zdrava hrana korenasto povrce

7/27/2019 Zdrava hrana korenasto povrce

1/107

POVRTARSTVO

Prof. dr arko M. Ilin


2/107

KORENASTO POVRE

Familija Apiaceae-TITONOE

Familija Chenopodiaceae-PEPELJUGE

Familija Brassicaceae-KRSTAICE


3/107

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN U SVEEM STANJU,VARIVO, ZAIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN,DUBOKO ZAMRZNUT I KAO DEIJA HRANA

KORISTI SE I U ISHRANI KONJA, GOVEDA,SVINJA, IVINE I PTICA


4/107

HEMIJSKI SASTAV MRKVE

84,82,1

5,6-1,7-

2,1

88,771,88

6,420,291,672,64

1,03

79,2-91,10,53-2,23

3,36-12,080,10-0,710,54-3,472,33-5,57

0,60-1,74

VodaSirovi proteini

Ukupni eeriSirova uljaCeluloza

Bezazotneekstraktivne mat.

Mineralne materije

ProsekGranine

vrednosti

Sadraj ulistu prosekSadraj u zadebljalomkorenu mrkveHemijski sastav% na sveu

materiju

HEMIJSKI SASTAV MRKVE


5/107

ENERGETSKA VREDNOST ZADEBLJALOG KORENA JE 177,8 kJNUTRITIVNI KVALITET ZAVISI OD SADRAJA:

EERA -SAHAROZE U KSILEMU-GLUKOZE U FLOEMUBELANEVINABOJENIH MATERIJA-KAROTENOIDI

-LIKOPIN-ANTOCIJANI-HLOROFIL

KAROTENOIDI- posebno -karoten (narandasto obojene sorte)

ZADEBLJALI KOREN SADRI: 10-18 mg.100 g-1 karotenoida3-10 mg.100 g-1 -karotena


6/107

LIST MRKVE SADRI: 6,2-6,4 mg.100 g-1 -karotena

ZADEBLJALI KOREN PONEKAD IMA GORAK UKUSZBOG BIOSINTEZE I NAKUPLJANJA -karotena iliZBOG VIRUSNIH OBOLJENJA

ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT: K, Ca, Fe, i B ali iTETNIM MATERIJAMA KAO TO SU: NO2 i NO3

SPECIFINIM ETERINIM ULJIMA-11,4 mg.kg-1


7/107

SREDNJA I MALA AZIJADANAS JE DIVLJA MRKVA RAIRENA U EVROPI

AZIJII SEVERNOJ AFRICI

SPOMINJE SE KOD STARIH GRKA, RIMLJANA I EGIPANA

DANAS SE MRKVA U SVETU GAJI NA OKO 1.000.000 haSA PROSENIM PRINOSOM OD 22 t/ha OKO 50 % JE U EVROPI I TO

U RUSIJI, FRANCUSKOJ, POLJSKOJ

U AZIJI SE NAJVIE GAJI U KINI

A NA AMERIKOM KONTINENTU U SAD

U SRBIJI GAJI SE NA OKO 8.000 haSA PROSENIM PRINOSOM OD OKO 8,7 t/ha

U AP VOJVODINI MRKVA SE GAJI NA OKO 3.000 hasa prosenim prinosom od oko 14 t/ha

GEOCENTAR POREKLA MRKVE


8/107

BIOLOKE OSOBINE MRKVEZahtev mrkve prema temperaturi

Biljka umerenog klimataSeme nie na 3-40COptimum za nicanje je 15-180C (200) tada mrkva nie za 8-15 dana

Otimalna t0C za rast vegetativnih organa je 180C,a za debljanje zadebljalog korena optimum je 20-220C

Optimum za formiranje generativnih organa je na nivou od oko 250CU fazi ponika moe podneti blage mrazeve,a u fazi dobro razvijene rozete i zadebljalog korenadebljine olovke podnosi i do -100C

Zadebljali koren moe podneti kratkotrajni mraz do -30C

Mrkva zaustavlja rast na temperaturi od 30C i iznad 300C

Period jarovizacije je 40-100 danaJarovizacija se odvija na temperaturi od 0-10

0

C, optimum je 5-80

C

Mrkva stadijum jarovizacije prolazi tokom uvanja izvodnica


9/107

Mrkva stadijum jarovizacije prolazi tokom uvanja izvodnica(tokom zime) ili rano u prolee nakon sadnje izvodnica.Stadijum jarovizacije moe da proe i u fazi klicepa do 3-4 prava lista. Kod nekih sorti u predzimskoj setvi ili rano uprolee mogu se javiti cvetna stabla. Zbog pojave proraslica

neophodna je pravilna proizvodnja semena posebno visokih kategorija.


