book of abstracts knjiga apstrakatamarija mitić i olivera vučić: vodič za primenu tehni ka...

Prava žrtava i EU: izazovi pružanja pomoći žrtvamaVictim's rights and the EU: the challenges for providingvictim support

First annual conference of the Victimology Society of SerbiaPrva godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije

11th and 12th November 2010, Belgrade11. i 12. novembar 2010. godine, Beograd

Book of AbstractsKnjiga apstrakata

Prav

a žrt

ava i

EUVictim

’s rights and the EU

Pr va go di šnja kon fe ren ci ja ViktimološkogdruštvaSrbije

PravažrtavaiEU:izazovipružanjapomoćižrtvama

Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

ВИКТИМОЛОШКО друштво Србије. Годишња конференција (1 ; 2010 ; Београд)

Prava žrtava i EU : Izazovi pružanja pomoći žrtvama : knjiga apstrakata / Prva godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije, Beograd, 11-12. novembar 2010. ; priređivač Vesna Nikolić- -Ristanović. – Beograd ; Viktimološko društvo Srbije : Prometej. – 71 str. : 24 cm

Tiraž 200. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-87971-12-7 (Prometej)

1. Николић-Ристановић, Весна [уредник] a) Жртве – Правна заштита – Европа – Апстракти

COBISS.SR-ID 179429644

Pr va go di šnja kon fe ren ci ja ViktimološkogdruštvaSrbije

PravažrtavaiEU:izazovipružanjapomoćižrtvama

Knji ga ap stra ka ta

Be o grad, 11–12. no vem bar 2010.

Izdavači:© Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je-VDS

Be o grad, Do si te je va 1a

„Pro me tej“Be o grad, Pr ve pru ge 43

Zaizdavače:Prof. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić

Ing. Bo ri vo je Uš ću mlić

Idejnorešenjekorica:Ta tja na Stoj ko vić

Prelom:„Spec tral“ Be o grad

Štampa:„Pro me tej“, Be o grad

ProgramskiiorganizacioniodborKonferencije:prof. dr Slobodan Savić, prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović,

prof. dr Nevena Petrušćić, dr Ivana Stevanović, dr Sanja Ćopić i Jasmina Nikolić

Organizovanje konferencije finansijski su podržali Fond za otvoreno društvo

i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO - SRBIJAFUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

5

PRO GRAM

Idan(11.novembar2010.)

9.00 – 9.30 – Re gi stra ci ja uče sni ka9.30 – 10.00 – Otva ra nje kon fe ren ci je10.00 – 11.30 – Ple nar na se si ja 1: PravažrtavaiEU

Moderatorka:prof.drVesnaNikolić-RistanovićDr An tony Pem ber ton: Izazovizarazvojpravažrtava:pregledrezul-tataprojektaŽrtveuEvropiDr Mag nus Lind gren: PomoćžrtvamaireformapolicijeuEU:šved-skoiskustvoDoc. dr Mir ja na Dok ma no vić: Međunarodni ievropskistandardiožrtvamarodnobaziranognasiljaiusklađenostzakonodavstvaSrbijesanjimaProf. dr Zo ri ca Mr še vić: PresudeEvropskogsudazaljudskapravauslučajevimaporodičnognasilja

11.30 – 12.00 – Pa u za za ka fu i po ster pre zen ta ci je

12.00 – 13.30 – Ple nar na se si ja 2: PravažrtavaupravnomsistemuRepublikeSrbije

Moderatorka:drSanjaĆopićRad mi la Dra gi če vić-Di čić: Pomoć i zaštita žrtava u krivičnom po-stupkuuSrbijiProf. dr Ne ve na Pe tru šić i dr Iva na Ste va no vić: PravnazaštitadeceuSrbijiimeđunarodnistandardiDr Sa nja Ćo pić: ZaštitapravažrtavauSrbijiiEU:pregledrezultataistraživanjaViktimološkogdruštvaSrbije

13.30 – 14.30 – Pa u za za ru čak

14.30 – 16.00 – Te mat ske se si je

6

Tematskasesija1–Žrtverazličitihoblikaviktimizacije

Moderator:profdrOliverBačanovićDoc. dr Sаšа Mijаlković, doc. dr Dаrko Mаrinković i doc. dr Gorаn Bo ško vić: PostupanjepripadnikaslužbibezbednostipremažrtvamaprilikomotkrivanjatrgovineljudimaDr Sr đan Ži kić, doc. dr Ve sna Bal ta za re vić i prof. dr Ja ne Pa un ko vić: Mobing–psihičkozlostavljanjenaraduProf. dr Oli ver Ba ča no vić i Na ta ša Jo va no va: Nasiljeuškoli–žrtveireakcijaškoleMr Da ni ca Va si lje vić-Pro da no vić: Žrtva–svedok,tužilac...sudija?

Tematskasesija2 –Pomoćipodrškažrtvamaisvedocima

Moderatorka:SlavicaPekovićNi ki ca Ha mer Vid mar: Specifičnostisastavapodrškežrtvamaisve-docimauRepubliciHrvatskojSla vi ca Pe ko vić: ŽrtveisvedociupostupcimaratnihzločinaSve tla na Ni ko lo ska: SaradnjainstitucijeupružanjupomoćiipodrškežrtvamaseksualnogkriminalitetaJan ko Rad ma no vić: Kakožrtvaratamožepostatizločinac?

16.00 – 16.15 – Pa u za za ka fu

16.15 – 17.45

Tematskasesija3–Nasiljenadženamainasiljeuporodici

Moderatorka:Mrsci.drBosiljkaĐikanovićMr sci. dr Bo silj ka Đi ka no vić, dr Sta ni sla va Ota še vić, dr Hen ri ca A.F.M. Jan sen, prof. dr Sne ža na Si mić, dr Sylvie Lo Fo Wong i prof. dr To i-ne La gro-Jan ssen: OdgovornanasiljenadženamauSrbiji:kreiranjezdravstvenepolitikekojajezasnovananarezultatimaistraživanjaMa ri ja Va sić: ŽrtvenasiljausistemusocijalnezaštiteimogućnostipružanjadaljepodrškeNa da Go lu bo vić i Mi nja Da mja no vić: RodnoodgovornobudžetiranjekaometodzapomoćženamažrtvamanasiljauporodiciMa ri na Mi ja to vić: Nasiljeuporodici–kaznenapolitikasudova

7

Radionica1–Službezapomoćipodrškuoštećenimaisvedocima

Moderatorke:Ja smi na Ilić, Mi si ja OEBS u Sr bi ji i Dr Sa nja Ni ko lić, mr sci, psi hi ja tar, In sti tut za men tal no zdra vlje Be o gradUčesnici: su di je i tu ži o ci

IIdan(12.novembar2010.)

9.30 – 11.00 – Ple nar na se si ja 3: IzazovipružanjapomoćižrtvamaModerator:prof.drSlobodanSavićProf. dr Ne ven ka Že ga rac: Pomoćžrtvamaireformasistemasocijal-nezaštiteuSrbijiProf. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić: IzazovipružanjapomoćižrtvamauSrbijiukontekstuevropskihintegracijaProf. dr Slo bo dan Sa vić i doc. dr Đor đe Alem pi je vić: PomoćžrtvamaisistemzdravstvenezaštiteuSrbijiJa smi na Iva no vić: IzazoviiproblemiupružanjupomoćidecižrtvamaupraksiuSrbiji

11.00 – 11.30 – Pa u za za ka fu i po ster pre zen ta ci je

11.30 – 13.00 – Ple nar na se si ja 4: Žrtvekršenjaljudskihprava,međunarodnopravoiEU

Moderatorka:doc.drMirjanaDokmanovićMi loš Jan ko vić:LicališenaslobodekaožrtveDoc. dr Ni na Per šak: Evropskokrivičnopravo:novomestozavikti-mološkeinicijativeJa cek Ko wa lew ski: Pravožrtvenaistinuoteškimkršenjimaljudskihprava u prošlosti u evropskom kontekstu: perspektive i izazovi zasudskopriznavanjepravaMa ri ja Mi tić i Oli ve ra Vu čić: Vodičzaprimenutehnikapregovaranjaimedijacijeprilikomrešavanjasukobanastalihusituacijamadiskri-minacije

13.00 – 14.00 – Pa u za za ru čak

14.00 – 15.30 – Te mat ske se si je

8

Tematskasesija4- Izazoviidilemeupružanjupomoćižrtvama

Moderatorka:doc.drVesnaBaltezarevićNi ki ca Ha mer Vid mar: UključenjevolonterauradOdeljenjazaorga-nizovanjeipružanjepodrškesvedocimaižrtvamaTa ma ra Bo škić: Volonterizamiliprofesionalizacija-primerrazličitihpraksiupružanjuuslugasavetovanjauPsihološkomsavetovalištuCentrazaratnutraumuDoc. dr Ve sna Bal te za re vić, mr Ra do slav Bal te za re vić, dr Sr đan Ži-kić, prof. dr Ja ne Pa un ko vić: SuočavanjesaposledicamamobingaDra gan Ob ra do vić: Zaštitažrtavakrivičnihdelaprotivživotnesre-dineMar jan Jo va no vić: NVOkaopomoćžrtvamakompjuterskogkrimi-nala

Radionica2–Kakopredajemoviktimologiju

Moderatorka:prof.drVesnaNikolić-Ristanović,Fa kul tet za spe ci jal-nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi tet u Be o gra du i Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi jeUčesnici:Prof. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vićDoc. dr. Ni na Per šakProf. dr Slo bo dan ka Kon stan ti no vić-Vi lićProf. dr Oli ver Ba ča no vić

Tematskasesija5–Decaistarikaožrtve

Moderatorka:LjiljanaStevkovićVa nja Ma ca no vić: Decažrtvenasiljauporodici–primenaZakonaomaloletnicimaupravosudnojpraksisudovaitužilaštavauVojvodiniOli ve ra Ku ljić: Dalisu(samo)starižrtve?Lji lja na Stev ko vić i Je le na Di mi tri je vić: Viktimizacijastarihuinstitu-cionalnomiporodičnomokruženjuJe le na Di mi tri je vić i Ni ko la M. Pe tro vić: Viktimizacijaidelinkvencija:analizarezultataAnketesasamoprijavljivanjemmaloletničkedelin-kvencijeuBeogradu

16.30–SkupštinaViktimološkogdruštvaSrbije

PLENARNESESIJE

11

Plenarnasesija1:PravažrtavaiEU

Izazovizarazvojpravažrtava:pregledrezultataprojektaŽrtveuEvropi

DrAntonyPembertonMeđunarodniviktimološkiinstitutINTERVICT (UniverzitetuTilburgu,Holandija)

Evrop ska uni ja je 2001. go di ne usvo ji la Okvir nu od lu ku o po lo ža ju žr ta va u kri vič nom po stup ku. Ova pre kret ni ca u raz vo ju pra va žr-ta va ujed no pred sta vlja pr vi prav no oba ve zu ju ći me đu na rod ni in-stru ment u ovoj obla sti. Dva de set se dam ze ma lja čla ni ca bi tre ba lo da im ple men ti ra ju pri lič no ši rok kor pus pra va žr ta va kri mi na li te ta. Ka žem trebalobi, jer eva lu a ci je Evrop ske ko mi si je ra đe ne 2004. i 2008. go di ne o pri me ni Okvir ne od lu ke, kao i sko ra šnji pro je kat Žr-tveuEvropi, ko ji je 2008. i 2009. go di ne re a li zo van od stra ne por tu-gal ske slu žbe za žr tve APAV i IN TER VICT-a a u ime Evrop ske po mo-ći žr tva ma, po ka zu ju da je im ple men ta ci ja Okvir ne od lu ke osta vi la do sta to ga što se sa mo pri želj ku je. Na i me, u po gle du stvar nog po-bolj ša nja po lo ža ja žr ta va kri mi na li te ta, efek ti Okvir ne od lu ke ni su kva li ta tiv no dru ga či ji u od no su na ra ni je, prav no neo ba ve zu ju će me đu na rod ne in stru men te („me ko pra vo“) po put De kla ra ci je UN i pre po ru ka Sa ve ta Evro pe iz osam de se tih go di na XX ve ka.

U iz la ga nju ću uka za ti na ne ke ključ ne re zul ta te pro jek ta ŽrtveuEvropii glav ne obra sce u pri me ni pra va žr ta va do ko jih se do šlo kroz ovaj pro je kat. Sti če se uti sak da raz vi ja nje pra va za vi si of pra te ćih tro-ško va, obi ma u ko me mo gu da bu du u su prot no sti ili da se či ni da su u su prot no sti sa dru gim in te re si ma kri vič no prav nog si ste ma i po sto ja-nja na ci o na lo nih li de ra ko ji se za la žu za pra va žr ta va, po put slu žbi za žr tve. Uz to, u ra du ću uka za ti i na to da raz voj po lo ža ja žr ta va ši rom Evrop ske uni je po ka zu je zna čaj ne raz li či to sti i da je, op šte uzev, još uvek na pri lič no ni skom ni vou. U po sled njem de lu iz la ga nja raz mo tri-

12

ću fak to re ko ji se na la ze u osno vi ove dve osno vne od li ke – re la tiv no ni skog ni voa i raz li či to sti u raz vo ju – evrop skog po lja pra va žr ta va.

PodrškažrtvamaireformapolicijeuEvropskojUniji: IskustvoizŠvedske

DrMagnusLindgrenOrganizacija„SigurnaŠvedska“iOmbudsmanzažrtvekriminaliteta

To kom po sled njih de ce ni ja žr tve kri mi na li te ta su sve vi še do spe va-le u fo kus Evrop ske uni je, što je de li mič no re zul tat na po ra žen skog po kre ta da skre ne pa žnju na pro blem mu škog na si lja nad že na ma. Re a li zo va ne su broj ne ini ci ja ti ve i re for me ka ko bi se po bolj ša li po dr-ška, za šti ta i po moć žr tva ma, na pri mer, uvo đe nje na kna de šte te za pre tr plje ne po vre de i pred vi đa nje prav nog sa ve to va nja. Isto vre me-no, na gla ša va no je da je bri ga o žr tva ma kri mi na la va žno po lje ra da po li ci je. U Šved skoj, Na ci o nal ni po li cij ski od bor je pred sta vio mo del ka ko bi po li ci ja tre ba lo da uče stvu je u pru ža nju po dr ške žr tva ma u lo kal nim za jed ni ca ma. Na pri mer, ve o ma je va žno da svi pri pad ni ci po li ci je po se du ju do bro zna nje o ti pič nim po tre ba ma i re ak ci ja ma žr ta va kri mi na li te ta. Mo ra po sto ja ti i ja sna po de la oba ve za i od go-vor no sti u po gle du pru ža nja po dr ške žr tva ma u okvi ru po li ci je, ka ko bi sva ko znao ko je od go vo ran za šta. Uz to, po li ci ja mo ra da us-po sta vi pro ce du re ko je će osi gu ra ti da se sa žr tva ma kri mi na li te ta pra vil no po stu pa i da im se omo gu ći re le vant no, pre ci zno i kon ti nu-i ra no in for mi sa nje o sta tu su nji ho vog slu ča ja. Šta vi še, po sto je dve osnov ne kom po nen te ko je mo ra ju da funk ci o ni šu u to ku 24 sa ta u okvi ru po li ci je: kon ti nu i ra na pro ce na ak tu el nih i po ten ci jal nih ri zi ka i pret nji žr tva ma kri mi na li te ta, i ak tiv no upra vlja nje kri vič nim is tra-ga ma ka ko bi se obez be di lo da žr tve do bi ju po dr šku ko ja im pri pa da. Me đu tim, u prak si je te ško pre ve sti ovaj mo del u ak ci ju. Je dan od raz lo ga je taj što je rad po li ci je tra di ci o nal no bio usme ren na hva ta-nje uči ni la ca, od no sno na re ak ci ju na već uči nje na de la, ume sto na pro ak tiv nu pre ven ci ju kri mi na li te ta. Kao re zul tat to ga, po li ci ja po ne-kad ima te ško ća da usvo ji no ve me to de ra da. Još je dan raz log je taj

13

da već pre op te re će na or ga ni za ci ja kao što je po li ci ja mo že okle va ti da pre u zme ono što do ži vlja va kao no ve, do dat ne za dat ke. U ta kvim slu ča je vi ma, ona mo že iza bra ti da po kre ne pri vre me ne kam pa nje ume sto kon ci pi ra nja struk tu ri sa nog ra da usme re nog na po sti za nje traj ne pro me ne na či na ra da i me to da. Ta ko, ume sto in te gri sa nja pri-o ri tet nih du žno sti u sva ko dnev ni po li cij ski po sao, od go vor nost za ove du žno sti je če sto de le gi ra na jed nom ili ne ko li ci ni po li ca ja ca, ko ji su za in te re so va ni za tu pro ble ma ti ku.

Međunarodniievropskistandardiožrtvamarodno baziranognasiljaiusklađenostzakonodavstvaSrbijesanjima

Doc.drMirjanaDokmanovićFakultetzaevropskepravno-političkestudijeUniverziteta SingidunumiViktimološkodruštvoSrbije

Po sled njih go di na Re pu bli ka Sr bi ja je ostva ri la od re đen na pre dak u po gle du su zbi ja nja i sank ci o ni sa nja sek su al nog i rod no za sno va nog na si lja. Usva ja njem an ti di skri mi na ci o ne le gi sla ti ve (Za ko na o spre-ča va nju dis kri mi na ci je i Za ko na o rav no prav no sti po lo va) stvo re na je do bra osno va za da lje una pre đe nje za ko na u ovoj obla sti, s ob-zi rom da je rod no za sno va no na si lje pri zna to kao vid dis kri mi na ci je že na. Me đu tim, na ci o nal no za ko no dav stvo je i da lje znat no vi še fo-ku si ra no na sank ci o ni sa nje na si lja uop šte, pa ta ko i rod no za sno va-nog na si lja, po seb no, ne go na pre ven ci ju i za šti tu žr ta va. Sto ga se no vi za hva ti na una pre đi va nju za ko no dav stva mo ra ju upra vo tu fo-ku si ra ti, po la ze ći od zah te va po sta vlje nih u me đu na rod no prav nim do ku men ti ma i pri me ri ma uspe šnih prak si dru gih ze ma lja.

Cilj ovog ra da je da ana li zi ra uskla đe nost za ko no dav stva Re pu-bli ke Sr bi je sa me đu na rod nim i evrop skim stan dar di ma o žr tva ma rod no ba zi ra nog na si lja i da da pre po ru ke za una pre đe nje za ko no-dav stva. U pr vom de lu ra da pred sta vi će se me đu na rod ni i evrop ski stan dar di u obla sti za šti te žr ta va ko ji su sa dr ža ni u do ku men ti ma Uje di nje nih na ci ja, Sa ve ta Evro pe, Evrop skog par la men ta i pre po ru-ke eks pert skih fo ru ma Kon fe ren ci ja EU o na si lju nad že na ma. Da će

14

se i krat ki pre gled do brih prak si u pri me ni ovih stan dar da u dru gim ze mlja ma ko ji bi mo gli da po slu že kao pri mer za raz vi ja nje no vih za-kon skih re še nja kod nas. U tre ćem de lu ra da da će se pre gled va že ćih za kon skih re še nja i oce na nji ho ve uskla đe no sti sa me đu na rod nim i evrop skim stan dar di ma. U če tvr tom de lu ra da da će se pre po ru ke za una pre đe nje na ci o nal ne le gi sla ti ve u ovoj obla sti.

