I

BORBA S O V J E T S K I H I J U G O S L O V E N S K I H NARODA PROTIV FAŠIZMA U PERIODU

1941 — J E S E N 1944. GODINE

Drugi svetski rat , koj i je doneo bezbrojne nesreće i s t r adan j a narodima mnogih zemal ja sveta, proizišao je iz imperi ja l izma, iz izrazitih zaoš t ravanja nepomir l j iv ih pro-t ivurečnost i koje je ovaj nosio u sebi. Glavnu ulogu u pr ip remi i započ in jan ju ra ta odigrao je fašizam, u ko jem se n a j p o t p u n i j e odrazila agresivna sušt ina imperi ja l izma, žestoka m r ž n j a p rema demokrat i j i , socijal izmu i Sovje t -skom Savezu.

Fažizam je nikao u per iodu na još t r i j ih u n u t r a š n j i h i spol jnih prot ivrečnost i kapital is t ičkog sistema i revolu-cionarnih potresa. On se jav l ja kao koncentr isana pojava političke reakci je na svim l ini jama, svojs tvena imper i j a -lizmu.

Ekonomske i poli t ičke prot ivrečnost i kapital izma, ko je su se izoštrile oko 1930. godine pod u t i ca jem vrlo teške svetske ekonomske krize, jako su ojačale agresivna s t re-m l j e n j a imperi ja l is t ičkih država, n j ihovu borbu za t rž i-šta i s fe re ut icaja . J a p a n je 1931. napao Kinu i oteo Man-džur i ju . Na Dalekom istoku formira lo se žarište svetskog rata .

S pobedom fašizma u Nemačkoj , s mil i tar izaci jom ove zeml je i pojačanim revanšis t ičkim s t r eml j en j ima u cen t ru Evrope, pojavilo se glavno žarište rata . Otpočinjući novi svetski r a t agresivne fašist ičke države su računale da će l ikvidirat i Sovjetski Savez — oslonac mira, demokra t i j e

9

i socijalizma, razbit i komunis t ički i radnički pokret , ugu-ši t i narodnooslobodi lačku bo rbu naroda u ko lon i jama i za-visnim zeml jama i zagospodari t i svetom.

Dolazak hi t lerovaca na vlast u Nemačkoj uver io je narode sveta da je faš izam otvorena teroris t ička d ik ta-t u r a na j reakc ionarn i j ih , najšovinis t ički j ih , na j imer i ja l i s t i -čki j ih krugova f inans i j skog kapitala . On preds tav l ja n a j -veću opasnost za sve s lobodoljubive narode. Fašistički te -ror se n a j p r e bacio na komuniste , kao g lavnu snagu koja mu se suprots tavl ja la , a zat im na sve progres ivne i slo-bodol jubive l jude .

Idući za t im da izvrše novu podelu sveta, h i t lerovska Nemačka i d ruge fašis t ičke države naroči to su glasno pro-pagira le plan napada na Sovjetski Savez, t rudeći se da sebi obezbede podršku i obilnu pomoć zemal ja zapadnih d r -žava. Između Nemačke i J apana je 1936. bio zakl jučen po zlu poznati »ant ikominternovski pakt«, ko j emu je posle godinu dana prišla i I ta l i ja .

Zak lan ja juć i se iza buke hi t lerovaca o »krstaškom pohodu« pro t iv komunizma, nemački monopoli su se spre-mal i da p rek ro je ka r t u sveta u svoju korist .

Na j reakc ionarn i j i krugovi Engleske, S jed in jen ih A m e -r ičkih Država i F rancuske toliko su uveraval i javnost u •antisovjetsku i an t ikomunis t ičku mis i ju fašist ičkih država, a p re svega Nemačke, da su, ne vodeći računa is tovremeno i o tome da će okrn j i t i svoje interese, radil i na n a j b r ž e m preporodu indus t r i j ske i vo jne moći fašis t ičkih zemal ja . Oni su težili ne samo da sačuva ju nego i da učvrs te n e -mački imper i ja l izam i da ga iskoriste kao g lavnu u d a r n u snagu u borbi prot iv Sovje tskog Saveza. Oni su takođe računa l i da je moguć sporazum sa agres ivnim fašist ičkim državama pošto se zadovol je n j ihove osva jačke t ežn je na r ačun SSSR-a i nek ih drugih zemal ja .

Fašist ičke države Nemačka, I ta l i ja i Japan , u ko j ima je vladao n a j m r a č n i j i poredak novoga veka, postavile su sebi cilj da agresi jom, nasi lnim pokoravan jem naroda i p r i s v a j a n j e m tuđ ih ter i tor i ja zagospodare svetom. Po-pust l j iva politika zapadnih država objekt ivno je išla na r u k u agresorima.

10

Prve osvajačke akci je evropskih fašis t ičkih zemal ja počele su napadom I ta l i je na Et iopi ju 1935. godine. Zat im, u proleće 1938, Nemačka je izvršila anšlus Aust r i je . Vojno m e š a n j e Nemačke i I ta l i je u građanski r a t u Spani j i dopri-ne lo je pobedi fašist ičkih snaga i uspos tav l j an ju F rankove d ik ta tu re u Špani j i .

Oktobra 1938. godine nemačke snage su zauzele Su-đ e t s k u oblast, s redinom m a r t a 1939. či tavu Čehoslovačku, a zat im deo Litve (Memelsku oblast). Sredinom apri la iste godine fašist ička I ta l i ja zauzela je Albani ju .

Prvog sep tembra 1939, bez objave rata , Hit ler je na-p a o Pol jsku, a 3. sep tembra su Velika Br i t an i j a i F r a n -cuska objavi le r a t hi t lerovskoj Nemačkoj . Tako je počeo drugi svetski ra t .

Pošto je osvojila Pol jsku, nemačka a rmi j a produžava .svoj osvajački pohod. Apri la 1940. godine ona zauzima Dansku, a k r a j e m j u n a Norvešku, Luksemburg , Holan-di ju, Belgi ju i F rancusku , ko je su bile iznut ra os labl jene izdajom reakc ionarn ih krugova. U napadu na Francusku učes tvu je i I tal i ja . Fašist ičke države, ko je su bile na v r -huncu svoje moći, 27. sep tembra 1940. u Ber l inu zak l ju -č u j u savez između Nemačke, I ta l i je i Japana , takozvani T r o j n i pakt . A 28. oktobra 1940. Musolini jeve jedinice n a p a d a j u Grčku, gde nailaze na odlučan otpor naroda.

Osvojivši skoro či tavu Evropu, fašist ička Nemačka po jačava p r ip reme za napad na Sovje tski Savez.

U jesen 1940. godine Hit ler je uspeo da učvrst i u t ica j Nemačke u zeml jama jugoistočne Evrope, s ci l jem da •ovlada Balkanom i da obezbedi južno kri lo svojih snaga pri napadu na Sovje tski Savez. U novembru iste godine Tro jnom pak tu su prišle hor t i jevska Mađarska i R u m u n i j a Antoneskua, a u m a r t u 1941. i monarhofaš is t ička Bugar -.ska. Potom su nemačke snage stupile na te r i to r i ju ovih zema l j a .

Tako se Jugos lavi ja našla okružena t r u p a m a zemal ja •članica Trojnog pakta . U ovim uslovima jugoslovenski v l ada juć i krugovi, nema juć i podršku naroda, težili su da

11

se približe zeml jama Osovine. Jugoslovenska buržoazi ja je jedini izlaz iz takve si tuaci je videla u p r ik l j učen ju Tro j -nom paktu . Ona je odbacila zahteve Komunis t ičke p a r t i j e Jugoslavi je koji su bili usmereni na m e n j a n j e političkog kursa, na or i jen tac i ju p rema SSSR-u, na demokra t izac i ju zemlje i j ačan je odbrambene moći Jugoslavi je . Vlada Cvetković — Maček je 25. m a r t a potpisala protokol o pr i -s t u p a n j u Tro jnom paktu . Tim aktom vladajuć i režim je pokušao Jugos lav i ju pre tvor i t i u osovinskog sateli ta i ukl juči t i je u Hit lerovu r a tnu mašinu. Narodi Jugos lavi je jednodušno su osudili ovaj akt izdaje i suprotstavi l i se u k l j u č e n j u svoje zeml je u fašistički »novi evropski po-redak«.

Po dolasku Hit lera na vlast, uv iđa juć i opasnost od fašizma, Komunis t ička pa r t i j a Jugos lavi je vodi poli t iku s tva ran ja širokog opštenarodnog antifašist ičkog f ronta . Ona se pokazala kao jedina politička snaga u zemlj i koja u s t a j e prot iv fašizma. Ona pokreće na rodne mase u borbu za podršku Etiopiji , ša l je dobrovoljce u Spani ju , osuđu je an -šlus Aust r i je , o rganizu je up i s ivan je deset ine h i l jada dobrovoljaca za odbranu ugrožene Čehoslovačke. Ukoliko se više pribl ižavala opasnost od fašist ičke agresije, Ko-munis t ička pa r t i j a Jugoslavi je još je odlučni je vodila borbu prot iv kapi tu lan tske vlade, zah teva juć i demokra t i -zaciju političkog života zemlje.

Uoči potp is ivanja Trojnog pak ta po celoj zemlj i n a -ras ta talas ogorčenja, koji je dostigao svoju ku lminac i ju 27. m a r t a na ul icama Beograda. Ide jn i vođa i organizator otpora bila je Komunis t ička pa r t i j a Jugoslavi je . Posle ve-sti o p r i s tupan ju Tro jnom paktu, 25. i 26. m a r t a došlo je, pod rukovodstvom komunis ta , do masovnih demonst rac i ja u Beogradu, Splitu, Kragujevcu , Nišu, Cet in ju i d rug im gradovima. U svoj im zahtevima par t i j sko rukovodstvo je tražilo da se stvori takva vlada koja će sa SSSR-om z a k l j u -čiti ugovor o u z a j a m n o j pomoći. Da bi se podržao ovaj zahtev otpočeo je m a - 27. marta 1941. desetine hilja-

da Beograđana demonstriraju s o v n i n a r o d n i p o k r e t U protiv pristupanja Jugoslavije mnogim k r a j e v i m a zemlje . Trojnom paktu

12

Na dan 27. mar ta , pod u t ica jem antifašist ičkog i pa t r i -otskog stava naroda, zbačena je vlada Cvetković — Maček. Nova vlada, sa genera lom Simo vičem na čelu, n i j e ispunila zah teve naroda. No ona to n i je ni mogla s obzirom na svoj k a r a k t e r i sastav. I pored toga, iako tada nisu došle na vlast is t inske na rodne snage, 27. m a r t p reds tav l j a pobedu naroda Jugos lav i je . U jedno ova j događa j označava is tori jski p re -okret u poli t ičkom životu jugoslovenskih naroda . Narodne mase, rukovođene Komunis t ičkom par t i jom, uporedo sa odbac ivan jem kapi tu lan t ske polit ike zadale su udarac do-maćoj buržoazi j i r azv i ja juć i široko demokra tsk i i revolu-cionarni pokre t u zemlji .

Razbešnjen o tporom naroda, Hit ler od lučuje da uništ i Jugos lav i ju »surovošću bez milosti«. Na save tovan ju 27. m a r t a s višim rukovodiocima nemačkih oružanih snaga i min is t rom spol jnih poslova izjavio je da je »on rešio da p reduzme sve mere da uništ i Jugos lav i ju u vo jnom po-gledu i da je sruši kao državu ne čekajući moguću iz javu nove vlade o lojalnosti« i »da će nanet i bespoštedan udar Jugoslavij i«, ali tako da »se vojni poraz izvede m u n j e v i -tom brzinom«.

Da bi pridobio hor t i j evsku Mađarsku i carsku Bugar -sku za ra t prot iv Jugoslavi je , Hit ler im je obećao da će oduzeti neke k r a j e v e Jugoslavi j i u n j ihovu korist . U isto v reme on je raznim obećanj ima i poli t ičkim manevr ima podst rekavao separat is t ička s t r eml j en j a izdajn ika iz pete kolone usmerena na r a spa rčavan je zemlje.

Šestog apri la 1941, bez objave rata, fašist ičke zemlje izvršile su iznenada napad na Jugoslavi ju . U tom napadu učestvovala je 51 divizija, od koj ih 24 nemačke, 22 itali-j anske i 5 mađarskih .

Is tovremeno sa upadom fašist ičkih t rupa , nemačka av i jac i ja (oko 500 bombarde ra uz p r a t n j u 250 lovaca) u j u t r o 6. apri la je izvršila razbojnički napad na Beograd.

Vlada i Vrhovna komanda t adašn je Kra l j ev ine Jugo-slavi je bile su obezglavljene, što je ubrzalo ana rh i ju i r a -sulo u zemlji .

Jugoslovenska vojska, slabo naoružana i obučena, n i je bila p r ip reml jena da vodi savremeni rat , b remeni ta svim onim prot ivrečnos t ima koje su razdira le Kra l j ev inu Jugo-

13

slavi ju. N jen viši komandn i kadar , većim delom, bio je k a -pi tu lantski raspoložen a j edan deo su činili izdajnici iz pe te kolone. Zbog ovoga nemačka a rmi ja , ko ja je upala na jugoslovensku ter i tor i ju , n i j e ni nailazila na znatni j i otpor. Pojedinačni p r imer i otpora izražavali su spremnost jugo-slo venskih g rađana i pa t r io tsk i na s t ro j en ih nižih s tareš ina da b r a n e zeml ju .

Već u samom početku ra t a videli su se t rulost K r a l j e -vine Jugoslavi je , kapi tu lants tvo n jenog državnog i vojnog rukovodstva kao i o tvorena izdaja pojedinih buržoaskih grupa ko je su s tvara le ili pokušale da s tvore razne poli-tičke organizaci je slične Kvisl ingovoj.

Komunis t ička pa r t i j a Jugos lavi je bila je jedina poli-t ička pa r t i j a u zemlj i ko ja je otpočela odlučnu borbu za odbranu zemlje. Ona je razvi ja la pat r io tska osećanja u narodu, ukazivala na posledice gubi tka nacionalne nezavi-snosti, ulagala maks imalne napore u p rodužen ju otpora agresoru bez obzira na izdajničke pozicije v lada juć ih k r u -gova Jugoslavi je . Preds tavnic i Komunis t ičke pa r t i j e od-laze u štabove jedinica sa zahtevom da se o ruž je da radni -cima i svim ant i fašis t ima. Ali v lada i vojno rukovodstvo nisu želeli da d a j u o ruž je u r u k e naroda i komunis ta . Zbog ovoga m e r e ko je j e preduzela Komunis t ička pa r t i j a J u -goslavije, kao i gotovost naroda za borbu, nisu mogle spre -čiti poraz i raspad bivše jugoslovenske vojske. Pe tnaes tog apri la su kra l j , v lada i Vrhovna komanda pobegli u ino-s t ranstvo, ovlastivši svoje opunomoćenike da potpišu pak t o bezuslovnoj kapi tulaci j i , što je i u r ađeno 17. aori la 1941. godine u š tabu nemačke 2. a r m i j e u Beogradu. Više od 300 hi l jada pr ipadnika bivše jugoslovenske vojske odvedeno je u zarobljeništvo.

K r a t a k apri lski rat , iako se završio porazom Kra l j ev ine Jugoslavi je , imao je znača jne m e đ u n a r o d n e posledice. Hi t lerova komanda bila je p r inuđena da napad na SSSR odgodi sa 15. m a j a na 22. jun, t j . 38 dana docnije.1

' P roces des g rands crimineles, XXXIV, 170, str . 702. Zbog n a p a d a na Jugos lav i ju poče tak akc i j e »Barbarosa« mora se odlo-žiti za 4 nede l je — t a k v a je odluka doneta u Hi t le rovom Glavnom š tabu 27. 3. 1941. g. (Zbornik d o k u m e n a t a i poda t aka o n a r o d n o -oslobodilačkom ra tu jugoslovenskih na roda (u d a l j e m t eks tu : Zbor -nik), tom II, k n j . 2, str . 465—468).

Slom Kra l jev ine Jugoslavi je bio je k r a j monarh i s t i -čke države, osnovane na nacionalnom bespravl ju i i z ra -b l j i van ju radn ih slojeva.

Posle apri lskog ra ta Jugoslavi ja je bila pode l jena među fašist ičkim agresor ima: Sloveni ja — između Nema-čke, I ta l i je i Hor t i j eve Mađarske; S rb i ju i Banat zauzela je Nemačka, predavši pogranične k r a j eve Srb i je Borisovoj Bugarskoj ; veliki deo Dalmacije , Hrvatskog p r imor ja , Cr-nu Goru, Kosovo i Metohi ju okupirala ili ankt i ra la je I tal i-ja; Bačku, B a r a n j u i M e đ u m u r j e zauzela je hor t i jevska Ma-đarska; Makedoni ju su podelili između sebe fašist ička I ta l i ja i carska Bugarska .

Smat ra juć i ove oblasti kao svoje, okupator i su n a m e -ravali da izvrše n j ihovu denacionalizaciju sve do nasi lnog i se l javanja s tanovnika-starosedelaca, do za tva ran ja u lo-gore i do fizičkog un i š ten ja s tanovništva.

Okupacione vlasti, koristeći se separat is t ičkim tež-n j a m a i podrškom pojedinih jugoslovenskih buržoaskih grupaci ja , s tvara le su polit ičke organizaci je kvis l inškog karak te ra . U Sloveni j i je na dan napada na Jugos lav i ju ban Nat lačen formirao »Narodni svet«, koj i je t rebalo da stvori s lovenačku državu u okviru hi t lerovske Nemačke. Desetog apri la fašistički agenti u Zagrebu proglasili su us tašku Nezavisnu Državu Hrvatsku, i okupator je doveo-na vlast zločinca An tu Pavelića. U Beogradu su 1. m a j a nemački okupatori formira l i komesarsku v ladu s izdaj-n ikom Milanom Aćimovićem na čelu.