10/107

Zahtev mrkve prema svetlosti

Mrkva je biljka dugog dana izrazito heliofilna i

ima najvee zahteve prema svetlosti od svihiz ove familije


11/107

ZAHTEV MRKVE PREMA VODI

U odnosu na druge povrtarske vrste mrkva ima male zahteve prema vodi.

nicanja,stvaranje asimilacionog aparata,poetak formiranja zadebljalog korena,

odnosno faza 3-5 listova

Optimalna vlanost zemljita je 60-70 % od PVK

Ne podnosi kolebanje vlanosti zemljitaU suvim uslovima obrazuje se sitan zadebljali koren,lo kvalitet, zadebljali koren ogrubi

U uslovima poviene vlanosti zemljitazadebljali koren puca, zaostaje u porastu i truli

Kritian period je faza:


12/107

DINAMIKA RASTA I RAZVIA MRKVE

Dugo nie 21-25 dana-skarifikacija-piliranje-vlaenje

-naklijavanje-podgrevanje

Pri pojavi kotiledonih listia primarni koren je

na oko 10 cm dubineU poetku bre rastu listovi i to do pojave 3-4 lista,a zatim zadebljali koren

Tehnoloku zrelost mrkva dostie za 90-120 danaU drugoj godini od sadnje izvodnica do cvetanjaprotekne oko 60 danaCvetanje je dugo 25-30 danaSeme je zrelo za oko 120 dana od sadnje

PROIZVODNJA MRKVE


13/107

PROIZVODNJA MRKVE

Seje se u prolee, leto i pred zimu

Proizvodi se direktnom setvom semena, a moe i iz rasada


14/107

ZAHTEV MRKVE PREMA ZEMLJITU


15/107

MESTO MRKVEU PLODOREDU

Dolazi na II mesto

Pogodni predusevi su:krastavac,paradajz,paprika ipraziluk

U kombinovanom

plodoredupogodna sustrna ita.

Na isto mestodolazi posle 4 godine.


16/107

DOBRI PREDUSEVI


17/107

DOBRI PREDUSEVI

ALEVANK


18/107

PREDUSEVI?


19/107

DOBRI PREDUSEVI


20/107

PREDUSEVI?OBRADA?


21/107

OBRADA?


22/107

PRED SETVENA OBRADA?


23/107

PRED SETVENA OBRADA?

UBRENJE MRKVE


24/107

UBRENJE MRKVE

UBRENJE MRKVE


25/107

UBRENJE MRKVE

Sa 10 t/ha mrkva iznosi:


26/107

Sa 10 t/ha mrkva iznosi:34 kg N, 10 kg P2O5 i 50 kg K2O

60-200 kg N/ha, 60-240 kg P2O5 i 60-400 kg K2O

Brojna istraivanjau razliitim uslovima

upuuju na velike razlikeu potrbnim koliinama hranivaotud se moe u literaturinai da se mrkva ubri sa:

U naim uslovima


27/107

60-140 kg N, 60-120 kg P2O5 i 60-180 kg K2O

U naim uslovimaubrenju pristupiti

na bazi kontroleplodnosti zemljita izavisno od togamrkva se ubri sa:

U uslovima navodnjavanja:1/3 N i 1/2-2/3 P i K pod osnovnu obradu1/3 N i preostala koliina P i K predsetveno1/3 N u prihrani

Bez navodnjavanja:celokupna koliina P i KSe unosi podosnovnu obradu i 1/2 Npreostala 1/2 Nse unosi predsetveno

SETVA MRKVE


28/107

SETVA MRKVE

U 1 g se nalazi 1000-1500 semenki,

vana bioloka vrednost izdravstveno stanje,ali se mora imati u vidu itvrda semenjaa i

povien sadrajspecifinih eterinih ulja.

RANA ILI REDOVNA PROLENA SETVA


29/107

RANA ILI REDOVNA PROLENA SETVA

Mogue je rano u prolee im se zemljite prosui

U uslovima bez navodnjavanjasa setvom treba poeti ranije u

prolee-martu i obrnuto.

U uslovima navodnjavanja

na veim povrinama zapotrebe preraivake industrijesetva je svakih 7-10 dana.

Setva zapoinje 20 marta i traje do kraja aprila


30/107

KASNA SETVA

je u maju i junu,najkasnije do 10-15 jula- i tonajee kao drugi usevposle ranog graka ili

ranog krompira

PREDZIMSKA SETVAKraj oktobra i tokom Novembra.U mediteranskom podruiju

mogua je setva mrkve odfebruara do oktobra.

PREDZIMSKA SETVA


31/107

Kraj oktobra i tokom novembra

U mediteranskom podruijumogua je setva mrkve od februara do oktobra

SNEG 27.01.2007.


