар (чл. 146. и 151),13. Накнада штете у спровођењу здравственог осигурања (чл. 191- 200).

4) Закон о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", бр. 34/03; 64/04 - УС; 84/04 - др. закон; 85/05 и 101/05 - др. закон):1. Обавезно пензијско и инвалидско осигурање (чл. 10-15),

124

2. Лица којима се обезбеђују права за случај инвалидности и телесног оштећења проузроковани повредом на раду или професионалном болешћу (члан 17),

3. Права из пензијског и инвалидског осигурања (члан 18),4. Услови за стицање права из пензијског и инвалидског осигурања - инвалидска

пензија (чл. 21- 27),5. Новчана накнада за телесно оштећење проузроковано повредом на раду, односно

професионалном болешћу (чл. 37- 40),6. Стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем (чл. 52- 58),7. Утврђивање права из пензијског и инвалидског осигурања (члан 69. ст. 2, 6. и 7),8. Накнаде штете (чл. 208- 210).

3.2. ПОСЕБНИ ДЕО ПРОГРАМА

1. Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини

1) Прикупљање података неопходних за процену ризика:- анализа процеса рада, радних поступака и радних активности запослених на радним

местима и у радној околини;- анализа повреда на раду и професионалних обољења у протекле три године према

радним местима, односно пословима и истраживање извора и узрока повређивања на радном месту и у радној околини;

- утврђивање опасности које могу бити извор и узрок повреде на раду, односно професионалних обољења на радном месту и у радној околини.

2) Анализа постојећег стања примене мера за безбедан и здрав рад:- утврђивање нивоа у ком су примењене прописане мере за безбедан и здрав рад у

постојећем стању,- обезбеђеност примене прописаних услова радне околине - хемијске, биолошке и

физичке штетности (осим јонизујућег зрачења), микроклима, осветљеност и хигијена на радном месту и у целини,

- обезбеђеност примене прописаних мера на средствима за рад (грађевински објекти намењени за радне и помоћне просторије као и саме радне и помоћне просторије са припадајућим инсталацијама, опрема за рад, средства и опрема личне заштите, транспортни путеви) закрченост простора и саобраћајница, организација рада како на радном месту, тако и у радној околини.

3) Утврђивање ризика од могућих повређивања, односно професионалних обољења и њихово отклањање:

- утврђивање ризика, висина ризика, вероватноћа повреда од ризика, учесталост и трајање изложености,

- оцењивање ризика и утврђивање приоритета у отклањању ризика,- методологије за процену ризика,- планирање и утврђивање програма отклањања ризика према приоритетима,- отклањање ризика и/или њихово свођење на најмању могућу меру,- акт о процени ризика на радним местима и у радној околини, који доноси послодавац,

садржај акта, утврђивање одговорности за отклањање ризика и управљање ризицима.

4) Испитивања радне околине (хемијске, биолошке и физичке штетности, микроклима и осветљеност);

- Стручни налази о испитивањима радне околине и њихов садржај са закључком.

125

5) Прегледи, испитивања и одржавање опреме за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације и алати);

- Прописана опрема за рад која подлеже периодичним прегледима и испитивањима и услови за вршење прегледа и испитивања;

- Стручни налази о прегледима и испитивањима прописане опреме за рад.

6) Обезбеђивање средстава и опреме личне заштите на раду и врсте средстава и опреме личне заштите.Избор средстава и опреме личне заштите у односу на процењене ризике.

7) Утврђивање поступка и начина оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад актом о процени ризика.

- Провера оспособљености запослених за безбедан и здрав рад на радном месту.

(Методологија вршења процене ризика по ИСО стандарду ОХСАС 18001 - 1999. година; Смернице за процену ризика ЕУ ИСБН 92-827-4278-4 из 1996. године; Стандард ЈУС ЕН 1050 - безбедност машина - процена ризика на машинама).

2. Опште и посебне мере у области безбедности и здравља на раду

1) Објекти, просторије и простори намењени за рад (Правилник о општим мерама заштите на раду за грађевинске објекте намењене за радне и помоћне просторије - "Службени гласник СРС", број 29/87);

2) Мере безбедности од опасног дејства електричне струје (Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје у објектима намењеним за рад, радним просторијама и на радилиштима - "Службени гласник СРС", број 21/89);

3) Средства за рад (Правилник о мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за рад - "Службени лист СФРЈ", број 18/91);

4) Средства и опрема за личну заштиту на раду (Правилник о средствима личне заштите на раду и личној заштитној опреми - "Службени лист СФРЈ", број 35/69);

5) Мере безбедности и здравља на раду приликом извођења грађевинских радова (Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова - "Службени гласник РС", број 53/97);

6) Мере безбедности и здравља на раду при преради и обради дрвета и сличних материјала (Правилник о посебним мерама заштите на раду при механичкој преради и обради дрвета и сличних материјала - "Службени гласник СРС", број 51/88);

7) Мере безбедности и здравља на раду у шумарству (Правилник о посебним мерама заштите на раду у шумарству - "Службени гласник СРС", број 33/88);

8) Мере безбедности и здравља на раду у хемијско-технолошким процесима (Правилник о техничким и здравствено-техничким заштитним мерама на радовима при хемијско-технолошким процесима - "Службени лист ФНРЈ", број 55/50 - Прилог број 9);

9) Мере безбедности и здравља на раду у саобраћају и одржавању танспортних средстава (Правилник о заштити на раду при одржавању моторних возила и превозу моторним возилима - "Службени лист СФРЈ", број 55/65; Правилник о заштити на раду при утовару терета у теретна моторна возила и истовару терета из таквих возила - "Службени лист СФРЈ", број 17/66);

126

10) Мере безбедности и здравља на раду у пољопривреди (Правилник о заштити на раду у пољопривреди - "Службени лист СФРЈ", број 34/68).

