PONAŠANJE NA JAVNOM MESTUVeliki je broj mesta gde se srećemo sa poznatim i nepoznatim ljudima. Hteli mi ili ne hteli, naše ponašanje drugi primećuju i ocenjuju, i često od tog našeg ponašanja zavise i opšti utisci drugih o nama. Ne želeći da ukazujemo na razne sitne obzire i mnogobrojne detalje koji određuju kako se moramo ponašati u svakoj prilici van kuće, ipak moramo da upozorimo na neka prihvaćena pravila ponašanja koja važe na javnim mestima, koja olakšavaju međusobne kontakte s nepoznatim ljudima i pomažu da bez velikih neprilika, nervoze i sukoba obavimo svoje poslove. Zato ćemo, po jednom određenom redu, predočiti sve prilike u kojima se možemo naći kada smo na nekom javnom mestu. Dakle, da počnemo:PONAŠANJE NA STEPENIŠTUČim izađemo iz stana i nađemo se na stepeništu, već smo na javnom mestu, i može nam se desiti da nekim svojim postupkom uvredimo one koje smo tu sreli. U nekim kućama su stepeništa veoma uska i strma i time otežavaju istovremeno kretanje više osoba. Ženama i starijim osobama treba dati prvenstvo pri prolazu. Isto to treba učiniti prema svakom ko nosi neki teret ili vodi sa sobom malu decu.Na žalost, malo je kuća koje imaju na stepeništu posebne posude za bacanje opušaka i drugih otpadaka. Ipak, to nije razlog da ih bacamo okolo.Čini nam se da je ono pismeno upozorenje: »ne pljuj na pod« već ostatak prošlosti, ali ipak nije suvišno ponoviti da se pljuvanje na svakom javnom mestu, pa i na stepeništu, smatra krajnje nepristojnim. Sva naša nastojanja da nam ponašanje bude kulturno bezuspešna su ako nismo na-čisto s tim da se nikad i ni u kojoj prilici ne može dopustiti da se pljuje na pod.Glasan govor, smeh, pevanje i svađu treba na stepeništu izbegavati da ne bismo remetili mir drugim stanarima. Uostalom, na stepeništu se obično malo zadržavamo, i neće nam biti teško da za to kratko vreme savladamo svoja rapoloženja i prođemo stepeništem bez buke. Da spomenemo još jednu pojavu: deca veoma često šaraju po zidovima ispisujući ponekad i grube i proste reči. Kod dece, pored strogog upozorenja, treba razviti svest o tome da su čisti i uredni zidovi lepši od išaranih.Red je da u kući u kojoj stanujemo pozdravljamo na stepeništu stanare koje srećemo, bez obzira na to da li smo se s njima i lično upoznali.Po pravilu muškarac niz stepenice ide ispred žene, a kad se penje ide uporedo s njom. Ovakav znak poštovanja ukazuje se i kad je u pitanju starija osoba, bilo žena ili muškarac, kao, uostalom, i na svakom drugom mestu, a ne samo na stepeništu.PONAŠANJE U LIFTUKad ulazite u lift, nemojte toliko »žuriti« da ne sačekate osobu koja je na dva-tri koraka iza vas a koja takođe želi da uđe u lift. Sačekajte je i ponudite joj da uđe. Muškarac propušta ženu, a mlađi starije osobe, zatim pridrži vrata i pritisne dugme na tabli sa označenim spratovima. Ako se u liftu nalazi sa nepoznatom ženom, prethodno je pita do kog sprata ona želi. Po pravilu, u liftu se nikada ne puši. Ako ste do lifta došli sa zapaljenom cigaretom, obavezno je morate ugasiti pre ulaska.Neugodna situacija može nastati ako je lift opterećen i ne može da primi sve putnike. Ako idemo službeno i žuri nam se, onda ćemo ući u lift po redu kako smo stigli pred lift. Ako smo došli u društvu sa ženskom osobom, njoj ćemo dati prvenstvo i pričekati povratak lifta. No to ne treba činiti ako je broj ljudi koji čekaju lift veći nego što ih može da primi (to se najčešće dešava kada ujutro dolazimo na posao). U tom slučaju ulazite u lift pre žena ako ste pre došli. Pre nego što uđete u lift, sačekajte da najpre izađu oni koji su bili unutra, pa tek onda uđite. U svakom slučaju, ulazeći u lift ne treba se gurati, to je pojava koju treba osuditi ne samo kada je u pitanju lift nego i svako drugo javno mesto.PONAŠANJE U NASELJUU naselju se hoda stazama koje su određene za pešake.Posebno ćemo se pažljivo odnositi prema zelenim površinama. Cveće služi za ukras, a zelena, neizgažena trava prija našim očima i odmara nas kada je posmatramo. Bacanje otpadaka na javnim mestima, a posebno na zelene površine, isto je što i pljuvanje, a to je vrhunac neuIjudnog ponašanja.PONAŠANJE NA ULICIZa ponašanje na ulici ima vrlo mnogo pravila. No većina tih pravila nama je već poznata, jer se na ulici svakodnevno zadržavamo, te smo ih od ranije prihvatili i usvojili. Istina, ima detalja na koje mnogi ne obraćaju pažnju ili ih gube iz vida, zato nije suvišno da se podsetimo na situacije u kojima se možemo naći kada se krećemo ulicom ili se zadržavamo na pločniku.Kada muškarac u društvu žene ide pločnikom, on treba da ide uz rub pločnika, a žena na strani bližoj kućama. Znači, na pločniku ne važi pravilo da žena i starije osobe idu s desne strane. One uvek treba da idu sa one strane sa koje im preti manja opasnost. Ići rubom pločnika je opasno zbog automobila koji mogu ponekad i da povrede neopreznog pešaka. Međutim, zimi, kada prolaznicima preti opasnost od ledenica i padanja snega s krova, ustupa se ženi i starijoj osobi mesto koje je

1

udaljenije od kuće. To posebno važi za stariju osobu, bez obzira na pol, kada vodi dete.Ako pločnikom idemo sami, a on je tako uzak da se ne možemo mimoići s osobom koja nam ide u susret, muškarac obavezno silazi sa pločnika propuštajući ženu da prođe prva. To ćemo isto učiniti ako je u pitanju uska prtina ili suv prolaz među lokvama posle kiše.U današnje doba, kada je saobraćaj iz dana u dan sve veći i kada je pešaka na ulicama gradova sve više, kretanje ulicama zahteva veliku opreznost i spretnost. Nije nimalo čudno što mnogi koji dođu u grad ne mogu na ulici tako lako da se snađu i što treba da prođe izvesno vreme dok steknu navike disciplinovanog pešaka.Kretanje ulicom ima svoj ritam, i u taj ritam i tempo moramo se uključiti ako ne želimo da doživimo neprijatnosti i nezgode. Ako postoji ozbiljan razlog da naročito požurimo, onda je najbolje kretati se ili rubom pločnika ili uz same kuće. Tako ćemo najlakše obići one koji idu sporije.Zaustavljanje na pločniku za vreme živog uličnog saobraćaja treba izbegavati. Ako već želimo da se zaustavimo s nekim našim poznanikom i izmenimo nekoliko reči, učinićemo to tako da se povučemo u stranu da bismo što manje smetali drugim prolaznicima. A ako je taj razgovor nešto duži, predložićemo poznaniku da se uklonimo sa ulice u neki prolaz, park ili kafanu dok razgovor ne završimo.Često smo svedoci kako se dva prolaznika ne mogu da mimoiđu, jer po nekoliko puta i jedan i drugi krenu na istu stranu. To se neće dogoditi ako se vodi računa, o tome da se uvek uklanjamo na desnu stranu.Nosimo li torbu, kofer ili kesu sa namirnicama držimo je onom rukom sa koje strane prolazi manje prolaznika, a ako smo u društvu, onda obavezno s one strane s koje nam nije sagovornik. Ako pada kiša i nosimo otvoreni kišobran, podižemo ga iznad prolaznikovog u susretu ako je on niži rastom. U suprotnom njegova je obaveza da podigne svoj kišobran.U slučaju poledice ili nenadanog pljuska, obavezni ste da ženi koja je u vašem društvu ponudite da vas uhvati pod ruku radi sigurnijeg hoda. U slučaju da odbije, nemojte je više nagovarati.U svim slučajevima kretanja ulicom muškarac je onaj koji daje prednost ženama, njihovoj sigurnosti. Izuzetak je kada je u pitanju invalid, star i nemoćan muškarac. Njima su i žene dužne da priznaju prednost i pruže svoju pažnju. Trudnice i majke s malom decom u svim prilikama i na svakom mestu imaju prednost.I pozdravljanje i odzdravIjanje na ulici traži određenu veštinu i određene navike. Ako sretnemo dobrog poznanika koga duže vremena nismo videli, zaustavljamo se i rukujemo s njim. Inače se na ulici pozdravlja naklonom glave, a muškarci skidaju šešir. Ako muškarac nosi francusku kapu ili neku drugu kapu, pozdravlja kao da je gologlav, tj. naklonom glave. Ako smo s nekim veoma prisni, možemo ga pozdraviti mahnuvši mu rukom, ali ni u kom slučaju pozdrav se ne dovikuje.Okretanje na ulici za drugima veoma je ružan običaj. To obično činimo da bismo bolje videli osobu koja nas intresuje ili da proverimo da li osobu koja je prošla poznajemo, jer nam se učinila po-znatom kada je prošla pored nas. Okretanje na ulici je znak nevaspitanja, i ako to činimo, sigurno je da će nam drugi to zameriti.Već smo ranije napomenuli da na ulici nekoga zaustavljamo samo u izuzetnim prilikama. Muškarac nikad prvi ne zaustavlja ženu, a kada s njom razgovara, šešir treba da drži u ruci. Neučtivo je razgovarati držeći upaljenu cigaretu u ruci. Ljubljenje na ulici prilikom pozdravljanja treba izbegavati jer time postajemo upadljivi, a često deluje i neukusno.Ako ste u društvu s prijateljem, a sretnete drugog prijatelja s kojim želite da se zaustavite i porazgovarate, od vas zavisi da li ćete ih upoznati. Ako to ne želite, izvinićete se prijatelju, a on će se diskretno povući na stranu i sačekati da završite razgovor. Ako ih upoznate, onda ćete zajednički nastaviti razgovor.Ponekad se nađemo u situaciji da smo primorani da zaustavimo nepoznatog prolaznika i zamolimo ga za neko obaveštenje. To se najčešće dešava u gradu koji dovoljno ne poznajemo. Pitanje »koli -ko je sati«? treba izbegavati. Ako već nemamo sat, potrudićemo se da pronađemo javni časovnik. Raspitati se za najkraći put do stanice, za neku ulicu ili ustanovu, potpuno je opravdano. Osobi kojoj se obraćamo za obaveštenje izvinićemo se i zahvaliti.Tražiti od prolaznika da vam pripali cigaretu na ulici veoma je ružan gest. Zato se nemojte iznenaditi ako vas neko i odbije ili vas dovede u nezgodnu situaciju poklanjajući vam kutiju šibica. Bolje je voditi računa o tome da uvek imamo šibicu ili upaljač nego se naći u situaciji da budemo odbijeni. Prirodno je da od dobrog prijatelja ili poznanika možemo zatražiti i na ulici da pripalimo cigaretu, ali i u tom slučaju treba izbegavati pripaljivanje sa zapaljene cigarete drugog. Većina ljudi to ne voli, pogotovo ako onaj koji pripaljuje još i rukom pridržava tuđu cigaretu.Često susrećemo grupu ljudi koji idu uporedo, zauzimaju celu širinu i na pločniku zakrčenom prolaznicima stvaraju još veću gužvu. Uporedo mogu ići najviše tri osobe. Ako je društvo veće, treba da se razdvoje u više grupa.Krajnje je neukusno i ružno bacati otpatke na ulici, kao i na svakom drugom javnom mestu, kada svugde postoje korpe za otpatke. Izgnječene kutije od cigareta, tramvajske karte, otpaci od voća,

2

razni papiri i sl. razbacani po ulici znak je krajnjeg primitivizma.Glasan govor, bučan smeh, zviždanje i pevanje smetaju drugim prolaznicima i stoga ih treba izbegavati. Izuzetak su neke posebne proslave ili svetkovine kada i svi ostali prolaznici gledaju na to blagonaklono (narodni praznik, ispraćaj regruta, proslava mature i sl.).Osnovni princip koji treba da reguliše naše ponašanje na ulici jeste svest o tome da na ulici nismo sami i da je međusobno pravilno ophođenje osobina civilizovanog čoveka.Saobraćajnom vaspitanju i kulturi roditelji posvećuju svoju pažnju od najranije dobi dece. Ono se nastavlja u školi i porodici sve dok naši najmlađi ne budu sasvim sigurni u svom kretanju i pona-šanju u sredini u kojoj žive. To traži svakodnevan i uporan rad, više savetima, pažljivim razgovorima i stavljanjem dece u zamišljene saobraćajne situacije, a izbegavajući suvoparna upozoravanja, viku, a pogotovo kažnjavanje ako pogreše. Što češća proveravanja njihovih znanja, naročito u igri i pitalicama, sigurno će dati dobre rezultate.PONAŠANJE U PRODAVNICAMAU ovo naše vreme, kada je u prodavnicama obično gužva i kada se svi žure, u ophođenju kupaca s prodavačima i prodavača s kupcima često se prave greške. Nestrpljivi i želeći da što manje vremena izgubimo u kupovini, već pri ulazu u prodavnicu pravimo grešku gurajući se da uđemo prvi. Prvenstvo na vratima imaju uvek oni koji izlaze; to je i razumljivo, jer je u interesu onih koji ulaze da u prodavnici bude što manje kupaca da bi bili bolje i brže usluženi.Ulazeći u radnju muškarac skida šešir ako ga nosl. Uz put da podsetimo: muškarac u zatvorenim prostorijama nikad ne zadržava šešir na glavi. U prodavnicama je zabranjeno pušenje. Ne treba za-boraviti da zaposleno osoblje provodi u zatvorenom prostoru po osam časova dnevno.Ako pred pultom ima mnogo kupaca, ne treba se gurati da bismo bili pre posluženi. Ali, isto tako nema potrebe dozvoljavati da na naš račun neko preko reda bude poslužen. Treba ga upozoriti na njegov nekorektan postupak i sprečiti ga da bude poslužen pre nas.Roba se ne bi smela dirati rukama, pogotovo ako su to životne namirnice. Kod nas još uvek nije retka pojava da se »proba« i bira bolji komad, da se pipa hleb da bismo se uverili da li je svež, da se meso uzima u ruke i miriše. U interesu zdravlja i higijene životnih namirnica ovakve navike treba potpuno eliminisati.U razgovoru sa prodavačkim osobljem najbolje je biti kratak i jasan. Često se dešava da nezadovoljni uslugom, izborom ili cenom glasno izražavamo svoje negodovanje. Ako prodavač nije spreman da usluži kupca, da ga obavesti i da mu pokaže ono što kupac želi, treba ga upozoriti na njegovu dužnost. Pristojan čovek će svoje nezadovoljstvo izraziti na način koji nije uvredljiv i grub. U slučaju nesporazuma kupac treba da se obrati poslovođi i izrazi svoje nezadovoljstvo. Svađa i vika neće rešiti sukob. Međutim, kod nas se još uvek veoma retko čuju reči pohvale kada smo zadovoljni obavljenom kupovinom i načinom usluživanja. Kada ga pohvalimo, prodavačko osoblje će osetiti da mu se priznaje trud koji ulaže da dobro usluži mušteriju.PONAŠANJE U POZORIŠTUOdlazeći u pozorište moramo se obući svečano, naročito ako je u pitanju prijemijera (tamno odelo i svečanija haljina ili kostim).Ali i čista »traper«, odnosno »džins« odeća (farmerke) mladih ljubitelja pozorišta nije nepristojna.Miris koji želimo da upotrebimo ne sme biti prenaglašen i jak, da ne bi smetao gledaocima oko nas. Veliki šeširi nisu podesni za pozorišnu dvoranu i ako smo već krenuli s njima na glavi, najbolje je da ih odložimo u garderobi, jer ćemo inače sigurno izazvati proteste i primedbe gledalaca iza nas.U pozorište moramo stići na vreme, pre početka predstave. Ako zakasnimo, naići ćemo na zatvorena vrata, jer, kada predstava počne, posetioci se više ne puštaju u salu, jer bi time gledaoce, a ponekad i glumce, uznemirili svojim ulaskom. Ako smo već zakasnili, ne smemo insistirati da uđemo, moramo sačekati da se završi prvi čin i za vreme pauze ući u gledalište i zauzeti svoja mesta.U pozorištu je, za razliku od bioskopa, obavezno kapute i mantile ostaviti u garderobi. Ako je muškarac u društvu sa ženom, on preuzima obavezu oko garderobe i pronalaženja mesta. Ako nam je komad koji gledamo nepoznat, korisno je uzeti program koji razvodnici prodaju u foajeu pozorišta.Ako imamo mesta u loži, žene sede u prvom redu, a muškarci iza njih.Prilazeći svome mestu moramo se izviniti onima koji već sede i pored kojih moramo proći. Tom prilikom uvek moramo biti licem okrenuti prema njima. Leđa se ni u kom slučaju ne okreću onima pored kojih prolazimo. Kada ulazimo u red u kome je naše sedište, prvo ulazi muškarac, a kada izlazimo iz reda, prvo izlazi žena. Za vreme trajanja predstave u gledalištu treba da vlada potpuna tišina, svako šaputanje i svaki razgovor treba izbegavati. Ali ako gledamo neku komediju, pa nas pojedine duhovite scene izazivaju na smeh, ne treba se suviše uzdržavati. Ako ne poznajemo komad ili inače nismo baš najbolji poznavaoci dramske umetnosti, budimo oprezni i suzdržljivi u glasnom ispoljavanju svoga oduševljenja ili negodovanja. Ako to činimo, bez obzira kako drugi gledaoci reagiraju, steći će se o nama utisak da smo ne samo nevaspitani nego i nedovoljno obrazovani.

3

Za vreme predstave ne treba komentarisati glumu ili sam komad. To ćemo učiniti u pauzi ili nakon predstave. Glumcima, pogotovo ako su dobro igrali, treba za takav umetnički doživljaj odati pri-znanje aplauzom.Glumcima na otvorenoj sceni aplaudiramo samo izuzetno ako smo poneseni vanrednim glumačkim ostvarenjem ili autorovim tekstom. U tom slučaju sačekaćemo kraj teksta ili scene. Ako smo u aplaudiranju usamljeni, prekinimo ga, jer to je znak da ostali gledaoci ne prihvataju naše oduševljenje.PONAŠANJE NA KONCERTUZa odlazak na koncert i za naše držanje za vreme izvođenja koncertnog programa važe ista pravila kao i za pozorište. U koncertnoj sali za vreme izvođenja programa mora vladati apsolutna tišina — to je osnovno pravilo koje mora svaki posetilac da poštuje i kome je sve naše ponašanje podređeno. Tek na pauzi, između pojedinih tačaka, možete razgovarati, javiti se poznanicima, počastiti svoje društvo bombonama i sl.Zakašnjavanje na koncert je po pravilu nezamislivo i ulazak u salu, kada je već izvođenje počelo, nedopustivo je. Ako smo ipak zakasnili, što je samo po sebi znak našeg nedovoljnog osećaja za uživanje koje pruža dobra muzika, onda ne pravimo još veću grešku ulaskom u salu pre prve, sledeće i duže pauze u izvođenju.Ako ste prehlađeni i kašljete, ne idite na koncert. Napori da zaustavite kašalj za vas će biti pravo mučenje, a za vašu okolinu stalno uznemiravanje koje će im pokvariti očekivano uživanje.Aplaudiranje na koncertima zahteva dobro poznavanje muzičkog dela koje se izvodi. Muzičko delo ima svoje zasebne delove, stavove, kao posebne manje celine, i svako prekidanje izvođača pljeskanjem pre završetka celovite koncertne tačke neumesno je i ometa izvođača u interpretiranju koncertnog programa. Ako nismo dovoljno upućeni i muzički obrazovani, onda nemojmo pljeskati dok to ne učine drugi koji bolje poznaju to muzičko delo.Na koncertima narodne i zabavne muzike dozvoljeno je nešto slobodnije ponašanje, kao i dolazak u manje svečanoj odeći.PONAŠANJE U BIOSKOPUIzuzev za svečane prijemijere, odlazak u bioskop ne traži nikakve posebne pripreme u oblačenju. Često se iznenada odlučimo da odemo u bioskop i to možemo da učinimo bez predomišljanja, jer u bioskop idemo u istom odelu u kome smo i inače na ulici.U bisokopsku salu u većini slučajeva ulazimo u kaputima. Istina, u poslednje vreme moderno građeni bioskopi imaju i garderobe, i u tom slučaju kaputi se, naročito zimi, ostavljaju u garderobi.Ako pođemo na vreme, nećemo imati poteškoća da nađemo svoje mesto. Međutim, ako zakasnimo i film samo što nije počeo, moramo biti brzi, doći što pre do svoga mesta, što brže skinuti kaput da ne bismo gledaocima iza sebe zaklanjali platno. Ako ne možemo sami da nađemo mesto, potražićemo razvodnika koji će nas dovesti do našeg mesta. Pošto su u bioskopu sedišta dosta stešnjena, moramo paziti da ne nagazimo one pored kojih prolazimo, i, kao što smo već pomenuli, obavezno moramo prolaziti okrenuti licem prema njima. Za vreme trajanja filma treba glavu držati mirno, ne mičući je čas desno, čas levo, jer time smetamo onima koji sede iza nas. Nije uputno glasno izražavati svoje mišljenje za vreme trajanja filma, a pogotovo ne zvižducima ili nepristojnim rečima. Grickanje semenki u bioskopskoj dvorani zabranjeno je, kao i pušenje.Podijeljena su mišljenja o držanju mladih u bioskopu za vreme trajanja filma. Većina starijih smatra da je za svaku osudu suviše slobodno ponašanje mladih u bioskopu. Međutim, mladi smatraju da u tome nema ništa rđavo; mnogima od njih je bioskopska dvorana jedino mesto gde mogu slobodnijim ponašanjem da ispolje svoja osećanja. Naravno, vrlo malo treba da ono što možemo opravdati mladošću pređe u nepristojno i nekulturno ponašanje. I mladi treba da vode računa o drugima i da u ispoIjavanju svojih intimnih osećanja ne preteruju, ne samo zbog drugih nego i zbog njih samih. Jer ono što je nekome u određenim trenucima drago i lepo za druge je možda neumesno i ružno.Sedite na taj način da svojim delovima tela ne dodirujete susede s leve i desne strane, a deo naslona za ruke prepustite i posetiocu, po pravilu s desne strane do sebe. No ukoliko vam je posetilac s desne strane zauzeo naslon, sami odlučite da li ćete ga upozoriti da treba da vama ustupi naslon ili ćete svog desnog suseda lišiti prava na naslon. Postoji i treće, po našem mišljenju najbolje rešenje, da se ovaj put lišite naslona.PONAŠANJE NA SPORTSKIM TERENIMASportska takmičenja i uopšte sportske priredbe sve više zaokupljaju slobodno vreme i omladine i odraslih. Naročito su omiljene neke grane sportova, kao što su: fudbal, boks, košarka, ali i ostali sportovi, kao atletika, klizanje, tenis, odbojka, rukomet imaju i imaće i ubuduće sve više svojih poklonika. Fudbalske utakmice su ipak najpopularnije i one okupljaju veliki broj ljudi raznih temperamenata i obrazovanja, koji često glasno iskazuju svoje simpatije prema određenim timovima. Zbog navijačkih strasti, koje pojedinci često ne mogu da obuzdaju, bar koliko-toliko, dolazi do nemilih scena, koje mogu da postanu neugodne ne samo za igrače, sudije ili gledaoce nego mogu i da poprime boju koja je za javnu osudu.

4

Navijanje, kao mogućnost ispoljavanja svojih simpatija, ali i kao odušak čoveka modernog doba, normalna je pojava i ne bi trebalo biti previše osetljiv ako je u pitanju bučno navijanje naših »protivnika«, simpatizera drugog tima. Inače, kome takva atmosfera na sportskim terenima smeta, bolje će biti da svoje nedjeljno popodne provede uz televizor i da u miru uživa gledajući svoje ljubimce.Ali ima »navijanja« koje vređa osnovne norme dobrog ponašanja. Neki navijači prave nered na tribinama, dobacuju grube i vulgarne reči sudiji i igračima i čine ponekad prekršaje koje moraju da suzbiju organi javnog reda.Posebno je nepristojno, a i za svaku osudu, vređanje nacionalnih i verskih osećanja igrača i njihovih navijača. To dovodi do nekontrolisanih izliva šovinističkih nagona, uvreda, pa i fizičkih obračuna, što sigurno ne može biti dobro ni za koga koji prisustvuje sportskoj priredbi, a nanosi velike štete samom sportu, kao takmičenju koje prvenstveno treba da oplemenjava, a ne da podstiče surovost i netrpeljivost.Teško je davati savete šta treba raditi u slučajevima kada se navijanje izrodi u nešto ružno, pa čak i opasno. Ipak smatramo da je najbolje u tim trenucima sačuvati hladnokrvnost i svojim postupcima i eventualnim primedbama ne »dolivati ulje na vatru«.Posebno ružnu sliku daje paljenje novina na stadionu posle utakmice i bacanje svih mogućih otpadaka: starih novina na kojima se sedelo, omota voća, košpica i drugog. Izgrađuju se sve lepši i uređeniji stadioni, ali i mi možemo da proces kulturnijeg odnosa prema sportskim objektima ubrzamo ako sami poklonimo tome više pažnje.U manjim, zatvorenim dvoranama svoje ponašanje moramo još bolje prilagoditi i prostoru i drugim prisutnim. Jedna od pojava koja je važna za gledaoce, a još važnija za igrače jeste pušenje u tim zatvorenim prostorijama za vreme sportskog takmičenja. Bez obzira na naviku koja je često potencirana navijačkim uzbuđenjem, na ovakvim priredbama pušači bi morali da se uzdrže od pušenja. Ako njima pušenje čini zadovoljstvo i uživanje, drugim, nepušačima, taj dim ozbiljno može da ugrozi zdravlje, a da ne govorimo koliko dim od duvana škodi samim igračima.I još nešto. Kod ulaza i izlaza pokušajte da savladate želju da uđete prvi i da izađete prvi.PONAŠANJE U RESTORANUAko muškarac odlazi sam u restoran, onda se pred njega ne postavlja mnogo obaveza. Međutim, ako se nalazi u društvu žene, onda preuzima na sebe niz obaveza koje mora pažljivo i diskretno da obavi.U restoran uvek prvi ulazi muškarac, dok prilikom izlaska iz restorana napred ide žena. Ako u kišno ili prohladno vreme odlazimo u restoran, muškarac obavezno u garderobi ostavlja kaput i šesir. Žena zadržava šešir na glavi, može i kaput da prigrne ako joj je hladno.U restoran ulazimo i iz njega izlazimo bez pozdravljanja. Jedino ako nema mesta za posebnim stolom, onda ćemo se lako nakloniti onima za čiji sto želimo da sednemo i koje ćemo zatim zapitati da li je slobodno da sednemo za njihov sto.Muškarac neće sesti za sto dok prethodno ne pomogne ženi da se udobno smesti. Ako sami sedimo za stolom, onda muškarac seda preko puta žene ili sa njene leve strane. Ako stolu priđe neka druga žena, ustaje samo muškarac, dok je žena pozdravlja sedeći i dalje za stolom.Ako je muškarac ženi zakazao sastanak u restoranu, on obavezno dolazi prvi i pronalazi sto. Žena ne bi smela da zakasni više od deset minuta.Kad ste već zauzeli mesta za stolom, ženi pripada prvenstvo prilikom izbora jela, dok će muškarac posle savetovanja sa ženom izabrati piće.Ako ste pozvani kao gost na ručak u restoran, onda vi birate jelo. U tom slučaju ne birajte najskuplja jela, ali ne i najjeftinija.Pravila lepog ponašanja ne dozvoljavaju da žena sedeći za stolom u restoranu doteruje šminku, ili češljem popravlja frizuru.Razgovor u restoranu vodi se tiho, tako da gostima za ostalim stolovima ne smeta. Pri tome valja paziti da se ne govori s punim ustima.Kelnera poziva isključivo muškarac. On traži i račun. Račun se plaća diskretno, bez primedbi. Ako smo bili zadovoljni jelom i uslugom, saopštićemo to kelneru ili šefu sale. Ali, isto tako ako nismo bili zadovoljni, bilo jelom, bilo uslugom, požalićemo se kelneru ili šefu sale, a ako nas restoran nije ni u kom pogledu zadovoljio, ne ostaje nam ništa drugo nego da u njega nikad više ne dođemo.U mešovitom društvu, prilikom češćih izlazaka, svi dele ravnomerno učinjen trošak za hranu i piće. Poziv na piće ili kafu plaća uvek muškarac. Ni u kom slučaju nemate prava da nekoga pozovete a da dopustite da on plati svoj deo.Ne zaboravite da je u slučaju da vam padne pribor sa stola ili se desi neka druga nezgoda (prolijete piće i sl.) konobar je dužan da donese novi pribor ili promeni stolnjak. Vaša intervencija je sasvim suvišna, a dobro i pristojno reagovanje konobara vi ćete nagraditi odgovarajućom napojnicom. Ako je nastala neka manja ili veća šteta vašom krivicom, zatražite od konobara, bez nekog uzbuđenja, da štetu unese u račun. Kada vašem stolu priđe poznata žena ili stariji muškarac, muškarac je

