brosura povrce web

1 2012

Hibridi, sorte i zatita povra

Potovani proizvoai,

Postizanje visokih i stabilnih prinosa u gaje-nju povra treba da omogui povratak uloenog i dobru zaradu. Povrtarska proizvodnja moe biti ugroena raznim faktorima u svim fazama. Jedan od bitnih uzroka smanjenja prinosa i po-goranja kvaliteta plodova mogu biti prouzroko-vai biljnih bolesti, tetoine i korovi. Uslovima za njihovu pojavu i merama suzbijanja treba po-svetiti veliku panju.Dugogodinjim iskustvom u proizvodnji hibri-da i sorti kao i sredstava za zatitu bilja vrhun-skog kvaliteta Syngenta je stekla bogato isku-stvo koje na ovaj nain eli da podeli sa Vama, u cilju njihove ekonomine i racionalne upotrebe.

VaaSyngenta

2 3

Minaret F1

Izmir F1

Ombelline F1

Ivet F1

Brooklyn F1

Charleston F1

Del ne F1

Bobcat F1

HR = V / TMV: 0 / ToMV: 0-2 / Fol: 1, 2IR = MNovi poludeterminantni hibrid paradajza predvien za ranu proizvodnju kako u niskim tako i visokim plastenicima. Plodovi su veliine 160-180 gr. blago spljotenog oblika Jak vigor Ranostasnost Uniformni plodovi Dobar odnos vegetativnih i generativnih delova biljke Zamee puno plodova po cvetnoj graniMinaret F1 je predvien za gajenje na dve rodne grane. Nasvakoj grani moe da se proizvede 7-8 cvetnih grana, toukupno daje 14-15 cvetnih grana po biljci.Gustina sadnje je 2,5 biljke/m2.Lak za proizvodnju i odline prinose daje i u ekstenzivnim uslovima.

HR = Ff: 1-5 / Fol: 1,2 / TMV: 0 / ToMV: 0-2 / VIR = MSegmetacija:Indeterminantni hibrid za ranu prolenu proizvodnju u negrejanim ili u slabo grejanim plastenicima.Plodovi: Ujednaeni, 170-180 gr. teine Okruglog oblika bez rebara Dugo postojan, vrst Lepo formirani zeleni aini listoviBiljka: Jake snage porasta (jak vigor) Odlino zametanje Dobra lisna pokrovnost plodova Srednje rani hibridTehnologija:Hibrid namenjen za negrejane plastine tunele zaprolenu proizvodnju hibrid je rezistentan na nematode ina cladosporijum.

HR = Ff: 1-5 / Fol: 1, 2 / For / ToMV: 0-2 / VIR = MNovi hibrid indeterminantnog paradajza koji je u sebiskupio velik broj pozitivnih osobina. Po nameni jeuniverzalan, pogodan kako za plasteniku tako i zaproizvodnju na otvorenom polju, po vremenu zrenja spadau srednje rane. Plod ovog hibrida je blago spljoten, tamno crvene boje, nema zelenu kragnu, ne puca i dobrih je skladinihosobina. Pored ovoga, hibrid karakteriu i sledee osobine: Jak vigor Veliina ploda 180-200 gr. Ujednaeni plodovi i na viim cvetnim granama Internodije srednje duine

HR = Ff: 1-5 / Fol: 1, 2 / For / S / Ss / ToMV: 0-2 / VIR = MPoludeterminantni paradajz namenjen za vrlo ranu plasteniku proizvodnju. Plodovi su okrugli do blago spljoteni, crveno-ruiaste boje, teine 170 gr. i vie. Biljka je izuzetno generativna, sa malo lia, to doprinosi boljem protoku vazduha i manjoj pojavi bolesti. Osnovne karakteristike ovog hibrida su: Ranostasnost Visok prinos Atraktivan oblik ploda Plodovi ne pokazuju deformitete kod korienja hemijskihsredstava za pospeivanje oplodnje.Preporuka za gajenje ovog hibrida je gajenje na dve granepri emu dobijamo 7-8 cvetnih grana po biljci. Gustinasadnje je 2,5 biljke/m2.

HR = Ff: 1-5 / Fol: 1, 2 / For / ToMV: 0-2 / VIndeterminantni hibrid, srednjeran po prispeu, vrlosnaan, pogodan za sve naine proizvodnje, kako za plastenik tako i za otvoreno polje. Karakteriu ga sledee osobine: Izuzetno atraktivan i ukusan plod Nepravazien za jesenju proizvodnju

HR = ToMV 0-2 / VaVd / Fol 2 / Cf 1-5 / ForSegmentacija:Indeterminantni krupnoplodni beef paradajz za otvoreno poljePlodovi: Veliina ploda 190-200 gr. Izbalansirani odnos nadzemne mase lista i stabla Ranostasan, koncetrovano zrenje vrstou zadrava u svim okolnostima manipulacije

HR = Fol: 1, 2 / S / Ss / ToMV: 0-2 / VIR = MDelfi ne je srednjerani indeterminentni hibrid pogodankako za gajenje u plastenicima tako i na otvorenom polju.Biljka je robusna, sa dosta lisne mase koja titi plodove uletnjem periodu.Ujednaeno zrenje svih cvetnih grana je jedna odnajvanijih osobina ovog hibrida. Pored toga hibridposeduje i sledee osobine: Plod veliine 170 gr i vie na otvorenom 150-160 gr. Ujednaenost plodova na svim cvetnim granama (>90%) Trpi neto veu zaslanjenost zemljita Tolerancije na sitnije greke u proizvodnji

HR = Fol: 1, 2 / S / VIR = SsHibrid ogranienog rasta-determinantni, za gajenje na otvorenom polju. Biljka je vrlo bujna, a plodovi atraktivne crvene boje teine oko 220 gr. Zrenje je ujednaeno i velik procenat plodova je u prvoj klasi. Plodovi su vrsti, vrlo ukusni, namenjeni prvenstveno za potronju u sveemstanju, ali zbog visokog procenta suve materije pogodni su i za pripremu sokova i keapa.

Sadraj:

Plodovito povre

Polodovito povre Hibridi paradajza 3 Hibridi paprike 4 Plamenjaa paradajza (Phythophtora infestans), Plamenjaa paprike (Phytophtora capsici) 5 Crna pegavost (Alternaria spp.), Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva) 6 Siva trule (Botrytis cinerea), Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum) 7 Pepelnice paradajza i paprika, tetoine u zemljitu 8 Lisne vai, Bela leptirasta va 9 Moljac paradajza (Tuta absoluta), Kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera) 10 Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis), Lisni mineri (Liriomyza spp.) 11 Eriofi dne grinje, Tripsi (Thysanoptera) 12 Grinje (Tetranychus urticae), Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata) 12 Zatita paradajza 14 Zatita paprike 15 Actara 25 WG primena preko zemljita i zalivanjem 16,17Vreasto povre Hibridi krastvca 18 Hibridi lubenice 19 Plamenjaa krastavca (Pseudoperonospora cubensis), Pepelnica krastavca (Erysiphe spp.) 20 Plamenjaa bostana (Peronospora cubensis), Crna pegavost (Alternaria spp.) 21 Siva plesan (Botrytis cinerea) 22 Zatita krastavca 23 Zatita lubenice 24Kupusnjae Hibridi kupusnjaa 25 Plamenjaa kupusnjaa (Peronospora parasitica), Crna pegavost (Alternaria brassicae) 26 Bela ra kupusnjaa (Albugo candida), Pepelnica kupusnjaa (Erisiphae cruciferarum) 27 Buvai, Kupusari (Pieris spp.) 28 Zatita kupusnja 29Lisnato povre Sorte lisnatog povra 30, 31 Plamenjaa salate (Bremia lactucae), Antraknoza salate (Microdochium panattonianum) 32 Siva plesan (Botritis cinerea), Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum) 33 Zatita salate 34Mahunarke Plamenjaa graka (Peronospora viciae), Siva plesan (Botrytis cinerea) 35 Ra graka, pasulja i boba (Uromyces appendiculatus), Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum) 36 Grakov iak 37 Zatita mahunarki 38Lukoviasto povre Hibridi luka 39 Plamenjaa luka (Peronospora destructor), Ra luka (Puccinia spp.) 39 Crna pegavost luka (Alternaria porri), Trule glavica i pegavost lista luka (Botrytis spp.) 40 Povrtarske muve lukova, mrkvina, kupusna 41 Zatita lukoviastog povra 42Korenasto povre Crna pegavost ili pale lia mrkve (Alternaria dauci), Pepelnica (Erysiphe heraclei) 43 Siva pegavost lista celera i peruna (Septoria spp.), Pegavost lista cvekle (Cercospora beticola) 44 Zatita korenatsog povra 45Poleganje povra 45Nedostatak gvoa i kalcijuma 46Affi rm 095 SG 47Isabion 48Fusilade Forte, Dual Gold 49 Okvaiva EtalFix Pro 50Bumbari u oplodnji cvetova 51Dobra poljoprivredna praksa - GAP (Good Agricultural Practice) 52Mogunosti meanja i preporuke za primenu nekih insekticida 53Karenca nekih sredstava 54Web sajt preporuka 55

Sadraj

Ovaj prospekt je informativnog karaktera i sadri opte infor-macije. Pre primene proizvoda obavezno proitati uputstvo za upotrebu na pakovanju preparata. Proizvoa ne moe snositi odgovornost za tetu nastalu nepravilnim rukova-njem ili primenom preparata, kao i usled pojave smanjene osetljivosti ili otpornosti tetnih organizama. Za detaljnije informacije, preporuke i strunu pomo obratite se naoj strunoj slubi.

4 5

Barbie F1

Pirouet F1

Kais F1

Campari F1

Yecla F1

Blondy F1uta babura za njivsku proizvodnjuHR = Tm:2 (Tobamovirus pathotype P0, P1, P1-2)Plod: Boja ploda je atraktivno uta (kao Blondy), u punomzrenju sporo prelazi u crvenu Plodovi su etvrtasog oblika (blocky) do blago izdueni Ima debeo zid i teak svaki pojedinani plod Plodovi su sjajno-votaniBiljka: Biljka je veoma otporna na stresne uslove Izraena sposobnost dugog ostajanja u polju. Vrlo dobro zametanje u letnjim uslovima Biljka je jakog vigora i ima sposobnost dugog zametanja Tolerancija na virus mozaika Tm2.

Rani hibrid svetlo zelene boje sa pljosnatim plodovimadebelog mesa. Jednako dobre rezultate daje u njivskom iu plasteninom gajenju.Plod: Od 18-22 cm duine 5-7 cm irine u ramenu Polupljosnatog oblikaU punoj zrelosti plodovi od svetlo zelene boje prelaze uuto-narandastu boju. Biljka ima izuzetan vigor, snanaje, veoma otporna kako na bolesti tako i na stresne uslove.

Segmentacija:Ljuta, izduena paprika za jesenju proizvodnju uzatienim uslovima.Plod: Plodovi su 20-25 cm duine, ujednaenom irinom od4-5 cm u ramenu Sjajan, svetlo do srednje zelene boje, Ljutinu zadrava i u jesenjoj proizvodnji Izvanredne arome Visoko prinosnaTip biljke: Odlino zametanje, dugake internodije Jake snage porasta jak vigor Laka je za proizvodnjuTehnologija:Preporuuje se za proizvodnju u zatienom prostoru,za kraj leta i jesenji period uz naslon tj. sa voenjemminimum na dve grane, zametanje je neprekidan stoga sebroj plodova mora regulisati.

IR = CMVHR = PVY: 0, 1, 2Segment:Fuseto tip slatke paprike, predvien za proizvodnju naotvorenom poljuPlod: Teina 140 gr 17 cm duine, 5 cm u ramenu iroka Visoko prinosna Rani hibrid Od zelene boje sazreva u crvenuTip biljke: Sa jakim porastom (vigor) Proizvodna tehnologija: izrazita pokrivenost plodova,vrlo dobro se uzgaja na otvorenom polju, veoma prinosna.