32/107

Mrkva se seje na ravnoj povrini i na gredicama


33/107

Mrkva se seje i na gredicama irine 50 ili 100 cmsa 2; 4; 6 ili 8 redi na gredici

j j p gNa ravnoj povrini setva je na 20-40 X 3-5 cm

ili u 6-to rede pantljike 50 X 20 X 3-5 cm


34/107


35/107

SETVA 2 REDA NA GREDICI


36/107

2 REDA NA GREDICI


37/107

6 REDI NA GREDICI

S t di


38/107

8 REDI NA GREDICI

Setva na gredicamamoe biti i u

2, 3 ili 4 dvorede trakeZavisno od irinegredice

Savremena tehnologijapodrazumeva gust sklop600.000-900.000 biljaka/ha

Dubina setve je nalakim zemljitima2,0-2,5 cm,a na teim zemljitima1,5-2,0 cm

Posle setve sepreporuuje valjanje

Za jedinicu povrine treba obezbediti


39/107

1,5-6,0 kg semena/ha,ee 2,0-2,5 kg/ha.Setva je sejalicama

Nibex ili StanhajHibridno seme se pakuje u setvene

jedinice sa 20.000; 50.000 ili 500.000semenki u setvenoj jedinici


40/107

MEUREDNA OBRADAPODRIVANJE


41/107

MEUREDNA OBRADAPODRIVANJE

NEGA MRKVE


42/107

NAVODNJAVANJE

PRIHRANJIVANJE

MEUREDNA

OBRADA


43/107


44/107

ZATITA MRKVE OD PEPELNICE


45/107

StrobyAnvilRubiganSabithane

Karathane

PEGAVOST LISTA MOGU IZAZVATI GLJIVECercospora carotae-pege braon do sive boje


46/107

g jAlternaria dauci-pege tamno braon boje do crne

BAKTERIAHanthomonas carotae

IRE SE VETROM I VODENIM KAPIMAPREPARATI NA BAZI Trifloksistrobin-a

ZATITA OD TETOINA

Mrkvina muva,Lisne vai,Nematode,

iari,Gundelj


47/107

Tab. 1. Suzbijanje korova u mrkvi herbicidima

1,5 l/ha1,5 l/ha

2,0 l/ha0,8-1,3 /ha

Liron teniAfalon

Fusilade superFusilade forte

Linuron (450 g/l)Linuron (500 g/kg)

Fluazifop-p-butil (125 g/l)Fluazifop-p-butil (150 g/l)

Posle nicanjamrkve

2,0 l/ha2,0 l/ha2,0 l/ha4,0-5,0 l/ha4,0 l/ha1,0-1,4 l/ha

2,5 l/ha

Liron teniAfalonAfalon teniStomp 330 ELassoDual Gold 960 EC

Racer

Linuron (450 g/l)Linuron (500 g/kg)Linuron (450 g/l)Pendimetalin (330 g/l)Alahlor (480 g/l)Metolahlor (960 g/l)

Flurohloridon (250 g/l)

Posle setve,a pre nicanjamrkve

2,0 l/haTreflan 48 ECTrifluralinPre setve,uz inkorporaciju

Kg-l/haNaziv preparataAktivna materijaVreme primene

BERBA MRKVE


48/107

U ekstezivnoj proizvodnji prinos korena je 25-30 t/ha

U intenzivnoj 40-60 t/ha


49/107


50/107

SKLADITENJE

BERBA

TRANSPORT

PRANJE


51/107

KALIBRIRANJE

PAKOVANJE


52/107

PROIZVODNJA SEMENA MRKVE

Dvogodinji nain proizvodnje,Jednogodinji nain proizvodnjeProstorna izolacija 1000-1500 mSadnja izvodnica 50-70 X 40 cm rano u prolee

Setva za jednogodinji nain 1-15. jula.Prinos semena 600-1000 kg/ha

PERUN-Petroselinum hortense


53/107

KORENASTI PERUN-varijetet tuberosumLISNATI PERUN-varijetet foliosum

KARAKTERISTINOG PRIJATNOG MIRISA I UKUSA

ZADEBLJALI KOREN JE BOGATBELANEVINAMA


54/107

BELANEVINAMA

SAHAROZOM-246 KJVITAMINOM PP

LISTOVI SE ISTIU POVIENIM SADRAJEMPROVITAMINA A i do 19,8 mg/100 g iVITAMINOM C

ZADEBLJALI KOREN I LISTOVI SU BOGATIMINERALNIM MATERIJAMA: Fe, K,Ca i PETERINIM ULJIMA

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LISTU SVEEM STANJU KAO DODATAK JELIMA-ZAIN,DEHIDRIRAN I DUBOKO ZAMRZNUT


55/107

DIVLJI PERUN SE I DANAS SREE U PLANINAMA ODITALIJE DO GRKE

BIOLOKE OSOBINE PERUNA


56/107

ZAHTEV PERUNA PREMA TEMPERATURAMA

SEME PERUNA NIE NA TEMPERATURI OD 2 0COPTIMUM JE OKO 10-15 (20) 0C I TADA NIE ZA OKO 20 DANA

ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANAOPTIMUM JE 18 0C

OTPORNIJI JE NA NISKE TEMPERATURE OD MRKVEMLADE BILJKE PODNOSE MRAZEVE I DO -10 0CA U FAZI OBRAZOVANJA ZADEBLJALOG KORENAI DO -20 0C