S okupaci jom i k o m a d a n j e m Jugos lavi je nastupil i su na j tež i dani za n j e n e narode.

Osvojivši većinu evropskih zemal ja i zavladavši vo j -noindus t r i j sk im potenci ja lom skoro cele Evrope, h i t l e rov-ska Nemačka je 22. j u n a 1941. godine napala Sovje t sk i Savez. Usmerivši svoju r a tnu mašinu prot iv sovje tske ze-mlje , Hit ler je hteo da se zauvek obračuna sa p rvom i t a d a jedinom u svetu socijalist ičkom državom, s komunis t ičk im i radničkim pokretom, i da nemačkim kapi tal is t ima otvori pu t ka svetskom gospodstvu.

Nemačko fašističko komandovan je je računalo da će za nekoliko meseci uništ i t i Crvenu a rmi ju , a zat im p r i -

15»

stupi t i o sva j an ju Velike Br i tan i je i d rugih zemalja . Ali to je bila f a ta lna greška. Razbojnički napad hi t lerovske Ne-mačke na Sovje tski Savez preds tav l jao je početak n jenog neizbežnog poraza.

Sovjetski narod i n jegove oružane snage herojski su se borili s lukavim i tehnički bol je opreml jen im nepr i j a t e -l jem. B e z p b z i r a na p r iv remene neuspehe i velike gubi tke l juds tva , nao ružan ja i ter i tor i je , Crvena a rmi j a je p redu-zimala prot ivnapade, iznuravala nepr i j a t e l j ske snage i s tva-rala pogodne uslove za r azv i j an je širokih napadnih ope-raci ja .

Herojska borba sovjetskog naroda i n jegovih oružanih snaga prot iv hi t lerovske Nemačke i n j en ih sateli ta nada-hnj iva la je porobl jene narode na otpor fašizmu, ulivala im veru u sopstvene snage i neizbežnost pobede p ravedne stvari .

Josip Broz Tito je rekao: »Svaki uspjeh, svaki podvig Crvene a r m i j e o d j e k u j e u srcima boraca Narodnooslobo-dilačke par t izanske i dobrovol jačke vojske Jugoslavi je i d a j e im poleta za još uporni ju , za još nemi losrdni ju borbu prot iv okupatora i n jegovih domaćih slugu«.2 On je takođe rekao: »Sta je nas rukovodilo i šta n a m je ulivalo v j e r u u pobjedu? Rukovodila nas je l j ubav p rema našoj domo-vini, l j ubav p rema nezavisnosti našeg naroda; rukovodila nas je v j e r a u nepobjedivost velikog saveznika Sovjetskog Saveza. Rukovodila nas je v j e r a u nepobjedivost s lavne Crvene armije«. 3

»Ital i janski par t izani i svi i ta l i janski demokrat i« — piše j edan od rukovodilaca gapista (part izana u grado-vima) Milana i Torina — »sa iskrenim osećanjem s impat i ja i odušev l jen ja prat i l i su dejs tva s lavne Crvene a rmi j e i svih naroda Sovjetskog Saveza. Nj ihovi herojski podvizi oduševl javal i su naše borce«.4

Mnoge poznate ličnosti Zapadne Evrope, Amer ike i d rugih kont inena ta , takođe su gledale u Sovje tskom Savezu g lavnu snagu u borbi prot iv fašist ičkih agresora. U tele-

2 Jos ip Broz Tito: Govori i članci, k n j . I, str . 35. 3 Isto, str . 250. 4 D. Peše : Vojnici bez un i fo rme , M., Voenizdat, 1959, str . 62.

16

g r a m u upućenom predsedniku sovje tske vlade, od 27. sep-t embra 1941. godine, genera l de Gol je, na pr imer , pisao: »U t r e n u t k u kada slobodna Francuska pos ta je saveznik Sovje tske Rusi je u borbi prot iv zajedničkog nepr i ja te l ja , dozvol javam sebi da izrazim svoje d iv l j en je zbog nepo-kolebl j ivog otpora ruskog naroda i zbog junaš tva i h rab ro -sti n jegove a rmi j e i n jegovih komandana ta . Bacivši sve svoje snage prot iv agresora, SSSR je svima sada u g n j e -ten im narod ima dao ve ru u oslobođenje. Ne s u m n j a m , da će, zahva l ju juć i heroizmu sovjetskih armi ja , napor i saveznika biti ovenčani pobedom«.

U zimu 1941/42. godine Crvena a rmi j a je na pr i la-zima vol jenom glavnom gradu dala »nepobedivoj« Hit le-rovoj vojsci p rvu lekci ju u d rugom svetskom ra tu .

Poraz nemačke fašističke vojske p red Moskvom imao je ogromno vojno-poli t ičko i međunarodno značenje . Bilo je očevidno da je od s t rane hi t lerovaca razvikani plan xmunjevi tog rata« postao neosnovan. Crvena a rmi j a je razbila mit o nepobedivost i nemačke armi je .

S velikom radošću, kao svoju sopstvenu pobedu, jugo-slovenski narodi i n j ihovi borci-par t izani pr imil i su vest o porazu hi t lerovske vojske pred Moskvom.

Veliki značaj za da l je r azv i j an j e narodnooslobodila-čkog pokre ta u svima okupi ran im zeml jama imala je isto-r i j ska pobeda Crvene a rmi j e na obalama velike ruske reke Volge. Jugoslovenski narodi kao i drugi narodi pr imil i su je sa oduševl jen jem. »Fašisti su posle s ta l j ingradske b i tke obesili noseve, a nama su porasla krila«, govorili su borci Narodnooslobodilačke vojske i par t izanskih odreda Jugo-slavi je .

Pobeda Crvene a rmi j e na Volgi p reds tav l ja n a j k r u -pni j i vojno-poli t ički događaj drugog svetskog ra ta . Na-stao je koreni t prelom toka otadžbinskog ra ta sovjetskog naroda i celog drugog svetskog rata . Trodnevna žalost ko ju je Hit ler objavio povodom un iš ten ja 330.000 pr ipadnika a r m i j e fe ldmarša la Paulusa kao da je j ednovremeno n a -jav l j iva la početak na j t eže krize fašist ičke Nemačke. N jena vojna sila i n j e n vojni prestiž bili su podriveni .

2 Beogradska operac i j a 17

Koristeći se rezul ta t ima pobede kod volške tvrđave , Crvena a rmi j a je nastavi la da nep r i j a t e l j u nanosi snažne uda re na d rug im sektor ima f ron ta . T ime je započelo m a -sovno p ro te r ivan je nep r i j a t e l j a sa sovje tske ter i tor i je .

U toku leta 1943. godine Crvena a rmi j a je razbi la k r u p n u grupac i ju nemačke fašist ičke vojske u r e jonu K u r -ska i očistila od nep r i j a t e l j a više od polovine r an i j e oku-p i rane sovjetske ter i tor i je , zakl jučno sa Donbasom i U k r a -j inom na levoj obali Dn jep ra .

U kursko j bici Crvena a rmi ja je sahrani la nade u p r a -vl jača fašist ičke Nemačke da se r evanš i r a ju za poraz na Volgi, da izmene tok ra ta u svoju korist novim nas tupa -n jem, da povra te izgubl jenu s t ra teg i j sku inici jat ivu i sa -čuva ju od neminovnog r a spadan ja agresivni blok faš i -stičkih država.

Poraz nemačke fašist ičke a rmi j e u kursko j bici olak-šao je uspešno i sk rcavan je anglo-amer ičkih snaga u I t a -li j i i n j ihovo nap redovan j e u dubinu ter i tor i je , i t ime u t i -cao na poraz ove zeml je u ra tu . Bi tka kod Kurska je do-vela do znača jnog s l ab l j en ja s redozemnog rat iš ta , j e r je nemačko-fašis t ičko k o m a n d o v a n j e bilo p r inuđeno da p r e -baci sa n jega na sovje tsko-nemački f r on t znača jne v a z d u -hoplovne snage kao i jedinice d rug ih rodova vojske. Oči-gledno je da Hitler, bez obzira na uporne molbe Musoli-ni ja , n i j e mogao dodeliti vo jne snage za zašt i tu I ta l i je , p ravda juć i se po t rebama ruskog f ron ta .

Nadahnu t i vel ičanstvenim pobedama Crvene a rmi je , narodi okupi ranih zemal ja još više su bili pods t reknut i u borbi prot iv s t ran ih osvajača. Narodnooslobodilačka v o j -ska i par t izani Jugos lav i je postigli su u 1943. godini k r u -pne uspehe u borbi prot iv nemačkih fašist ičkih okupatora .

Hero jsku borbu Narodnooslobodilačke vojske J u g o -slavi je pažlj ivo su prat i l i sovjetski l jud i i p rogres ivne snage drugih zemalja . »Moskovski radio« — pisala je »Bor-ba« 8. f eb rua ra 1943. — »svakodnevno beleži hero jsk i otpor naših h rab r ih boraca, govori o n j e m u ćelom svetu, kao o vanrednom pr imeru . . . Moskva se r a d u j e i žalosti za jedno sa nama .. .«

Godine 1944. na sovje tsko-nemačkom f ron tu vođene su velike bitke. Razvi ja juć i borbene uspehe iz p ro tek le

18

godine, Crvena a rmi j a je u prvoj polovini 1944. godine nastavi la da razbi ja nemačke fašist ičke a r m i j e kod Len j in -grada i Novgoroda i na jugu zemlje . Snage četiri u k r a -j inska f ronta , u sadejs tvu sa Crnomorskom flotom, oslobo-dile su gotovo svu U k r a j i n u na desnoj obali D n j e p r a i Krim, očistile od okupatora veći deo Sovje tske Moldavi je i s tupi le u severoistočne k r a j eve Rumuni j e .

Pod uda r ima Crvene a rmi j e počeo je da se raspada blok fašist ičkih država. Rumunske , mađarske , f inske i bu -garske saveznike Hit lerove obuzeli su s t rah i pometn ja . Oni su počeli da t raže način da se izvuku iz zagr l j a ja fašist ičke Nemačke i da napus te r a tovan je na n j e n o j strani .

U leto i jesen 1944. godine Crvena a rmi ja je nanela snagama nepr i j a t e l j a uzastopne snažne uda re u Karel i j i , Belorusi j i , zapadnoj Ukra j in i , r e j o n u Kiš in jev — Jaš, P r i -bal t iku. Mađarskoj , is točnom delu Jugos lavi je i severnoj Finskoj . U to v r e m e post ignuti su veliki politički i vojn i rezultat i . Crvena a rmi j a je oslobodila sovje tsku ter i tor i ju . Državna granica SSSR-a bila je uspostavl jena ćelom svo-jom dužinom od Barencovog do Crnog mora .

Ispunivši svoj zadatak u pogledu oslobođenja okupi-r an ih područ ja SSSR-a, Crvena a rmi j a je prenela borbena de js tva na te r i to r i ju zemal ja Cent ra lne i Jugoistočne Ev-rope, i pomogla na rod ima t ih zemal ja da se oslobode faši-stičkog j a rma .

Za v reme os tvar ivan ja s t ra tegi j sk ih napadn ih opera-cija u 1944. godini, od koj ih su se mnoge završavale opko-l j a v a n j e m i un i š t en jem k rupn ih nepr i j a t e l j sk ih grupaci ja , Crvena a rmi j a je nanela nep r i j a t e l ju ogromne gubitke. U 1944. godini bilo je po tpuno uniš teno ili zarobl jeno 126 divizi ja i 25 br igada, razbi jeno 361 divizi ja5 i 27 brigada, od koj ih je 47 divizi ja i 20 br igada pre t rpe lo takve gu-bi tke da su mora le biti r a s fo rmi rane . Nepr i j a t e l j je u 1944. godini izgubio ukupno 2,600.000 l judi , 48.000 topova i mi -nobacača, 15.000 tenkova i ju r i šn ih topova, 17.000 aviona. Na jveće gubi tke p re t rpe la je nemačka fašist ička a rmi j a u toku l e tn je i j e sen je kampan je . »U toku leta i jeseni 1944.

5 I s tor i ja vel ikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941 — 1945. g., M., Voenizdat , 1962, str . 503.

2* 19

godine« — piše hi t lerovski general E. Vestfa l — »nemačka a r m i j a pre t rpe la je na jveć i poraz u svojoj istoriji , koj i je čak prevazišao i s t a l j i ng radsk i . . . Tada je Nemačka neza-drživo sr l ja la u propast«.6

U punom zamahu uspešnih napadn ih operaci ja Crvene armi je , j una 1944. os tvareno je i skrcavanje br i tanskih i amer ičkih a rmi ja na severu Francuske . Naši saveznici su na jzad otvorili d rugi f r on t u Evropi, koji su tako dugo očekivali narodi sveta, i započeli borbena de j -stva prot iv hi t lerovske Nemačke na zapadu.

Borbena de js tva saveznika u Zapadnoj Evropi vezala su 60 nemačkih divizi ja ko je su pro t iv n j i h dejs tvovale početkom juna. Hit lerovsko komandovan j e bilo je prisi-l jeno da kao po jačan je ubaci u borbu prot iv anglo-amer i -ćkih a rmi ja deo snaga svoje s t ra teg i j ske rezerve. Nemačka je takođe izgubila znača jnu okupi ranu te r i to r i ju na za-padu, s koje je crpla rezerve za vođen je rata . Nema s u m n j e da je sve to objekt ivno doprinelo Crvenoj a rmi j i da u k ra tkom roku završi oslobođenje okupi ran ih re jona So-v je t skog Saveza. Ali o t v a r a n j e drugog f r o n t a u Evropi n i je dovelo do povlačenja jedinica nemačko-faš is t ičke vo j -ske sa sovje tsko-nemačkog f ronta . 7 Bilo je očigledno da bez snažnih operaci ja Crvene a rmi j e u leto 1944. godine, koj ima su bile vezane nepr i j a t e l j ske snage nekoliko pu ta veće od onih ko je su dejs tvovale pro t iv saveznika na Za-padu, Englezi i Amer ikanci ne bi se mogli tako uspešno iskrcati u Normand i j i i is terat i nemačku fašist ičku vojsku iz s r edn je Ital i je, F rancuske i Belgije. Na t a j način, h i t le-rovska Nemačka se našla p r i t e šn jena između dva f ron ta . Počele su se ostvar ivat i odluke Teheranske konfe renc i j e o za jedničkim udar ima po Nemačkoj sa istoka, zapada i juga. Iskrsle su s tva rne mogućnost i da se skrat i t r a j a n j e ra ta , s m a n j e žr tve i p a t n j e mnogih naroda.

Veliki značaj za uspešno vođen je ra ta prot iv hi t le-rovske Nemačke imala je spol jna poli t ika Komunis t ičke

6 Kobne odluke, M., Voenizdat, 1958, str . 257—259. 7 U poče tku l e tn j e i j e sen je k a m p a n j e 1944. g. na sov je t sko-

- n e m a č k o m f r o n t u nalazilo se 228 divizi ja i 23 br igade, od ko j ih nemačk ih 179 divizi ja i 5 br igada . Od j una do decembra na sov je t -sko-nemačk i f ron t je bilo p rebačeno još 60 divizi ja i 13 br igada , a predis loci rano na zapad samo 12 divizi ja i 5 br igada.

20

p a r t i j e i sovje tske vlade. Glavni napor sovje tske spol jne poli t ike bio je u smeren na u j e d i n j a v a n j e svih snaga ko je se bore prot iv faš is t ičke Nemačke i n j e n i h sateli ta, na s t v a r a n j e ant i faš is t ičke koalici je država i naroda.

Ovi napor i k run isan i su uspehom. Ant ihi t lerovska koalicija bila je obrazovana, bez obzira na to što su u n j e n sastav ušle zeml je sa različit im druš tven im sistemima, što su n j en i članovi zastupali supro tne ideologije. Zahva l ju -jući vel ikoj ulozi Sovjetskog Saveza ova koalicija je dovela do potpunog un i š ten ja hi t lerovske Nemačke.

Narodi Sovjetskog Saveza, Jugos lavi je i d rugih ze-ma l j a visoko cene udeo SAD i Velike Br i t an i je u za jedn i -čkoj borbi prot iv agresivnih fašist ičkih država. Oni žele da se u svim zeml jama objekt ivno ceni odlučujuća uloga Cr-vene a rmi j e u un i š t en ju zajedničkog nepr i ja te l ja , kao i uloga i značaj narodnooslobodilačkih i demokra tsk ih po-kre ta u borbi prot iv fašizma.

Glavni tere t proteklog ra ta podneo je sovjetski narod i n jegova Crvena a rmi ja . Sovje tsko-nemački f ron t bio je u toku celog drugog svetskog ra ta glavni i odlučujući f ron t .

Na početku ra ta prot iv Sovjetskog Saveza je dejs tvo-valo 190 komple tno popunjen ih , tehnički opreml jen ih i dobro osposobljenih divizija fašist ičke Nemačke i n j en ih sateli ta. Već u leto 1942. godine8 b ro j nepr i j a te l j sk ih divi-zija koje su dejs tvovale prot iv Crvene a rmi j e porastao je na 237, a u jesen — na 266 združenih jedinica, od koj ih 193 nemačke, t j . gotovo jedan i po pu ta više nego 1941. godine. Poče tkom 1944. godine nemačko-faš is t ičko komandovan j e je i da l j e držalo g lavninu svojih snaga na sovje tsko-nema-čkom f ron tu . Pro t iv Sovjetskog Saveza dejs tvovalo je u to v r e m e 236 divizija i 18 brigada,9 dok su u Zapadnoj Ev-ropi i na Balkanu bile 102 divizije i 3 brigade.