HR = Tm0 (L1)Segment:Kalifornijska hibridna babura za proizvodnjuu zatienom prostoruPlod: rano sazrevanje od tamno zelene sazreva u crveno krupan plod 10 x 10 cm izvanredan kvalitet ne menja oblik usled niskih temperaturaTip biljke: biljka sa kratkim internodijama tolerantan na hladnou biljka tokom cele vegetacije pokazuje siguran razvoj dobro zametanje i pri hladnijim uslovimaTehnologija proizvodnje:Predlae se za proizvodnju na dve grane u zatienim prostorima.

HR = PVY: 0Blondy je hibridna paprika tipa Blocky za proizvodnju uzatienom prostoru, u prolee od poetka do sredinemarta ili jesenjoj proizvodnji sa setvom poetkom jula.Rana babura u Blocky tipu, votano ute boje. Blondyje plasteniko-stakleniki hibrid. Plodovi su etvrtastogoblika dimenzija 10x10 cm. Prosena teina ploda je 250g. Plodovi su slatkastog ukusa, imaju glatku povrinu imale semenke. Maksimum prinosa ovaj hibrid postie prigajenju na dve grane. Boja ovog hibrida ide od svetlo uteu tehnolokoj pa do tamnije ute u fi ziololokoj zrelosti.Vano je napomenuti da Blondy nikad ne prelazi u crvenu boju.Preporueni razmaci u redu i izmeu biljaka:Jedan red: 90x33=3,4 stabljike / m2

90x30=3,7 stabljike / m2

90x28=4 stabljike / m2

Dva reda: 90 + 40x45= 3,4 stabljike / m2

80 + 45x45= 3,4 stabljike / m2

80 + 50x40= 3,8 stabljike / m2

Plamenjaa paradajza (Phythophtora infestans)

Plamenjaa paprike (Phytophtora capsici)

Opis i biologija bolesti


Plamenjaa paradajza napada sve nadzemne organe paradajza (list, stablo i plodove). Prvi simptomi na zaraenim listovima vide su u obliku nepravilnih svetlo smeih pega, na kojima se sa donje strane pojavljuje beliasta prevlaka. Pege ubrzo potamne i osue se, a peteljka moe ostati zelena. Na zaraenim zelenim plodovima vide se maslinasto-smee hrapave tvrde zone. Izvor zaraze mogu biti zaraene biljke krompira. Za razvoj i irenje bolesti potrebna je visoka vlaga, uestale kie, vetar i temperatura (16-24C).

Smatra se jednom od najopasnijih bolesti paprike. Rasad i mlade biljke paprike mogu biti zaraene u predelu korenovog vrata, koji nekrotira i obolele biljke poleu. Zaraene biljke naglo venu i sue se. Mrka nekroza se javlja i na gornjim delovima stabla ili bonim grana-ma, najee u pazuhu lista. Na liu se u poetku javljaju sitne tamnozelene pege, koje se vremenom poveavaju i sue. Plodovi paprike bivaju zaraeni kroz peteljku, prodiranjem patogena iz zaraenog stabla. U uslovima poveane vlanosti zahvaeni delovi ploda dobijaju tamnozelenu boju i omekavaju, a na njihovoj povrini se javlja beliasta prevlaka. Ako posle infekcije nastupi period suvog i toplog vremena plodovi se smeuravaju i sue, a meso ploda se raspada, tako da od ploda ostane samo providna pokoica. Ovako sasueni plodovi ostaju privreni na biljci.

Mere zatite

Mere zatite

Plamenjaa paradajza se suzbija preventivnom primenom fungicida. Nakon sadnje zatita se nastavlja preventivno kontaktnim fungicidima Bravo 720 SC ili Nordox 75 WG (razmak prskanja 7-12 dana u zavisnosti od potrebe). U vreme intezivnog razvoja nadzemne mase, pre i tokom cvetanja koristiti sistemini fungicid Folio Gold 537,5 SC. U fazi najjaeg pora-sta i najvee opasnosti od plamenjae preporuuje se Pergado C 27 WG jer ima preven-tivna i kurativna svojstva. Pred berbu i tokom berbe koriste se iskljuivo preparati kratke karence kao to je Ortiva Opti 480 SC.

Koristiti dezinfi kovan supstrat za proizvodnju rasada. U proizvodnji rasada preporuuje se preventivna primena preparata Bravo 720 SC. Pri rasaivanju svaku biljku treba zaliti ra-stvorom preparata na bazi propamokarb-hidrohlorida. Za zatitu paprike od prouzrokovaa plamenjae po rasaivanju mogu se primenjivati fungicidi koji deluju na gljive rodaPhytophthora: Bravo 720 SC, Nordox 75 WG, Folio Gold 537,5 SC, Ortiva opti 480 SC.

20 ml/10 l(2 l/ha)

20 ml/10 l(2 l/ha)

10 g/10 l (1 kg/ha)

10 g/10 l (1,0 kg/ha)

40-50 g/10 l (4-5 kg/ha)

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

25 ml/10l(2,5 l/ha)

25ml /10 l(2,5 l/ha)

25 ml/10l(2,5 l/ha)

Plodovito povrePlodovito povre

6 7

Crna pegavost (Alternaria spp.)


Alternaria vrste napadaju plodovito povre, krompir, paradajz, plavi patlidan. Simptomi su vrlo slini, vide se na stablu, ponekad na plodovima ili krtoli kod krompira. Prvi simptomi bolesti primete se obino na donjem, starijem liu. Na zaraenim listovima pojavljuju se crne okruglaste pege promera nekoliko milimetara do 2 cm. Unutar veih pega vide se koncentrini krugovi. Neisku-sni proizvoai oteenja od Alternarie lako zamene sa drugim gljivicama ili bakterijskim bolestima. Alternaria vrste preivljavaju iz sezone u sezonu na nekim korovskim vrstama ili ostacima zaraenih biljaka u tlu. Ove bolesti za svoj razvoj trae visoku temperaturu 24-29 C i visoku relativnu vlanost vazduha (> 90%). Razvoju pegavosti pogoduje gusti sklop biljaka, uestale padavine i navodnjavanje oroavanjem.

Mere zatite

Suzbijanje Alternarie u plodovitom povru, obavlja se preventivno kada se ostvare povoljni uslovi za njihov razvoj. Syngentin program zatite bazira se na fungicidima Bravo720 SC, Score 250 EC, Nordox 75 WG, Quadris ili Ortiva Opti 480 SC. U sluaju da se pojavi potreba za kurativnim tretmani-ma, zbog mogue opasnosti od pojave rezistencije potrebno je kombinovati preparate Quadris ili Ortiva Opti 480 SC sa Score 250 EC ili Bravo 720 SC (sve u skladu s registracijom i sa neto niom dozom u kombinaciji).

Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva)


Ova bolest javlja se samo na paradajzu i to na osetljivim sortama. Obino se javlja u niskim plastenicima (tunelima) za vreme oblanih dana, kada je teko regulisati vlagu, a temperature prelaze 20C. Napad bolesti poinje od donjih najstarijih listova i iri se prema vrhu biljke. Na licu lista javljaju se nekroze, a sa donje strane maslinasto zelene barunaste prevlake. Ako gljiva napadne itav list on se deformie i osui. Zaraza se moe proiriti na cvetove koji ot-padaju, a ree zahvata i plod. Gljiva preivljava u zemljitu na zaraenim bilj-nim ostacima ili na armaturi plastenika. Za razvoj gljive potrebna je tempera-tura 20-22C i visoka vlanost vazduha (>85%). Bolest se iri vetrom, kiom, a mogu je rairiti i radnici koji obavljaju radove u objektu. Vea opasnost od ovog oboljenja je u plastenicima sa starom i tamnom folijom.

Mere zatite

Redovne preventivne mere ukljuujui i otporne sorte, plodored, rei sklop i odravanje relativne vlanosti u plastenicima ispod 85%, kao i ista folija, mogu znaajno smanjiti opasnost od ove bolesti. Usmerena zatita protiv plesnivosti lista retko se sprovodi, ona se poklapa sa zatitom od plame-njae fungicidima Bravo 720 SC, Ortiva Opti 480 SC. Kod osetljivih sorti u posebnim situacijama moe pomoi kombinacija Bravo 720 SC+Ortiva Opti 480 SC sa registrovane doze. Ako je plesnivosti lista prisutna, potrebno je pre sprovoenja zatite odstraniti donje zaraene listove (izneti ih iz objekta), a zatim obaviti prskanje.

20 ml/10 l (2,0 l/ha)

20 ml/10 l(2 l/ha)

25 ml/10l(2,5 l/ha)

6-8 g/10 l(0,6-0,8 kg/ha)

10 g/10 l (1,0 kg/ha)

7,5-10 ml/10 l(0,75-1,0 l/ha)

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

5 ml/10 l (0,5 l/ha)

Siva plesan (Botrytis cinerea)


Prouzrokovai trulei, gljivice vrste Botrytis spp. su izraziti polifagi i napadaju biljku tako to prodiru direktno ili preko otvorenih rana (raznih oteenja). Njihovom razvoju pogoduje visoka vlanost vazduha bez obzira na tempera-turu. Botrytis cinerea koja je najzastupljenija na plodovitom povru, poznaje se po pauinastoj sivoj prevlaci koja se formira na mestu infekcije. Plodovi se zaraze preko ostataka cveta (latica) na vrhu ploda ili u bazi gde se dre za peteljku. Zaraeni plodovi omekaju i trule, te dalje ire zarazu na zdrave plodove i listove koje dodiruju. Napadu su izloenije biljke isforsirane azotnim ubrivima, sa oteenjima od insekata, grada i sl. tete su izraenije kada biljke naglo rastu bez dovoljno svetla.

Mere zatite

Pravilna ishrana sa manje azota ili stajnjaka, optimalan sklop biljaka i dobro provetravanje u zatienim prostorima moe smanjiti napad bolesti. Zatitu protiv trulei treba zapoeti preventivno kad se ostvare uslovi za razvoj bolesti (vlaga, oteenja od insekata, grada). Najbolje reenje je fungicid iz grupe botri-ticida - Switch 62,5 WG. On ima dve komponente i na gljivice deluje kontaktno i sistemino, zaustavljajui razvoj gljive na 4 mesta u njenom ciklusu razvoja. Koristi se maksimalno dva puta tokom vegetacije.

Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum)


Bela trule napada gotovo sve vrste povra inei tetu na stablu, liu, peteljkama i plodovima. Patogen ivi u zemljitu, te obino napada mlade biljice u nivou zemljita, a kasnije u vegetaciji napada stabljiku na mestu rana od zakidanja zaperaka i pazuhu listova kod plodovitog povra koje se uzgaja uz oslonac. Simptomi napada na paradajzu koja je posebno oset-ljiva vide su u obliku duguljaste vodenaste pege koja prstenasto obuhvata stabljiku. Biljka iznad napadnutog mesta vene i propada. Na mestu napada stvara se mleno bela micelija. Na miceliji se formiraju plodonosna tela (crne sklerocije) koja dalje ire zarazu. Gljive preive iz sezone u sezonu u obliku sklerocija u zemljitu.

Mere zatite

Potrebno je preduzeti sve preventivne mere kako ne bi dolo do infekcije. Na zaraenim zemljitima treba sprovoditi plodored uzgojem kultura koje gljivica ne napada. Sve zaraene biljke potrebno je ukloniti iz zasada i unititi. Pra-vilna ishrana, dobro drenirano zemljite i dobro provetravanje u zatienim prostorima mogu smanjiti napad bolesti. Sterilizacija vodenom parom daje dobre rezultate (bolje od hemijske sterilizacije). Prskanje biljaka botriticidima Switch 62,5 WG moe pomoi u suzbijanju bele trulei.