PresudeEvropskogsudazaljudskaprava uslučajevimaporodičnognasilja

Prof.drZoricaMrševićZamenicazaštitnikagrađanaRSzarodnuravnopravnostipravaosobasainvaliditetom

Na si lje je ono li ko ja ko i ono li ko ne ka žnji vo ko li ko je sla ba dr ža va i ne e fi ka sne nje ne in sti tu ci je. U dve ne dav ne pre su de do ne te 2009 go di ne po vo dom slu ča je va po ro dič nog na si lja sa smrt nim is ho dom, TomašićprotivHrvatskei OpuzprotivTurske, obe za vr še ne do no še-njem osu đu ju ćih pre su da pro tiv po me nu tih dr ža va, Evrop ski sud za ljud ska pra va u Stra zbu ru je stao na sta no vi šte da po sto ji od go vor-nost dr ža va u slu ča je vi ma po ro dič nog na si lja zbog ne pred u zi ma nja od go va ra ju ćih rad nji i me ra od stra ne nad le žnih dr žav nih or ga na pri nu de. Sud je ta ko đe ja sno stao na ne dvo smi sle no iz ra že no sta-no vi šte da u pred me ti ma ko ji se od no se na smrt u okol no sti ma iz ko jih bi mo gla pro i za ći od go vor nost dr ža ve, vla sti mo ra ju de lo va ti na vla sti tu ini ci ja ti vu čim sa zna ju za do tič nu stvar. Va žno je pri me ti ti i da je Sud kon sta to vao da ne moć dr ža ve da efi ka sno spre či rod no za sno va no na si lje pred sta vlja ob lik za bra nje ne dis kri mi na ci je že na. Dr ža ve su od go vor ne ka da pro pu ste da s du žnom pa žnjom spre če na si lje nad že na ma, uklju ču ju ći i na si lje iz vr še no od stra ne pri vat-nih li ca, kao i da is tra že, kri vič no go ne i ka zne to na si lje. Upa dlji va je slič nost či nje nič nih i prav nih okol nosti oba slu ča ja sa do ma ćim slu ča je vi ma po ro dič nog na si lja pa su slič ni po stup ci i pre su de istog Su da pro tiv Sr bi je vr lo mo gu ći ako do đe do ko rekt nog obra ća nja ovla šće nih su bje ka ta toj evrop skoj sud skoj in stan ci.

15

Plenarnasesija2:Pravažrtavaupravnomsistemu RepublikeSrbije

Pomoćizaštitažrtavaukrivičnompostupku

RadmilaDragičevićDičićApelacionisuduBeogradu

U kri vič nom po stup ku žr tva uče stvu je kao ošte će ni, dok se pod po seb nim uslo vi ma mo že po ja vi ti i kao tu ži lac. Žr tva je je dan od naj va žni jih uče sni ka u kri vič nom po stup ku, če sto i je di ni, te nje no sa slu ša nje pred sta vlja va žan deo do ka zi va nja. Pro ce sni po lo žaj žr-tve sa dr ži nje na pra va i oba ve ze ko je su re gu li sa ne Za ko ni kom o kri vič nom po stup ku, ko jim se od re đu ju i pro ce sne me re za šti te žr-tve kao sve do ka. Pro ce sne me re za šti te se pri me nju ju pre po kre ta-nja, u to ku i na kon za vr šet ka kri vič nog po stup ka, a ima ju za cilj da po ve ća ju če sto ugro že nu bez bed nost žr tve i ot klo ne sve opa sno sti ko je pro iz i la ze iz nje ne sprem no sti da sve do či. Dr ža va kao pot pi snik mno gih me đu na rod nih ugo vo ra i kon ven ci ja mo ra da pred sta vlja ga ran ta za za šti tu pra va žr tve. U kri vič nom po stup ku ta pra va u ime dr ža ve mo ra ju da pru ža ju i za njih ga ran tu ju po li ci ja, tu ži la štvo i sud. Kroz ade kvat no po stu pa nje sa žr tva ma, ko je je za po seb ne ka te go-ri je žr ta va ga ran to va no i po seb nim me đu na rod nim kon ven ci ja ma, stva ra ju se nu žni pred u slo vi za ja ča nje po ve re nja žr tve u ceo kri vič-no prav ni si stem i osi gu ra va nje na sa rad nja u kri vič nom po stup ku. Po li ci ja, tu ži la štvo i sud mo ra ju obez be di ti ka dro ve ko ji su u sta nju da, pre sve ga, iden ti fi ku ju žr tvu, a za tim obez be de da se nje no sa-slu ša nje oba vi bez do dat nog tra u ma ti zo va nja. U tom smi slu va žna ja pre po ru ka Sa ve ta Evro pe br. Rec (85)11 iz 1985. go di ne, ko ja go-vo ri o va žno sti us po sta vlja nja po ve re nja žr tve u kri vič ni po stu pak, nje nog pri do bi ja nja za sa rad nju i po tre bi pru ža nja za šti te žr tvi i nje-noj po ro di ci. Za šti ta žr ta va mo že bi ti pru že na pri me nom od red bi

16

Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku, Za ko na o pro gra mu za šti te uče sni-ka u kri vič nom po stup ku, kao i di rekt nom pri me nom me đu na rod-nih kon ven ci ja, po seb no onih ko je go vo re o ogra ni zo va nom kri mi-na lu, tr go vi ni lju di ma, za šti ti de ce itd. Me đu tim, ste pen po što va nja i obez be đe nja pra va žr tve, kao i one mo gu ća va nje nje ne vi še stru ke vik ti mi za ci je kroz kri vič ni po stu pak za vi se od ve šti ne i zna nja su di ja, tu ži la štva i po li ci je, pa je neo p hod na nji ho va kon ti nu i ra na edu ka ci-ja. Na su prot pra va žr tve je i pra vo okri vlje nog da u pra vič nom po-stup ku is pi ta žr tvu kao sve do ka, da kroz kon tra dik to ran po stu pak ospo ri njen is kaz. Me đu tim, Evrop ski sud za ljud ska pra va je stvo rio zna čaj nu sud sku prak su ko ja de fi ni še mo gu će gra ni ce ogra ni če nja pra va okri vlje nog u ko rist za šti te žr tve. Prak sa ovog su da mo ra da po sta ne sa stav ni deo na še sud ske prak se, da se ne po sred no pri me-nju je, što ta ko đe zah te va kon ti nu i ra nu edu ka ci ju su di ja.

PravnazaštitadeceuSrbijiimeđunarodnistandardi

Prof.drNevenaPetrušićPravnifakultetUniverzitetauNišu iPoverenicazazaštituravnopravnostiDrIvanaStevanovićInstitutzakriminološkaisociološkaistraživanja iCentarzapravadeteta

U sa vre me nom sve tu po li ti ka pre ma de ci sa gle da va se kao stra te-ško pi ta nje dru štve nog raz vo ja, a nje no kre i ra nje i im ple men ta ci ja pod ra zu me va udru ži va nje svih dru štve nih ak te ra – cen tral ne i lo-kal nih vla sti, za ko no dav ne vla sti, kao i or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva i pri vat nog sek to ra. Sa gla sno to me, sa vre me ni si stem dru štve ne za-šti te de ce mo ra bi ti za sno van na mul ti di sci pli nar nom i in ter sek tor-skom pri stu pu, uz uva ža va nje po tre be kon ti nu i ra ne edu ka ci je svih su bje ka ta ko ji su de lu ju u si ste mu.

Cen tral no me sto u si ste mu za šti te de ce za u zi ma prav na za šti-ta, u okvi ru ko je po se ban zna čaj ima ju me ha ni zmi po ro dič no prav-ne i kri vič no prav ne za šti te de ce. Ste pen de lo tvor no sti i efi ka sno sti

17

ovih me ha ni za ma za vi si od ni za fak to ra, pri če mu je ključ na nji ho va po ve za nost sa dru gim in sti tu ci o nal nim si ste mi ma za šti te, kao što su si stem so ci jal ne za šti te, zdrav stvo i obra zo va nje. Po red to ga, od zna ča ja je i de lo va nje po je di nih va nin sti tu ci o nal nih či ni la ca, me đu ko ji ma po seb no va žnu ulo gu ima ju ne vla di ne or ga ni za ci je i pro fe-si o nal na udru že nja. Sva ki deo slo že nog si ste ma za šti te de ce, kao i sva ka in sti tu ci ja u nje mu, ima svo je me sto i no si svoj deo od go vor-no sti za uspe šno funk ci o ni sa nje si ste ma prav ne za šti te de ce.

Na kra ju 20. i po čet kom 21. ve ka na ro či ta pa žnja po sve će na je us po sta vlja nju de lo tvor ne za šti te de ce-žr tava. Na me đu na rod nom i evrop skom ni vou raz vi je ni su vi so ki stan dar di za šti te de ce-žr ta-va, ko je dr ža ve sa ve ćom ili ma njom uspe šno šću im ple men ti ra ju re for mi šu ći po je di ne gra ne prav nog si ste ma. U ovom ra du autor-ke su kri tič ki sa gle da le re zul ta te naj no vi jih re for mi u obla sti do ma-ćeg po ro dič nog i kri vič nog pra va, na sto je ći da od go vo re na pi ta nje da li i u ko joj me ri prav ni pro pi si u do me nu za šti te de ce, po seb no de ce-žr ta va, sle de me đu na rod ne i evrop ske stan dar de, sa vre me-ne kon cep ci je i op šte tren do ve. Od go va ra ju ća pa žnja po sve će na je raz ma tra nju objek tiv nih i su bjek tiv nih raz lo ga zbog ko jih je iz u zet no ret ka ne po sred na pri me na ra ti fi ko va nih me đu na rod nih ugo vo ra u do me nu za šti te de ce-žr ta va, iako Ustav Sr bi je to omo gu ća va.

ZaštitapravažrtavauSrbijiiEU: pregledrezultataistraživanjaViktimološkogdruštvaSrbije

DrSanjaĆopićInstitutzakriminološkaisociološkaistraživanja iViktimološkodruštvoSrbije

Na kon dru štve nih i prav nih pro me na 2000. go di ne, u Sr bi ji se uoča-va trend po ste pe nog po bolj ša nja prav nog po lo ža ja i za šti te žr ta va kri mi na li te ta. Prav ne re for me ve za ne za po lo žaj i za šti tu žr ta va kre-ta le su se u tri osnov na prav ca. Pr vi pra vac pro me na pred sta vlja ju iz me ne kri vič nog ma te ri jal nog za ko no dav stva, po seb no one do ko jih je do šlo to kom 2002. i 2003. go di ne, ko je se pre vas hod no ogle da ju u

18

in kri mi ni sa nju na si lja u po ro di ci, si lo va nja u bra ku i tr go vi ne lju di ma, či me je po sta vljen bo lji prav ni osnov za za šti tu po seb no ose tlji vih žr ta va, na ro či to s ob zi rom na vr stu kri vič nog de la i od nos žr tve i iz-vr ši o ca. Ovaj trend je na sta vljen i sa usva ja njem Kri vič nog za ko ni ka 2005. go di ne, u ko me do la zi do iz ra ža ja i ši re uzi ma nje u ob zir in te-re sa žr tve (na pri mer, kod pri me ne dru štve no za sno va nih sank ci ja, od me ra va nja ka zne i slič no). Dru gi pra vac pro me na ogle da se u re-for mi kri vič no-pro ce snog za ko no dav stva, ko je su re zul ti ra le po sta-vlja njem osno va za ne što ak tiv ni ju ulo gu žr tve u kri vič nom po stup ku i pred vi đa njem ni za me ra ko je za cilj ima ju za šti tu žr tve od se kun-dar ne vik ti mi za ci je. Tre ći pra vac prav nih re for mi ogle da se u usva-ja nju po seb nih za ko na ko ji ma se obez be đu je pru ža nje za šti te po je-di nim ka te go ri ja ma li ca, kao što su ma lo let ni ci, žr tve or ga ni zo va nog kri mi na li te ta, rat nih zlo či na i zlo sta vlja nja na ra du. Uz sve to, uoča va se i po ste pe no uvo đe nje ele me na ta re sto ra tiv ne prav de u po sto je ći kri vič no prav ni si stem, što po volj no uti če na po bolj ša nje sve u kup nog prav nog po lo ža ja i za šti te žr ta va. Sve to uka zu je da je po sto je ći prav-ni okvir ko ji je od zna ča ja za žr tve kri mi na li te ta u ve li koj me ri una-pre đen. Me đu tim, po sma tra no iz per spek ti ve prak se, pri me ću je se da je po lo žaj žr ta va još uvek mar gi na li zo van, ne po vo ljan i te žak, pa one če sto bi va ju iz lo že ne se kun dar noj vik ti mi za ci ji. Po la ze ći od to ga, cilj ra da je da se pred sta vi deo re zul ta ta is tra ži va nja, ko je je 2008. i 2009. go di ne spro ve la eks pert ska gru pa Vik ti mo lo škog dru štva Sr-bi je. Is tra ži va nje je za pred met ima lo ana li zu po sto je ćeg za ko no dav-stva za žr tve u Sr bi ji i nje go ve pri me ne u prak si. Ana li za je ob u hva-ti la po lo žaj i za šti tu žr ta va u kri vič nom pra vu i kri vič nom po stup ku uop šte, po lo žaj i za šti tu žr ta va po je di nih ob li ka kri mi na li te ta (na si lja u po ro di ci, sek su al nih de li ka ta, tr go vi ne lju di ma, rat nih zlo či na i na-si lja na rad nom me stu) i po lo žaj i za šti tu de ce žr ta va. Cilj ana li ze bio je pro ce na do stig nu tog ni voa prav ne za šti te žr ta va kri mi na li te ta i iden ti fi ko va nje ne do sta ta ka po sto je ćeg prav nog okvi ra, ka ko bi se na osno vu to ga raz vi le pre po ru ke za da lju re for mu za ko no dav stva i po bolj ša nje za šti te pra va žr ta va u Sr bi ji. U ra du će bi ti iz lo že ni re-zul ta ti is tra ži va nja u ve zi sa po lo ža jem i za šti tom žr ta va u kri vič nom po stup ku, mo guć no sti ma re sto ra tiv ne prav de i za šti tom žr ta va tr-go vi ne lju di ma, rat nih zlo či na i zlo sta vlja nja na ra du.

19

Plenarnasesija3:Izazovipružanjapomoćižrtvama

PomoćžrtvamaireformasistemasocijalnezaštiteuSrbiji

Prof.drNevenkaŽegaracFakultetpolitičkihnaukaUniverzitetauBeogradu

De lo tvo ran si stem za šti te žr ta va na si lja se osla nja na uskla đe ne od-go vor no sti na raz li či tim ni vo i ma si ste ma dru štva. Bla go vre me no i po u zda no pru ža nje po mo ći i po dr ške žr tva ma zah te va i ja sno de-le gi ra na za du že nja me đu usta no va ma i slu žba ma so ci jal ne za šti te, po li ci je, pra vo su đa, zdrav stva i obra zo va nja. Si stem so ci jal ne za šti-te ima po ten ci jal da bu de ka ri ka me đu dru gim pod si ste mi ma ko ji se ba ve žr tva ma na si lja. Za to je po treb no da se us po sta vi ja sna ve za iz me đu po li ti ke za šti te žr ta va ko ju for mu li še Vla da u ra zno vr snim stra te škim i pro gram skim do ku men ti ma i do no še nje od go va ra ju ćih za ko na ko ji im ple men ti ra ju usvo je nu po li ti ku na ko he ren tan na čin.

Stra te gi ja raz vo ja so ci jal ne za šti te pro mo vi sa la je opre de lje nje za raz vi ja nje mre že uslu ga u za jed ni ci, me đu si stem sko pla ni ra nje i po ve zi va nje, stan dar de uslu ga i pro fe si o nal nog po na ša nja, obu ku i per ma nent no usa vr ša va nje za po sle nih. Pr vi put su u si ste mu pred-vi đe ne i pre ko pod za kon skih aka ta i pro jekt nih ak tiv no sti uve de ne neo d lo žne in ter ven ci je u cen tre za so ci jal ni rad, te spe ci ja li zo va ne slu žbe i uslu ge za za šti tu žr ta va na si lja. Na crt no vog Za ko na o so ci-jal noj za šti ti raz ra đu je i ope ra ci o na li zu je po sto je će kon cep te, eks-pli cit no na vo di po seb ne gru pe ko ri sni ka – žr ta va na si lja u raz li či tim sta ro snim gru pa ma i ži vot nim si tu a ci ja ma ko je zah te va ju spe ci ja li-zo va nu po moć i po dr šku. Pred vi đe ne su po seb ne uslu ge i ob li ci po-mo ći i po dr ške za de cu, od ra sle i sta re oso be žr tve raz li či tih vi do va zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja, part ner skog na si lja, eks plo a ta ci je i tr-go vi ne. Po red dr žav nih usta no va i slu žbi u si ste mu so ci jal ne za šti te, kao pu no prav ni pru ža o ci uslu ga uklju če ne su or ga ni za ci je i udru-že nja ci vil nog dru štva i pri vat ne agen ci je. Pla ni ra no je li cen ci ra nje

20

or ga ni za ci ja ko je pru ža ju uslu ge i pro fe si o na la ca ko ji su uklju če ni u ne po sre dan rad sa ko ri sni ci ma.

Pu na pri me na Za ko na mo gu ća je uko li ko se obez be de sred stva za po dr šku u nje go voj im ple men ta ci ji. Sred stva se od no se na vo di če ko ji po dr ža va ju pri me nu po je di nih de lo va Za ko na, usvo je ne mi ni mal-ne stan dar de uslu ga, raz vi je ne pro to ko le i pro ce du re, obu ke pro fe-si o na la ca i ma te ri jal na sred stva za pri me nu stan dar da. Neo p hod no je u po seb nim do ku men ti ma raz vi ti i ja sne ope ra ci o nal ne de fi ni ci je po je di nih ob li ka zlo u po tre be, za ne ma ri va nja i na si lja. Do sa da je u prak si pre po zna to da ge ne rič ka od re đe nja ovih po ja va iz Po ro dič nog i Kri vič nog za ko na i Op šteg pro to ko la za za šti tu de ce od zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja ne omo gu ća va ju ja sno ras po zna va nje sta nja i po tre-ba žr ta va. Ne ja sna od re đe nja otva ra ju pro stor za pro pu ste u za šti ti i ne pre po zna va nje sop stve nih i ulo ga dru gih ak te ra u si ste mu za šti te. Po red po dr ške u uvo đe nju no vi na, na ni vou ne po sred ne prak se u so-ci jal noj za šti ti zna čaj na je ugrad nja me ha ni za ma za eva lu a ci ju i pra-će nje kva li te ta po mo ći i po dr ške ko ja se obez be đu je žr tva ma.