3. Методолошки поступци прегледа и испитивања опреме за рад, односно опреме која подлеже превентивним и периодичним испитивањима у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду

1) Начин прикупљања потребних података за припрему плана извођења испитивања;2) Састављање плана испитивања у односу на мерна места и мерне инструменте које

ће користити;3) Утврђивање поузданих резултата испитивања избором одговарајуће метологодије и

техничке опреме за испитивања;4) Анализа резултата добијених у поступку испитивања и упоређивање са дозвољеним

вредностима;5) Састављање записника и стручног налаза са закључком о обављеном испитивању и

констатацијом да ли су или нису обезбеђени прописани услови радне околине;6) Обавезе и одговорности одговорног лица са лиценцом за вршење испитивања

услова радне околине;7) Правилник о поступку прегледа и испитивања радне средине, опасних материја,

оруђа за рад, инсталација и средстава и опреме личне заштите ("Службени гласник РС", број 7/99).

4. Методолошки поступци испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења) микроклиме и осветљености

1) Начин прикупљања потребних података за припрему плана извођења прегледа и испитивања;

2) Састављање плана прегледа и испитивања одређене опреме у зависности од мерних инструмената које ће користити;

3) Утврђивање поузданих резултата о прегледима и испитивањима избором одговарајуће методологије и техничке опреме;

4) Анализа резултата добијених у поступку прегледа и испитивања и упоређивање са дозвољеним вредностима;

5) Састављање записника и стручног налаза са закључком о обављеном прегледу и испитивању одређене опреме за рад и констатацијом да ли је опрема безбедна за рад;

6) Обавезе и одговорности одговорног лица са лиценцом за вршење прегледа и испитивања опреме за рад;

7) Правилник о поступку прегледа и испитивања радне средине, опасних материја, оруђа за рад, инсталација и средстава и опреме личне заштите ("Службени гласник РС", број 7/99).

4. УСЛОВИ ЗА ИЗДАВАЊЕ ЛИЦЕНЦИ

1. Издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду

Издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду прописано је Правилником о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду ("Сл. гласник РС", бр. 29/2006).

127

Овим правилником прописују се услови и висина трошкова за издавање лиценци:1) правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду;2) правном лицу и одговорном лицу за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине.

Лиценце се издају на захтев правног лица, предузетника или физичког лица - за обављање послова одговорног лица, у зависности од послова које намерава да обавља подносилац захтева. По утврђивању испуњености услова за издавање лиценце, лиценцу решењем издаје министар надлежан за послове рада (у даљем тексту: министар), у складу са законом.

2. Издавање лиценце правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду

Лиценца за обављање послова безбедности и здравља на раду може се издати на захтев правног лица или предузетника, под условом да правно лице, односно предузетник има запосленог у радном односу са високом школском спремом одговарајуће струке (техничке, заштите на раду, медицине рада, хигијене рада, организације рада и др.), положеним стручним испитом о практичној оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду и најмање три године радног искуства на пословима безбедности и здравља на раду, односно заштите на раду или њима сличним пословима (противпожарна заштита, заштита животне средине, медицина рада, хигијена рада и др.).

3. Издавање лиценце правном и одговорном лицу за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине

Лиценца за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине издаје се, посебно, за следеће врсте послова:

1. Лиценца за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад; 2. Лиценца за обављање послова испитивања услова радне околине - хемијских и

физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености;3. Лиценца за обављање послова испитивања услова радне околине - биолошких

штетности.

Лиценца се може издати на захтев правног лица које: 1) може ефикасно да примени методологије прегледа, испитивања и мерења утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима;2) у радном односу има запослене одговарајуће струке и одговорно лице са лиценцом са најмање три године радног искуства, у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду;3) поседује инструменте и уређаје, односно лабораторије за испитивања и анализе, у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

Лиценца за обављање послова одговорног лица може се издати на захтев правног лица које у радном односу има запосленог са високом школском спремом одговарајуће струке, које, у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду, има положен стручни испит о практичној оспособљености за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад, односно испитивања услова радне околине и које има најмање три године радног искуства на тим пословима.

128

Лиценца за обављање послова одговорног лица може се издати и на захтев лица које испуњава услове утврђене у ставу 1. овог члана.

129

ЛИТЕРАТУРА:

1. В. Божић – Трефалт, С. Косић, Б. Николић, ''Приручник за полагање стручног испита 1 и 2 '', Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, 2008.

2. Б. Анђелковић, ''Увод у заштиту'', Факултет заштите на раду, Ниш, 2006.3. С. Луковић, ''Ко је ко у заштити на раду у Европи'', НИМП Заштита рада, Београд,

1998.4. ''Зборник конвенција и препорука МОР-а'', Институт за политичке студије,

Београд,1996.5. С. Косић, В. Божић – Трефалт, Д. Томовић, ''Безбедност и здравље на раду – Директиве

Европске уније'', ТДФ Превинг, Крагујевац, 2006.

130