6-8 g/10 l(0,6-0,8 kg/ha)

8 9

Pepelnica paradajza i paprike(Oidium lycopersicum i Leveillula taurica)

Bela leptirasta va (Trialeurodes vaporariorum)tetoine u zemljitu(grice, injaci, podgrizajue sovice, rovac)


Opis i biologija tetoine

Oidium lycopersicum se ee javlja na paprici, a Leveillula taurica na pa-prici i patlidanu. Kod obe vrste prvi simptomi zaraze javljaju se u obliku ukastih pega. Na mestu pega vide se bele prevlake (konidije i micelije gljive). Kod vrste Oidium lycopersicum bela prevlaka je dominantna sa gornje strane za razliku od Leveillula taurica kod koje je dominantna sa donje strane lista. Ako je lie napadnuto pepelnicom ono uti i uvija se, nakon ega se sui, kod paprike otpada, a kod paradajza ostaje da visi na biljci. Jak napad negativno utie na razvoj plodova, pojavu sunanih oegotina i znaajno smanjuje prinos. Razvoju bolesti pogoduju tempe-rature 25 - 26C i visoka relativna vlanost vazduha (52-72 %). Pepelnice su najopasnije krajem leta i poetkom jeseni posebno u plastenikoj proizvodnji, ali se mogu javiti i na otvorenom polju.

Larve gundelja se nazivaju grice, zbog zgrenog oblika tela. To su larve tvr-dokrilaca gundelja koji se pojavljuju poetkom maja kada imaju period rojenja i parenja. Tada se hrane liem voaka i drugih liara i polau jaja u zemlju. Iz jaja se pile larve, grice, duine i do 6 cm. Stadijum larve traje 2-4 godine. Za to vreme hrane se semenom i korenom povrtarskih biljaka. Larve skoibuba se nazivaju injaci zbog izgleda tela koje je dugo i tanko, ukaste boje, pa podsea na komad ice. Gusenice podgrizajuih sovica, kojih ima nekoliko vrsta, nagrizaju prizemni deo biljke sasvim uz povrinu zemljita ili neto iznad. Gusenice su sive boje, teko uoljive na zemljitu, glatkog tela, a pri dodiru se smotaju u kolut. Aktivne su pred vee ili tokom noi, pa ih je teko videti jer danju miruju na skrovitim mestima. Napadnute biljke zbog oteenja sudovnog sistema ute i sue se ili su potpuno pregriene, pa su i tete tada potpune. Rovac je veliki insekt duine do 5 cm, uto smee boje sa izraenim prednjim nogama za kopanje. Larve su sline odraslom obliku, neto manje. Rovac pre-griza koren i korenov vrat biljaka u polju, u staklenicima i plastenicima ili toplim lejama gde dospeva stajskim ubrivom. Ovo je esta i opasna tetoina skoro svih povrtarskih biljaka. Velike tete nastaju pri proizvodnji rasada u toplim lejama ili plastenicima poetkom prolea, kada rovac na ovim mestima nalazi povoljnu temperaturu.

Mere zatite

Mere zatite

Obe vrste pepelnice suzbijaju se iskljuivo preventivno kad se ostvare uslovi za razvoj bolesti. U proizvodnji paradajza i patlidana koristi se Ortiva Opti 480 SC ili Quadris koji imaju odlino preventivno delovanje na pepelnicu, ali i druge bolesti.

Tokom setve ili rasaivanja povrtarskih biljaka preporuuje se primena zemlji-nog insekticida Force 0,5 G, u zonu redova. Pored kontaktnog delovanja pose-duje i repelentno, odbijajue delovanje na tetoine zbog dobre isparljivosti.

20-25kg/ha(200-250 gr/1 aru)

7,5-10 ml/10 l(0,75-1,0 l/ha)0,025%

25 ml/10 l(2,5 l/ha)



Lisne vai su sitni insekti veliine nekoliko milimetara i obino ive u kolonijama. Najee naseljavaju mlade listove, a kod visoke populacije raire se po itavoj biljci. tete priinjavaju sisanjem sokova ime direktno iscrpljuju biljke, a biljka reaguje karakteristinim uvijanjem (kovrdanjem) listova. Vai izluuju mednu rosu, na koju se naseljavaju gljivice aavice koje imaju negativan uticaj na fotosin-tezu i izgled plodova. Neke lisne vai prenose virusne bolesti sa zaraenih na zdrave biljke ime ine indirektne tete koje mogu biti vee od direktnog iscrpljivanja biljki. Ove tetoine imaju veliki broj generacija, polifagni su i oteuju mnogobrojne gajene biljke, a mogu se odrati i na korovima.

Bela leptirasta va predstavlja jednu od najtetnijih vrsta insekata na gajenim biljkama u zatvorenom prostoru, a u sunim uslovima i na polju. Prouzrokuje velike tete u usevu paradajza, krastavca, paprike, salate i veem broju ukrasnih biljaka. Odrava se od prolea do jeseni na nizu gajenih i korovskih biljaka na otvorenom polju, a u staklenicima tokom cele godine. Direktne tete ine sisanjem biljnih sokova i iscrplji-vanjem biljki. Tokom ishrane dolazi do luenja medne rose, pa se na listovima i plodovima sekundarno javljaju gljive aavice. Reprodukcija bele vai, u povoljnim klimatskim uslovima, odvija se tokom cele godine. Neke vrste belih leptirastih vai su znaajni prenosioci virusa izmeu kulturnih biljaka i korova te tako opstaju u prirodi i ine veliku ekonomsku tetu. Zbog svega navedenog ove tetoine su izuzetno nepoeljne. Brzo se razvijaju u sunim i toplim uslovima, kad imaju vie od 10 generacija godinje.

Mere zatite

Mere zatite

Preporuuju se sve preventivne mere i mere higijene polja koje doprinose smanjenju brojnosti ovih tetnih insekata. Zimsko prskanje voaka i suzbijanje korova u irem podruju doprinosi kasnijoj po-javi i smanjenju brojnosti ovih insekata. Insekticide primeniti preventivno ili najkasnije pri prvoj pojavi primeraka lisnih vai. Preporuuje se preventivna primena sisteminog insekticida Actara 25 WG, preko zemljita zalivanjem biljaka, potapanjem rasada ili folijarno, kao i insekticida Chess 50 WG i Karate Zeon.

Pri suzbijanju ove tetoine nastojati da se uniti u samom poetku pojave jer je kasnije suzbijanje oteano iz nekoliko razloga: istovremeno prisustvo svih razvojnih stadijuma nejednake osetljivosti prema insekticidima, zbog votanog tita koji obavija telo larvi i lutke veina insekticida su nedovoljno efikasni za ove razvojne stadijume, preklapanje nekoliko generacija, brzi razvoj rezistentnosti prema esto kori-enim insekticidima. Kasnijim suzbijanjem, kada je populacija tetoine velika, samo se za kratko vreme smanji jaina napada. Pri kraju proizvodnog ciklusa, u uslovima kratkih vremenskih intervala izmeu berbi, koristiti iskljuivo insekticide kratke karence. U zatienim prostorima za praenje leta postavljaju se ute lepljive ploe. Prag tetnosti je 1-2 vai na jednoj biljci. Efikasna je primena insekticida Actara 25 WG preko zemljita ili folijarno. Kasnije se upotrebljavaju Chess 50 WG i Karate Zeon, koji ima dobro delovanje na odrasle insekte.

6-8 ml/10 lZa zalivanje biljaka

2-4 mlFolijarno prskanje

2 ml/10 l(0,2 l/ha)

6 g/10 l(0,6 kg/ha)

6-8 ml/10 lZa zalivanje biljaka

2 ml/10 lFolijarno prskanje

2 ml/10 l(0,2 l/ha)

4 g/10 l(0,4 kg/ha)


Lisne vai (Myzus persicae, Aphis gossypii, Aphis fabae,Macrospiphum euphorbiae, Brevicoryne brassicae, ...)

10 11

15 g/10 l(1,5 kg/ha)

Moljac paradajza (Tuta absoluta) Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)

Lisni mineri (Liriomyza spp.)

Kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera)

Opis i biologija tetoine Opis i biologija tetoine



Nova tetoina kod nas, iz porodice leptira, znaajan za paradajz i neto manje za patlidan i krompir. Prenesen iz June Amerike u Evropu, danas je prisutan po itavom Mediteranu i moe se rei da je najopasnija tetoina paradajza. Gusenice ine tetu na listu, plodu i stablu. ini karakteristine tete na liu kojeg izgrizaju izmeu dva sloja epidermisa, pri emu prave minu nepravilnog oblika. Kod jakog napada lie potpuno uniti, a tete na plodovima mogu biti 50 100%. Prezimljuje u stadijumu jaja, lutke ili odraslog leptira. Napad zapoinje u proizvodnji rasada i traje itavu vegetaciju dok tem-perature ne padnu ispod 8C. U zatienim prostorima moe imati 8 -12, na otvorenom 4-5 generacija.

Odrasle gusenice kukuruznog plamenca su vrlo velike larve (do 2,5 cm). ine ete na plodovima paprike, ree paradajza, ali je znaajna tetoina kukuruza koji je uvek u bli-zini ovih povrtarskih kultura. Za razliku od kukuruza na paprici vrlo retko ulazi u stablo, ali zato u jednom plodu moe biti vie gusenica. tetoina prezimi u stadijumu guseni-ce u stablu kukuruza. Leptiri poinju leteti u maju, a maksimum izletanja postiu u prvoj dekadi juna. Druga generacija javlja se u avgustu. U toplim i suvim letnjim mesecima postaje vrlo znaajna tetoina za navedene kulture.

Mineri iz rodova Liriomyza uzrokuju vee tete u zatienim prostorima nego na otvorenom polju. Lisni mineri su sitni insekti, iz reda muva. Oteuju listove plodovitog povra, paradaj-za, paprike i krastavca. Mineri mogu u znatnoj meri otetiti i listove luka. tete ine larve koje ive izmeu dva povrinska sloja lia i hrane se lisnim tkivom. Larva je crvolika bez jasno izraene glave i nogu, mleno bele do ute boje. Prva oteenja na napadnutim biljkama vide se kao svetle take na listu nastale tokom ishrane i polaganja jaja. Larva nakon izlaska iz jaja ivi unutar lista pravei vijugave hodnike (mine). Na temperaturama 23-28C razvoj minera traje vrlo kratko (12-15 dana). Zbog velikog broja generacija i visoke plodnosti enki moe znaajno otetiti lie i uticati na prinos.

Ova gusenica napada paradajz i papriku, a ponekad krompir. tete pravi na plodovima, cvetovima i liu. Leptiri su dosta veliki, a gusenice mogu narasti i do 4 cm. Boja guse-nica varira tokom razvoja i zavisi od vrste hrane. Mlae gusenice su svetlo zelene boje, starenjem menjaju boju u tamno zelenu sa izraenom tamnom i svetlom bonom linijom na telu. Ova sovica prezimi u stadijumu lutke u zemljitu. Leptiri izleu krajem aprila.uta kukuruzna sovica ima 2-3 generacije na otvorenom, a u plastenicima 5-6 gene-racija. Klimatske promene sa suvim i vruim letima (temperature 22-28C) pogoduju razvoju ove tetoine.

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite

tetoinu treba pratiti i loviti upotrebom feromonskih klopki. Kad se ulove tri leptira po klopci u jednoj nedelji, treba zapoeti sa prskanjem. Syngenta preporuuje novi i trenutno najefi kasniji insekticid za ovu tetoinu pod nazivom Affi rm koji ima karencu svega tri dana u paradajzu. Koristi se maksimalno tri puta. Od ostalih insekticida koji se koriste u paradajzu jedino Vertimec 018 EC i Match 050 EC pruaju zadovoljava-jue delovanje na ovog moljca. Da bi uspeh u zatiti bio potpun obavezno navedenim preparatima dodati silikonski okvaiva Etalfi x Pro.

U zatienim prostorima koji se nalaze uz kukuruzita mogu se postaviti insekt-mree na vrata i otvore plastenika. Na otvorenom polju treba postaviti feromonske klopke za praenje leta leptira i prema tome odrediti intenzitet leta i pravo vreme za primenu insekticida. Za suzbijanje ove tetoine u paprici koriste se Affi rm, Match 050 EC i Karate Zeon. Ove insekticide treba primeniti pre nego to se plamenac ubui u plo-dove. Affi rm i Karate Zeon imaju izuzetno kratku karencu ( 3 dana ) i mogu se koristiti izmeu berbi plodova.