5

obavezan da ustupi svoje mesto a zatim da se pobrine za sebe. Ako se društvo poveća, zamolite konobara ili šefa sale da sastavi stolove.U slučaju da vas opsedaju prodavači cveća, što je čest slučaj, najbolje je rešenje da žena ili žene u društvu odbiju njihove ponude. Naravno, ukoliko se ne osećate obaveznim da im kupite cveće, jer one to ne žele.PONAŠANJE NA GODIŠNJEM ODMORU - U HOTELUPolazeći od kuće ne smemo zaboraviti da nam je potreban ne samo fizički nego i psihički odmor. Svako uzrujavanje, nervoza ili napetost pokvariće odmor i nama i onima koji ljetuju sa nama. Da bismo izbegli mnoge neprijatnosti i nepotrebne nesporazume i da bismo odmor proveli u prijatnom i vedrom rapoloženju, pomoći će nam ovih nekoliko korisnih i neophodnih saveta.Za vreme letnje sezone, kada je velika navala domaćih i stranih turista na naše hotele, pravovremena rezervacija je prvo što moramo da učinimo. Pored jasno naznačenih uslova prilikom rezervisanja (koliko ležaja, soba sa kupatilom ili bez kupatila, da li s pogledom na more, na kome spratu da bude soba), dobro je zamoliti da nam se pismeno potvrdi da je rezervacija izvršena. Može se za odgovor priložiti i poštanska marka, iako je sada sve češće obavezno da se prilikom rezervisanja uplati i jedan deo svote kao garancija da se nećemo predomisliti i tako dovesti hotel u situaciju da mu ostane neko vreme ta soba prazna.Na žalost, još uvek nije redak slučaj da oko rezervacije nastanu sporovi i neprijatni nesporazumi. Naša turistička i ugostiteljska služba još nije toliko usavršena da ljudi koji su u njoj zaposleni sve svoje dužnosti svršavaju tačno i na vreme. Ako se slučajno i o nas ogreše, onda treba da znamo da ćemo bučnim protestovanjem, vikom i pretnjama najmanje postići. To ne znači da ne treba insistirati, ali neka to bude odlučno i smireno, da oni koji su nadležni nađu za nas prihvatljivo rešenje. Usluga će ponekad možda biti slabija od onoga što smo očekivali, ali ponudu treba prihvatiti ako zaista ne postoji nešto drugo i bolje. Ukoliko smo time oštećeni, a u toku nekoliko dana ne dobijemo ono što smo tražili, zahtevaćemo da nas uprava hotela materijalno obešteti. Sve ove sporove raspravićemo sa direktorom hotela ili sa nekim drugim nadležnim licem, ali ni u kom slučaju u recepciji ili pred drugim gostima. Ako ste odlučili da duže vremena ostanete u hotelu, onda nastojte da vaši odnosi sa hotelskim osobljem budu što bolji. Ne zaboravite da su to ljudi koji na svom radnom mestu imaju dodira sa mnogim veoma raznovrsnim gostima i da im nije lako da svima udovolje.Raspitajte se o pravilima hotela u kome odsedate, i njih treba da se, po mogućnosti, pridržavate. Ne upotrebljavajte svoju putnu peglu, grijač i slične naprave; ne stvarajte buku u sobi kad kasno ležete ili rano ustajete. Pre izlaska iz sobe odelo i rublje spremite u ormar. Ako želite da vam se rublje opere, ostavite ga na postelju. U slučaju da ne možete dozvati sobaricu i zamoliti da da rublje na pranje, dovoljno je ostaviti ceduljicu s molbom da se rublje opere. Ako želite da vam se očiste cipele, stavite ih pred vrata. U nekim hotelima pranje rublja i čišćenje cipela je uračunato u cenu, u drugim te se usluge plaćaju posebno. Ako iz ma kojih razloga ne želite da ostavite cipele pred vratima, onda se pobrinite da pribor za čišćenje nosite sa sobom. Ako ste ga slučajno zaboravili, još uvek imate mogućnost da vam obuću očisti čistač cipela. Možda nije ni potrebno da napomenemo da je čišćenje cipela zastorima ili tepisima znak ne samo nepristojnosti nego i jedne vrste divljaštva. Pri izlasku iz sobe proverimo da li je svetlo ugašeno i voda zatvorena.Mala deca predstavljaju na ljetovanju poseban problem. Pre odlaska na put proverite jeste li poneli sve što vam je za decu potrebno da ne dosađujete suviše posluzi hotela, koja stoji na usluzi i dru-gim gostima, a ne samo vama.Mnogi uživaju u tome da često zovu sobaricu. Ako već želite da popijete crnu kafu u sobi ili da vas sobarica posluži pićem ili nečim drugim, onda budite spremni ne samo da to skuplje platite nego i da sobaricu posebno nagradite. Ipak, prečesto dozivanje sobarice ili druge posluge smatra se znakom razmaženosti i lošeg odgoja.Ako imate kod sebe veću sumu novaca ili vredan nakit koji ne nosite svaki dan, predajte ga na čuvanje upravi Hotela. Zaključavanje svoje prtljage nije neophodno i smatra se donekle znakom nepovjerenja prema hotelskom osoblju.Ako ste u hotelu bili zadovoljni, recite to nadležnima. Oni će to više ceniti od ma kakve napojnice. Nemojte zaboraviti da osoblje u hotelu ima svakakve goste, i da se i te kako trudi na poslu.PONAŠANJE NA GODIŠNJEM ODMORU - U RESTORANUSve probleme nastale u restoranu nemojte rešavati objašnjavajući se sa kelnerom. Obratite se šefu sale. Njega ćete poznati po tome što je obučen u tamno odelo i ne poslužuje goste, nego se brine da gosti budu dobro usluženi. Šefu sale ćete se obratiti ako želite da promenite sto, da vam se jelo i piće koje nije dobro zamijeni i slično.Iako ste na godišnjem odmoru, u restoran se dolazi pristojno obučen, iako se na moru može slobodnije oblačiti. Da li se može ući u restoran u kratkim pantalonama, u šortsu, zavisi od reda koji vlada u pojedinim restoranima. Zato dobro razmotrite kako su drugi obučeni da ne biste doživeli neprijatnost da vas šef sale zamoli da napustite restoran ukoliko vaša odeća ne bude u skladu sa

6

pravilima koja kod njih vladaju. A ako vam se već desi ta neugodnost, nemojte praviti još veću grešku nastojeći da po svaku cenu ostanete u restoranu i da budete posluženi. U tom slučaju, izvinivši se da niste znali kakva pravila u odevanju kod njih važe, napustićete restoran mirno i bez žurbe. Za večeru je obavezno doći bolje obučen. Žene u jednostavnim lakim haljinama, a muškarci u letnjim lakim odelima.Ako ste na godišnjem odmoru sa decom, onda ste dužni da svoju decu upozorite da se u restoranu ne trči i ne smeta drugima za vreme jela.Ne dozvolite deci da za vreme obeda trče po trpezariji i uznemiravaju druge goste, a konobarima ometaju rad.Može se desiti da ne budete zadovoljni jelom koje ste naručili. Saopštite to konobaru diskretno; ne moraju svi prisutni da čuju vaše primedbe.U restoran, kao i u kafanu, muškarac ulazi prvi. Pri izlasku ta prednost pripada ženi.Muškarac bira sto, ali u dogovoru sa ženom sa kojom je u društvu.Za sto prvo seda žena. Jela i piće naručuje muškarac, ali tek pošto je ženi stavio jelovnik na uvid i saznao njene žeIje.Ukoliko konobar nije nasuo piće, to čini muškarac.Konobara ne treba dozivati preglasno; najbolje ga je pozvati diskretno znakom i ne treba odmah protestovati ako konobar ne dođe odmah.Plaćanje računa po pravilu vrši muškarac. Ranije je to bila njegova obaveza. Danas nije nepristojno ni kada svako plaća svoj račun, ili muškarac plaća za oboje, a žena kasnije daje muškarcu svoj deo troškova. U slučaju da konobar pogreši i donese pogrešno jelo, odbijte odlučno, ali bez povišenog tona i tražite da se izvrši vaša narudžbina. Nepristojno je ako žena za stolom popravlja šminku, frizuru ili se jednostavno ogleda u ogledalo. Za takve radnje postoji toalet.PONAŠANJE NA GODIŠNJEM ODMORU - PRIVATNI SMEŠTAJSigurno je da se svi mi osećamo ugodnije u hotelu nego kada smo privatno smešteni. Ali često ste prisiljeni da se koristite privatnim smeštajem, bilo zbog cene, bilo zbog toga što su hoteli popunjeni. Mnogi se tako naviknu na svoje domaćine da godinama kod njih provode svoj godišnji odmor. Naravno, ta trajna povezanost postiže se samo onda kada i gosti i domaćini pokažu dobru volju da zadovolje jedni druge. Bez obostrane pažnje i brige to se ne može postići. Osnovno je da kao gosti ne smatrate tuđu kuću svojom i bez imalo razmišljanja pokušavate da svoje kućne navike jednostavno prenesete u tuđu kuću ponašajući se »kao da ste kod svoje kuće«. Najbolje je već prili-kom pregovaranja raspitati se tačno za vaša prava i obaveze, i onda se tek odlučiti da li ćete se tu smestiti.Ako u kući gde ste odseli nešto pokvarite ili razbijete, treba odmah da nabavite novo ili da predmet popravite.Da li ćete se više ili manje zbližiti sa svojim domaćinima zavisi prvenstveno od njih, zatim od vas, a najviše od toga da li mislite ponovo ili češće tu provoditi godišnji odmor. Ako osetite da to domaćini ne žele, nemojte na tome insistirati, ali, isto tako, ako to vama ne odgovara, niste obavezni da prihvatite njihovu želju da s vama uspostave jedan prisniji odnos.PONAŠANJE NA PLAŽIVeliki deo vremena na godišnjem odmoru provodimo na plaži. Plaža je mesto odmora i zabave, mesto na kome izlažemo svoje telo suncu i plivamo — što predstavlja najidealniji način odmora. Tu se deca slobodno igraju. Kratko rečeno, plaža je mesto za odmor i zabavu. I baš zato ona je mesto gde često dolazi do nesporazuma između mladih i starijih i između ljudi raznih sklonosti. Biti previše slobodan i voditi računa samo o sebi nije uputno, ali isto tako tražiti na plaži neki preteran red, ozbiljnost i ukrućenost mogu samo oni ljudi koji nemaju smisla za dobro rapoloženje, veselje, smeh i radost. U svemu tome treba naći jednu meru. Obuzdaćemo svoje postupke koji drugima smetaju, a to će nam omogućiti da se predamo pravom odmoru i uživanju. To će biti znak da smo položili ispit iz lepog ponašanja.Ako volite muziku i na plažu donesete tranzistor, lako možete da se zamerite svojim susedima. Tranzistor ne smeta ako ste daleko od drugih kupača. Ali, ako ste se odlučili da zauzmete mesto gde ima dosta drugih kupača, ne koristite se tranzistorom. Ukusi u muzici su veoma različiti. Vi možda volite klasičnu muziku, dok drugi vole džez ili narodnu muziku.Mladi obično uživaju da se na plaži igraju loptom, to je, naravno, zabavno i zdravo za njih, ali neka to ne čine u blizini drugih, naročito ne u blizini starijih osoba.I kad postavljate suncobran, obratite pažnju na to da njime ne smetate drugima.Kupaći kostim, ma kako bio oskudan, ima na plaži svoje opravdanje, ali nije nikako uputno šetati u njemu po gradu ili ući u neki lokal.Obratite pažnju na čistoću na plaži. Nije dopušteno po plaži bacati oštre predmete, konzerve i boce i činiti ono zbog čega neko drugi može nastradati. Uopšte ružno je bacati otpatke ma koje vrste po plaži, kao, uostalom, i na ma kom drugom mestu. Obavezno sve otpatke hrane sakupite, od njih napravite paket i odnesite ga na mesto određeno za otpatke.

7

PONAŠANJE NA GODIŠNJEM ODMORU - POZNANSTVAAko ste s nekim došli na godišnji odmor, potreba za novim poznanstvima je manja nego ako ste došli sami. Ako ste sami i ako želite da se za vreme godišnjeg odmora odmorite, ali i razonodite, prirodno je da ćete pokušati da nađete društvo ili osobu koja vam odgovara i s kojom ćete prijatno provesti časove odmora.Prilikom sklapanja novih poznanstava treba da budete veoma obazrivi. Prvenstveno nemojte biti nametljivi i ne pokušavajte da sklopite poznanstvo s nekim koji od početka pokazuje da to ne želi.Ako ste već sklopili novo poznanstvo, ne pokušavajte da odmah u početku saznate sve o osobi s kojom ste se upoznali. Ne raspitujte se o njenom životu, o njenom poslu, o prilikama u kojima živi itd., naročito ako osetite da ona ne želi o tome da priča.No kao što drugi od vas traže mnogo takta i obazrivosti prilikom sklapanja poznanstva, i vi imate pravo da jasno date do znanja drugome da je nametljiv i dosadan i da ne želite njegovo društvo. Nemojte upropastiti svoj godišnji odmor zato što vam je neprijatno reći i pokazati nekome svojim držanjem da vam dosađuje i da vam njegovo držanje ne odgovara.Poznanstva sklopljena za vreme odmora ne obavezuju ni jednu ni drugu stranu na dalje održavanje veze, dopisivanje, međusobno posećivanje, ali ako je poznanstvo preraslo u pravo prijateljstvo, onda se ono nastavlja onako kako najbolje odgovara i jednoj i drugoj strani.PONAŠANJE U INOSTRANSTVUForme pravilnog i dobrog ponašanja su gotovo u celom svetu iste, i stoga nećete pogrešiti ako se u inostranstvu ponašate kao i u svojoj zemlji. Ipak, svaka zemlja ima svoje specifične običaje i posebnosti kojima se morate prilagoditi.Prirodno je, pa i pohvalno, da pokazujete veliko interesovanje za kulturne tekovine neke zemlje, kao i za sve ostalo što je za vas u njoj zanimljivo, ali nemojte biti suviše radoznali i ne pokušavajte da se namećete i ulazite u privatni život onih s kojima ste se upoznali.Budite oprezni da zbog nekog manjeg hotimičnog ili nehotimičnog prekršaja ne dođete u nezgodnu situaciju i ne izgubite ugled ispravnog i poštenog čoveka, jer ne smete zaboraviti da će se u inostranstvu često na osnovu vašeg držanja doneti sud o našim ljudima uopšte.Ako putujemo u inostranstvo kolektivno, s nekom organizovanom grupom, moramo se u potpunosti pridržavati programa koji je organizator predvideo i moramo se bezuslovno prilagoditi sredini i društvu s kojim ćemo provesti vreme zajedničkog putovanja.PONAŠANJE U AUTOBUSU, TRAMVAJU, TROLEJBUSUVeć sam ulazak u autobus, tramvaj ili trolejbus za mnoge predstavlja poteškoću, naročito u jutarnjim i popodnevnim satima, kada su gužve na stanicama velike. Želja da se što pre uđe, da se stigne na vreme na posao, često kod mnogih toliko prevlada da zaborave na osnovna pravila lepog ponašanja, pa čak i na pristojnost. Međutim, pogrešno bi bilo u takvim, ipak izuzetnim situacijama očekivati od svih da u potpunosti kontrolišu svoje ponašanje, ali čovek može bar toliko da vlada sobom da se, pored sve žurbe, ne gura bezobzirno, da ne krči put laktovima i da pokaže određeno razumijevanje za putnike starije dobi ili žene sa decom.Trudnicama, majkama s malom decom, posebno decu koja se sama voze, invalidima i starijim, naročito fizički nemoćnim osobama treba obavezno pomoći i propustiti ih da prvi uđu. Vrlo često vi-dimo ružnu sliku da vrlo mladi ljudi, momci i devojke sede, udobno zavaljeni u sedište i čitajući novine ili vrlo živo i glasno pričajući, a što je još gore »zamišljeno gledajući« kroz prozor, sasvim ravnodušno, ponekad i provokativno, dozvoljavaju da pored njih stoji starija osoba ili majka s detetom. Da ironija bude veća, izvestan broj tih mladih ljudi nema ni vozne karte, ali ipak smatra da je njihovo »pravo« samo zato što su »mladi« da se voze udobno i besplatno.Ako nosite sa sobom pakete ili neki prtljag, obavezno nastojte da njime ne smetate drugima. Naročito ako nosite mokar kišobran sa koga se cedi voda. Ako se nađemo sa poznanikom, nije baš neophodno da u vozilu razvijemo živ razgovor s povišenim tonom zbog buke u vozilu. Ostali putnici ne moraju da imaju razumijevanja za naša retka viđenja. Drugim rečima, konverzacija u javnim vozilima svodi se na najnužnije. I još nešto: najbolje je ne upuštati se u razgovor i prepirku sa voznim osobljem ako nam se u vožnji nešto ne dopada. Sada se svakom građaninu pruža prilika i mogućnost da telefonom dostavi saobraćajnom preduzeću svoje prigovore ili primedbe, i time se treba i koristiti.Nije preporučljivo ulaziti u tramvaj, autobus ili trolejbus s prljavim stvarima ili u zamašćenoj radnoj odeći, koja ima neugodan miris ili je toliko prljava da ostavlja trag na sedištu. Nošenje raznih tečnosti u nedovoljno zaptivenim posudama ili živežnih namirnica sa oštrim i neugodnim mirisom (kiseli kupus) treba izbegavati ili toliko osigurati podesnom ambalažom da drugim putnicima ne pričinjavaju vožnju neugodnom.Pušenje je poseban problem. Pušači ne shvataju ili teško shvataju da dim njihove cigarete nije samo nepušačima neprijatan, nego mnogim putnicima ugrožava i njihovo zdravlje. Ako se suzdržimo da u vozilima javnog saobraćaja ne pušimo, učinili smo sigurno gest pažnje i dobrog ponašanja. Ako to pak ne učinimo, nemojmo se braniti od primedbi ostalih putnika, nego odmah

8

ugasimo zapaljenu cigaretu.Bez obzira što su današnji autobusi mnogo komforniji nego raniji, ipak je vožnja u njima prilično neudobna. Putnici su stešnjeni, prostora za kretanje gotovo i nema, ustajanje je omogućeno samo na većim stanicama. Već zbog toga ponašanje putnika u autobusu mora biti tako podešeno da jedni drugima što manje smetaju.Kod samog ulaženja, jer su obično samo jedna ulazna vrata, moramo izbegavati da stvaramo nepotrebnu gužvu. Ako autobusom putujemo van mesta stanovanja, mesta su numerisana i zaista nema bojazni da ćemo ostati bez mesta.Ako nosimo sa sobom neke pakete, smestimo ih tako da ne smetaju našim saputnicima. Bacanje otpadaka na pod ili kroz prozor za svaku je osudu.Ako putujemo s malim detetom koje držimo u krilu, moramo obratiti pažnju da ono svojim nogama ne smeta susedima, a pogotovo da ih ne isprlja. Ako već vodimo dete na put, onda smo i odgovorni za njegovo ponašanje i ne smemo se zavaravati da su ostali putnici obavezni da se oduševljavaju onim što čini i govori vaše dete.Posebno je pitanje započinjanje razgovora sa nepoznatim saputnicima. Naš mentalitet se u tom pogledu bitno razlikuje od mentaliteta nekih drugih naroda, npr. Engleza, Francuza, Nemaca i dr. koji smatraju da je veoma nekorektno ako neko za vreme putovanja započne razgovor sa nepoznatom osobom. Kod nas se, naprotiv, u autobusu vode veoma često razgovori među nepoznatim ljudima, oni ponekad dobijaju čak veoma poverljiv i prijateljski karakter. Ta se pojava ne može strogo osuditi, jer takav razgovor nekad stvara prijatniju atmosferu i dobro rapoloženje za vreme vožnje. Ali jedno je sigurno: ne treba voditi suviše bučne i glasne razgovore i treba odmah prekinuti svaki započeti razgovor ako osetimo da naš saputnik nije rapoložen da ga prihvati.PONAŠANJE U AUTOMOBILUU prvi mah izgleda da smo kao vozači automobila rešeni obaveza da mislimo o pravilima lepog ponašanja kada su zakonski propisi detaljno predvideli sve obaveze kojih se svaki vozač mora pridržavati. Međutim, ako detaljnije sagledamo razne situacije u kojima se kao vozači kola možemo naći, videćemo da zakonski propisi nisu dovoljni da bismo pravilno i kulturno reagovali u svakoj prilici.Vrlo često nervoznim i nestrpljivim trubljenjem tražimo da zakrčeni saobraćaj krene, iako znamo da time možemo da izazovemo nervozu kod drugih vozača, naročito kod onih koji nemaju još dovoljno iskustva u vožnji. Trubiti bi trebalo isključivo u slučajevima kada nam je cilj da upozorenjem spreči-mo nesreću. Naše nestrpljivo, suviše bučno trubljenje ili paljenje jakog svetla neće pomoći da se saobraćaj brže odvija. Naprotiv, može ponekad stvoriti još veću saobraćajnu gužvu, pa čak i nezgodu.Veliki broj vozača-amatera, koji još nisu dovoljno savladali veštinu vožnje, mogu da naprave nepotrebnu saobraćajnu gužvu ili čak da izazovu nesreću. Iskusan vozač treba da pomogne da se takve gužve izbegnu, da prođu bez posledica.Veoma je česta pojava da vozači, izazvani čestim zastojem u saobraćaju ili nepravilnim postupcima pešaka ili vozača reagiraju grubo, upotrebljavajući ponekad i uvredljive izraze. U takvim slučajevima potrebno je da se savladamo, pa čak ako su pešaci ili drugi vozači pogrešili.Treba voditi računa i o rasporedu sedenja u kolima. Mnogi smatraju da je počasno mesto do vozača. Ako je vozač vlasnik kola ili vozač-amater, onda osoba kojoj želimo da damo počasno mesto treba da sedne do vozača. Ali ako je vozač profesionalni šofer, onda je počasno mesto desno na zadnjem sedištu. Ako je vaš saputnik žensko lice, obavezni ste da pri izlasku iz kola izađete prvi i pridržite vrata dok žena izađe. U slučaju da u kolima ima više lica, a vi želite da otvorite prozor ili da pušite, treba zapitati ostale saputnike da li im to možda smeta. Isti je slučaj sa korišćenjem radija u kolima.Ako to ne učinite ili ako ste skloni da drugom nametnete svoju volju, onda se nemojte iznenaditi ako vam se to za vreme vožnje zameri, ili ako vaši prijatelji drugom prilikom odbiju da se voze s vama. Ako vozač ne puši, suzdržite se i vi od pušenja.Ako sedite kraj vozača, čuvajte se štetne navike da ga upozoravate na svaku opasnost pri vožnji. To nervira svakog vozača, a da ne govorimo o tome što time, u stvari, postižete sasvim suprotan efekat. Ako ste s poverenjem seli da se vozite s njime, onda to i dokažite tokom vožnje ne uznemiravajući ga bez potrebe.Vozač, bez obzira bio to profesionalni vozač ili vlasnik kola, ulazi posljednji u kola, tek kada smesti sve putnike i njihove stvari. Do vozača sedaju oni kojima je zbog određenih razloga to mesto naj-potrebnije i najudobnije. To su stariji, žene, bolesni i krupnije osobe. Decu nikada ne vozimo na prednjem sedištu.Neki vozači sa visine gledaju na pešake. Dok pada kiša, pa i kad prestane, ulice su još pune lokvi, a oni projure velikom brzinom pored pešaka, ne obazirući se na njega; ponekad iznenada zatrube iza pešaka vozeći u uskoj ulici; često dopuštaju da pešaci dugo čekaju na prelazu da pređu ulicu — sve su to znaci krajnje nepristojnosti koja ponekad graniči i sa prestupom.

9

PONAŠANJE U VOZUPažnja prema saputnicima i nenametljivost osnovna su pravila ponašanja u vozu.Kada uđemo u voz, prva nam je briga da pronađemo mesto i smestimo stvari. Ako je voz sa rezervisanim sedištima, posao je olakšan. Ako mesta nisu rezervisana, ušavši u kupe, pozdravimo putnike koji su već zauzeli mesta i upitamo da li ima neko slobodno mesto. Vrlo često se dešava da putnici koji se već nalaze u kupeu nerado primaju novog putnika čak i kad ima mesta. Zato, ako se i nama desi da nam se neko obrati tražeći slobodno mesto, treba da mu izađemo u susret i da mu pokažemo koje je mesto slobodno ukoliko ga ima.Nemojte celi kupe pretrpati svojim prtljagom, nastojte da sve vaše stvari stanu iznad vašeg sedišta. Nemojte nositi predmete koji bi jakim mirisom ili na neki drugi način mogli smetati drugima. Muškarac treba da pomogne ženi prilikom smeštaja stvari, naročito ako su velike i teške.U vozu ima boljih i gorih mesta. Boljim se smatraju mesta do prozora i mesta u pravcu kretanja voza. Kad vas neko zamoli da zamenite mesta jer ne podnosi putovanje ako sedi u suprotnom pravcu, učinite to.Ako je u kupeu toplo i zagušljivo pa želite da otvorite prozor, upitajte za dozvolu ostale putnike; to isto učinite ako želite da pušite ili da uradite bilo šta čime biste mogli izazvati negodovanje prisutnih. Ako je neko od saputnika iz zdravstvenih razloga protiv toga da se otvori prozor ili da se puši, ne smemo više insistirati na tome. U kupeu za nepušače ne bismo smeli pušiti ni u kom slučaju, pa čak i onda kada ostali putnici nisu protiv toga.Ni noću a kamoli danju nije dozvoljeno skidati cipele. To deluje veoma neukusno. Ako već morate to da učinite, onda obavezno treba da obujete papuče. Ni u kojoj prilici ne stavljajte noge na sedište preko puta vašeg.Ma kako put bio dug, ma kako u kupeu bilo toplo, nemojte preterivati sa razodevanjem. Dovoljno je skinuti sako i razvezati kravatu.Ako dugo putujete, učtivo je izmeniti sa saputnicima u toku putovanja po koju rečenicu o opštim temama. Ako osetite da vaš saputnik ne prihvata razgovor, nemojte dalje insistirati. Nemojte podleći želji da saputniku ispričate celi svoj život, makar vas slušao ne znam kako pažljivo.Kod nas je prilično rasprostranjen običaj da se na svako putovanje, a posebno ako se putuje vozom, priprijemi i ponese dosta jela. Nije retko videti kako se putnici već na polaznoj stanici, dok voz još nije ni pošao, laćaju korpe s jelom. Na svakom putovanju, pa i pri putovanju vozom, ima dosta razloga da se izbegava jedenje. Pre svega prostor je skučen, sam način kulturnog jedenja je otežan, postoje i problemi sa saputnicima kojima možda miris našeg načina pripremanja jela ne odgovara itd. No, ako već ne možemo da ne jedemo na putovanju, onda bar pokušajmo da sve navedene probleme svedemo na najmanju meru. Ako je putovanje kratko, dva-tri sata, onda zaista nemamo opravdanja da za to vreme još i jedemo. Ako je putovanje duže, onda nastojmo da ne jedemo svaki čas, ili što nije redak slučaj, da jedemo neprekidno. Ako ipak mislimo da je »učtivo« ponuditi i druge jelom, onda učinimo to samo jedanput i bez naročitog navaljivanja, jer ostali putnici ne moraju da imaju iste navike, a ni da vole ista jela kao vi. Tome dodajmo da je briga oko čistoće dok se jede stalno prisutna i isključivo vaša. Zato sve ostatke jela prikupimo u posebnu plastičnu kesu i stavimo je u naš prtljag da bi je kod kuće, posle završenog putovanja bacili sa ostalim kućnim otpacima. Bacanje kese sa otpacima kroz prozor vagona biće kruna našeg lošeg ponašanja.Ako ste na putu s malom decom, nastojte da njihovo ponašanje bude takvo da što manje uznemirava ostale putnike. Ako im posvetite dovoljno pažnje za vreme putovanja, ako ste spremili pre puta koju slikovnicu ili podesnu igračku i ako ne padnete u zabludu verujući da su vaša deca ostalim putnicima isto tako zanimljiva kao i vama, onda ćete uspeti da putovanje prođe na zado-voljstvo svih putnika.Pri izlasku pozdravite se sa putnicima koji nastavljaju putovanje.PONAŠANJE U SPAVAĆIM KOLIMAAko putujemo spavaćim kolima, treba da se pridržavamo nekih pravila. Pre svega, nije obavezno međusobno predstavljanje, ali kratak pozdrav je obavezan. Putnici se sporazumijevaju ko će prvi leći, a ujutro ko će prvi ustati. Dok se jedan putnik oblači i umiva, drugi treba da izađe u hodnik ili u vagon-restoran. Isto se tako sporazumno svetlo pali i gasi. Zimi je putniku koji ima gornji ležaj znatno toplije, zato se treba dogovoriti pre spavanja o regulisanju grejanja i ventilacije. U spavaćim kolima ne treba voditi duge razgovore, pogotovo ako nam saputnik i najmanjim znakom da na znanje da ne želi razgovarati.U vagon-restoranu važe gotovo ista pravila kao i u svakom drugom restoranu. Ako je vagon-restoran pun, onda naše zadržavanje treba da svedemo na onoliko vremena koliko je neophodno da bez žurbe ručamo ili večeramo. Držanje za stolom, ponašanje prema susedima za stolom, odnos sa konobarima, plaćanje i sve ostalo isto je kao i u svakom drugom restoranu. U svakom slučaju, treba da budemo pažljivi i pristojni prema susedima za stolom, da im, ako je potrebno, dodamo slanik, vodu i sl., jer je prostor u vagon-restoranu veoma skučen, te ograničava pokrete. Isto tako pristojnost nam nalaže da zatražimo dozvolu ako želimo da pripalimo cigaretu osobito u slučaju ako

10

putnici za istim stolom još jedu, a mi smo već završili. I još jedno važno upozorenje: ne treba se uplitati u razgovor drugih.KAKO TREBA JESTI U VOZUAko ne žele da jedu u vagon-restoranu (a ponekad ga u vozu i nema), onda mnogi putnici jedu u samom kupeu. Tom prilikom se najčešće stvaraju poznanstva i razgovor dobija prisniji ton, ali isto tako tu se u ponašanju i najviše greši.Ako primetimo da se naši susedi, pripremaju da jedu, najbolje je da izađemo u hodnik i da se tamo zadržimo neko vreme. To je znak pažnje prema saputnicima, a oni će se osećati prijatnije i slobod-nije. Međutim, naš narod je poznat kao gostoljubiv i često će vas vaši saputnici ponuditi da im se pridružite. Ako nemate ozbiljnijeg razloga nemojte ponudu odbiti, i prihvatite je ne preterujući u jelu. Uopšte, u vozu ne treba stalno ponešto jesti; najpreporučljivije je jesti jedanput, i to hranu koju smo kod kuće pripremili. Na primer, pripremljene sendviče treba pojesti diskretno, bez razmotavanja mnogih papira, mrvljenja i bacanja masnih otpadaka. Posebno upozoravamo da ne smemo nositi sa sobom i u vozu jesti hranu jakog mirisa. To je za vas i za vašu okolinu neprijatno i skopčano sa eventualnim neprilikama. Obavezno pijte iz čaše a ne iz flaše. Danas ne predstavlja nikakav problem poneti na put plastične ili kartonske čaše. Posle jela skupite sve otpatke u jedan papir i bacite ih na mesto određeno za otpatke. Nipošto ih nemojte bacati kroz prozor.Ni u kom slučaju ne pretvarajte obrok u vozu u pravu zakusku sa pićem koja traje gotovo celo vreme vožnje; time ćete sigurno svim svojim saputnicima zagorčati putovanje.PONAŠANJE U AVIONUPrincip je isti: neprekidno treba misliti o tome da ne smetamo drugima. U ovom slučaju sve je jednostavnije, jer putovanje avionom obično traje kratko. Putovanje u avionu traži od putnika da budu smireni i tihi. Svaka buka i nepotrebno kretanje za vreme leta uznemiravaju ostale putnike. Bez obzira na to što ljudi sve više i radije putuju avionom, ta putovanja izazivaju veću nervnu napetost nego ostala i zato o tome treba posebno voditi računa. Stjuardese daju za vreme leta sva potrebna uputstva i savete; ako ih se budemo pridržavali, nećemo imati većih neprilika čak i ako prvi put letimo, ili teško podnosimo avionsku vožnju. Ako nismo sasvim sigurni da ćemo let dobro podneti, bolje je da unapred uzmemo tablete koje će nam pomoći da putovanje prođe bez neprilika.Osetimo li za vreme leta strah i nelagodnost, nastojmo da se to ne primeti. Putovanje avionom proći će nam ugodno i brzo ako budemo uživali u lepoj panorami ili ako prelistavamo neki ilustrovani časopis.PONAŠANJE NA BRODUBrod, za razliku od voza, a pogotovo autobusa ili aviona, svojim prostorom i komforom omogućava da se putnik oseća i ponaša kao da je u hotelu, a ne u prevoznom sredstvu.Na brodu je na prvom mestu važno vaše ponašanje prema osobi s kojom delite kabinu. Ako je putovanje duže, neophodno je da se međusobno predstavite, ako je to samo jedna noć, dovoljno je pozdraviti se pri dolasku i odlasku. Nemojte svojim stvarima zakrčiti sav prostor. Budite uredni. Dogovorite se kada ćete se koristiti kupatilom, nemojte previše pušiti i čitati do kasno u noć. Ne mešajte se u životne probleme svoga saputnika. Pristojnost i diskrecija učiniće putovanje ugodnim i vama i vašem saputniku mnogo više nego preterana poverljivost i neumerenost bilo koje vrste.Svaki putnik je dužan da se pridržava uputstava brodskih posada, naročito u slučaju nevremena.U toku putovanja organizuju se i razne zajedničke priredbe. Bez velikog razloga ne odbijajte svoje učešće u njima.Na kraćim vožnjama, kada niste smešteni u kabinu, obratite pažnju gde ste smestili svoje stvari (da drugima ne smetaju), vodite računa da vaša deca ne budu suviše nemirna; ako jedete van brodske blagovaonice, koristite se pravilima koji se odnose na ponašanje pri jedenju u vozu.Na dužim vožnjama uživajte u posmatranju pučine, predela pored kojih prolazite, odmarajući se na palubi čitajte, slušajte radio, sunčajte se i sl. Nemojte izbegavati da napravite koje poznanstvo ako vam neko od saputnika odgovara. To može doprineti da vam putovanje bude prijatnije i zabavnije. Poznanstva sklopljena za vreme putovanja ne obavezuju nikog na produženje veza po završenom putovanju.PONAŠANJE NA STANICIMnogi ljudi su preosetljivi pa ih svaki rastanak sa svojom porodicom ili dobrim prijateljima uzbudi i ražalosti. Ali ima ljudi koji ne vole na javnom mestu, kao što je stanica, da ispoljavaju svoja osećanja prilikom ispraćaja ili dočeka.Bez obzira kojoj grupi pripadate, obaveza je domaćina da isprati svoje goste. Ako neko od vaših dobrih prijatelja putuje ili ako ste iz nekog porodičnog ili poslovnog razloga obavezni da nekoga is-pratite, vaše držanje i rapoloženje podesite prema običajima koje je društvo usvojilo za takve slučajeve. Pre svega, treba prikriti svoje uzbuđenje, pogotovo treba izbegavati suze. Ali, isto tako ne treba biti ukočen i hladan kao da čovek jedva čeka da se završi ta obaveza. Najbolje je ako možemo vedrim rapoloženjem da doprinesemo da rastanak bude što manje tužan.Kao znak pažnje prema onima koji putuju preporučljivo je pripremiti im za put neku sitnicu: za decu