IzazovipružanjapomoćižrtvamauSrbiji ukontekstuevropskihintegracija

Prof.drVesnaNikolićRistanovićFakultetzaspecijalnuedukacijuirehabilitacijuUniverziteta uBeograduiViktimološkodruštvoSrbije

1990.tih go di na u Sr bi ji su po če le da se osni va ju or ga ni za ci je za pru-ža nje po mo ći žr tva ma. Raz voj ovih or ga ni za ci ja ni je bio pra vo li nij ski i bio je u zna čaj noj me ri pod uti ca jem raz li či tih dru štve nih fak to ra. Rad ima za cilj da uka že na naj va žni je tren do ve u do sa da šnjem raz-vo ju slu žbi za žr tve i da sa gle da sta nje u ve zi pru ža nja po mo ći žr tva-ma kri mi na li te ta u sa vre me nom za ko no dav nom, in sti tu ci o nal nom i ši rem dru štve nom kon tek stu.

Po seb na pa žnja bi će po sve će na pru ža nju po mo ći žr tva ma u kon tek stu do no še nja no vog Za ko na o so ci jal noj za šti ti i pro ce sa evrop ske in te gra ci je, kao i pro ble mi ma sa ko ji ma su su o če ni pru-

21

ža o ci uslu ga po mo ći i po dr ške, kao i sa me žr tve. Pri to me, po se-ban na gla sak će bi ti na pru ža nju po dr ške žr tva ma rod no ba zi ra nog na si lja i žr tva ma ra ta, kao i na pro ble mi ma sa ko ji ma se su o ča va ju ne vla di ne or ga ni za ci je ko je pru ža ju po moć žr tva ma.

Ana li za sta nja i pro ble ma u po gle du pru ža nja po mo ći žr tva ma bi će ba zi ra na na re zul ta ti ma do sa da šnjih is tra ži va nja i dru gim ras-po lo ži vim po da ci ma, kao i na is tra ži va nju spro ve de nom za po tre be ovog ra da. Is tra ži va nje ima za pred met do la že nje do po da ta ka o pro ble mi ma sa ko ji ma se da nas su o ča va ju ne vla di ne or ga ni za ci je ko je pru ža ju po moć žr tva ma u Sr bi ji, i spro ve de no je pu tem an ke ti-ra nja pred stav ni ka ne vla di nih or ga ni za ci ja.

PomoćžrtvamaisistemzdravstvenezaštiteuSrbiji

Prof.drSlobodanSavićMedicinskifakultetUniverzitetauBeograduDoc.drĐorđeAlempijevićInstitutzasudskumedicinu, MedicinskifakultetUniverzitetauBeogradu

U okvi ru si ste ma zdrav stve ne za šti te u Sr bi ji pru ža nje po mo ći od-no si se pr ven stve no na žr tve raz li či tih vr sta kri vič nih de la ko ja za po sle di cu ima ju te le sno po vre đi va nje, od ko jih su naj zna čaj ni ja ona ko ja pro is ti ču iz ra znih ob li ka na si lja (kri vič na de la pro tiv ži vo ta i te-la, pro tiv slo bo da i pra va čo ve ka i gra đa ni na, pro tiv pol ne slo bo de, pro tiv bra ka i po ro di ce). Osnov ni vid po mo ći žr tva ma pred sta vlja pru ža nje me di cin ske po mo ći na pri mar nom, se kun dar nom i ter ci jar-nom ni vou zdrav stve ne za šti te u slu ča je vi ma u ko ji ma po sto ji po tre-ba za am bu lant nim ili ho spi tal nim zbri nja va njem te le snih po vre da i za šti tom men tal nog zdra vlja, što je de talj no re gu li sa no Za ko nom o zdrav stve noj za šti ti Re pu bli ke Sr bi je. Dru gi vid po mo ći žr tva ma ko je su za do bi le te le sne po vre de od no si se na obez be đi va nje me di cin skih do ka za o te le snom po vre đi va nju, ko ji su če sto od pre sud nog zna ča-ja za od go va ra ju će kri vič no-prav no sank ci o ni sa nje i even tu al no gra-đan sko-prav no raz ma tra nje ovih kri vič nih de la. Me di cin ski do ka zi

22

mo gu se obez be di ti je di no kom plet nim i ade kvat no iz vr še nim te le-snim pre gle dom žr tve (tzv. kli nič kim sud sko me di cin skim pre gle dom) i pra vil nim vo đe njem me di cin ske do ku men ta ci je o di jag no sti ko va-nim po vre da ma. Po red pret hod no na ve de nog, po moć žr tva ma sa-sto ji se i u pri ja vlji va nju kri vič nih de la, za ko je su zdrav stve ni rad ni ci sa zna li u to ku oba vlja nja svo je pro fe si o nal ne de lat no sti, nad le žnim or ga ni ma i usta no va ma (po li ci ja, cen tri za so ci jal ni rad i dr.). Do sa-da šnja prak sa je po ka za la da u na šem si ste mu zdrav stve ne za šti te kva li tet me di cin skog zbri nja va nja žr ta va da le ko pre va zi la zi kva li tet pri ku plja nja me di cin skih do ka za o te le snom po vre đi va nju. Na i me, le kar ski pre gle di se u tom po gle du naj če šće ne a de kvat no oba vlja ju, a me di cin ska do ku men ta ci ja ko ju vo de le ka ri le či o ci po pra vi lu je in-su fi ci jent na i sto ga pot pu no ne u po tre blji va kao fo ren zič ko do ka zno sred stvo o bro ju, vr sti i te ži ni po vre da i me ha ni zmu po vre đi va nja u sud skom po stup ku. Sto ga se ne ret ko de ša va da upra vo zbog ta-ko lo še me di cin ske do ku men ta ci je iz vr ši lac kri vič nog de la ne bu de ade kvat no za kon ski sank ci o ni san, a žr tva i da lje osta je ne za šti će na. To se na ro či to od no si na žr tve si lo va nja i dru gih kri vič nih de la pro-tiv pol ne slo bo de. Loš kva li tet me di cin ske do ku men ta ci je u na šem si ste mu zdrav stve ne za šti te uslo vljen je s jed ne stra ne pre op te re će-no šću zdrav stve nih rad ni ka ve li kim obi mom po sla i sled stve nim ne-do stat kom vre me na za ade kvat no re gi stro va nje i do ku men to va nje te le snih po vre da, a s dru ge stra ne ne do volj nom edu ka ci jom zdrav-stve nih rad ni ka za ovaj vid me di cin ske de lat no sti te ne po sto ja njem od go va ra ju ćih pro to ko la za pre gled po vre đe nih oso ba. Na ve de ne či nje ni ce ja sno uka zu ju i na mo gu će na či ne re ša va nja do sa da utvr-đe nih pro ble ma u ade kvat noj za šti ti žr ta va u si ste mu zdrav stve ne za šti te. Je dan od tih na či na sva ka ko je bo lja i kon ti nu i ra na edu ka ci ja le ka ra i dru gih zdrav stve nih rad ni ka u obla sti kli nič ke sud ske me di ci-ne, ka ko u to ku stu di ja, ta ko i u po sle di plom skoj na sta vi.

23

IzazoviiproblemiupružanjupomoćidecižrtvamaupraksiuSrbiji

JasminaIvanovićMinistarstvoradaisocijalnepolitikeRepublikeSrbije

Na si lje, zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje su ne ki od naj te žih vi do va kr-še nja osnov nih ljud skih deč jih pra va. Na si lje ozbilj no ugro ža va raz-voj, do bro bit, pa i sam ži vot de te ta, a po sle di ce su če sto te ške i du-go traj ne. Pra vo na za šti tu od svih ob li ka na si lja pred sta vlja osnov no pra vo sva kog de te ta utvr đe no u Kon ven ci ji o pra vi ma de te ta i dru-gim do ku men ti ma Uje di nje nih na ci ja, Sa ve ta Evro pe i osta lih me-đu na rod nih or ga ni za ci ja, ko je je na ša ze mlja ra ti fi ko va la kao čla ni ca tih or ga ni za ci ja.

U Re pu bli ci Sr bi ji je u pro te klom pe ri o du iz gra đen re la tiv no za-o kru žen si stem za šti te de ce od svih ob li ka na si lja, či ji okvir je de-fi ni san za ko ni ma, broj nim stra te škim do ku men ti ma i po li ti ka ma u obla sti so ci jal ne i zdrav stve ne za šti te, obra zo va nja, pra vo su đa, po-li ci je i ci vil nog dru štva. Po red Op šteg pro to ko la za za šti tu de ce od zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja, usvo je ni su i svi pri pa da ju ći po seb ni pro to ko li po me nu tih si ste ma, što do dat no oba ve zu je sve uče sni ke u pro ce su za šti te de te ta žr tve na si lja.

Iza zo vi za da lji rad ogle da ju se u ope ra ci o na li za ci ji usvo je nih stra te ških do ku me na ta i pri me ni us po sta vlje nih me ha ni za ma za za šti tu de ce od na si lja, do sled noj pri me ni za kon skih od red bi, kao i pru ža nju pra vo vre me ne po mo ći, za šti te i po dr ške de ci žr tva ma, ali i de ci po či ni o ci ma na si lja. Sma nje nje fak to ra ri zi ka u dru štvu, po-ro di ci i okru že nju de te ta fo kus sta vlja ju na ja ča nje ulo ge za jed ni-ce u pre ven ci ji i za šti ti de ce od svih ob li ka na si lja. Pre po zna va nje i pri ja vlji va nje na si lja pred sta vlja pr vi ko rak u za šti ti de te ta, pa je neo p hod no da naj ši ra jav nost, a po seb no struč nja ci bu du upo zna ti i ob u če ni za za šti tu de ce od na si lja.

Ce lo ku pan tok za šti te de ce ob u hva ta ak tiv no sti raz li či tih slu žbi, in stu tu ci ja i dr žav nih or ga na. U po je di nim fa za ma tog pro ce sa uoča-va ju se pro ble mi ko ji ima ju uti caj na ostva ri va nje nji ho vih ulo ga i de fi ni sa nih nad le žno sti. Ve o ma je va žno da pro fe si o nal ci pri me ne

24

sve ras po lo ži ve mo guć no sti unu tar svo jih si ste ma, ko ji ma se obez-be đu je uskla đe nost i me đu sob na sa rad nja ka ko u pre ven ci ji, ta ko i u pro cesu za šti te od svih vi do va na si lja, ali i re ha bi li ta ci ji de ce žr-ta va. Iz gra đi va nje mul ti di sci pli nar nog mo de la za šti te pod ra zu me va is pu nje nje oba ve za svih uče sni ka (slu žbi, ali i po je di na ca) ko ji ima ju kom ple men tar ne ulo ge u pro ce su za šti te de ce žr ta va na si lja, pri me-ni stan dar da, pro to ko la i pro ce du ra u sva kom kon kret nom slu ča ju.

Ne do volj no raz vi je na mul ti sek tor ska mre ža za za šti tu de ce od na si lja, ne ko or di ni sa na me đu sob na sa rad nja raz li či tih si ste ma od-go vor nih za nji ho vu za šti tu, a sa dru ge stra ne, ne do sta tak uslu ga u za jed ni ci na me nje nih de ci i nji ho vim po ro di ca ma, pred sta vlja ju osnov no po lje za da lji rad.

Ta ko đe, ne raz vi jen in for ma ci o ni si stem za pri ku plja nje po da ta-ka o na si lju nad de com, ne do sta tak pro to ko la za do ku men to va nje na si lja i ne raz vi je ne pro ce du re iz ve šta va nja, obu ke pro fe si o na la ca u svim re le vant nim si ste mi ma dru štva, kao i da lji raz voj si ste ma pre ven tiv nih, za štit nih, re ha bi li ta ci o nih i ka zne nih me ra ne ki su od naj zna čaj ni jih iza zo va u na red nom pe ri o du. No vi Za kon o so ci jal noj za šti ti i Na ci o nal ni plan ak ci je za de cu (2011-2015), či je se usva ja nje oče ku je do kra ja 2010. go di ne, tre ba da obez be de ade kvat ni ju za-šti tu po seb no ri zič nih gru pa ci ja de ce, a raz voj i po di za nje kva li te ta uslu ga u za jed ni ci du go roč no obez be đu ju is pu nje nje oba ve za dru-štva pre ma de ci žr tva ma na si lja u Re pu bli ci Sr bi ji.

25

Plenarnasesija4:Žrtvekršenjaljudskihprava, međunarodnopravoiEU

Licališenaslobodekaožrtve

MilošJankovićZamenikzaštitnikagrađanazazaštitupravalicališenihslobode

Pod poj mom licа li še nih slo bo de trаdicionаlno su obuhvаćenа osuđenа i prekršаjno kаžnjenа licа nа iz vr še nju kаzne zаtvorа, kаo i uhаpšenа i pritvorenа licа. Me đu tim, u krug tih licа ulаze i sve ostаle oso be ko je su zbog zdrаvstvenog ili mаterijаlnog stаnjа, ili dru gih okol-no sti primorаne nа borаvаk, od no sno аktom držаvne vlаsti zаdržаne u socijаlnim, zdrаvstvenim ili dru gim stаcionаrnim ustаnovаmа.

Upr kos to me što su lišenа slo bo de, tа licа rаspolаžu ni zom prаvа i slobodа kojа im ni su, ni ti mo gu bi ti oduzetа. Bez obzirа nа nji ho vu eventuаlnu ili utvr đe nu kri vi cu, bo lest, ste pen invаliditetа ili ne ku dru gu oso be nost, držаvа je dužnа dа po štu je in te gri tet i dostojаnstvo tih licа. Uprаvo zbog vlаsti ko ju ostvаruje premа njimа, obаveznа je dа u pu nom kаpаcitetu šti ti svа njihovа neotuđivа prаvа.

U ci lju pre ven ci je pojаve mučenjа sаčinjeno je ne ko li ko međunаrodnih ugovorа, kojimа su licа lišenа slo bo de identifikovаnа kаo primаrne žr tve tor tu re. Nаjvаžniji su Konvencijа pro tiv tor tu-re i dru gih su ro vih, ne ljud skih ili ponižаvаjućih kаzni i postupаkа Uje di nje nih nаcijа, iz 1984. go di ne, sа Op ci o nim pro to ko lom, iz 2002. go di ne, Konvencijа o sprečаvаnju mučenjа i ne čo več nih ili ponižаvаjućih postupаkа i kаžnjаvаnjа Sаvetа Evro pe, iz 1987. go di-ne, sа dvа protokolа iz 1993. go di ne. Nа osno vu nji ho vih rаtifikаcijа, ove kon ven ci je predstаvljаju deo unutrаšnjeg prаvа u Sr bi ji.

Me đu tim, neаdekvаtni uslo vi po li cij skog zаdržаvаnjа, nedostа-tаk smeštаjnih kаpаcitetа, loš tretmаn, higijenа, ishrаnа, zdrаvstvenа zаštitа licа u zаtvorimа, kаo i prenаseljene, prаvno ne u re đe ne socijаlne i zdrаvstvene stаcionаrne ustаnove zа le če nje mentаlno obo le lih u Sr bi ji, do vo de licа lišenа slo bo de u položаj žr tve.

26

Op šti položаj licа li še nih slo bo de kаo žr tve u Sr bi ji mo že-mo opisаti rečimа dа osobа upućenа u socijаlnu ili psihijаtrijsku stаcionаrnu ustаnovu trebа dа ku pi kаrtu u jed nom prаvcu. Nаime, ni je zа očekivаti povrаtаk onogа ko je jed nom ušаo u tаkvu ustаnovu. S dru ge strаne, onаj ko, nаkon iz vr še ne vi še go di šnje kаzne nаpuštа zаtvor, trebа dа ku pi povrаtnu kаrtu. Shod no vi so ko izrаženom re-ci di vizmu, zа očekivаti je dа će se usko ro vrаtiti u zаtvor. Su štin-ski pro blem je u to me što povrаtаk u zаtvor nаjčešće pretpostаvljа nаstаnаk no ve žr tve.

Evropskokrivičnopravo: novomestozaviktimološkeinicijative

Doc.drNinaPeršakFakultetzakrivičnenaukeibezbednost, UniverzitetuMariboru(Slovenija)

Rad će se ba vi ti ne kim sko ri jim pri me ri ma u do me nu evrop skog kri-vič nog pra va, a po seb no onim ko ji se od no se na žr tve. U skla du sa za ključ ci ma se mi na ra Sa ve ta Evrop ske uni je odr ža nog u Ma dri du po-čet kom ove go di ne, žr tve će po sta ti „cen tar in te re so va nja evrop ske prav de.” Zbog to ga Evrop ska uni ja na sto ji da se fo ku si ra na po tre be žr ta va u raz vi ja nju svog kri vič nog pra va - to je po li tič ko sta no vi šte slič no ono me ko je je is ka za no u za ključ ci ma Sa ve ta u ok to bru 2009. go di ne i u okvi ru Stok holm skog pro gra ma. Iako za ko no dav stvo EU već sa dr ži ne ke od red be usme re ne na za šti tu žr ta va - tač ni je Okvir-nu od lu ku 2001/220/JAI o po lo ža ju žr ta va u kri vič nom po stup ku i Di rek ti vu 2004/80/CE o na kna di šte te žr tva ma kri mi na li te ta - ovaj rad će se ne što vi še ba vi ti ne dav nim vik ti mo lo škim po ku ša ji ma, kao što je Evrop ska na red ba o za šti ti usme re na na pro ši ri va nje za šti te žr ta va iz van gra ni ca dr ža va čla ni ca EU ko je su usvo ji le me re za šti te. Sa dr žaj ove ini ci ja ti ve 12 dr ža va čla ni ca (ko ja je po zna ta i kao „špan-ski pro je kat”), ko ja je do sta vlje na Evrop skom Par la men tu i Sa ve tu, bi će di sku to van za jed no sa re ak ci ja ma Evrop ske Ko mi si je na nju, što za jed no tra si ra put da ljeg raz vo ja u ovom do me nu.

27

Pravožrtvenaistinuoteškimkršenjimaljudskihpravauprošlostiuevropskomkontekstu:perspektiveiizazoviza

sudskopriznavanjeprava

JacekKowalewskiFondacijaForumzarazvojcivilnogdruštva,Varšava(Poljska)

Na la ze ći svo je ko re ne u me đu na rod nom hu ma ni tar nom pra vu, ovo pra vo je po pr vi put pri me nje no u okvi ru re gi o nal nog pra va ljud skih pra va ka ko bi se osu di la ne sta ja nja lju di u Ju žnoj Ame ri ci. Sto ga, u naj ši rem smi slu, ovo pra vo bi tre ba lo da omo gu ći ši roj jav no sti da do đe do sa zna nja o raz li či tim či nje ni ca ma ve za nim za te ška kr še nja me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va u pro šlo sti (npr. vi de ti re zo lu-ci ju 2005/66 ta da šnjeg UN HCR-a). Ovaj kon cept re flek tu je či nje ni cu da žr tve če sto že le da is tra že ko re ne, pro ce se i agen se na si lja, kao i da ih raz u me ju. Spor o ljud skim pra vi ma se ne ko li ko pu ta po ka zao ko ri snim u ovom tra ga nju, dok, sa dru ge stra ne, on ima za cilj i spre-ča va nje po na vlja nja zlo či na.