Bez obzira na o t v a r a n j e drugog f ron t a u Evropi, so-v je t sko-nemački f r on t je ostao kao i p r e glavni, na ko jem su bile koncentr isane gotovo dve t reć ine nemačke faši-

8 I s tor i ja KPSS, Gospoli t izdat , 1962, str . 554, 574, 575. 9 I s tor i ja velikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941—

1945, Voenizdat, 1963, t. 5, s tr . 461.

21

stičke vojske. Za borbu prot iv Crvene armi je , kao glavnog nepr i ja te l ja , u d rugoj polovini 1944. prebačeno je još 60 divizija1 0 i 13 brigada, od ko j ih iz Nemačke 40 združenih jedinica, iz F rancuske 5, iz I ta l i je 3, iz Norve-ške, Danske i Holandi je 3, iz zemal ja Balkanskog polu-ost rva 21.

U skladu sa r azv i j an j em sovje tske vojne veštine, po-ras tom borbene sposobnosti ličnog sastava Crvene a rmi je , i naglog povećanja n j e n e tehničke opremljenost i , nep re -kidno je rasla ef ikasnost borbenih de js tava sovje tskih t rupa . U borbama kod Moskve Crvena a rmi j a je razbila 25 od 74 nepr i j a t e l j ske divizije koje su učestvovale u bor -ben im de js tv ima; u bici na Volgi — 49 od 65 divizija; u kursko j bici — 39 od 92 divizije; u n a p a d n o j operaci j i na U k r a j i n u na desnoj obali D n j e p r a — 76 od 135 divizija; u beloruskoj operaci j i — 76 od 114 nemačkih fašist ičkih divizija ko je su učestvovale u borbama.

Crvena a rmi j a n i j e samo oslobađala t e r i to r i ju ko ju je nepr i j a t e l j okupirao. U žestokim b i tkama ona je težila da odseče pravce ods tupan ja na zapad, da okruži i uniš t i nepr i j a t e l j evu živu silu i borbenu tehniku . P r e m a doku-ment ima nemačkog generalš taba, u per iodu od 22. j u n a 1941. do 1. j anua ra 1944. prosečni mesečni gubici kopnene vojske hi t lerovske Nemačke na sov je t sko-nema-čkom f ron tu iznosili su 183.000 l judi , a u sledećem per iodu oni su dostizali prosečno do 220.000 vo jn ika i oficira.

U toku velikog otadžbinskog ra t a Crvena a rmi j a je razbila ukupno 1024 nepr i j a t e l j ske divizije, u koj i b ro j su u računa te združene jedinice ko je su upale na t e r i to r i ju Sovje tskog Saveza u j unu 1941, 466 divizi ja ko je su naknadno upućene na sovje tsko-nemački f ron t i 470 divi-zi ja ko je je nemačko fašističko komando van je p o p u n j a -valo na tom f r o n t u u toku celog rata.1 1 Sovje tske oružane snage uništ i le su takođe glavne snage nepr i j a t e l j eve av i j a -ci je i veći deo borbene tehnike i naoružan ja , ko je su pro-izvodili hi t lerovska Nemačka i porobl jene evropske zemlje .

10 I s tor i ja velikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941— 1945, Voenizdat, 1963, t. 5, str . 464.

11 Drugi svetski r a t 1939—1945, Voenizdat, 1958, str . 840—844.

22

Sovjetski Savez i herojska Crvena a rmi j a odigrali su od luču juću ulogu u r azb i j an ju r a tne mašine fašist ičke Nemačke, pružil i neocenj ivu pomoć oslobodilačkoj borbi na roda i stekli n j ihovo večno p r i znan je i zahvalnost .

Sovje tski narod je izvršio veliki oslobodilački podvig, ko j i će kao na j sve t l i j a s t ranica bit i zauvek sačuvan u isto-ri j i i uspomeni naroda svih zemal ja . »Ne samo naši savre-menici«, — rekao je N. S. Hruščov, — »već će i sledeća pokolenja uvek pamt i t i svetli lik hero jsk ih boraca koj i su u smrtonosnim b i tkama razbili fašist ičke horde, čuvati uspomenu na one koj i su spasli svet lu budućnost čove-čanstva«.1 2

Veličanstvene pobede sovjetskih oružanih snaga nad hi t lerovskom Nemačkom i n j e n i m saveznicima bile su mo-gućne zato što je Komunis t ička pa r t i j a Sovje tskog Saveza, sa Cent ra ln im komi te tom na čelu, bila vodeća i n a d a h n j u -juća snaga sovjetskog naroda i n jegove a rmi j e i borbeni organizator opš tenarodne borbe prot iv okupatora .

Komunist ička pa r t i j a otkri la je sovje tskom narodu ogromnu opasnost ko ja se nadnela nad domovinom Velikog Oktobra , podigla ga i organizovala za sveti r a t prot iv f a -šist ičkih osvajača, za zašt i tu p rve u svetu socijalističke države . Provodeći u život ra tn i program, K P S S je razvila gigantski organizatorski i politički rad i pre tvor i la zeml ju u jedins tveni borbeni f ron t . »Sve za f ron t ! Sve za pobedu!« — pod takvom paro lom su u pozadini herojski radil i r ad -nička klasa, sel jaštvo i sovjetska intel igencija.

Za jedničkom odlukom CK SKP(b), P rez id i juma Vr-hovnog sovje ta i Saveta narodnih komesara SSSR od 30. j u n a 1941. bio je obrazovan vanredni organ — Dr-žavni komite t odb rane (DKO), u či j im se r u k a m a nalazila sva vlast u zemlji . DKO je ostvarivao državno, vojno i ekonomsko rukovođenje , ob jed in javao delatnost i d ržavnih i vo jn ih ustanova, par t i j sk ih , s indikalnih i komsomolskih organizaci ja radi post izanja na jb rže mobilizacije svih snaga i s redstava zeml je za odb i j an je fašist ičkih napada i uni -

1 2 N. S. Hruščov, Čet rdese t godina vel ike ok tobarske soci ja-l is t ičke revoluci je , Gospoli t izdat , 1959, str . 8.

23

š t en je nepr i j a t e l j a . Svima oružanim snagama Sovje tskog Saveza rukovodi la je Vrhovna komanda .

P a r t i j a se stalno br inula o vojnoj moći sovje tskih o ru -žanih snaga i o mora lno j čvrst ini boraca, naročito za v r e m e p r iv remenih neuspeha Crvene a rmi je . Na osnovu p a r t i j -ske mobilizacije u oktobru 1941. u vojsku je u p u -ćeno više od 95.000 komunis ta i komsomolaca, a k r a j e m godine je u redove Crvene a rmi j e i Ra tne mornar ice s tu -pilo oko milion komunis ta i više od dva miliona komsomo-laca. Sovje tski borci, ko je je pa r t i j a vaspitala u duhu bezgranične odanosti domovini, lične odgovornosti za sud-binu socijalističke otadžbine, duboke vere u pobedu nad fašizmom, požr tvovano i h rab ro su se borili prot iv nepr i -ja te l ja . Nj ihova bezgranična hrabrost , odvažnost i masovni heroizam dobili su opšte p r i znan je ne samo sovjetskih l jud i već i s lobodoljubivih naroda svih zemalja .

Komunis t ička pa r t i j a preor i jent isa la je narodnu pr i -v redu na vojni kolosek, što se ostvarivalo u uslovima oku-paci je jednog dela zeml je i evakuaci je mnogih indus t r i j -skih preduzeća na istok. Herojska radnička klasa, inženjer i i tehničar i divovskim naporom su savladali vanredne t e -škoće i obezbedili sve što je Crvenoj a rmi j i bilo neopho-dno za borbu pro t iv nepr i ja te l ja .

Radnike koj i su odlazili na f ron t zamenj ival i su kod mašina žene i deca, koji su, ne štedeći snagu i vreme, ko-vali o ruž je pobede. U prv im mesecima ra ta nastale su kom-somolsko-omladinske f rontovske brigade, koje su znatno premašiva le proizvodne zadatke. »U radu kao i u borbi!«, »Jedna norma za sebe, d ruga no rma za druga koji je oti-šao na front!« — takve su bile parole t rudben ika u poza-dini. Na poziv par t i je , 1942. godine razvilo se snažno sa-vezno socijalističko t akmičen je za pomoć f ron tu . Sve je to u celini doprinelo podizanju indus t r i j ske proizvodnje , a naročito vojne.

Godine 1942. ukupna proizvodnja svih indus t r i j sk ih grana SSSR-a povećala se u poređen ju sa 1941. godinom više od jedan i po puta . U zemlj i je izgrađeno preko 10.300 indus t r i j sk ih preduzeća. Sve je to bilo rezul ta t velikog organizatorskog rada pa r t i j e na pol ju pr ivrede, van redn ih napora radničke klase, inženjera i tehničara .

24

Poras t r a tne proizvodnje i snabdevan je Crvene a r m i j e zavisili su, pr i rodno, od opšteg razvoja indus t r i je , a p r e svega teške indust r i je . U toku 1943. i 1944. godine K o m u -nistička pa r t i j a je upravo u tom pravcu sprovela ogroman organizatorski i politički vaspitni rad m e đ u narodn im m a -sama.

Tih godina je bila oslobođena velika te r i tor i ja SSSR-a. Komunis t ička pa r t i j a i sovjetska vlada usmeri le su napo re sovje tskih l j ud i na uspos tav l j an je no rmalnog života u t im re jonima, na podizan je indus t r i j e i pol jopr ivrede .

U toku dal jeg podizanja indus t r i j e sve više se pove-ćavala proizvodnja r a tne tehnike i naoružan ja . U toku 1942. i 1943. godine sovjetske fabr ike za proizvodnju t en -kova proizvele su 44.600 ra tn ih mašina, a nemačke fab r ike samo 18.200. U t im ist im godinama vazduhoplovna indu-s t r i ja SSSR-a dala je f ron tu 20.000 aviona više nego ne-mačka vazduhoplovna indust r i ja . I s tovremeno je sovje t -ska indus t r i j a proizvodila sve više novih i savršeni j ih t i -pova r a tne tehnike.

Već na početku 1944. godine Crvena a rmi ja je u l juds tvu bila b ro jno jača od nepr i j a t e l j ske vojske za 1,3 puta, u topovima i minobacačima — 1,7, tenkovima i sa-mohodnim topovima — 1,4 i u avionima — 2,7 puta . Do-cni je su se ti odnosi stalno menja l i u korist sovjetskih oružanih snaga. Crvena a rmi ja je 1944. godine dobila no-vih 29.000 tenkova i samohodnih topova, preko 40.000 aviona, preko 120.000 topova i veliki bro j puškomit ra l jeza i mi t ra l jeza , pušaka i au tomata , a takođe po t rebnu količinu munic i je za sve vrs te oružja . Ogromni uspesi sovjetske r a t -ne pr ivrede dokazali su vanredna pre imućs tva socijalistič-kog poretka .

Znača jan radni napor uložilo je u toku ra ta sov je t -sko kolhozno seljaštvo. Savlađujuć i vel ike teškoće iza-zvane ratom, kolhoznici su snabdeval i sovjetske borce i gradska nase l ja hranom, a indus t r i ju s i rovinama.

Veliki doprinos opšt im napor ima sovje tskog naroda u r a tn im godinama dali su t rudbenici železničkog, automo-bilskog, vazduhoplovnog, pomorskog i rečnog t ranspor ta . Oni su uspeli da prevezu ogromne količine tere ta za front, i na rodnu pr ivredu.

25

Tako je sovjetski narod hero jsk im radom u pozadini kovao pobedu nad nepr i j a t e l j em i svoj im snažnim r a m e -n ima podupirao Crvenu a r m i j u kako za v reme teških od-b r a m b e n i h borbi tako i u per iodu n j e n i h t r i j u m f a l n i h pobeda, ko je su se završile po tpunim un i š t en j em hi t lerov-ske Nemačke.

Komunis t ička pa r t i j a Sovjetskog Saveza bila je du-hovni vođa i organizator oružane borbe sovjetskih l jud i u nepr i j a te l j sko j pozadini. Nalazeći se na p r iv remeno oku-p i rano j ter i tor i j i i uk l juču juć i se u borbu prot iv s t ran ih osvajača, sovjetski l jud i nisu se samo svetil i nep r i j a t e l j u za zgarišta i prol ivenu k rv svoj ih sunarodnika , za p l jačke i nasi l ja . Vaspi tani od pa r t i j e u duhu bezgranične l jubav i p r ema domovini, oni su shvati l i svoju odgovornost za sud-b inu socijalističke države, domovine Velikog Oktobra .

I legalnim par t i j sk im radom i par t izanskim pokre tom neposredno je rukovodi la komisi ja ko ju je fo rmirao CK SKP(b), a i opera t ivne grupe ko je su bile fo rmi rane pr i cen t ra ln im komite t ima saveznih republ ika i oblasnim ko-mi t e t ima par t i j e pr i f rontovskog pojasa.

K r a j e m m a j a 1942, odlukom CK SKP(b), bio je obrazovan Glavni š tab par t izanskog pokre ta pr i Vrhovno j komandi .

Par t izanski pokre t u p r iv remeno okupi ran im re j oni-ma Sovjetskog Saveza imao je zaista opštenarodni ka r ak -ter . U n j e m u su učestvovali predstavnic i svih narodnost i . K r a j e m 1943. godine oružanu borbu prot iv nemačkih faš i -s t ičkih osvajača vodilo je više od milion par t izana. Sto-t ine h i l jada komunis ta i komsomolaca, pod neposrednim rukovods tvom ilegalnih par t i j sk ih i komsomolskih organa (oblasnih i re jonsk ih komiteta), koj i su dejs tvoval i na oku-p i rano j ter i tor i j i , p reds tav l ja l i su glavni oslonac par t izan-skih jedinica.

Pod u t i ca j em pobeda Crvene a rmi je , na rodn i r a t u nep r i j a t e l j sko j pozadini 1944. godine r azbuk tao se još jače i dostigao na jveć i polet. Obrazovane su nove par t izanske jedinice a b ro jno s t an j e postojećih par t izanskih odreda, br igada i divizija povećalo se nekoliko puta . Na okupi-r ano j ter i tor i j i u Belorusij i , Ukra j in i i u zapadnim obla-s t ima RSFSR pojavi la su se nova par t izanska područ ja i

26

zone i proširi la se te r i tor i ja ko ju su kontrolisali part izani . Pozadina nemačke fašist ičke a rmi j e na sovje tskoj ter i tor i j i p reds tav l j a l a je ak t ivan vulkan.

Akt ivna de js tva sovjetskih par t izana po komunikaci -j a m a (železničkim p rugama i automobilskim putevima) ne -p r i j a t e l j u nisu samo remet i la rad u n jegovoj pozadini, već su pr is i l javala hi t lerovsko k o m a n d o v a n j e da za borbu p ro t iv par t izana odva ja zna tne snage. Tako su u m a r t u i apr i lu 1944. godine samo združene jedinice ukra j insk ih par t izana, pod komandom P. P. Veršigore, A. F. Fedorova, M. I. Naumova, S. F. Malikova, A. M. Grabčika i drugih, p r i vuk l e na sebe deset nepr i j a te l j sk ih divizija.

Nalazeći se u neposrednoj blizini l ini je f ron ta , p a r -t izani su u sade js tvu sa regu la rn im t r u p a m a jurišal i na gradove i sela, zauzete od s t rane nepr i j a te l j a . Oni su često oslobađali od fašist ičkih hordi pojedine gradove i nase l jena m e s t a i držali te r e jone do dolaska jedinica Crvene armi je .

Velike operac i je par t izana i n j ihovi poznati napadi na nepr i j a t e l j sku pozadinu ometal i su nepr i j a t e l j a u m a -nevr i san ju snagama i s reds tvima svojih grupaci ja i u bla-govremenom prebac ivan ju rezervi iz duboke pozadine. Par t izanski pokre t p reds tav l jao je za v reme ra ta jedan od na jvažn i j i h činilaca pobede nad hi t lerovskom Nema-čkom.

Izvanredni uspesi Crvene a r m i j e na f r o n t u i he ro j -ska de js tva sovje tskih par t izana u nepr i j a t e l j sko j pozadini u velikoj su mer i uticali na r azv i j an je narodnooslobodi-lačke borbe naroda okupi ran ih zemalja . Snažni udar i o ru-žan ih snaga SSSR-a sve više su se slivali s narodnooslo-bodiiačkim pokre tom evropskih naroda. Ubrzavao se pro-ces neizbežnog sloma hi t lerovskog »novog poretka« u Evropi i celog agres ivnog bloka fašist ičkih država.

Opštenarodni ra t u Jugoslavi j i rasplamsao se 1944. godine još većom snagom. Znatno su se pojačala borbena de js tva narodnih oružanih snaga, pr ipadnika pokreta ot-pora u drugim zeml j ama pod hi t lerovskom okupaci jom.

U borbi prot iv nemačkih fašist ičkih osvajača, Sovje t -sk i Savez je davao znača jnu ma te r i j a lnu pomoć narodnim «oružanim snagama Poljske, Cehoslovačke, Narodnooslobo-

27

dilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugos lavi je i p a -t r iotskim snagama drugih zemalja .

Po odluci sovje tske vlade, donesenoj k r a j e m 1943. go-dine, u Vrhovni š tab Narodnooslobodilačke vojske i p a r -t izanskih odreda Jugos lavi je bila je upućena sovjetska voj-na misi ja . Glavni jo j je zadatak bio da pronađe nač ine i mogućnosti za ukaz ivan je sves t rane pomoći Narodnooslo-bodilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugoslavi je .