11

slatkiše, za odrasle mali buket cveća, ilustrovane novine i sl.Najbolje je ako ostanete na stanici dok voz ne krene. Samo izuzetno, kada oni koje ispraćate putuju spavaćim kolima, ili ako je vreme krajnje neprijatno, možete otići sa stanice i pre odlaska voza, ali svakako tek onda kada ste ih smestili u voz i s njima se oprostili.PONAŠANJE NA VIKENDU I ODMORUPripreme za odlazak na vikend, pa i na odmor, stavljaju većinu ljudi u dosta iskušenja u pogledu poštivanja pravila lepog ponašanja. Pre svega, nestrpljenje je opšta pojava, a time i početak opšte gužve, koju često mnogi povećavaju svojim »upadanjem« preko reda, nastojanjem da i u tim prilikama koriste poznanstva, pa i svoj položaj, da bi sve što treba pre odlaska na vikend ili odmor svršili što pre. Posebno nervoza dolazi do izražaja kod vozača kome su svi krivi što je »upao u kolonu« i mora da vozi mnogo sporije nego što je naučio ili planirao. Često dolazi do sukoba, dobacivanja ružnih, nepristojnih reči, a u ovakvim slučajevima kod ljudi koji ne mogu da se sav-ladaju i do fizičkog razračunavanja. Ukratko, da se bar smanje teškoće i nesporazumi, a i izbegnu teži sukobi, osnovno je pokušati da se pripreme za vikend ili odmor učine na vreme, a ne u zadnji čas; da se stečeno iskustvo u tom pogledu iz ranijih putovanja zaista koristi u izbegavanju ponavljanja ranijih grešaka. Dobro i na vreme pripremljen odlazak i boravak za vikend ili odmor jes-te pola učinjenog da to bude zaista ugodan kraći ili duži odmor.Kad se vikend provodi u sopstvenoj vikendici, kod prijatelja ili u nekom ugostiteljskom objektu, te su i pripreme kao i sam boravak jednostavniji, manje složeni i traže samo poznavanje svakodnevnih pravila ponašanja u životu, dotle je odlazak na odmor nešto složeniji i po svojoj dužini i po mnoštvu prilika i neprilika, naročito u punoj turističkoj sezoni.Ako boravite u privatnom smeštaju, dobro je odmor provoditi kod istog domaćina više godina (naravno, ako ste prve godine bili izuzetno zadovoljni) jer time sebi smanjujete brige i napor koji je neizbežan kada boravite u nečijoj kući, koja, svakako, ima i posebne navike, običaje, ishranu i mnogo toga, na što se treba navikavati. Prilikom prvog boravka za vreme godišnjeg odmora prvo morate upoznati »kućni red«, koji treba poštivati, a zatim upoznati domaćina ili domaćicu sa svojim posebnim željama ili zahtevima.U hotelu je boravak i način vašeg ponašanja mnogo jednostavniji. Po pravilu svi hoteli svoga gosta dočekuju na recepciji i odmah ga upoznavaju sa opštim normama ponašanja, satnicom obeda, nji-hovim pravima i slično. Vama ostaje da se svega toga pridržavate i da maksimalno koristite pogodnosti koje vam turistički objekat pruža i obezbeđuje. Ostaje vam još da podesite svoj lični odnos prema osoblju zaposlenom u hotelu, posebno prema sobarici i konobarima. Pažljiv, ne suviše prisan, ali ipak blizak i dobronameran odnos prema njima sigurno doprinosi da neke vaše sitnije zahteve uspješno rešite. Od kategorije hotela zavisi da li ćete moći koristiti električni rešo za spremanje crne kafe, fen za sušenje kose i balkon za sušenje rublja, kupaćih kostima i slično.Što je kategorija hotela viša, takve usluge se teže dozvoljavaju, jer za sve te usluge postoje u hotelu stručni saloni, servisi i službe i zbog toga i vaše ponašanje mora biti u skladu sa pravilima od-govarajućeg ugostiteljskog objekta.U pogledu odevanja praksa je vrlo neujednačena i vaš način odijevanja za vreme boravka u hotelskim prostorijama morate prilagoditi odevanju većine gostiju. Da li je to u toplesu, ili bez odeće, kupaćem kostimu ili u strogo protokolarnoj odeći, zavisi koliko od pravila koje propisuje kućni red hotela, toliko i od sastava samih gostiju koji ponekad uspeju da se izbore za drugačiji, slobodniji način odijevanja i ponašanja od predviđenog. U današnjim prilikama i situaciji sve češćih i većih ličnih sloboda u pogledu odevanja i sve češćih popuštanja od strane hotelskog osoblja u tom pogledu i u insistiranju na poštivanju pravila hotela, vama ne preostaje drugo nego da proverite da li slične želje i navike imaju i da li ih sprovode i drugi gosti. Opšte je pravilo, ako ne želite da imate neprilika, da vi jedini ne insistirate da doručkujete u pidžami, ručate u kupaćem kostimu. Za večeru je nepisano pravilo u iole boljem hotelu da se dolazi u odeći koja je predviđena za izlazak. Za mlade to može biti i sportska odeća.

KULTURA STANOVANJAMeđu stanarima koji stanuju u istoj zgradi treba da vladaju dobrosusedski odnosl. Stanari treba da se pridržavaju kućnog reda, koji je u svakoj zgradi istaknut na vidnom mestu.Novi stanar se predstavlja prvom susedu (ili susedima) najbolje uoči useljenja, a ako to ne uspe, onda neposredno nakon useljenja. Isto tako potražiće i predsednika kućnog saveta radi dobijanja in-formacija o svojim obavezama koje ima kao stanar.Ne dopuštajte deci da se igraju i galame na stepeništu, naročito u vreme kada se ljudi odmaraju. Isto tako zvuk radija i televizora treba podesiti tako da ne smeta susedima.Roditelji odgovaraju za ponašanje i postupke svoje dece, pa ih uporno i ustrajno treba da upućuju na potrebu lepog ponašanja u stanu, kući i oko nje, naročito kada su u pitanju velika galama i trka po stanu i stepeništu.

12

Ako se stanari koriste zajedničkom praonicom i sušionicom, treba da se dogovore kojim će se redom menjati. Posle upotrebe prostorije se moraju ostaviti u potpunom redu. Prilikom iznošenja smeća na ulicu treba se pridržavati određenih dana i sati za iznošenje smeća da ne bi dugo ostajalo pred kućom i širilo neprijatan zadah. Ako stanujete na spratu, krpu za prašinu, stolnjake sa mrvica-ma ili male ćilime ne istresajte kroz prozore. Oni koji drže domaće životinje, mačku ili psa, odgovorni su za njih. Treba ih, koliko je moguće, naviknuti na neki red, u protivnom će izazivati u kući mnoge neprijatnosti.U samom stanu, kao i u celoj zgradi u kojoj stanujete, treba čuvati i brižljivo održavati sve uređaje. Svaka nepažnja i oštećenje stvara neprilike vama kao i ostalim stanarima.Korisnici stana urediće svoj stan prema svom ukusu i mogućnostima. Stan je uvek verna slika njegovih stanara. Osnovno je pravilo da stan ne treba pretrpavati nameštajem. Stil nameštaja, njegov izbor, kao i izbor ćilima, lustera, zavesa i ostalog, zavisi od namene određene prostorije. U svakom slučaju, treba izbegavati ukrase sumnjive vrednosti, razne bezvredne suvenire, veštačko cveće i sl.Čistoći i urednosti stana treba poklanjati veliku pažnju, ali ne tako da uređivanje i čišćenje stana pređe u maniju, da se stanu robuje, nego da se u njemu udobno živi i prijatno oseća.Pred stanom se obavezno stavlja otirač, koji se povremeno čisti od nakupljene prašine. Ukoliko stepenište i hodnik ne čisti plaćena čistačica, stanari na jednom spratu se dogovaraju kako da čiste zajednički hodnik i stepenište (najbolje je to urediti tako da se čisti naizmenično u određenim vremenskim razdobljima). Na ulazna vrata stavite pločicu sa svojim imenom i prezimenom. Ukoliko u stanu ima više stanara ili podstanara kraj njihovog imena i prezimena označite koliko puta treba pozvoniti da se dotični javi.Skidanje cipela u stanu je po pravilu obavezno za sve ukućane. U nekim stanovima je običaj da i gosti skidaju cipele i u tom slučaju domaćini kod vrata imaju nekoliko priprijemljenih pari papuča razne veličine. U drugim stanovima nije običaj da gost skida cipele, ali ako on na tome insistira, onda mu treba odmah ponuditi papuče. Ovo i zato što mnogim ljudima se noge znoje i oni će se osećati neugodno da ostanu samo u čarapama.

POSEĆIVANJESlužbene posete su se uglavnom u današnje doba zadržale u diplomatskim krugovima i u nekim izuzetnim slučajevima (kad treba nekome čestitati povodom odlikovanja ili posebnog priznanja, kad mladi bračani par posećuje starije porodične prijatelje da im se zahvali na poklonu i slično). Za takvu kurtoaznu posetu oblači se svečanije odelo. Najpovoljnije vreme posete je nedjeljom od 11 do 13 časova ili posle podne između 17 i 18 časova. U poseti se zadržavamo kratko vreme, obično petna-est minuta.Ostale posete privatne prirode obavljaju se uglavnom s ciljem da se bolje upoznamo i zbližimo s ljudima koji su nam dragi i s kojima želimo da sklopimo što čvršće prijateljstvo. Ali i takve posete imaju svoju određenu formu i obzire. Treba uvek imati na umu da će svaka poseta, čak kada se radi i o najboljim prijateljima, poremetiti ustaljeni životni ritam onoga koga posećujemo.Planiranu posetu bi trebalo, kad god je to moguće, najaviti. Najlakše je to učiniti telefonski ili pismenom najavom. I u ovakvim slučajevima najpogodnije vreme za posete je između 10,30 i 12,30 ujutro i između 17 i 19 časova posle podne. Dobri prijatelji mogu se, naravno, posećivati i u drugo vreme.Ako smo pozvani u posetu, obavezno treba odgovoriti da li ćemo se odazvati pozivu. Bez obzira da li ćemo prihvatiti poziv ili ne, mora se odgovoriti, ako se radi o bliskim prijateljima, možemo to učiniti telefonom, a ako ne, učinićemo to pismenim putem. Ako smo izjavili da ćemo doći, onda to zaista moramo i učiniti. Otkazati posetu u poslednjem času ili uopšte ne doći bez nekog važnog i opravdanog razloga, veoma je neobazrivo prema osobama koje nas pozivaju.Ako prvi put idemo kod nekog u posetu, obično se unapred utvrdi dan i vreme posete. Vreme ugovoreno za posetu obavezuje posetioca. To ne znači da posetilac mora doći tačno u minutu, ali ne bi smio dozvoliti da domaćini čekaju na njega više od 10 do 15 minuta.Oblačimo se nešto svečanije: muškarac tamnije odelo, belu košulju, kravatu jednobojnu, a ženi najbolje odgovara tamniji kostim ili haljina. Ako je hladnije, uzima se mantil ili kaput koji je u skladu sa ostalom garderobom. Muškarac ostavlja u predsoblju kaput, šešir, kišobran i rukavice; dok žena može ostaviti šešir na glavi, a rukavice može poneti uz torbicu. Nakit i šminka ne smeju biti suviše upadljivi.Deca se u ovakvoj prilici ne vode.Ako odlazimo u prvu posetu, obavezno je da ponesemo cveće (saksije sa cvećem donose se samo vrlo dobrim prijateljima). Ako vam domaćica sama otvori vrata, predaćete joj cveće pre nego što se počnete skidati. Cveće se prethodno odmota i preda bez papira. Ako vas dočeka neko drugi, onda ćete se prvo skinuti, a cveće predati domaćici u sobi. Domaćica stavlja cveće odmah u vaznu, koju stavlja na vidljivo mesto.

13

Muškarac ne sme da sedne dok to ne učini domaćica; žena može da sedne i pre domaćice.Inicijatvu za odlazak daju gosti, i to žena treba prva da saopšti da je vreme da se poseta završi.Pri odlasku gosti se zahvaljuju domaćinima. Veoma je lep gest kada se sutradan gosti zahvale domaćinima, bilo pismeno bilo preko telefona, na prijatno provedenim časovima.Svaka poseta treba da bude vraćena. Obično se to čini u roku od petnaest dana. Posetu bračnog para vraća bračni par.Ako smo uživali u gostoprimstvu drugih, treba i mi da to vratimo istom merom. Pozivanje gostiju ne diktira nam samo osećaj takta nego i želja da gostima pričinimo zadovoljstvo, da se i oni kod nas osete prijatno kao što smo se mi kod njih osećali.Ako posećujemo dobre prijatelje i poznanike i ako smo već više puta odlazili kod njih, onda naši postupci i naše držanje mogu biti slobodniji. Prvo, za posetu se možemo dogovoriti telefonom ili usmeno prilikom susreta. Ako porodica koju posećujemo ima dece, možemo i mi povesti svoju decu. Tada domaćin određuje gde će se deca zabavljati, a da ne uznemiravaju odrasle. Ako je dete malo ili nestašno, majka je obavezna da vodi brigu da dete ne napravi kakvu štetu ili da ne dosađuje drugima; nestašno i neposlušno dete može za društvo da bude prava napast!Ako je poseta vezana za neki poseban događaj, onda se i naše ponašanje tome prilagođava. Ako je to rođendan ili neki drugi radostan događaj, donosi se odgovarajući poklon (cveće, bombonijera, knjiga i sl.)Ako želimo da posetimo bolesnika, moramo se prvo raspitati da li je Iekar dozvolio posete i šta se bolesniku može doneti. U poseti kod bolesnika ne smemo se dugo zadržavati.Ako je naše prijatelje ili poznanike zadesila najteža nesreća u porodici, smrtni slučaj, posetićemo ih ili odmah čim smo saznali za smrtni slučaj (ako smo vrlo bliski sa ožalošćenima) ili nakon sahrane. Tom prilikom izjavićemo im saučešće. Poseta treba da bude kratka, a naše ponašanje u skladu sa tužnom atmosferom koja vlada u kući.Evo još nekoliko pravila kojih bi trebalo da se pridržava svaki posetilac:U posetu se ne ide ako ste prehlađeni ili gripozni.U kuću se ne ulazi sa pripaljenom cigaretom. Za vreme posete zapalićete cigaretu tek kad prethodno zatražite dozvolu od domaćice.Lula se u poseti nikad ne puši.Ako ste zatekli više gostiju, prvo se pozdravljajte sa domaćicom, zatim sa domaćinom, a onda sa gostima koje poznajete dajući prednost starijima; sa nepoznatim osobama upoznaje vas domaćica ili domaćin.Ne dovodite sa sobom u posetu svoga prijatelja a da niste prethodno pitali domaćine.Ako u trenutku kada ste nameravali da odete dođe neki novi posetilac, pričekajte tada koji čas, jer bi novi gost mogao pomisliti da zbog njega odlazite.Pri odlasku dovoljno je da se pozdravite samo sa domaćicom i domaćinom. Ako ima više gostiju, dovoljno je da se malo poklonite i da se tako pozdravite od ostalih.

POSETNICEZa ljude koji učestvuju u javnom životu, za one koji se kreću u poslovnim krugovima i dolaze često u kontakt sa stranim ljudima, posetnica je veoma korisno i neophodno sredstvo komuniciranja. Po-slovni ljudi trebalo bi da imaju dve vrste posetnica. Prva bi se mogla nazvati i poslovnom kartom; ona treba da sadrži, pored imena i prezimena vlasnika, i njegov položaj u preduzeću ili ustanovi, zatim adresu i broj telefona preduzeća ili ustanove.Privatna posetnica, međutim, treba da sadrži ime i prezime, vlastitu adresu i broj telefona. Može se uz ime staviti i titula i funkcija, na primer: dr, mr, ph., književnik, profesor i slično, ali to nije obavez-no. Privatna posetnica treba da bude što jednostavnija; neukusno je takvu posetnicu pretrpavati podacima i titulama.Upotreba posetnica je veoma raznovrsna. Posetnicom se može nekome nešto čestitati, poslati neko kratko obaveštenje, izjaviti saučešće; posetnica se gotovo redovno šalje uz neki poklon; njome se zahvaljujemo za učinjenu uslugu i slično.Ako želimo da nas neko službeno primi, predajemo posetnicu, najčešće preko pomoćnih lica koja nas najavljuju. U toku poslovnog razgovora ili pri odlasku, po završetku razgovora, ostavljamo posetnicu poslovnim partnerima, ukoliko to nismo učinili prilikom najave posete.

PRIJEMIU naše vreme, a naročito u našoj sredini, gubi se sve više običaj priređivanja bogatih svečanih prema i velikih gozbi. Ovaj oblik društvenosti dobio je u sadašnjem, modernom društvu sasvim drugi ton i isključuje gošćenje u nekadašnjim razmerama. Danas se prednost daje manjim i intimnijim sastancima.Svaki prijem, bilo da se radi o svečanom sastanku sa velikim brojem zvanica (venčanje, proslava nekog jubileja i slično), bilo da se radi o malom skupu bliskih prijatelja, mora da bude priređen

14

onako kako to karakter i vrsta prema zahtevaju.SVEČANI PRIJEMISvečani prijemi angažuju domaćicu u velikoj meri, i prava je veština sve pripreme dobro organizovati i obaviti ih dobro i na vreme. Osnovno je da se izvrši dobar izbor gostiju. Koliko je god važno da naši gosti odgovaraju jedni drugima po svom obrazovanju, po svom ukusu i svojim afinitetima, toliko isto je važno da su njihovi odnosi dobri i da među njima nema nesporazuma. Ako o tome ne vodimo računa može nam se desiti da nam neko od gostiju otkaže poziv ili da na samom prijemu dođe do zategnutih odnosa i neprijatnih situacija, i da time već unapred naš prijem bude osuđen na neuspeh.Za svečane prijeme šalju se obavezno pismene pozivnice, a telefonom se pozivaju samo dobri prijatelji. Pozivnica se šalje najmanje osam dana ranije, kako bi se pozvani mogli pripremiti za prijem, rezervisati predviđeno vreme ili eventualno otkazati poziv ako su sprečeni da ga prihvate.Ako se odazovemo pozivu, onda o tome obaveštavamo domaćine ovako: »Sa zadovoljstvom prihvatam vaš Ijubazni poziv« ili »Neobično mi je prijatno što ste me pozvali da prisustvujem vašem prijemu«, »Moja supruga i ja najlepše se zahvaljujemo na pozivu koji sa zadovoljstvom prihvatamo«, »Mojoj supruzi i meni biće veliko zadovoljstvo da prisustvujemo prijemu koji priređujete povodom...«U slučajevima kada ne možemo da prihvatimo poziv: »Veoma žalim što ne mogu da prihvatim vaš poziv jer ću u to vreme biti na putu«, ili »Na našu veliku žalost, moja supruga i ja ne možemo pri -hvatiti vaš poziv, jer smo se već obavezali na drugom mestu za isti dan.«Vreme dolaska gostiju je veoma važno. Domaćin i domaćica dočekuju goste u određeno vreme i gosti bi trebalo da vode računa o tome s obzirom na ostale obaveze domaćina. Ako je prijem za-kazan za 18 časova, ne treba doći iza 18.30, ali ni pre 18 časova, jer domaćini obično u tim poslednjim trenucima još jednom proveravaju je li sve u redu.Svečani prijemi se obično zakazuju posle podne i za njih se često vezuju svečane večere.Svečani ručak se priređuje obično za poslovne partnere i retke goste.Ako je prijem naročito svečan, onda se u pozivnicama navodi kakvo je odelo predviđeno. O tome treba voditi računa, jer je sigurno da se nećemo dobro osećati ako odudaramo od ostalih gostiju.Domaćini dočekuju goste i upućuju ih u prostorije predviđene za prijem. Ako je uz svečani prijem predviđen ručak ili večera, u trpezariju se ne ulazi dok domaćica ne pozove goste. Pre ručka ili ve-čere gosti se nude aperitivom. U trpezariju prvo ulazi domaćica sa najuglednijim gostom, a za njima domaćin sa najuglednijom gošćom.Ukoliko posebnim karticama nisu označena mesta za stolom, domaćica zauzima svoje mesto za stolom, preko puta nje će sesti domaćin, a ona zatim rukom upućuje svakog gosta na svoje mesto.INTIMNI PRIJEM POSLEPODNEPoziv na čaj ili na kafu posle podne, obično između 16 i 19 časova, kod nas je najčešći i najomiljeniji oblik primanja. Pozivi se obično vrše preko telefona ili usmeno prilikom susreta. Nije redak slučaj da neke porodice koje se dobro poznaju, uvedu običaj da se jedan određeni dan u sedmici redovno sastaju.Posluženje je veoma različito i zavisi od sastava društva i njegovih navika. Uz kafu se obično poslužuje torta ili kolači, a uz čaj sendviči i suvi kolači. Muškarcima se može ponuditi i čašica rakije, vinjaka ili viskija. Posle podne se nikada ne služi vino, pivo i voče.Na poslepodnevne prijateljske prijeme mogu se pozvati i deca, ali u tom slučaju treba obezbediti prostoriju za igru. Deca se obično posluže voćnim sokovima i kolačima.POZIV NA POSLEPODNEVNI ČAJ ILI KAFU U KAFANIAko neko nema mogućnosti da pozove goste u svoj stan, pozvaće ih u kafanu. U tom slučaju treba na vreme rezervisati sto da nam se ne bi desilo da tražimo slobodan sto u prepunoj kafani, a da gosti za to vreme čekaju. Da nas ne bi nešto nepredviđeno iznenadilo i da bismo imali dovoljno vremena da otklonimo eventualne nepredviđene smetnje, domaćin treba da dođe nešto ranije i da proveri da li je sve u redu.KOKTEL-PARTIJAKoktel-partija postaje sve češći oblik društvenog sastajanja. U današnje vreme, kada ljudi nemaju mnogo slobodnog vremena ni strpljenja da priređuju ručkove ili večere za veći broj gostiju, koktel-partija je idealno rešenje da se istovremeno pozove veći broj najrazličitijih gostiju. Koktel-partija treba da bude potpuno neusiljena, ona ne obavezuje nekim posebnim čvrstim formama ophođenja ni domaćine ni goste. Obično se organizuje između 18 i 20 časova. Gosti nisu čak ni obavezni da dođu tačno u određeno vreme, niti da ostanu celo vreme prema. Gosti sede ili stoje, razgovaraju s kim hoće, poslužuju se kad hoće i kako hoće. Obavezno pri dolasku i odlasku pozdravljaju se sa domaćinima i zahvaljuju im se.Kada priređujemo koktel-partiju u kući, nameštaj u prostorijama u kojima primamo treba tako razmestiti da se gosti slobodno kreću. Uza zid se postavi sto na kome će biti bife sa raznovrsnim hladnim jelima. To su najčešće mali sendviči, slani bademi, prženi listići krompiri, slani štapići,

15

maslinke i slično. Gosti se najčešće sami služe, a mogu koji put i domaćica ili pomoćno osoblje da poslužuju.Pića se mešaju u mikserima prema želji gostiju, a ako nemamo miksera, služi se konjak, vinjak, rakija, martini, viski, vermut i voćni sokovi. Naravno, uvek ne moraju biti sva ta pića. Topla jela ni -kada se ne služe. Cigareta mora biti dovoljno. Kada domaćica oceni da su gosti završili s jelom, iznosi se crna kafa.Na koktel-partije dolazi se u običnom tamnom odelu, a žene u kostimu ili popodnevnoj haljini.Pozivi za koktel-partije su pismeni, vrlo jednostavni, mogu biti i na posetnici:N. N. sa suprugom poziva vas naKOKTELu sredu 15. aprila, od 18 do 20 časovaUlica i broj Odelo običnoAko vaš stan nije podesan za prijeme, možete koktel prirediti u nekom ugostiteljskom objektu. Tada je sve jednostavnije, jer će brigu oko posluživanja preuzeti stručni ugostitelji. Domaćini i tada dočekuju goste i brinu se da se niko od gostiju ne oseti usamljen ili zapostavljen.

KAKO SE POZIVAJU I PRIMAJU GOSTIAko imate mali stan i samo jednu sobu u kojoj provodite sav život u kući, ne treba zbog toga da se odreknete mogućnosti da pozovete one koje želite da vidite u svojoj kući kao svoje goste. I takva soba se može sa malo truda i ukusa preurediti po danu u veoma prijatnu sobu u kojoj možete primiti goste.Kad se rešite da pozovete goste, morate prvo odlučiti koga ćete pozvati i kada: da li na ručak, večeru, poslepodnevni čaj ili večernju sedeljku. Kada odlučujete koga ćete pozvati, morate voditi ra-čuna da su svi pozvani u dobrim međusobnim odnosima. Nekad i najmanja međusobna nepodnošljivost može da pokvari rapoloženje celog društva. Gosti se obično pozivaju usmenim putem, osim ako se radi o izuzetno svečanom primanju gostiju. Obavezno je goste pozvati nekoliko dana ranije kako bi i gosti i domaćini imali vremena da se pripreme.Da bi gosti prijatno proveli vreme, da bi među njima vladalo dobro rapoloženje, domaćica i domaćin moraju uložiti dosta veštine i truda i držati se izvesnog reda.Kada gosti koje očekujemo pozvone na vrata, ne smemo dozvoliti da čekaju ni najkraće vreme pred vratima. Uvodimo ih u predsoblje i domaćica i domaćin pomažu im da odlože kapute, šešire i kišob-rane. Gosti se uvode u sobu, i ako ima još gostiju, domaćica ih upoznaje.Ako domaćin uvodi goste, a domaćica je u sobi sa drugim gostima, ona ustaje kada uđe novi gost i polazi mu u susret; ona treba tako da postupi i kada je u pitanju muškarac.Ako se gosti međusobno slabo poznaju ili ako su im interesovanja različita, domaćini treba da usmeravaju razgovor tako da svim gostima bude prijatno.U toku posete treba goste nečim ponuditi. Ako je poseta kratka, dovoljno je poslužiti crnu kafu ili sok. Ako znate da će gosti duže ostati, priredićete malu zakusku sa pićem ili čajem.Ako gost želi da pripali cigaretu, domaćica mu je nikad ne pripaljuje, ona mu samo može dodati upaljač ili šibicu. Ako žena želi da pripali cigaretu, pripaljuje joj je najbliži muškarac, ali nikad svojom zapaljenom cigaretom.Ako nas poseta iznenadi, ni u kom slučaju ne smemo pokazati da nam nije dobro došla. Ali ako u to vreme imamo neku obavezu koju ne možemo odgoditi, izvinićemo se gostu i objasniti mu svoju situaciju, koju će on sigurno bez uvrede shvatiti.Ako gledate televizijski program ili slušate radio ili gramofonske ploče, prekinućete tu svoju zabavu. Ali ako gost izrazi želju da vam se pridruži, nastavićete sa gledanjem, odnosno slušanjem programa.Kada gost odlazi, domaćica i domaćin ga ispraćaju do vrata. Ako jedan deo gostiju ostaje i dalje, domaćica ispraća one goste koji odlaze, a domaćin ostaje sa ostalim gostima. Ako je domaćica sa-ma, ona ipak ispraća goste, a izvinjava se onima koji ostaju što ih za trenutak ostavlja same.

ZA STOLOM KOD KUĆE I U GOSTIMANačin kako se čovek ponaša za vreme jela smatra se kao osnovno merilo njegovog ponašanja. Da počnemo od svakodnevnih obroka u porodičnom krugu. Danas gotovo niko nema vremena da za porodični ručak ili večeru postavlja sto svečarski. Ako takvi zajednički obroci u porodici treba da budu trenutak kada je sva porodica na okupu, i to je mala porodična svečanost za roditelje i decu. Sto treba da bude uredno i ukusno postavljen sa svim neophodnim priborom. Deca koja u prijatnoj porodičnoj atmosferi nauče kako će se ponašati za stolom, zadržaće tu naviku u kasnijem životu.Osnovno je da se držimo prirodno i ležerno, da ne žurimo. U slučaju da ne znamo kako da određeno jelo jedemo, treba da sačekamo da počnu s jelom naši susedi za stolom ili, ako se jede stojeći, oni kraj nas.