Ni Evrop ski sud za ljud ska pra va ni Evrop ski sud prav de se ni su ja sno opre de li li o ši ro kom aspek tu ovog pra va. Ipak, Evrop ski sud za ljud ska pra va je go vo rio o užoj for mi ovog pra va u sve tlu za bra ne tor tu re (Ki par pro tiv Tur ske, zah tev br. 25781/94), dok je Ko mo ra za ljud ska pra va Bo sne i Her ce go vi ne (u slu ča ju „Sre bre ni ca” u ko me je od lu ka do ne ta 7. mar ta 2003. go di ne) uze la u ob zir član 8 Evrop ske Kon ven ci je kao pri men ljiv (šta vi še, bez is klju či va nja re le vant no sti čla na 13 Kon ven ci je). Me đu na rod ni kri vič ni sud za biv šu Ju go sla vi-ju, ko ji je do bio man dat po la ve ka na kon Dru gog svet skog ra ta da se iz bo ri sa po nov nom po ja vom zver sta va u Evro pi, ima obi man do si je tra ga nja za isti nom kao jed nom od svo jih osnov nih funk ci ja. Tri bu-nal je uzi mao u ob zir i od me ra vao ovo pra vo ka da je pro ce nji vao pri zna nja kri vi ce ili iz ri cao pre su de. Ne dav ni slu čaj Flo rens Hart man, ko ja je na vod no ot kri la po ve r lji ve in for ma ci je o ge no ci du u Sre bre-ni ci što je pro tu ma če no kao ne po što va nje su da, go vo ri o ne do stat-ku dis kur sa o pra vu (IT-02-54-R77.5, žal ba).

U mom ra du, ja ću is pi ta ti da li i ka ko iz gle di za pra vo pred dva pret hod no po me nu ta re gi o nal na su da mo gu bi ti po bolj ša ni u ko rist

28

žr ta va. Ja ću po ku ša ti da pro na đem spe ci fič ne od li ke ko je su omo-gu ći le ili mo ti vi sa le in ter-ame rič ki si stem da re ak ti vi ra pu no pra vo da se sa zna isti na, što će bi ti pra će no eva lu a ci jom osno va za sli čan raz voj u Evro pi. Krat ko ću se osvr nu ti i na na vod nu obi čaj nu pri ro du ovog pra va. Po seb no je re le vant no ši re nje raz li či tih di men zi ja pra va na in for mi sa nje pre ma Evrop skoj kon ven ci ji i Po ve lji EU, jer se od njih, na pri mer, mo že od stu pi ti u hit nim si tu a ci ja ma, dok to mo žda ni je slu čaj sa pra vom na isti nu. U ovom kon tek stu, fe no men me-ša nja re ži ma me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va i me đu na rod nog pra va o ljud skim pra vi ma bi mo gao da bu de raz mo tren.

Vodičzaprimenutehnikapregovaranjaimedijacijeprilikomrešavanjasukobanastalihusituacijamadiskriminacije

MarijaMitićiOliveraVučićProgramUjedinjenihnacijazarazvoj(UNDP)

Ova pre zen ta ci ja se fo ku si ra na je dan od re zul ta ta pro jek ta „Po dr-ška spro vo đe nju an ti di skri mi na ci o nog za ko no dav stva i me di ja ci je u Sr bi ji“, ko ji se re a li zu je uz fi nan sij sku po dr šku Evrop ske uni je, a u sa rad nji Pro gra ma Uje di nje nih na ci ja za raz voj i Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke.

U okvi ru pro jek ta for mi ra na je rad na gru pa za pri me nu al ter na-tiv nih na či na re ša va nja spo ro va (ARS), ko ja je spro ve la is tra ži va nje o mo guć no sti ma upo tre be ARS teh ni ka u slu ča je vi ma dis kri mi na-ci je u Sr bi ji. Is tra ži va nje je te ži lo da uka že na ko ji na čin ARS me-ha ni zmi mo gu da po dr že i do pu ne spro vo đe nje Za ko na o za bra ni dis kri mi na ci je, ko ji je usvo jen u mar tu 2009. go di ne. Pu tem is ta ži-va nja iden ti fi ko va ne su ARS teh ni ke ko je su naj e fi ka sni je u pre ven-ci ji, upra vlja nju i re ša va nju kon fli ka ta ko ji su na sta li na osno vu ak ta dis kri mi na ci je.

Re zul ta ti ovog is tra ži va nja do pri ne li su kre i ra nju pe to dnev ne spe ci ja li stič ke obu ke o pri me ni ARS u si tu a ci ja ma dis kri mi na ci je, ko-ja je spro ve de na od 16. do 20. no vem bra 2009. go di ne u Vr njač koj Ba nji. Ve ći deo obu ke iz ve den je pre ma me to do lo gi ji Uni ver zi te ta

29

Har vard. Vo dič, ko ji je te ma ove pre zen ta ci je pru ža op šir ni ju te o-rij sku obu ku ko ja pra ti i te o rij ski do pu nju je pe to dnev nu prak tič nu obu ku, Vo dič ta ko đe da je sve o bu hva tan pre gled obla sti pre go va ra-nja, ko je se za sni va na in te re su. Ova ma te ri ja je une ta u vo dič ka-ko bi se prak ti ča ri ma omo gu ći lo da bo lje raz u me ju in te re se stra na u kon flik tu i da raz vi ju kre a tiv na re še nja za su ko be, za sno va na na pra vič nim stan dar di ma i objek tiv nim kri te ri ju mi ma. Vo dič ta ko đe po seb no raz ra đu je ko ra ke ko ji se ko ri ste u me di ja ci ji, što ob u hva ta i sa ve te za me di ja to re ka ko da to kom pro ce sa me di ja ci je po stu pa ju etič ki i ka ko da spro vo de me di ja ci ju iz me đu vi še stra na zbog su ko ba ko ji su na sta li usled ra snih, et nič kih ili dru gih ten zi ja. Me đu na rod no pri zna ta „pra vi la po na ša nja me di ja to ra“ i „stan dar di prak se za me-di ja to re“ po mo ći će me di ja to ri ma da uspe šno re še su ko be in te re sa ko ji se mo gu ja vi ti to kom me di ja ci je.

Pri ruč nik je va žan za rad prak ti ča ra u ovoj obla sti jer pri la go đa-va fa ci li ta tiv ni mo del me di ja ci je (ko ji se naj če šće pri me nju je u Sr bi-ji), na rad sa žr tva ma dis kri mi na ci je uzi ma ju ći u ob zir ne rav no te žu mo ći ko ja se če sto ja vlja iz me đu stra na u su ko bu i pri ka zu je teh ni ke ko je me di ja tor mo že upo tre bi ti da bi se obez be dio rav no prav ni po-lo žaj stra na u pro ce su me di ja ci je.

TEMATSKESESIJE

33

Tematskasesija1:Žrtverazličitihoblikaviktimizacije

Postupanjepripadnikaslužbibezbednostipremažrtvamaprilikomotkrivanjatrgovineljudima

Doc.drSаšаMijаlkovićDoc.drDаrkoMаrinkovićDoc.drGorаnBoškovićKriminаlističko–policijskааkаdemijа,Beograd

Trgovinа ljudimа spаdа u red nаjtežih zločinа pro tiv slo bo de, životа, telа i zdrаvljа čovekа. Stogа je i žrtvаmа tr go vi ne ljudimа, ko je su nаjčešće te ško nаrušenog fi zič kog i mentаlnog zdrаvljа, pre ko potrebnа zаštitа, po moć i podrškа. Isto vre me no, zbog te ži ne kri vič-nog delа i zаprećene sаnkcije, tr gov ci ljudimа nаstoje dа ve što iz beg-nu formаlnu socijаlnu kon tro lu. Kаdа i do đe do kontаkаtа sа po li ci-jom, nаstoje dа stvo re pri vid dа je reč o legаlnom po slu ili, u nаjgorem slučаju, o pro sti tu ci ji ili o аngаžovаnju ilegаlnih migrаnаtа. Zbog togа je neo p hod no dа se kriminаlistički rаdnici ospo so be dа blаgovremeno i efikаsno prepoznаju tr go vi nu ljudimа, žr tvu i izvršiocа kri vič nog delа, kаo i dа prаvilno postupаju vo de ći se prin ci pom „nаjboljeg interesа žr tve“. Situаciju dodаtno otežаvа to što se mno gi ilegаlni migrаnti, аli i drugа licа, deklаrišu kаo žr tve tr go vi ne ljudimа (tzv. „lаžne žr tve“) ne bi li ih dekriminаlizovаli zbog ilegаlnog borаvišnog stаtusа i ne bi li do bi li ne ku vr stu socijаlne po mo ći ili dru gu pri vi le gi ju.

S tim u ve zi, u rаdu se ukаzuje nа: operаtivno-tаktičke situаcije kontаkаtа pripаdnikа po li ci je i žrtаvа tr go vi ne ljudimа, nаčine otkrivаnjа kri vič nih delа tr go vi ne ljudimа, me to de i po stup ke identifikаcije pre zump tiv nih žrtаvа i utvrđivаnjа nji ho vog identitetа, nаjčešće pro ble me identifikаcije i utvrđivаnjа identitetа žrtаvа, neo-p hod nost hit nog informisаnjа žrtаvа o nji ho vom stаtusu i prаvimа, smeštаnju žrtаvа u skloništа zа žr tve i odobrаvаnje borаvkа u ze-mlji, kаo i o prаvu žrtаvа tr go vi ne ljudimа nа аzil.

34

Mobing–psihičkozlostavljanjenaradu

DrSrđanŽikićFakultetzamenadžmentZaječar–MegatrendUniverzitet,Doc.drVesnaBaltezarevićFakultetzakulturuimedije–MegatrendUniverzitetProf.drJanePaunkovićFakultetzamenadžmentZaječar–MegatrendUniverzitet

Sa vre me ni na čin po slo va nja ka rak te ri šu ve li ka kon ku rent nost na tr-ži štu i če ste or ga ni za ci o ne pro me ne. Te pro me ne su mno go broj ne i ra zno vr sne, a nji ho va za jed nič ka ka rak te ri sti ka je da se uvek re flek-tu ju na za po sle ne i nji ho ve me đu sob ne od no se. Po gor ša nje op šte kli me i me đu ljud skih od no sa u ve li koj me ri je do pri ne lo stva ra nju kon flik ta ko ji vre me nom mo gu da pre ra stu u mo bing na rad nom me stu. Pro ces pri va ti za ci je i re struk tu i ra nja pred u ze ća u tran zi ci o-nim ze mlja ma pra ćen je ot pu šta njem vi ško va za po sle nih pa je otu da i sve ve ća pri me na mo bin ga ka ko bi se rad ni ci na te ra li da na pu ste svo je rad no me sto. Mo bing pred sta vlja de struk tiv ni kon flikt ko ji je ve zan za lič nost, lič nu ne tr pe lji vost, za vist i mr žnju, a nje go ve po sle-di ce mo gu bi ti vr lo ne ga tiv ne, če sto i dra ma tič ne za po je din ca. To je vid spe ci fič nog pa to lo škog po na ša nja na rad nom me stu, ko ji pod-ra zu me va psi hič ko zlo sta vlja nje od stra ne jed ne ili vi še oso ba, du ži vre men ski pe riod, u na me ri da ugro zi ljud sko do sto jan stvo i in te gri-tet žr tve mo bin ga. Zbog agre siv nih na pa da ko ji su ka rak te ri stič ni za mo bing, oda bra na žr tva je u du žem vre men skom pe ri o du kon ti nu i-ra no pod po vi še nim ni vo om stre sa, što do vo di do na ku plja nja ne ga-tiv nih emo ci ja i po ja ve raz li či tih psi hič kih i so mat skih obo lje nja kod žr ta va mo bin ga. Prof. dr Leymann na vo di 45 sup til nih ak tiv no sti ko je se mo gu pre po zna ti u pro ce su mo bin ga, a ko je se ti ču na pa da na lič-nost, so ci jal ne kon tak te, ome ta nje ko mu ni ka ci je, ši re nje ne i sti na itd. Kao fak to ri ko ji mo gu do ve sti do mo bin ga na vo de se: sla ba i ne e tič-ki or jen ti sa na or ga ni za ci o na kul tu ra, auto ri ta tiv ni stil u upra vlja nju, lo še is pla ni ra ne or ga ni za ci o ne pro me ne, rad na sre di na sa kul tu rom ka ri je ri zma i stro gom hi je rar hij skom struk tu rom, po ti ski va nje i ne-

35

re ša va nje kon fli ka ta itd. Je dan od raz lo ga zbog ko ga se u po sled njih ne ko li ko go di na in ten ziv no go vo ri o mo bin gu je ste i taj što su ve li ke mul ti na ci o nal ne kom pa ni je vr lo do bro shva ti le da mo bing ni je sa mo pro blem žr tve već da mo bing unu tar rad ne or ga ni za ci je do vo di do ogrom nih eko nom skih šte ta, zbog če stog od su stvo va nja sa po sla, pro me ne rad nog me sta, od la ska u pre vre me nu pen zi ju itd. Po la ze ći od re zul ta ta pred hod nih is tra ži va nja, pred met ra da pred sta vlja ana-li zu ras pro stra nje no sti i ka rak te ri sti ka mo bin ga u na šoj rad noj sre-di ni. Cilj ra da pred sta vlja upo zna va nje za po sle nih sa mo bin gom, što će im omo gu ći ti da na ade kva tan na čin pre po zna ju mo bing i spre če nje go vu da lju eska la ci ju. U is tra ži va nju ko je je spro ve de no to kom 2009/2010. go di ne uče stvo va lo je ukup no je 412 is pi ta ni ka ko ji su pri pa da li: in du strij skom sek to ru, zdrav stvu, ad mi ni stra ci ji i dr žav noj upra vi. Re zul ta ti is tra ži va nja su po tvr di li hi po te zu o po sto ja nju mo-bin ga u na šoj rad noj sre di ni. Pri to me je utvr đe no da su naj ri zič ni je gru pe is pi ta ni ci žen skog po la, sa ni skim ste pe nom struč ne spre me, sta ro sne do bi od 20 do 35 go di na.

Nasiljeuškoli–žrtveireakcijaškole

Prof.drOliverBačanovićiNatašaJovanovaFakultetbezbednosti,Univerzitet„Sv.KlimentOhridski“, Skoplje(Makedonija)

Pri su stvo na si lja u svim sfe ra ma sva ko dnev nog ži vo ta mo ti vi sa lo nas je na di sku si ju na si lja me đu de com u ško la ma kao de struk tiv-nog fak to ra ko ji ima uti caj na bu duć nost na šeg dru štva. Od su stvo lon gi tu di nal nih is tra ži va nja o pri su stvu bi lo ko je for me na si lja me đu de com u ško la ma je osnov na pre pre ka za sa zna va nje fe no me no-lo ških i eti o lo ških ka rak te ri sti ka ovog fe no me na, na či na nje go vog pre po zna va nja i re a go va nja na na si lje od stra ne za po sle nih u ško la-ma. Iako deo jav no sti mi sli da su ta kve po ja ve sa mo nor ma lan deo de tinj stva, po sle di ce od re đe nih for mi i in ten zi te ta na si lja mo gu bi ti du go traj no ne po volj ne za žr tvu, ali isto ta ko i za bu du će po na ša nje na sil nog de te ta. Iz tog raz lo ga va žno je uve sti raz li či te pre ven tiv ne

36

pro gra me, ko ji su po ka za li po zi tiv ne efek te, u ško le, adap ti ra ne for-mi i in ten zi te tu na si lja u okvi ru sva ke ško le po na o sob.

U ma ju 2010. go di ne Fa kul tet bez bed no sti u Sko plju spro veo je is tra ži va nje o na si lju me đu škol skom de com na uzor ku od 1104 uče ni ka osmog raz re da iz 14 ško la u Sko plju. Is tra ži va nje je uklju či lo i deo škol skog oso blja i di rek to ra. Uzo rak je uklju či vao i is pi ta ni ke raz li či tih na ci o nal no sti (52.6% Ma ke do na ca, 25.7% Al ba na ca, 5.6% Tu ra ka, 12.7% Ro ma, 1.6% Sr ba, 1.2% Bo šnja ka i 0.6% dru gih). Gle-da no pre ma po lu, 50.9% is pi ta ni ka či ni li su de ča ci, na spram 49.1% de voj či ca. Po uz ra stu, 74% ima lo je 14 go di na, 20.7% ima lo je 15, dok je 2.3% bi lo sta ri je od 15 go di na.

Iz ana li ze re zul ta ta is tra ži va nja mo že se iz vu ći ne ko li ko za klju-ča ka. Po seb no je va žno na gla si ti da je ve ći broj uče ni ka bio sve dok na si lju u ško li od bro ja onih ko ji su bi li žr tve. Pre ma mi šlje nju uče-ni ka, po sto ji ni zak ni vo in te re so va nja me đu škol skim oso bljem da pre du zmu od go va ra ju će me re ka ko bi se iz bo ri li sa na si ljem. Škol sko oso b lje ne sma tra da je na si lje ozbi ljan pro blem u nji ho vim ško la ma i mi sli da po sto ji ve o ma ma lo me ra ko je im sto je na ras po la ga nju i mo gu se pri me ni ti u slu ča je vi ma na si lja me đu de com, ali ne ma ju efek ta na bu du će po na ša nje de ce.

Žrtva–svedok,tužilac...sudija?

MrDanicaVasiljevićProdanovićFakultetzaspecijalnuedukacijuirehabilitaciju UniverzitetauBeogradu

Tra di ci o nal na ulo ga žr tve u kri vič nom po stup ku sa sto ji se u to me da pri ja vi kri vič no de lo, sa ra đu je sa po li ci jom i tu ži la štvom, sve do či na su du, is tak ne imo vin sko-prav ni zah tev. Po red to ga, žr tva mo že da pre u zme ulo gu tu ži o ca u slu ča ju da tu ži lac od u sta ne od kri vič nog go nje nja. Mo der na za ko no dav stva po ve ća va ju obim za šti te pra va i in te re sa žr tve pru ža ju ći joj mo guć nost da uče stvu je u po stup ci ma re sto ra tiv ne prav de, pre go va ra sa pre stup ni kom pre ili na kon iz ri ca-nja sank ci je, pri hva ti iz vi nje nje ili ne ku vr stu re pa ra ci je šte te. Mo gu

37

li se, me đu tim, ovom spi sku pri do da ti i za da ci ko je tra di ci o nal no kri vič no pra vo po ve ra va su di ji u ne pri ko sno ve nu nad le žnost?

An tony Duff, ugled ni bri tan ski te o re ti čar fi lo zo fi je kri vič nog pra va, pred la že nov mo del kri vič nog po stup ka i po sta vlja sce nu na ko joj žr tva ne igra sa mo epi zod nu ulo gu. Autor sma tra da žr tvi (kao i pre stup ni ku) tre ba pru ži ti mo guć nost da ak tiv no uče stvu je i u po-stup ku od me ra va nja kri vič ne sank ci je. Pre ma nje go vom kon cep tu, iz ri ca nje pre su de bi tre ba lo da bu de pra će no ras pra vom na ko joj će se od me ri ti kri vič na sank ci ja (sentencingdiscussion). U ta kvoj ras-pra vi, po red pred stav ni ka za ko na (npr. pro ba ci o ni slu žbe nik), ak tiv-no uče šće ima ju ka ko osu đe ni, ta ko i žr tva kri vič nog de la (uko li ko je sprem na i že li da uče stvu je u di sku si ji). Su di ja pre ras pra ve pru ža smer ni ce ko je će po mo ći stra na ma da od me re od go va ra ju ću sank ci-ju i ve ri fi ku je je svo jom ko nač nom od lu kom, vo de ći ra ču na da ta kva sank ci ja bu de ade kva tan od go vor na po vre du dru štve nih vred no sti ko je su za šti će ne kri vič nim za ko nom. Kon cept je za sno van na prin-ci pi ma te o ri ja ko mu ni ka ci je sa pre po zna tlji vim ele men ti ma re sto ra-tiv ne prav de (po stu pak me di ja ci je iz me đu žr tve i pre stup ni ka). Duff uka zu je na pred no sti ova kvog mo de la kri vič nog po stup ka i po ku ša-va da od go vo ri na kri ti ke ve što pro vla če ći ni ti svog kon cep ta kroz po tku te o ri ja ko mu ni ka ci je, ali isto vre me no otva ra i pi ta nja ko ja tek če ka ju od go vor. U ovom ra du je uči njen po ku šaj no vog osve tlja va-nja ove ide je ko ja iz gle da da le ko is pred svog vre me na, ali sva ka ko pru ža ve o ma pri ma mljiv iza zov za te o ri ju i prak su kri vič nog pra va.