Za p rebac ivan je naoružanja , opreme, hrane , lekova i d rugih s reds tava u Jugos lavi ju bile su obrazovane spe-ci ja lne vazduhoplovne baze. Ras to jan je od n j i h do r e jona izbacivanja te re ta u Jugoslavij i , i obratno, iznosilo je u pravoj l inij i više od 2.500 ki lometara . Savlađujuć i to p ro -stranstvo, sovjetski piloti su se gotovo celo v reme nalazili nad ter i tor i j om zaposednutom od s t rane nepr i j a t e l j a i bili izloženi snažnom de j s tvu n jegove prot ivvazdušne odbrane . Bez obzira na sve teškoće, sa vazduhoplovnih baza u r e jonu Ki jeva i Vinice os tvarene su h i l jade avio-pole tanja i do-s tavl jeno je Narodnooslobodilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugos lavi je nekoliko h i l jada tona raznog m a t e -r i ja la .

Godine 1944, u sporazumu sa Englezima i Amer ikan -cima, bila je obrazovana sovjetska vazduhoplovna baza u Bar i ju (Italija). U početku se u bazi nalazilo 12 t r anspor -tn ih i 12 lovačkih aviona i oko 250 l judi letačkog sastava. Za t im je ta baza znatno popun jena avionima i l juds tvom. Iz vazduhoplovne baze u Bar i ju izvršeno je te godine 1460 poletan ja i o tp reml jene su Narodnooslobodilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugoslavi je t r i h i l jde tona raznog ra tnog mate r i j a la . Sovjetski piloti prebaci l i su iz Jugosla-vi je u I ta l i ju na lečen je h i l jade r a n j e n i h i bolesnih vo j -nika i oficira Narodnooslobodilačke vojske i par t izanskih odreda Jugoslavi je .

Dolaskom Crvene a rmi j e na granice Jugoslavi je zna -tno su se poboljšal i uslovi za snabdevan je Narodnooslobo-dilačke vojske. Sovje tski Savez je dobio mogućnost da Narodnooslobodilačkoj vojsci poveća pomoć u o ruž ju i r a t no j tehnici.

28

Slavni i teški pu t prošli su Narodnooslobodilačka vojska i par t izani Jugoslavi je od t r enu tka okupaci je ze-m l j e od s t rane fašist ičkih osvajača do susreta sa hero jskom Crvenom a rmi jom na jugoslovenskoj ter i tor i j i .

Komunis t ička pa r t i j a Jugoslavi je , sa Josipom Brozom Ti tom na čelu, jedini je organizator i rukovodilac naroda u borbi za nacionalno oslobođenje i koreni t i d ruš tveno--poli t ički preobraža j . To je logičan nas tavak borbe jugoslo-venskih komunis ta ko ju su oni vodili u p red ra tnom per i -odu. Zahva l ju juć i odlučnoj borbi za demokrat izaci ju i odbranu zeml je i borbi prot iv izdaje i kapi tu lans tva , ona je uspela da oko sebe okupi napredne i pa t r io tske snage, što je preds tavl ja lo neophodan preduslov za organizovanje borbe za nacionalno oslobođenje, za novi druš tveni pore-dak, za s tva ran je b ra t ske zajednice ravnopravn ih naroda.

Od samog početka okupaci je Komunis t ička pa r t i j a J u -goslavije, iako u dubokoj ilegalnosti, počela je da p r ip rema oružanu oslobodilačku borbu. Centra lni komite t Komuni -st ičke pa r t i j e Jugoslavi je , na svojoj sednici u Zagrebu, 10. apri la 1941, doneo je odluku da se nas tavi p r u ž a n j e otpora agresorima; da se u s luča ju potpunog raspada vojske i d r -žave (što je, p r e m a razvoju događaja , t rebalo uskoro oče-kivati) pr is tupi organizacij i i polit ičkoj p r ip remi oružane borbe. Na istoj sednici fo rmi ran je Vojni kamite t , sa Josi-pom Brozom Ti tom na čelu, koji će rukovodi t i vo jn im p r ip remama ove borbe. U proglasu od 15. apri la 1941. go-dine, Centra lni komite t ističe da komunis t i i radnička klasa Jugoslavi je t reba »da budu u p rv im redovima u borbi prot iv osvajača«; ob jašn java se društveno-pol i t ički smisao te borbe u kojoj će se »rađati novi svet« i s tvara t i »na istinskoj nezavisnosti svih naroda Jugos lavi je slobodna, bra tska zajednica«.1 3

Save tovan je Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je odr-žano početkom m a j a 1941. godine u Zagrebu imalo je izu-zetno važan značaj za p r ip remu us tanka . Na save tovanju je određen glavni zadatak P a r t i j e u tom .per iodu: orga-nizacija i p redvođen je borbe jugoslovenskih naroda za

1 3 A rh iv Ins t i tu ta za i zučavan je radničkog pokre ta Jugos la -vije, Beograd (dalje u t eks tu : Arh iv IRPJ) .

29

»nacionalno i socijalno oslobođenje«.1 4 To je bila pol i -tička l ini ja Komunis t ičke pa r t i j e Jugos lavi je u uslovima okupaci je . Odatle je proizlazio i neposredan zadatak P a r -t i je : politička p r ip rema oružane borbe. Na jed ins tvenom f ron tu borbe sa okupator ima i domaćim izdajnicima t r e -balo je okupit i na j š i r e na rodne mase, bez obzira na n j i h o v e političke, nacionalne, verske i d ruge razlike. Poli t ička l i -n i ja ko ju je Komunis t ička pa r t i j a usvoji la na ovom sa v e -to van ju bila je, p re svega, rezul ta t procene ob jek t ivn ih političkih k r e t a n j a u na rodu posle okupaci je . Visoka nacio-nalna svest, bogate borbene i s lobodarske tradici je , očito izraženo antifašist ičko raspoloženje (događaji 27. mar ta ) — sve su to fak tor i iz koj ih je izrastala spremnost na roda za otpor i borbu.

U m a j u i j u n u pr i pa r t i j sk im rukovods tv ima na t e renu s tvara se mreža vo jn ih komiteta , koj i su sprovodili ne -posredne vojne p r ip reme: p r i k u p l j a n j e oruž ja i munic i je , f o r m i r a n j e uda rn ih grupa u gradovima i selima i n j ihovo obučavanje za diverzi je i sabotaže, p r i p r e m a n j e l juds tva za par t izanske odrede. Već u p r i p r e m n o m per iodu često je dolazilo do d i rek tn ih oružanih borbi sa okupatorom.

S napadom fašist ičke Nemačke na Sovje tski Savez, 22. j una 1941. nas tao je koren i t p re lom u m e đ u n a -rodnoj političkoj i vo jno j si tuacij i . S t u p a n j e Sovje tskog Saveza u ra t prot iv fašist ičkih država bilo je od svetskog istori jskog značaja . Nemačka je na istočnom f ron tu anga-žovala svoje glavne snage. P rva zeml ja socijalizma pr imi la je na sebe glavni te re t borbe za un i š t en je fašist ičkih osva-jača. Time su s tvoreni povoljni međunarodn i uslovi za oslobodilačku borbu porobl jen ih naroda Evrope. Tome je doprinelo i s t va r an j e ant ihi t lerovske koalicije.

Na dan napada Nemačke na Sovje tsk i Savez, 22. juna , Poli tbiro Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r t i j e J u -goslavije održao je sednicu na kojo j je razmot rena nas ta la si tuacija. Zat im je ob jav l jen proglas narod ima Jugoslavi je , u kome se pozivaju da Sovje tskom Savezu pruže pomoć oružanom borbom prot iv okupatora , j e r je to za jednička

14 Zbornik, tom II, k n j . 2, str . 14.

30

borba Sovjetskog Saveza i Jugoslavi je . Pored ostalog, u proglasu se kaže: »Kucnuo je sudbonosni t r enu tak . Zapo-čela je odsudna bi tka prot iv na jvećeg nepr i j a t e l j a r a d n i -čke klase, bi tka ko ju su fašistički zločinci sami nametnu l i mučk im napadom na Sovjetski Savez, nadu svih t r u d b e -nika sveta. Dragocena k r v herojskog sovjetskog naroda proliva se ne samo radi odbrane zeml je socijalizma, nego i radi konačnog socijalnog i nacionalnog oslobođenja či-tavog radnog čovečanstva. P r e m a tome, to je i naša borba, ko ju smo mi dužni podržat i svim snagama, pa i svoj im životima . . . Komunis t i Jugoslavi je! Ne okleva j te n i t r e -nutak , već se h i tno s p r e m a j t e za tu tešku borbu . . ,«15

Komunis t ička pa r t i j a Jugoslavi je shvat i la je napad na Sovjetski Savez kao znak za početak odlučne borbe prot iv mračn jačk ih snaga sveta — fašizma, borbe u kojo j ona t reba da izvrši svoju in ternacionalnu dužnost. Ulazak So-vje tskog Saveza u r a t ona je ocenila kao događaj koj i će iz osnova izmenit i odnos snaga zaraćenih s t rana i koj i će otvori t i perspekt ive za pobedu nad fašis t ičkim osvajačima. Pored toga, ona je smat ra la da će učešće p rve zeml je soci-ja l izma u r a tu bitno uticat i na n jegov društveno-pol i t ički ka rak te r , i da će svaki narod koj i se bori prot iv fašizma imati pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini .

Centra ln i komite t je 27. j u n a 1941. godine fo rmi rao Glavni š tab Narodnooslobodilačkih i par t izanskih odreda Jugoslavi je . Za komandan ta je određen generalni sekre ta r Komunis t ičke pa r t i j e i predsednik Vojnog komite ta Jos ip Broz Tito.

Na sednici održanoj 4. ju la 1941. godine u Beogradu, Pol i tbiro Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r t i j e J u -goslavije doneo je i s tor i j sku odluku da odmah otpočne us tanak. Par t izanski način r a tovan ja usvojen je kao os-novna fo rma oružane borbe, što je u uslovima okupaci je i nepovol jnog odnosa snaga preds tavl ja lo na jpovol jn i j i način dejs tava. Delegati Centra lnog komite ta i Glavnog štaba dobili su zadatak da nacionalnim i pokra j insk im ko-mi te t ima prenesu odluku Poli tbiroa o podizan ju us tanka

15 Zbornik, tom I, k n j . 1.

31

i da obezbede n j eno pravi lno sprovođenje . Sve ove orga-nizacione mere za d izanje us tanka P a r t i j a je sprovodila u teškim uslovima fašist ičke okupaci je .

Dvanaes tog jula je Cent ra ln i komite t Komunis t ičke p a r t i j e uput io narod ima Jugoslavi je poziv da započnu oru-žanu borbu, a komunis t ima — da odmah pr is tupe fo rmi -r a n j u par t izanskih odreda i da s tanu na čelo narodnooslo-bodilačkog pokreta .

U to v reme na ter i tor i j i Jugos lavi je nalazile su se j ake nepr i j a t e l j ske snage: 4 nemačke, 12 i ta l i janskih, 2 bugarske i 5 kvisl inških (domobranskih) divizija, 12 br i -gada (mađarskih i bugarskih), oko 20 samostalnih pukova i preko 100 raznih policijskih bata l jona . Svega: oko 400.000 vojnika .

Ju la 1941. godine počele su par t izanske akci je u svim k r a j e v i m a Jugoslavi je . Ubrzo je oružana borba dobila ka -r ak t e r masovnog narodnog us tanka .

Okupatorsk im i kvisl inškim snagama nanet i su k r u -pni gubici. Zap len jene su velike količine oružja , munic i je i drugog ra tnog mater i ja la , što je bilo glavni izvor snab-devan ja par t izanskih jedinica. Na oslobođenoj te r i tor i j i odmah je l ikvidirana okupatorska i kvisl inška vlast i s tva-rani su organi na rodne vlasti, koji su odmah organizovali još uspešn i ju oružanu borbu u dot ičnim kra jev ima . U to v reme bilo je oslobođeno 40 gradova. Na okupi ranoj t e r i -tor i j i par t izani su uniš taval i rudn ike i d ruga indus t r i j ska pos t ro jenja , da ih okupator ne bi koristio.

Par t izanski su odredi, sa š i r en jem i j a čan j em oružane borbe, izrasli u vo jne jedinice jač ine od više s tot ina bo-raca, a u nek im k r a j e v i m a — čak i od nekoliko h i l j ada .

P a r t i j a je razvi ja la borbenu akt ivnost i u okupi ran im gradovima. Okupator i nisu bili nigde sigurni; ručne bombe i revolverski hici svuda su stizali nep r i j a t e l j ske vojn ike i n a -rodne izdajnike . Naročito je znača jna bila akt ivnost u Beogradu, L jub l jan i , Za-grebu, Spli tu, Mostaru, Sa-ra j evu , Kragu jevcu , Nišu, Ce t in ju i d rug im mest ima.

Narodni heroj Stjepan Filipo-vić u Valjevu, ispod vešala, kliče slobodi i poziva narod na bespoštednu borbu protiv faši-stičkog okupatora

32

Do polovine sep tembra 1941. godine Glavni š tab r u -kovodi narodnooslobodilačkom borbom iz Beograda, a za-t im prelazi na oslobođenu te r i to r i ju zapadne Srbi je .

U l e tn j im mesecima 1941. godine u Jugoslavi j i se ras-p lamsavala oružana borba, koja je zat im izrasla u svena-rodni ra t za oslobođenje zemlje.1 6 Us tanak u Jugoslavij i , po svome zamahu, vo jn im i poli t ičkim pobedama bio je za okupatora iznenađenje . To je bila nova pojava u oku-p i ranoj Evropi. Us tanak je naneo u zemlj i ozbi l jan udarac okupa to r ima i kvisl inzima. Znača jne komunikac i j e bile su izložene neprek idn im napad ima par t izanskih odreda. Bila je otežana eksploataci ja jugoslovenske p r iv rede u ra tne ci l jeve od s t rane okupatora , kao i mobil izacija l juds tva u nemačke ili kvisl inške formaci je .

Snažan razvi tak borbe prot iv okupatora i domaćih i zda jn ika u to v r e m e zahtevao je od rukovods tva us tanka da sumira post ignute rezul ta te i da razradi m e r e za da l je š i r en j e i j a čan j e narodnooslobodilačkog pokreta . U tom je cil ju, 26. sep tembra 1941. godine u Stolicama (zapadna S r -bija) , pod rukovods tvom Josipa Broza Tita, održano sa-ve tovan je na kome su učestvovali članovi Centra lnog ko-mi t e t a K P J i Glavnog štaba Narodnooslobodi lačkih p a r -t izanskih odreda Jugos lav i je i p reds tavnic i svih pokra -j inskih rukovodstava . Na save tovan ju su donete odluke: da se na te r i to r i j i cele Jugos lav i je f o r m i r a j u jed in-s tvene čvrste fo rmac i j e par t izansk ih odreda (sa če tama i bata l jonima); da se Glavni štab narodnooslobodilačkih par t i zansk ih odreda Jugos lavi je p r e i m e n u j e u Vrhovni š tab narodnooslobodilačkih par t izanskih odreda Jugoslavi je ; da se f o r m i r a j u glavni štabovi u onim p o k r a j i n a m a i obla-s t ima gde ih još nema; da k r u p n e i o jačane par t izanske snage p reduz ima ju šire operacije, da os lobađaju nove i p ro š i ru ju postojeće slobodne ter i tor i je ; da se svuda b i r a ju narodnooslobodilački odbori, koj i t r eba da mobilišu sve

1 6 »Nemir se širio p reko cele zemlje . Uskoro se pokazalo da se na ovoj s t a ro j ve t romet in i Evrope, i s ove i . s one s t r ane Drine, ne r ad i samo o lokaln im po jed inačn im h a j d u č k i m b a n d a m a , nego o poče tku us taničkog pokreta«. (Ernest Vi shaup t : Borba pro t iv us tan ičkog pokre ta u jugois točnom ra t i š tu , I deo, str . 9, Arh iv Vojnois tor i j skog ins t i tu ta Jugos lovenske n a r o d n e a r m i j e (dal je : A r h i v VII JNA), reg. br . 18/1, k. 70).

3 Beogradska operac i j a 33

snage za vođen je oružane borbe; da se nas tavi uporna borba za s t v a r a n j e političkog jedins tva naroda ; u tom ci l ju nas tavi t i p regovore sa Dražom Mihailovićem.1 7

Na osnovu ovih koncepcija, pa r t i j ska i vo jna ruko-vodstva su u svim k ra j ev ima zeml je usmeri la svoj rad na proš i ren je i j a čan j e narodnooslobodilačke borbe. Posle sa-ve tovan ja u Stolicama oslobođeno Užice pos ta je sedište Vrhovnog štaba i Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r -t i je Jugoslavije.1 8

Zbog razmera narodnooslobodilačke borbe, okupator i su se ozbiljno zabrinul i za svoje pozicije u Jugoslavi j i . Pored toga, uspesi jugoslovenskih par t izana snažno su od-jeknul i izvan granica zemlje, što je moglo da ut iče i na druge porobl jene narode. Zato su nemački i i ta l i janski osvajači, uz podršku kvislinga, započeli u leto i jesen 1941. opsežne vojne akci je za uguš ivan je us tanka , u kom ci l ju su prebacil i nove snage iz okupi ran ih evropskih zemalja .