BIOLOKE OSOBINE PERUNA


57/107

ZAHTEV PERUNA PREMA SVETLOSTI

PERUN JE BILJKA DUGOG DANASA POVIENIM ZAHTEVIMA PREMA SVETLOSTI

ZAHTEV PERUNA PREMA VODI

OTPORNIJI JE NA NEDOSTATAK VODE OD MRKVE,A NAJVEE ZAHTEVE IMA U VREME NICANJA IINTENZIVNOG RASTA LISNE ROZETEPA SE ZALIVA SA 30 mm, 3-4 PUTA U VEGETACIJI

PERUN DOLAZI NAII MESTO


58/107

II MESTO

U PLODOREDU

LISNATI PERUN SE

USPENO GAJI I NAI MESTUU PLODOREDU

ZAHTEV PERUNA PREMA ZEMLJITU


59/107

OBRADA ZEMLJITA

OBRADA ZEMLJITA JE NADUBINU OD 25-30 cm U JESEN,U PROLEE-KVALITETNA PREDSETVENA PRIPREMASITNO SEME UJEDNAENO NICANJE

NAJBOLJE PERUN USPEVA NA LAKIM,SREDNJE-LAKIM DO SREDNJE TEKIM ZEMLJITIMANE PODNOSI TEKA I KISELA ZEMLJITAOTIMALNA KISELOST ZEMLJITA JE ph 6-8

UBRENJE PERUNA


60/107

Sa 10 t/ha perun iznosi:30 kg N, 10 kg P2O5 i 40 kg K2O

TO JE ZA 4 kg MANJE N

I ZA 10 kg MANJE K20 NEGO KOD MRKVE

NAJEE SE UBRI SA:

80-120 kg N, 80-100 kg P2O5 i 100-140 kg K2O

LISNATI PERUN IMA VEE ZAHTEVEPREMA AZOTU PA SE ZATO UNOSI I DO 140 kg/ha N

NAIN UNOENJA JE KAO KOD MRKVESTIM DA KOD LISNATOG PERUNA TREBAPLANIRATI VEI BROJ PRIHRANA (2-3 PUTA)POSLE SVAKE KOSIDBE

SETVA PERUNA


61/107

RANO U PROLEE ILI PRED ZIMU NADUBINU 2,0-2,5 cm i razmak 20-30 cm izmeu redova iliU TRAKE 50-60 cm IZMEU TRAKA IIZMEU REDOVA 15-30 cmNAJBOLJA JE SETVA U TAKOZVANE IROKE REDOVE

IRINE 10 cm SA 70-80 BILJAKA/m2

RAZMAK U REDU JE 5-15 cmSETVENA NORMA JE 1,5 kg semena/ha s setvompreciznim sejalicama ili ak do 5 kg semena/ha

NEGA PERUNA


62/107

IDENTINE REDOVNE MERE NEGE ZATITEOD BOLESTI, TETOINA I KOROVA KAO

KOD MRKVEMEUREDNA KULTIVACIJANAVODNJAVANJE

UBIRANJE PERUNA


63/107

LISNATI PERUN SE KOSI 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJE

KOSI SE NA 2-3 cm IZNAD GLAVE KORENAKORENASTI SE VADI U SEPTEMBRU I OKTOBRU MESECUPRINOS LISNATOG PERUNA JE 10-15 t/haKORENASTOG 25-35-40 t/ha ZADEBLJALOG KORENA i

3-4 t/ha LISTAMOE PREKO ZIME OSTATI U NJIVI, A NAJBOLJE SE UVAU SPREMITIMAPODRUMIMATRAPOVIMA SA MEUSLOJEM PESKAKONTROLISANIM USLOVIMA

PROIZVODNJA SEMENA PERUNA


64/107

DVOGODINJI NAIN

JEDNOGODINJI NAINOBAVEZNA JE PROSTORNA IZOLACIJA KAO KOD MRKVESETVA JE KRAJEM JULA POETKOM AVGUSTAPRI JEDNOGODINJEM NAINU PROIZVODNJE

SETVA JE NA RASTOJANJE REDOVA 50-80 cmPRINOS SEMENA PERUNA JE OD 800-1.500 kg/ha

PATRNAK-Pastinaca sativa


65/107

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LISTKAO VARIVO, ZAIN, SVE, DEHIDRIRAN IDUBOKO ZAMRZNUT

SADRI UGLJENE HIDRATE-POSEBNO SAHAROZUBELANEVINEIMA NAJVEU ENERGETSKU VREDNOSTOD SVIH IZ OVE FAMILIJE 296,6 KJ

OD MINERALNIH MATERIJA BOGAT JE K, Ca,A LIST SADRI VITAMIN C-KAROTENVISOK SADRAJ SPECIFINIH ETERINIH ULJA

AK U DODIRU SA KOOM MOE IZAZVATIALERGISKE PROMENE NA KOI


66/107

VODI POREKLO OD DIVLJEG PATRNAKALOJI SE I DANAS NALAZI U MEDITERANU I U AZIJIPRE KROMPIRA OVO JE BILA GLAVNA POVRTARSKAVRSTA U ISHRANI