38

Tematskasesija2:Pomoćipodrškažrtvama isvedocima

Specifičnostisastavapodrškežrtvamaisvedocima uRepubliciHrvatskoj

NikicaHamerVidmarMinistarstvopravdeRepublikeHrvatske, Upravazaprobacijuipodrškužrtvamaisvedocima, Sektorzapodrškužrtvamaisvedocima,Hrvatska

Po red raz vi je ne mre že ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je žr tva ma pru ža ju raz li či te ob li ke po mo ći, od prav ne, psi ho-so ci jal ne ili ma te ri jal ne, sa stav po dr ške žr tva ma i sve do ci ma od 2006. go di ne raz vi ja se i na in sti tu ci o nal noj rav ni. Cilj ovog ra da je da se pri ka žu spe ci fič no sti sa sta va po dr ške žr tva ma i sve do ci ma ko ji se u Re pu bli ci Hr vat skoj uspe šno raz vi ja na ini ci ja ti vu Mi ni star stva prav de, a u skla du sa pre-po ru ka ma Sa ve ta Evro pe, ali i Okvir ne od lu ke Sa ve ta Evrop ske uni je od 15. mar ta 2001. go di ne. Osnov ni cilj slu žbi za po dr šku je pru ži ti po treb ne in for ma ci je i po dr šku žr tva ma i sve do ci ma svih te žih kri-vič nih de la uklju ču ju ći i rat ne zlo či ne kao i kri vič na de la iz nad le žno-sti USKOK-a ka ko bi se uma nji li ne la go da i strah ko ji su če sto pri sut ni kod žr ta va i sve do ka.

U Mi ni star stvu prav de u sklo pu Upra ve za pro ba ci ju i po dr šku žr tva ma i sve do ci ma u Sek to ru za po dr šku žr tva ma i sve do ci ma de-lu ju dva ode lje nja, i to Ode lje nje za or ga ni za ci ju po dr ške žr tva ma i sve do ci ma i Ode lje nje za raz voj i ko or di na ci ju sa sta va po dr ške žr tva-ma i sve do ci ma. Ode lje nje za raz voj i ko or di na ci ju sa sta va po dr ške žr tva ma i sve do ci ma ima za da tak ko or di na ci je i nad zo ra nad ra dom ode lje nja za or ga ni zo va nje i pru ža nje po dr ške sve do ci ma i žr tva ma na su do vi ma, or ga ni zo va njem i spro vo đe njem edu ka ci je i su per vi zi je za rad ni ke ode lje nja i vo lon te re, te će, kroz uče šće u ra du Vla di nog

39

po ve re ni štva za pra će nje i una pre đe nje sa sta va po dr ške žr tva ma i sve do ci ma, uče stvo va ti u da ljem raz vo ju sa sta va po dr ške.

Ode lje nje za or ga ni za ci ju po dr ške žr tva ma i sve do ci ma ima za-da tak da or ga ni zu je psi ho so ci jal nu po moć, pru ža psi ho lo šku po moć i op šte prav ne in for ma ci je žr tva ma i sve do ci ma pu tem te le fo na. Za-da tak ode lje nja je i po sre do va nje u osi gu ra nju fi zič ke za šti te kad je to po treb no, kao i or ga ni za ci ja pri stu pa su do vi ma za sve do ke ko ji su po zva ni na is pi ti va nje u kri vič nim po stup ci ma pred su do vi ma u Re-pu bli ci Hr vat skoj, kao i van Re pu bli ke Hr vat ske. Ode lje nja za orga-ni zo va nje i pru ža nje po dr ške sve do ci ma i žr tva ma osno va ni su u 4 žu pa nij ska su da i to u Za gre bu, Za dru, Vu ko va ru i Osi je ku, kao re zul-tat pro jek ta „Po moć raz vo ju sa sta va po dr ške sve do ci ma i žr tva ma u Hr vat skoj” ko ji su re a li zo va li Mi ni star stvo prav de i Pro gram Uje-di nje nih na ci ja za raz voj (UNDP). Na stav kom pro jek ta u sle de ćem pe ri o du pla ni ra no je osni va nje Ode lje nja i u žu pa nij skim su do vi ma u Si sku, Spli tu i Ri je ci.

Rad ni ci Ode lje nja (ko ji su za po sle ni u su du) uz po moć vo lon te-ra žr tva ma i sve do ci ma pru ža ju emo ci o nal nu po dr šku i prak tič ne in for ma ci je u fa zi is tra ge i glav ne ras pra ve za sva te ža kri vič na de la. Ode lje nja su nad le žnost pro ši ri li i na op štin ske i pre kr šaj ne su do ve za kri vič na de la i pre kr ša je po ro dič nog na si lja.

Žrtveisvedociupostupcimaratnihzločina

SlavicaPekovićSlužbazapomoćipodrškuoštećenimaisvedocima, VišisuduBeogradu,Odeljenjezaratnezločine

Ulo ga sve do ka u kri vič nom po stup ku je naj ne za hval ni ja ulo ga. Is-ka zi sve do ka su da le ko naj zna čaj ni ji iz vor do ka za u po stup ci ma za rat ne zlo či ne jer su osta le vr ste do ka za re la tiv no ret ke. Da bi sud-ski po stu pak mo gao ne sme ta no da se od vi ja, od ključ ne je va žno sti stvo ri ti uslo ve u ko ji ma bi sve do ci mo gli da slo bod no, ne sme ta no i bez pro ble ma da ju svo je is ka ze.

40

Sve do če nje na su du za ve ći nu ni je uobi ča je no is ku stvo. Za naj-ve ći broj sve do ka u pred me ti ma rat nih zlo či na niz ele me na ta či ni ovu si tu a ci ju za sve do ke-žr tve po seb no te škom. Ose ćaj psi ho lo ške ugro že no sti sve do ka ogle da se u ose ća ju ta kve ne pri jat no sti ko ja na di la zi uobi ča je nu uz ne mi re nost ko ju sve do ci ima ju kad uče stvu ju u sud skom po stup ku. Pri sut nost jav no sti, po seb no rod bi ne, pri ja te-lja okri vlje nih i no vi na ra, do vo di do ose ća ja da su pot pu no osa mlje-ni u sud ni ci i da su svi pro tiv njih. Ose ćaj sve do ka da je dan deo jav-no sti ne odo bra va nje go vo uče stvo va nje u po stup ku kao sve do ka, so ci jal ni pri ti sak ne po sred ne oko li ne da ne sve do či ili da pri la go di svo je sve do če nje grup nim in te re si ma de lu je ve o ma uz ne mi ra va ju-će na njih. Oni ose ća ju strah za se be i svo je bli žnje, te na sto je iz be ći sa mo sve do če nje. Po seb no te ške si tu a ci je su im di rekt ni su sre ti s okri vlje ni ma. Fi zič ka bli zi na okri vlje nih, či nje ni ca da se okri vlje ni na-la ze nji ma iza le đa dok sve do če do ži vlja va ju psi ho lo škom pret njom. Ne pri pre mlje nost i ne po zna va nje fa za sud skog po stup ka de lu je vr lo uz ne mi ru ju će na njih. Da va nje is ka za u is tra žnom po stup ku pa po-no vo na glav nom pre tre su če sto do ži vlja va ju kao svo je vr sno mal-tre ti ra nje. Ve ći na sve do ka ne raz u me in si sti ra nje na broj nim de ta-lji ma to kom is pi ti va nja. Ne mo gu shva ti ti ka ko ne ko mo že oče ki va ti da se se ća ju de ta lja 18 go di na na kon do ga đa ja.

Žr tva ma je iz ra zi to va žno da dru gi ve ru ju da se do ga đaj stvar no do go dio. Za per cep ci ju objek tiv no sti su da u oči ma sve do ka ključ ni su po stup ci pred sed ni ka sud skog ve ća. Ko rekt nost su di je sve do ci pre po zna ju ka da su di je pre ki nu ili za bra ne po sta vlja nje pro vo ka-tiv nih i po ni ža va ju ćih pi ta nja (ka da od bra na nji ho vo tra u mat sko is ku stvo do vo di u pi ta nje kao ne ve ro do stoj no) ili ka da opo me nu pro ce sne uče sni ke da pre sta nu me đu sob no raz go va ra ti. Mno gi od njih du go pu tu ju ka ko bi sti gli na vre me do su da i du go če ka nje na po ziv u sud ni cu za ko je vre me ne mo gu na pu sti ti sud, na njih mo že de lo va ti de mo ti vi ra ju će. Do dat ni tro ško vi ve za ni za tu đu bri gu za bo le sne čla no ve do ma ćin stva to ga da na kad su bi li od sut ni zbog sve do če nja ih ta ko đe op te re ću je.

Žr tva ma i sve do ci ma rat nih zlo či na od naj ve će va žno sti je da se pre ma nji ma ko rekt no op ho de svi u sud skom po stup ku bez ob zi ra na nji ho vu et nič ku pri pad nost, da bri nu o nji ho voj pat nji, da osna že

41

nji ho va pra va i za šti tu, da im pru že po dr šku da bi mo gli da se is ce le i da po či na lac zlo či na od go va ra za po vre du ko ju im je na neo. Ne tre-ba za bo ra vi ti da sta tus žr tve ne pre sta je sa mim za vr šet kom ra ta ili opo ra vlja njem od fi zič kih po sle di ca i da pred sta vlja do ži vot ni pe čat jer ka ko je i Pla ton re kao: „Sa mo su mr tvi vi de li kraj ra ta.” U ovom iz la ga nju će se go vo ri ti o okol no sti ma ko je sve do ci ma rat nih zlo či na sve do če nje či ni do dat no te škim.

Saradnjainstitucijeupružanjupomoćiipodrškežrtvamaseksualnogkriminaliteta

SvetlanaNikoloskaFakultetbezbednosti,Univerzitet„Sv.KlimentOhridski“, Skoplje(Makedonija)

Pru ža nje po mo ći i po dr ške žr tva ma sek su al nog kri mi na li te ta pred-sta vlja si stem me ra i ak tiv no sti vi še nad le žnih in sti tu ci ja. Sva ka od njih ima svo ja ovla šće nja i svoj pro gram ra da i po stu pa nja. Ovaj kri mi nal, ka da je u pi ta nju žr tva, iz i sku je tim ski rad vi še in sti tu ci-ja ka ko bi se na ne ki na čin po mo glo re so ci ja li za ci ji žr ta va, ko je su is tra u ma ti zi ra ne, mo ral no, psi hič ki i du šev no po vre đe ne. Si stem me ra i ak tiv no sti tim skog ra da vi še struč nja ka iz in sti tu ci ja kao što su tu ži la štvo, po li ci ja i so ci jal ne usta no ve su bi tan uslov za uspeh u pru ža nju po mo ći i po dr ške žr tva ma. Pri me na me ra na do sto jan-stven i pro fe si o na lan na čin do pri no se da žr tva sa ra đu je u pro ce su ra sve tlja va nja i obez be đi va nja do ka za o kri vič nom de lu či ja je žr tva a ko ji su po ve za ni sa iz vr ši o cem tog de la. Naj če šće se žr tva i iz vr ši lac sek su al nog de lik ta po zna ju i ima ju bli zak od nos ko ji do pri no si i da bu du po ten ci jal ne žr tve, ali to i spre ča va u od re đe nim si tu a ci ja ma da žr tva i sa ma se bi pri zna da je žr tva kri mi na la, a ne od nos na ko ji tre ba da se na vik ne, pri hva ti, pa ti i tr pi fi zič ki i psi hič ki bol. Cilj sa-rad nje nad le žnih in sti tu ci ja je po moć u ra sve tlja va nju i do ka zi va nju po sto ja nja kri vič nog de la, mo ti va iz vr ši o ca, sred sta va i ele me na ta na si lja, ali i pru ža nje po mo ći da se žr tva oslo bo di stra ha i pri hva ti da je žr tva kri mi na la, ali ono što tre ba da ura di dru štvo je da žr tvi

42

osi gu ra na ne ki na čin za šti tu lič nog, mo ral nog i fi zič kog in te gri te ta. U ovom do me nu je neo p hod no i in sti tu ci o nal no zbri nja va nje žr tva i rad so ci jal no-psi ho lo ške slu žbe. Pro fe si o na li zam u tu ži la štvu, su du i po li ci ji je sfe ra na ko joj tre ba da se ra di u kon ti nu i te tu, jer su to or ga ni ko ji go ne i osu đu ju iz vr ši o ca kri vič nog de la, ali su to i or ga ni ko ji do brom sa rad njom sa žr tva ma mo gu i da obez be de kva li tet ne do ka ze pro tiv iz vr ši o ca i do ka ze da je ,,žr tva stvar no žr tva.“

Kakožrtvaratamožepostatizločinac?

JankoRadmanovićUdruženjeprognanihioptuženih91Region

Ovo iz la ga nje će ima ti ka rak ter lič ne is po ve sti. Is pri ča ću ka ko sam kao ko man dant ka sar ne 1991. go di ne u Hr vat skoj (Sla von ski brod) bra nio, u skla du sa do ma ćim i me đu na rod nim pro pi si ma, gar ni zon za ko ji sam bio nad le žan. Po sle jed nog da na u do go vo ru sa na pa-da či ma, ja sam se, za jed no sa svo jim voj ni ci ma, pre dao. Me đu tim, pre go va ra či sa hr vat ske stra ne ni su is po što va li svoj deo do go vo ra i od ve li su za ro blje ne voj ni ke u za tvor, gde su bi li iz lo že ni tro me seč-noj tor tu ri. Ka da smo pu šte ni, pro tiv me ne je pod ne ta op tu žni ca i ja sam, kao i mno gi dru gi ofi ci ri JNA, osu đen u od su stvu. Ka zna je bi la 15 go di na za tvo ra (za sva ki sat od bra ne ka sar ne po 1,5 go di-nu za tvo ra). Ta ko sam od žr tve tor tu re po stao rat ni zlo či nac. Po što sam se na la zio van do ma ša ja vla sti Re pu bli ke Hr vat ske, bio sam na slo bo di u Sr bi ji, ali i na po ter ni ci In ter po la (pa mi je kre ta nje bi lo ogra ni če no). U to ku 2010. go di ne sa znao sam da vi še ni sam na li sti osu đe nih. Mo ja bor ba (i bor ba Udru že nja prog na nih i op tu že nih 91 Re gion ko ju pred vo dim) sa da je usme re na na do bi ja nje obe šte će nja i na oba ve šta va nje dru gih am ne sti ra nih ofi ci ra JNA o to me da su im pre su de uki nu te (po što je ta in for ma ci ja dr žav na taj na). Do sa da je na ša or ga ni za ci ja o to me oba ve sti la 6 oso ba. Na kra ju iz la ga nja bih iz neo pred log me ra ko je bi tre ba lo pred u ze ti u ci lju do la že nja do pri hva tlji ve isti ne o de ša va nji ma s po čet ka de ve de se tih go di na pro-šlog ve ka na pro sto ru biv še Ju go sla vi je.

43

Tematskasesija3:Nasiljenadženamainasilje uporodici

OdgovornanasiljenadženamauSrbiji:kreiranjezdravstvenepolitikekojajezasnovananarezultatimaistraživanja

Mrsci.drBosiljkaĐikanovićInstitutzasocijalnumedicinu, MedicinskifakultetUniverzitetauBeogradu,DrStanislavaOtaševićCentarzapromocijuzdravljažena,Dr HenricaA.F.M.JansenSeniorkonsultantzanasiljenadženama, javnozdravljeiepidemiologiju,Ženeva,Švajcarska,Prof.drSnežanaSimićInstitutzasocijalnumedicinu, MedicinskifakultetUniverzitetauBeogradu,DrSylvieLoFoWongiprof.drToineLagroJanssenOdeljenjezaprimarnuzdravstvenuzaštitu/ženskestudijeuokvirumedinskihnauka,RadboudUniverzitet,Nijmegen,Holandija

Od go vor na na si lje nad že na ma u Sr bi ji u vi du kre i ra nja zdrav stve ne po li ti ke iz gra đen je na re zul ta ti ma is tra ži va nja i ak tiv no sti žen skih or ga ni za ci ja (Cen tar za pro mo ci ju zdra vlja že na, CPZŽ), i pro pra ćen je ri go ro znim aka dem skim pri stu pom u ovoj obla sti. Zdrav stve na po li ti ka je for mu li sa na u iz ra di po seb nog pro to ko la ko ji je na me njen zdrav stve nim rad ni ci ma i slu ži za za šti tu i po stu pa nje sa že na ma ko je su iz lo že ne na si lju. Ovaj pro to kol obez be đu je smer ni ce zdrav-stve nim rad ni ci ma ka ko da re a gu ju na na si lje nad že na ma u svo joj prak si. Iako po sto ji obim na svet ska li te ra tu ra i vo di či za zdrav stve ne

44

rad ni ke, oni tre ba da bu du pa žlji vo pri la go đe ni lo kal nom okru že nju, uzi ma ju ći u ob zir i do ka ze ko ji po ti ču iz lo kal nih is tra ži va nja.

Po sto ji ne ko li ko gru pa do ka za od va žno sti u pro ce su kre i ra nja zdrav stve ne po li ti ke na na ci o nal nom ni vou. Cilj ovog ra da je da pri-ka že če ti ri osnov na iz vo ra do ka za u Sr bi ji ko ja su bi la do stup na u pro ce su iz ra de tog pro to ko la.

Pr vi iz vor do ka za su re zul ta ti is tra ži va nja o ve li či ni pro ble ma na si lja nad že na ma u op štoj po pu la ci ji, ko je je spro ve de no 2003. go di ne (SZO stu di ja o zdra vlju že na i na si lju nad že na ma), i po ka za lo da je 23.8% že na u Be o gra du ima lo is ku stvo fi zič kog i/ili sek su al-nog na si lja od stra ne sa da šnjeg ili biv šeg in tim nog part ne ra. Ova-kva ba zič na is tra ži va nja ko ja se spro vo de kroz pri me nu ri go ro znih i na uč no va li di ra nih me to do lo gi ja su va žna i za du go roč nu pro ce nu uti ca ja raz li či tih me ra ko je su u pro te klih ne ko li ko go di na do ne se ne na svim ni vo i ma.