Po nalogu i t a l i j anske Vrhovne komande, u operaci ja-ma prot iv us tanika u Crnoj Gori, ju la i avgusta, učestvova-lo je šest o jačanih divizija. Hi t ler je 16. sep tembra 1941. izdao na redbu o m e r a m a za uguš ivan je us tanka u Jugosla-viji . »Stavl jam u dužnost zapovedniku oružanih snaga Jugois toka genera l - fe ldmarša lu Listu da uguši pokre t na jugoistočnom ratištu«.1 9

Na osnovu ove direkt ive, istog dana je načelnik ne-mačkog Genera lš taba fe ldmarša l K a j tei izdao na ređen je :

17 Pukovn ik bivše jugos lovenske vo j ske Draža Mihailović, u leto 1941, okupio je oko sebe l j ude v e r n e emig ran t sko j vladi , o f i -cire i ž a n d a r m e i s tvor io četničke odrede. Pored p rav ih n e p r i j a -te l ja us tanka , on je uspeo da u odrede mobil iše i izvestan b r o j ko -lebl j iv ih l judi . Dok je u s t a n a k bio u poletu, D. Mihailović je p r e -govarao s pa r t i zan ima . Ponegde , pod pr i t i skom us tan ičk ih masa , četnički odredi su i s a rađ iva l i s n j i m a . Ali čim su s tvoreni povol jn i uslovi, Mihailović, po d i r e k t i v a m a izbegličke v lade u Londonu, r azv i j a ak t ivnos t p ro t iv narodnoos lobodi lačkog pokre ta i i s tovre-m e n o s a r a đ u j e sa okupa to rom. Godine 1942. pos t a j e min i s ta r vo j ske jugoslovenske v lade u izbegliš tvu.

1 8 U Užicu je C e n t r a l n i komi te t Komunis t i čke pa r t i j e J u g o -s lavi je pokrenuo svoj list »Borbu«. Tu je pa r t i zanska f ab r ika o r u -žja i mun ic i j e proizvela 16.500 p u š a k a i 2,500.000 puščan ih me taka , š to je bilo veoma z n a č a j n o za n a o r u ž a n j e pa r t i zana u Srbi j i .

19 Zbornik, tom I, k n j . 1, str . 427 — 428.

34

»u na jk r aćem roku« ugušit i us tanak u Jugoslavij i , p r ime-n j u j u ć i pr i tome »neuobičajenu svirepost«, imajuć i u vidu »da l judski život u ovim zeml jama često ništa ne v r e d i . . . Kao odmazda za život jednog nemačkog vojnika, smr tna kazna nad 50—100 komunis ta t reba da bude opšte p ra -vilo«.20

Glavni uda r nemački okupator i su usmeri l i prot iv us tanika u Srbij i . Pošto su ojačali t amošn je snage dovlače-n j e m 342. divizije iz Francuske, 113. divizi je sa istočnog f ron t a i nekih jedinica iz Grčke (jačine oko jedne divi-zije), oni su u sep tembru počeli veliku ofanzivu u zapad-noj Srb i j i i Šumadi j i . U toj operaciji , koja s prekidima t r a j e do decembra 1941, pored kvisl inških snaga učestvo-valo je i pe t nemačkih divizija. Glavne par t izanske snage bile su p r imorane da se pod borbom prebace u Sandžak. Okupator i i izdajnici usmeri l i su svoj uda r i prot iv us ta-ničkih snaga i p rv ih par t izanskih odreda u Hrvatskoj , Bo-sni, Hercegovini i Slovenij i .

P reduz imajuć i vo jne operaci je prot iv na j jač ih žari-šta us tanika, okupa tor i n jegove sluge p r i m e n j u j u n a j -b r u t a l n i j e načine bo rbe prot iv naroda : počev od odvo-đen ja u koncentracione logore do masovnog s t r e l j an j a i un i š tavan ja .

Do f eb rua ra 1942. g. okupator i su za jedno sa kvisl in-zima preduzel i niz ofanzivnih operaci ja u svim k ra j ev ima Jugoslavi je . Međutim, sva n j ihova nas to j an j a da »smi-re okupi rana područja« pokazala su se uzaludna. Razum-ljivo je da su borci Narodnooslobodilačke vojske u toku borbi p r iv remeno t rpel i neuspehe, bilo je povlačenja i gu-bi taka slobodne ter i tor i je ; međut im, Narodnooslobodilačka vojska, u kojoj je neprek idno vladao ofanzivni duh, uvek je imala inici jat ivu u svoj im rukama. U svoj im dejs tv ima ona se uvek rukovodi la opera t ivno- tak t ičk im načel ima

20 Zbornik , tom I, k n j . 1, str . 4-31 — 432. Na osnovu nemačk ih d o k u m e n a t a u t v r đ e n o je da su Nemci

samo u Srb i j i od avgus ta do decembra 1941. s t re l ja l i 44.036 l judi . Na jveće zločine izvršili su u Kragu jevcu , K r a l j e v u i Mačvi, gde su n a j e d n o m s t re l ja l i više h i l j ada l judi . S t r e l j a n j a su masovno, kao odmazda, v r š e n a u svim k r a j e v i m a Jugos lavi je , u Hrva t sko j , Slo-venij i , Bosni, Makedoni j i , C rno j Gori i d rugde .

3' 35

koje je postavio vrhovni komandan t Tito: gubi tak j edne ter i tor i je t reba da znači dobitak druge, po pravi lu još pro-s t r an i j e oslobođene ter i tor i je .

U cilju mobilizacije i u j e d i n j a v a n j a reakcionarnih snaga u zemlji , okupator i su stvorili kvisl inške apa ra t e vlasti i n j ihove oružane snage. Nemačke okupacione snage formii-ale su 29. avgusta 1941. godine u Srbi j i takozvanu »vladu srpskog spasa«, sa generalom bivše jugoslovenske vojske Milanom Nedićem na čelu. P r e m a tome, pored Pa -velića u Hrva t sko j i Nat lačena u Slovenij i , pojavio se još jedan veran okupatorski sluga. Nj ima se pr idružio i zamaskirani nepr i j a t e l j Draža Mihailović, eksponent jugo-slovenske izbegličke vlade, koji pod n j e n i m opštim ruko-vodstvom stvara četničke formaci je . Izbeglička vlada se uplašila snage i r azmere narodnooslobodilačkog pokre ta je r je u n j e m u videla p r e t n j u s tarom društveno-pol i t ičkom si-s temu. Međutim, usled masovnog učešća naroda u oslobodi-lačkoj borbi, ona se n i j e usudila da otvoreno istupa. Zbog toga je ta vlada širila p ropagandu da je us t anak p r e u r a -n jen , da je to »avantura« i tome slično. U pojed in im po-k ra j i nama , pod u t i ca jem ovakve propagande, počele su da se o k u p l j a j u i ak t iv i r a ju snage s tarog režima. Iskorist ivši nemačku ofanzivu u Srbi j i , Draža Mihailović je t akođer započeo oružane napade na par t izanske jedinice.

Godina 1941. p reds tav l ja na j tež i period oslobodilačke borbe naroda Jugos lavi je s obzirom na težinu i složenost uslova u koj ima je ta borba vođena. Uprkos tome, za šest meseci borbe narodnooslobodilački pokre t je, postigao k r u -pne vojne i političke pobede.

Zamisao Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je o postepenom p re ra s t an ju oružane borbe u op-š tenarodni ra t postala je s tvarnost . Na jugoslovenskom tlu bio je fo rmi ran veliki broj par t izanskih odreda, koji su pr i k r a j u 1941. godine broji l i oko 80.000 naoružanih boraca. Oslobođena je velika ter i tor i ja u Srbi j i , Bosni, Hercego-vini, Hrva t sko j i Grno j Go-ri. Već 1941. godine Jugo- 1

, ? ! \ V Uzicu 1941: partizani spro-s lavl ja je postala novo r a - j v o d e z a r o h l j e n e \ e m a è k e % o j .

t iste porob l j ene Evrope, j

36

Jugoslovenski narodi , pod rukovods tvom Komunis t ičke par t i j e , nametnu l i su s i lama Osovine r a t u svojoj zemlj i sve do konačne pobede. Nemačka i I ta l i ja bile su pr i -n u đ e n e da u borbi p ro t iv par t izanskih jedinica u Jugo-slavij i angažu ju zna tne snage, ko j e su im bile po t rebne na d rug im f ron tov ima . P r i k r a j u 1941. godine u Jugoslavi j i se nalazilo 6 nemačkih , 16 i ta l i janskih i 5 bugarsk ih divizija, oko 2 mađa r ske divizi je i oko 8 divizija kvisl inških snaga —• svega preko pola mil iona nepr i j a t e l j sk ih vojn ika i ofi-cira.

Započ in jan jem oružane borbe jugoslovenski narodi su dali veliki doprinos opšt im napor ima ant ih i t le rovske koa-licije u borbi prot iv fašist ičkih snaga. P r i tome t reba imati u vidu niz nepovol jn ih fak tora u ko j ima se razvi ja la o ru-žana borba 1941. godine. Zbog velike udal jenos t i f ron tova ant ih i t lerovske koalicije, par t izanske snage nisu mogle ra -čunat i na neposrednu pomoć kad je ona bila na jpo t rebn i j a . Razvoj događa ja na g lavnim ra t i š t ima n i j e nagoveštavao skoru pobedu nad fašizmom. Osim toga, međunarodn i po-ložaj narodnooslobodilačkog pokre ta naroda Jugoslavi je bio je nepovol jan . Vlade ant ih i t le rovske koalici je pr izna-vale su jugoslovensku izbegličku v ladu kao zakoni tu i sa-vezničku i održavale su s n j o m diplomatske odnose. Među-tim, ta v lada je akt ivno delovala da oružani us tanak slomi razn im polit ičkim manevr ima , kao i neposredno oružanim de j s tv ima četnika Draže Mihailovića.

J e d a n od najs loženi j ih problema par t izanskog ra to-v a n j a bilo je snabdevan je oružjem, odećom i hranom. Za-p len jeno oruž je od nepr i j a t e l j a bilo je glavni izvor snab-d e v a n j a jedinica. Stanovniš tvo ih je snabdevalo hranom, odećom i obućom, bez obzira na teške uslove kada je oku-pator p l jačkao i spal j ivao čitava nasel ja .

S tepen razvi tka oružanih snaga narodnooslobodilač-kog pokre ta k r a j e m 1941. godine omogućavao je nove zna-ča jne m e r e u realizacij i koncepci je o vođen ju svenarodnog oslobodilačkog rata, a stečena iskustva ukazala su na pu-teve r e šavan ja toga problema. J edna od na j znača jn i j i h mera bila je odluka o s t v a r a n j u brigada, ko je će bit i ne samo b ro jn i j e nego i pokre tn i j e formaci je , sposobne da re-šava ju teže i složenije borbene zadatke, da vode borbu

37

t amo gde se za to ukaže potreba. P r v a takva jedinica, 1. proleterska brigada, fo rmi rana je, odlukom Centra lnog ko-mi te ta i Vrhovnog štaba, 22. decembra 1941. godine u R u -dom.21 To je početak izras tanja revolucionarne par t izan-ske vojske u revolucionarnu narodnooslobodilačku a rmi ju .

Uporedo sa j a čan j em oružane borbe u svim k r a j e v i m a zeml je izrasli su organi nove na rodne vlasti — narodno-oslobodilački odbori, koj i su bili t eme l j novog druš tvenog uređen ja . »Narodnoslobodilački odbori za jedno sa naš im oružanim snagama su osnovno oruž je za pobedu p ravedne s tvar i našeg naroda«2 2 — pisala je »Borba«.

S tva r an j e nove vlasti bilo je, s j edne strane, izraz po-t rebe za što uspešni j im vođen jem oružane borbe, za ko ju je t rebalo mobilisati i u jedin i t i sve l judske i ma te r i j a lne rezerve, dok, s d ruge s t rane, ono je rezul ta t revolucionar-n ih demokra tsk ih k r e t a n j a u v reme us tanka. Na t a j na -čin, inst i tuci ja na rodne vlasti s jedini la je u sebi oslobo-dilačke i revolucionarne ci l jeve narodnooslobodilačkog rata .

Komunist ička pa r t i j a Jugos lavi je borila se na oslobo-di lačko-revolucionarnoj p la t formi za na j š i r e narodno j e -dinstvo, koje se ispoljilo u organizaci jama Narodnooslobo-dilačkog f ronta . Politici bra toubi lačke borbe, ko ju su spro-vodili okupator i i kvislinzi, Komunis t ička pa r t i j a je su-protstavi la poli t iku bra ts tva svih naroda Jugos lavi je u borbi prot iv zajedničkog nepr i j a te l j a . »Trebalo je savla-dat i v j e r sku i nacionalnu mržn ju , t rebalo je spri ječi t i da l j e međusobno bratoubi lačko i s t rebl jenje , i zato je od samog početka naše borbe na našoj borbenoj zastavi bila ispi-sana parola: Bra ts tvo i jedinstvo«.2 3

Narodnooslobodilačka borba, ko ja je od početka imala opštejugoslovenski karak ter , u j edno je bila i borba za n a -cionalno oslobođenje svakog naroda posebno.24 Već 1941. godine bili su post ignuti značajni rezul ta t i u r e šavan ju nacionalnog p i tan ja . Pokazano je duboko poš tovanje naci-onalnih osobenosti pojedinih naroda. Stvoreni su nacio-

T a j dan se slavi kao Dan Jugos lovenske na rodne a rmi je . 22 »Borba«, 19. ok tobar 1941. 23 Ti to: Govori i članci, k n j . I, str . X X I X . 24 Isto, str . 131.

38

naln i vojni i politički organi: glavni štabovi i narodno-oslobodilački odbori. Za jednička borba prot iv okupatora i domaćih izdajnika zbližavala je narode, s tvara la uza jamno poverenje , učvršćivala u n j ima saznanje*da je neophodna izgradn ja nove Jugoslavi je .

Od samog početka borba jugoslovenskih naroda imala je in ternacionalni ka rak te r . To se ogledalo u shva tan ju povezanosti oslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda sa borbom naroda Sovjetskog Saveza, u shva t an ju značaja i is tor i jske uloge Sovje tskog Saveza u ra tu . Učesnici naro-dnooslobodilačkog pokre ta videli su u toj borbi perspek-t ivu pobede. Vest o moskovskoj bici, u kojoj je Crvena a r m i j a razbila Nemce, odbacila ih na zapad i postigla s t ra-tegi jski uspeh, s radošću je p r iml jena na svim borbenim položaj ima jugoslovenskih part izana.

Rukovodstvo narodnooslobodilačkog pokre ta pravi lno je shvati lo is tori jski značaj ant ihi t lerovske koalicije, koja je okupl ja la sve progres ivne i ant i faš is t ičke snage sveta.

Godina 1941. završila se vel ikim uspesima narodno-oslobodilačkog pokreta , koji je već u to v reme preds tav-l jao znača jan vojno-poli t ički f ak to r ant ih i t lerovske koali-cije. P r ima juć i na sebe sve znača jn i ju ulogu u razvoju ra -tn ih događaja , Jugos lavi ja posta je r avnopravan saveznik i član ove koalicije.

U toku zime i proleća 1941—1942. godine nas tav l jene su teške borbe u celoj Jugoslavij i . Par t izanske jedinice ko j e su se tada, zbog nepr i j a te l j ske ofanzive, povukle iz Srb i je u Sandžak stvori le su, za jedno sa sandžačkim, cr-nogorskim, hercegovačkim i istočnobosanskim par t izan-skim jedinicama, početkom januara 1942. godine jedin-s tvenu slobodnu ter i tor i ju . Tu je rukovodstvo narodno-oslobodilačkog pokre ta razvilo svoju akt ivnost na da l jo j izgradnj i vo jn ih jedinica i narodne vlasti. Vrhovni š tab je u to v reme izradio S ta tu t prole terskih brigada, p rema či-j im su načelima fo rmi rane prole terske i par t izanske br i -gade (jačine 800—1000 boraca). Ove su jedinice, kao viši s tepen vojne organizaci je (u odnosu na dosadašnje par t i -zanske odrede), f o rmi rane 1942. godine gotovo u svim k r a -jev ima zemlje. One su, kao glavna oružana ofanzivna snaga, na sebe preuzele osnovni zadatak: vođen je oružane

borbe. Ali su i par t izanski odredi i da l j e stalno s tvarani ; oni su dejs tvoval i u svim oblastima.

U toku zime^i proleća 1941—1942. godine ojačana su postojeća i s tvorena nova ustanička uporiš ta u zapadnom delu Jugoslavi je — u Bosni i Hercegovini, u znatnom delu Hrva t ske i Slovenije. Tu su, u neprek idn im borbama, f o r -mi ran i b ro jn i j i i bol je organizovani par t izanski odredi.

Oružana borba jačala je u Srbi j i i Makedonij i , gde su također s tvarani novi par t izanski odredi.

Neprekidno j a č a n j e oslobodilačke bo rbe pr imoralo j e okupatora da pored svakodnevnih borbi prot iv par t izana širom zemlje, p reduzme još nekoliko većih ofanzivnih ope-raci ja prot iv na jčvršć ih ustaničkih uporiš ta u Jugoslavi j i . Radi razrade zajedničkog plana dejs tva, u Opat i j i je 2. i 3. m a r t a održano save tovanje preds tavnika nemačke Vr-hovne komande i i ta l i janskog i us taško-domobranskog ge -neralš taba. P lanove ovih operaci ja odobrili su Hit ler i Mu-solini.

Na jznača jn i j a je bila zajednička ofanziva nemačkih , i ta l i janskih, us taških i četničkih snaga na jedins tvenu slo-bodnu ter i tor i ju u istočnoj Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Sandžaku.

Ne p r ihva ta juć i odlučne f ron ta lne borbe, glavne pa r -t izanske snage su se povukle na t romeđu Bosne, Hercego-vine i Crne Gore. Tamo je fo rmi rana g rupa od pet par t i -zanskih uda rn ih i prole terskih brigada.

Okupatorske i kvisl inške t rupe preduzele su niz o f an -zivnih operaci ja i u d rug im k r a j e v i m a Jugoslavi je . J e d n a od obimni j ih bila je ofanziva na Kozaru (u Bosni) juna i ju la 1942. godine, koja po žestini borbi , obos t ran im gubicima i ž r tvama nedužnog s tanovniš tva spada u n a j -d ramat ičn i je događa je oslobodilačkog rata .