16

DRŽANJE ZA STOLOMKod kuće svaki član porodice obično ima svoje mesto gde sedi za vreme jela. Ako ste u gostima kod rodbine ili prijatelja, onda će domaćica pozvati sve da sednu za sto i, u najčešćem slučaju odrediti svakome njegovo mesto. U svečanim prilikama domaćini kuće sačekaće sve goste i predstaviti ih onima koji su već ranije stigli. Zatim se gosti pozivaju da zauzmu svoja mesta za već postavljenim stolom. Da bi se izbegli nesporazumi oko toga gde će ko sesti, najbolje je unapred napraviti raspored mesta za stolom. Domaćica, obično pre nego što sedne za sto, pokaže gostima njihova mesta, ili se na karticama ispisu imena gostiju i stave se ispred čaša obeležavajući na taj način mesto svakog gosta za stolom.Domaćica prva seda za sto. Domaćini kuće sedaju na dva suprotna kraja stola, jedno naspram drugog. S desne strane domaćice mesto je određeno za najvažnijeg gosta (bilo po položaju ili po njegovim godinama), a sa leve strane drugi gost po istom redosledu. S desne strane domaćina sešće najvažnija zvanica među ženama, a s leve strane ona koja je sledi. Ostali gosti biće razmešteni oko stola, redom, naizmenično žena — muškarac. Posle završenog jela domaćica ustaje prva. Jedino kod kuće, u krugu porodice, može se ponekad od svih pravila odstupiti, naročito kada se domaćica mora da brine o manjoj deci. Ali i ovde ona daje znak kada se može početi i završiti sa jelom. Ako neko ranije završi s jelom, nema prava da ustane od stola sve dok ne dobije dozvolu domaćice.Za vreme jela držite se neusiljeno, ali dobro pazite da su vam ruke samo šakama i podlakticom naslonjene na sto. Čuvajte se da nepotrebnim pokretima ruku ne smetate svojim susedima.Salveta se poluotvorena drži na kolenu i njome se koristimo izuzetno i samo za ovlašno brisanje usta i vrhova prstiju. Neukusno je salvetu vezati oko vrata ili je jednim krajem ugurati za pojas, košulju, bluzu ili haljinu.Kada uzimate jelo u tanjir, služite se priborom koji je uz jelo. Ni kod svoje kuće nemojte uzimati jelo svojim priborom. Kada vas služi konobar u restoranu ili domaćica ako ste u gostima, a niste sigurni da ćete uspešno preneti jelo u tanjir, zamolite ih da vam oni stave jelo.PRIBOR ZA JELOOsnovni pribor za jelo su kašika, viljuška i nož. Kod kuće se obično služimo jednim priborom za jelo, izuzev što za kolače ili voće uzimamo poseban pribor. U gostima i na svečanom ručku ili večeri za svako jelo, a njih je po pravilu više, ima poseban pribor. Pribor je složen s obe strane tanjira, a ponekad se kašika stavlja i poprečno iznad tanjira. Ukoliko se odlučimo da i kašiku stavljamo sa strane, onda se kašike i noževi slažu desno, i to onim redom kako će se upotrebljavati, a viljuške levo od tanjira. Znači da ćemo se priborom za jelo koristiti onim redom kojim se donose i poslužuju jela. Recimo, ako je riba predjelo, onda je poseban široki nož za ribu prvi po redu, čak i pre kašike. Ali ako je riba glavno jelo, koje se služi posle supe, onda je široki nož za ribu po redu iza noža za predelo i kašike za supu.Pribor za jelo se drži dosta čvrsto, ali ne prekruto. Nož se drži u desnoj, a viljuška u levoj ruci. Ako se jede samo viljuškom, onda se ona drži u desnoj ruci.Ima više načina držanja pribora za jelo. Osnovno je pravilo da se i kašika, i viljuška, i nož drže prstima, da se prsti ne obavijaju oko njih čvrsto u stegnutu pesnicu. Jedan od najčešćih načina držanja pribora za jelo je sljedeći:— kašika se drži tako da palac stoji na gornjoj, kažiprst i srednjak na donjoj strani drška kašike;— nož i viljuška se drže tako da se njihov držak obuhvati kažiprstom i palcem, a oslanja se na ostala tri prsta koja su savijena. Da bismo lakše rezali kažiprstom pritiskamo nož, ali ne prejako i ne preblizu oštrici.Kašika se prinosi ustima širom stranom. Kada završimo s jelom koje jedemo kašikom, ona se ostavlja u tanjiru. Nož i viljuška ostavljaju se u tanjiru paralelno, a ako želimo da nas još posluže, ukrstimo viljušku i nož tako da viljuška prelazi preko noža sa zupcima okrenutim dolje.Osim ovog osnovnog pribora, za specijalna jela postoje i posebne vrste pribora. Ako vam se desi da ne znate kako se takav pribor upotrebljava, ne žurite, nego se koristite opštim pravilom: sačekajte da vidite kako se drugi služi njime.Tanjiri se postavljaju tako da se na plitki stavlja duboki, desno se stavlja mali tanjir za salatu, a levo opet mali za hleb.KAKO TREBA JESTISrkanje i mljackanje dok jedemo krajnje je neučtivo, a naročito ako takav način jedenja pravdamo kako nam inače jelo nije »slatko«. Daleko ćemo bolje učiniti ako se toga što pre odviknemo. Jelo se prinosi ustima, a glava se pri jelu vrlo malo saginje. Naklopiti se nad tanjir stvarno je neukusno, kao i kada svaki put zagrizemo komad hleba umesto da ga prvo otkinemo prstima, i to svaki put manji komad. Nabadanje hleba na viljušku, a to mnogi čine, da bi se tanjir obrisao ili hleb umočio u neko jelo takođe nije dozvoljeno. To se može uraditi samo kod svoje kuće, u porodičnom krugu. Nožem se nikada ništa ne stavlja u usta, i to ne samo zato da se ne bismo porezali ili zato što na njemu jelo nesigurno stoji, nego jer je viljušci isključivo poveren zadatak da prinosi jelo ustima, a nožu da joj u

17

tome samo pomaže. U supu se nikad ne drobi hleb.Kompot se jede srednjom kašikom — kremovi desertnom kašikom.Sendviči se uzimaju rukom. Ako su veliki, preseku se nožem i komadi uzimaju rukom.Riža se jede viljuškom.Kolači se jedu malom viljuškom, a suvi kolači se uzimaju rukom.Torte — malom viljuškom ili desertnom kašikom.Čips listići prženog krompira uzimaju se prstima.KAKO TREBA JESTI NEKA JELAMeso se reže uvek nožem. Sa kostiju se skida pomoću noža i viljuške, a samo u intimnom krugu dozvoljeno je, i to izuzetno i uz prethodno izvinjenje, komade mesa rukom prinositi ustima da bi se zubima meso skinulo sa kostiju.Riba se jede viljuškom i posebnim širokim nožem, a ako takvog nema, onda viljuškom uz pomoć komadića hleba u drugoj ruci.Ostrige se drže u levoj ruci, a otvaraju se viljuškom.Mekano kuhano jaje servira se u posebnoj čašici i jede se malom kašikom. Prethodno se kašikom razbije ljuska na široj strani jajeta i ta ljuska skine toliko da kašica može da »dubi« jaje. Pržena jaja samo viljuškom. Tvrdo kuhano očišćeno jaje rukom. Jaja na oko viljuškom, kao i kajgana.Artičoke se jedu prstima tako da se odvaja listić po listić. Ako su listići već odvojeni ranije, sredina artičoka se jede viljuškom.Spargle se jedu viljuškom tako da se presiječe zeleni kraj.Spagete ne pokušavajte jesti na talijanski način namatanjem na viljušku, ako tome niste zaista vešti. Radije ih jedite kao ostala jela.Krompir se ne reže nožem, nego se uvek jede viljuškom.Sir se reže nožem, stavlja se na komadić hleba i odmah prstima prinosi ustima.Rakovi se jedu prstima.Kavijar se stavlja nožem na hleb namazan maslacem i jede se iz ruke. Ukusniji je ako se na njega nacijedi koja kap limuna.Sosove nikada ne treba jesti kašikom ili umakati u njih hleb. Najbolje je ostaviti jedan krompir, izgnječiti ga i tako pojesti sos.KAKO TREBA JESTI - VOĆEGotovo sve vrste voća jedemo služeći se nožem i viljuškom. Vrlo malo ima izuzetaka. Međutim, kada smo kod kuće, dozvoljeno je da voće jedemo i na jednostavniji način: možemo ga zagristi u slast. Ako smo u gostima, onda ćemo samo trešnje jesti rukama, a košpice uz pomoć kašičice spuštati u tanjirić.Breskva se nabode na viljušku, oguli nožem, a zatim se režu mali komadi i jedu.Jabuka i kruška se razrezu nožem i viljuškom na četiri dijela. Svaka četvrtina se opet nožem i viljuškom ogule i režu na komadiće.Narandža se guli nožem, a njene kriške se jedu nožem i viljuškom. Narandža se može oguliti i rukom ako se prethodno nareže kora.Banane se režu nožem, ah se pre toga ogule. Jedu sa viljuškom.

PIĆAPre jela se služi piće koje izaziva apetit (aperitiv). U svečanim prilikama pije se belo vino uz belo meso, crno vino uz tamno meso, a šampanjac posle jela. Čaše se postave u redosledu kako će se piti. Uz jelo je bolje piti premalo nego previše, naročito na zvaničnim ili svečanim prijemima.Ako ste pozvani, nećete početi piti pre nego što domaćin kuće (ili u njegovom odsustvu domaćica) ne da znak za početak, time što podizanjem čaše nazdravi gostima redom. Onda se može piti po vlastitoj želji. Nazdravljati može stariji mlađem ili, naročito u svečanim prilikama, posebno značajna osoba ostalima. U privatnim krugovima pravila nisu tako stroga. Žene nazdravljaju samo onda kada su domaćice na kućnim prijemima.I na kraju jedno opšte pravilo koje će doprinijeti da se za stolom osećamo prijatnije: sto treba da bude postavljen s ukusom, u prijatnoj i čistoj prostoriji, atmosfera neka bude vedra, a takva će biti ako se jede bez žurbe, ako se za vreme jela ne vode suviše teški razgovori i ako se ne misli na poslovne stvari i svakodnevne brige.

DETE ZA STOLOMSticanje navika počinje od najranijeg djetinjstva. Između druge i treće godine dete već treba da sedi za stolom i obeduje sa odraslim osobama. Na taj će način naučiti bez većih teškoća da se ponaša za stolom.Poznato je da dete voli da oponaša starije. Gledajući ih vrlo brzo će prihvatiti njihove navike.Roditelji pokazuju svojim primerom više nego upozorenjima i opominjanjem. Uzalud je govoriti »ne srči supu« ako je sami glasno srčemo, ili objašnjavati da se nož ne stavlja u usta jer bi se moglo

18

poseći, a u isto vreme sami to činimo.Naročito za vreme obeda ne treba držati pridike. Ako se roditelji pristojno ponašaju za stolom, a dete pravi male ispade svojstvene njegovoj dobi, ne treba odmah reagovati ukorom ili savetom, ne-go kasnije u razgovoru oca ili majke s njim. Prospe li vodu, supu ili jelo nemojte ga izgrditi odmah. Kasnije mu objasnite da je to učinilo zato što se previše vrtelo na stolici i da sledeći put o tome više vodi računa.Ako dete prstima uzima hranu, iako ste mu stavili njegov pribor za jelo — nije nikakva tragedija. Ima vremena da se to postepeno ispravljaj steknu pravilne navike.Kada je obed prošao bez neke veće dečije greške u ponašanju, obavezno pohvalite svoje mališane da su se ponašali »kao veliki«.

U GOSTIMA KOD PRIJATELJAObičaj pozivanja gostiju, koji pruža veliko zadovoljstvo i onima koji pozivaju i onima koji su pozvani, postaje sve ređi. Iz već poznatih razloga, stešnjeni u manjim stanovima, mnogi ljudi zaista nemaju mogućnosti da bez većih problema i odricanja ugoste prijatelje ili rođake na više dana. Ipak, budući da ćemo ponekad biti u prilici da nekoga pozovemo u goste ili da nas neko pozove, potrebno je da zapamtimo izvjesna pravila koja će nam pomoći da učinimo gostu boravak prijatnim i udobnim, ili da kao gosti podesimo naše držanje prema domaćinima tako da im naš boravak pričinjava zadovoljstvo, da ga ne osete kao teret.

U ULOZI DOMAĆINAPozvati goste je zaista pravo zadovoljstvo, ali to je i prilika da položimo ispit iz lepog ponašanja, makar i gosti bili naši najbliži rođaci i prijatelji.Bez obzira na to kako velik stan ili vikendicu imate, nemojte ni na dan-dva pozivati osobe koje dobro ne poznajete. Nije preporučljivo odjednom pozvati ljude različitih godina, zanimanja i interesovanja, kao ni ljude koji se međusobno ne podnose.Pozvati goste možete usmeno dogovorom, telefonom ili pismeno, no obavezno je naznačiti kada očekujete njihov dolazak i kada je poželjno da gosti po prilici odu. To treba izvesti na neupadljiv način. Recimo, prilikom poziva treba spomenuti da će nam biti drago da kod nas provedu sedmicu dana ili da bi za nas bilo zadovoljstvo da s nama provedu godišnji odmor, ili da o Prvom maju budu naši gosti i sl.Ako očekujete goste iz drugog mesta, dočekujte ih na stanici. Domaćica ne treba da ide sama pred muškog gosta, osim ako je to starija osoba. Ako gosti dolaze automobilom, dočekajte ih na kućnim vratima. Ako gostima možemo da odvojimo posebnu sobu, onda je potrebno napraviti mesta za njihove stvari i u ormaru i u ladicama. Ako ne možemo da odvojimo posebnu sobu, osigurajte im u kupatilu ili u nekoj drugoj prostoriji mesto gde će držati svoju garderobu i kofere. U svakom slučaju, osigurajte gostima dovoljno mesta za stvari koje donesu sa sobom. Lepa je pažnja staviti malo cveća u njihovu sobu. Kad ih povedete u sobu, pokažite im gde je kupatilo u kome ćete pripremiti čiste peškire, sapun i ostalo.Raspitajte se o navikama svojih gostiju, nemojte tražiti od njih da se dižu vrlo rano kao vi ili da jedu u ono vreme koje vama najbolje odgovara. I gostima i domaćinima biće lakše ako se već od prvog dana dogovore o vremenu kad se jede i o dolasku uveče. Tu često dolazi do nesporazuma i ne treba dopustiti da se rapoloženje pokvari, bilo gostu, bilo domaćinu. Ako želimo da se gost oseća ugodno, dovoljno je da ručak obavezno bude zajednički, dok doručak i večera mogu da se serviraju odvojeno. To je naročito podesno za vreme letovanja, kad gost provodi godišnji odmor. Svakako je najpodesnije gostu dati ključeve od stana, da bi se osećao slobodnijim i bezbrižnijim pri večernjim izlascima. Posebno se treba dogovoriti o zajedničkim izlascima i posetama. Organizirajte neki izlet ako on to želi. Ako gost ne voli veće društvo, ne treba na tome insistirati. Treba mu omogućiti da provede vreme onako kako on to voli i želi.I u ishrani gostiju treba biti pažljiv. Raspitaćemo se koja jela gost voli a koja ne voli, i da li možda drži dijetu. To će nam omogućiti da gosta zaista dobro ugostimo i da izbegnemo one neugodne situ-acije u kojima gost iz učtivosti nastoji da »jede uslast« jela koja uopšte ne voli.Goste možete, ako oni to žele, povesti sa sobom u kupovinu, ali ni u kom slučaju ne smete dozvoliti da oni nešto plate. S druge strane, možete prihvatiti njihovu ponudu da vam pomognu u lakšim kućnim poslovima, na primer pri postavljanju stola i slično, ali nemojte to od njih očekivati niti zahtevati.Nemojte goste prisiljavati da slušaju radio ili gledaju televiziju ako oni žele ranije da idu spavati.Kada gosti odlaze, ispratite ih na stanicu i sačekajte dok voz ne krene. Ako je put duži, pripremite im hranu za put, najbolje sendviče, voće i suve kolače. Na rastanku im se zahvalite na poseti.Razumljivo je da svako primanje gostiju ima svoje posebnosti, ali ako se budete pridržavali navedenih pravila i ako gostu date potpunu slobodu, ne namećući mu neprestano svoje prisustvo i svoje navike, sigurno je da ćete se u ulozi domaćina snaći u svakoj prilici.

19

U ULOZI GOSTAČim prihvatite poziv, red je da svojim domaćinima javite kada ćete stići. Ako idemo svojim kolima, nastojaćemo da to ne bude ni suviše kasno ni suviše rano. Najbolje je podesiti da stignemo posle podne. Ako se nešto na putu desi pa smo prisiljeni da odgodimo javljeni čas dolaska, trebalo bi da domaćine o tome obavestimo telefonom, kako nas ne bi suviše dugo iščekivali i brinuli se. Ako putujemo vozom ili autobusom, dovoljno je da samo javimo kojim vozom ili autobusom stižemo.Nekoliko dana pre putovanja nabavite odgovarajuće poklone za svoje domaćine.Ako domaćini imaju dece, deci treba pokloniti igračke, bombone, knjige, a odraslima neku knjigu, miris, šal, cigarete i slično.U gostima se ponašajte prirodno, nemojte preterivati u obazrivosti, ali ni u slobodnom ponašanju. Tu je mera veoma važna. Nemojte očekivati da vas domaćin neprekidno služi i da im tako budete na teretu. Vaša prisutnost je sama po sebi teret za domaćine kojima, hteli ili ne hteli, menjate navike. Zato nastojte da budete što diskretniji i nenametljiviji.Ugodan gost je onaj koji se ponaša tako da ga njegovi domaćini ne osete kao teret, kao nekoga koji mnogo zahteva i drži se nekako ukočeno i zatvoreno. On je skroman u željama i nastoji da ne poremeti ustaljen način života svojih domaćina.Pre svega morate urednosti pokloniti punu pažnju. Ako ste ovu naviku stekli kod svoje kuće, onda vam neće biti teško da pazite da ne ostavljate za sobom nered, da spremite postelju kada ustanete, da u kupatilu ostavite u redu vaš pribor za umivanje itd.U gostima su obično najkritičniji trenuci prilikom ustajanja i odlaska na spavanje. Ako vam domaćini, kada dođete, ne saopšte kakav red vlada u njihovoj kući u tom pogledu, dobro je već prvi dan jednostavno upitati: kada se obično ustaje, doručkuje, ruča, večera, kao i kada se ide na spavanje.Čim ustanete i umijete se, obucite se potpuno. U kuhinju ne ulazite ukoliko vas ne pozovu.U ostalim, sitnijim detaljima kućnog života nastojte da se prilagodite navikama i običajima koji vladaju u kući. Ima mnogo malih pažnji koje svaki gost može pokazati prema domaćinu, a da pri tome ne ostavi utisak nametljive osobe: takva je pažnja, na primer, kad donesete buket cveća domaćici ili slatkiše deci kada se vraćate iz šetnje po gradu i sl.Ako vam domaćini prilikom poziva nisu saopštili na koliko vas vremena zovu u goste, već prvi, a najkasnije drugi dan treba da im saopštite koliko dugo namjeravate ostati u gostima.Dobar gost ne pravi probleme oko jela. Ako živi na dijeti, zamoliće domaćine da zbog njegovog zdravlja i dejete koja mu je propisana nastoje, naravno koliko im to ne stvara posebne teškoće, vode o tome računa. Posebno ih moli da ne zamere ako koje jelo ne jede ili ga jede samo malo.Ako sede u sobi u kojoj se gleda televizija ne treba da postavlja zahtjev da se gleda program koji on posebno voli i želi (sportski, džez ili narodnu muziku) ako domaćini nemaju za tu vrstu programa interesovanja. To ne znači da dobri domaćini neće sami nastojati da u tom pogledu ugode gostu.Kada ste u gostima kod rodbine ili kod vrlo bliskih prijatelja, a nemate uslove da im gostoprimstvo vratite istom merom, u tom slučaju je dobro da se reše još neka pitanja. Ako ste na odmoru, bilo sami ili sa svojom porodicom, ne ostavljajte nerešeno pitanje vašeg učešća u troškovima oko ishrane. To naročito važi ako je taj vaš odmor kod rođaka ili prijatelja češći i ako je vezan za njihovo mesto boravka (na moru, na selu, u planini).I na kraju, nemojte zaboraviti da se na rastanku zahvalite na gostoprimstvu, a čim dođete kući to učinite i pismeno.Nije na odmet i napomena da, ako nešto po vašem mišljenju nije bilo u redu kada ste bili u gostima, to prepričavate zajedničkim prijateljima. Takav vaš gest kod većine vaših poznanika naići će na osu-du.

PONAŠANJE U PORODICI - MUŽ I ŽENAPrijatna atmosfera u porodici i harmonija među njenim članovima zavisi najviše od međusobnog odnosa muža i žene. Sloga i sklad medu roditeljima biće primer za decu, koja će to kasnije preneti i u svoje porodice. Iako je neosporno da su razumevanje i ljubav temelj porodičnog života i bračne sreće, ipak ima u životu i priličan broj svakodnevnih postupaka koji na prvi pogled izgledaju sitni i beznačajni, a u stvari oni to nisu. I zato ne smemo preko njih olako prelaziti.Svakodnevne obostrane male pažnje čine život prijatnijim i lakšim. Tako, na primer, muž će pričiniti posebnu radost ženi ako donese cveće ili neki drugi manji poklon, i to ne samo kada je praznik ili kada žena nešto slavi. Ne treba da dozvoli da ona nosi nešto teško, da joj u svakoj prilici pridrži kaput, da je propusti prvu, da joj pomaže u svemu, i to ne samo kada to drugi gledaju. I žena sa svoje strane pažnjom i obzirima treba da njeguje međusobne odnose. To će najbolje učiniti kada pokaže razumijevanje za neke manje muške »slabosti«, kao što je odlazak na fudbalsku utakmicu, sastanci sa svojim društvom u kafani i sl.Ne smeju se zaboraviti važni datumi kao što su rođendani, godišnjice braka, 8. mart, Nova godina. Bračni drugovi ne trebaju biti preterano štedljivi kada su u pitanju međusobni znakovi pažnje.

20

Novac je često uzrok nesporazuma između muža i žene. Zato je potrebno da se već u početku zajedničkog života dogovore kako će rasporediti i trošiti svoje prihode i ko će voditi evidenciju o kućnim troškovima i brinuti se da osnovni porodični rashodi budu podmireni.Ako muškarac kod kuće ne pazi na to da bude pristojno obučen, da bude obrijan, da ne upotrebljava grube i proste izraze, ili ako žena sebi dopusti da bude neuredna, neočešljana, mrzovoljna, i sl., sigurno je da će izgubiti mnogo od svog ugledia u očima ostalih ukućana. Ovi obziri ne isključuju ni u kom slučaju ležernost i slobodnije ponašanje u kući.Retko je da u porodici nikad ne dođe do nesporazuma, sukoba, pa čak i svađe. Potrebno je malo više samosavlađivanja i uzdržanosti, pa će se mnoge svađe izbeći. Ali kada i dođe do takvih situacija, osnovno je objasniti se nasamo bez uplitanja drugih, pogotovo ne treba tražiti od drugih da oni presude ko je u pravu. Nesporazume treba rešavati ljudski, sa što manje uzbuđenja, žučnosti i uvredljivih reči.Ako imate decu, onda su vaše obaveze u pogledu pristojnog i lepog ponašanja u kući mnogo veće. Deca se vaspitavaju bolje i sretnija su kada rastu u harmoničnoj i prijatnoj sredini. Iz njihovog ponašanja može se lako primijetiti da li im roditelji žive složno.PONAŠANJE U PORODICI - RODITELJI I DECAOd prvih godina dečijeg života počinje obaveza roditelja, da pored ostalog, uče svoju decu kako da se ponašaju u raznim prilikama. Već se tada obično čine prve greške, bilo iz neznanja, bilo iz prevelike ljubavi i roditeljske zaslepljenosti.Deci je potreban red i prihvatiće ga pod uslovom da se i roditelji pravilno ponašaju, da ostanu dosledni i odlučni u svim situacijama. Takav roditelj predstavlja za dete autoritet, ali i sigurnu zaštitu u koju ono ima povjerenja.Da bi dete usvojilo određena pravila lepog ponašanja, s njim treba biti uporan i odlučan, ali ni u jednoj situaciji grub.Beba često plače jer plačem izražava sva svoja stanja, uzbuđenja i nezadovoljstva. Ne zaboravimo beba još ne zna da govori. Plač je njen govor i majka ga odlično razumije. Beba, na primer počinje da plače čim je majka iz naručja spusti na krevetić ili u kolica. Majka opet ne može celi dan da nosa bebu u naručju. I tako počinje prvo navikavanje bebe da ne može biti uvek onako kako ona želi. Jedini je način da majka u prvo vreme drži bebu u blizini i dok plače ili ne zaspi da joj priča mirnim glasom ili peva, ali da je uporno ostavlja u kolicima ili krevetiću. Postepeno će beba sve manje i ređe plakati i naviknuti se da ne može uvek biti u maminom naručju.Novi problemi nastaju kada dete prohoda. Taj mali »štetočina« dohvata sve što mu je nadohvat ruke. To je prirodna radoznalost, ali i jedna vrsta samoobrazovanja ispitivanjem predmeta i okoline. Pošto ne može da razluči šta može dirati a šta ne, odmah ga treba odlučno i uporno odučavati da dira vredne stvari: sat, tranzistor, televizor, ali i opasne predmete: peć, utikač, oštre predmete i slično. U tim nastojanjima i podukama moramo biti svakodnevno na oprezu dok dete ne stekne navike da mu diranje i igranje tim predmetima donosi neprilike, bol i opasnost.Dobre navike, stečene u ranom detinjstvu, uvek ostaju.Danas ima dovoljno mogućnosti da se deca pravilno vaspitavaju. Često su oba roditelja zaposlena, ali zato postoje dečiji vrtići i obdaništa, izvanredne vaspitne ustanove, koje uz osnovno pravilno vaspitanje uče decu životu u zajednici.Rđavo vaspitano dete retko ko voli. Ono je obično usamljeno, druga ga deca izbegavaju, zbog toga je često nesrećno, ali i nemoćno da samo savlada rđave navike koje je ponekad i greškom svojih roditelja steklo.Česta pojava kod male dece je da pljusnu oca ili majku, jer im se nešto ne sviđa ili su »ljuti«. Takve postupke treba odmah osuditi, ali ne fizičkim kažnjavanjem ili uzvraćanjem, nego razgovorom i po potrebi na određen način pokazati da ih takvo dečije ponašanje jako vređa.Dete mora da oseti kada je preteralo u svom lošem ponašanju, da nauči pravila i granice koje mora poštovati a da ipak uvek zna da ga mi volimo i da su naše primedbe i zamerke baš zato što želimo da bude dobar a ne loš.Nepridržavanje pravila lepog ponašanja odraslih negativno utiče na sticanje dobrih navika kod dece i to ih vrlo često zbunjuje i čini nesigurnim.Pored tate i mame s detetom često žive još i baka i deda. Svi se trude da mu ugode koliko god je to moguće. Ali njihovo ophođenje s detetom nije uvek složno, sa istim merilima, iako im je cilj sigurno isti. Vrlo često tata zabrani nešto, a kada tata ode mama ili baka ili deda to dozvole. Ili obratno. Zahtevi odraslih moraju biti ujednačeni, a ako dođe do razlika u mišljenju, onda to treba raspraviti bez prisustva deteta i zaključiti šta je ispravno i najbolje za dete. Do tog razgovora treba poštivati pravilo da jednom izrečenu obavezu ili zabranu detetu od jednog odraslog člana porodice drugi ne treba da menja dok se o tom svi ne dogovore.Razviti kod dece navike i osećaj odgovornosti, učiniti da ih društvo prihvati zbog njihovog dobrog ponašanja, to su osnovne obaveze roditelja prema deci. A da bi to postigli, roditelji treba da im po-služe svojim primerom.

21

Ne može se očekivati da nam deca budu učtiva i vaspitana ako to mi sami nismo. Ponekad se ljutimo kada iz dječijih usta čujemo ružnu reč, a sami se ne trudimo da ih ne upotrebljavamo.Neki roditelji uživaju da svoju decu hvale pred drugima, a neki se opet žale neprestano na postupke svoje dece. I jedni i drugi greše. Pohvaljena deca se osećaju pri tome neprijatno, a ona na koju su se roditelji žalili neće se sigurno zbog toga popraviti. Ako već govorimo o deci u njihovom prisustvu, onda je najbolje istovremeno govoriti o onome što je dobro i o onome što je rđavo kod njih. Me-đutim, najbolje je o svim njihovim greškama i uspesima govoriti sa njima samima.Roditelji greše kada decu prisiljavaju da pred drugim pokazuju ono što znaju, da recituju, pjevaju, igraju i sl. Sama deca to retko vole, a i druge to najčešće ne zanima.Svako upoređivanje svoje dece s drugom decom treba izbegavati.

GOVORNE NAVIKE KOD DECEDeca obično govore onako kako govore njihovi roditelji. Ako roditelji upotrebljavaju grube i proste izraze, i deca će ih sigurno upotrebljavati.Ako roditelji posvete pažnju govoru svoje dece, od njihovih najranijih godina sigurno je da će se takva deca dobro izražavati i da će im rečnik biti bogat. Jer i najmlađe dete u igri i priči može da nauči da se lepo izražava.Starijim osobama deca treba da se obraćaju sa vi. Najbližim članovima porodice dete govori ti. Običaj da se deca obraćaju svojim roditeljima sa vi kod nas je veoma redak.Posebno je ružno čuti malu decu kako u razgovoru koriste takozvane ružne reči koje se ne koriste ni u razgovoru odraslih. To ne moraju biti samo psovke, nego i izrazi koji su grubi i uvredljivi. Da deca počnu da govore grube, uvredljive i ružne reči, naročito psovke, često su krivi odrasli: od roditelja do rodbine i kućnih poznanika i prijatelja, jer, naročito muška strana, često smatra da su takve reči izraz muškosti i snage budućeg »muškarčine«. Pred drugima, u slučajevima da dete upotrijebi ružnu reč treba samo konstatovati i reći »ta je reč ružna«, ali ne zaboraviti nasamo s detetom još isti dan opširnije porazgovarati zašto su neke reči ružne i zašto ih treba izbegavati u razgovoru.DETE ZA STOLOMDok je dete sasvim malo, ono obično jede odvojeno. Isto tako u porodici gde ima više dece, deca često jedu za posebnim stolom ili pre odraslih. Ako dete jede zajedno sa odraslim, treba ga naučiti da se za stolom ponaša kao i odrasli. Pogreši li u nečemu treba ga strpljivo i bez oštrih primedbi ispraviti.Da ne bi jelo kada mu se to neće ili mu jelo nije po volji, dete često odgurne tanjir i namerno prospe ili prolije jelo. Imaju provereni postupci kako treba postupati u takvim slučajevima i uz strpljenje postižu se dobri rezultati. Ali treba se osloboditi straha da će dete slabo rasti i postati zdravstveno osetljivije ako svaki put ne pojede pun obrok. Stvaranje određenih navika najviše pomaže. Pre svega dete treba da jede sa odraslima glavne obroke. Ako dete izjavi da nije gladno ili da bi pojelo samo ono što mu se dopada (najčešće kolač), ne treba ga siliti, ali kolač neće dobiti odmah nego kada i svi drugi. Nije loše da mu se nepojeden obrok da za jelo kao idući obrok. Naravno, ako nepojedeno jelo može da se podgrije i stajanjem ne gubi na svojoj vrednosti.Dete treba naučiti da se ponuđeno jelo nikada ne odbija sa: »neću« ili »ja to ne volim«. Treba da kaže samo: »hvala«, »ne mogu«.Deca treba od najranijih godina da se nauče služiti priborom za jelo. Naravno, ako su deca mala, pa ne mogu još da se služe nožem, stariji treba da im izrežu jelo koje oni onda jedu viljuškom. Prstima ne smeju jesti ni deca.Dete čeka da bude posluženo. Ono samo ne uzima nikad jelo i ne traži da mu se da, ali odrasli treba s vremena na vreme da ponude decu onim što znaju da ona naročito vole. Deca ne počinju prva da jedu i ne ustaju od stola dok im se to ne dozvoli.DETE I NJEGOVE IGRAČKEDecu treba upozoravati da svoje igračke moraju čuvati. Ona ih često kvare iz puke nemarnosti ili nepažnje, a najčešće to čine namerno, radoznala da vide šta se nalazi u igrački.U detetu treba vrlo rano razbijati egoizam, koji se ispoljava najčešće u tome da drugoj deci ne da da se igraju njegovim igračkama.Decu treba naviknuti da uredno drže svoje igračke. Bučnim igračkama, kao što su bubanj, truba, pištaljka i sl. dete se ne sme igrati u stanu, pa ni u dvorištu ako stanuje u gradu.DETE NA JAVNIM MESTIMAAko je dete dovoljno odraslo da može samo da se kreće na ulici i na drugim javnim mestima, onda ga treba naučiti da poštuje određena pravila lepog ponašanja na tim mestima.Svako bučno ponašanje, kao što su dovikivanje, zviždanje, svađa ili tuča, treba da izbjegava.Ulazeći ili izlazeći iz radnje dete treba da propusti starije ispred sebe.Međutim, i odrasli imaju svoje obaveze prema deci. Ako dete prelazi ulicu ili ulazi u neko prevozno sredstvo, treba da mu pomognemo. U radnjama obavezni smo da poštujemo njegovo mesto u redu.