BIOLOKE OSOBINE PATRNAKA


67/107

ZAHTEV PATRNAKA PREMA TEMPERATURAMA

SEME PATRNAKA KLIJA I NIE NA TEMPERATURI OD 1-2 0COPTIMUM JE NA OKO 18 0C

ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANAOPTIMUM JE 18 0C

ZA CVETANJE OPTIMUM JE 22 0CJAROVIZACIJU PROLAZI NA 10-15 0C I TO UTOKU 45 DANA

IMA IZRAENE ZAHTEVE PREMA SVETLOSTI,ALI JE NEUTRALAN PREMA DUINI DANA

U ODNOSU NA MRKVU BOLJE PODNOSI SUU,ISTOVREMENO VODU VEOMA DOBRO KORISTI


68/107

ZAHTEV PATRNAKA PREMA ZEMLJITUPATRNAK NAJBOLE USPEVA NA STRUKTURNIMSREDNJE TEKIM ZEMLJITIMA ph 6,5

BOLJE PODNOSI TEKA VLANA NEGOLAKA PESKOVITA ZEMLJITA

U PLODOREDU DOLAZI NA II MESTONE GAJI SE POSLE KULTURA IZ ISTE FAMILIJE

OSNOVNA OBRADA JE DUBOKA JESENJA NA 30-35 cm

U PROLEE PREDSETVENA PRIPREMA

UBRENJE PATRNAKA

Sa 10 t/ha patrnak iznosi:


69/107

Sa 10 t/ha patrnak iznosi:

40 kg N, 10 kg P2O5 i 60 kg K2OTO JE ZA 6 kg vie N

I ZA 10 kg vie K20 NEGO KOD MRKVE

NAJEE SE UBRI SA:

100-120 kg N, 80-100 kg P2O5 i 120-140 kg K2O

POD OSNOVNU OBRADU SE UNOSI NPKPREDSETVENO , A OSTATAK U PRIHRANI

SETVA PATRNAKA


70/107

SETVA JE NA 50-60 x 25-30 x 10-12 cm4-6 REDNE TRAKE


71/107

MOE I U REDOVE SETVOM NA 30-40 x 8-10 cm

TO RANIJE U PROLEEDUBINA SETVE JE NA 1,5-2 cmTREBA POSEJATI 2-6 kg semena/ha i zavisi od?

UVANJE I PAKOVANJE PATRNAKA

BERBA PATRNAKA

LAKO PREZIMLJAVA VADI SE U JESEN


72/107

PRINOS JE 20-70 t/ha

CELER-Apium graveolens


73/107

Apium graveolens var. rapaceumApium graveolens var. foliosum ili secalium

Apium graveolens var. dulce

U ISHRANI SE KORISTI ZADEBLJALI KOREN, LISTI LISNE DRKE I TO KAO SALATA, VARIVO, SVE,


74/107

DEHIDRIRAN I KAO ZAIN

ZADEBLJALI KOREN BOGAT JE:PROTEINIMAMASTIMA (ENERGETSKA VREDNOST JE 185,7 KJ)VITAMINIMA C, PROVITAMINOM A

K, Cl, Mg, CaSPECIFINA ETERINA ULJACELULOZA


75/107

VODI POREKLO OD DIVLJEG CELETRA KOJI JE IDANAS SAMONIKLA VRSTA U EVROPI, AZIJI, SEVERNOJ

AFRICIU STAROM EGIPTU CELER JE GAJEN KAO LEK,ESTO SE SPOMINJE KAO AFRODIZIJAK

GAJI SE U BATI I NA NJIVI, A KOD NAS NEZAUZIMAZNAAJNE POVRINE

BIOLOKE OSOBINE CELERA

SLIAN JE MRKVI, ALI BOLJE PODNOSI NISKE


76/107

TEMPERATUREKLIJA I NIE NA 3-4 0C OPTIMUM JE 20 0CDOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE I DO -5 0C

ZA NORMALAN RAST I RAZVIE ZAHTEVA 18-200

CSTADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA 4-10 0CU TOKU 10-25 DANAZAHTEVA 70 % OD PVK I R.V.V. 70-80 %

CELER ZAHTEVA BOGATA, PLODNA, STRUKTURNADUBOKA ZEMLJITA pH 6,5CELER NEPODNOSI HLADNA, ZBIJENA ILI LAKA IRASTRESITA ZEMLJITA