U ju lu je pe t i ta l i janskih divizija otpočelo bo rbena de js tva u Sloveniji , koja su t r a ja la do kasne jeseni.

Sredinom 1942. godi-ne u zapadnim k r a j e v i m a „ , . . , , t ^ J Predaja zastave 1. proleter-Jugos lavr je narodnooslo- sfco m bataljonu Hrvatske u b o d i l a č k a b o r b a je U p u - Brlogu (Lika) maja 1942.

40

nom jeku. Ovde je oslobođena velika te r i tor i ja . Zbog" toga je Vrhovni š tab doneo odluku da se snagama pet uda rn ih i pro le tersk ih br igada izvrši p rodor sa t r omeđe Bosne, Hercegovine i Crne Gore u zapadnu Bosnu, što je t reba lo da bi tno utiče na dal j i razvoj oslobodilačke bo rbe u t im k ra j ev ima .

Prodor g rupe prole terskih i uda rn ih br igada započet je k r a j e m juna 1942. godine i uskoro je p re ras tao u vel iku ofanzivu Narodnooslobodilačke vojske, ko ja je t r a j a l a sve do k r a j a godine. Par t izanske br igade su uništ i le mnogo-bro jne nepr i j a te l j ske garnizone, presekle železničku prugu Sa ra j evo — Mostar i uništ i le je u dužini od 70 km, oslo-bodile Konjic, Prozor, Livno, Duvno, Posušje, Mrkonj ić --Grad , Ja jce , Bihać, Bosansku Krupu , S lunj , Cazin, Ve-liku Kladušu, Kotor-Varoš, Teslić i d ruge gradove.

Oslobođenjem Bihaća (4. novembra 1942. godine) ob je -d in j ene su slobodne te r i to r i je zapadne Bosne i Hrvatske. Ova operaci ja je j edan od velikih uspeha par t izanskih j e -dinica u tom pohodu. U napadu na u tv rđen i grad bila je os tvarena do tada na jveća koncentraci ja par t izanskih jedi -nica (osam brigada).

Po svom položaju cent ra lna oslobođena ter i tor i ja (oko 50.000 km2) bila je pogodna osnovica za p r e d u z i m a n j e operaci ja na susedne oblasti. Centra lni komite t Komuni -stičke pa r t i j e Jugoslavi je 'i Vrhovni štab prešli su tad u Bihać, odakle su mogli uspešni je da ut iču na razvoj oslo-bodilačkog ra ta i revoluci je u čitavoj zemlji , a naročito u zapadnim kra jev ima .

Zna tn i uspesi bili su post ignuti i u d rug im k r a j e v i m a zemlje. Nova žarišta borbe po jav l ju ju se u Hrvatskoj se-verno od Save, Sremu, istočnoj Bosni i južnoj Srbij i , gde su takođe postojale oslobođene ter i tor i je .

Velike pobede i j a čan j e moći na rodn ih oružanih snaga omogućili su da l ju i zgradnju oslobodilačke vojske. S pora-stom bro ja novih pokre tn ih operat ivnih jedinica, brigada, postavilo se p i t an je komandovan ja i ob j ed in j avan j a b ro j -n ih uporednih sve složenij ih borbenih dejs tava . Zbog toga je Vrhovni š tab novembra 1942. godine doneo odluku o s t v a r a n j u Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , orga-

41

nizovane u divizi je i korpuse. U sastav divizija ušle su prole terske i uda rne brigade. Na t a j način, oslobodilačke o ružane snage dobile su novu organizacionu s t ruk tu ru , ko ja je odgovarala vojno-poli t ičkoj s i tuacij i nas ta loj us-pešnim razvojem narodnooslobodilačke borbe i revoluci je i koja je omogućavala nanošen je jačih udara nep r i j a t e l ju .

P r i k r a j u 1942. godine bilo je fo rmi rano devet divizija i dva korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je (u sastav korpusa je ulazilo pet divizija).25 Divizije i kor -pusi su izvršavali operat ivne zadatke.

Do tog v remena Narodnooslobodilačka vojska je imala 38 br igada (svrstanih u devet divizija i dva korpusa), 36 par t izanskih odreda i veliki bro j m a n j i h jedinica i odreda, j ač ine 150.000 oružanih boraca. Jed in ice NOVJ svojim de j s tv ima su vezivale 6 nemačkih, 18 i ta l i janskih i 5 bugar -skih divizija, jed in ice t r i mađa r ske divizi je i veliki b ro j kvisl inških jedinica.

Vrhovni štab je u to v reme doneo odluku da grupa di-vizi ja p reduzme napadne operaci je u pravcu jugoistočnih delova zemlje. Ta odluka je imala s t ra tegi jsk i i politički smisao: operac i jama u Hercegovini, Crnoj Gori i Sandžaku i pre laskom u južnu Srb i ju ponovo rasplamsat i borbu u is-točnom delu zemlje, olakšati un i š t en je četnika i ugroziti nemačke komunikac i je od Beograda do Soluna i Sofije.

Centra lni komite t Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je posebnu je pažn ju poklonio organizacionom učvršćen ju P a r t i j e u vojsci i j a čan ju n j e n e rukovodeće uloge. U jedi-nicama su postojale pà r t i j ske ćelije i akt ivi Saveza komu-nist ičke omladine Jugoslavi je . Komunis t i su bili nosioci borbe za svesnu disciplinu, drugars tvo; oni su s tajal i na čelu pr i izvršavanju borbenih zadataka, pr i sav lađivanju svih teškoća i napora . Pa r t i j ska organizacija u vojsci bila je ona pokretačka snaga koja je svojom delatnošću na idej-

25 B ro jno s t an j e divizi je 1942—1943. god. u p rošeku je izno-silo 3000—4000 boraca . Godine 1944. t a j b ro j se p e n j e na 5000—6000, a u nek im div iz i jama i do 12.000 boraca . Svaka divizi ja je obično imala u svom sas t avu : t r i brigade, ba t e r i j u ili divizion a r t i l j e r i j e , četu za vezu, izviđačku i inžen je r i j sku četu i d ruge pr i š tapske jedinice i službe. P rv i korpus i su imali oko 10.000 boraca. U d a l j e m r a z v o j u n j i hov sas tav se povećava zavisno od b ro jnog j a č a n j a divizi je .

42

n o m i moralno-pol i t ičkom vasp i tan ju s tvarala novi lik re-volucionarnog borca.

U ovom per iodu i dal je se r azv i j a ju i usavršava ju or-gan i narodnooslobodilačkog pokreta . Narodnooslobodilački odbori su ojačali i učvrst i l i se kao organi na rodne vlasti na oslobođenoj ter i tor i j i , »kao začetak i t emel j buduće narod-ne vlasti«,-'8 kao osnova nove državne organizacije, koja se rađala u procesu oslobodilačke borbe.

Istina o borbi naroda Jugoslavi je postepeno je prodi-rala u svet: u svetskoj demokra tskoj javnost i slabile su po-zici je izdajničke izbegličke vlade i jačale su s impat i je p re -ma narodnooslobodilačkom pokretu.2 7

Iako je od samog početka imao dalekosežne vojne i pol i t ičke ciljeve, narodnooslobodilački pokre t još n i je imao svoje posebno političko predstavničko telo. Tu funkc i ju je do k r a j a 1942. godine vršio Vrhovni štab. Razlozi su bili u nepovol jnom međunarodnom položaju narodnooslo-bodilačkog pokreta . Međut im stepen razvi tka oslobodilač-ke borbe omogućavao je i nalagao s tva r an j e takvog tela. Centra lni komite t Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je je stao na stanovište da su sazreli ušlo vi za s tva ran je takvog j e -dinstvenog opštepolitičkog tela u Jugoslavi j i koje bi imalo ovlašćenja na jv i šeg organa vlast i i , iz ražavajući d ruš tve -no-poli t ičku or i jen tac i ju narodnooslobodilačkog pokreta , dopr inelo n jegovom učvršćenju unu t a r zemlje i p r i znan ju na međuna rodnom planu.

Na inici jat ivu Vrhovnog štaba saziva se osnivačka skupšt ina Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja J u -goslavije. Skupšt ina je zasedala 26. i 27. novembra 1942. godine u Bihaću. Ta j događaj poznat je pod nazivom Prvo zasedanje Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja J u -goslavije (AVNOJ). U radu skupšt ine učestvovali su dele-gati gotovo iz svih k r a j e v a zemlje.

26 Zbornik, tom II, kn j . 6, str. 15. 27 U š i ren ju ist ine o Jugos lav i j i z n a č a j n u ulogu je odigrala

r ad io - s t an i ca »Slobodna Jugoslavi ja« . Ona je započela svoje emi -si je 11. novembra 1941. godine s t e r i to r i je SSSR-a . Njene emis i je p r ip remal i su jugoslovenski komunis t i na osnovu ma te r i j a l a ko je je Vrhovni š tab upuć ivao u Moskvu preko radio-veze (u početku je to bila jed ina veza narodnooslobodi lačkog pokre ta sa inos t ran-s tvom).

Antifašist ičko veće narodnog oslobođenja Jugoslavi je zvanično se konst i tuisalo i deklarisalo kao najviš i politički organ narodnooslobodilačkog pokreta , odnosno kao vrhov-ni politički preds tavnik jugoslovenskih naroda u n j ihovoj borbi prot iv okupatora i domaćih izdajnika . Antifašističko' veće narodnog oslobođenja Jugoslavi je delovalo je kao p rva revolucionarna skupšt ina naroda, iako formalno n i je bilo organ vlasti.

Antifašist ičko veće narodnog oslobođenja Jugos lav i je odmah je dalo inici jat ivu za s t v a r a n j e nacionalnih an t i f a -šističkih veća narodnog oslobođenja, što je p reds tav l ja lo b i tan fak tor u r e šavan ju nacionalnog p i tan ja .

Početak 1943. godine obeležen je k r u p n i m operaci ja-ma i p roš i ren jem borbenih dejs tava na ćelom jugosloven-skom rat iš tu. Kao odgovor na neprek idna ofanzivna de j -stva Narodnooslobodilačke vojske, na j ačan j e n j e n e borbe-ne moći i p roš i ren je oslobođene ter i tor i je , u j ed in j ene okupatorske i kvisl inške snage preduzele su u p rvo j polo-vini 1943. godine dve velike operaci je pro t iv n j en ih glav-nih snaga.

Razvoj događaja na f rontovima, naročito na sovjetsko--nemačkom, glavnom f ron tu drugog svetskog rata , o tvarao je perspekt ivu pobede nad fašist ičkim zeml jama. U bici na Volgi, n a j k r u p n i j o j i na j znača jn i jo j bici drugog svetskog rata, Crvena a rmi ja je nanela težak poraz nemačko-faš i -st ičkoj vojsci, i obeležila veliku prekre tn icu u toku drugog svetskog ra ta . S t ra teg i j ska inici ja t iva prešla je u ruke Cr-vene armije . Borci Narodnooslobodilačke vojske sa ogrom-n im su odušev l j en jem i velikom radošću primil i vest o ovoj velikoj pobedi.

Znača jne su bile pobede i anglo-amer ičkih t rupa u Africi . One su povol jno uticale na jugoslovensko rat iš te , naroči to posle p renošen ja operaci ja u I ta l i ju .

Takav razvoj događa-ja pojačao je znača j jugo-slovenskog ra t iš ta s ko j im su sve više računal i i sa-veznici i nepr i ja te l j i .

U Bosanskom. Petrovcu, 7. no-vembra 1942, na praznik okto-barske revolucije, vrhovni ko-mandant NOVJ Josip Broz Tito predaje zastavu 1. prole-terskoj udarnoj brigadi.

44

Predv iđa juć i mogućnost anglo-američkog i skrcavanja na Balkanu, Hit ler se bojao da će Narodnooslobodilačka vojska Jugos lav i je ugrožavat i nemačku odbranu u jugois-točnom delu zemlje . Zbog toga je on odlučio da uništ i »Ti-tovu državu« (kako su Nemci nazivali vel iku cen t ra lnu os lobođenu te r i tor i ju) i g lavninu n j e n e vojske.

Još novembra 1942. godine Hit ler je s komandan tom •oružanih snaga na Jugois toku genera lom Lerom i poglav-n ikom Nezavisne Države Hrva t ske Pavel ićem razmotr io m e r e za un i š ten je glavnih snaga Narodnooslobodilačke vo jske Jugoslavi je , a decembra iste godine, na save tovanju u Glavnom štabu s načelnic ima genera lš tabova i minis t r i -ma inos t ranih poslova Nemačke i I ta l i je , odlučeno je da se izvedu operaci je u ci l ju un i š t en ja Narodnooslobodilačke vo j ske Jugos lavi je i l ikvidaci je oslobođene ter i tori je .2 8

Ofanziva je počela 20. j anua ra 1943. godine. Okupato-r i su prot iv oslobodilačke vojske koncentr isal i četir i nemačke i t r i i ta l i janske divizije, dve divizi je kvisl inških vojn ika — svega oko 80.000 vojnika . U toku dva meseca 1. bosanski i 1. hrva tsk i korpus Narodnooslobodilačke vojske (ukupno oko 20.000 boraca) vodili su žestoke odbrambene borbe, p ruža juć i odlučan otpor. Nepr i j a t e l j n i j e uspeo da zada neki ozbil jni j i udarac Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavi je , ali je vršio nezapamćen teror i represa l i je nad civilnim stanovniš tvom.

U isto v reme kada su se vodile borbe u Hrva tskoj i Bosni, g rupa od pet divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , pod rukovodstvom vrhovnog komandanta , preš la je u of anzi vu u pravcu Hercegovine, Crne Gore,

2 8 Koliko je nepr i l ika Narodnooslobodi lačka vo j ska Jugos l a -v i j e zadavala s i lama Osovine n a j b o l j e se vidi iz prepiske Hi t lera i Musol ini ja . U p ismu Musol ini ju od 16. f e b r u a r a 1943. g. Hit ler piše:

»Duče, n i sam niš ta m a n j e zaokup l j en s i tuaci jom na B a l k a -nu . . . Rasp ros t r an j enos t pobun jen ičk ih organizaci ja Ti tovih zap re -p a š ć u j e i zab r in j ava . T reba h i tno uguši t i pobunu , ako hoćemo da izbegnemo opasnost u d a r a s leđa u s luča ju i sk r cavan j a ang lo - ame-r ičkih snaga na B a l k a n u . . . S m a t r a m , Duče, da postoje zadaci koj i se ne mogu rešava t i iskl jučivo na osnovu poli t ičke vestine. Tu t r eba pr imeni t i silu, bez obzira na m a t e r i j a l n e i l j udske žrtve«. (Les Le t t res echangées pa r Hit ler et Mussolini, str . 143).

45

Sandžaka i jušne S rb i j e u cil ju p r u ž a n j a neposredne podr -ške jedinicama u Srbi j i i Makedonij i .

Grupa divizija izvršila je prodor u dolinu reke Ne-retve, gde je razbila i ta l i jansku diviziju »Murđe«. Na Ne-retvi , čitav mesec dana, vodile su se odbrambene borbe za spasavanje 4.000 r an jen ika Cent ra lne bolnice, koja se k r e -tala sa g rupom divizija. Divizije Narodnooslobodi lačke vojske, i scrpl jene p re thodn im borbama i epidemijom t i fu -sa, zahva l ju juć i svojoj moralno-pol i t ičkoj snazi i čvrstoj rešenosti da spasu r a n j e n e drugove, oduprele su se b ro jno i tehnički nadmoćni jem nepr i j a te l ju .

Do sredine m a r t a g rupa divizija, pod komandom Vr -hovnog štaba, forsirala je Nere tvu i nastavi la ofanzivu. Do sredine m a j a ona je uništi la g lavne četničke snage Draže Mihailovića i zna tne snage i ta l i janskog okupatora ko je su sadejs tvovale s n j ima , i oslobodila veći deo Hercegovine, Crne Gore, istočne Bosne i Sandžaka.

P r e m a tome, zimska ofanziva okupatorskih i kvis l in-ških snaga n i je postigla svoj cilj. Istina, Narodnooslobodi-lačka vojska je p re t rpe la ozbil jne gubitke, a teško je s t ra -dalo i mirno stanovništvo.

Za v reme ofanzive g rupe divizija u Hercegovini i Crnoj Gori, ostale jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je vodile su uspešne borbe u drugim k ra j ev ima zemlje, posebno u Hrvatskoj , Bosni i Sloveniji . P r e m a op-štoj direktivi Vrhovnog štaba, cilj ovih dejs tava je bio da se oslabi nepr i ja te l j sk i pr i t isak na glavne snage Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavi je .

Zimske operaci je okupatora nisu dale žel jene rezul ta-te. Zbog toga, sredinom maja , oni počinju novu ofanzivu u Crnoj Gori i Hercegovini prot iv g rupe divizija Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavi je , ko jom je neposredno komandovao vrhovni komandant . U ovoj ofanzivi (ona je poznata pod nazivom: bi tka na Sut ješci ili peta ofanziva) učestvovalo je oko 120.000 nepr i j a t e l j sk ih vojn ika i oficira. Brojno nadmoćni j i nepr i j a te l j opkolio je jedinice Narod-nooslobodilačke vojske Jugoslavi je (oko 19.000 boraca). Započela je najžešća bi tka narodnooslobodilačkog rata . Na teškom planinskom zemljištu, bez dovoljno hrane, m u n i -

cije i drugog mater i j a la , jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , i scrpl jene p re thodn im borbama, k o j e su t r a j a l e više meseci, opterećene bolnicom sa 4.000 r a n j e -nika, mesec dana su vodile danonoćne borbe u oilju pro-boja iz okruženja . U ovim teškim borbama bio je r a n j e n i vrhovni komandan t Tito.