22

SAOBRAĆAJNO VASPITANJE NAJMLAĐIHDete od najranije mladosti usvaja saobraćajnu kulturu u sklopu porodičnog i predškolskog vaspitanja u predškolskim ustanovama. Ali roditelji u tome imaju najveću odgovornost. Uputstva i znanje iz saobraćajnih propisa roditelji daju deci u svakoj prilici: kada ih šalju da nešto kupe, kada s njima zajedno izlaze u šetnju, kada se voze autom ili sredstvima javnog saobraćaja. Ali i posebnim razgovorima u kući i podesnim igrama kojima mališani najlakše nauče pravila kretanja i ponašanja na ulici, kao i saobraćajne znake.DEČJA LEKTIRAPrva literatura za decu su slikovnice. Danas imamo već veliki izbor slikovnica od najjeftinijih do vrlo skupih. U izboru slikovnica treba biti oprezan — to je prva dečja literatura. Pored slikovnica, ima i niz dječijih novina i listova, vrlo podesnih za decu predškolskog i školskog uzrasta.Kada deca pođu u školu, onda su obavezna da čitaju školsku lektiru. Ako u to rano doba uspemo da kod dece razvijemo volju za čitanjem, izbeći ćemo mnoge probleme kasnije. Pored školske lektire, koja brojčano nije mala, deca koja su zavolela knjigu, naći će vremena da pročitaju i više. Ako nismo sposobni da sami pomognemo deci da odaberu podesne knjige, oslonimo se na savet nastavnika ili bibliotekara. Ako nam deca počnu čitati takozvanu šund-literaturu, zabranićemo im da je čitaju, ali ne možemo očekivati da ćemo u tome potpuno uspeti. Takve knjige štete detetu, previše ga uzbuđuju i često ga usmeravaju pogrešnim putem. Ne potcenjujući, ali i ne preterujući opasnost od šunda, roditelj će najbolje uticati na dete da ne čita šund-literaturu ako i on pročita ono što je dete čitalo i razgovorom ukažu na sve ono što je u takvim knjigama loše i neukusno, a vrlo često glupo i nemoguće. Takvim načinom jedino možemo malo-pomalo dete odvući od šunda i privući ga čitanju vredne i dobre literature.DETE - RADIO I TELEVIZIJATelevizija pruža deci dosta početnih dobrih emisija, i to podešenih za različit dečiji uzrast. Takve emisije ne treba zabranjivati deci, nego, naprotiv, nastojati da ih ona redovno gledaju.Večernje i kasne emisije nisu za decu. Po pravilu, emisije ne bi smele biti razlog da dete poremeti svoj režim i da zbog emisija kasnije leže. Isto tako dugotrajno gledanje emisija sigurno škodi i ne treba stvarati navike da svaki dan gledaju televiziju.DETE I NJEGOV DŽEPARACIako o dečijem džeparcu ima podijeljenih mišljenja, ipak preovladava mišljenje da je džeparac deci potreban i koristan, jer ih od najranijih godina uči da ekonomišu novcem. Džeparac treba da bude odmeren i on je veći što su deca veća. U početku je bolje davati džeparac svake nedjelje, kasnije se može preći na mesečni džeparac. Džeparac može da postane sastavni deo vaspitne metode u odgoju dece. Tako njegov iznos može zavisiti od vladanja djeteta; on se može povećavati za učinjene usluge i smanjivati zbog nekih grešaka. Naravno, ako se već odlučimo za dečiji džeparac i uslovimo ga ponašanjem deteta, onda moramo i poštovati svoja obećanja i merila i dosledno se toga pridržavati.DETE I NJEGOVI NASTAVNICINaši najmlađi u većini slučajeva mnogo vole svoje nastavnike. Naročito u prva četiri razreda osnovne škole. Često ta ljubav biva čak i preterana, i deca u tom dobu su sklona da više slušaju svoju učiteljicu ili učitelja nego čak i svoje roditelje. Takav odnos dece prema svojim nastavnicima treba iskoristiti i uspostaviti s nastavnicima čvrstu vezu nastojeći da zajednički razvijemo kod dece radne navike i lepo ponašanje. Kada deca malo odrastu, ona zauzimaju i kritičnije stavove prema svojim nastavnicima. Bez obzira što njihov stav najviše zavisi od samih nastavnika, moramo nastojati da pred decom ne kritikujemo nastavnike. Ukoliko dođe do sukoba između nastavnika i učenika, roditelji treba prvo da se obrate nastavniku, da s njim porazgovaraju i da se posavetuju.DETE I NJEGOVI DRUGOVIZa ponašanje naše dece vrlo često je presudno njihovo društvo. Drugovi mogu nekada da vrše veći uticaj nego i sami roditelji. Ako roditelji popuštaju i ne sprečavaju svoju decu da se druže sa lošim drugovima ili drugaricama, ako ne vode brigu o tome ko su drugovi njihovog djeteta, to može da im se grdno osveti. Zato nastojte da upoznate drugove svoje dece. Pozovite ih ponekad da se zabave kod vas, počastite ih ali i porazgovarajte s njima. Ako vaše dete ima dobrog druga ili više njih, potrudite se da to drugarstvo traje što duže. Doprinesite na razne načine da se ono učvrsti, jer ćete umnogome i sebi olakšati trud oko vaspitanja svoga deteta.DETE NA ULICIAko ste sa svojim detetom na ulici, nastojte da njegovo ponašanje ne skreće pažnju ostalih prolaznika.Ako je dete manjeg uzrasta pa vam na ulici pravi scene ili je neposlušno, pre svega ne gubite strpljenje, nego sačuvajte hladnokrvnost i pokušajte da ga polako smirite. Sve takozvane pedagoške mere koje nisu primenljive na ulici ostavite za kasnije, za kuću. Glasna grdnja i pretnja najmanje pomažu u ovakvim neprijatnim situacijama. Malom detetu ne dozvoljavajte da viče i da se okreće za prolaznicima.

23

Danas se veliki broj dece igra na ulici. Najmanje su oni krivi ako im mi stariji nismo obezbedili druga, pogodnija igrališta. Ipak, dobro promislite da li svom detetu treba da dozvolite da se igra na ulici fudbala ili da se vozi na koturaljkama po pločnicima. Pogotovo ako je na ulici živ saobraćaj.DETE U BIOSKOPUMnogi roditelji dozvoljavaju da im deca još od ranog djetinjstva posećuju bioskopske predstave. Na žalost, veliki broj filmova nije za decu. Ne precenjujući tu opasnost, moramo priznati da određen broj filmova deluje štetno na mlade i da roditelji moraju strogo voditi računa o tome šta im deca gledaju u bioskopu. Najbolje je da deca, dok su još mala, idu sa roditeljima u bioskop. U tom slučaju biramo one filmove koji će vaspitno delovati i pomoći deci da kasnije sa više razumijevanja i sa manje opasnosti i sami gledaju filmove. Naravno da bez posebnog razgovora o filmu koji smo gledali nema ni uspešnog uvođenja deteta u oblast filma. Ako dete samo ide u bioskop, onda ga treba puštati isključivo na prepodnevne i poslepodnevne predstave. Večernje predstave nisu za decu.Decu treba upoznati da se u bioskopu ne govori glasno za vreme gledanja filma, da ne zapitkuju jer svako dobacivanje ili glasan komentar smeta drugima. To važi i za odrasle, ali deca su sklona da baš na predstavama koje nisu za njih ometaju ostale.DETE I VAŠI PRIJATELJIAko na ulici sretnete nekoga od svojih poznanika ili prijatelja a s vama je i vaše dete, ono treba učtivo da pozdravi starijeg i da se rukuje sa njim ako mu je on pružio ruku. Dete ne treba da se meša u razgovor, osim ako mu se izričito postavi određeno pitanje.U društvu starijih dete se obično drži povučeno, ili nestrpljivo, i stoga treba skratiti razgovor u njegovom prisustvu.Ako primate goste, vaše dete treba da ih pozdravi. Posle pozdrava najbolje je da se dete povuče u drugu prostoriju i da što manje smeta odraslim.Ako vi idete u posetu, preporučuje se da sa sobom ne vodite decu, naravno, izuzetak je ako i onaj kome idete ima decu, a vi želite da se deca međusobno posećuju. Deca se tada igraju bilo u vrtu, bilo u kući u posebnoj prostoriji. Ako povedete dete, jer nemate gde da ga ostavite, onda vaša poseta mora biti kratka. U tom slučaju dete sedi uz vas, i to mirno. Ne dira ništa i ne upliće se u razgovor. To deci nije nimalo prijatno i nije čudno što deca ne vole ići u takve posete. Od deteta treba tražiti da pre ulaska u kuću dobro obriše obuću.Ako vaše dete želi da pozove svoga druga ili svoje drugove u goste, omogućite mu to, a, isto tako, ako njega pozove njegov dobar drug, nemojte mu to braniti.U oba slučaja proverite jesu li sa tim posetama saglasni i roditelji drugova vašeg deteta. Kada mali gosti dođu, pozdravite se s njima. Budite svom detetu pri ruci u njegovoj ulozi domaćina, ali se mnogo ne mešate u njihov razgovor, u njihovu zabavu i igru. Najbolje je da ih ostavite same. Naravno, vaša je obaveza da pripremite nešto čime će vaše dete počastiti svoje goste.Naviknite dete da se u gostima drži prirodno. Ako je počašćeno, neka jede i pije umereno, a pri odlasku učtivo će se pozdraviti i sa starijima. Prilikom posete vodite računa da vam je dete uredno obučeno, očešljano, da su mu nokti podrezani i cipele dobro očišćene.Ako želite da priredite mali prijem za prijatelje svoga deteta onda se taj prijem organizuje kao i za odrasle. Naravno, umesto pića tu su voćni sokovi, a umesto jela više je sendviča, kolača i drugih slatkiša.Ne zaboravimo na voće i na kakao ili belu kafu umesto crne kave. Ovakvi prijemi priređuju se obično povodom rođendana, završetka školske godine i sl. Prostorija u kojoj deca jedu i sto za kojim ih poslužujemo mogu biti ukrašeni raznim vedrim dekoracijama od papira. Ako su deca starija, onda ona mogu i sama da poslužuju i da organizuju zabavu za svoje goste. Ako su mlada, onda to preuzima na sebe neko od starijih ukućana, obično majka ili starija sestra.Prijem za mlade traje obično od 16 do 19 sati.DECA I DOPISIVANJENaviknite svoju decu da se već u ranom djetinjstvu dopisuju sa svojim drugovima, da pišu dedu i baki, tetki i stricu i sl.Time će steći naviku, toliko dragocenu u njihovom kasnijem životu. Veliki broj ljudi ne voli dopisivanje, izmišlja stotine razloga samo da ne mora pisati drugima i time se često ogreši o pri-stojnost.

STARIJI I MLADIJedan poseban svet, svijet mladih, svet onih koji više nisu deca, ali nisu još ni odrasli u punom značenju te reči, traži, i to s pravom, da se o njemu vodi računa. Traži da se priznaju njegove osobenosti i posebnosti: da mu se prilazi ravnopravno i s poštovanjem. I ti madi ljudi stvaraju neka svoja pravila ponašanja, bar za njihove međusobne odnose.Mladi su uvek donosili nešto novo; rušili zastarele odnose i doprinosili da se društvo kreće napred. I zato i stariji, i oni, mladi, moraju u odnosima stari — mladi, kada je reč o pravilima lepog

24

ponašanja, da imaju mnogo međusobnog razumevanja.Mladi ljudi, koji tek ulaze u svet odraslih često se osećaju nesigurni, skučeni i ustručavaju se jer ne znaju uvek kako da se ponašaju u određenim prilikama. Vrlo često, baš zato, oni čine suprotno od onoga što bi trebalo da čine. Otuda i nastaju brojni nesporazumi između mladih i starijih. Jedni prigovaraju da im se nameću oveštali okviri, puni lažnog stida, licemerja i neiskrenosti, dok drugi pri-govaraju mladima zbog prevlike slobode koju sebi dopuštaju i zbog nepoštovanja starijih.Stariji moraju shvatiti da mladi ulaze u život željni da život obeleže nečim novim, svojim, puni nade i vere u budućnost. Oni nisu razočarani ni umorni, i zato su često nestrpljivi, a ponekad i grubi.U opštem otporu prema starijim oni su i protiv pravila ponašanja kojih se drže stari ji. Njihovo oblačenje, češljanje, njihov način razgovora, vrsta zabave, pogledi i shvatanja o ljubavi, često su neumereni. Ali to predstavlja i način protesta što stariji nisu ozbiljno shvatili njihove probleme.Bez obzira kako se postaviti u ovom sukobu stariji i mladi, kada je reč o ponašanju, moramo odmah prihvatiti da nema rešenja koja bi taj sukob dokrajčila. Rešenja treba tražiti u većoj toleranciji starijih prema mladim i većem poštovanju koje treba da ukazuju mladi starijima. U tim okvirima treba da usklađuju svoje odnose i jedni i drugi. Jer, iako mladi u svemu donose nova, progresivna shvatanja, stariji svojom kritikom ukazuju na mnoge stvari koje su već ranije dobro rešene, i mladi ne treba da gube vreme u ponovnom rešavanju istih stvari. MLADI I NJIHOV IZGLEDDa li će mladi pustiti dugu kosu, bradu ili brkove, to je stvar trenutka i mode jednog vremena koje dolazi. Prigovor starijih je neopravdan, jer je uglavnom zasnovan na zahtevu da mladi moraju biti kao oni. Ali, da ta kosa, brada i brkovi moraju biti uredni, čisti, to je zahtev o kome ne treba diskutovati. Niko nema pravo da u ime slobode i protesta ne poštuje osnovna pravila higijene i čuvanja zdravlja uopšte. Jer to više nije stvar pojedinca nego celog društva. Isto tako, u ime neke imaginarne slobode ne smeju se narušavati propisi kao što je zabrana pušenja na nekim javnim mestima: u autobusima i tramvajima, u bioskopu i sl.Oblačenju mladi poklanjaju posebnu pažnju. Ono je, prirodno, u skladu sa modom, i mladost je obično nosilac tog novog. Bilo da se suknja skraćuje ili produžava, da se menja oblik obuće, nakita ili ma kog drugog dela odeće, mladi ljudi to prvi i praktično primenjuju.Jasno je da nas to ne lišava obaveze da budemo uredni i čisti. Da li ćemo u tome pokazati izvjesna preterivanja, zavisi od toga da li želimo da budemo u centru pažnje ili ne. Ako smo već tome skloni, onda se moramo pomiriti i sa činjenicom da mnogi, naročito stariji, naše preterivanje u oblačenju kritikuju i čak mogu da ga shvate kao znak nepristojnosti.Za mlade devojke problem šminkanja je uvek od posebnog značenja. Mlade devojke retko su svesne toga da je njihova mladost sama po sebi toliko lepa da joj tih sredstava ulepšavanja zaista treba vrlo malo, i to diskretno upotrebljenih. One to obično saznaju i prihvate kada prođe izvesno vreme. Nije slučajno da šminku najviše upotrebljavaju sasvim mlade devojke i već starije žene. Ogroman broj žena mlade i srednje dobi upotrebljava šminku onako kako njihovoj ličnosti najbolje odgovara. Tu veštinu treba savladati, i zato mlade, sasvim mlade devojke ne treba da žure sa preteranim šminkanjem. Diskretno našminkane oči i namazana usta još više če istaci njihovu mladost i lepotu, a preterano mazanje čini ih starijim i njihova lepota postaje neprirodna.KONVERZACIJA MLADIHKonverzacija i način izražavanja mladih često je izvan svih pravila dobrog ponašanja. Želeći da se istaknu i da budu upadljivi, oni se ponekad ponašaju grubo, i upotrebljavaju nepristojne izraze. Ponekad mladi prigovaraju da nema nepristojnih reči nego smo ih mi takvim napravili; da je taj stav starijih licemeran, da i oni sami često takve reči upotrebljavaju u svom društvu i da su ih i oni mogli naučiti samo od starijih. U takvom rezonovanju mladih ima mnogo istine, ali se u jednom moramo složiti: neprestana i svakodnevna upotreba tih reči kvari lepotu jezika. Ako ni zbog čega drugog a ono što se te reči upotrebljavaju često bez ikakve potrebe. Recimo, psovke mnogi govore i kad nisu ljuti. No ako pošteno priđemo tom problemu, onda moramo priznati da ni stariji nisu imuni od upotrebe tih, da ih nazovemo, nepristojnih izraza. Sigurno je da oni deluju nepristojno kada se izgo-varaju na javnim mestima u društvu, gde svi nisu mnogo poznati i bliski. Ali prihvatimo i to da te reči i ti izrazi postoje i da se čuju u određenim prilikama i situacijama. U jednom društvu u kome se svi dobro poznaju, dobro ispričan vic pomalo »papren« i sa ponekim izrazom, kako se obično kaže »u originalu«, ne znači uvek pomanjkanje ukusa i nepristojnosti. Onaj koji želi da u svom govoru upotrebi takve izraze, a da ne ispadne nepristojan, mora biti vrlo duhovit i istančanog osećanja, jer ono što se može reći u jednoj prilici, vrlo nezgodno deluje ako se kaže u nekoj drugoj. Zato mladi ne treba da žure i da se kočopere, »slobodom izražavanja«. Najčešće to ispada i ružno i grubo, a ponekad i smešno. Ako nismo sigurni da li neki izraz odgovara prilici i okolini, bolje ga je izbeći nego pružiti priliku da nas neko smatra primitivnim ili nevaspitanim.Osnovno pravilo u odnosu mladih prema starijim, da ga ponovimo, jeste poštovanje.Ukoliko dođe do različitih stavova u nekim pitanjima, a do njih mora doći, mladi treba da bez ustručavanja iznesu svoja mišljenja i da slobodno diskutuju odmerenim tonom. Takve rasprave

25

pretvarati u svađu, prekidati starije u njihovom objašnjavanju i tvrdoglavo dokazivati da su jedino mladi u pravu — znak je pomanjkanja svakog takta i pristojnog ponašanja.UPOZNAVANJEAko se upoznajete s nekim, kao mlađa osoba, treba da sačekate da se vama pruži ruka. Nikako nemojte prvi pružati ruku. Inače, upoznavanje se može obaviti i bez rukovanja. U tom slučaju se samo malo poklonite i kažete svoje ime. Mlađe devojke prve pružaju ruku prilikom pozdravljanja ako je ta osoba mladić ili mlađi čovek. U određenim sredinama možete doći u priliku da poljubite ruku. Ako je to patrijarhalna sredina u kojoj još vlada običaj ljubljenja ruke, nemojte se ustručavati da poljubite ruku sasvim staroj ženi. Pri tome vlada pravilo da se vi što više priklonite ruci i da ruku koju ćete poljubiti što manje podižete uvis. Takav poljubac je obično izraz dubokog poštovanja i velike ljubavi koju obično osećaju mlađi prema mnogo starijim ženama. Recimo unuk prema baki i sl.U društvu starijih mlađi čekaju da prvo sednu stariji, a oni će sačekati da budu ponuđeni da sednu.Ako je devojka u poseti, ona će se ponuditi domaćici da joj pomogne u posluživanju gostiju. To će učiniti obavezno ako je u poseti kod dobrih prijatelja svojih roditelja.MEĐUSOBNO OPHOĐENJENe treba smatrati zastarelim ako mladić oslovljava devojku sa vi u početku njihovog poznanstva. Devojka prva predlaže da pređu na ti.Devojka ne ustaje da bi se pozdravila sa mladićem, što opet ovaj obavezno čini. Ali zato devojka prva pruža ruku ako smatra da treba da se rukuje s mladićem, što on prvi nikada ne čini. Jasno je da mladići treba da budu pažljivi i predusretljivi prema devojkama. Nemojte oklijevati da devojci ponudite svoju stolicu, da joj pomognete skinuti ili obući kaput, da je propustite prvu. Uvek je mladić snažniji i jači od devojke i prema tome treba da joj i pomogne i da je zaštiti od svega što bi joj moglo naškoditi.PONAŠANJE NA JAVNIM MESTIMAMoramo nešto reći i o sve češćem običaju takozvanog »slobodnog ponašanja« mladih na ulici i javnim mestima. Mislim na određene intimnosti koje mladi, za razliku od shvatanja starijih, žele da nametnu kao nešto prirodno i normalno.Mladi moraju da shvate zašto ponekad stariji tako oštro reagiraju na ovakve pojave, spremni da to proglase i onim što sigurno nije — nemoralom. Bez obzira kako će se dalje društvo u tom pogledu razvijati, čini nam se da preterane intimnosti na javnim mestima nisu znak dobrog ukusa i da uvek nisu prihvatljive. To ne znači da izraze pažnje i ljubavi u ovlašnom poljupcu, nežnom pokretu ili dodiru treba, odmah proglasiti nemoralom, iako je to češće sloboda javnog izražavanja vrlo iskrenih osećanja.Mlade devojke se često žale na ponašanje mladića, optužujući ih da su nepažljivi, preslobodni i često drski. Sigurno je da toga ima, ali stav mladića zavisi i od ponašanja samih devojaka. Ako su devojke suviše slobodne u svome ponašanju, držanju, u rečniku, neka se onda ne čude što i mladići postupaju prema njima na isti način. Devojke treba da budu slobodne i prirodne u društvu mladića, ali uvek sa jednom malom rezervom u stavu koji će sigurno i mladići znati da cene.Ne treba posebno isticati da mladići ne smeju dobacivati devojkama koje prolaze, a isto tako, da se devojka nikada ne sme okretati za mladićem. Još jedan savet devojkama: »ne obraćajte se ne-poznatim osobama, i nemojte se upuštati u razgovor ako oni to pokušavaju«; to je koliko neučtivo, toliko i opasno. Ni pod kakvim izgovorom devojka ne ulazi u kola nepoznatog muškarca.POKLONI MEĐU MLADIMAZa mlade važe ista pravila za darivanje, samo što mladi međusobno nikada ne poklanjaju vrednije, skupocene poklone. Ti pokloni su takvi da devojka ili mladić mogu bez ustručavanja da ih prime. Ti pokloni ne smeju da obavezuju. Mladić obično poklanja devojci cveće, bombone ili neku sitnicu. Devojka mladiću knjigu, ploču i sl. Devojka mladiću nikada ne poklanja cveće. Pokloni se daju obič-no nekim povodom, ali ako se dvoje mladih vole onda mali pokloni mogu da se i češće daruju.IZLASCISmatra se sasvim uobičajeno da mladić i devojka izlaze zajedno u bioskop, u pozorište, na igranke, na sportske terene i sl. Ali kada je u pitanju vikend ili kampovanje, bolje je ići u većem društvu.Troškovi oko izlaska snose se zajednički, naročito ako su nešto veći. Još uvek je običaj da mladić češće snosi troškove izlazaka nego devojka. Ako je mladić zaposlen a devojka nije, onda je i prirodno da mladić plati karte za pozorište, kolače u poslastičarnici i sl.Napojnicu uvek daje samo muškarac. O troškovima treba razgovarati slobodno i naći najbolja rešenja, da se ne bi jedno ili oboje kasnije našli u neugodnoj situaciji. Devojka nikada ne plaća za muškarca. Ako je već takav dogovor da jednom prilikom karte kupuju jedno a drugi put drugo, devojka ih kupuje sama i ranije.Plaćanja u lokalima, poslastičarnicama vrši po pravilu mladić. Devojka učestvuje u tome tako da kasnije ili pre, dok su sami, preda mladiću svoj deo. Ako mladić insistira da devojka bude njegov gost na ručku, večeri ili prilikom nekog drugog izlaska, ona će na to pristati, ali će voditi računa da ga svojim zahtevima ne izloži suviše velikom trošku.

26

Ako je izlazak uveče, mladić je obavezan da devojku doprati na povratku do kuće. To može da se uradi i danju, čak je poželjno, ali nije obavezno.SASTANCI MLADIH - ZAJEDNIČKE ZABAVEKoliko radosti mogu pružiti mladim ljudima zajedničke zabave, izleti, sportske priredbe i slično! Iako mladi uživaju određene privilegije i slobodu u ponašanju, ipak, organizujući svoje sastanke, oni treba da usklade svoje odnose u društvu, da imaju obzira jedni prema drugima, da harmoničnim međusobnim ponašanjem doprinesu da takav sastanak bude zaista pravo zadovoljstvo i uživanje.Kada neki mladić ili devojka hoće da pozovu svoje drugove ili drugarice da provedu zajedno jedno poslepodne ili jedno veče, poziv se obično upućuje usmeno. Ako se radi o svečanom prijemu sa većim brojem zvanica, mogu se poslati i pismene pozivnice. Ako pozvani ne može da dođe ili ga u međuvremenu nešto spreči, obavezan je da se na vreme izvini i obavesti domaćina da neće doći. Ako je poziv bio usmen, onda i izvinjenje može biti usmeno, obično preko telefona, a ako je bio pismen, obavezno je pismeno izvinjenje.Majka mladića ili devojke koji pozivaju svoje društvo pripremiće malu zakusku, obično sendviče i napitke za osveženje. Alkohol bi trebalo izbegavati a ako se ipak bude morao služiti, to treba da bu-de u određenim dozvoljenim granicama, jer neumerena upotreba alkohola smanjuje samokontrolu i može da izazove neprijatne situacije i nezgodne reakcije.Ako sastanak nije ranije dogovoren, ako se društvo mladih iznenada odluči da se malo provede u kući jednog od njih, onda svaki od njih treba ponešto da donese: mladić obično piće, a devojka nešto za jelo.Na ovakvim sastancima mladi domaćini se brinu da bude zadovoljena ne samo spoljašnja forma ponašanja nego i da rapoloženje bude spontano, iskreno i vedro. Oni nude goste jelom i pićem a gosti treba da vode računa da ni u čemu ne preteruju. I za jedne i za druge ovakvi sastanci su vanredna prilika da u zabavi steknu određenu sigurnost u ponašanju, u vođenju razgovora, u plesu i uopšte u društvenom ophođenju; to iskustvo će im kasnije sigurno dobro doći.IGRAVeći deo svog slobodnog vremena, naročito deca i mladi, provode u igri. Pored toga što se u igri najbolje odmaramo, igra, pogotovo u prirodi, uz zadovoljstvo povoljno utiče i na naše zdravlje. Zajedničko druženje ostvareno u igrama razvija prijateljstva, ali i traži od nas da doprinesemo da u igri uživaju svi učesnici i da naše ponašanje uskladimo kako svojim postupcima ne bismo pokvarili opšte rapoloženje. To se naročito odnosi na one igre u kojima se pobeđuje, ali i gubi, bilo pojedinačno ili grupno. U igri nije bitno i dobro shvatanje »ko gubi, ima pravo da se ljuti«, nego, naprotiv, »igra je da se u njoj uživabez obzira da li gubimo ili dobijamo«. To tim više jer u dosta igara (karte, domine, čoveče ne ljuti se) sreća često više odlučuje ko će biti pobednik nego znanje ili sposobnost.PLESPles je doživeo i još uvek doživljava razne faze razvoja i promena. Počev od kadrila i valcera, koji su imali određena pravila igre kojih se svaki plesač morao strogo pridržavati, pa do današnjih ple-sova kod kojih se individualni stil plesača snažno probio. Ali i moderni plesovi, pored velike slobode u pokretima, zahtevaju određeni plesni stil, gracioznost i ukus. Treba isključiti plesove ekscentričnih pokreta, divljih zamaha, koji nekad graniče i sa akrobatikom. Ritmički pokreti plesa treba da pričinjavaju mladim ljudima zadovoljstvo, da podstiču njihovo dobro rapoloženje tako da uživaju u njima. Pri tome se treba osloboditi nekih loših navika i nužno je pridržavati se već odavno utvrđenih plesnih pravila.Mladić uvek poziva devojku na ples. Danas se to radi mnogo jednostavnije nego ranije. Mladić se obraća devojci pitanjem: »Želite li da plešete?« a devojka odgovara samo »da« ili »vrlo rado«. Pozivajući devojku na ples mladić ne sme da drži ruke u džepovima, ni cigaretu u zubima ili u ruci. Devojka polazi ispred plesača na mesto određeno za ples. Na javnoj plesnoj priredbi devojka može i odbiti mladića za ples ako s njim ne želi da pleše; u tom slučaju ne sme se odazvati drugom mladiću za isti ples. Ako je za stolom veće društvo, muškarci su dužni da prvo plešu sa ženama ili devojkama koje sede za njihovim stolom, pa tek onda smeju plesati sa plesačicama van njihovog društva. Isto tako plesačica nema prava da pleše samo sa jednim partnerom. Ako je ples organizovan u privatnom društvu, gost je dužan da bar jednom zapleše sa domaćicom.Držanje za vreme plesa zavisi od vrste plesa. Za vreme plesa obično se malo razgovara. Kod današnjih modernih plesova, koji su puni dinamike, ritma i živih pokreta, gotovo je nemoguće voditi ikakav razgovor. Kod plesova gde je to moguće treba ipak povesti neki prijatan razgovor, jer uporno ćutanje stvara hladnu atmosferu među plesačima. Plesači mogu i posle plesa nastaviti razgovor, bez obzira da li su se ranije poznavali. Inače, partner treba da otprati plesačicu do njenog mesta i da joj se, naklonivši se malo, zahvali za ples. Ako plesač nije ranije sedeo za istim stolom sa plesačicom, sme nakon plesa sesti samo ako mu to ostalo društvo za stolom ponudi.Ako je ples priređen u kući vaših prijatelja, nastojte da se ne napravi veliki nered i da ne budete suviše bučni. Pozivajući društvo uvek je bolje pozvati više mladića nego djevojaka. Veća je nevolja