Za suzbijanje minera koristiti insekticide Vertimec 018 EC ili Karate Zeon, u vreme leta odra-slih insekata, odnosno u vreme polaganja jaja. Vertimec treba primeniti u ranim veernjim satima nakon zalaska sunca ili tokom oblanog dana zbog fotolabilnosti. Za bolje i due de-lovanje Vertimec 018 EC treba dodati silikonski okvaiva (Etalfi xPro). Od ostalih insekticida koji se koriste u zatiti povra treba napomenuti da dobro usputno delovanje na lisne minere ima preparat Affi rm. Kratko nakon polaganja jaja, ali pre ubuivanja gusenice u list primeniti Match 050 EC. On ima ovicidno delovanje na spreavanje piljenja gusenica iz poloenih jaja.

Za praenje brojnosti ove tetoine na otvorenom polju treba postaviti feromonske klopke i prema tome odrediti potrebu i pravi termin za primenu insekticida. Za suzbija-nje ove sovice moe se koristiti preparat Affi rm, Karate Zeon ili Match 050 EC, slino kao i kod kukuruznog moljca. Prskanje treba obaviti na vreme pre nego to se gusenica ubui u plodove.

15-20 g/10 l(1,5 kg/ha)

2,0 ml/10 l(0,2 l/ha)

7,5-10 ml/10 l(0,75-1,0 l/ha)

10 ml/10 l(1l/ha)

2 ml/10 l(0,2 l/ha)

2,0 ml/10 l(0,2 l/ha)

0,1% sa 400-600 l vode(0,4-0,6 l/ha)

0,1% sa 400-600 l vode(0,4-0,6 l/ha)

15 g/10 l(1,5 kg/ha)

7,5-10 ml /10 l(0,75 1,0 l/ha)

20 ml/10 l(2 l/ha)

2 ml/10 l(0,2 l/ha)


+

12 13

Eriofidne grinje


Mekokona grinja (Polyphagotarsonemus latus) je duga 0,1-0,25 mm, prozirnog tela. Napada veliki broj kultura, a od povra papriku, krastavac, patlidan i paradajz. Zadrava se na vrhu biljke gde sisa biljne sokove. Napadnuti vrh biljke krlja, mladi listii se sue, a plodovi i sta-blo dobijaju smeu koastu prevlaku. Za svoj razvoj trai visoku relativnu vlanost vazduha(80-100%), uz optimalnu temperaturu od 23-28C. Brzo se razvija u zatienim prostorima i ima preko 20 generacija godinje. Rasta grinja paradajza (Aculops lycopersici) napada paradajz, najpre na niim listovima koji poprimaju srebrenastu boju i uvijaju se prema unutra. Listovi potom posmee, osue se i postanu poput papira. Napadnuta stabljika takoe menja boju u smeu i njena povrina puca po duini. Oteeni plodovi dobiju bronzanu boju, po-nekad ispucaju. Optimalni uslovi za razvoj ove grinje su temperature od 21-27C i relativna vlanost vazduha 30%. Ova tetoina moe imati do 7 generacija u jednoj vegetaciji.

Mere zatite

Primena preparata Thiovit Jet za suzbijanje pepelnice moe znaajno koiti razvoj ovih gri-nja. Ako populacija grinja poraste preporuuje se akaricid Vertimec 018 EC koji se koristi za koprivinu grinju. Obavezno se preporuuje dodati okvaiva Etalfix Pro.

7, 5 10 ml/10 l(0,75 1,0 l/ha)

5 10 ml/10 l(0,5 1,0 l/ha)

2-5 ml/10 l(0,2-0,5 l/ha)

2-5 ml/10 l(0,2-0,5 l/ha)

2,0 ml/10 l(0,2 l/ha)

5-10 ml/10 l(0,51,0 l/ha)

20 ml/10 l (2,0 l/ha)

3-4 g/10l(3-4 kg/ha)

20-40 g/1000 sadnica(0,4 - 0,8 kg/ha)

Natapanje rasada

++

Tripsi (Thysanoptera)


Kalifornijski trips je opasna tetoina u zatienom prostoru dok je duvanov opasniji na otvorenom. Napadaju papriku, patlidane, paradajz, krastavce, luk, praziluk, celer i dinje (ree lubenice). Tripsi su mali insekti veliine 1-2 mm. Naseljavaju najmlae i najsonije delove biljke (listove, cvetove i plodie). Na listovima se javljaju beliasto-srebrnkaste pege, nepravilnog oblika, koje kasnije popri-me tamnu boju, a list se deformie i sui. Na tek zametnutim plodovima paprike i paradajza vide se oteenja u obliku nekroza i deformacija. Osim direktnih teta, tripsi su prenosioci opasnih virusa (TSWV i sl.). Razvoju tripsa pogoduje toplo vreme sa temp. 25-30C, kada od jaja do odraslog treba svega 15-18 dana. U zatienim prostorima mogu imati 12-15 generacija godinje.

Mere zatite

U zatienim prostorima potrebno je postaviti plave i ute lepljive ploe za praenje leta tetoine. Za suzbijanje tripsa nakon sadnje preporuujemo potapanje sadnica u rastvor Actara 25 WG ili dodavanje Actara 25 WG u koren mlade biljke. U brojnim povrtarskim kulturama dozvolu za suzbi-janje tripsa tokom vegetacije folijarnim tretiranjem ima Vertimec 018 EC ili Karate Zeon. U paprici je za kukuruznog moljca dozvoljen insekticid Match 050 EC, koji takoe ima dobro usputno delovanje na larve i jaja tripsa te u vreme suzbijanja moljca nije potrebno dodavati drugi insekticid za tripsa. Svim navedenim preparatima za folijarno tretiranje moe se dodati atraktant (Attracter) koji pomae da izvue tripsa iz cveta ili skrivenih mesta na insekticid, ali pomae i dodatak belog eera u koliini od 250 g/100 l vode.

Grinje (Tetranichus spp.)

Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata)



Koprivina grinja najznaajnije tete ini na paradajzu, patlidanu, krastavcu, dinjama, lubenicama, pasulju i graku. Ova grinja je vrlo mala, duga svega 1 mm (ne vidi se dobro bez lupe). Boja tela varira od ukaste do crvenkaste sa dve tamne mrlje na leima. Prve tete vide se na gornjoj strani najstarijeg lia u obliku takica belkasto-srebrnkaste boje. Kako se napad pojaava takice se spajaju, a list postaje mramoran i na kraju se osui. Sa lia pauk prelazi na plodove koje takoe oteuje. Razvoju grinja pogoduje visoka temperatura >25C i niska vlanost vazduha (leto bez kie). U takvim uslovima razvoj jedne generacije traje 8-12 dana pa esto iznenadi proizvoae povra.

Osim krompira ova tetoina esto napada patlidan, a ponekad i paradajz. Odrasli insekti mogu se hraniti na listu, ali i na krtolama krompira. Najveu tetu ipak prave lar-ve koje su vrlo prodrljive. U zemljitu prezimi odrasli insekt. U prolee, obino krajem aprila ili poetkom maja, aktiviraju se prezimela imaga, kratko se dopunski hrane kada ne nanose vee tete. enka polae karakteristina i lako prepoznatljiva jaja u grupama koja se nalaze na naliju lista (25-80 kom). Iz jaja se pile narandasto crvene larve sa crnom glavom i nogama. Na bokovima imaju dva reda crnih takica. Stadijum larve traje od 14 do 21 dan. Ispiljene larve imaju nekoliko presvlaenja do odlaska u zemlji-te. Posle desetak dana pojavljuje se odrasli insekt. Najvee tete ine larve hranei se grickanjem lista. Za veoma kratko vreme pri jakom napadu mogu da izazovu golobrst.

Mere zatite

Mere zatite

Grinje je potrebno redovno pratiti na starijim listovima uz pomo lupe. Koprivina grinja (pauk) se vie zadrava na donjoj strani lista to oteava suzbijanje. U zatitu se kree kad se primete prve takice na gornjoj strani lista i pauk na naliju. Za suzbijanje pauka najbolji izbor je preparat Vertimec 018 EC uz dodatak okvaivaa (Etalfix Pro).Vertimec 018 EC treba primeniti u ranim veernjim ili jutarnjim satima kad nema jakog sunca ili za prskanje treba odabrati oblaan dan. Za uspeno suzbijanje grinja treba dobro isprskati biljke. Od ostalih insekticida za slabiji napad grinja moe se koristiti preparat Actellic 50 EC.

Veoma je vano odrediti pravi termin suzbijanja. Pogreno je primeniti insekticid kada se pojavljuju odrasli insekti iz zemljita. To je opravdano samo ako je napad izuzetno jak. Zlatica se suzbija u stadijumu larve koja je i najosetljivija na insekticide, u momentu kada je 20 do 30% larvi izalo iz jaja. Pri izboru insekticida treba imati u vidu da krom-pirova zlatica vrlo brzo razvija rezistentnost na insekticide. Preporuuje se zemljina ili folijarna primena insekticida Actara 25 WG koji ima izrazito sistemino delovanje.

80-100 gr/ha


14 15

Isparenja iz zemljita takoe odbijaju i neke nadzemne tetoine U zemljitu stvara zatitnu zonu oko semena pa je potrebno da se unese na dubinu setve Razlae se postepeno i prua dugotrajnu zatitu semena i mladih biljaka od podzemnih tetoina.

Insekticid novog mehanizma delovanja, koji suzbija lisne vai i belu muicu Insekti prestaju da se hrane i prave tetu odmah posle prskanja, a uginu neto kasnje Sistemini insekticid, moe se primeniti i kroz zalivni sistem Selektivan je za korisne insekte, bumbare i predatore.

Jedini fungicid na bazi bakar-oksida na naem tritu Efi kasan u suzbijanju plamenjae i drugih bolesti ukljuujui i bakteroze vrsto se vezuje za povrinu lista i tee se ispira kiom od bakar-oksihlorida i-hidroksida. Vodotopive granule za laku primenu u manjim koliinama od ostalih bakarnih fungicida.

Za zatitu od nevidljivih tetoina

Suzbijte tetne, sauvajte korisne insekte

Koje je boje bakar?

Primena preko zemljita zalivanjem pre ili posle rasaivanja obezbeuje dugotrajnu zatitu od lisnih vai i drugih insekata Moe se primeniti potapanjem ili zalivanjem rasada pre ili posle rasaivanja, zalivanjem u brazdu ili navodnjavanjem, runo ili kroz sisteme za zalivanje U zavisnosti od koliine primene titi biljku iznutra od 15 do 45 dana.

Suzbija tetne gusenice koje grizu list i ubuuju se u plod kao to su sovice Efi kasno suzbija i moljca paradajza (Tuta absoluta) Preporuuje se za kasnija prskanja, u vreme zrenja i berbe plodova Obavezno je dodavanje mineralnog ulja pre primene radi boljeg kvaenja lista

Pravo u centar

Specijalista za gusenice

BRAVO0,2 %

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

Zemljine tetoine

Kukuruzni plamenac, kukuruznasovica, moljac paradajza

Plesnivost lista, antraknozai siva pegavost

Lisne vai, krompirova zlatica, bela muica

Plamenjaa i crnapegavost lista

Travni korovi

Grinje

Siva plesan, bela trule

Poveanje prinosai kvaliteta plodova

Tripsi i lisni mineri

Pepelnica

rasaivanje cvetanje sazrevanje pred berbuproizvodnjarasadazametanjeplodova

* u vreme rasaivanja na otvorenom polju ili tokom setve ** 0,04 % za lisne vai; 0,06 % za belu muicu *** delovanje i na bakterioze

*20-25 kg/ha

**0,04-0,06 %

0,1 % (mineri); 0,2 % (tripsi)

0,1-0,2 %

***0,15-0,2 %

***0,5 % 0,25 %

0,08 %

0,025 %

0,25 %

0,02-0,04 %0,4-0,8 kg/ha ili 0,06 % (zalivanjem)

2-3 l/ha2-3 l/ha2-3 l/ha2-3 l/ha

0,8 l/ha jednogodinje trave; 1,3 l/ha divlji sirak iz rizoma1,2-1,6 l/ha

0,25 %

0,25 %

0,25 %

0,25 % *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** ***

Ubrzava rast, vreme cvetanja i zrenja, poveava broj cvetova, veliinu, boju, oblik i ujednaenost plodova, kao i sadraj eera Ublaava stres kod niskih ili visokih temperatura, oteenja od mraza ili grada, obezbeuje bolje iskoritenje mineralnih ubriva.