Jedinice Narodnooslobodilačke vojske, zahva l ju juć i nesalomlj ivom mora lu i visokoj svesti boraca, na jzad su se, posle neprek idn ih žestokih borbi i us i l jenih marševa, p ro -bile iz okruženja . Grupa divizija je izgubila t reć inu svog sastava ali je osujet i la nemački plan. Sredinom juna ona je prešla u na s tupan j e kroz istočnu Bosnu, a u julu, u sade j -s tvu sa d rug im jedin icama Narodnooslobodilačke vo j ske Jugoslavi je , obrazovala novu, još veću, slobodnu ter i tor i ju .

U bici na Sut jesci pobedila je moralno-pol i t ička snaga Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je . U slavnoj epope-ji jugoslovenskih naroda ova bi tka će ostati kao simbol n j ihove izuzetne hrabros t i i izdržljivosti , kao simbol n j i -hove pobede.29

Za v reme bi tke na Sut jesci jedinice Narodnooslobodi-lačke vojske razvi ja le su ofanzivna de js tva i u d rug im k r a j e v i m a zemlje, nastojeći da p r ivuku nepr i j a t e l j ske sna-ge i na t a j način olakšaju položaj g rupe divizija na koju je nepr i j a t e l j usmerio svoje glavne snage. Tako se to radilo u toku celog oslobodilačkog rata . Glavne snage Narodno-oslobodilačke vojske su uvek akt ivno dejs tvovale — sta lno napadale nepr i j a t e l j ska uporišta, garnizone, komunikaci je , nase l jena mesta .

U leto 1943. godine Narodnooslobodilačka vojska J u -goslavije je izrasla u znača jnu oružanu silu. Ona je imala 57 br igada svrs tanih u 18 divizija, 4 korpusa i 70 pa r t i zan-

2 9 Genera l Li ters , k o m a n d a n t nemačk ih t r u p a u bici na S u t -jesci, ovako je ocenio Narodnooslobodi lačku vo j sku Jugos l av i j e : »Tok bi tke je pokazao da su komunis t ičke snage pod Ti tovom ko-m a n d o m odlično organizovane, da raspolažu i skusnim organ ima k o m a n d o v a n j a i t akv im borben im mora lom koj i izaziva d iv l jen je . Komunis t ima je uvek polazilo za r u k o m da n a d o k n a d e svoj nedo-s t a t ak u teškom n a o r u ž a n j u i da. koristeći mrak , mag lu i kišu, dođu na ods to jan je bl iske borbe, p r sa u prsa . P r i ovome su se po-kazali kao fanat ični , k r a j n j e uporni , dobri borci. . .« (Arhiv V I I JNA, f i lm br. 5, br . 1422).

47

s k i h odreda. N j e n a dejs tva u n u t a r Hit lerove »evropske tvrđave« privlači la su pažn ju celog sveta. Naročito in te re -s o v a n j e za jugoslovensko ra t i š te pokazivala je saveznička komanda . Apri la 1943. godine ona je uput i la u Glavni š tab Hrva tske b r i t ansku vo jnu mis i ju ; 27. m a j a 1943. stigla je i u Vrhovni š tab Narodnooslobodi lačke vojske i par t izanskih odreda Jugos lav i je b r i t anska vo jna misi ja . Uspos tav l jan je kon tak ta sa savezničkim k o m a n d a m a bilo je od posebnog z n a č a j a zbog d o b i j a n j a pomoći u o ruž ju i d rugom r a t n o m mater i ja lu , koji je Narodnooslobodilačka vojska počela pr i -ma t i oktobra 1943. godine.30

Zbog velikog b ro j a poraza fašist ičkih armi ja , naročito na sov je t sko-nemačkom f ron tu , i bliske perspekt ive n j iho -v o g potpunog un i š t en j a , zbog i skrcavanja anglo-američkih t r u p a i n j ihov ih bo rben ih de j s tava u Italij i , zbog uspešnog •dejstva jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je pro t iv i t a l i j ansk ih okupatorskih divizi ja i zbog stalnog j a -čan ja ant i faš is t ičkog pokre ta u zemlji , I ta l i ja je sep tembra 1943. godine položila o ruž je i potpisala akt o kapi tulaci j i . Izlazak iz ra ta d r u g e po veličini (u Evropi) sile fašist ičke osovine, zeml je k o j a je u Jugoslavi j i u to v reme imala 14 komple tn ih i 4 n e p o t p u n e divizije, bio je veoma znača jan jza da l j i tok narodnooslobodi lačke borbe. U danima kap i tu -laci je fašist ičke I ta l i je , jedinice Narodnooslobodilačke voj -ske Jugos lav i je razbi le su i razoružale 10 n j e n i h divizija, zaplenivši o g r o m n u količinu oruž ja i drugog vojnog ma te -r i ja la

U jesen 1943. godine u Jugoslavij i , naročito u Da lma-c i j i i Hrva t skom p r i m o r j u , narodnooslobodilačka borba se još više rasp lamsa la . Oko 80.000 novih boraca stupilo je u redove Narodnooslobodi lačke vojske. Mornarica Narod-nooslobodi lačke vo j ske Jugoslavi je , fo rmi rana 1942. godi-ne, do tog v r e m e n a je već znatno ojačala i došla u posed

so p r e m a n e p o t p u n i m podacima, zapadn i saveznici su u toku ra ta , p r eko r azn ih v i d o v a m a t e r i j a l n e pomoći, isporučil i N a r o d n o -oslobodi lačkoj vo j sc i Jugos lav i j e sledeće količine o ruž ja i t ehn ičke o p r e m e : 116.902 p u š k e i au tomata , 17.413 puškomi t ra l j eza , revo l -v e r a i s ignalnih p i š t o l j a , 5.000 p ro t iv tenkovsk ih pušaka , 303 m i n o -b a c a č a , 226 topova , 107 t enkova i d rugu opremu.

48

mnogih brodova. To je omogućilo da se preko oslobođenih otoka uspostavi kontak t sa savezničkim t rupama u Itali j i . Početkom oktobra u Bar i ju (Italija) s tvorena je baza Na-rodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , preko koje su sa-veznici upućival i ma te r i j a lnu pomoć.

Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je os-lobodile su veliku te r i to r i ju u Hrva t sko j i u zapadnoj i s r edn jo j Bosni. I S rb i j a je doživl javala snažan uspon oslo-bodilačkog pokre ta : u jesen 1943. godine f o r m i r a n e su t r i br igade: 1. šumadi j ska , 1. i 2. južnomoravska . U Ma-kedoni j i su f o r m i r a n e 1. i 2. makedonska br igada i obim vojn ih de js tava znatno je porastao.

U to v reme povećan je u t i ca j narodnooslobodilačkog pokre ta na nac ionalne manj ine . 3 1

U jesen 1943. godine Narodnooslobodilačka vojska je izrasla u takvu snagu koja je, u okviru ant ihi t lerovske ko-alicije mogla da obezbedi konačnu pobedu nad okupator i -ma i n j ihov im pomagačima u zemlji . U to v reme ona je broj i la oko 300.000 boraca svrs tanih u 8 korpusa (26 divi-zija), nekoliko samosta lnih br igada i 108 par t izanskih odreda.

K r a j e m 1943. godine Narodnooslobodilačka vojska je zadala domaćim izdajnic ima takve udarce, posle koj ih oni se više nikad nisu mogli oporaviti . Oslobođena ter i tor i ja iznosila je više od polovine celokupne jugoslovenske te r i -tor i je , odnosno oko 130.000 km2 .

Narodnooslobodilačka vojska je konačno preuzela ini-ci ja t ivu na jugoslovenskom rat iš tu, p r imora la Hit lera da b ro j divizija u Jugoslavi j i poveća sa 10 na 19, pored koj ih se još nalazilo 8 bugarsk ih i 3 mađarske . Ukupno, u Jugo-slavij i se nalazilo 650.000 okupatorskih i kvisl inških vojn i -ka. U v reme kada je Crvena a rmi j a fors i ra la Dnjepar , a anglo-američka vojska stupila na tlo južne Itali je, Narod-nooslobodilačka vojska Jugoslavi je je preds tavl ja la važan

3 1 Od p r ipadn ika nac ionaln ih m a n j i n a koj i su stupil i u redove Narodnooslobodi lačke vojske, Šiptara , Čeha, Slovaka, Mađara , I t a -l i a n a , f o r m i r a n e su posebne jedinice: čete, ba ta l jon i i br igade. Pored toga, mnogi pr ipadnic i nac ionaln ih m a n j i n a boril i su se u sas tavu d rug ih jedinica Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je .

4 Beogradska operac i j a 49

elemenat u opštem s t ra teg i j skom planu za un i š ten je faš i -stičkih snaga u Evropi .

Oslobodilačka borba naroda Jugoslavi je , u ko ju su bili uloženi ogromni napori , povezivala se sa oslobodilač-k im pokre t ima u Albanij i , Grčkoj , Bugarskoj i I tali j i . Od ant ifašis ta i ta l i janske okupacione a r m i j e na jugoslovenskoj ter i tor i j i fo rmi rano je nekoliko ba ta l jona i brigada, ko j e su ušle u sastav Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je . Formi rane su divizi je »Garibaldi«, »Venecija« -i »Garibaldi Natisone«. Na oslobođenoj ter i tor i j i j užne Srb i je i istočne Makedoni je fo rmi rane su par t izanske jedinice od vojn ika bugarskih okupacionih jedinica koj i su prešli na s t ranu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je .

U tom per iodu i da l je se učvr šću ju organi na rodne vlasti. Oni su preds tavl ja l i jed ins tven sistem uprave u zemlj i — od mesnih odbora do pokra j insk ih ant ifašis t ič-kih veća i Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja J u -goslavije. Većina s tanovniš tva pr iznavala je samo ove or-gane vlasti, a ne okupatorske i p r e d r a t n e organe koj i su se kompromitoval i svoj im radom u p red ra tno j Jugoslavi j i i s tupil i u službu okupatora .

Masovne polit ičke organizacije narodnooslobodilačkog pokre ta — Narodnooslobodilački f ront , Antifašist ički f r on t žena i Ujed in jen i savez ant ifašis t ičke omladine Jugoslavi -je — k r a j e m 1943. godine okupi le su u svoje redove većinu s tanovniš tva bez obzira na nacionalnu, polit ičku i versku pripadnost . Ove organizacije, s tvorene za v reme borbi pro-tiv okupatora i snaga s tarog poretka, govore o spremnost i naroda da borbu za oslobođenje i društveno-pol i t ički p re -obražaj dovede do pobedonosnog završetka.

U toku oslobodilačke borbe postavl jeni su temel j i na -cionalne nezavisnosti jugoslo venskih naroda, n j ihovog u j e -d in j en j a u okviru nove države ko ja se rađala i zasnivala na pr incipima nacionalne ravnopravnost i i is t inske narod-ne demokra t i je .

Počev od 1943. godine m e n j a se i međunarodn i polo-žaj narodnooslobodilačkog pokre ta Jugoslavi je . Uspostav-l jeni su prv i neposredni kontakt i sa zeml jama antifašis t ič-ke koalicije, preko vojn ih misija, a uskoro i kroz d ruge

50

oblike sa radn je . Ovi kontakt i omogućili su punu af i rmaci-ju narodnooslobodilačkog pokre ta kao jedine snage u zem-lj i ko ja se bori prot iv okupatora . Jugoslo venska izbeglička vlada, koja je preko svog minis t ra vojske Draže Mihailovi-ća vodila borbu prot iv narodnooslobodilačkog pokreta , potpuno se kompromitovala ne samo u zemlj i već i u očima cele svetske javnosti .

Sve ove č injenice jasno govore da je narodnooslobodi-lački pokre t izrastao u od luču juću vo jnu i polit ičku snagu. To je bilo izraženo i u od lukama AVNOJ-a , donesenim na Drugom zasedanju, 29. novembra 1943. godine.

Drugo zasedanje Antifašist ičkog veća narodnog oslo-bođen ja Jugos lavi je jedan je od na j znača jn i j i h događa ja novi je is tori je jugoslovenskih naroda. Na ovom zasedanju , održanom u Ja jcu , donesene su is tor i jske odluke koje su obeležile s tva ran je nove, socijalističke Jugoslavi je . One su bile rezul ta t pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugo-s lavi je nad okupator ima, rezul ta t dubokih druš tven ih pro-mena u toku narodnoos 'obodilačkog ra ta .

Drugo zasedanje AVNOJ-a donelo je sledeću Dekla-rac i ju :

— Antifašist ičko veće narodnog oslobođenja Jugo-s lavi je konst i tuiše se u na jv iše zakonodavno i izvršno telo Jugoslavi je ;

— Oduzimaju se sva prava jugoslovenskoj vladi u Londonu a n j e n a delatnost van granica s tav l ja se pod kont ro lu AVNOJ-a ;

— Jugoslavi ja se izgrađuje na demokra t skom fede ra -t ivnom principu kao država ravnopravn ih naroda.

Deklaraci ja je postala opšta polit ička p la t fo rma za do-nošen je posebnih odluka AVNOJ-a :

—- O vrhovnom zakonodavnom i izvršnom preds tav-ničkom organu Jugos lavi je i o Nacionalnom komi te tu oslo-bođen ja Jugoslavi je kao p r iv remenim organima na jv i še narodne vlasti u Jugoslavi j i za v reme narodnooslobodilač-kog ra ta ;

— O oduzimanju svih prava jugoslovenskoj vladi u inost ranstvu i zabrani povra tka u zeml ju k ra l j u Pe t ru II Karađorđeviću;

4 51

— O u r e đ e n j u nove Jugos lavi je na federa t ivnom p r in -cipu, koj im će se garantovat i puna ravnopravnos t b ra t sk ih naroda i p rava nacionalnih m a n j i n a ;

— O odavan ju p r i znan ja i zahvalnost i Narodnooslobo-dilačkoj vojsci;

— O uvođen ju zvanja marša la Jugoslavi je ; — O po tv rđ ivan ju odluka, propisa i iz java Izvršnog

odbora Antifašis t ičkog veća narodnog oslobođenja i Vrhov-nog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je .

Novoizabrano preds tavniš tvo Antifašist ičkog veća n a -rodnog oslobođenja Jugos lavi je obrazovalo je Nacionalni komitet . Josip Broz Tito, kome je tada dodel jeno zvan je marša la Jugoslavi je , imenovan je za njegovog predsednika i u isto v reme za poverenika za poslove narodne odbrane. Po tv rđene su odluke Slovenačkog narodnooslobodilačkog komite ta i Zemal jskog antifašist ičkog vi jeća narodnog oslobođenja Hrva tske o p r ik l j učen ju Jugoslavi j i Slovena-čkog pr imor ja , Istre, R i jeke i d rug ih k r a j e v a koje je I ta l i ja anekt i ra la posle prvog svetskog ra ta .

Odluke Drugog zasedanja Antifašis t ičkog veća na rod-nog oslobođenja ozakonile su sve duboke druš tvene i poli-tičke p romene u Jugoslavi j i koje su nasta le posle kap i tu -laci je mona rh i j e (1941. g.), u toku oružane borbe pro t iv okupatora i domaćih izdajnika. Odluke o p r e t v a r a n j u Ant i -fašističkog veća narodnog oslobođenja, kao polit ičkog predstavničkog tela, u na jv iš i zakonodavni i izvršni organ Jugoslavi je i o s t v a r a n j u Nacionalnog komiteta , kao p r i -v remene vlade, postavile su t eme l j e nove državne za jedn i -ce jugoslovenskih naroda — Demokra t ske Federa t ivne Jugoslavi je , ko ja je počela da se i zgrađu je još 1941. godine. Odluka o u r e đ e n j u države na f ede ra t ivnom principu ga-rantovala je p u n u nacionalnu ravnopravnos t svim narodi -ma Jugoslavi je . Odluka o oduz imanju svih prava izbeglič-koj vladi u Londonu i o zabrani povra tka k ra l j a Pe t r a II u zeml ju značila je da je s taro d ruš tveno u r e đ e n j e odbače-no. Drugo zasedanje AVNOJ-a dalo je pobedi na rodne re -voluci je p r avnu formu, što je kasn i j e olakšalo n j eno p r i -znan j e na međuna rodnom planu.

Odluke u J a j c u imale su veliki odjek van granica. U porobl jenoj Evropi nasta la je nova država, i to u v reme

52

kada su saveznički f ran tov i bili uda l jen i od Jugoslavi je s tot ine i h i l jade ki lometara . P red licem celog sveta pojavi -la se nova Jugoslavi ja kao zaraćena s t rana koja s i lama O-sovine zada je teške udarce.

Odlukama AVNOJ-a neposredno je pos tavl jen prob-lem međunarodnog pr iznan ja svih p romena u Jugoslavi j i ko je su n j i m a bile izražene. Na Teheranskoj konferenci j i , 1. decembra 1943. Sovjetski Savez, Engleska i SAD spo-razumeli su se da je par t izanima u Jugoslavi j i »neophodno pruži t i što veću pomoć u na jnužn i j im sredstvima i u opre-mi«. Posle ob jav l j ivan ja gore pomenut ih odluka, v lade savezničkih zemal ja su u decembru 1943. službeno dale po-zi t ivne izjave o narodnooslobodilačkom pokretu. Veoma veliki značaj u tom pogledu imala je odluka sovjetske vla-de (objavl jena 13. decembra 1943. g.) o upuć ivan ju vo jne mis i je u Jugoslavi ju . Sovjetska vojna misi ja , sa generalom N .V. Korn j e j evom na čelu, stigla je u Jugos lavi ju 23. fe -b rua ra 1944. N jen dolazak doprineo je učvršć ivanju veza između nove Jugos lavi je i Sovjetskog Saveza.