CELER DOLAZI NAI MESTO


77/107

U PLODOREDU ILI NAII MESTO POSLEKULTURA OBILNOUBRENIH STAJNJAKOM

DOBRI PREDUSEVI SUKUPUSNJAE

PARADAJZ

CELER JE DOBAR

PREDUSEV ZABORANIJUPASULJ

KUPUSNJAE

OBRADA ZEMLJITA

U JESEN NA 25-30 cmEE NA 30-35 cm

U JESEN ZATVARANJEZIMSKE BRAZDE


78/107

NA DUBOKIMPLODNIM ZEMLJITIMA

I FINA PROLENAPREDSETVENAPRIPREMA

UBRENJE CELERA

SA 10 t CELER IZNOSI:40 kg N 10 kg P2O5 80 kg K2O

PREMA TOME POD OSNOVNU OBRADU U JESEN SEZAORAVA 30-50 t/ha STAJNJAKAPORED TOGA PROSENO SE UNOSI

120-140 kg N 90-100 kg P2O5 120-160 kg K2O

1/2 PK U JESEN1/3 PK U PROLEE

1/2 N U PROLEEOSTATAK U PRIHRANI

SETVA CELERAPROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENAEE PUTEM RASADA


79/107

RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOMKRAJ FEBRUARA POETAK MARTASREDNJE RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOM UZATIENOM PROSTORU KRAJ MARTA DO POLOVINEAPRILA

PROIZVODNJA CELERA PREKO RASADA IMA PREDNOSTU OLAKANOM SPROVOENJU REDOVNIH MERANEGE U POETNIM FAZAMA RASTA I RAZVIA


80/107

NEMA OPASNOSTI OD PROLASKA STADIJUMAJAROVIZACIJE JER JE U ZATIENOM PROSTORUTEMPERATURA ZNAAJNO IZNAD 10 0C

ZA PROIZVODNJU JEDNOG HEKTARA POTREBNO JE150-200 g semena

SADNJA RASADAU FAZI 5-8 DOBRO RAZVIJENIH LISTOVAVREME SADNJE JE OD POLOVINE MAJA

DO POLOVINE JUNA MESECA

30-50 x 20-30 cmEE NA 40 x 25-30 cm

2


81/107

7-9 biljaka po mODNOSNO70.000-90.000 biljaka/ha

MOE I NA:50-60 x 25-30 x 25-30 cm


82/107

RAZMAKIZMEUREDOVA

RAZ

MAK

URED

U

CELER REBRA SE SADI NA 30-40 cm IZMEU REDACELER LIAR SE SADI NA 12-25 cm


83/107

DIREKTNOM SETVOM SEMENATREBA OKO 600 g SEMENA/ha

A SETVA JE KRAJEM MARTAPOETKOM APRILA

CELER IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VODOMZAHTEVA U TOKU VEGETACIJE

OKO 600 mm, TO ZNAI DA JE DEFICITMINIMUM 200-250 mm


84/107

U POJEDINIM GODINAMA AK I DO 400 mmNAVODNJAVA SE SA 25-30 mm SVAKIH 10-12 DANA

MEUREDNO KULTIVIRANJEOKOPAVANJE

ZATITA KAO KOD MRKVE


85/107

UBIRANJE CELERA


86/107

CELER REBRA SE UBIRA

OD POLOVINE SEPTEMBRA DO KASNE JESENIPRINOS 15-20 t/haKORENASTI CELERVADI SE OD POETKA OKTOBRA DO JAIH MRAZEVAPRINOS KORENA JE 25-35 t/ha i 10-15 t/ha LISTALISNATI CELER-KOSI SE 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJEPRINOS LISTA JE 10-20 t/ha

PROIZVODNJA SEMENA CELERA


87/107

JEDNOGODINJI NAINKLASIAN DVOGODINJI JE EI

IZVODNICE SE SADE KRAJ MARTA POETAK APRILANA 45 x 35-45 cm ili60-70 x 35-40 x 30-35PRINOS SEMENA JE 150-500 kg/ha

CVEKLA-Beta vulgaris ssp. esculenta


88/107

NEKADA SE KORISTIO SAMO LIST KAO SALATA I VARIVO

DANAS SE KORISTI LIST ALI I ZADEBLJALI KOREN


89/107

MARINIRAN, ZA SPRAVLJANJE SALATA ILI KAOIZUZETNO KVALITETAN SOK CVEKLE

ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT:

UGLJENIM HIDRATIMA-POSEBNO SAHAROZOMIMA MALO PROTEINA ALI SU ZASTUPLJENENAJZNAAJNIJE AMINO KISELINE

SADRI BETANALE ZNAAJNE ZA SINTEZUHOLINA U ORGANIZMU OVEKASADRI Fe, K, Mn, Zn

VODI POREKLO OD Beta maritime-RASTE U SREDOZEMLJUDELOVIMA AZIJE, AFRIKE A IMA JE I KOD NAS

G S


90/107

GAJI SE U BATI I NA NJIVI

BIOLOKE OSOBINE CVEKLE

UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA TEMPERATURI

MINIMALNA TEMPERATURA ZA NICANJE JE 50C

PONIK MOE IZDRATI MRAZEVE DO -4

0

CODRASLE BILJKE I DO -60CIZVAEN Z.K. NEE STRADATI NA -20COPTIMALNA TEMPERATURA ZA VEGETATIVNI

PORAST IZNOSI 15-230CZA GENERATIVNE ORGANE OPTIMUM JE 20-250CJAROVIZACIJA 5-150C, OPTIMUM JE 10-150C

I DUINA DANA 15 SATI

Zahtev cveke prema svetlosti

C kl j biljk d d


91/107

Cvekla je biljka dugog dana.Trai intenzivnu svetlost i ne podnosi zasenjavanje

Zahtev cveke za vodomIMA POVEANE ZAHTEVE U POETNIM FAZAMAKASNIJE UMERENE, ZATO?