Dru gi iz vor do ka za se od no si na re zul ta te is tra ži va nja obra za ca tra že nja po mo ći od stra ne zlo sta vlja nih že na. Ove in for ma ci je slu že za pro ce nu „kul tu re ću ta nja“ že na u ve zi sa na si ljem od stra ne in-tim nog part ne ra, kao i pre po zna va nja in sti tu ci ja i slu žbi ko ji ma se že ne naj če šće obra ća ju za po moć, i ko ji ma naj vi še ve ru ju. Ana li za ko ri šće nja zdrav stve nih slu žbi je po ka za la da im se za po moć obra-ti lo 9,6% zlo sta vlja nih že na, i da su tri če tvr ti ne tih že na bi le za do-volj ne pru že nom po mo ći.

Tre ći iz vor do ka za su po da ci o po tre ba ma i oče ki va nji ma že na od zdrav stve nih rad ni ka ka da je u pi ta nju na si lje. Ve ći na in ter vju i-sa nih že na (82%) je od go vo ri la da oče ku je po moć od zdrav stve nih rad ni ka u ve zi sa na si ljem, i to naj če šće kroz pru ža nje po dr ške i do-bi ja nje ko ri snih in for ma ci ja gde i ka ko da lje.

Če tvr ti iz vor do ka za se od no si na re zul ta te is tra ži va nja sta vo va zdrav stve nih rad ni ka i nji ho vo opa ža nje na si lja nad že na ma, kao i iden ti fi ko va nje pre pre ka či jim bi se pre va zi la že njem una pre dio od-go vor zdrav stve ne slu žbe. Do ka zi iz is tra ži va nja su po ka za li da je ne do sta tak pro to ko la i zva nič no di stri bu i ra nih in for ma ci ja naj ve ća pre pre ka zdrav stve nim rad ni ci ma za re a go va nje na ovaj pro blem u sva ko dnev noj prak si.

45

Žrtvenasiljausistemusocijalnezaštite imogućnostipružanjadaljepodrške

MarijaVasićCentarzasocijalnirad,Pirot

Pi rot je grаd nа ju go i sto ku Sr bi je, nа iz gled mirаn, gde se većinа stаnovništvа me đu sob no poznаje. Čuvenа ekonomskа krizа uzrok i posledicа svih nаših problemа, nаrаvno teškа ekonomskа situаcijа, nezаposlenost, do ve li su i kod nаs аgresivnost, nаsilje, po ro dič nu pаtologiju. Sve ove pojаve postojаle su i rаnije, аli ni su rešаvаne nа ovаkаv orgаnizovаn nаčin i ni su postojаli integrаtivni i sistemаtski pri stu pi opаsnoj dru štve noj pojаvi nаzvаnoj po ro dič no nаsilje.

Centаr zа socijаlni rаd kаo orgаn stаrаteljstvа imа zаkonsku obаvezu pružаnjа po dr ške i po mo ći žrtvаmа nаsiljа. Opštinа Pi-rot kаo socijаlno odgovornа opštinа okrenutа kа demokrаtskom uvаžаvаnju konceptа osnov nih ljud skih prаvа tаkođe že li ovаkаv pro blem dа rešаvа nа nаjbolji mo gu ći nаčin. U cen tru zа socijаlni rаd rаde profesionаlci ko ji su pro šli nedovoljаn broj edukаcijа dа bi se uspe šno no si li sа ovim pro ble mom, nemаju ši ro ku le pe zu pružаnjа po mo ći, sem jednokrаtnih novčаnih dаvаnjа, psihosocijаlne po dr-ške kojа u momentimа te škog fi zič kog i psi hič kog nаsiljа ne znаči pu no kаo i mo guć nost upućivаnjа u si gur nu ku ću u Ni šu. Pod ne še ne kri vič ne prijаve du go čekаju nа početаk procesа, ne ret ko se dešаvа dа se žrtvа vrаti nаsilniku dok ne ot poč ne pro ces i nаsilje bu de još jаče izrаženo. Žr tve tаdа iz gu be po ve re nje u in sti tu ci je sistemа i ondа se svi pitаmo štа nаm vаljа či ni ti?

Obаvezа držаve je dа spre či nаsilje u po ro di ci, a аko se u to-me ne uspe, ondа po sto ji obаvezа dа se žr tve аdekvаtno zаštite. Po sto ji zаkon, dobаr je, sаmo gа trebа primenjivаti do sled no i poštovаti ro ko ve. Postojаnje obаvezujućih procedurа o postupаnju u slučаjevimа nаsiljа bi znаtno povezаlo in sti tu ci je sistemа i do pri-ne lo efikаsnijem rešаvаnju pro ble ma.

Regionаlizаcijа u si ste mu socijаlne zаštite, besplаtnа sos linijа, regionаlno rаspoređene si gur ne ku će, pro jek ti po mo ći počiniocimа nаsiljа, kаo i posebnа budžetskа linijа sаmo su deo po-

46

dr ške i rehаbilitаcije žrtаvа i počiniocа, а sve sа ci ljem sprečаvаnjа ponаvljаnjа nаsiljа, а u sklаdu sа prihvаćenom pe kin škom po ve ljom.

Jаčаnje kаpаcitetа ustаnovа i institucijа ko je se bаve žrtvаmа nаsiljа, pro me ne u sfe ri jаvnog informisаnjа kаdа je nаsilje u pitаnju, podizаnje sve sti i senzibilizаcijа po čev od de ce do stаrih bit ni su pred-u slo vi zа kvаlitetnije rešаvаnje problemа nаsiljа. Iskustvа op štin-skog timа zа po moć i po dr šku žrtvаmа nаsiljа u Pi ro tu ukаzuju dа je detekcijа boljа, informisаnost grаđаnа znаčаjnijа, а dа kon fe ren ci je slučаjа dаju rezultаte u smi slu povezаnosti institucijа kаo i efikаsnijem do no še nju rešenjа. Projekаt sos telefonа opštinа Pi rot podržаvа već če tvr tu go di nu sа mo guć no šću prelаskа u stаlnu uslu gu.

Ako uzme mo u ob zir dа u Evro pi po sto je rаzličiti progrаmi iz ove oblаsti, pozitivnа iskustvа prilаgođenа nаšim uslovimа, integrаtivni i pre ven tiv ni progrаmi mo gu dаti po zi tiv ne rezultаte nа pre ven ci ji i smаnjenju po ro dič nog nаsiljа. Mo guć no sti i pu te vi zа reаlizаciju projekаtа po sto je, sаmo je po treb no ve će аngаžovаnje i sprem nost svih relevаntnih аkterа dа mаksimаlno od go vor no pri stu pe ovom pro ble mu.

Rodnoodgovornobudžetiranjekaometod zapomoćženamažrtvamanasiljauporodici

NadaGolubovićMinjaDamjanovićNVOUdruženežene,BanjaLuka(BiH)

Na si lje nad že na ma pred sta vlja naj gru blje me đu na rod no pri zna to kr še nje žen skih ljud skih pra va. Od kra ja ra ta i ak tu e li za ci je ovog pro ble ma pa sve do da nas (sep tem bar 2010.) pro blem na si lja nad že na ma ni je si stem ski re šen u Bo sni i Her ce go vi ni (BIH). To kom ce-log ovog pe ri o da uslu ge ko je se pru ža ju žr tva ma na si lja su, u ma njoj ili ve ćoj me ri, „oba ve za“ ne vla di nih or ga ni za ci ja i fi nan si ra ne su od stra ne me đu na rod nih do na to ra. Po sle di ca je to lo šeg si stem skog od go vo ra na na si lje u po ro di ci, ne e du ko va nog, ne sen zi bi li sa nog i ne do stat nog ka dra u cen tri ma za so ci jal ni rad i po li ci ji, za ko na ko-

47

ji su ne do re če ni (zbog ne do stat ka pri me nji vih pod za kon skih aka ta i pla ni ra nih bu džet skih sred sta va za nji ho vu im ple men ta ci ju) i ne-po ve re nja u rad na ve de nih in sti tu ci ja. Sa svim oče ki va no, u dru goj po lo vi ni 2000tih, me đu na rod ni do na to ri se po či nju po vla či ti iz BiH, osta vlja ju ći si stem ko ji je pot pu no ne pri pre mljen i ne za in te re so van da pri hva ti i na sta vi odr ža va ti raz vi je ne uslu ge u ne vla di nom sek-to ru. U mo ru pro ble ma na ko je je po treb no uka za ti i po nu di ti ade-kvat no re še nje, gru pa is tra ži va či ca iz ne vla di nog sek to ra od lu ču je se za pro me nu pri stu pa u za go va ra nju za re ša va nje pro ble ma si gur-nih ku ća. Cilj ini ci ja ti ve po kre nu te 2007. go di ne (sa mo u Re pu bli ci Srp skoj, zbog kom pli ko va ne ad mi ni stra tiv ne i za ko no dav ne po de le BiH), bio je jav no za go va ra ti za si stem sko re ša va nje si gur nih ku ća. Za ostva ri va nje ovog ci lja ko ri šćen je kon cept rod no od go vor nog bu dže ti ra nja. U pr voj fa zi ini ci ja ti ve, is tra ži va či ce su iz ra ču na le tač-no ko li ka su sred stva ko ja su po treb na za fi nan si ra nje op ti mal nog bro ja si gur nih ku ća u Re pu bli ci Srp skoj (RS). Dru ga fa za ob u hva ta la je ana li zu tre nut nih iz dva ja nja za že ne žr tve na si lja u po ro di ci u RS, te sred sta va ko ja se ko ri ste za za do vo lja va nje spe ci fič nih po tre ba že na u po re đe nju sa spe ci fič nim po tre ba ma mu ška ra ca. Ovi po da ci upot pu nje ni su sa po da ci ma o žr tva ma na si lja u po ro di ci ko je po-ka zu ju po tre bu za po sto ja njem i odr ža va njem ove uslu ge, me đu na-rod nim oba ve za ma ko je je BiH pre u ze la, te ka pa ci te ti ma ne vla di nog sek to ra da na sta vi pru ža ti ovu uslu gu. Kao re zul tat ini ci ja ti ve, 2007. go di ne do ne se ne su Iz me ne i do pu ne Za ko na o za šti ti od na si lja u po ro di ci u RS1 ko jim se jav ni bu dže ti oba ve zu ju da fi nan si ra ju si gur-ne ku će, 2007. go di ne, Na rod na skup šti na RS od re di la se o bro ju si gur nih ku ća ko je će bi ti fi nan si ra ne iz bu dže ta, te se u bu dže tu en ti te ta za 2008. go di nu na šla po seb na stav ka za fi nan si ra nje si gur-nih ku ća. Iako bo lja, si tu a ci ja je da le ko od ide al ne. Ipak, kre i ra njem si stem skog i funk ci o nal nog mo de la fi nan si ra nja si gur nih ku ća za žr-tve na si lja u po ro di ci na či njen je pr vi ko rak u kre i ra nju ade kvat nog od go vo ra na rod no za sno va no na si lje nad že na ma.

1 Ko je su stu pi le na sna gu fe bru a ra 2008, Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Srp ske br. 17/08.

48

Nasiljeuporodici–kaznenapolitikasudova

MarinaMijatovićNVODijalogValjevo

Ana li za sud ske prak se kroz ka zne nu po li ti ku u obla sti na si lja u po ro-di ci po ka zu je da se na sta vlja trend iz ri ca nja mi ni mal nih sank ci ja za po či ni o ce. Sta ti stič ki po da ci, ko je smo do bi li iz prav no sna žnih pre-su da do ne tih u kri vič nim po stup ci ma 20 osnov nih su do va u Sr bi ji, po tvr đu ju uče sta lost iz ri ca nja uslov nih osu da. Kao osnov ni me tod is tra ži va nja ko ri sti li smo pra vo na sla nje zah te va za pri stup in for ma-ci ja ma od jav nog zna ča ja2. Da bi smo do bi li objek tiv ni ju sli ku ra da su do va na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je zah te ve smo po sla li u 20 osnov-nih su do va (ge o graf ski kri te ri jum – AP Voj vo di na, is toč na, za pad na, ju žna i cen tral na Sr bi ja).

Glav ni cilj is tra ži va nja pred sta vlja utvr đi va nje me to da od re đi-va nja sank ci ja, vr ste iz re če nih sank ci ja i obra zlo že nja olak ša va ju ćih i ote ža va ju ćih okol no sti ka ko bi se pro me ni la ka zne na po li ti ka su-do va i da bi se obje tiv ni je uzi ma le u ob zir či nje ni ce ko je uti ču na od re đi va nje olak ša va ju ćih i ote ža va ju ćih okol no sti. Kroz ana li zu prav no sna žnih pre su da za klju či li smo da po sto ji ne ko li ko ključ nih pro ble ma u bor bi pro tiv na si lja u po ro di ci ko ji bi tre ba lo da bu du pred met ras pra ve.

Pr vi pro blem ko ji je uočen ve zan je za od go vo re na zah tev za pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja. U zah te vu smo ne dvo smi-sle no is ta kli da nam je, ra di na uč nog ra da, po treb na in for ma ci ja o kri vič nim i par nič nim po stup ci ma kao i ko pi je prav no sna žnih pre su-da u obla sti na si lja u po ro di ci3, ali ni smo do bi li ni je dan po da tak o par nič nim po stup ci ma i pre su da ma.

Dru gi uče sta li pro blem se ja vlja kod utvr đi va nja olak ša va ju ćih okol no sti. Za klju či li smo da se, bez ob zi ra na na čin iz vr še nja kri vič-nog de la i po sle di ce kao olak ša va ju ća okol nost uzi ma či nje ni ca da je

2 Za ko na o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja čl. 15 st. 1 („Slu žbe ni gla snik RS“ br. 120/04)

3 U zah te vu smo se po zva li na čla no ve Kri vič nog za ko ni ka i Po ro dič nog za ko-na.

49

li ce bi lo u al ko ho li sa nom sta nju4. Za tim, ne ja sno je za što se sma tra da su go di ne sta ro sti, bez ob zi ra da li je oso ba mla đa ili sta ri ja (oso-ba ro đe na 1953. go di ne), re le vant ne kao ar gu ment za ubla ža va nje ka zne. Ta ko đe, ve o ma če sto se po ja vlju je ter min „re la tiv no mla da oso ba“ ko ji se od no si na oso be ro đe ne od 1970 – 1982. go di ne, dok se u po je di nim pre su da ma o oso ba ma ro đe nim u istom pe ri o du go vo ri kao „mla dim oso ba ma“. U svim pre su da ma ko je smo do bi li na vo di se da su po či ni o ci bi li sve sni svo jih po stu pa ka i da su hte li iz-vr še nje kri vič nog de la, u po je di nim pre su da ma se kao olak ša va ju ća okol nost uzi ma nji ho vo ka ja nje5.

Od ote ža va ju ćih okol no sti je di no se na vo di ra ni ja osu đi va nost, ma da se u ve ći ni pre su da na vo di da ote ža va ju ćih okol no sti ne ma.

Od 15 pre su da u ko ji ma je utvr đe no da je na si lje po či nje no u al ko ho li sa nom sta nju sa mo u dva slu ča ja je iz re če na me ra bez bed-no sti le če nja al ko ho li ča ra. Po da ci iz pre su da po ka zu ju da se u 95% slu ča je va na si lja vr še sa mo pod dej stvom al ko ho la.

Nov ča na ka zna u iz no su od 80.000 di na ra iz re če na je sa mo u jed nom slu ča ju. Me đu tim, osta je ne ja sno za što je po či ni o cu ko ji je već osu đi van za kri vič no de lo na si lja u po ro di ci i ko me je iz ri ca na nov ča na ka zna od 50.000 di na ra po no vo od re đe na ista vr sta sank-ci je. Po sta vlja se pi ta nje svr he ka zne i za šti te žr ta va?

4 Sa mo je u jed noj pre su di al ko ho li sa no sta nje na ve de no kao ote ža va ju ća okol nost.

5 U ve ći ni slu ča je va je na si lje vr še no vi še go di na.

50

Tematskasesija4:Izazoviidilemeupružanju pomoćižrtvama

UključenjevolonterauradOdeljenjazaorganizovanje ipružanjepodrškesvedocimaižrtvama

NikicaHamer-VidmarMinistarstvopravdeRepublikeHrvatske, Upravazaprobacijuipodrškužrtvamaisvedocima, Sektorzapodrškužrtvamaisvedocima,Hrvatska

Pri Ode lje nji ma za or ga ni zo va nje i pru ža nje po dr ške sve do ci ma i žr-tva ma, osim za po sle nih, an ga žo va ni su i vo lon te ri či ji je za da tak da žr tva ma i sve do ci ma svih te žih kri vič nih de la pru že prak tič ne in fo r-ma ci je i emo ci o nal nu po dr šku. Prak sa an ga žo va nja vo lon te ra u pru-ža nju po dr ške žr tva ma i sve do ci ma uobi ča je na je u slu žba ma ko je se ba ve po ma ga njem žr tva ma i u dru gim dr ža va ma. Či nje ni ca je da sve-do če nje mo že bi ti stre sno i tra u mat sko is ku stvo, te da žr tve i sve do ci zbog sve ga što su pret hod no pre ži ve li pre, to kom i na kon sve do če nja do ži vlja va ju raz li či te emo ci o nal ne i fi zič ke re ak ci je. Naj za stu plje ni-ji ose ća ji žr ta va i sve do ka su stra ho vi, ne la god nost, uz ne mi re nost i ank si o znost, ali je mo gu će i na glo po gor ša nje zdrav stve nog sta nja. Zbog sve ga na ve de nog u vi še se na vra ta po sta vlja lo pi ta nje oprav da-no sti an ga žo va nja vo lon te ra u ra du Ode lje nja za po dr šku pr ven stve-no s aspek ta nji ho ve ob u če no sti i ospo so blje no sti za rad, ozbilj no sti ko jom pri stu pa ju ra du, te zbog de li kat no sti po sla u ko me uče stvu ju.

Ovaj rad na stao je kao re zul tat is tra ži va nja ko je je spro ve lo Mi ni-star stvo prav de Re pu bli ke Hr vat ske, a u svr hu utvr đi va nja oprav da-no sti an ga žo va nja vo lon te ra pri Ode lje nji ma za po dr šku, utvr đi va nja nji ho ve mo ti va ci je, oče ki va nja i za do volj stva vo lon ti ra njem, pro ce ne ospo so blje no sti za no še nje sa pro ble ma tič nim i stre snim si tu a ci ja ma, kao i uti ca ja nji ho vog struč nog obra zo va nja na spo sob nost i kva li tet

51

oba vlja nja po slo va po dr ške. Ta ko đe, bi lo je va žno utvr di ti i ko li ko se vo lon te ri ose ća ju pri hva će nim od stra ne rad ni ka su da. Za po tre be is tra ži va nja sa sta vlje na su dva upit ni ka, je dan za vo lon te re i je dan za rad ni ke Ode lje nja za po dr šku. Upit nik za vo lon te re sa sto jao se od 29 pi ta nja otvo re nog ti pa i vi še stru kog iz bo ra. Upit nik za rad ni ke Ode lje-nja sa sto jao se od 20 pi ta nja ta ko đe otvo re nog ti pa i vi še stru kog iz-bo ra. Sta ti stič ka ob ra da po da ta ka vr še na je po mo ću pro gra ma SPSS. Od ukup no 195 vo lon te ra ko ji su do sa da vo lon ti ra li pri Ode lje nji ma za po dr šku tre nut no je ak tiv nih 97 vo lon te ra, od ko jih je 69 uče stvo-va lo u is tra ži va nju, kao i 6 rad ni ka Ode lje nja za po dr šku. S ob zi rom da je ob ra da re zul ta ta u to ku, pre li mi nar ni re zul ta ti po ka zu ju da je oprav da no an ga žo va nje vo lon te ra pri Ode lje nji ma za or ga ni zo va nje i pru ža nje po dr ške sve do ci ma i žr tva ma. Vo lon te ri se uglav nom ose ća-ju pri hva će nim na su du te je po treb no i da lje na sta vi ti sa prak som or-ga ni zo va nja re dov nih su per vi zi ja i edu ka ci ja za vo lon te re, s ob zi rom na va žnost, ozbilj nost i mo gu ću stre snost po sla u ko ji su uklju če ni.