Događaj i u J a j c u bili su važni i za da l ju a f i rmaci ju narodnooslobodilačkog pokreta, u očima svetske demokra t -ske javnosti , kao jed ine snage u Jugoslavi j i koja se borila prot iv fašizma.

Porazi nemačkih t rupa na istočnom i na drugim f r o n -to vima, s jedne, i j a čan j e narodnooslobodilačkog pokre ta u Jugoslavij i , s d ruge s t rane, označili su prekre tn icu i na jugoslo venskom rat iš tu. Bez obzira na to što je u jesen 1943. g. u Jugoslavi j i bilo više od 600.000 nepr i j a te l j sk ih vojnika i oficira, odnos snaga se koreni to izmenio (u pore-đ e n j u s r an i j im r a t n i m godinama, uz imajuć i u obzir poras t jačine odreda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije) . Nemačko-fašis t ički okupator i bili su p r inuđeni da se bore za zauz imanje mnogih znača jn ih pozicija ko je je tada d r -žala Narodnooslobodilačka vojska. Zbog toga su oni k r a -j e m 1943. g. preduzel i niz uzastopnih operaci ja s ci l jem:

— da zauzmu jad ransk i obalski pojas i da ga zadrže; — da povra te važne komunikac i je koje su povezivale

obalu sa u n u t r a š n j i m delovima zemlje;

53

— da razbi ju grupac i je Narodnooslobodilačke vojske u t im oblastima, naroči to u istočnoj Bosni i Sandžaku, o-dakle su one ugrožavale nemačke položaje u Srbij i .

Za izvršenje tog zadatka, u Jugoslavi j i su, radi j a čan ja već postojećih t rupa pod komandom hit lerovskog generala Rendulića, prebačene još tr i divizije32 .

Ove operacije, sa naizmeničnim žestokim uzastopnim napadn im i odbrambenim borbama, t r a j a l e su od jeseni 1943. do f eb rua ra 1944. godine. Po jačini snaga, po veličini te r i tor i je koja je bila obuhvaćena borben im dejs tvima, po žestini sukoba i obostranim gubicima, ove operaci je spada-ju m e đ u k rupn i j a nepr i j a t e l j ska de j s tva za v reme oslobo-dilačkog rata3 3 .

Ipak, nemački okupator i nisu postigli postavl jeni cilj : jedinice Narodnooslobodilačke vojske bile su dovol jno snažne i borbeno sposobne da u toku višemesečnih borbi, u veoma teškim uslovima, sačuva ju l juds tvo i povra te p r i -vremeno izgubl jene te r i tor i je i da već u proleće p reuzmu opera t ivno- takt ičku inici jat ivu u svoje ruke skoro na svim sektor ima borbenih dejs tava.

Nemačka Vrhovna komanda shvat i la je da će, usled pr ib l ižavanja istočnog f ron ta granicama Nemačke i usled operaci ja saveznika u Italij i , Narodnooslobodilačka vojska Jugos lavi je odigrat i vel iku ulogu u preds to jeć im doga-đa j ima .

Pošto n i je raspolagala snagama za obimnija napadna de js tva u Jugoslavij i , ona je odlučila da vazdušnim desan-tom uništ i rukovodstvo narodnooslobodilačkog pokreta , sa Josipom Brozom Titom na čelu, odnosno Vrhovni štab, Na-cionalni komite t i Centra lni komite t Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je , koj i su se u to v reme nalazili u Drvaru . U tom cil ju ona je t a jno pr ip remala speci jalne jedinice.

Nemački okupator i su 25. m a j a 1944. izvršili vazdušni desant na Drvar . Is tovremeno su n j ihove mehanizpvane

32 Iz I ta l i je 371. pešadi j ska , iz Grčke 1. b rdska i iz A u s t r i j e 392. divizi ja.

33 Za ove operac i je — ne r a č u n a j u ć i kvis l inške jedinice — bilo je angažovano 13 nemačkih i j edna buga r ska divizi ja i neko-liko samosta ln ih br igada.

54

jed in ice pokušavale da prodru u grad iz nekoliko pravaca. Energičnim de j s tv ima slušalaca Oficirske škole, g rađana i omladine Drvara, kao i prist iglih jedinica Narodnooslobo-dilačke vojske Jugoslavi je , nemački padobranci bili su b rzo neutra l isani i uništeni. Vrhovni komandan t Tito i d rug i članovi Vrhovnog štaba pod borbom su se prebaci l i iz Drvara u Kupres . Na t a j način završio se bez rezul ta ta i t a j poslednj i pokuša j nemačke Vrhovne komande da n a -rodnooslobodilačkom pokre tu u Jugoslavi j i nanese odlu-ču juć i udar .

Još p re desanta na Drva r bilo je p lan i rano da deo Vrhovnog štaba, Predsedniš tvo Antifašis t ičkog veća narod-nog oslobođenja Jugos lav i je i Nacionalni komite t p ređu na os t rvo Vis.34 Zato su se noću 3/4. j u n a vrhovni komandan t Josip Broz Tito i članovi Nacionalnog komite ta i Vrhovnog š taba prebacili , sovje tsk im avionom (pilot A. S. Sornikov), u Bari , a odatle, b r i t ansk im brodovima, na ostrvo Vis, koj i je postao sedište Centra lnog komiteta , Vrhovnog š taba i Nacionalnog komiteta .

Posle zimskih operaci ja veliki deo te r i tor i je Jugoslavi-je bio je u r u k a m a Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi-je . Veoma značajn i uspesi post ignuti su u istočnim re jon i -ma Jugoslavi je : u Srbi j i i Vojvodini.

Bile su spojene te r i tor i je južne Srb i je i istočne Makedoni je .

U prvoj polovini 1944. godine u južnoj Srbi j i je obra-zovano pet novih divizi ja NOVJ i dve bugarske par t izan-ske brigade. U avgustu je u Makedoni j i fo rmi rana 1. make -donska divizija NOVJ.

Snage Narodnooslobodilačke vojske, u Crnoj Gori, Sandžaku i Hercegovini uspešno su dejs tvovale u pravcu Srb i j e i j ad ranske obale, a u Bosni — ka dol inama reka Neretve, Bosne, Save i Une i ka Dalmacij i .

Naglo su porasli snaga i zamah narodnooslobodilačke b o r b e u Hrvatskoj severno od Save. Naročito su veliki zna-

3 4 Vis je bio z n a č a j n a vo jno -pomorska baza i cen ta r vo jn ih pomorsk ih snaga Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je . M o r n a -rica Narodnooslobodi lačke vo jske Jugos lav i j e ugrožava la je n e -m a č k e položaje na j a d r a n s k o j obali. Sa ovog os t rva uspos tav l jena je neposredna veza sa saveznicima u I ta l i j i .

55

čaj imala uspešna dejs tva 6. i 10. korpusa Narodnooslobo-dilačke vojske na železničkoj magis t ra l i Beograd — Za-greb i u r e jon ima severno od Save. Po komunikac i j ama u Slovenij i 7. i 9. korpus Narodnooslobodilačke vojske razvi-li su dejs tva i napadal i nepr i j a t e l j ska uporišta. U toku bor -bi pro t iv hi t lerovaca uspos tavl jeno je tesno sadejs tvo i ta l i -janskih i s lovenačkih par t izana. U Fur lan i j i i Beneškoj Slovenij i oni su često izvodili za jednička dejs tva.

U prvoj polovini 1944. godine post ignuti su novi uspe-si kako u izgradnj i tako i u de lovan ju narodne vlasti. Na-cionalni komite t je preduzeo niz m e r a za obnovu nacional-ne pr ivrede zemlje, za organizaci ju prosvete, organa vlast i itd. Nacionalna antifašist ička veća su na svoj im zasedanj i -ma pr ihvat i la odluke Antifašist ičkog veća narodnog oslo-bođen ja Jugos lavi je i odlučila da se pre tvore u v rhovne zakonodavne i izvršne organe na rodne vlasti. Izvršni odbo-ri nacionalnih ant ifašis t ičkih veća dobili su ka rak t e r pr i -v remenih vlada. Narodnooslobodilački odbori obrazovani su u celoj zemlji .

P i t an j e međunarodnog p r i znan ja nove Jugos lavi je po-stalo je sve ak tue ln i je što se r a t više bližio k r a ju . Da bi se u složenim međuna rodn im odnosima izborio za pr iznanje , Nacionalni komitet , rukovodeći se odlukama Drugog zase-dan ja Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja Jugos la -vije, odlučio je da povede razgovore sa rekons t ru i sanom izbegličkom vladom dr Šubašića.

Pregovori između maršala Tita i Šubašića obavl jeni su na Visu juna 1944. godine. Pos t ignut je sporazum p r e m a či j im je odredbama trebalo da jugoslovenska vlada u Lon-donu bude sas tavl jena od l judi koj i se nisu kompromi tova-li u borbi pro t iv narodnooslobodilačkog pokreta , a n j e n a glavna dužnost bi bila organizovanje pomoći Narodnooslo-bodilačkoj vojsci izvana i s t a r an j e o ishrani s tanovništva. Subašićeva vlada se obavezala, što je kasni je i učinila, da izda deklarac i ju u ko jo j će dat i p r i znan je Narodnoo-s l o b o d i l a č k o j v o j s c i J u g o - Vrhovni komandant NOVJ Jo-

j J ° sip Broz Tito vrsi smotru 1. s l a v l j e p o d k o m a n d o m dalmatinske udarne brigade na marša la Tita, osudit i sve visu 12. septembra 1944.

56

sa radn ike okupatora i pozvati ceo narod da se u j e d i n i oko svoje oslobodilačke vojske.

Odredbe sporazuma preds tav l ja le su k r u p n u poli t ičku pobedu narodnooslobodilačkog pokreta . Rekons t ru isana vlada u inost ranstvu je pr iznala osnovne tekovine ko je su jugoslovenski narodi izvojevali u do tadan jo j borbi; ona se obavezala da iskl jučivo radi na organizovanju pomoći n a -rodu i n jegovoj oslobodilačkoj vojsci; javno se odrekla Dra-že Mihailoviča i n jegovih četnika koje je pune tr i godine pomagala. Viškim sporazumom, koji je naišao na opšte odobravan je saveznika, prakt ično je rešen međunarodn i položaj Jugoslavi je .

U pogledu međunarodnog p r i znan ja Jugoslavi je veo-ma su značajn i bili razgovori marša la Tita sa predsedni -kom br i tanske vlade Vinstonom Čerčilom u Napu l ju ovgu-sta 1944. Tom pr i l ikom je post ignut načelan sporazum o sadejs tvu između Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je i savezničkih snaga; u vezi s tim, uč in j en je sa savezničkim komandan t ima dogovor o snabdevan ju Narodnooslobodi-lačke vojske Jugos lavi je i zb r in j avan ju n j e n i h ran jen ika , o f o r m i r a n j u vazduhoplovnih jedinica, o p reda j i r a t n i h brodova bivše jugoslovenske ra tne mornar ice Narodno-oslobodilačkoj vojsci i o d rug im vojn im pi tan j ima.

Oslobodilačka borba naroda prot iv nemačkih fašist ič-k ih okupatora razvi ja la se, na razne načine i sa različi tom snagom, i u drugim porobl jen im zeml jama Evrope. Narodi t ih zemal ja nisu se htel i pomiri t i sa svoj im ropskim polo-ža j em i dizali su se u borbu prot iv fašist ičke t i ran i je . Hi t -lerovci su htel i ogn jem i mačem da uguše n j ihovu vol ju za borbom, računa juć i da će masovnim vešan jem i p a l j e n j e m sela i gradova zaplašiti na rodne mase i baciti ih na kolena. Bezgranični te ror i nas i l je izazvali su još veću m r ž n j u s tanovniš tva prot iv okupatora i pojačal i n jegovu bo rbu pro t iv s t ranih zavojevača.

Komunis t ičke i radničke pa r t i j e u na jvećem bro ju ze-ma l j a bile su organizatori i duhovne vođe oslobodilačke borbe naroda. Da bi pojačale borbu prot iv fašizma, one su, sav lađujuć i otpor reakcionarnih snaga, nas to ja le da obra-

57

I

zu ju jedins tven narodni f ront , koj i bi ob jed in javao sve patr iotske snage zemlje.

Za razvi tak narodnooslobodilačkih pokre ta veliko zna-čen j e je imala akt ivna i dosledna borba Sovjetskog Save-za, pa r t i j e velikog Len j ina i svih komunis t ičkih i radničkih pa r t i j a prot iv fašizma i ra ta od t r enu tka dolaska Hit lera na vlast u Nemačkoj . Naročit i značaj imala je borba m e đ u n a -rodnog radničkog pokre ta na izgradnj i jedinstvenog rad -ničkog i narodnog f ronta . Ta ideja, zahva l ju juć i upornom delovanju komunis ta , zadobila je na rodne mase i obezbe-dila s tva ran je narodnih f rontova u Jugoslavij i , Francuskoj , Bugarskoj , Čehoslovačkoj i Grčkoj , kao i u d rug im evrop-skim zeml jama koje su iskusile užas fašističkog ropstva.

Akt ivna borba ant ifašis t ičkih snaga, među koj ima su komunis t ičke i radničke pa r t i j e bile u prv im redovima, izvršila je veliki u t ica j na spoljnopolit ički kurs i p rakt ično delovanje buržoaskih država i na p reg rup i savan je vojno--poli t ičkih snaga na međuna rodnom planu.

Ta borba je odigrala znača jnu ulogu u političkoj, ide j -no j i mora lnoj p r ip remi naroda za otpor i oružanu borbu prot iv nemačkih fašist ičkih zavojevača i izvršila veliki u t i -caj na konačni ishod rata .

Borba patr io tskih snaga mnogih okupi ranih zemal ja Evrope neprekidno je rasla i p re tvara la se u znača jnu silu za s t rane osvajače.

Ogroman značaj za s tva ran je narodnooslobodilačkih pokre ta u evropskim zeml jama koje su se našle pod j a r -m o m fašističke t i r an i je imale su hero j ska borba sovjetskog naroda i is tor i jska pobeda Crvene a rmi j e nad nemačkim fašist ičkim zavojevačima. U mnogim evropskim zeml jama (Poljskoj, Čehoslovačkoj, Grčkoj, Francuskoj , Italij i , Bel-gij i i drugim) narodnooslobodilački pokret je dostigao n a j -veći zamah u 1944. godini, kad je Crvena a rmi j a s tva rno lomila k ičmu hi t lerovske r a t n e mašine, završavala oslo-b o đ e n j e sovje tske zeml je i prenosi la borbena de js tva na t e r i to r i ju Zapadne Evrope.

Oružani otpor naroda Evrope ko j im su rukovodil i ko-munis t i i d ruge progres ivne snage bio je specif ičan f r o n t bo rbe pro t iv nemačkih fašist ičkih osvajača.

58

Podižući na rodne mase u borbu prot iv fašizma, komu-nističke i radničke pa r t i j e okupiranih evropskih zemal ja ispunile su svoj patr iotski i in ternacionalni zadatak. Na-rodnooslobodilačkim pokre tom evropski narodi su veoma mnogo doprineli pobedi nad hi t lerovskom Nemačkom.

U leto 1944. godine Nemačka se našla u teškom polo-žaju. Crvena a rmi j a je nezadrživo napredovala . Ona je razbila nemačku g rupu a rmi ja »Centar«, prišla Visli i isto-čnim granicama Pruske . U jaško-kiš injevskoj operacij i ona je do nogu dotukla nemačku fašist ičku g rupu a rmi ja »Juž-na Ukraj ina« i tako stvori la uslove za napad na Nemačku s jugoistoka, u pravcu Budimpeš te i Beča. Tada je Crvena a rmi ja bila u mogućnost i da pruži neposrednu pomoć na -rodima Balkanskog poluostrva i n j ihovoj borbi za oslobo-đenje . Anglo-američke t rupe probile su nemačku odbranu u I tal i j i i 4. j una 1944. osvojile Rim. Dva dana kasni je bio je o tvoren drugi f r o n t desan tnom operac i jom u N o r m a n -dij i . Razvoj događa ja na f ron tov ima stvorio je uslove za s t ra tegi jsko o p k o l j a v a n j e Nemačke.

Sredinom 1944. godine Narodnooslobodilačka vojska .je postigla nove znača jne uspehe.

Crvena a rmi j a je u sep tembru 1944. izbila na granice Jugoslavi je . Pro t iv fašist ičkih t rupa u Jugoslavi j i de js tvo-vala je tada snažna oslobodilačka a r m i j a naroda Jugosla-v i je ko ja je u svom sastavu imala 50 divizija (oko 400000 boraca), vojska koja je, uz podršku celog naroda, izrasla u toku oslobodilačkog rata. Crvena a rmi ja je doživela su-

.sret koji je bio jedins tven u ćelom n j e n o m oslobodilačkom pohodu. Može se reći da je n j u srela vojska koja je u srcu

• okupirane Evrope dala znača jan doprinos un i š ten ju faš i -stičkih snaga. To je bio susret dve ju bra t sk ih a rmi ja ko je su se, bez obzira što su ih razdva ja le h i l jade ki lometara , više od t r i godine borile prot iv zajedničkog nepr i j a te l j a i težile istom ci l ju — un i š t en ju fašizma.

Jugoslovenski narodi su s vel ikim odušev l jen jem do-čekali Crvenu a rmi ju . Zajedničkim borbenim dejs tv ima sovjetskih i j-ugoslovenskih boraca u beogradskoj operaci-

j i napisana je s lavna stranica borbenog saveza bra tsk ih naroda Sovje tskog Saveza i Jugos lav i je koji je s tva ran još 1941. godine.

59