27

ako neka od djevojaka bude osuđena da ne pleše nego ako ima više partnera za ples.Ako ste pozvani samo vi, a želite da povedete i svoju devojku, možete to učiniti, ali samo uz pristanak domaćina. To važi i za devojku koja želi da dovede svog mladića. Ali u jednom i u drugom slučaju treba se pri zabavljanju i plesu uključiti u celo društvo, a ne odvajati se i ograničavati se samo na jednu osobu. Inače, nije ni trebalo da prihvatimo poziv koji su nam prijatelji uputili.Na kraju još jednom ističemo da plesne zabave treba da budu zadovoljstvo i prijatnost za mlade, ali da je pri tome neophodno voditi računa o tome da i ples, kao i ostale društvene manifestacije, ima svoju etiku i estetiku koje svedoče o kulturnom ponašanju plesača.Uzrok mnogim neprijatnostima, pa i sukobima, jeste alkohol, koji, previše konzumiran, redovno dovodi do neprilika, ali i do potpunog neuspeha lepo zamišljene i dobro organizovane zabave. Pozvani gosti, skloni preteranom uživanju alkohola često su u pripitom stanju agresivni i samim tim izlažu druge i sebe neprijatnom riziku. U tim slučajevima najbolje je ne prihvatiti poziv uz izvinjenje, pogotovo ako je već u tom ili sličnom društvu i ranije pravio neprijatnosti pod uticajem alkohola.SPORTSvaka vrsta sporta ima svoja pravila, koja mora svaki učesnik da poštuje. Ali pored tih specifičnih pravila za svaki sport postoje i opšta pravila koja obezbeduju da se takmičenja odvijaju u atmosferi koja doprinosi razvijanju pravog sportskog takmičarskog duha i drugarstva. U sportu je poznat izraz »fer plej«, koji označava vrhunac dostignuća pravog sportiste, što znači da će i u najkritičnijim situacijama za sebe ili za svoju ekipu biti nepristrasan i pravičan i da će poštovati pravila igre makar išla i na njegovu štetu. Poraženog neće potcenjivati, odluke sudije primaće bez protestovanja i nerviranja. Ponekad ovakav odnos i ovakvo ponašanje zahtevaju mnogo samodiscipline i savlađivanja, ali time se i odlikuje pravi, svesni i disciplinovani sportista.Mladići i devojke su u sportu potpuno ravnopravni. Obično su sportske igre odvojene, jedne su za žene a druge za muškarce. Ređi su sportovi u kojima žene i muškarci igraju zajedno. To su, na primer, igra parova u tenisu, u stonom tenisu ili kad se ide na zajedničko jahanje. U ovim sportovima muškarac je dužan da bude obazriv prema ženi samo toliko koliko dozvoljavaju pravila igre (u jahanju da pomogne ženi da se popne u sedlo, u tenisu ili stonom tenisu da on sakuplja lopte i slično).Sportsko odelo treba da bude jednostavno i uredno, bez ikakvih ekstravagantnosti. U tome se i sastoji elegancija sportskog oblačenja. Dok se bavi sportom, devojka ne treba da se šminka, da lakira nokte i sl. a frizura treba da bude takva da kosa ne smeta pri pokretima koje zahteva određena sportska disciplina.Ako ste se tek počeli baviti nekim sportom, jedini način da što pre prebrodite početničku nespretnost jeste da se ne ustručavate. Slobodno pokušajte da savladate osnovne pokrete i veštine, pa ćete ta-ko najlakše postići prve rezultate.Nisu samo sportski tereni ogledalo pravilnog i kulturnog ponašanja ljubitelja sporta, to mogu biti i tribine, gde se manifestuje zanos i oduševljenje pojedinaca prema određenom sportu. Prirodno je da omladina navija i bučnije i strastvenije od ostalih gledalaca. Često je simpatično posmatrati mladiće i devojke organizovane u grupu kako s oduševljenjem navijaju za jedan tim ili jednog sportistu. Ali malo treba pa da se to navijanje pretvori u divljačko deranje, zviždanje, dobacivanje uvredljivih reči i slično. Time navijanje gubi svoju osnovnu namjenu: da bodri i podstiče igrače na još bolju igru.KAMPOVANJEKampovanje, bilo u planini ili na moru, nameće mnogo strožija pravila ponašanja nego kad stanujemo u hotelu, kao i mnogo veće obzire prema svojoj okolini. Treba se prilagoditi sredini u kojoj smo se našli. Nije preporučljiva prevelika familijarnost sa susednima, ali solidarnost i pomoć u svakoj prilici nepisani su zakoni za svakog onog ko kampuje.Kampovati treba na mestima koja su za to određena. Ukoliko se nađemo u situaciji da kampujemo na drugom mestu, na primer na imanju privatnog vlasnika, ne postavljajte šator dok prethodno ne dobijete odobrenje od vlasnika. Bez obzira gde i kako kampujete, teren na kome ste boravili mora iza vas da ostane besprekorno čist. Vatru ne treba ložiti, jer uvek preti opasnost od iznenadnog požara.Ako kampujemo u blizini nekog naselja, vodimo računa da naša odeća ne izazove negodovanje meštana. Pevanje i sviranje u prirodi mogu biti veoma prijatni, ali mogu biti i pravo mučenje za druge ljude, naročito kada gramofoni svojom gradskom muzikom unesu nemir u tihu atmosferu ambijenta u prirodi.I na kraju da ponovo podsetimo da mladi treba svoje drugarske odnose da neguju, da uvek budu spremni jedni drugima da pomognu, naročito kada primete da njihov drug ili drugarica, koji su labilniji ili povodljiviji od njih, pođu krivim putem (posebna je opasnost alkoholizam ili, po posledicama strašna, upotreba droga!). Drugarstvo nikada ne treba da isključi priznavanje autoriteta onih koji su sposobniji, snažniji i talentovaniji od ostalih.Mladost ima pravo da bude slobodna, ali ona treba da bude hrabra, a ne obesna, ponosna, a ne

28

uobražena.U PARKUPark, zelena oaza u često sumornoj gradskoj atmosferi, obično uređen, održavan i njegovan, mesto je za odmor, katkad i zabavu svih generacija: od najmlađih do najstarijih. Svaka od njih nalazi u parku nešto za sebe: od igre mališana do zasluženog i spokojnog odmaranja penzionera i drugih starijih osoba. A mladi vrlo često odabiru parkove i njihove klupe za prve sastanke s djevojkom ili mladićem, za poverljiva šaputanja i po koji poljubac.Pored pristojnog ponašanja, bez buke, psovke i trke u parku je i obaveza svakog deteta, mlade i starije osobe da čuva parkovske nasade, klupe i vodoskoke i da ne dozvoli drugima da ih iz obesti ili neznanja uništavaju.U ZOOLOŠKOM VRTUZoološki vrtovi su obično u velikim gradovima. Tu i tamo, neki veliki prijatelji životinja organizuju uz svoj dom manji zoološki vrt koji nastaje najčešće od primeraka kojima je bila potreba pomoć da prežive, a zatim se razvilo međusobno prijateljstvo domaćina i životinje. Ovi mali zoološki vrtovi kasnije služe i za posete putnika, turista, namernika i dece, prvenstveno učenika, da u njima uživaju i upoznaju određene vrste divljih životinja. Zoološki vrtovi su, po pravilu, smešteni u lepo uređenim parkovskim zelenim površinama i služe za razonodu, obrazovanje i ugodan odmor. Osnovno pravilo koga se svaki posetilac ma kojeg, velikog ili malog zoološkog vrta, obavezno pridržava je: »Ne hra-niti, ne dirati i pogotovo ne dražiti životinje«. Izuzetno ako je to posebno i objavljeno u samom zoološkom vrtu, neke vrste životinja posetioci smeju i mogu hraniti. To je u tom slučaju i poželjno, jer na taj način pomažu upravi ili vlasniku zoološkog vrta da smanji svoje izdatke, koji nisu mali, za ishranu životinja.EKOLOGIJA - OČUVANJE ČOVEKOVE ŽIVOTNE SREDINEPojava ugrožavanja čovekove okoline, ne samo u svetu nego i kod nas, postala je toliko značajna da se u svetu, a samim tim i kod nas, postavlja kao jedan od prvorazrednih zadataka svih subjekata društva. Ekološki pokreti u cilju zaštite čovekove sredine u mnogim zemljama prerasli su u samos-talne, često i političke pokrete sa velikim brojem pristalica. Osnovno je shvatiti da rešenje ekoloških problema ne zavisi samo od poštivanja zakonskih propisa, nego čak i više od našeg pojedinačnog odnosa prema prirodi i našeg ponašanja.Već u našoj najbližoj okolini — u kući i oko kuće — polažemo prvi, ali i ne nevažan ispit. Sve što nam više ne treba često bacamo u kantu za đubre (stari papir i novine, prazne boce, staru odeću) a ti otpaci u stvari, predstavljaju dragocjene sirovine za fabrike papira, tekstila, stakla i gume, kao i železare. Ako se malo potrudimo i angažujemo naše ili susedove najmlađe, ti otpaci neće završiti na smetlištu nego će se predati preduzećima za otkup otpadnih sirovina, a naša omladina ili njihova organizacija imaće i materijalnu korist od njihovog sakupljanja.Ni radne akcije, koje se s vremena na vreme zakazuju za uređenje prostora oko kuće ne treba zanemariti. Učestvovanje u njima ne predstavlja neki veliki napor i obavezu, bez obzira na dob učesnika, a sigurno doprinosi ljepšem i zdravijem izgledu prostora oko naše kuće. Ako samo pomislimo koliko smo našim angažovanjem smanjili opasnost da naši mališani izbegnu mnoge zarazne bolesti igrajući se na prostorima zagađenim svakodnevnim otpacima, neće nam biti nimalo teško da s vremena na vreme provedemo dva-tri sata u čišćenju travnjaka i najbliže okoline oko kuće. Primer ne malog broja ljudi koji vole zelenilo i cveće uredujući balkone i travnjake novim nasadama i brigom za ranije posađene, treba da nas podstakne, ako smo se olenjili ili prepustili brigu samo ponekim pojedincima.Naše ponašanje u cilju zaštite životne sredine van mesta stanovanja isto je toliko važno. Svako zagađivanje sredine u kojoj boravimo — prilikom putovanja, odmora, izleta, vikenda — merilo je naše kulture i brige da mi, naši prijatelji i poznanici, naši potomci, ali i ostali nepoznati posetioci tih mesta i prostora ne budu ugroženi našim ponašanjem.

PONAŠANJE I OPHOĐENJE NA RADNOM MESTUPonašanje na radnom mestu ne može se posmatrati izdvojeno, ono je odraz i verna slika našeg ponašanja u društvenom i privatnom životu. Čovek koji reaguje pravilno u svim životnim situacijama, koji vodi računa o svojim postupcima i uopšte se ponaša kao vaspitan čovek, biće takav, sigurno, i na svom radnom mestu.Zaposleni ljudi najveći deo svoga vremena provode na radnom mestu, i zato je neobično važno da svojim ponašanjem doprinesu da u sredini u kojoj rade vladaju harmonični odnosl. Ali pri tome treba da imamo na umu da i ponašanje na radnom mestu ima svoje određene i čvrste forme. Ako ih se budemo pridržavali, bićemo pošteđeni mnogih razočarenja i steći ćemo određenu sigurnost u svojim odnosima prema drugima, bilo da se radi o našim saradnicima, bilo o našim pretpostavljenim ili podređenim, bilo o strankama ili posetiocima.SVAKODNEVNI ODNOSINovog člana kolektiva upoznaće s njegovim budućim drugovima u radu sam šef ili neko od starijih

29

službenika. Ali ako se novi službenik sretne s nekim članom kolektiva koga još ne poznaje, može se sam s njim upoznati, predstavivši mu se. Našavši se u nepoznatom kolektivu, novi službenik treba pažljivo da posmatra i prati rad i držanje drugih službenika kako bi se što pre prilagodeo novoj sredini i ušao u posao koji mu je poveren. Drugovi iz kolektiva ne bi trebalo da pokazuju odbojnost prema njemu i da ispoIjavaju svoje negodovanje i nezadovoljstvo što se novo lice našlo u njihovoj sredini. Naprotiv, trebalo bi da podsticanjima i uputama utiču na njega da počne što pre učestvovati u službenim i društvenim akcijama.Međusobna iskrenost i poverenje su najbolja garancija za pravilan drugarski odnos među kolegama na radnom mestu. Ipak, u međusobnom držanju trebalo bi uvek da postoji jedno određeno od-stojanje, koje se ne može okarakterisati kao znak nepoverenja, nego, naprotiv, kao znak poštovanja prema određenoj osobi. Ne treba biti suviše poverljiv i nametati se drugima. Isto tako ne možemo se svakome obraćati sa ti. Mladi ljudi se međusobno oslovljavaju sa ti, što je potpuno razumljivo. Šefovi ne bi trebalo da svoje službenike oslovljavaju sa ti (osim ako je mnogo mlađi ili ako su dugo-godišnji bliski saradnici). Obavezno je da podređeni svoje pretpostavljene oslovljava sa vi.U svakodnevnim odnosima i kontaktima drugova na poslu važna je međusobna pažnja i ljubaznost. Pri dolasku na posao i pri odlasku sa posla obavezno se treba pozdraviti sa drugovima s kojima ra-dimo. U razgovoru se može pokazati interesovanje za porodicu sagovornika, ali detaljnije raspitivanje o porodičnim problemima nije uputno. Privatni život treba da ostane odvojen od života koji vodite na radnom mestu.Naravno, ako ste sa nekim od vaših saradnika ostvarili čvršće prijateljske veze i van posla, u privatnom životu, ne morate se strogo pridržavati pomenutog pravila. Tada je normalno da i za vreme rada porazgovarate o vašim porodicama, naročito ako se u porodičnom životu desilo nešto značajnije, nešto nesvakidašnje.U razgovoru kada se sukobite sa suprotnim mišljenjem drugih, nemojte žučno raspravljati ni povisivati ton. Posebno se čuvajte da ne padnete u afekat, jer ćete sigurno kasnije zažaliti. Svaki nesporazum treba na pravom mestu razjasniti i nastojati da se sporazumno reši.Radna disciplina je temelj pravilnog rada na svakom radnom mestu.Na posao treba dolaziti uvek na vreme.Ne zadržavajte vaše saradnike u poslu svojim pričanjem.Vaš radni sto treba uvek da bude uredan, da znate gde se šta nalazi.Ne otvarajte prozor a da niste upitali da li to drugima smeta.Ne otvarajte tuđe ladice i ne uzimajte stvari sa tuđeg radnog stola bez dozvole.Na radnom sastanku ne upadajte u reči drugima, a svoje stavove izražavajte jasno.Odnos između muškarca i žene na radnom mestu treba da bude kolegijalan.PONAŠANJE PREMA PRETPOSTAVLJENIMPrema pretpostavljenim treba se ponašati korektno, izbegavajući svaku familijarnost i ne prelazeći nikad postavljenu granicu u tim odnosima. Ali isto tako ne treba svojim ponašanjem pokazati spremnost da se dodvorimo svom pretpostavljenom ili da u njegovom prisustvu odobrimo neki njegov postupak koji bismo inače osudili.Ako tražimo od našeg pretpostavljenog neka obaveštenja ili ako želimo s njim da se dogovorimo o nekim poslovima, ne zadržavajmo ga suviše opširnim, nekad i nepotrebnim pitanjima. Treba da imamo na umu da on ima sigurno više briga i odgovornosti od nas.Ako se nađete u sobi svog šefa u trenutku kada zazvoni telefon ili kada dođe neka iznenadna poseta, treba da se povučete, osim ako vas vaš pretpostavljeni ne zadrži i dalje u svojoj kancelariji.Za vreme kraćeg razgovora ostaćete da stojite, a ako razgovor potraje duže, vaš pretpostavljeni će vas ponuditi da sednete.Kada šef ude u vašu kancelariju, ustaćete. Žena ne ustaje kada pretpostavljeni ude u njenu kancelariju; ustaće samo ako je ušla žena, i to starija žena.Ako smo učinili neku grešku ili neki propust, ne treba smatrati da nam je ispod časti da se izvinimo i grešku priznamo.PONAŠANJE PREMA SVOJIM SLUŽBENICIMAPretpostavljeni treba svojim službenicima da služi kao primer i da svojim držanjem i zalaganjem u radu stvara svoj autoritet. On ne može od svojih službenika zahtevati tačnost i red ako ih se on ne pridržava. Isto tako pretpostavljeni ne bi smio da izražava svoje nezadovoljstvo i da se žali na rad svog službenika pred drugima. Ako smatra da treba nešto da mu zameri, to treba da učini u četiri oka, smireno, bez oštrih reči i povišenog tona. Pretpostavljeni će sigurno izgubiti od svog ugleda nepotrebnom vikom, pretnjama i čestim zameranjem.Direktor ili šef nekog odjeljenja treba da se ophodi prema svima jednako, ne bi trebalo da ima svojih miljenika.Isto tako ne bi trebalo da se meša u poslove onih službenika koji mogu samostalno da rade, naprotiv, treba da ih podstiče da se još više osamostale.Ako kolektiv priređuje zajednički drugarski sastanak, obavezno je da prisustvuje i pretpostavljeni, pa

30

makar to bilo i samo kratko vreme.Ako se desi smrtni slučaj u porodici nekog člana kolektiva, odmah treba neko da ode porodici da izjavi saučešće i pruži potrebnu pomoć. Po pravilu to treba da bude njegov pretpostavljeni.PONAŠANJE I ODNOS PREMA STRANKAMAAko se nalazite na takvom radnom mestu na kojem dolazite u kontakt sa strankama, vaše ponašanje na tom mestu postaje izuzetno značajno. Ono je čak sastavni deo vašeg posla. Takva radna mesta su veoma osetljiva i traže smirene, staložene i vešte ljude koji će se potrudi ti da nadu najbolji odnos prema strankama, a stranke su po temperamentu, obrazovanju i načinu ophođenja veoma raznovrsne. Predusretljivost i ljubaznost su dve osnovne osobine koje treba da poseduje službenik koji radi sa strankama. Osim toga, potrebno je da u svakoj prilici sačuva svoj mir. To je naročito važno kada se dolazi u kontakt sa strankama koje se lako uzrujavaju, koje vole da se svađaju. Vaša smirenost će na takve ljude sigurno mnogo bolje delovati nego da se i vi počnete nervirati i žučno objašnjavati.Posebno vodite računa da vas stranka suviše dugo ne čeka.Preko telefona razgovarajte učtivo i jednako sa poznatim i sa nepoznatim osobama; uvek budite spremni da date potrebna obaveštenja.Na radnom mestu na kome imate veze sa strankama, kao, uostalom, i inače na svakom radnom mestu, treba da budete uredno i jednostavno obučeni.POSLOVNE POSETEAko želite da budete primljeni, a poseta je službenog karaktera, najavite se pismenim putem ili telefonom. Ako ste ugovorili tačan čas sastanka, obavezni ste da budete tačni. Ne zadržavajte se dugo, izložite kratko i jasno šta želite, vodite računa da je svim poslovnim ljudima vreme dragoceno. Ne insistirajte da vas uvek primi glavni rukovodilac ako vaš posao možete da obavite uspešno i sa rukovodeocem nekog odeljenja.Isto tako ne bi trebalo da se meša u poslove onih službenika koji mogu samostalno da rade, naprotiv, treba da ih podstiče da se još više osamostale.Ako kolektiv priređuje zajednički drugarski sastanak, obavezno je da prisustvuje i pretpostavljeni, pa makar to bilo i samo kratko vreme.Ako se desi smrtni slučaj u porodici nekog člana kolektiva, odmah treba neko da ode porodici da izjavi saučešće i pruži potrebnu pomoć. Po pravilu to treba da bude njegov pretpostavljeni.PONAŠANJE I ODNOS PREMA STRANKAMAAko se nalazite na takvom radnom mestu na kojem dolazite u kontakt sa strankama, vaše ponašanje na tom mestu postaje izuzetno značajno. Ono je čak sastavni deo vašeg posla. Takva radna mesta su veoma osetljiva i traže smirene, staložene i vešte ljude koji će se potrudi ti da nađu najbolji odnos prema strankama, a stranke su po temperamentu, obrazovanju i načinu ophođenja veoma raznovrsne. Predusretljivost i ljubaznost su dve osnovne osobine koje treba da poseduje službenik koji radi sa strankama. Osim toga, potrebno je da u svakoj prilici sačuva svoj mir. To je naročito važno kada se dolazi u kontakt sa strankama koje se lako uzrujavaju, koje vole da se svađaju. Vaša smirenost će na takve ljude sigurno mnogo bolje delovati nego da se i vi počnete nervirati i žučno objašnjavati.Posebno vodite računa da vas stranka suviše dugo ne čeka.Preko telefona razgovarajte učtivo i jednako sa poznatim i sa nepoznatim osobama; uvek budite spremni da date potrebna obaveštenja.Na radnom mestu na kome imate veze sa strankama, kao, uostalom, i inače na svakom radnom mestu, treba da budete uredno i jednostavno obučeni.

NAŠE DRŽANJE - PREMA POSLUZIU našoj zemlji prava i obaveze kućne posluge regulisani su propisima, i zato bez ikakvog dvoumljenja, ako već imamo kućnu poslugu, izvršavajmo i svoje obaveze prema njoj u pogledu isplaćivanja zarade, prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor.Međutim, zakonski propisi ne mogu da regulišu svakodnevne ljudske odnose između poslodavaca i posluge. Navešćemo one najosnovnije:Kućnu pomoćnicu je najbolje zvati njenim imenom. Nije preporučljivo s poslugom postupati odmah suviše blisko. Potrebno je izvesno vreme da se ljudi naviknu jedni na druge. Ako se vremenom pokaže da je kućna pomoćnica pravi i iskreni prodični prijatelj, ophodićemo se prema njoj kao prema ostalim članovima porodice.Vikanje na poslugu, pretnje bez osnova, neuredno isplaćivanje materijalnih obaveza, a naročito maltretiranje posluge na razne načine ne samo da nije dozvoljeno nego je i kažnjivo.Velika je veština naći i održati meru u svim odnosima sa kućnom poslugom. To se postiže dugogodišnjim iskustvom ali, pre svega nastojanjem da se ti odnosi usklade na obostrano zadovoljstvo. U posluzi moramo uvek gledati ličnost koju treba ceniti, a od nje tražiti da u potpunosti ispunjava obaveze za koje je plaćena.

31

Često dolazimo u prilike da uspostavimo određene odnose prema posluzi uopšte, ne u našoj kući, nego na nekim drugim javnim mestima. To su ljudi čije je zanimanje da se brinu o drugima i da ih poslužuju u raznim prilikama. Kao što to čine kelneri, nosači, čistači cipela, sobarice u hotelima, pralje i sl. U ovim slučajevima, i kod nas je to već uobičajeno, ovim ljudima se pored zarade koju im isplaćuje njihovo preduzeće daje i napojnica.Odnos prema ljudima koji nas poslužuju u raznim prilikama treba da bude pun poštovanja. Ne smemo grdnjom, psovkom ili pretnjom pokazati da mislimo da su zato što nas poslužuju manje vredni.NAŠE DRŽANJE - PREMA BOLESNIKUMnoge bolesti su zarazne i prenose se na razne načine: dodirom, kašljem, krvnim dodirom, seksualnim odnosom i sl. To su najčešće bolesti disajnih organa (grip, angina grla itd.), probavnih organa (tifus, prolivi, katari stomaka i creva i sl.), polne bolesti (gonoreja, sifilis, sida).U slučaju seksualnog odnosa sa osobom kada ste vi ili vaš partner zaraženi nekom polnom bolesti, čim to utvrdite ili saznate, dužni ste, a i obavezni, da odmah zatražite Iekarsku pomoć i date podatke s kojom ste osobom imali odnos. To je sve u cilju sprečavanja daljeg širenja polne bolesti. Do potpunog ozdravljenja, odnosno izlečenja, dužni ste da se uzdržavate svakog daljeg polnog odnosa.Ako na telu imate otvorenu ranu ili neki ekcem na koži, nedopustivo je da se kupate u otvorenom bazenu, a pogotovu u zatvorenom bazenu.Ako bolesnik leži u kući, treba mu dati, ako je ikako moguće, zasebnu sobu. Soba treba da bude uredna i čista i da u njoj vlada tišina. U sobu se ulazi samo onda ako je to potrebno ili ako bolesnik želi da neko bude s njim. Deca ne treba da ulaze u bolesnikovu sobu.Ne treba smatrati uvredom (iako još uvek patrijarhalan odnos prema bolesniku često to zamera) ako odbijete rukovanje i ljubljenje sa bolesnikom. To treba izvesti na način da ne povredite bolesnika ili njegovu okolinu. Ako već to uradite, izbegnite ljubljenje u usta i operite što pre ruke i sve delove tela koji su došli u dodir s bolesnikom. Ukoliko vam je poznato da bolesnik boluje od zarazne bolesti i da je sredina takva koja običaje stavlja iznad svega, pa i higijenskih propisa, onda je bolje da bolesnika ne posetite dok ne ozdravi uz pravovremeno izvinjenje.Ako ste vi bolesnik, obavezno nastojte da svoje posetioce zadržite što kraće i sami nastojte da izbegnete svaki telesni dodir.Ako je Iekar dopustio da se bolesnik posećuje, onda njegovi prijatelji i poznanici treba da ga obiđu. Poseta treba da bude kratka, a bolesniku se donosi mali prigodni poklon: cveće, voće, voćni sok i sl. U razgovoru ne smemo biti bučni, a teme razgovora ne treba da budu vezane za bolest, smrt i druge nesreće. Ipak ne treba ići u drugu krajnost, izveštačeni optimizam može više da škodi nego što koristi. Iz našeg razgovora treba da izbija pažnja i želja da bolesnik što pre ozdravi.Pušenje u bolesnikovoj sobi je znak vašeg nepristojnog i lošeg ponašanja. U bolesničkoj sobi se ne pozdravljaju prisutni posebno, pogotovo ne rukovanjem, nego jednim i opštim pozdravom.Ako bolesnik leži u bolnici pokušajte dobiti podatke šta bolesnik sme da jede ili pije. Ni u kom slučaju nemojte nasesti savetima okoline da bolesnik voli određena jela, pića i cigarete. Stoga ponesite kao ponudu bolesniku ono što njegova bolest dozvoljava da jede i pije. No, ako ne znate šta se može odneti, nećete pogrešiti ako ženi odnesete cveće, a muškarcu voćni sok ili sveže voće. U razgovoru s bolesnikom vodite vedar, ali ne namešten razrgovor. Klonite se razgovora o bolesti i nastojte da ga razgovorom razonodite pričajući o zajedničkim prijateljima i dogodovštinama. Lep poklon je bolesniku i knjiga ili časopis ako vam je poznato da voli da čita. Čim dođu bolesniku novi posetioci, vaša je dužnost da se oprostite i udaljite, kako u bolesničkoj sobi ne bi bilo previše posetilaca.NAŠE DRŽANJE - PREMA LEKARUAko pozovemo Iekara u kućnu posetu, priprijemimo sve da od nje imamo stvarno koristi. Naši odgovori na pitanja Iekara treba da budu kratki i tačni. Ne treba da zadržavamo Iekara govoreći o sporednim pojavama koje su beznačajne za pravilno uspostavljanje dijagnoze i propisivanje terapije.Neophodno je priprijemiti sve da Iekar posle pregleda opere ruke i obriše ih neupotrebljenim peškirom. Ako nam neka uputstva za upotrebu lekova nisu jasna, bolje je odmah tražiti od Iekara objašnjenje, da ne bismo morali to učiniti naknadno.Ako se spremamo da odemo na Iekarski pregled u ambulantu ili u bolnicu, onda se oblačimo tako da pojedine delove odeće skidamo lako. Naše rublje mora biti besprekorno čisto. Neophodno je da se okupamo pre odlaska u bolnicu, ako nam to zdravstveno stanje dozvoljava.Mnogi ljudi su ponekad nezadovoljni svojim Iekarom i padaju u grešku da ga pred drugim Iekarima kritikuju. To nikada ne treba činiti jer ćemo kod drugog Iekara stvoriti uverenje da smo pretjerano osetljivi i netaktični, što nam može samo škoditi.NAŠE DRŽANJE - PREMA STARIM OSOBAMASukob između starih i mladih generacija je star koliko i čovečanstvo. To je normalna pojava i ne

32

treba zbog toga mladima zameriti, ali kada su u pitanju sasvim stari ljudi, mladi moraju da shvate da prema njima treba u svakoj prilici pokazivati neophodno poštovanje. Ti su ljudi stvarno završili svoj aktivni život, i sada provode dane u zasluženom miru, pa prema tome i zasluženom poštovanju. Kaže se da se kultura jednog naroda meri po odnosu prema starim ljudima.Životne tegobe najčešće ostavljaju kod starih ljudi duboke tragove. Često su nemoćni, veoma osetljivi, rado zameraju drugima i smatraju da su ona vremena kada su oni bili mladi bila »zlatna vremena«. Ponekad su skloni svađi, boje se siromaštva i postaju škrti. Naravno da ima veliki broj ljudi koji su u starosti zadržali svu onu blagost i dobrotu koju su imali i ranije. U svakom slučaju, prema starim osobama treba da pokažemo dovoljno razumevanja, a posebno mnogo pažnje i obzira.Vrlo često stari ljudi imaju predrasude i shvatanja koji danas izgledaju smešni i zastareli. Uvredićete ih ako pokušate da ih ubedite u suprotno. Bolje je da pokušate da ih shvatite i da im u razgovoru više povlađujete, nego da im se suprotstavljate.Za stolom odaberite za njih uvek najbolje mesto; na ulici priskočite u pomoć svakoj starijoj osobi pri prelazu preko ulice, ulasku u tramvaj ili autobus.Kada nešto pričaju, slušajte ih sa pažnjom ne ljutite se što to možda slušate po ko zna koji put. Pričajući nama u stvari oni pričaju sebi o onome što je bilo lepo u njihovoj mladosti.