Za vie i bolje

Fungicid novog naina delovanja za primenu u vlaim i hladnim uslovima kada se javljaju plamenjaa i bakterijske zaraze Izrazito brzo i snano se vee za povrinu biljke i ne moe se isprati ni dugotrajnim padavinama.

Novi pomonik u ranoj zatiti povra

Primenjuje se u vreme intenzivnog porasta kada su uslovi za razvoj bolesti najpovoljniji Izraena sisteminost omoguava zaustavljanje zaraze unitavaljem gljive koja je ve prodrla u unutranjost biljke Preporuuje se preventivna primena ili odmah po pojavi prvi simptoma bolesti u usevu.

Pozlatilo Vam se!

Dokazan i u najteim uslovima proizvodnje Prua pouzdanu zatitu lista i ploda i smanjuje gubitke pri uvanju i transportu Efi kasan i na niim temperaturama kod rane proizvodnje.

Garancija kvaliteta

Dvokomponentna zatita od najvanijih bolesti kao to su plamenjaa, crna i siva pegavost, antraknoza, crna plesan, pepelnica, trule stabla i plesnivost lista Najpogodniji fungicid za suzbijanje kasnih zaraza koje mogu da smanje prinos, a naroito kvalitet proizvoda Izrazito kratka karenca - 3 dana pred berbu.

1 + 1 = 3

0,075-0,1 %

0,075-0,1 %

0,2 %

Granulirani zemljini insekticid za suzbijanje svih vrsta insekata koji oteuju podzemne delove biljaka

Sistemini insekticid za suzbijanje insekata koji se hrane biljnimsokovima na paradajzu

Kontaktni fungicid za suzbijanje plamenjae i zatitu paradajza od bakterija

Protektivni fungicid za suzbijanje velikog broja bolesti na paradajzu u kratkom roku do berbe

Novo sredstvo za poveanje prinosa i poboljanje kvaliteta plodova

Insekticid najnovije generacije za suzbijanje gusenica na paradajzuSistemini insekticid specifi nog naina delovanja koji suzbija insektekoji sisaju biljne sokove

Fungicid irokog spektra za suzbijanje glivinih i zaustavljanjebakterijskih obolenja na paradajzu

Sistemini i kontaktni fungicid irokog spektra za suzbijanje plamenjae i crne pegavosti u paradajzu

Dvokomponentni fungicid sa sisteminim i kontaktnim delovanjem za suzbijanje bele i sive plesni na paradjzu

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

*20-25 kg/ha

**0,04-0,06 %



2-3 l/ha 2-3 l/ha 2-3 l/ha 2-3 l/ha


***0,15-0,2 %

0,08 % 0,25 %

0,25 %0,25 %

+ Okvaiva

0,075-0,1 %

0,075-0,1 %

tetoine u zemljitu

Kukuruzni plamenac,kukuruzna sovica

Travni korovi

Bela muica, lisne vai



Grinje

Bakterioze


Pegavost listaantraknoza i pepelnica


Suzbija lisne i druge vrste vaiju i belu muicu Insekti prestaju da se hrane i prave tetu odmah posle prskanja, a uginu neto kasnije Sistemini insekticid, moe se primeniti i kroz zalivni sistem Selektivan je za korisne insekte, bumbare i predatore.

Najsnaniji fungicid sa dvostrukim delovanjem na sivu plesan dokazan i u najteim uslovima proizvodnje Prua pouzdanu zatitu lista i ploda i smanjuje gubitke pri uvanju i transportu Efi kasan i na niim temperaturama kod rane proizvodnje.


Suzbija tetne gusenice koje grizu list i ubuuju se u plod kao to su sovice Preporuuje se za kasnija prskanja, u vreme zrenja i berbe plodova Obavezno je dodavanje mineralnog ulja pre primene radi boljeg kvaenja lista.


Dvokomponentna zatita za useve na otvorenom polju ili plasteniku Najpogodniji fungicid za suzbijanje kasnih zaraza koje mogu da smanje prinos, a naroito kvalitet proizvoda. Izrazito kratka karenca.


Za vie i bolje

1 + 1 = 3


Koje je boje bakar?


Pozlatilo Vam se!

* u vreme rasaivanja na otvorenom polju ili tokom setve ** 0,04% za lisne vai; 0,06% za belu muicu

rasaivanje cvetanje sazrevanje pred berbuproizvodnjarasadaformiranjeplodova

0,2 %



Garancija kvaliteta

Pravo u centar

0,15%

Granulirani zemljini insekticid za suzbijanje insekata koji oteuju podzemne delove paprike

Sistemini insekticid specifi nog naina delovanja koji suzbija insektekoji sisaju biljne sokove

Dvokomponentni fungicid sa sisteminim i kontaktnim delovanjem za suzbijanje bele i sive plesni na paprici

Fungicid irokog spektra za suzbijanje glivinih i zaustavljanje bakterijskih obolenja na paprici


Insekticid najnovije generacije za suzbijanje gusenica na paprici

Protektivni fungicid za suzbijanje velikog broja bolesti na paprici u kratkom roku do berbe

Sistemini i kontaktni fungicid irokog spektra za suzbijanje plamenjae i crne pegavosti u paprici

Sistemini insekticid za suzbijanje insekata koji se hrane biljnimsokovima na paprici

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

*20-25 kg/ha

**0,04-0,06 %



2-3 l/ha 2-3 l/ha 2-3 l/ha 2-3 l/ha


***0,15-0,2 %

0,08 % 0,25 %

0,25 %0,25 %

0,075-0,1 %

0,075-0,1 %

tetoine u zemljitu

Kukuruzni plamenac,kukuruzna sovica

Travni korovi




Grinje

Bakterioze


Pegavost listaantraknoza i pepelnica


Suzbija lisne i druge vrste vaiju i belu muicu Insekti prestaju da se hrane i prave tetu odmah posle prskanja, a uginu neto kasnije Sistemini insekticid, moe se primeniti i kroz zalivni sistem Selektivan je za korisne insekte, bumbare i predatore.



Suzbija tetne gusenice koje grizu list i ubuuju se u plod kao to su sovice Preporuuje se za kasnija prskanja, u vreme zrenja i berbe plodova Obavezno je dodavanje mineralnog ulja pre primene radi boljeg kvaenja lista.


Dvokomponentna zatita za useve na otvorenom polju ili plasteniku Najpogodniji fungicid za suzbijanje kasnih zaraza koje mogu da smanje prinos, a naroito kvalitet proizvoda. Izrazito kratka karenca.


Za vie i bolje

1 + 1 = 3


Koje je boje bakar?


Pozlatilo Vam se!


rasaivanje cvetanje sazrevanje pred berbuproizvodnjarasadaformiranjeplodova

0,2 %



Garancija kvaliteta

Pravo u centarGranulirani zemljini insekticid za suzbijanje insekata koji oteuju podzemne delove paprike


Dvokomponentni fungicid sa sisteminim i kontaktnim delovanjem za suzbijanje bele i sive plesni na paprici

Fungicid irokog spektra za suzbijanje glivinih i zaustavljanje bakterijskih obolenja na paprici


Insekticid najnovije generacije za suzbijanje gusenica na paprici

Protektivni fungicid za suzbijanje velikog broja bolesti na paprici u kratkom roku do berbe

Sistemini i kontaktni fungicid irokog spektra za suzbijanje plamenjae i crne pegavosti u paprici

Sistemini insekticid za suzbijanje insekata koji se hrane biljnimsokovima na paprici


+ 0,15% +

0,15%

16 17

Actara 25 WG je sistemini insekticid irokog spektra delovanja. Aktivna materija tiametoksam pripada grupi neonikotinoida. Po-kazuje dobru efikasnost i brzo delovanje u kontaktu sa tetoina-ma. Veoma brzo se usvaja i odlikuje se dobrim kretanjem i brzim razmetanjem u biljci prema takama porasta. Dva asa nakon primene padavine nemaju uticaj na efikasnost preparata. U biljci se sporo razgrauje, pa ima dugotrajno sistemino delovanje na insekte koji sisaju biljne sokove ili se hrane grickanjem lista. Actara ima brzo delovanje na tetne insekte. Ve nakon 30-60

minuta dolazi do prestanka ishrane inekata i uginua u periodu do 24 asa nakon primene.Pri zatiti povra u zatienom prostoru ili na otvorenom polju Actara 25 WG ima veliku fleksibilnost u primeni. Moe se pri-meniti prskanjem nadzemnih biljnih delova ili zalivanjem rasada pre rasaivanja ili tek rasaenih biljaka. Actara 25 WG se moe primeniti i kroz sistem zalivanja kap po kap.Primenom preko zemljita produava se period zatite biljaka2-3 puta. U ovom sluaju nema tetnih uticaja na korisne insekte.

Tretiranje rasada sa Actara 25 WG

U plodovitom povru i salati dozvoljena je primena Actarazalivanjem ili natapanjem rasada pre ili nakon presaivanja.

zalivanje rasada u kontejneru natapanje kontejnera sa rasadom u rastvoru Actara drip aplikacija preko sistema kap po kap i direktno zalivanje biljaka nakon ukorenjivanja

Zato primjenjivati Actara 25 WG preko zemljita?

Primenjena preko zemljita, Actara 25 WG titi od zemljinih tetoina, dok se uzlaznim sisteminim kretanjem postie zatita i od tetoina na liu (lisne vai, titaste vai, i druge tetoine koje sisaju sokove biljke), Na ovaj nain prua se pouzdana zatita mladih biljaka od prvog doleta tetnih insekata posle sadnje,Actara 25 WG usvojena preko korena osigurava ravnomernu raspodelu insekticida u korenu i stabljici, a zbog izraenih sisteminih svojstava aktivna materija prati rast biljke,

Ova metoda prua znaajno due trajanje zatite u poreenju sa primenom insekticida folijarno, Drip aplikacija Actara 25 WG preko sistema kap po kap znai utedu vremena i neuporedivo manje truda u poreenju sa folijarnom aplikacijom insekticida, Primena Actara preko zemljita, kod sadnje, ima krai negativni uinak na bumbare i druge korisne insekte koji se koriste u plastenikoj proizvodnji.

A trokovi?

Doza Actara 25 WG preko zemljita je vea od doze za folijarnu primenu, ali prua viestruko due rezidualno delovanje, prua zatitu od nekih zemljinih tetoina (iari i korenove muve) i daje Vigor efekat koji se primeuje u brem i jaem rastu tretiranih biljaka nakon sadnje.

U paprici i patlidanu

Paradajz na otvorenom

Plodovito povre, vreasto povr-e, salata u zatienom prostoru

Lisne vai Bela leptirasta va injaci

400 g/ha

800 g/ha

400 g/ha

400 g/ha

Dozvoljene maksimalne doze po hektaru protiv razliitih tetoina na otvorenom i u zatienom prostoru:

Preporuena koliina Actare za 1000 komada rasada - korisno kod obrauna koncentracije rastvora za namakanje kontejnera:

20

40

4

Krastavac, tikvice,lubenica,dinja

Paradajz, paprika, patlidan

Salata

Doza Actare g/1000 komada rasada

Kako dozirati Actara 25 WG?

Potapanje rasada u kontejnerima:

Kako pravilno dozirati?

Pre potapanja kontejnera u rastvor, treset mora biti umereno vlaan. Za vreme namakanja kontejnera u trajanju 10 - 15 sekundi treset upije cca 0,5 - 1,0 lit rastvora.