ZAHTEVA REDOVNO ZALIVANJE SA 20-30 mmPOSEBNO KAO DRUGI USEV

ZAHTEV CVEKLE ZA ZEMLJITEM

CVEKLA ZAHTEVA PLODNA, DUBOKA BOGATA

ZEMLJITA ORGANSKOM MATERIJOM


92/107

ZEMLJITA ORGANSKOM MATERIJOMPOGODNA SU ALUVIJALNA ZEMLJITAERNOZEMph 6,5-7

MESTO CVEKLEU PLODOREDU


93/107

Dolazi na II mesto

POSTRNO SE GAJI POSLE:GRAKA

BORANIJESTRNINA

NETREBA JE GAJITI POSLEKUKURUZA IEERNE REPE ?

OBRADA ZEMLJITA

UBRENJE


94/107

SA 10 t PRINOSA CVEKLA IZNOSI

501030Kg K2OKg P2O5Kg N

100-12010080-120

Kg K2OKg P2O5Kg N

URI SE SA

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CVEKLE

PROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ RASADA

SETVA JE U PROLEE I U LETO-POSTRNO


95/107

SETVA JE U PROLEE I U LETO-POSTRNOOPTIMALAN ROK ZA PROLENU SETVU JEPRVA DEKADA APRILALETNJA SETVA-1-15 JULA

SETVA JE U REDOVE NA 40-50 x 8-10 cmPOTREBNO JE 5-6 kg SEMENA/haPILIRANO SEME SE SEJE 2-3 kg/ha


96/107


97/107

ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula


98/107

ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula

ZADEBLJALI KOREN JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI- 73,2 KJ

ROTKVICA JE CENJENA I TRAENA SALATA U PROLEE I U JESEN


99/107

ZADEBLJALI KOREN JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI 73,2 KJ

BOGAT JE PANTOTENSKOM KISELINOM, VITAMINOM C, VITAMINOM U

MINERALNIM MATERIJAMA-K, Fe, Ca iJEDINJENJENJIMA NA BAZI SUMPORA

GAJI SE U BATI I ZATIENOM PROSTORU

ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE

UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOMSEME NIE NA 2-3C,

OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22C (20-25o

C) I TADA NIKNE ZA 4-6 DANAZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18C

BIOLOKE OSOBINE ROTKVICE


100/107

( )ZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16 18 CMLADE BILJKE MOGU PODNETI NISKE TEMPERATURE I DO -3CVISOKE TEMPERATURE UZ NEDOSTATAK VODE POGORAVAJU KVALITET KORENAZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANA

IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLANOU ZEMLJITAVLAGU U ZEMLJITU TREBA ODRAVATI NA 80 % PVK

IMA IZRAENE ZAHTEVE ZA ZEMLJITEMZAHTEVA BLAGO KISELU DO NEUTRALNU REAKCIJU-pH 5,2-6,7

U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO,EE SE GAJI KAO PODKULTURA, MEUKULTURA ILI NAKNADNA KULTURA

ZAHTEV ROTKVICE ZA ZEMLJITEM

MESTO ROTKVICE U PLODOREDU

OBRADA ZEMLJITA

OSNOVNA OBRADA USLOVLJENA JE VREMENOM PROIZVODNJEOBRADA JE NA DUBINU DO 30 cm


101/107

UBRENJE

SA 10 t PRINOSA ROTKVICA IZNOSI IZ ZEMLJITA

401555

Kg K2OKg P2O5Kg N

NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJITA, IZNOENJA HRANIVA I PLANIRANOG PRINOSAROTKVICA SE NA SREDNJE DO DOBRO OBEZBEENIM ZEMLJITIMAUBRI SA

80-10060-8060-80Kg K2OKg P2O5Kg N

ROTKVICA SE PROIZVODI DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTOSETVA JE KRAJEM FEBRUARA POETKOM MARTA (ako to dozvole uslovi)U TOKU APRILA ZA LETNJU PROIZVODNJU I USEPTEMBRU ZA JESENJU PROIZVODNJUSETVA JE SVAKIH 7-10 DANA