POZIVNICEOpet se srećemo sa jednom društvenom pojavom koju je moderno vreme potisnulo. Sve manje se u privatnom životu priređuju velike gozbe, bučni prijemi i bogate svadbe. Istina, svečanih ručkova i večera, prema i koktel-partija ima, ali njih najviše priređuju društveno-politički i poslovni krugovi, a manje pojedinci.Sadržaj pozivnice, koja treba da bude na čvrstom belom papiru, treba da bude jasan i kratak. Prvo se navodi zbog čega se priređuje prijem, a zatim mesto i vreme gdje će se i kada održati. Dodaje se i napomena kakvo odelo treba obući. Pozivnica se upućuje domaćinu, ali se naglašava da poziv važi i za suprugu, i obavezno se šalje u nezatvorenoj koverti. Rok od slanja pozivnice do dana od-ržavanja prema mora biti dovoljno dug, najmanje pet dana.PRIMER SLUŽBENOG POZIVA:Povodom dodeljivanja nagrade književniku N. N. Izdavačko preduzeće »Bagdala« priređuje u njegovu častKOKTELu hotel »Evropi« 30. jula 2003. godine, na koji poziva Vas i Vašu suprugu.Koktel će trajati od 18 do 20 časova. Odelo tamno.Domaćin N. N.ili:N. N. i supruga imaju čast da pozovu druga N. N. i gospodu na KOKTEL koji priređuju povodom.... u subotu 19. aprila u 18 časova u svom stanu.MANJE SLUŽBENI POZIVI:Mojoj supruzi i meni osobita je čast da Vas i Vašu suprugu pozovemo ove nedelje 21. aprila u 19 časova na večeru.Molimo Vas da nas do četvrtka obavestite o svome dolasku, kome se unapred radujemo.Primite najsrdačnije pozdraveN. N.ili:Imamo čast da Vas pozovemo da sa suprugom prisustvujete venčanju naše kćerke... sa inženjerom... u četvrtak 16. februara.Venčanje će se obaviti u 14 časova u Matičnom kancelariji.Molimo Vas da budete na mestu venčanja u 13.45 časova.Posle venčanja biće prijem u malom salonu hotel »Evrope«.Molimo da nam odgovorite do 12. februara.N. N. sa suprugom

POSTAVLJANJE STOLA I SERVIRANJEEvo kako treba da izgleda postavljeni sto za jedan ručak ili večeru.Na prvom mestu treba, s obzirom na veličinu stola, voditi računa o broju gostiju koje ćemo pozvati. Gosti ne bi smeli sediti zbijeni za stolom, tj. suviše blizu jedan do drugoga (treba predvideti bar 50 cm između svakog gosta). Naš savremeni stambeni prostor je često veoma skučen tako da smo primorani da se poslužimo stolom za rasklapanje da bismo koliko--toliko udobno smestili svoje goste.Za ručak kao i za večeru obavezno se stavlja i beli stolnjak, za ručak se može, ako su gosti bliski prijatelji ili rodbina, staviti i stolnjak u boji. Umesto stolnjaka za ručak se mogu postaviti i setovi u

33

boji (podmetači za svaki pribor za jelo). Stolnjak treba da prelazi 15-20 cm rub stola na svakoj strani.Salvete se slažu u trougao ili se slože tako da mogu da stoje uspravno u tanjiru (za to treba posebna veština); za ručak se stavljaju obavezno na tanjir, a za večeru pored tanjira s desne strane. Danas se više ne upotrebljavaju, kao ranije, velike salvete. Papirnate salvete se upotrebljavaju samo ako su nam gosti izuzetno bliski.Sto će mnogo lepše izgledati ako ga ukrasimo cvećem, koje se obično aranžira u plitkim vaznama duž stola. Za večeru, naročito ako je u pitanju svečanija večera, mogu se na sto staviti svećnjaci sa upaljenim svećama, što daje posebnu draž i doprinosi stvaranju intimnije i toplije atmosfere za vreme večere. Sveće se pale neposredno pre ulaska gostiju.Prvo se na svako mesto stavlja plitki tanjir. Na njega dođe duboki ako će se služiti supa ili čorba ili manji tanjir ako će ručak početi nekim predjelom. Kada se služe bistre supe, one se donose na sto već usute u odgovarajuće zdelice. One se stavljaju na plitki tanjir. Po pravilu tanjiri bi morali biti hladni za hladna jela a ugrijani za topla jela. Međutim, kod kuće je to dosta teško izvesti. Mali tanjiri sa desne strane služe za salatu, a sa leve za hleb.UPOTREBA PRIBOR ZA JELOSa desne strane tanjira stavljaju se noževi i kašika, a sa leve viljuška. Pribor za jelo raspoređen je po redosledu jela koja će se servirati. To nam je ujedno i putokaz koji ćemo pribor upotrebiti za koje jelo. Tako s desne strane, počev od tanjira, stavlja se: nož, kašika i manji nož za predjelo, a sa leve strane opet po istom redosledu, viljuška za glavno jelo, a zatim viljuška za predjelo.Iznad tanjira stavljaju se nož i viljuška za kolače. Noževi se stavljaju uvek tako da je oštrica okrenuta prema tanjiru, a kašika i viljuška sa otvorom, zupcima prema gore.UPOTREBA PRIBORA ZA JELO – KAŠIKE I VILJUŠKEKašika za supu, čorbu drži se na kraju tako da palcem desne ruke prihvatimo gornju stranu drške, a kažiprst i srednjak se nalaze na njenoj donjoj strani. Kašikom se jedu supe, a i variva. Prinosi se ustima širom ili užom stranom (o ovome postoje dvostruka pravila: može i jedno i drugo) ali, u svakom slučaju, bez srkanja, a pogotovo bez šumnog srkanja. Kašika se nikada ne puni jelom do vrha. Pri jelu glava miruje, dok se kašika prinosi ustima.Mala kašika (kafena) se upotrebljava za mleko, kafu, čaj, kakao, kiselo mleko, mekano kuvano jaje, kompot, kremu, torte s prelivom i sitno voće.Sasvim mala pljosnata kašika koristi se za sladoled.Viljuška se drži između palca i kažiprsta leve ruke i naslanja se na srednjak. Njome se ubada onaj komad mesa, krompira i slično koji ćemo prineti ustima. Nožem se na viljušku nanosi umak, varivo i slično. Viljuškom se jede meso, riba, krompir, gusta variva, jaja, testenina, pite.Malom viljuškom se jedu predjela i kolači.Nož služi isključivo za rezanje većih komada hrane i za nanošenje na viljušku. Drži se na isti način kao i viljuška, samo desnom rukom.Ako smo u gostima ili u restoranu, položaj pribora za jelo »prekriženo« u tanjiru je znak da sa jelom još nismo završili, a uporedo od desna prema sredini tanjira da smo završili s jelom i da se tanjir može odneti. U toku jela pribor za jelo ne stavljamo pored tanjira na stolnjak, nego isključivo u prekidima a i po završetku jela stavlja se u tanjir.UPOTREBA PRIBORA ZA JELO – ČAŠEAko želimo da nam sto bude zaista kompletno postavljen, onda svako piće treba da ima svoju čašu. Prema tome, na svako mesto treba postaviti četiri čaše. One se re|aju s leva na desno, i to: čaša za vodu, čaša za crno vino, čaša za belo vino i na kraju najmanja za aperitiv. Čaša za pivo, ako je pivo predviđeno, stavlja se na podlogu. Čaše uzimamo zdesna na levo. Znači, prvo za aperitiv a zatim za belo, pa crno vino i na kraju za vodu. Ako se služi šampanjac, onda se čaša za šampanjac stavlja kraj čaše za vodu. Kratko rečeno: čaše se stavljaju desno iznad tanjira i to po redosledu kojim će se služiti piće — zdesna nalevo.UPOTREBA PRIBORA ZA JELO – FLAŠE I BOKALIMineralna voda služi se uvek iz originalnih flaša. Obična voda iz bokala. Vino se služi, ako je flaširano, iz originalnih flaša, a ako nije, onda iz bokala kao i voda. Flaše i bokali sa vinom i vodom stavljaju se na oba kraja stola.UPOTREBA PRIBORA ZA JELO – SLANICI I ZDELICE ZA PRANJE PRSTIJUSlanike sa solju i biberom treba postaviti na toliko mesta na stolu koliko je potrebno da bi se svaki gost mogao bez teškoća njima poslužiti. Ako slanici nisu podešeni da se iz njih sipa so ili biber, onda je obavezno uz njih staviti malu kašičicu. Svoj pribor za jelo nikada se ne sme upotrebiti za uzimanje začina.Kada se postavlja sto, moramo proveriti da li su so i biber dovoljno suvi da bi se mogu sipati.Ako smo gostima servirali ostrige, špargle ili artičoke, obavezno se uz tanjir stavlja manja zdelica napunjena mlakom vodom. Ona služi da se posle jela operu prsti, koji se zatim obrišu salvetom.UPOTREBA PRIBORA ZA JELO – TANJIRIĆI ZA KOLAČE, DESERT, VOĆE I KOMPOT

34

Tanjirići za kolače, desert, voće i kompot stavljaju se na sto kad na njih dođe red i pošto su prethodno sa stola pokupljeni već upotrijebljeni tanjiri. Za kolače se stavlja mala kašika ili nož i viljuška, prema vrsti kolača, za kompot mala kašika, za voće i desert nož i viljuška.POMOĆNI STOČIĆ ZA POSLUŽIVANJEPomoćni stočić za posluživanje (obično je na točkovima) veoma je funkcionalan i od velike koristi za domaćicu kako za donošenje jela i odnošenje upotrijebljenog posuđa, tako i za ostavljanje re-zervnog pribora za posluživanje. Osim toga, on domaćici ušteđuje mnogo vremena i napora.MENIVeoma je korisno i preporučljivo (naročito na svečanim trpezama) uz svaki pribor za jelo staviti mali karton na kome će biti rukom ispisan meni (spisak jela koja će se služiti na svečanom ručku ili večeri). Time će gosti unapred znati koliko će i kakvih jela biti, te će se pri posluživanju prema tome ravnati.APERITIVPre ručka ili večere domaćin poslužuje goste aperitivom. Na jednom manjem stolu ili na poslužavniku stoje čaše sa raznim aperitivima. Gosti prilaze sami ili ih domaćini nude i služe onim pićem koje gost odabere.Domaćini biraju aperitive kojima će goste ponuditi na osnovu poznavanja ukusa i navika samih gostiju, kao i prema svojim mogućnostima. Izbor je zaista velik, počevši od rakije, vinjaka, votke, pa do viskija, vermuta, martinija, šerija i dr. U novije vreme se i aperitivi služe u većim visokim čašama u koje se piće sipa samo dva-tri prsta visine. Uz aperitiv služe se slani bademi, slani štapići i sl. Posle posluživanja aperitivom gosti prilaze stolu. Nećemo pogriešti ako goste poslužimo aperitivom i za stolom. U tom slučaju gosti se pitaju koje piće žele i tada domaćin ili posluga sipaju aperitiv u čašu koja je na stolu za to određena. Isti je postupak kada se ručak ili večera priređuju u restoranu.

KAKO SE PRILAZI STOLUAko se radi o ručku ili večeri u intimnijem prijateljskom krugu, domaćica ulazi prva u trpezariju i upućuje svakog gosta gde će sesti.Ako se radi o svečanom ručku ili večeri, domaćica ulazi u trpezariju u pratnji muškarca koji će sediti s njene deshe strane. To je uvek najstariji ili najugledniji gost. Pre ulaska u trpezariju, domaćica određuje parove koji će sediti zajedno za stolom. Ona to radi po već ranije utvrđenom planu, a gostima se obraća riječima "Molim vas, druže, gospodine, da povedete za sto drugaricu, gospođu." Domaćica će, pošto je izvršila raspored gostiju po parovima, ući u trpezariju u pratnji najuglednijeg gosta, a za njom odmah domaćin sa najuglednijom gošćom, zatim ulaze ostali gosti.Muškarci ponude ženama svoju levu ruku i tako ih uvode u trpezariju. Ako je u pitanju manje svečan ručak ili večera, domaćica ulazi sama u trpezariju pozivajući goste da uđu; oni ulaze svaki za sebe ili udvoje. U tom slučaju domaćin ulazi posljednji.RASPORED GOSTIJU ZA STOLOMRaspored gostiju za stolom treba izvršiti vrlo oprezno i sa puno takta. Od toga često zavisi da li će nam ručak ili večera uspeti. Ako goste dobro rasporedimo, tj. ako se svaki gost oseća prijatno pored svog suseda, ako s njim ima o čemu da razgovara pronalazeći lako zajedničke teme i zajednička interesovanja, onda je sigurno da ćemo i mi, a i naši gosti, biti zadovoljni. Ponekad će atmosfera za stolom biti hladna i neprijatna (ako ne izvršimo dobar raspored gostiju) a razgovor nezanimljiv i usiljen. Takav prijem možemo smatrati neuspelim.Raspored gostiju za stolom ne možemo u potpunosti vršiti prema našem nahođenju. Postoje određena pravila za pojedina mesta za stolom, i njih se moramo pridržavati:Domaćica i domaćin sede jedno nasuprot drugome. Domaćica u vrhu stola a domaćin u dnu stola (engleski način) ili jedno nasuprot drugome u sredini stola (francuski način). U tom slučaju u vrhu i u dnu stola sede mladi ljudi. Na desnoj strani domaćice sedi najugledniji gost, a s leve strane po značaju drugi gost. To isto važi za gošće u odnosu na domaćina. Roditelji ili ded i baka ne treba nikad da sede u začelju stola. Mesto majke, svekrve, tašte i bake je sa desne strane domaćina; a mesto oca, svekra, tasta i deda je s desne strane domaćice.Ako je domaćica udovica ili neudata, ulogu domaćina preuzima najstariji i najugledniji gost. Bračni parovi po pravilu ne sede zajedno. Dužnost domaćice će biti u tom pogledu olakšana ako se poslužimo malim kartonima na kojima će biti ispisana imena gostiju i koje ćemo prisloniti uz čaše (to dolazi u obzir samo ako je u pitanju veliki broj gostiju). Ako gostima šaljemo pismene pozivnice, možemo na samim pozivnicama naznačiti ime njihovog suseda za stolom. Ponekad (kod nas dosta retko) može se izraditi plan stola sa ucrtanim mestima i naznačenim imenima gostiju. Takav plan stavljamo na uvid gostima u sobi gde se služi aperitiv.Znači, od broja gostiju i karaktera ručka ili večere zavisi kako ćemo organizovati raspored gostiju za stolom. To može biti jednostavno raspoređivanje »na licu mesta«, koje vrši domaćica neposredno pred početak ručka ili večere ili pomoću posebnih kartona ranije pripremljenih i postavljenih na sto.Na kraju da rezimiramo osnovne principe za pravilno raspoređivanje gostiju oko stola:

35

Domaćin i domaćica sede jedno nasuprot drugom. Najugledniji gost sedi desno od domaćice, a levo drugi po značaju, zatim redom ostali gosti, po mogućnosti jedna žena i jedan muškarac. Stariji imaju prednost pred mladima. Bračni parovi ne sede zajedno, mladenci se nikada ne rastavljaju.POSLUŽIVANJE ZA STOLOMPošto su gosti zauzeli svoja mesta za već postavljenim stolom, obed može da počne. Kad je to svečani ručak ili večera, posluživanje obavlja posluga. U užem, intimnijem krugu poslužuje sama domaćica. Prvo se poslužuje najstarija ili najuvaženija gošća koja sedi s desne domaćinove strane, zatim gošća koja sedi s leve domaćinove strane, dalje ostale žene redom i na kraju domaćica. Od muškaraca prvo se poslužuje najstariji ili po položaju najvažniji gost koji sedi s desne strane domaćice, zatim onaj koji sedi s njene leve strane, dalje redom svi muškarci i na kraju domaćin.Prilikom služenja jela gostu se uvek prilazi s njegove leve strane, dok se piće sipa u čaše s desne strane, ali pri tome se čaša ne uzima u ruku, već se ostavlja na stolu.Mesto na stolu pred gostom nikada ne sme da bude prazno. Kada se s desne strane ukloni već upotrijebljen tanjir na njegovo mesto se odmah sa leve strane stavlja novi.Supa ili čorba služi se samo jedanput u toku obeda i jede se iz dubokog tanjira koji je postavljen na plitki. Bistre supe služe se u specijalnim zdelicama u kojima se i donose na sto.Predjelom se može gost poslužiti i dva puta.Povrće može biti servirano na istoj zdeli sa mesom.Salata se donosi u zdeli za salatu i služi se u malim tanjirićima.Posle svakog jela sa stola se pokupi i odnese sve što više nije potrebno za jela koja će se iza toga služiti.Osim supe, salate i deserta svako jelo se može služiti dva puta. Drugi put se jelo ne služi po istom redu kao prvi put. Konobar ili osoba koje vas poslužuje prilazi onom gostu koji je jelo pojeo i koji možda želi da se još jednom posluži.Pri posluživanju konobar ili osoba koja vas poslužuje malo će se prikloniti da biste bolje videli ponuđeno jelo i lakše se poslužili. Ako ste nesigurni ili nevešti u uzimanju jela, možete zamoliti konobara da vam on po vašoj želji stavi jelo u tanjir.

REDOSLED JELAPostoji jedan utvrđeni red po kome se za ručkom ili večerom poslužuju jela. Taj utvrđeni red ima u kulinarstvu već dugu tradiciju, jer se decemjama nije gotovo ništa izmenilo. Jedino odstupanje u poslednje vreme jeste u tome što se na svečanim ručkovima može da služi supa ili čorba (što ranije nije bio slučaj) i da se na svečanoj večeri ne služi predjelo.Evo nekoliko menija za razne prilike: Hladno predjelo (sirevi, sardine, šunka, salama i sl.).KUĆNI SVEČANIJI RUČAKSupa (čorba) (pileća, goveda, teleća)Meso sa povrćemRazne salateMeđu jelo (lagano jelo koje se služi iza pečenja a pre kolača i voća)VoćeCrna kavaNAROČITO SVEČANI RUČAK I VEČERAPredjelo ili riba SupaPečenje sa povrćemPeradSalateRazni sireviMeđujelaSladoled ili kremaVoćeCrna kavaKAKO SE POSLUŽUJEKada nam konobar, ili neko drugo lice koje nas poslužuje prinese zdelu sa jelom da nas posluži, upotrebićemo pribor koji se nalazi u zdeli uz jelo. Ni u kom slučaju ne možemo u tu svrhu upotrijebiti svoj pribor. Ako je jelo izrezano, uzimamo komad koji je nama najbliži; a ako jelo nije izrezano, nastojaćemo da odvajajući jedan komad za nas što manje pokvarimo oblik serviranog jela. Domaćica je obavezna da pomogne gostu ako se nađe u neprilici pri posluživanju. Ako nas poslužuje konobar, učiniće on to bez ikakvih poteškoća.Uz meso i ribu poslužićete se umakom.Salatu treba zahvatiti kašikom i viljuškom posebnog oblika i preneti je u svoj tanjirić.

36

Upotrijebljeno posuđe odnosi se sa desne strane.Ako to vrši posluga, nemojte joj u tome pomagati. Naravno, ako se desi nešto nepredviđeno ili nastane nezgoda zbog nespretnosti posluge, onda ćete postupiti tako da ublažite neprijatnu situaciju.MENJANJE TANJIRA I PRIBORATanjiri se mijenjaju posle svakog jela. Na svečanim ručkovima svako jelo ima svoj pribor. Kod kuće, kada smo u užem porodičnom ili prijateljskom krugu, od toga možemo odstupiti. Ako domaćica spusti svoj pribor za jelo pored tanjira, to znači da će se iduće jelo jesti istim priborom.KAKO SE POSLUŽUJE - SIREVISirevi su postali gotovo sastavni deo svakog menija. Oni se naročito služe u Francuskoj, ali i u svim onim zemljama koje su prihvatile francusku kuhinju. Sirevi se poslužuju na posebnom velikom tanjiru i to između hladnog međujela i voća. Ako sireve služimo kao posebno jelo, onda je obavezno imati veći izbor raznih sireva. Kod nas je uobičajeno da se sir poslužuje kao hladno predjelo uz šunku, salamu i sl.KAKO SE POSLUŽUJE - KOLAČI, SLADOLED, KREMEKada se na sto iznese cela torta, domaćica će je iseći na komade. Kreme ili pudinzi mogu biti servirani u velikoj zdeli ili razliveni u čaše, a jedu se malom kašičicom. Štrudle i drugi čvršći kolači jedu se posebnom malom viljuškom, čiji je jedan zubac nešto širi i oštriji. Svi kolači osim sitnih, uzimaju se sa poslužaonika pomoću naročite, malo šire i pljosnate kašike. Sladoled se služi u posebnim plitkim zdelicama, a jede se pljosnatom kašičicom.KAKO SE POSLUŽUJE - VOĆE I VOĆNE SALATESveže voće se stavlja na sto u posudi za voće, ali već oprano. Suvo voće (smokve, orasi, Iešnici, bademi, suve šljive) služe se na većem tanjiru.Voćne salate se serviraju u manjim zdelicama.KAKO SE POSLUŽUJE - CRNA KAFACrna kafa se poslužuje poslednja. Njome se završava ručak ili večera, a ona je znak da će se skoro ustati od stola. Ona se poslužuje u šoljicama za crnu kafu, koje su već ranije postavljene na sto, a sipa se gostu sa njegove desne strane ili se donosi već usuta u šoljicama. Kod nas je uobičajeno da se crna kafa gotovo uvek pije za istim stolom za kojim se i jelo. Iako je mnogo prijatnije, kao što se to čini u nekim drugim zemljama, kafu popiti u drugoj prostoriji; uz kafu se obavezno nude cigarete, a ženama koje ne puše liker. Ako imamo za to mogućnosti, postupimo i mi tako.KAKO SE POSLUŽUJE - HLEBHleb se poslužuje iz posebne korpice koja, ako je ručak priređen kod kuće, ne treba da stoji na stolu (najbolje je da stoji na pomoćnom stoliću). U restoranima se hleb, naročito ako su u pitanju svečani ručkovi ili večere, servira pored svakog pribora za jelo u posebnim omotima ili u korpicama za hleb koje se poređaju po stolu na određenim razmacima tako da svaki gost može lako da se posluži. U porodičnom krugu za vreme ručka ili večere korpa za hleb stoji na stolu. Gostu za stolom ne sme nikada nedostajati hleba.I još jedno osnovno pravilo: narezani hleb se nikada ne sme rezati nožem nego ga treba otkidati rukom.KAKO SE POSLUŽUJE - PIĆASva pića se sipaju gostu s njegove desne strane. Ne zaboravite, čašu ne smete nikada prepuniti!Kako se kod nas najviše piju i poslužuju vina, potrebno je znati kada se i kako koje vino služi:Stono vino se služi u bokalu ili u originalnoj flaši, a drži se na stolu.Desertna vina se takođe služe u bokalima ili u originalnim flašama, ali se ne drže na stolu nego na pomoćnom stolu za posluživanje.Specijalna vina služe se samo u originalnim flašama položenim u korpi od pruća, a šampanjac u posebnim posudama sa ledom, dok je flaša obmotana salvetom.Vrste vina: bela i crna, laka i teška vina.Vino se može piti čisto, ali i sa vodom, sodom ili mineralnom vodom.Uz supu ili čorbu ne služe se nikakva alkoholna pića.Uz pečenje od »belog« mesa (perad) piju se bela vina a uz pečenje »crnog« mesa (divljač) piju se crna vina.Uz ribu pije se lakše belo vino, i to ako je riba kuhana, a uz pečenu ribu teže belo vino. Međutim, kod nas se vrlo često uz ribu pije crno vino.Ne smemo zaboraviti da se crno vino nikada ne rashlađuje.Za koktel se upotrebljava samo soda — nikad mineralna voda. Vermut se pije pre jela ako je gorak, a slatki vermut posle jela.POJEDNOSTAVLJENO POSLUŽIVANJEMnoge domaćice nemaju poslugu, ali se zato ne moraju odreći zadovoljstva da pozivaju i primaju goste. U takvim slučajevima uspjeh prema ili obeda zavisi najviše od toga da li je domaćica sve na vreme pripremila kako za ručkom ili večerom ne bi gubila vreme u onim sitnim poslovima koje je

37

mogla i ranije završiti.Prirodno je da će gosti shvatiti položaj domaćice koja nema poslugu, shvatiće njene napore i prihvatiti njeno izvinjenje ako ne bude sve »kako treba« i svojim ponašanjem pomoći će domaćici da svoj zadatak obavi što lakše i uspješnije.Domaćica se izvinjava samo jednom, i to na početku ručka ili večere.Izbor jela mora biti takav da se izbegnu komplikovana jela, a naročito ona koja se spremaju neposredno pre početka obeda.Preporučljivo je da se na sto stavi sve što je potrebno, tako da se za vreme jela što manje donosi i odnosl. Pomoćni stolić na točkovima i mali stoni grijač biće domaćici od velike koristi.Domaćin poslužuje vino i drugo piće.U ovom slučaju kada goste poslužuje sama domaćica i kada je društvo za stolom međusobno blisko, tada, obično, zdela sa jelom kruži od jednog do drugog gosta bez obzira na redosled, koji inače, za vreme svečanih ručkova i večera važi.Sa stola se za vreme jela sklanja što manje, a čim se sa jelom završi, prelazi se u drugu prostoriju. Tek kada gosti odu, domaćica će raspremiti sto i urediti trpezariju.Ako imamo samo jednu prostoriju u kojoj možemo primiti goste, onda domaćin poziva goste u slobodan ugao sobe, nudeći im cigarete, a domaćica za to vreme brzo raspremi sto i uz pomoć po-kretnog pomoćnog stolića iznosi sve što je nepotrebno. Zatim gosti ponovo sedaju za sto.Ako se mlada gošća ponudi domaćici da joj pomogne pri posluživanju, domaćica treba da prihvati tu pomoć, ali da je preterano ne iskorišćuje.

KAKO SE JEDU - Hleb, pogača i pecivo Jedu se rukom. Narezane komade, hleba ili pogače, odnosno pecivo stavimo obično s leve strane glavnog tanjira. Uzimaju se levom rukom, da bi se od njih otkidali komadići koje stavljamo u usta ili premazujemo nekim od ponuđenih namaza. Drobljenje i umakanje hleba u kafu, mleko, supu ili sos nije dopušteno, pogotovo na javnom mestu ili u gostima. Kod kućnih obeda to se ponegde toleriše ukućanima, posebno deci.Predjelo se jede zavisno o vrsti predjela. Špagete se jedu viljuškom i kašikom; francuska salata, pršut, šunka viljuškom i nožem. Pribor za predjelo je prvo s desne, i prvo s leve strane prema glavnom tanjiru, pre kašike za supu.Supa se jede većom kašikom koja se rukom prinosi ustima iz dubokog tanjira. Vruća supa se uzima s kraja tanjira i nikada se ne duva u supu koja je u kašiki. Posle pojedene supe kašika se ostavlja u tanjiru ili zdelici.KAKO SE JEDU – JajaMeko kuvano jaje poslužuje se oljušteno u čaši ili celo u posebnom stalku. U prvom slučaju jede se malom kašikom, a u drugom, prethodno se kašičicom razbije šira strana jajeta ili nožem preseče njegov vrh. Jaja servirana sa drugim jelima, bilo pržena »na oko« ili kao kajgana jedu se viljuškom ili nožem. Oljuštena tvrdo kuvana jaja jedu se rukom.KAKO SE JEDU – SireviMekani sir s pavlakom (kajmakom) jede se malom kašikom. Tvrdi sir reže se nožem i prinosi ustima sa komadićem hleba. Ako se služi narezan na tanke kriške, jede se viljuškom i nožem.KAKO SE JEDU - Hrenovke i druge kobasicePoslužene na tanjiru jedu se viljuškom i nožem. Ako ih kupimo na ulici, tada se u krugu prodajnog mesta jedu iz ruke i pridržavaju na kartonskoj podlozi.Poseban oprez treba pokazati ako se kobasice jedu iz tanjira, jer svaki ubod viljuškom i rez nožem može nas dovesti u nepriliku. Naime, kobasice sadrže dosta tečnosti (vode i rastopljene masti) pa prilikom uboda ili reza lako dođe do mlaza tečnosti koja se nakupila ispod kožice kobasice. Korisno je prilikom ubadanja ili reza prineti tom mestu komadić hleba kao zaštitu od iznenađenja.KAKO SE JEDU – PeradObavezno se jede nožem i viljuškom. Svako dodirivanje rukom, uzimanje i glodanje parčeta mesa oko kosti smatra se krajnje nepristojnim na svakom svečanijem obedu. Izuzetak su kućni ručkovi i večere kada se toleriše uzimanje komada mesa u ruku i jedenje iz ruke. Ali i tu stariji treba da izbegavaju takav način »gurmanskog« zadovoljavanja, jer će kasnije svojim mladima teško objasniti takav dvostruk način ponašanja prilikom jela. Kada se jedanput savlada »obrada« parčeta piletine, ćuretine, patke ili guske, onda ćemo i sami kod kuće redovno primeniti takav način jedenja peradi. Ako se ipak odlučimo da ukućanima ili gostima omogućimo da jedu perad rukama, onda je obavezno da na sto stavimo nekoliko zdelica s toplom vodom i kriškom limuna za pranje prstiju.KAKO SE JEDU - MesoPriređeno meso na sve načine, osim u komadićima, u umaku ili faširano, jede se nožem i viljuškom. Meso u komadićima, u umaku ili faširano jede se samo viljuškom.KAKO SE JEDU - Krompir Jedemo viljuškom onakvog kako je poslužen.

38

KAKO SE JEDU - ŠpagetiJedu viljuškom i kašikom, s tim da je u ovom slučaju viljuška u desnoj, a kašika u levoj ruci.KAKO SE JEDU - Makaroni i ostala testeninaJede se samo viljuškom.KAKO SE JEDU - Kuvana testaBez obzira u kom su obliku skuvana, jedu se samo viljuškom.KAKO SE JEDU - RižaJede se viljuškom.KAKO SE JEDU - Variva, povrće, salata, umak (sos)Varivo se jede kašikom. Povrće koje je prilog glavnom jelu jede se isto viljuškom. Umak se nanosi na tanjir posebnom kašičicom (ne svojom) koja je u zdelici i po želji preliva preko mesa ili se dodaje uz meso. Salata se jede s posebnog tanjirića koji je postavljen, po pravilu, s leve strane glavnog tanjira. Jede se viljuškom, ne reže nožem, izuzev krajnje nužde, ako su komadi servirani veliki, a ne mogu se preseći viljuškom. Salata se nikada ne stavlja u glavni tanjir s ostalim jelom.KAKO SE JEDU – RibaU restoranu možete zamoliti konobara da vam razreže i očisti ribu. To za njega nije nikakva teškoća. Ako morate to sami da učinite u gostima, onda prvo koristite široki nož koji je obavezno postavljen s ostalim priborom uz glavni tanjir. On je s desne strane, dok je viljuška za ribu s leve strane glavnog tanjira. Raspolutite ribu pomoću viljuške i noža uzduž kičme i odvojite je od kostiju. Ako je riba servirana s glavom, prethodno je odvojite, čime ćete sebi olakšati posao oko daljeg čišćenja ribe. Pokušajte kosti da odvojite u jednom komadu povlačeći viljuškom i nožem kičmu da bi je zajedno sa ostalim kostima odvojili od mesa ribe. Kad to uradite, glavu i kosti skupite na rub tanjira ili ih stavite u poseban tanjirić ako je takav stavljen kraj glavnog tanjira. Kosti koje ipak možda prilikom jela osetite u ustima odstranite viljuškom. Izuzetno ako vam to ne uspeva viljuškom, poslužite se prstima da ne bi došlo do težih smetnji. KAKO SE JEDU - ŠkoljkeKamenice se poslužuju isključivo presne. Viljuškom se odstrani manji crni deo, a nakon toga se ka-šičicom zahvati sadržaj, nacedi limunov sok i bez šuma srkne.KAKO SE JEDU - SendvičJede se rukom bez otkidanja. Veliki sendvič se može raspoloviti nožem.KAKO SE JEDU – KolačiTvrde kolače jedemo rukom, tako da ih otkidamo na komadiće na tanjim. Sitni kolači jedu se prstima bez lomljenja na komadiće. Mekši kolači (savijače, torte, voćni i čokoladni kolači) jedu se viljuškom ili kašičicom.KAKO SE JEDU - Kreme, pudinzi i sličnoJedu se kašičicom.KAKO SE JEDU - SladoledJede se posebnom pljosnatom kašičicom. Ako ona nije servirana, jede se običnom kašičicom.KAKO SE JEDU - Voćna salataJede se iz čaše ili zdelice kašičicom.KAKO SE JEDU - KompotJede se kašičicom. Ako se u njemu nalaze koštice, one se spuštaju na kašičicu i ostavljaju na rubu tanjira ili zdjelice.KAKO SE JEDU – VoćeTrešnje, višnje, šljive i grožđe, kao i breskve i kajsije (marelice) jedemo rukom plod po plod, a koštice i ljusku vraćamo rukom na rub tanjira. Kajsiju i breskvu prethodno ogulimo i raspolovimo, izvadimo košticu i tek tada prinesemo ustima.Jabuke i kruške ogulimo nožem, razrežemo na kriške i jedemo rukom.Narandža se po kori razreže nožem od vrha do dna na kriške, oguli i jede rukom kriška po kriška.Mandarina se Ijušti i jede rukama.Banana se jede tako da joj se vrh odreže nožem, rukom se odstrani kora, a zatim se jede nožem i viljuškom izrezana na tanje kolutiće.Jagode sa peteljkom jedu se rukom, a inače bez peteljke jedu se kašičicom.Lubenica i dinja se serviraju u kriškama i jedu nožem i viljuškom.