1. Prvo izbrojimo kontejnere i odredimo koliko nam je potrebno vode . Npr. 100 kontej nera X cca 0,7 lit = cca 70 lit vode,2. Zatim odredimo dozu prema broju sadnica u kontejneru. Npr. 100 kontejnera x 74 sadnice paradjza = 7400 sadnica paradjza. Doza za paradajz je 40 g/1000 sadnica. Potrebna doza u naem primeru za 7400 sadnica je 7,4 puta vea tj. ona iznosi 296 g,3. Iz dobijenih podataka lako pripremimo rastvor (u 70 lit vode dodamo 296 g) 4. Nakon natapanja prvih 10 kontejnera treba proveriti da li je potroeno cca 7 lit vode koliko smo planirali,5. Ako je potronja vea ili manja od planirane treba napraviti korekciju (ako je vea potronja vode od planirane treba skratiti vreme natapanja i obrnuto).Postoji nekoliko metoda primene, od kojih moemo izdvojiti:

Potapanje rasada u rastvor

1. Kad pripremimo rastvor npr. u 70 lit vode dodamo 296 g postupak je sledei:2. Poreati 100 kontejnera na plastinu nepropusnu foliju koju na ivicama podignemo 5-10 cm,3. Uz pomo kantice za zalivanje ili grane za navodnjavanje, zalijemo ravnomerno kontejnere odozgo bez naknadnog ispiranja istom vodom,4. Ostavimo kontejnere 24 sata da treset povue rastvor sa folije i nakon toga poinjemo rasaivanje.

Ovo je jednostavnija i bra metodaPostupak izraunavanja doze je isti kao u prethodnom primeru:

"Drip" aplikacija u sistem kap po kap

1. Ovo je najjednostavniji nain doziranja Actara 25 WG, a obavlja se nakon ukorenjivanja biljaka2. Preporuenu dozu po hektaru je potrebno preraunati na povrinu na kojoj se primenjuje3. Zatim dodamo u tank za injektiranje rastvora4. Pre injektiranja rastvora u sistem kap po kap potrebno je pustiti odreenu koliinu iste vode (da se izjednai pritisak u cevima), 5. Rastvor dodajemo u sistem postepeno da se ravnomerno natopi zona korena6. Na kraju dodavanja treba propustiti kroz sistem odreenu koliinu iste vode kako bi se sistem isprao7. Primer na otvorenom polju: 1/3 ciklusa navodnjavanja ili cca 10 - 15 min. punjenje sistema istom vodom, 2/3 ili cca 20 30 min. injektiranje rastvora u sastav kap po kap i 1/3 ili cca 10 - 15 min ispiranje cevi istom vodom). Nakon dodavanja u naredna dva dana ne planira se obilnije zalivanje8. U hidroponskom uzgajanju se dodaje viekratno u kraim ciklusima navodnjavanja. Prilikom dodavanja biljke se tokom dana dre na granici sue i ne dozvoljava se drenaa iz vrea. Maksimalna veliina biljki koje se zalivaju je 30 cm. Nakon dodavanja, 2 dana se ne unose bumbari u objekat.

18 19 Vreasto povreVreasto povre

Olympos F1

Grendel F1

Octopus F1

Montreal F1

Charmaine F1

Nevada F1

Pasamonte F1

HR = CcuTip: GM 1093 srednjerani, partenokarpni hibrid predvienza plasteniku proizvodnju.Biljka: Bilka je srednjeg vigora, otvorenog habitusa,formira 4-6 plodova po kolencu.Plod: Dobrog kvaliteta, srednje dug do dug, 15-18 cm,blago rebrast, srednjezelene boje.Napomena: Pogodan za prolee i leto.Preporuka: 2.5 biljke/m2.Tolerancija: Tolerantan na pepelnicu.

HR = Cca / Ccu : IR = Gc / PxVisok nivo tolerancije na plamenjau. Odabirom ovoghiibrida tedite novac na hemijskim sredstvima i runomradu.Pravi izbor za bioloku kontrolu.Proizvodni ciklus: 15-februar do kraja septembraSklop: prolee: 1,5-1,7 biljka/m2

Jesen: 1,3-1,5 biljka/m2

Prednosti: visoka tolerancija na plamenjau visok kvalitet ploda, tamno zelena boja, duine 30- 35cm konusan celom povrinom bez vrata. biljka je srednjeg vigora, ali je sposobna da izdri veibroj plodova na graniubrenje:Visoki zahtevi za K u fazi razvoja plodaN:K=1:1,7-1:2,0

HR = Ccu : IR = Px / Pcu / CMVOctopus F1 je hibrid sa preteno enskim cvetovima,bradaviastih plodova, namenjen za poloenu proizvodnjuna otvorenom polju.Prednosti: jak vigor iroka adaptabilnost na razliite uslove zadrava hrskavu teksturu kod prerade tolerancija na plamenjau i pepelnicu

HR = Ccu : IR = Px / CMVMontreal je partenokarpni glatki kornion namenjen za njivsku proizvodnjuna paliru ili u plasteniku.Prednosti: jak vigor dobra adaptabilnost na gotovo svim vrstama zemljita zbog izuzetno visokog prinosa zahteva intenzivnije ubrenje dobro zametanje i kod velike razlike izmeu dnevnih i nonih temperatura zadrava atraktivnmu zelenu boju kod prerade visoka otpornost na kladosporijum srednja otpornost na virus mozaika krastavca i pepelnicu

HR = CcuTip: Srednjerani, partenokarpni hibrid predvien zaplasteniku proizvodnju.Biljka: Vigorna biljka, otvorenog habitusa, formira 3-6plodova po kolencu, plodovi mogu biti i na glavnomstablu ali i na zapercima.Plod: Dobrog kvaliteta, srednje dug do dug, 16-18 cm,blago rebrast, tamno zelene boje.Napomena: Pogodan za kasno prolee, leto i jesen.Preporuka: 2,5 biljke/m2.Tolerancija: Tolerantan na plamenjau i pepelnicu.

HR = Cca / CcuNevada Ima visok kvalitet ploda, pogodan hibrid zazimsku proizvodnju.Proizvodni ciklus zimi 15 decembar do 15 februara.Skop: 1,5-1,8/m2Prednosti: biljka jakog vigora sa dobrom tolerancijom na stresneuslove, manjak svetlosti i niske none temperature biljka otvorenog habitusamanje runog rada,apsorbuje vie svetla pogodan hibrid i za hidrokulturu ali i za zemlju poto je hibrid sa uzgojem na jednu granu,preporuuju se vii objekti glatki, tamno zeleni plodovi visokog kvaliteta, duine35-40 cm, bez izraenog vrata

HR = Ccu : IR =CMV / PxPasamonte je partenokarpni bradaviasti kornionnamenjen za njivsku proizvodnju na paliru ili u plasteniku.Prednosti: jak vigor iroka adaptabilnost na razliite uslove zadrava hrskavu teksturu kod prerade visoka otpornost na kladosporium srednja otpornost na virus mozaika krastavca i pepelnicu

Bonanza F1

Carla F1

Romanza F1

Farao F1

Sunrise F1

Attica F1

Topgun F1

Karistan F1

Constellation F1

Najmanja ali i najslaa lubenica sa najmanjimsemenom!IR = Co: 1 / Fon: 1 rani generativan hibrid teina ploda 2-4 kg plodovi veoma ujednaeni tanka kora, hrskavo i veoma slatko meso za proizvodnju vie se predlae kao kalemljena napodloge Carnivor, Argentario sazreva ranije 4-5 dana od ostalih u segmentu ranih lubenica lako se proizvodi, sigurna-stabilna biljka, zadovoljavajui prinos

IR = Co: 1 / Fon: 1 bez kalemljenja formira plodove od 3-5 kg ice box dimenzije kalemljena postie teinu od 4-6 kg i vei prinos za komercijalnu proizvodnju se predlae u kalemljenojformi na podloge Carnivor, Argentario rani hibrid moe da se proizvodi i direktnom setvom

IR = Co: 1 rana, okrugla lubenica prosena teina plodova 7-10 kg sklona je formiranju 3-4 plodova po biljci u ranoj grupi zrenja ima najkvalitetniji plod kora ploda je tanka smatra se da ima veoma snanu vreu za grupu zrenja uprkos tamnijoj plaviasto-zelenkastoj boji nije sklonaoteenjima od sunca plodovi se odlikuju hrskavim mesom karmincrvene boje,harmoninim ukusom duina vegetacije oko 68-70 dana

IR = Co: 1 / Fon: 0, 1 najpouzdanija meu ovalnim lubenicama zamee u proseku dva plodova sa prosenom teinom od 10-14 kg srednjerani hibrid sa najveim prinosom i najjaomsnagom/brzinom rasta ima jak otporan koren i dobro razvijenu lisnu masu zbog brzine porasta u sluaju presejavanja za razlikuod drugih hibrida brzo nadoknauje izgubljeno vreme uvegetaciji tako da ak sadnjom poetkom maja mesecamoe dati dobar rezultat sa sigurnou se uzgaja u razliitim proizvodnim uslovima,stabilan je i u hladnim i kiovitim vremenskim uslovima uspeno se moe proizvesti i direktnom setvom transportabilan duina vegetacije oko 78-80 dana

veliina plodova 5-6 kg duina vegetacije 80 dana biljka sa jakom snagom porasta stabilan hibrid sa sigurnim prinosom

plodovi teine 3-4 kg hibrid koji se moe ubirati ve sa 70 dana vegetacije biljka sa slabijom snagom porasta, vie naginje kagenerativnou proizvodnja se predlae u kalemljenoj formi na bilo koju podlogu

IR = Co: 1 / Fon: 0, 1 srednje rani hibrid okruglog ploda teka kompaktna lubenica, prosene teine oko 10 kg formira 2-3 plodova boljci veoma brzo nie i formira vreu srednje jaka biljka sa dobro razvijenom lisnom masom izrazito dobro se odrava na vrei, dobro se uva i poslebranja u zasenenim prostorijama, trpi i dui transport hibrid koji se sa najveom sigurnou moe proizvestidirektno iz semena duina vegetacije oko 72-75 dana

IR = Co: 1 / Fon: 1 srednje rana lubenica nove generacije veliina plodova 8-10 kg bujna nadzemna masa obezbeuje dobro pokrivanje plodovi ovalni i veoma ujednaeni hrskav, kompaktan unutranji kvalitet, meso jarkocrvene boje hibrid sa visokim potencijalom rodnosti, formira 2-3 plodova po biljci due se moe uvati u polju kao i u skladitu duina vegetacije oko 80-82 dana

IR = Co: 1 / Fon: 1 srednje kasna lubenica krupnih plodova genetski visokorodan hibrid izvanrednog kvaliteta teina plodova 12-15 kg sa lakoom formira 3-4 ujednaena ploda po vrei otporan uticaju sunca i dobro podnosi suu biljka uspravna sa bujnom lisnom masom koja dobropokriva plodove, zahvalan na intenzivne uslove proizvodnje plodovi sa ovalno zatupasti sa atraktivnom zelenom bojom kore unutranjost izrazito crvena sa hrskavim mesom mali broj semenki u mesu je dokaz visokog kvaliteta duina vegetacije oko 85 dana


Plamenjaa krastavca (Pseudoperonospora cubensis)

Pepelnica krastavca (Erysiphe spp.)



Najvee tete uzrokuje na krastavcu i dinji, posebno u zatienom prostoru i postrnom usevu korniona. Prvi simptomi uoljivi su na listu u obliku pega zelenkasto svetle boje, nepravilnog oblika, okruenih nervaturom lista. Sa donje strane pega formira se bela prevlaka. Na zaraenim listovima tkivo unutar pega postepeno odumire, uti i postaje tamno smee. Osueni deo pega se lomi, a list izgleda kao da je iskidan, dok peteljke ostaju zelene. Za primarnu infekciju potrebne su temperature 16 do 22C i kapljice vode ili vlaga 98 - 100% vie od 5 sati. Magla, rosa, uestale kie i vlaga od navodnjavanja (oroavanja) pogoduju irenju bolesti.