102/107

SEJE SE U PANTLIKE I TO NA

50-60 cm IZMEU PANTLIKA10-15 cm IZMEU REDOVA U PANTLICI I3-5 cm U REDU

KONAAN SKLOP JE NA: 50-60 cm x 10-15 cm x 5-10 cm

DUBINA SETVE JE NA 2 cm

U 1 g SE NALAZI 100-130 (115) SEMENKI, U ZAVISNOSTI OD PRECIZNOSTI SETVE,PLANIRANOG BROJA BILJAKA I KVALITETA SEMENA (energije klijanja i klijavosti)POTREBNO JE OKO 15 kg SEMENA PO ha

KULTIVIRANJENAVODNJAVANJE-SVAKIH 7-10 DANA SA PO 20-30 mm

MERE NEGE


103/107

NAVODNJAVANJE SVAKIH 7 10 DANA SA PO 20 30 mmZATITA OD BUVAA INSEKTICIDIMA KRATKE KARENCE (Decis)ROTKVICA JE KRATKE VEGETACIJE, SVEGA 30-45 DANA

BERBA ROTKVICE

U FAZI OPTIMALNE TEHNOLOKE ZRELOSTI

U VEZICE SA PO 5-10 KOMADAPRINOS ROTKVICE NA OTVORENOM POLJU JE 8-12 t/haU ZATIENOM PROSTORU OKO 4 kg/m2 (40 t/ha)

PROIZVODNJA SEMENA ROTKVICE

SETVA JE U MARTU ili APRILU MESECU NA 40-50 cm x 10 cmPROSTORNA IZOLACIJA JE NA 2000 mPRINOS SEMENA JE 500-1000 kg/ha

ROTKVA-Raphanus sativus var. maior

SADRI VIE PROTEINA I SAHAROZE OD ROTKVICE,

NETO JE VEE KALORINE VREDNOSTI OD ROTKVICE-117 KJZADEBLJALI KOREN BOGAT JE KOMPLEKSOM VITANINA B i VITAMINOM U


104/107

ZADEBLJALI KOREN BOGAT JE KOMPLEKSOM VITANINA B i VITAMINOM UIMA VISOK SADRAJ MINERALNIH MATERIJA-K, P, Mg, Ca

KAO I ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE

BIOLOKE OSOBINE ROTKVE

UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOMSEME ROTKVE NIE NA 2-3C,OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22C I TADA NIKNE ZA 4-6 DANAZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18C

MLADE BILJKE MOGU PODNETI MRAZEVE I DO -8CZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANAIMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLANOU ZEMLJITAVLAGU U ZEMLJITU TREBA ODRAVATI NA NIVOU OD OKO 80 % PVK

ZAHTEV ROTKVE ZA ZEMLJITEM

MESTO ROTKVE U PLODOREDU

ROTKVA ZAHTEVA LAKA DO SREDNJE TEKA DUBOKA I PLODNA ZEMLJITA


105/107

U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO ili KAO NAKNADNA KULTURA

MESTO ROTKVE U PLODOREDU

OBRADA ZEMLJITA

OSNOVNA OBRADA JE U JESEN NA DUBINU OD 25 DO 30 cm

ZA LETNJU SETVU OSNOVNA OBRADA JE PLITKA 20-25 cm

UBRENJE

SA 10 t PRINOSA ROTKVA IZNOSI IZ ZEMLJITA

401550

Kg K2OKg P2O5Kg N

NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJITA, IZNOENJA HRANIVA I PLANIRANOG PRINOSAROTKVICA SE NA SREDNJE DO DOBRO OBEZBEENIM ZEMLJITIMAUBRI SA

80-10080-10080-100

Kg K2OKg P2O5Kg N


106/107

ROTKVA SE PROIZVODI U BATI I NA NJIVIDIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTORANA SETVA JE U MARTA KADA ZA TO DOZVOLE USLOVIZA JESENJU POTRONJU SETVA ROTKVE JE U JULU I AVGUSTUNA 30-35 cm x 8-10 cm.

POTREBNO JE OKO 10 kg SEMENA PO ha

SETVA ROTKVE MOE BITI I U PANTLIKE NA50-60 cm x 20-25 cm x 5-10 cmSVAKIH 7-10 DANA I NA DUBINU OD 2-3 cm

MERE NEGE

2-3 KULTIVIRANJA

3-4 PUTA SE ZALIVA SA OKO 30 mm


107/107

BERBA ROTKVE

BERBA JE TOKOM JUNA I JULA MESECA, A IZ LETNJE SETVE TOKOM OKTOBRAPRINOS JE 20-25 t/ha

PROIZVODNJA SEMENA ROTKVE

PROIZVODI SE NA JEDNOGODINJI I DVOGODINJI NAINZA JEDNOGODINJI CIKLUS SETVA JE U SEPTEMBRU,A ZA DVOGODINJI CIKLUS ZA DALJU REPRODUKCIJU SE KORISTEIZVODNICE IZ LETNJE SETVESADNJA IZVODNICA JE TOKOM MARTA MESECANA 80 x 40 cmPRINOS SEMENA JE 500-700 kg/ha

zdrava hrana korenasto povrce

Documents