Volonterizamiliprofesionalizacija–primerrazličitihpraksiupružanjuuslugasavetovanjauPsihološkomsavetovalištu

Centrazaratnutraumu

TamaraBoškićDruštvozazaštitumentalnogzdravljaratnihveteranaižrtava ratova1991-1999.godine–Centarzaratnutraumu,NoviSad

Rad Cen tra za rat nu tra u mu (Cen tar) sa oso ba ma sa is ku stvom ra-ta je za po čet 1999. go di ne, ini ci ja ti vom gru pe psi ho lo ga i psi hi ja-ta ra, ko ji su vo lon ter skim pru ža njem uslu ga psi ho lo škog sa ve to va-nja od go va ra li na po tre be gra đa na za psi ho lo škom po mo ći na kon ka ta stro fič nih de ša va nja 90-ih go di na. Na kon 2002. go di ne, pru ža-nje uslu ga psi ho lo škog sa ve to va nja na vo lon ter skoj ba zi pre la zi u ho no rar no pla će ni rad, da bi na kon 2005. go di ne ovaj rad po no vo pre u ze li vo lon te ri-edu kan ti u raz li či tim psi ho te ra pij skim prav ci ma/ško la ma i li cen ci ra ni psi ho te ra pe u ti.

U ovom ra du ba vi će mo se: ele men ti ma kom pe ten ci je za pru ža-nje uslu ga psi ho lo škog sa ve to va nja oso ba ma sa is ku stvom ra ta (raz-

52

li či tost kri te ri ju ma i di le me; kom pe ten ci je vo lon te ra u slu žbi; po tre-be žr ta va); de fi ni ci jom vo lon ti ra nja i kon tek stom za vo lon ti ra nje u Sr bi ji (po tre be i mo guć no sti za po kre ta nje du go roč nih vo lon ter skih pro gra ma u obla sti pru ža nja uslu ga psi ho lo škog sa ve to va nja žr ta va u svim dru štve nim sek to ri ma ko ji se ovom ob la šću ba ve); opi som mo de la Psi ho lo škog sa ve to va li šta Cen tra za rat nu tra u mu (upra vlja-nje ra dom vo lon te ra- vo lon ter ski me nadž ment i or ga ni za ci o ne pro-ce du re; pro fe si o nal ne pro ce du re).

Suočavanjesaposledicamamobinga

Drc.drVesnaBaltezarevićMrRadoslavBaltezarevićFakultetzakulturuimedije,BeogradDrSrđanŽikićProf.drJanePaunkovićFakultetzamenadžmentZaječar

Mo bing je je dan od naj te žih ne ga tiv nih ob li ka rad nog stre sa. Žr tve mo bin ga su iz lo že ne raz li či tim so ci jal nim i psi hič kim po sle di ca ma. Post ra u mat ski stres do vo di do to ga da se žr tve ne sna la ze u no-vo na sta loj si tu a ci ji i u ne mo guć no sti su da se iz bo re sa sop stve nim emo ci ja ma, zbog če ga se če sto po vla če u sa mo i zo la ci ju. Po sle di ce mo bin ga mo gu da bu du ta kvog in ten zi te ta da do ve du do psi ho fi-zič kog uni šte nja žr tve, zbog če ga je iz u zet no va žno da se žr tva ma bla go vre me no pru ži po moć. Ne vla din sek tor mo že da po kre ne pro-gram psi ho so ci jal ne po mo ći žr tva ma mo bin ga po ve zi va njem žr ta va i for mi ra njem gru pa za sa mo po moć. Ova kav ob lik po ma ga nja žr tva-ma tre ba lo bi da uklju či edu ka ci ju o mo bin gu i na či ni ma bor be pro-tiv ove po ja ve, kao i ko mu ni ka ci o ne tre nin ge. Grup no dru že nje bi po mo glo žr tva ma da bu du u stal nom kon tak tu sa dru gim oso ba ma ko je su do ži ve le slič ne ili isto vet ne mo bing si tu a ci je, da me đu sob no po vra te sa mo po u zda nje i da raz vi ju spo sob nost da po no vo po štu ju se be i da ve ru ju u svo je spo sob no sti.

53

Zaštitažrtavakrivičnihdelaprotivživotnesredine

DraganObradovićPravnicentarzadecuimaloletnike,Valjevo

Kri vič na de la pro tiv ži vot ne sre di ne kao sa mo stal na gru pa kri vič nih de la pr vi put se po ja vlju ju u Kri vič nom za ko ni ku Re pu bli ke Sr bi je ko ji je stu pio na sna gu 1.1.2006. go di ne. Tek u tom pro pi su su pr-vi put na jed nom me stu gru pi sa na kri vič na de la iz biv šeg sa ve znog za ko na, re pu blič kog kri vič nog za ko na i iz po je di nih za ko na iz tzv. „spo red nog” kri vič nog za ko no dav stva ko ji ma je za štit ni objekt ži-vot na sre di na.

Pri li kom do ka zi va nja ovih kri vič nih de la po red broj nih spor nih pi ta nja i pro ble ma sa ko ji ma se su sre ću pri pad ni ci po li ci je, jav nog tu ži la štva i su di je, jed no od zna čaj nih pi ta nja je i ko su žr tve. Kod ovih kri vič nih de la po treb no je utvr di ti da li je ne ko iz ove gru pe kri-vič nih de la pro u zro ko va lo ne po sred ne žr tve, ka kve su te ži ne pre tr-plje ne po vre de, ka kve su po sle di ce kri vič nog de la po svo joj pri ro di, da li će za ga đe nje ži vot ne sre di ne pro u zro ko va ti žr tve u bu duć no-sti, da li je na sta la šte ta i ako je ste ka kva šte ta i ko li ka šte ta, kao i ko su ošte će ni i ka kve su šte te pre tr pe li – ma te ri jal ne i ne ma te ri jal ne?

U ovom ra du uka za će mo i na ne ka ka rak te ri stič na de la iz ove gru pe kri vič nih de la i na žr tve tih kri vič nih de la.

NVOkaopomoćžrtvamakompjuterskogkriminala

MarjanJovanovićUdruženjeDigitalnaforenzika,SremskaMitrovica

Kom pju ter ski kri mi nal kao naj sa vre me ni ji po jav ni ob lik kri mi na la, po la ko pre u zi ma sve ve ći pri mat u od no su na kon ven ci o nal ni kri-mi nal. Po jav ni ob li ci kom pju ter skog kri mi na la sva kog da na su sve raz li či ti ji, sa mim tim i broj po ten ci jal nih žr ta va ra ste.

Pred met ra da je: šta u bi ti pred sta vlja vi so ko teh no lo ški (kom-pju ter ski) kri mi nal u da na šnjem sve tu, i ka ko on do bi ja ka rak te ri-

54

sti ku svet skog pri zna tog kri mi na la. A sve to sa gle da no kroz osno ve kri mi no lo gi je i fe no me no lo gi je kao sta ri je na uč ne di sci pli ne po ve-za ne i pre po zna tlji ve u sve tu kri mi na li sti ke. Raz u me va nje poj ma i pred me ta kri mi no lo gi je, kao i kri mi nal ne rad nje kao osnov nu će li ju ne kog ti pa kri mi na la, po mo ći će nam da pred sta vi mo sve ele men te kri mi nal ne rad nje (pred vi đe nost u za ko nu, po či ni o ca, žr tvu) u seg-men tu kom pju ter skog kri mi na la. Ovo omo gu ća va da se iz sta ri je na uč ne di sci pli ne iz ve de i do ka že po sto ja nje opa sno sti no vog po-jav nog ob li ka kri mi na la.

Kao što je neo p hod no da svi de lo vi dru štva bu du uklju če ni u pre ven ci ji i bor bu pro tiv svih ob li ka kri mi na la, ta ko je neo p hod no da i NVO-e kao ne raz dvoj ni deo na šeg dru štva, pri hva te na se be te ret pre ven ci je i bor be pro tiv kom pju ter skog (vi so ko teh no lo škog kri mi na la). Po moć žr tva ma tj.po ten ci jal nim žr tva ma tre ba da se ogle da u svim ob li ci ma, ka ko pre ven tiv nim ta ko i re pre siv nim, da bi se što bo lje od u pre li ovoj vr sti kri mi na la. Za ključ no sa go re na ve-de nim cilj ovog ra da je da po ka že ne mi nov nost uklju če nja NVO-a u ak tiv noj po mo ći žr tva ma kom pju ter skog kri mi na la.

55

Tematskasesija5:Decaistarikaožrtve

Decažrtvenasiljauporodici–primenaZakonao maloletnicimaupravosudnojpraksisudovaitužilaštava

uVojvodini

VanjaMacanovićAutonomniženskicentar,Beograd

U ra du su pred sta vlje ni re zul ta ti is tra ži va nja či ji je cilj da is pi ta pri-me nu po seb nih od red bi o za šti ti ma lo let nih li ca kao ošte će nih u kri vič nom po stup ku (Deo tre ći, čl. 150 do 157 Za ko na o ma lo let nim uči ni o ci ma kri vič nih de la i kri vič no prav noj za šti ti ma lo let nih li ca) u slu ča je vi ma ko ji su po kre nu ti zbog kri vič nog de la iz čl. 194 Kri-vič nog za ko ni ka (na si lje u po ro di ci). Is tra ži va nje je ob u hva ti lo uvid u spi se 300 sud skih i 300 tu ži lač kih pred me ta, iza bra nih slu čaj nim uzor kom, ko ji su oform lje ni u pe ri o du od 1. ja nu a ra 2008. go di ne do 1. ju na 2010.g. i spro ve de no je u 8 osnov nih su do va i tu ži la šta va u Voj vo di ni. Is tra ži vač kim upit ni kom su bi la ob u hva će na i pi ta nja ve za na za sa rad nju su do va, tu ži la šta va i Cen ta ra za so ci jal ni rad, u skla du sa Po seb nim pro to ko lom o po stu pa nju pra vo sud nih or ga na u za šti ti ma lo let nih li ca od zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja. Re zul ta ti is tra ži va nja tre ba da omo gu će uvid u prav ne aspek te de lo va nja kri-vič no prav nog me ha ni zma za šti te od na si lja u po ro di ci ka da su de ca di rekt ne ili in di rekt ne žr tve ovog kri vič nog de la, sa po seb nim osvr-tom na hit nost po stup ka, na čin i me sto sa slu ša nja ma lo let ni ka kao ošte će nih i psi ho lo ško-psi hi ja trij sko ve šta če nje ma lo let ni ka.

56

Dalisu(samo)starižrtve?

OliveraKuljićOsnovnisud,Zrenjanin

Obič no se go vo ri da su u tran zi ci ji sta ri naj ve će žr tve jer su ne moć-ni, če sto bo le sni i upu će ni na po moć mla dih. Upo zo ra va se da im se do volj no ne uz vra ća za ono šta su da li dru štvu i po ro di ci.

Dru gi tvr de da su mla de ge ne ra ci je naj ve će žr tve. Go vo ri se o dra stič nom ra stu mla dog sta nov ni štva u ze mlja ma Tre ćeg sve ta i ubr za nom sta re nju in du strij skog sve ta. Oba tren da na ru ša va ju ge-ne ra cij sku prav du, od no sno jed na ka pra va za sve ge ne ra ci je u pri-vre di i po li ti ci. Za to što da nas u Evro pi ima vi še lju di iz nad 60 ne go is pod 15 go di na, prog no za je UN da će Azi ja do sti ći istu sra zme ru 2040, a ame rič ki kon ti nent ne što ka sni je. Ta ko đe se ra ču na da će sre di nom 21.ve ka u sve tu bi ti vi še lju di iz nad 50 ne go is pod 15 go di-na. Da kle, sa sta re njem dru štva me nja se me đu ge ne ra cij ski od nos da va nja i uzi ma nja. Ra stu tro ško vi le če nja i ne ge sta rih što po ja ča va pri ti sak na mla đe rad no ak tiv no sta nov ni štvo za to što ono mo ra sve vi še da iz dva ja za sta re. Me nja se ge ne ra cij ska so li dar nost i na sta ju no vi su ko bi iz me đu ge ne ra ci ja.

Tre ća stru ja opo mi nje da je u tran zi ci ji naj ve ća žr tva tzv. „sen-dvič ge ne ra ci ja”, pri pad ni ci sred njeg do ba, ko ji mo ra ju isto vre me no da vo de ra ču na o de ci, ko ja se sve te že osa mo sta lju ju, i o ne moć nim ro di te lji ma.

Ko je u pra vu? Ima li uop šte smi sla ras pra vlja ti o to me ko ja je ge ne ra ci ja ugro že ni ja? Ili je bo lje po sta vi ti pi ta nje: ima li ge ne ra cij-ske prav de da nas vi še ne go ra ni je? Da li pre vla da va ge ne ra cij ska so li dar nost ili kon ku ren ci ja iz me đu ge ne ra ci ja? Ne mo že se da ti uni-ver zal ni od go vor. U ra znim dr ža va ma je raz li či ta ge ne ra cij ska so li-dar nost i raz li čit je obim su ko ba ge ne ra ci ja. Ov de će se deo od go vo-ra da ti ana li zom ge ne ra cij skog aspek ta par ni ca iz vla sti tog su dij skog is ku stva.

57

Viktimizacijastarihuinstitucionalnom iporodičnomokruženju

LjiljanaStevkovićInstitutzakriminološkaisociološkaistraživanja iViktimološkodruštvoSrbijeJelenaDimitrijevićFakultetzaspecijalnuedukacijuirehabilitaciju iViktimološkodruštvoSrbije

Vik ti mi za ci ja sta rih li ca pred sta vlja ozbi ljan i ne do volj no na uč no ra-sve tljen dru štve ni pro blem. Fi nan sij ska, fi zič ka i emo ci o nal na za vi-snost od čla no va uže po ro di ce ili li ca ko ji se sta ra ju o nji ma, do vo di sta ru oso bu u ri zik od vik ti mi za ci je raz li či tim vi do vi ma na si lja. Naš rad ima za cilj da pred sta vi re zul ta te is tra ži va nja o na si lju nad sta-ri ma u po ro di ci i in sti tu ci ja ma so ci jal ne za šti te za sta ra li ca. Is tra ži-va nje je re a li zo va no na uzor ku od 200 mu ška ra ca i že na od 60-84 go di ne, sme šte nih u jed nom dr žav nom i dva pri vat na ge ron to lo ška cen tra na te ri to ri ji Be o gra da i Pan če va. Seg ment is tra ži va nja ko ji se od no si na vik ti mi za ci ju sta rih po ro dič nim na si ljem re a li zo van je na uzor ku od 100 is pi ta ni ka i is pi ta ni ca ko ji su oda bra ni me to dom slu čaj nog iz bo ra i an ke ti ra ni u svom po ro dič nom do mu. Kod od re-đi va nja poj ma i gra ni ca sta ro sti ima li smo u vi du sva ne sla ga nja i ne-do u mi ce broj nih auto ra i od lu či li se da kao do nju gra ni cu uzme mo uz rast od 60 go di na.

U uvod nom de lu ra da će mo se ukrat ko osvr nu ti na me to do lo-ški okvir is tra ži va nja. Po tom će mo pri ka za ti re zul ta te ko ji se od no se na ras pro stra nje nost, ob li ke, ka rak te ri sti ke i po sle di ce na si lja ko jem su sta re že ne i mu škar ci iz lo že ni u usta no va ma so ci jal ne za šti te i unu tar po ro di ce.

58

Viktimizacijaidelinkvencija:analizarezultataAnketesa samoprijavljivanjemmaloletničkedelinkvencijeuBeogradu

JelenaDimitrijevićFakultetzaspecijalnuedukacijuirehabilitaciju iViktimološkodruštvoSrbijeNikolaPetrovićVisokamedicinskaškolastrukovnihstudija„MilutinMilanković“ iViktimološkodruštvoSrbije

Cilj ra da je pred sta vlja nje jed nog de la re zul ta ta pi lot is tra ži va nja ma-lo let nič ke de lin kven ci je u Be o gra du, za sno va nog na pri me ni an ke-te sa sa mo pri ja vlji va njem ma lo let nič ke de lin kven ci je. Kon kret ni je, fo kus je na ana li zi ve ze vik ti mi za ci ja-de lin kven ci ja kod be o grad skih sred njo ško la ca. Na i me, is tra ži va nje je spro ve de no od stra ne Fa kul-te ta za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi te ta u Be o gra du, a u okvi ru na sta ve iz pred me ta Ma lo let nič ka de lin kven ci ja. Is tra ži va-nje je re a li zo va no u tri sred nje ško le u Be o gra du: Pr voj be o grad skoj gim na zi ji, Elek tro teh nič koj ško li „Sta ri grad“ i Teh nič koj ško li „Dr vo art“, a na pri god nom uzor ku od 257 uče ni ka. U is tra ži va nje su bi li uklju če ni uče ni ci po jed nog ode lje nja sva če ti ri raz re da Gim na zi je, dok su, ka da su u pi ta nju sred nje struč ne ško le, uzor kom bi li ob u-hva će ni uče ni ci po jed nog ode lje nja I i III go di ne tro go di šnjih sme-ro va, od no sno II i IV go di ne če tvo ro go di šnjih sme ro va. Is tra ži va nje je u do go vo ru sa pred stav ni ci ma psi ho-pe da go ških slu žbi oda bra nih ško la re a li zo va no to kom po sled nje dve ne de lje apri la 2010. Iako su pred met ni pro fe so ri bi li in for mi sa ni o an ke ti ra nju, uče ni ci ni su bi li una pred oba ve šte ni o istom, već su ne po sred no pre an ke ti ra nja, za-mo lje ni od stra ne an ke ta ra da po pu ne upit nik. S ob zi rom da teh ni ka za sa zna va nje tam ne broj ke kri mi na li te ta-an ke ta sa sa mo pri ja vlji-va njem de lin kve na ta do sa da ni ka da ni je pri me nji va na u kri mi no-lo škim is tra ži va nji ma u na šoj dr ža vi, kao in stru ment za pri ku plja nje po da ta ka ko ri sti li smo upit nik či ju osno vu je pred sta vljao upit nik ko ji je 2005. go di ne pri me njen u okvi ru me đu na rod ne stu di je sa-mo pri ja vlji va nja ma o let nič ke de lin kven ci je (ISRD 2 Wor king Gro up

59

(Ed.) (2005). Qu e sti on na i re ISRD2: Stan dard Stu dent Qu e sti on na i re. Bo ston, Ham burg, Utrecht, War saw and Zu rich: Euro pean So ci ety of Cri mi no logy: htp://webapp5.rrz.uni-hamburg.de/ISRD/Questio-nnaires/). Re zul ta ti do bi je ni pri me nom pri la go đe ne i ne što skra će-ne ver zi je ori gi nal nog upit ni ka ob ra đe ni su me to da ma de skrip tiv ne sta ti sti ke, Hi-kva drat te stom i Pir so no vom ko re la ci jom uz po moć kom pju ter skog pro gra ma SPSS 17.0. Ka ko je reč o pr vom is tra ži va-nju ma lo let nič ke de lin kven ci je ovo ga ti pa kod nas, auto ri će, osim pred sta vlja nja ključ nih re zul ta ta, uka za ti na zna čaj pri me ne an ke te sa sa mo pri ja vlji va njem, nje ne pred no sti, ali i po je di ne ne do stat ke.