Gljivice napadaju krastavac, tikvice, tikve i dinju, a vrlo retko lubenicu. Posebno su opasne u pla-stenikoj proizvodnji, a na otvorenom polju, u drugom delu vegetacije. Razvijaju se najee na listu, ree na drugim organima. Na zaraenim listovima pojavi se pepeljasta prevlaka koja kod jaeg napada prekrije itav list. Jako zaraeno lie uti i na kraju se sui. Gljive preive na nekim korovskim vrstama, odakle se ire vetrom na velike udaljenosti. Razvoju bolesti pogoduje umerena temperatura, optimalno 25oC, nagli rast biljke, gusti sklop, neprovetrenost i nedovoljno svetla.

Mere zatite

Mere zatite

Za prognozu i praenje razvoja bolesti razvijeni su prognozni modeli (Blitecast) i meteo stanice. Ako se ne koriste, uz agrotehnike mere treba sprovoditi preventivnu zati-tu kada se ostvare povoljni uslovi. Razmak izmeu prskanja treba prilagoditi fazama razvoja biljke, fenofazi, izboru preparata, koliini padavina i vremenu proteklom od zadnjeg prskanja. Neophodna je preventivna zatita, sa panjom na karencu kod kor-niona. Na poetku vegetacije koristiti kontaktne preparate kao to je Bravo 720 SC, u vreme intezivnog razvoja nadzemne mase, pre i tokom cvetanja, koristiti sistemini fun-gicid Folio Gold 537,5 SC, a u vreme plodonoenja fungicide kratke karence Quadris, Ortiva Opti 480 SC. Preparati Quadris i Ortiva Opti 480 SC su sa najkraom karen-com i koriste se tokom berbe naizmenino, nikad vie od dva puta u blok prskanju. U plasteninoj proizvodnji krastavca potreban je oprez kod meanja preparata i uvek treba izbegavati dodavanje okvaivaa.

Umerena prihrana i rei sklop biljaka smanjuju opasnost od zaraze. Preporuuje se gajenje sorti koje su tolerantne na ove vrste pepelnice, u protivnom treba sprovoditi preventivnu zatitu. U proizvodnji krastavca, dinja i tikvica dozvoljena je primena strobilurina Ortiva Opti 480 SC ili Quadrisa, koji imaju odlino preventivno delovanje na pepelnicu (mogu se koristiti maksimalno dva puta tokom vegetacije - nikad kurativno). U lubenici i dinji odlini rezultati u zatiti postiu se primenom sisteminih fungicida iz grupe triazola (Topas). Prilikom prskanja treba osigurati dobru pokrivenost itave biljke.

10 g/10 l1,0 kg/ha

7 ml na 10m20,75 l/ha

25 ml/10 l (2,5 l/ha) (300-1000 l/ha vode, max 3 puta godinje)2.5-3 ml/10 l

20 ml/10 l(2 l/ha)

25-30 ml/10 l(2,5-3,0 l/ha)

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

Plamenjaa bostana (Peronospora cubensis)

Crna pegavost (Alternaria spp.)



Plamenjaa lubenice je u nas retka pojava, mada u uslovima dugotrajnog toplog i vlanog vremena, posebno ako je usev blizu parcele sa zaraenim krastavcem, moe predstavljati znaajan problem.

Alternaria vrste napadaju krompir, paradajz, lubenicu, kupusnjae, celer, mrkvu, perun, salatu i druge povrtarske kulture. Simptomi su vrlo slini, vide se na liu, ponekad na plodovima ili krtolama kod krompira. Prvi simptomi bolesti primete se obino na donjem, starijem liu. Na zaraenim listovima po-javljuju se crne okruglaste pege promera nekoliko milimetara do 2,5 cm. Unutar veih pega vide se koncentrini krugovi. Alternaria vrste preivljavaju iz sezone u sezonu na nekim korovskim vrstama ili ostacima zaraenih biljaka u zemljitu. Ove bolesti za svoj razvoj trae visoku temperaturu 24-29 C i visoku vlanost vazduha. Razvoju patogena pogoduje gusti sklop biljaka, uestale padavine i navodnjavanje oroavanjem.

Mere zatite

Mere zatite

Na poetku vegetacije koristiti preventivno preparat Bravo 720 SC. Primena preparata Folio Gold 537,5 SC u vreme intenzivnog porasta i razvoja biljaka lubenice, kao i primena fungicida Quadris nakon njega, prua efikasnu zatitu useva. U vreme plodonoenja koristiti preparat kratke karence Ortiva Opti 480 SC.

Suzbijanje crne pegavosti na osetljivim povrtarskim vrstama (sortama), obavlja se preventivno kada se ostvare povoljni uslovi za njihov razvoj. Syngentin program zatite bazira se na preventivnim i sisteminim fungicidima Score 250 EC,Ortiva Opti 480 SC, Folio Gold 537,5 SC. Uz svu svoju efikasnostFolio Gold 537,5 SC ima i kurativno dejstvo, to je veoma bitno u strategijizatite useva od ovog patogena.

5 ml/10 l0,5 l/ha max. 3x godinje

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

25-30 ml/10 l(2,5-3,0 l/ha)

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

10 ml/10 l(1 l/ha)

20 ml/10 l (2,0 l/ha)


6-8 g/10 l0,6-0,8 kg/ha

Siva plesan (Botrytis cinerea)


Prouzrokovai trulei vrste Botrytis spp. su izraziti polifagi i u biljku ulaze direktno ili preko otvorenih rana (raznih oteenja). Njihovom razvoju pogodu-je visoka vlanost vazduha bez obzira na temperaturu. Botrytis cinera koja je najzastupljenija na plodovitom povru, poznaje se po pauinastoj sivoj prevlaci koja se formira na mestu infekcije. Plodovi se zaraze preko ostataka cveta (lati-ca) na vrhu ploda ili u bazi gde se dre za peteljku. Zaraeni plodovi omekaju i trunu, i dalje ire zarazu na zdrave plodove i listove koje dodiruju. Napadu su izloenije biljke isforsirane azotnim ubrivima, sa oteenjima od insekata, grada, i sl. tete su izraenije kada biljke naglo rastu bez dovoljno svetla.

Mere zatite

Pravilna ishrana, optimalan sklop biljaka i dobro provetravanje u zatienim prostorima moe smanjiti napad bolesti. Zatitu protiv trulei treba zapoeti pre-ventivno kad se ostvare uslovi za razvoj bolesti (vlaga, oteenja od insekata, grada i sl.). Najbolje reenje je fungicid iz grupe botriticida - Switch 62,5 WG. Switch ima dve komponente i na gljivice deluje kontaktno i sistemino, zau-stavljajui razvoj gljive na 4 mesta u njenom ciklusu razvoja. Switch se koristi maksimalno dva puta tokom vegetacije.

tetoine ove grupe povra na koje treba obratiti panju i protiv kojih treba sprovoditi mere zatite su:

Detaljnije informacije o ovim tetoinama (opis, biologija i mere zatite) su detaljnije obraene u grupama povra za koje su najkarakteristinije.

Zemljine tetoine Bela leptirasta va Lisne vai Tripsi Lisni mineri Grinje Korenove muve Lisne sovice

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

ISABION0,25-0,3 %

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

tetoine u zemljitu

Plamenjaa

Travni korovi





Grinje

Pepelnica

Pegavost lista icrna trule stabljike


*200-250 g/ar

**0,04-0,06 %


0,2-0,4 l/ha0,4-0,8 kg/ha ili 0,06 % (zalivanjem)

0,075-0,1 %

0,075-0,1 %

***0,15-0,2 %

0,08 %

0,25 %0,25 %

2,5 l/ha 3 l/ha 3 l/ha 3 l/ha

0,8 l/ha jednogodinje trave; 1,3 l/ha divlji sirak iz rizoma

0,025-0,03 % 0,25 %

0,25 %0,25 %


Insekticid novog mehanizma delovanja, koji suzbija lisne vai i belu muicu Insekti prestaju da se hrane i prave tetu odmah posle prskanja, a uginu neto kasnje Sistemini insekticid, moe se primeniti i kroz zalivni sistem Selektivan za korisne insekte, bumbare i predatore.



Dvokomponentna zatita od velikog broja bolesti ukljuujui plamenjau, antraknozu, trule stabla i korena, pegavost stabla, crnu pegavost i pepelnicu Najpogodniji fungicid za suzbijanje kasnih zaraza koje mogu da smanje prinos, a naroito kvalitet proizvoda Izrazito kratka karenca.

Pravo u centar

1 + 1 = 3

Jedini fungicid na bazi bakar-oksida na naem tritu Efi kasan u suzbijanju plamenjae i drugih bolesti ukljuujui i bakteroze vrsto se vezuje za povrinu lista i tee se ispira kiom od bakar - oksihlorida i-hidroksida Vodotopive granule za laku primenu u manjim koliinama od ostalih bakarnih fungicida.

Ubrzava rast, vreme cvetanja i zrenja, poveava broj cvetova, veliinu, boju, oblik i ujednaenost plodova, kao i sadraj eera Ublaavastres kod niskih ili visokih temperatura, obezbeuje bolje iskoritenjemineralnih ubriva.

Izraena sisteminost omoguava zaustavljanje zaraze unitavaljem gljive koja je ve prodrla u unutranjost biljke Preporuuje se preventivna primena ili odmah po pojavi prvi simptoma bolesti u usevu.

Za vie i bolje

Koje je boje bakar?

poslerasaivanja

rast biljaka irazvoj listova

sazrevanje pred berburasad cvetanje mladiplodovi

0,2 %

Pozlatilo Vam se!



Garancija kvaliteta

Granulirani zemljini insekticid za suzbijanje insekata koji oteuju podzemne delove krastavca

Sistemini insekticid za suzbijanje insekata koji se hrane biljnimsokovima na krastavcu

Fungicid irokog spektra za suzbijanje glivinih i zaustavljanje bakterijskih obolenja na krastavcu

Protektivni fungicid za suzbijanje velikog broja bolesti na krastavcu u kratkom roku do berbe



Sistemini i kontaktni fungicid irokog spektra za suzbijanje plamenjae i drugih bolesti na krastavcu

Dvokomponentni fungicid sa sisteminim i kontaktnim delovanjem za suzbijanje bele trulei i sive plesni na krastavcu

24 25Vreasto povre

Primenjuje se u vreme intenzivnog porasta kada su uslovi za razvoj bolesti najpovoljniji Izraena sisteminost omoguava zaustavljanje zaraze unitavaljem gljive koja je ve prodrla u unutranjost biljke Preporuuje se preventivna primena pre ili odmah po pojavi prvi simptoma bolesti u usevu.

Pozlatilo Vam se!

razvoj lisne mase i vrea

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hranivarasaivanje cvetanje formiranje plodova pred berbu

Zemljine tetoine

Lisne sovice

Korenove muve,lisne vai, bela muica


Plamenjaa

Travni korovi

Grinje

Pepelnica

Pegavost, antraknoza,crna trule stabljike



Insekticid novog mehanizma delovanja, koji suzbija lisne vai i belu muicu Insekti prestaju da se hrane i prave tetu odmah posle prskanja, a uginu neto kasnje Sistemini insekticid, moe se primeniti i kroz zalivni sistem. Selektivan za korisne insekte, bumbare i predatore.


Primena preko zemljita obezbeuje dugotrajnu zatitu od lisnih vai i drugih insekata koji sisaju biljne sokove Moe se primenjivati potapanjem ili zalivanjem rasada pre ili posle rasaivanja, zalivanjem u brazdu ili navodnjavanjem, runo ili kroz sisteme za zalivanje U zavisnosti od koliine primene titi biljku iznutra od 15 do 45 dana.

Univerzalni fungicid za suzbijanje bolesti lubenice i dinje kao to su plamenjaa i razliite vrste pegavosti lista uz sporedno delovanje na belu trule i sivu plesan Kvalitetna formulacija sa ugraenim Weather Stick sistemom obezbeuje bolje lepljenje aktivne materije za povrinu biljke i tee ispiranje padavinama Moe se kombinovati sa drugim fungicidima i insekticidima.

Dvokomponentna zatita za useve od velikog broja bolesti kao to su crna pegavost, antraknoza i trule stabla i korena Najpogodniji fungicid za suzbijanje kasnih zaraza koje mogu da smanje prinos, a naroito kvalitet proizvoda Kratka karenca.

Vaan pomonik u kvalitetnoj zatitiod bolesti

1 + 1 = 3

U uslovima toplog i suvog vremena esto dolazi do jakog napada grinja koje mogu izazvati suenje i opadanje lia U takvim uslovima neophodno je primeniti efi kasan preparat koji e odmah zaustaviti dalje tete i obezbediti zatitu u duem vremnskom periodu.


Za vie i bolje

*20-25 kg/ha

**0,4-0,8 kg/ha

**0,2-0,4 l/ha0,2-0,3 l/ha

***0,4-0,6 kg/ha

2,5 l/ha 3 l/ha 3 l/ha

0,8 l/ha jednogodinje trave; 1,3 l/ha divlji sirak iz rizoma

2,5 l/ha 1 l/ha2 l/ha

1 l/ha (moljac); 2 l/ha (tripsi) 0,075-0,1 %

0,075-0,1 %

2,5 l/ha

2,5 l/ha

2,5 l/ha

0,25-0,3 l/ha

0,25-0,3 l/ha

3 kg/ha

Jak i ist kao dijamant

Pravo u centarZa zatitu od nevidljivih tetoina

Granulirani zemljini insekticid za suzbijanje insekata koji oteuju podzemne delove lubenice i dinje


Kontakni protektivni fungicid irokog spektra za zatitu lubenice i dinje

Protektivni fungicid za suzbijanje velikog broja bolesti na lubenici i dinji u kratkom roku do berbe


Sistemini insekticid za suzbijanje lisnih vai na lubenici i dinji

Kontaktni i utrobni akaricid i insekticid za suzbijanje tetnih grinja i lisnih minera i tripsa na lubenici i dinji

Sistemini i kontaktni fungicid irokog spektra za suzbijanje plamenjae i drugih bolesti na lubenici i dinji

* u vreme rasaivanja na otvorenom polju ili tokom setve na otvorenom polju ** ili 0,06 % (zalivanjem) *** 0,04 % za lisne vai; 0,06 % za belu muicu

Monopoly F1

Maximus F1

Abacus F1

Reball F1

Rebecca F1 CMS

Hibrid za kasnu jesenju proizvodnju Formira zaperke posle skidanja glavne cvasti topoveava ukupan prinos Cvast se moe due skladititi u odnosu na ostale hibride Teina cvasti 0,7-1,2 kg Duina vegetacije 80-85 dana

Hibrid za proizvodnju tokom cele jeseni Veoma ujednaene glavice izvanrednog kvaliteta Sukcesivno formira glavice tako da je berba viestruka Veliina glavice 30-35 mm. Duina vegetacije je 130-140 dana Sklop 45-50x60-70 cm

HR = Foc: 1 Hibrid za ranu jesenju proizvodnju Glavice su blago ovalne i tamnije zelene boje Stablo je srednje visine Ujednaeno formiranje glavica po duini stabla pa semoe i mainski brati Od svih ranih hibrida najdue opstaje na njivi Glavice prenika 25-30 mm Vegetacija 110-120 dana Za termin sadnje se predlae kraj aprila

Hibrid za sveu upotrebu Ujednaene glavice okruglog oblika Spoljni listovi atraktivne tamno plavo-crvene boje Teina 1-1,5 kg Preporuuje se sadnja 50x40 cm Sadnja od aprila do kraja juna

Tipian hibrid za skladitenje Veoma ujednaene glavice ovalnog oblika Glavice tamno crvene boje Pogodan i za preradu (kieljenje) Teina 1,5-3 kg u zavisnosti od gustine sadnje Sadnja 50x40 ili 50x50 cm

Kupusnjae

+ 1,5 kg/ha 0,2 l/ha

26 27 KupusnjaeKupusnjae

Plamenjaa kupusnjaa (Peronospora parasitica)

Crna pegavost (Alternaria brassicae)



Prvi simptomi plamenjae obino se pojave u proizvodnji sadnica. Na kotiledonima ili donjim listovima vide se pege zelenkasto svetle boje, nepravilnog oblika, okruene ner-vaturom lista. U uslovima vlanog vremena sa donje strane lista, u okviru pega, nastaje prevlaka koju ine reproduktivne tvorevine gljive. U sluaju jaeg napada zaraeno lie vene, pada na zemlju i propada. Magla, rosa, uestale kie i vlaga od navodnjavanja (oroavanja) pogoduju irenju bolesti. Idealni uslovi za razvoj plamenjae su dugotrajne lagane kie sa nonim temperaturama 8-16oC i dnevnim ispod 24oC.

Prvi simptomi plamenjae obino se pojave u proizvodnji sadnica. Na kotiledonima ili donjim listovima vide se pege zelenkasto svetle boje, nepravilnog oblika, okruene ner-vaturom lista. U uslovima vlanog vremena sa donje strane lista, u okviru pega, nastaje prevlaka koju ine reproduktivne tvorevine gljive. U sluaju jaeg napada zaraeno lie vene, pada na zemlju i propada. Magla, rosa, uestale kie i vlaga od navodnjavanja (oroavanja) pogoduju irenju bolesti. Idealni uslovi za razvoj plamenjae su dugotrajne lagane kie sa nonim temperaturama 8-16oC i dnevnim ispod 24oC.

Mere zatite

Mere zatite

Primenjivati najmanje trogodinji plodred i uklanjati korove i samonikle biljke iz familije Brassicaceae. Kupus gajiti na ocednom zemljitu, a setvu izvriti tako da postoji vee rastojanje u redu i izmeu redova, jer to omoguava bolje provetravanje. Birati osuna-ne terene jer bre suenje lista i drugih organa smanjuje mogunost infekcije. Zatita kupusa od plamenjae obavlja se fungicidima Folio Gold 537,5 SC i Bravo 720 SC. U rastvor preparata obavezno je dodavanje okvaivaa kao to je Etalfix Pro.

Suzbijanje Alternarie obavlja se preventivno kada se ostvare povoljni uvslovi za njen razvoj. Syngentin program zatite bazira se na kvalitetnim fungicidima Bravo 720 SC, Folio Gold 537,5 SC ili Ortiva Opti 480 SC koji imaju vrlo visoku efikasnost.

20 ml/10 l (2,0 l/ha)

5 ml/10 l(0,5 l/ha)

20 ml/10 l (2,0 l/ha)

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

25 ml/10 l(2,5 l/ha)

25-30 ml/10 l(2,5-3,0 l/ha)

25-30 ml/10 l(2,5-3,0 l/ha)

Bela ra kupusnjaa (Albugo candida)

Pepelnica kupusnjaa (Erisiphae cruciferarum)


Opis i biologija parazita

U nas se bela ra esto javlja na renu i rotkvici, a ree na kupusu, karfiolu i kelju. Karakteristini simptomi bolesti su na listu. Na njemu se pojavljuju brojni beli plikovi, pojedinano ili u grupama. Epidermis lista je potisnut sa unutranje strane i dolazi do njegovog ispupenja, a usled pritiska konidija ispod njega dolazi do pucanja epidermisa lista, i oslobaanja bele prakaste mase spora gljive.

Moe se nai pri gajenju kupusnjaa u plastenicima. Na licu lista obrazuju se bele, okrugle, prakaste kolonije gljive, koje se potom spajaju i pokrivaju vei deo lisne povrine. Zaraeno lie pouti i opada. Na kupusu i karfiolu postoje dva tipa simptoma. Prvo se javlja nekroza spoljnjeg lia sa jasnim branastim pegama, to dovodi do formiranja sitnijih cvasti karfiola i glavica kupusa. Drugi tip se ispoljava nekrozom unutranjeg lia koje poinje sa vrha i iri se prema unutranjosti gde nastaje trule.

Mere zatite

Mere zatite

Duboko zaoravanje zaraenih biljnih ostataka doprinosi smanjenju populacije parazita. Neophodno je suzbijanje korova domaina ove gljive. U blizini rena ne saditi kupus i ostale osetljive krstaice. U sluaju pojave simptoma bolesti primeniti Folio Gold 537,5 SC.

Mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive imaju veliki zna-aj u suzbijanju parazita, a to su plodored, uklanjanje biljnih ostatka i drenaa zemljita. U sluaju pojave oboljenja primeniti Quadris ili Topas 100 EC.

25-30 ml/10 l(2,5-3,0 l /ha)

10 ml/10 l(1,0 l/ha)

2,5-3,0 ml/10 l(0,25-0,3 l/ha)

28 29 KupusnjaeKupusnjae

Buvai

Kupusari (Pieris sp.)



Buvai su sitni tvrdokrilci, sjajnih boja, crne, plave ili zelene. Neke vrste su jednobojne, a neke imaju uzdunu prugu na svakom od dva pokrioca. Zadnje noge su prilagoene za skakanje, pa se kreu brzim skokovima sa biljke na biljku. tetu ine odrasli insekti koji grickaju list stvarajui brojne rupe na njemu, pa pri jaem napadu lie usled brojnih rupica podsea na sito. Ovi insekti prezime u stadijumu imaga u zemljitu. U prolee, kada je temperatura preko 180C, intenzivno lete, pare se i polau jaja na biljke ili u zemljite. Ispiljene larve nisu tetne. Krajem prolee pojavljuju se mladi insekti koji prave najvee tete. Pojavi i razvoju buvaa pogoduje toplo i suvo vreme. Imaju jednu generaciju godinje.

Kupusari, veliki (Pieris brassicae) i mali (P. rapae), su leptiri belih krila, sa tamnim uglovima i mrljama na prednjem paru krila. Gusenice su ukasto zelene, sa crnim pegama i retkim dlakama, veliine i do 50 mm. Gusenice malog kupusara su zelenkaste sa ukastom prugom, veliine i do 30 mm. tete priinjavaju gusenice koje izgrizaju lisno tkivo, ostavljajui samo glavni nerv. Obzirom da leptiri odlau jaja u gomilicama na naliju lista, to se na jednoj glavici moe pojaviti veliki broj gusenica, koje se hrane 3-4 nedelje. Za kratko vreme od listova ostaju samo peteljka i glavni nervi. Kupusari imaju 2 do 3 generacije tokom godine.

Mere zatite

Mere zatite

Zbog velikih teta, koje mogu nastati za kratko vreme, buvai se suzbijaju primenom insektici-da. Zemljina primena preparata Actara 25 WG ima dugotrajno delovanje i protiv ovih tetoi-na. Preporuujemo zalivanje rasada kupusnjaa pre ili nakon rasaivanja preparatom Actara 25 WG, kao i kasnije prskanje biljaka. Pri pojavi prvih oteenja od ovih insekata preporuuje se folijarna primena Karate Zeon, uz dodatak okvaivaa Etalfi x Pro.

U periodu polaganja jaja, kao i u vreme piljenja gusenica preporuuje se primena preparata Match 050 EC, regulatora razvoja insekata ili preparata Affi rm 095 SG. Gusenice suzbijati dok su manje, jer su tada osetljivije na insekticide. Preporuuje se i folijarna primena preparata Karate Zeon. Na biljkama kupusa ove insekticide primenjivati uz dodatak silikonskog okvai-vaa Etalfi x Pro.

0,4-0,6 l/ha4-6 ml/10 lit vode 1,5 kg/ha

0,2 l/ha2 ml/10 lit vode

2 ml/10 l (folijarno tretiranje)6 ml/10 l (zalivanje biljaka)

2 ml/10 l(0,2 l/ha)

Osim kupusara u ovoj grupi povra veliki problem mogu predstavljati:

Zemljine tetoine Buvai Lisne vai Muve Detaljnije informacije o ovim tetoinama (opis, biologija i mere zatite) su detaljnije

obraene u grupama povra za koje su najkarakteristinije.

Stenice Tripsi Kupusni moljac Lisne sovice

Granulirani zemljini insekticid za suzbijanje svih vrsta insekata koji oteuju podzemne delove biljaka Isparenja iz zemljita takoe odbijaju i neke nadzemne tetoine U zemljitu stvara zatitnu zonu oko semena pa je potrebno da se unese na dubinu setve Razlae se postepeno i prua dugotrajnu zatitu semena i mladih biljak

brosura povrce web

Documents