RADIONICE

63

Radionica1:Službezapomoćipodršku oštećenimaisvedocima

Prevencijasekundarneviktimizacijeuradusažrtvama nasiljaisindromaizgaranjazaposlenih–

institucionalizovanipristup

JasminaIlićMisijaOEBSuSrbijiMrsci.drSanjaNikolićInstitutzamentalnozdravljeBeograd

U Sr bi ji tre nut no ne po sto ji in sti tu ci o na li zo va ni si stem po dr ške ošte će ni ma i sve do ci ma u kri vič nim po stup ci ma. Osim slu žbe za po moć i po dr šku pri Ode lje nju za rat ne zlo či ne Vi šeg su da u Be o-gra du, naj zna čaj ni ju ulo gu u pru ža nju po dr ške ima ju raz ne ne vla di-ne or ga ni za ci je. Mi si ja OEBS u Sr bi ji osmi sli la je si stem ski pro je kat osni va nja slu žbi za po moć i po dr šku ošte će nih i sve do ka pri vi šim i ape la ci o nim su do vi ma u Sr bi ji. Im ple men ta ci ja ovog pro jek ta do-pri ne će si stem skom re še nju ovog pi ta nja kroz in sti tu ci o na li za ci ju si ste ma slu žbi u pra vo sud ni si stem Sr bi je.

Po dr ška ošte će ni ma i sve do ci ma pred sta vlja je dan od osnov-nih ele me na ta re sto ra tiv ne prav de te je pre po znat iz u ze tan zna čaj sen zi bi la zi je uče sni ka za afir ma tiv ni je i is crp ni je sa gle da va nje i raz u-me va nje ove obla sti, kao i otvo re nost za no ve i va žne per spek ti ve. Sa rad nja iz me đu in sti tu ci ja dr ža ve na po sti za nju ovog ci lja uz sa rad-nju sa ne vla di nim sek to rom pred sta vlja ju oko sni cu funk ci o ni sa nja bu du će mre že po dr ške.

Na si lje je za stra šu ju ći, de struk ti van fe no men. Pro fe si o na lac je u is ku še nju da se dis tan ci ra, odvo ji i ne ba vi ade kvat no eks plo ra-ci jom i/ili te ra pi jom na si lja. Pri dev „na si lan” i „fi zič ki zlo sta vljan-a” stig ma ti zu je so ci jal ni iden ti tet i žr tve i na sil ni ka. Dva ba zič na mo-

64

de la na si lja – li ne ar ni i cir ku lar ni, de ter mi ni šu okvir za raz ma tra nje kon tek sta, ri zi ka, od go vor no sti i sa rad nje. U ra du sa na si ljem neo-p ho dan je kon ti nu i ran pro ces pro ce ne ri zi ka i re la ci o nog aspek ta mo gu ćeg bu du ćeg na si lja. Obra sci po na ša nja ko ji ima ju funk ci ju da po ni ze, po sti de i de gra di ra ju dru gu oso bu na gla še ni ji su kod zlo u po-tre be PAS, ne do stat ka em pa ti je i ne do stat ka unu tra šnje mo ti va ci je za pro me nu. U ra du sa na si ljem pro fe si o na lac je otvo ren, di rek ti van i uvo di pra vi la. Sa rad nja i ko o pe ra ci ja na la ze se u sre di štu do bre pro ce ne ri zi ka i do brih stra te gi ja upra vlja nja ri zi kom.

Cilj okru glog sto la je po seb no is ti ca nje spe ci fič no sti psi ho lo-ških aspe ka ta u ra du sa žr tva ma kao i sa ado le scen ti ma i de com, žr tva ma na si lja. In ter ak ti van pri stup kre i ra funk ci o nal ni ji kon tekst za raz u me va nje me to do lo gi je is pi ti va nja: otvo re na pi ta nja, pi ta nja vi še stru kog iz bo ra, pi ta nja ve za na za sna ge de te ta, pi ta nja o ose ća-nji ma, hi po te tič ka pi ta nja, ran gi ra ju ća pi ta nja.

Rad u gru pi fo ku si ra će se na funk ci o nal ni je raz u me va nje in di vi-du al nih mo guć no sti u ra du sa na si ljem; usva ja nje ba zič nih zna nja o po zi ci ji sve do ka, ošte će nih i po ma ga ča kao sa stav ni deo tran zi ci o-ne prav de; raz vi ja nje uvi da u zna nja o se bi i sop stve nim ulo ga ma za uspe šnu pre ven ci ju sin dro ma iz ga ra nja, a sve kroz krat ka in for ma tiv-na pre da va nja, in ter ak tiv ni rad u rad nim se si ja ma i grup ni feed back.

65

Radionica2:Kakopredajemoviktimologiju

PredavanjeviktimologijeuSrbiji

Prof.drVesnaNikolićRistanovićFakultetzaspecijalnuedukacijuirehabilitacijuUniverziteta uBeograduiViktimološkodruštvoSrbije

Od svog osni va nja 1997. go di ne, Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je se za-la ga lo za uvo đe nje na stav nog pred me ta vik ti mo lo gi ja na uni ver zi-te ti ma. Ta ko đe, od sa mog po čet ka ra da, po če li smo da iz da je mo ča so pis o vik ti mi za ci ji, ljud skim pra vi ma i ro du – Temida, spro ve li niz vik ti mo lo ških is tra ži va nja, ob ja vi li mno go knji ga i stvo ri li zna čaj-nu bi bli o te ku ve za nu za te ma ti ku vik ti mo lo gi je.

Da nas, vik ti mo lo gi ja se uči kao za se ban kurs na če ti ri fa kul te ta u Sr bi ji: Prav nom fa kul te tu (Uni ver zi tet u Ni šu), Fa kul te tu za spe ci jal-nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju (Uni ver zi tet u Be o gra du), na Kri mi na li-stič ko-po li cij skoj aka de mi ji i na Fa kul te tu bez bed no sti (Uni ver zi tet u Be o gra du). Ja pre da jem vik ti mo lo gi ju na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu-ka ci ju i re ha bi li ta ci ju od 2004. go di ne – pr vo u okvi ru pred me ta Kri-mi no lo gi ja, a od škol ske 2008/2009 go di ne kao za se ban pred met.

U ovom ra du fo ku si ra ću se na do pri nos Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je u uklju či va nju vik ti mo lo gi je u fa kul tet sku na sta vu i na sop-stve na is ku stva pre da va nja vik ti mo lo gi je na be o grad skom uni ver-zi te tu.

66

NastavaviktimologijeuSloveniji:kursinjegoviizazovi vezanizasampredmetizakonodavstvo

Doc.drNinaPeršakFakultetzakrivičnenaukeibezbednost, UniverzitetuMariboru(Slovenija)

Ovaj rad će se sa sto ja ti u de lje nju ne kih is ku sta va uni ver zi tet ske pro fe sor ke vik ti mo lo gi je (na osnov nim i post di plom skim stu di ja ma) na Fa kul te tu za kri vič ne na u ke i bez bed nost iz Lju blja ne (Slo ve ni-ja). Pr vi deo pre zen ta ci je ob ja sni će ka ko je pred met vik ti mo lo gi ja na po me nu tom fa kul te tu kon ci pi ran, dok će dru gi bi ti usme ren na ne ke iza zo ve do ko jih je do šlo. Zbog pri ro de pred me ta ko ji se pre-da je, pre da vač vik ti mo lo gi je je če sto u ras ce pu iz me đu dva pri stu-pa, jed nog ba zi ra nog na po tre bi da se pre ne su po sto je će zna nje iz vik ti mo lo gi je, te o rij ska raz ma tra nja i re zul ta ti is tra ži va nja, i dru gog ko ji je vi še ori jen ti san ka prak si i nu di stu den ti ma oru đa sa ko jim mo gu da ra de na po lju vik ti mo lo gi je, raz vi ja ju ći nji ho ve ve šti ne da ra de sa žr tva ma, itd. Dru gi pri stup uklju ču je raz li či te teh ni ke usme-re ne na sen zi bi li sa nje stu de na ta na vik ti mo lo ško is ku stvo, po seb no ve za no za ne vi dlji ve ili skri ve ne vik ti mi za ci je. I po red to ga što su oba ova pri stu pa i obe te me uklju če ne u ku ri ku lum vik ti mo lo gi je, osta je pi ta nje u ko joj me ri, ako uop šte, bi stu dent tre ba lo da bu de is pi tan ve za no za ve šti ne po me nu te u dru gom pri stu pu. Da li sen zi ti vi sa-nost i ve šti ne pri god ne za rad sa žr tva ma igra ju ne ku ulo gu i, ako je od go vor po zi ti van, ko li ko uti ču na ko nač nu oce nu? Ako ni šta, pre-da vač bi tre ba lo da bu de opre zan zbog mo gu će pri stra sno sti ko ju bi mo gao/mo gla ima ti to kom is pi ti va nja.

Dru ga te ma o ko joj će bi ti re či u ovom ra du, ti če se iza zo va ve za-nih za za ko no dav stvo ko ji uti ču na uni ver zi tet ski ku ri ku lum, po seb no bo lonj sku re for mu, či ji je re zul tat, po red osta lih, bio i da pru ži stu den-ti ma raz li či te obra zov ne osno ve – „šan sa za pre laz,” od no sno pri li ku da pro ši re svo je stu di je u dru gom sme ru od onog ko ji su pr vo bit no oda-bra li. Iako je to ne sum nji vo do bro do šao po tez, ka da je u pi ta nju obra-zov na flek si bil nost, on ipak ima od re đe ne ne do stat ke (npr. uti caj ko ji vr ši pre ko slo že no sti pred me ta) ko ji će u na stav ku bi ti di sku to va ni.

67

ViktimologijakaoizbornipredmetnaPravnomfakultetu uNišu

Prof.drSlobodankaKonstantinovićVilićPravnifakultet,UniverzitetuNišu

Vik ti mo lo gi ja je uve de na kao iz bor ni pred met na Prav nom fa kul te tu u Ni šu na stav nim pla nom za škol sku 2003/2004 go di nu. Ovim na-stav nim pla nom je pred vi đe no da se vik ti mo lo gi ja kao iz bor ni pred-met iz te o rij sko-me to do lo ške gru pe pred me ta pre da je na III ili IV go di ni osnov nih stu di ja.

Cilj pred me ta je po sta vljen kao sti ca nje na uč no re le vant nih te o-rij skih i prak tič nih sa zna nja o pi ta nji ma ve za nim za žr tve kri mi na li te-ta i žr tve svih ob li ka stra da nja lju di, ka rak te ri sti ka ma po je di nih ka te-go ri ja žr ta va, ob li ci ma vik ti mi za ci je, te o rij skim ob ja šnje nji ma uzro ka vik ti mi za ci je, ob li ci ma za šti te žr ta va kroz kri vič no prav ni si stem i rad slu žbi za po moć i po dr šku žr tva ma, kao i pre ven ci ji vik ti mi za ci je.

Ob li ci i me to di na sta ve su pre da va nja, ve žbe, te ren ska na sta va i in di vi du al ne kon sul ta ci je. Na pre da va nja se po zi va ju struč nja ci i prak ti ča ri ko ji se u svom ra du ba ve žr tva ma. Na ve žba ma se od vi-ja in ter ak tiv ni rad kroz di sku si je i de ba te. Ana li zi ra ju se se mi nar ski ra do vi, ese ji, is tra ži va nja. Te ren ska na sta va se od vi ja kroz po se tu od re đe nim in sti tu ci ja ma ko je po ma žu žr tva ma. Za sa da, u okvi ru li te ra tu re ne po sto ji si ste ma ti zo van i je din stven udž be nik vik ti mo-lo gi je, što je sva ka ko zna ča jan ne do sta tak.

68

Uvođenjeviktimologijeuraznimciklusimanastaveimetodeprimenjivaneunastaviinavežbamaizviktimologijena

FakultetubezbednostiuSkoplju

Prof.drOliverBačanovićFakultetbezbednosti,Skoplje(Makedonija), Univerzitet„Sv.KlimentOhridski“

Vik ti mo lo gi ja je na Fa kul te tu bez bed no sti u Sko plju uve de na kao po se ban pred met još 1992 go di ne u okvi ru ta da ino vi ra nog na stav-nog pla na, iz ra đe nog na osno vu ela bo ra ta emi nent nog prof. dr Vla-di mi ra Vo di ne li ća. Na taj na čin naš fa kul tet, kao je din stve na vi so ko-o bra zov na in si tu ci ja u obla sti bez bed no sti u vre me po sto ja nja SFRJ, po sta la je i pr vi fa kul tet na biv šim YU pro sto ri ma ko ji je u na stav nim pla no vi ma uveo ovaj pred met kao po se ban. Zna či, sko ro dve de ce-ni je (sa iz ve snim pre ki dom u pe ri o du ka da je fa kul tet bio uki nut) vik ti mo lo gi ja se iz u ča va kao oba ve zan pred met na na šem fa kul te tu. U po čet ku kao na stav na di sci pli na i kao deo kri mi no lo gi je, a ka sni je i kao na uč na di sci pli na sa ten den ci jom nje nog osa mo sta lji va nja.

Spro vo đe njem bo lonj skog pro ce sa na na šem fa kul te tu je uve-den dru gi ci klus, odn. tzv. ma ster stu di je u či jim okvi ri ma su vik ti-mo lo ške te me na šle svo je me sto, kao zna čaj na di men zi ja pro u ča-va nja sa vre me nih ob li ka kri mi na li te ta uop šte, kao i po seb nih ob li ka kri mi na li te ta (kao što jer, na pri mer, tr go vi na lju di ma i kri jum ča re-nje mi gra na ta, kri mi na li tet na šte tu de ce i ma lo let ni ka i dr). Ove go di ne na pra vljen je i ela bo rat za tre ći ci klus stu di ja odn. za dok-tor ske stu di je (ko ji je u fa zi akre di ta ci je) kon ci pi ra ne u vi du mo du la (ukup no pet), a na jed nom/dva od njih vik ti mo lo gi ja se iz u ča va kao po se ban pred met.

Vik ti mo lo gi ji od go va ra pri me na no ve me to di ke u na sta vi, po-seb no ako se uzme u ob zir da je, kao i sva ka kri mi no lo ška di sci pli na, pre sve ga prak tič na, a ne sa mo ili pr ven stve no te o rij ska di sci pli na. U od no su na pri me nje ne me to de u na sta vi i na ve žba ma, osim in-ter ak tiv no sti kao jed nog od me to dič kih na če la, za slu žu je pa žnju i po ste pe na pri me na ne kih dru gih i re đe pri me nji va nih me to da i teh ni ka kao što je igra ulo ga i, iako u sa mom za čet ku, tzv. kli nič ka

69

me to da. Pri to me se po la zi od po tre be da na stav ne sa dr ži ne bu-du usme re ne ne sa mo ka aku mu li ra nju zna nja već i ka ovla da va nju ve šti na ma, od no sno sti ca nju prak tič no upo tre blji vog zna nja. Ta kav pri mer je sa sa vla đi va njem sa dr ža ja i sti ca njem ve šti na po ve za nih sa spro vo đe njem in ter vjua sa žr tvom kri vič nog de la, po seb no sa spe ci fič nim ka te go ri ja ma žr ta va (de ca, že ne i dr.), od no sno od re đe-nih vr sta kri vič nih de la (na pri mer, sek su al nih de li ka ta). Pri to me se po seb na pa žnja po sve ću je spe ci fič no sti ma in ter vjua ko je vo di po li-ci ja, ima ju ći u vi du pro fil ka dro va ko je edu ku je naš fa kul tet.

70

AlempijevićĐorđee-mail: [email protected]

BačanovićOlivere-mail: [email protected]

BaltezarevićRadoslave-mail: [email protected]

BaltezarevićVesnae-mail: [email protected]

BoškićTamarae-mail: [email protected]

BoškovićGorаne-mail: [email protected]

ĆopićSanjae-mail: [email protected]

ĐikanovićBosiljkae-mail: bosiljka_djikaovic@yahoo.

com

DamjanovićMinjaemail: [email protected]

DimitrijevićJelenae-mail: [email protected]

DokmanovićMirjanaemail: [email protected]

Dragičević-DičićRadmilae-mail: [email protected]

GolubovićNadaemail: [email protected]

Hamer-VidmarNikicae-mail: [email protected]

IlićJasminae-mail: [email protected]

IvanovićJasminae-mail: jasmina.ivanovic@minrzs.

gov.rs

JankovićMiloše-mail: milos.jankovic@ombud-

sman.rs

JansenHenricaA.F.M.e-mail: [email protected]

JovanovaNatašae-mail: natasa.akademija@yahoo.

com

JovanovićMarjane-mail: [email protected]

Konstantinović-VilićSlobodankae- mail: [email protected]

KowalewskiJacekemail: [email protected]

KuljićOliveraemail: [email protected]

Lagro-JanssenToinee-mail: [email protected].

nl

LindgrenMagnusemail: magnus.lindgren@tryggare-

sverige.se

LoFoWongSylviee-mail: [email protected]

SPISAKAUTORA/AUTORKI

71

MacanovićVanjae-mail: [email protected]

MаrinkovićDаrkoe-mail: [email protected]

MijаlkovićSаšаe-mail: [email protected]

MijatovićMarinae-mail: marina.mijatovic@yahoo.

com

MitićMarijae-mail: [email protected]

MrševićZoricae-mail: zorica.mrsevic@ombud-

sman.rs

NikolićSanjae-mail: [email protected]

Nikolić-RistanovićVesnae-mail: [email protected]

NikoloskaSvetlanae-mail: svetlananikoloska@hotma-

il.com

ObradovićDragane-mail: [email protected]

OtaševićStanislavae-mail: [email protected]

PaunkovićJanee-mail: [email protected]

PekovićSlavicae-mail: [email protected]

PembertonAntonye-mail: [email protected]

PeršakNinae-mail: [email protected]

PetrovićNikolae-mail: [email protected]

PetrušićNevenae-mail: [email protected]

RadmanovićJankoe-mail: [email protected]

SavićSlobodane-mail: [email protected]

SimićSnežanae-mail: [email protected]

StevanovićIvanae-mail: [email protected]

StevkovićLjiljanae-mail: [email protected]

VasićMarijae-mail: [email protected]

Vasiljević-ProdanovićDanicae-mail: [email protected]

VučićOliverae-mail: [email protected]

ŽegaracNevenkae-mail: [email protected]

ŽikićSrđane-mail: [email protected]

book of abstracts knjiga apstrakatamarija mitić i olivera vučić: vodič za primenu tehni ka...

Documents