PUŠENJEU novije vreme sve više jačaju saznanja, naročito od strane zdravstvenih radnika i naučnika, da je pušenje, i ne samo pušenje, nego i boravak u prostorijama u kojima se puši, vrlo štetno za zdravlje.Danas su česte pravne, zakonske zabrane pušenja na sastancima u zatvorenim prostorijama, u radnim prostorijama preduzeća i ustanova, kao i reklamiranje duhana i pušenja u javnim glasilima. Ako tome dodamo da železnica ima po pravilu odvojene odeljke za pušače i nepušače, onda je jasno da naš odnos prema pušenju na javnim mestima podleže određenim pravilima koje smo oba-vezni da poštujemo.

39

Pušenje je uhvatilo toliko maha da nam ranija pravila o tome kako treba pušiti i gde se sme a gde ne sme pušiti, sada izgledaju ne samo neprihvatljiva, nego ponekad i smešna i neumesna. Ali to ne znači da za pušače nema nikakvih pravila i da ne treba poštovati ona koja su neophodna ako ne želimo da drugima svojim ponašanjem smetamo i budemo ponekad i neprijatni.Šibice i opuške ne bacajte mimo pepeljare, a na ulici ugašene šibice stavljajte natrag u kutiju. Opušak zgnječite i bacite u kantu za otpatke. Neugašen opušak je vrlo nepristojno, ali i opasno baciti u kantu za smeće ili otpatke. Posebno je opasno nekontrolisano bacanje neugašenog opuška u prirodi, pogotovo u šumovitom predelu. To nas u slučaju izazvanog požara na taj način može dovesti i do sudske odgovornosti.Ako nudite cigarete, onda to prvo uradite prisutnim ženama, zatim muškarcima i to prvo starijim a posle i mlađim.Miris duhana je vrlo intenzivan, naročito ako se puši u zatvorenom prostoru. Zato treba razumeti domaćicu što se ljuti na muškarce u svom domaćinstvu što puše u spavaćoj ili gostinskoj sobi.Ujutro je korisno, ako ste već okoreli pušač, nešto pojesti pre prve cigarete. Time ćete bar smanjiti opasnost za svoj stomak, čija je sluznica vrlo osetljiva na uticaj duvana.Duvansko žutilo na prstima najlakše se odstranjuje limunovim sokom.Kada ste u poseti kod nekoga, možete zapaliti cigaretu kada vas domaćin ili domaćica ponude. Ako oni to ne učine, jer se nisu toga setili kao nepušači, morate od njih zatražiti dozvolu. Jedino ako prisustvujete nekom svečanom ručku ili večeri, a on traje duže vremena, možete zapaliti u pauzi između dva jela.U bolesničkoj sobi, u zatvorenoj prostoriji (čekaonici), autobusu, avionu i sl. pušenje nije dozvoljeno.Pepeo se ne otresa na pod.Cigareta se ne puši do kraja.Ne puši se dok se jelo priprema ili poslužuje.Lula se ne puši u društvu, naročito ne bez dozvole.Cigaretu pripaljuje muškarac ženi, i mlađa osoba starijoj.Cigareta na cigaretu se pripaljuje samo u krajnjoj nuždi, i u tom slučaju se tuđa cigareta ne sme prihvatiti rukom.Razgovor sa cigaretom u ustima je znak neučtivosti.Ni muškarci ni žene ne bi trebalo da puše na ulici. Danas se muškarci toga često ne pridržavaju, ali pristojnost nalaže da barem ne puše ulicom kada su u društvu žene.

VEŠTINA GOVORAČesto je veća veština dobro slušati nego dobro govoriti. Čovek koji nema strpljenja da drugog sasluša prestaje da bude svestan svoga nestrpljenja. Samim tim pravi osnovnu grešku u razgovoru. Retki su ljudi koji su sposobni da zabavljaju celo društvo, a da ne postanu dosadni i nametljivi. Ako ne spadate u te retke ljude, onda u društvu govorite, ali pustite i druge da kažu šta misle i žele.Brbljivost je ne samo pomanjkanje dobrog ukusa, već i mana koja vam često može naškoditi, naročito kod ljudi koji vas nisu dobro upoznali. Često, na osnovu ove vaše loše osobine, neće samo doneti možda pogrešan zaključak kako ste u društvu nametljivi, nego neće ni pokušati da upoznaju vaše druge, nesumnjivo, dobre osobine. Ako vas počnu izbegavati, nemojte se čuditi, nego pokušajte da obuzdate svoju sklonost prema suvišnom pričanju. To ne znači da je potpuna šutnja izlaz.Ako vodite razgovor sa osobama koje ste tek upoznali, onda je najbolje da odaberete neku opštu temu, a da izbegavate razgovor lične prirode. Izaberite temu koja može da interesuje vašeg sagovornika: sport, putovanje, muziku, literaturu, slikarstvo, film, aktuelna zbivanja i sl.Mnogi ne mogu da se odupru a da se ne upuste u razgovor i o temi koju slabo poznaju, pa čak i ne razumeju. To ih obično dovodi u česte neprilike i u očima sagovornika deluju kao neznalice, iako to sigurno nisu, ali u oblastima koje poznaju. U takvim slučajevima je najbolje slušati razgovor, a ako neko iz društva zatraži vaše mišljenje, sasvim mirno i otvoreno priznajte da tu oblast ne poznajete toliko dobro da bi mogli dati siguran sud.Posebno poglavlje u razgovoru su šale i vicevi, naročito takozvani »masni vicevi«. Prava je veština naći jednu određenu meru u tome, tj. oceniti kada se mogu pričati vicevi i koliko daleko se može ići u tome. To čete najbolje sami osetiti ako vodite računa o sastavu društva i njegovom raspoloženju. Razumljivo je da ćete izbegavati slobodnije viceve ako ste u društvu koje slabije poznajete. Ako je raspoloženje u društvu takvo da pričanje viceva nije neumesno i ako ste u društvu intimnih prijatelja i vi se pridružite tome. Ali ako primijetite da šala ili vic koji ste ispričali nije prihvaćen i da je smeh usiljen, bolje je da se okanite pričanja viceva, jer vam to ne leži. Ostavite to drugima koji su u tome veštiji. Sigurno nećete zbog toga biti manje zanimljivi i zabavni u društvu.Često na ulici ili na drugim raznim mestima čujemo slobodnije izraze pa i psovke; oni sve više prodiru i uvlače se u sve vrste razgovora, šta-više, neki smatraju da je to obeležje jednog modernijeg shvatanja, naročito u suprotstavljanju malograđanštini i hipokriziji. Jasno da se takvi

40

izrazi ne smiju upotrebljavati u razgovoru ni u nepoznatom ni u poznatom društvu. Izbjegavajte upotrebu slobodnijih izraza i psovki u razgovoru u svojoj kući kao i u društvu najbližih pa vam se onda sigurno neće desiti da ih upotrebite u društvu koje će vam to zameriti.Neukusno je, a i nije preporučljivo u razgovoru bilo udvoje ili u većem društvu iznositi detalje iz intimnog života — i svog i tuđeg. Samo neuviđavni pojedinci hvaliće se svojim uspesima kod sup-rotnog pola. Uostalom, takvom pričanju drugi obično i ne veruju, čak ako je i istinito.Drugome se nikada ne kaže da laže nego da se možda vara; sagovornika ne smemo držati za kaput; ne upadajmo u reč kada drugi govori; zevanje je nešto najnepristojnije što se može učiniti kada s drugim razgovaramo.I kao najvažnije: ne ističite u razgovoru suviše sebe i ne uzbudujte se toliko da ton vašeg govora postane povišen i žučan.Strane reči nemojte upotrebljavati ako niste potpuno sigurni u njihovo značenje i u njihov pravilan izgovor. Bolje je da ih izbegnete, pa makar vaše reči i ne kazivale tačno ono što ste želeli da kažete.Ako ste se navikli da neku reč često ponavljate, što se obično naziva da koristite u govoru »poštapalicu«, nastojte, a zato treba u početku odvikavanja mnogo pažnje, da je izbacite iz svog govora. Ona je ne samo nepotrebna i suvišna, nego svojim čestim ponavljanjem zamara vašeg sagovornika, a vaše pričanje čini nezanimljivim i dosadnim. Česte poštapalice su: »recimo«, »kažem ja«, »čini mi se«, »ovaj«, »onaj« itd.U svakodnevnom razgovoru, bilo u kući, na javnim mestima ili u društvu vrlo često upotrebljavamo reči »izvolite«, »molim«, »hvala«, »oprostite«. Ove reči olakšavaju kulturno ophođenje i razgovor i vrlo često omogućavaju da se određeni međusobni poslovi i odnosi lakše i brže uspostave ili završe. Sve što želite da dobijete od drugoga ili da vam neko drugi nešto pomogne počnite sa »molim« ili »izvinite«, završite sa »hvala« ili »oprostite«. Ako nešto nekome dajete, nudite ili pružate koristite rieč »izvolite«, kao i kada nekoga propuštate ispred sebe ili mu ustupate mesto. Sa »molim« ćete početi svaku svoju molbu ili zahtev, zatim kada niste nešto dobro razumeli. Reči »izvinite« i »oprostite« (ponekad se koristi i strana reč »pardon«) recite kada oslovljavate nekoga nepoznatog da biste dobili potrebnu informaciju; ako ste nešto pogrešili u kretanju, ulasku ili izlasku iz prostorija ili saobraćajnih sredstava, prekinuli nekoga u razgovoru ili ma šta učinili što nije u skladu sa lepim ponašanjem. One će pomoći da vam se ne zameri toliko na vašem pogrešnom postupku ili učinjenoj nespretnosti.Evo još nekoliko savjeta koji će vam pomoći da u razgovoru ne napravite veće greške: ne upadajte drugima u reč; prilikom dolaska u društvo vaše je da prvi pozdravite; nemojte omalovažavati vaše sagovornike; ne ističite vaše školovanje, vaše poreklo, vaš društveni položaj, ne govorite pomoću ruku; drugim rečima ne dodirujte vaše sagovornike rukama u toku razgovora; ne došaptavajte se u društvu.

TELEFONIRANJEPo pravilu se nikome ne telefonira od 22 uveče do 9 časova ujutro i između 14 i 17 časova, izuzev u veoma hitnim ili važnim slučajevima, ili ako nam je onaj koga tražimo sam dao odobrenje da ga mo-žemo pozvati u bilo koje doba (službeni razgovori mogu se obavljati i pre devet sati ujutro). Naravno, intimnim prijateljima se može telefonirati i kasno uveče, pod uslovom da dobro poznajemo njihove navike, da ih ne bismo uznemiravali.Ako smo ipak u nevreme telefonirali, pristojno je upitati sagovornika da li smo ga uznemirili kako bismo mogli da mu se izvinimo.Kako se telefonira? Sigurno ste i sami bezbroj puta doživeli da, kad zazvoni telefon i vi podignute slušalicu, začujete s druge strane žice: »Halo, ko je tamo«? Ovakav način telefoniranja je veoma neučtiv. Čim okrenemo broj i začujemo »halo« s druge strane, dužni smo da se odmah predstavimo pa tek onda da tražimo osobu sa kojom želimo da razgovaramo.Na primer: »Dobar dan, Miloš Jović kraj telefona, mogu li razgovarati sa Ilijom Petrovićem«. (Napomena: izbjegavajte izraz »na telefonu«, recimo »Miloš Jović na telefonu«, ili »ko je na telefonu?« i slično, jer taj izraz nije u duhu našeg jezika).Ako ste u sobi kada neko vodi telefonski razgovor, povucite se ili se držite tako da je jasno da vas razgovor ne zanima.Nepristojno je prisluškivati tuđi telefonski razgovor (naravno ne samo telefonski nego i svaki drugi razgovor).Ako već slučajno budete uključeni u tuđi telefonski razgovor pogrešnom spojem telefonskih linija, odmah se izvinite i u svakom slučaju prekinite vezu spuštanjem slušalice.Iako je ponekad prijatno voditi duge razgovore s prijateljima, naročito ako se s njima ne viđamo često, ipak, telefonski razgovor, po pravilu, mora biti kratak i sveden na najvažnije što se želi reći.Nije pristojno otezati bez potrebe razgovor, jer nismo nikada sigurni da sagovornik u isto vreme nema i druge, možda važnije poslove ili razgovore. Ako već želite da se duže razgovarate o nekim stvarima ili događaju, telefonom pozovite ili zakažite sastanak uz kafu ili piće kod vas ili u kafani,

41

restoranu.Telefon je zaista korisno sredstvo komuniciranja, on nam u mnogo čemu, olakšava život, ali ako ga zloupotrebljavamo, on može da bude i veoma neprijatan.

DOPISIVANJEBez obzira na to što danas imamo mnogo načina da brzo ostvarimo potreban međusobni usmeni kontakt, dopisivanje je još uvek i potrebno i često. Telefonom se možemo sporazumijevati o mno-gim svakodnevnim stvarima, ali ima dosta slučajeva koji zahtijevaju da pismeno izrazimo ono što želimo da kažemo.Ranije je veština pisanja bila vrlo komplikovana, vezana za čitav niz utvrđenih šablona, izraza, uobičajenih fraza; ona je zahtevala često i posebno njegovan rukopis. Danas se već na mnoge ove stvari gleda mnogo jednostavnije. Onaj ko je savladao osnove pismenosti može sa malo pažnje i poznavanja nekoliko glavnih pravila da u svakoj prilici napiše odgovarajuću vrstu pisma: čestitku, pozivnicu, izjavu saučešća ili da sastavi telegram.Pismo je najčešći oblik dopisivanja. Ono može biti službeno — poslovno i privatno — prijateljsko. Na svako dobijeno pismo dužni smo odgovoriti što pre, ali obavezno u roku od 15 dana. Jedino na uvredljiva pisma ne treba odgovarati. Pisma se pišu rukom ili pisaćom mašinom. Još uvek važi pravilo da se pisaćom mašinom pišu službena, poslovna pisma, a privatna pisma pišu se obavezno rukom. No, sve više preovlađuje običaj pisanja pisaćom mašinom i prijateljskih, privatnih pisama. Ako se već odlučimo da pismo prijatelju ili poznaniku napišemo pisaćom mašinom, neophodno je da se u uvodnim rečenicama pisma opravdamo što pišemo mašinom. Rodbini, roditeljima, djevojci ili mladiću piše se uvek rukom. I još nešto: ako šaljemo pismo po nekom poznaniku želeći da bude lično predato određenoj osobi, onda se pismo šalje u nezatvorenoj koverti. To je znak poverenja u onoga koji će pismo predati i stoga on ne sme to poverenje zlouoptrijebiti i pismo pročitati. Ako pismo dobijemo dok smo u društvu, pismo ne treba odmah otvoriti i čitati ga. Treba sačekati trenutak kada ostanemo sami.Nepisano je pravilo, i to vrlo strogo, da pismo uvek otvara onaj na koga je naslovljeno. Izuzetno, može ga otvoriti neko drugi, ali samo onda kada ga to zamoli onaj kome je pismo upućeno.

SLUŽBENA PISMASlužbena pisma se pišu na određenom papiru, a koverta može da bude obična, u boji i različitog formata. Međutim, ako službeno pišemo značajnijim ličnostima, onda je neophodno da pišemo na belom listovnom papiru, da koverta bude bela, postavljena i dovoljno velika. Službena pisma se pišu mašinom, ali ih potpisujemo rukom, i to čitko i potpuno: prvo ime pa prezime. Mnogi u tom greše. Dakle: Petar Petrović, a ne Petrović Petar. Pri pisanju službenih pisama obratite pažnju i na naslov i na završetak. Ranije su oslovljavanja bila vrlo komplikovana, titule su bile određene prema društvenom rangu ličnosti kojoj se piše. Danas se o tome strogo vodi računa samo u takozvanim protokolarnim pismima. Inače, najčešće ličnost kojoj pišemo oslovljavamo uobičajenim rečima: »Poštovani druže« ili »Poštovani gospodine«. Da li ćemo napisati »gospodine« ili »druže«, ne zavisi samo od nas, nego od toga kako se ta ličnost oslovljava u sredini u kojoj živi. Na završetku služ-benog pisma najčešći su oblici pozdravljanja: »S poštovanjem«, »S izrazom poštovanja« ako je ličnost kojoj pišemo starija ili uvaženija, a »Srdačno vas pozdravlja« ili »Drugarski vas pozdravlja« ako ste bilo po godinama bilo po položaju slični.Nije potrebno posebno naglašavati da pisma treba pisati jasno i jednostavno, a naročito treba izbegavati otrcane fraze i strane reči ako nisu neophodne.Poslovna pisma se pišu samo s jedne strane papira, a od ivice se ostavlja najmanje 2 — 3 cm slobodnog prostora. U pismo nikada ne stavljajte marku ili novac za odgovor.

PRIVATNA PISMAPrivatna pisma su oslobođena strogih propisanih pravila, ali su zato osetljivija zbog svog sadržaja i stila kojim su pisana, jer mnogo više nego poslovna nose pečat ličnosti koja ih piše. I ona su po svom sadržaju raznovrsna kao i poslovna. Njima se javljate svojoj rodbini, svojim prijateljima i poznanicima. Pišući svojoj djevojci ili svom mladiću u pismima često poveravate najintimnija osjeća-nja.I oslovljavanja su vrlo različita i zavise od ličnosti kojoj pišete, od stepena bliskosti s njom i sadržaja samog pisma.I završetak pisma je različit i mnogo manje konvencionalan nego u poslovnim pismima.Potpisujemo se obično samo imenom. Osnovni je zahtev da se ova pisma pišu iskreno i jednostavno. Neka su uvek čitko napisana. Ta pisma se mogu pisati s obe strane, uvek na beloj hartiji, a šalju se u beloj postavljenoj koverti. Pisanje na obojenim listovnim papirima znak su lošeg ukusa i naše sklonosti kiču.Pisma se ne šalju bez odgovarajuće poštanske marke. Pisma koja su poverljive prirode ili su toliko

42

lična da bi neko tuđi mogao da ih iskoristi u nečasne svrhe, treba spaliti ili čuvati na potpuno sigurnom mestu od »slučajnih« znatiželjnika, nepozvanih ili zlonamernih ljudi.

DOPISNICE I RAZGLEDNICEDopisnicom se treba, po pravilu, koristiti samo onda kada saopštavamo nešto kratko, i što ne sadrži neku poverljivu poruku.Razglednicama se služimo kada se javljamo sa puta, sa godišnjeg odmora, ali i kad duže odsustvujemo, ako ne želimo da pišemo pisma. Uglavnom, razglednice pišemo samo rodbini i bliskim prijateljima. Sadržaj je kratak i obično konvencionalan, recimo: »Sa godišnjeg odmora rado te se sećam« ili »Iz Beča vas srdačno pozdravlja« i sl. Čini nam se da je veća veština naći sliku s odgovarajućim motivom nego šta ćemo napisati. Najviše se kiča nađe na razglednicama. Zato, ako nismo sigurni u svoj ukus, najbolje je javljati se razglednicom koja predstavlja delove grada ili neke prirodne ljepote.

ČESTITKEČestitke šaljemo o praznicima ili povodom rođenja, venčanja ili nekog radosnog događaja, kao što je završetak školovanja, dobijeno neko javno priznanje, odlikovanje i sl. Čestitati možemo na prigodnim čestitkama, naročito o Novoj godini i drugim praznicima ili na svojoj posetnici, koju ste štampali za ovu i druge slične prilike. Čestitka može biti kratka, a ako se šalje nekom ko je od vas po položaju ugledniji, onda je obavezno šaljemo u zatvorenoj koverti. Čestitka mora biti iskrena i topla bez suvišne stilske kićenosti. Najčešće se čestita Nova godina, rođendan, venčanje, rođenje dece i sl., a ljudima koji slave verske praznike Božić, Vaskrs i Slava.

IZJAVE SA UČEŠĆAAko umre neki naš bliski prijatelj ili poznanik, obavezno je poslati rodbini pismeno saučešće. Izjava saučešća u drugo mesto šalje se telegrafski, ali je izraz pažnje mnogo prisniji ako se saučešće iz-javi pismeno, i to isključivo pismom, ni u kom slučaju dopisnicom ili telefonom. Izjava saučešća mora biti napisana vrlo pažljivo i s malo reči, jer u tom trenutku ništa ne može ozbiljnije utešiti oža-lošćene. Pismena izjava saučešća ima za cilj da ožalošćeni osete da nisu usamljeni u svom bolu, i tako treba i podesiti njen sadržaj.

KUPOVANJEKupovanje može biti veliko zadovoljstvo. Obilazeći radnje, tražeći ono što nam najbolje odgovara i što nam se najviše dopada može da bude veoma zanimljivo i zabavno. Ali isto tako kupovanje može da bude uzrok mnogih uzbuđivanja, nervoze i nezadovoljstva, naročito kada je kupac zaposlena žena koja je gotovo uvek u žurbi.Odnos kupac — prodavac vrlo često izaziva dosta nesporazuma, pa i sukoba, a time, naravno i nerviranja, najčešće obostranog.Prodavci su spremni da za sve nesporazume okrive kupce, koji, po njihovom mišljenju, često ne znaju šta hoće i bezobzirno dugo zadržavaju prodavca.Međutim, kupci misle o ponekim prodavcima da su neljubazni, da su leni i nestručni.Kada nešto kupujemo, pokušajmo da pravilno ocenimo rad i trud prodavca, koji je dužan da nas dobro usluži, ali koji nije dužan da zadovoljava neke naše neopravdane zahteve.Ako je prodavac neljubazan ili ne posvećuje dovoljno pažnje kupcu, treba neizostavno da ga na to upozorimo.Mnogi kupci kupuju, naročito u radnjama sa mešovitom robom, a da prethodno nisu razmislili šta sve treba da kupe. Njihova kupovina nervira ne samo prodavca nego i ostale mušterije koje čekaju da dođu na red. Taman kada svi pomisle da ste sa kupovinom završili, a vi se prisetite još nečega. Zato, da ne biste izazivali nepotrebnu gužvu i nervozu, kupujte s popisom potrebnih stvari u ruci.Pokušavajući da preko reda budete posluženi, izazivate negodovanje ostalih kupaca, pa i prodavca. Osnovno pravilo pristojnog ponašanja jeste da disciplinovano čekamo da na nas dođe red; izuzeti se mogu jedino stari i bolesni ljudi, invalidi i majke s decom.Ako vam se u prodavnici nešto ne dopada, ne zamerite to prodavcu. On je zato najmanje kriv. Ako se već želite požaliti, onda se obratite poslovođi prodavnice.Ulazeći i izlazeći iz prodavnice treba da pozdravite. Muškarac nije obavezan da skine šešir. Ako je prodavnica velika, sa više prodavaca onda je dovoljno da pozdravimo prodavačko osoblje koje se nalazi za pultom gde smo robu kupovali.Prodavac, osposobljavajući se za svoje zvanje, treba da nauči sve ono što mu je potrebno za obavljanje njegovog posla.Prvo, ako mu kupac napravi neku primedbu, ne sme da reaguje grubo i prosto. Drugo, sve razgovore i poslove lične prirode treba da izbegavate na radnom mestu. Treće, usavršavanje i po-znavanje svoje struke treba da mu bude glavna briga. Strpljenje, uslužnost i odmeren ton, bez

43

nepotrebnih primedbi odlike su dobrog prodavca.

POKLONI - DAROVIDarivanje, poklanjanje ima svoje granice, kako u izboru i vrednosti dara, poklona, tako i osoba kojima želimo nešto da poklonimo. Opšte je pravilo da osobu koju ne poznajemo ili je poznajemo površno i nedovoljno ne treba da uznemiravamo i dovodimo u nepriliku našim poklonima. To nije samo u suprotnosti s pravilima lepog ponašanja nego se lako može protumačiti i kao pokušaj podmićivanja, što često i nije daleko od istine. Poklanjamo dobrim znancima i prijateljima, članovima šire i uže porodice, a najčešće majci i ocu, mužu i ženi, braći i sestrama, unučadima, mladiću ili dje-vojci koju volimo.Pokloni, kao izraz pažnje i iskrene želje da, pre svega, nečim obrađujemo onoga koga volimo, a isto tako, da u izvesnim slučajevima damo nešto što će na nas podsećati — jeste vrlo česta pojava u društvu. A ipak, pronaći odgovarajući predmet za poklon nije jednostavno. U stvari, prava je veština naći poklon koji odgovara osobi kojoj se daje i prilici u kojoj se daje. Nije svejedno da li nešto po-klanjamo intimnom prijatelju ili nekom poznaniku; da li muškarcu, ženi ili detetu; starijoj ili mlađoj osobi; da li je to uobičajeni poklon uz redovne godišnje praznike (rođendan, Nova godina i sl.) ili povodom izuzetnih događaja (rođenja, venčanja i sl.). A, posebno, vrsta poklona najviše zavisi od sklonosti koje ima onaj kome želimo nešto da poklonimo. Ako tome dodamo da postoje određena pravila kako i kada se poklon predaje, u kojoj prilici i na koji način, onda vidimo da izabrati takav poklon koji će i najviše obradovati nije ni lak ni jednostavan posao.Pokloni se daju u određenim prilikama. Uobičajeni su pokloni za Novu godinu uz čestitku, zatim prilikom rođendana, godišnjice braka ili u posebnim prilikama kao što su svadba, rođenje deteta, kada ste svedok ili kum i slično. Pravilo je da osobama od kojih ste primili poklon povodom nekog događaja u vašem životu ili Nove godine učinite prvom prilikom uzvratni poklon. Pri tome vodite računa da vrednost vašeg poklona bude približna dobijenom, kako biste izbegli ogovaranja (ako je vaš poklon znatno manje vrednosti) i nepotrebno utrkivanje, ako je vaš poklon znatno veće vrednosti. Ukoliko na vaš poklon niste primili i vi poklon u sličnoj prilici u vašem životu, prekinite dalje slanje poklona takvim osobama, jer je to znak da su vaše veze (prijateljske, rodbinske) osla-bile.Odmah da kažemo prvo i najvažnije pravilo: novac se ne poklanja. Izuzetno, ali zaista izuzetno novac se može pokloniti samo u porodici: novom članu porodice koji je mlađi od nas, obično još učenik ili student, za rođendan poklanjamo određenu svotu novca da sam sebi kupi ono što najviše želi. U tom slučaju novac obavezno šaljemo poštom ako je njegov boravak van našeg mesta stanovanja ili ga predajemo u otvorenoj beloj koverti. I u jednom i u drugom slučaju uz novac se prilaže čestitka sa lepim željama izrečenim u nekoliko iskrenih rečenica. Znači, ako novac šaljemo poštom, te ćemo reči ispisati na uputnici, a ako novac predajemo u koverti, onda uz novac prilaže-mo i kratku čestitku.U poslednje vreme sve više osvaja običaj da se i u drugim prilikama umesto poklona predaju čekovi ili druge doznake koje omogućavaju primaocu da poklon sam izabere u određenoj radnji. Ovo se najviše primenjuje kad se daju pokloni prilikom venčanja da mladenci ne bi dobili nekoliko istih predmeta. Pokloni mogu biti vrlo raznovrsni. Najčešće se poklanja cveće, knjiga, slatkiši. To su uglavnom pokloni za obične prilike, dok se čitav niz predmeta poklanja u raznim prilikama. POKLONI - CVEĆECveće je najčešći poklon zato što je najprikladniji za svaku priliku. Ako idemo u goste ili smo pozvani na ručak, ako želimo da čestitamo praznik i da učinimo posetu, nikada nećemo pogrešiti ako ponesemo cveće kao poklon. Ali kad poklanjamo cveće treba znati neke detalje. Tako boja cvijeća više kod nas ne igra značajniju ulogu, ali ima zemalja gdje se cveće određene boje može predati samo određenim osobama i u određenim prilikama.Ali da ima vrsta cveća koje po pravilu ne treba poklanjati, to moramo znati. To je takozvano cveće groblja: hortenzije, hrizanteme, naročito. Najčešće se poklanjaju ruže i karanfili, zatim gladiole, tulipani. Sitno cveće: ljubičice, ciklame, zumbuli češće se poklanjaju prilikom šetnje gradom ili nekog izlaska. To cveće poklanja prijateljica prijateljici kad joj dođe u posetu, ali i zaljubljeni mladić devojci kad se sastanu u ma kojoj prilici. Upamtimo još da se buket cveća treba da sastoji uvek od neparnog broja cvetova (naravno, ako se ne radi o kitici sitnog cveća gdje broj ne igra ulogu), i po pravilu iste boje. Buket sastavljen od raznobojnog cveća, ako to nije poljsko cveće, ne smatra se baš znakom dobrog ukusa.Ranije se cveće obavezno predavalo neumotano u papir. Odnosno onaj koji predaje cveće bio je obavezan da cveće ranije odmota i buket neuvijen u papir preda. Danas se već dopušta da se cveće preda umotano u tanak beli papir ili celofan. Naravno, žena koja prima cveće umotano u papir odmah ga odmotava i stavlja u vazu. Do ovog odstupanja može doći samo kada cveće predajete poznatoj osobi; u protivnom, morate ipak sami da odmotate buket, a da ne oštetite cveće,

44

da papir složite i stavite u džep. Ako niste sigurni da ćete to sve uspešno obaviti, a da pri tom i prilikom pozdravljanja nećete biti nespretni, onda je bolje da cveće odmotate i papir složite još pre ulaska u stan. Ponekad se cveće šalje a ne donosl. To se često radi kada se cveće šalje umetnicima kao znak priznanja i poštovanja za njihovo određeno umetničko ostvarenje. U ovim pri-likama cveće se šalje u posebnim kutijama, u posebnim košaricama, ili, a to je već najskromnije, umotano u celofan. Naravno, uz obaveznu posetnicu onoga koji šalje cveće.POKLONI - KNJIGEKnjige su tako isto uobičajen i praktičan poklon. Naravno, knjige ćemo poklanjati samo onima za koje smo sigurni da vole knjigu i da dosta čitaju. Ako su oni učenici, onda će izbor biti nešto lakši, jer znamo koja vrsta knjiga određenom uzrastu odgovara. Za malu decu slikovnice za nešto starije lijepo ilustrovane knjige bajki, narodnih pripovjedaka i pesama, za one još malo starije kakav avanturistički, naučno-fantastični ili istorijski roman. Za već odrasle devojčice i mladiće knjiga treba da bude birana na osnovu poznavanja njihovih sklonosti za određenu vrstu literature, za određenog pisca ili književni pravac. To isto važi za odrasle osobe.Ako nismo sigurni da li će naš izbor odgovarati njihovim sklonostima, onda je najbolje da za poklon odaberemo knjigu za koju u tom trenutku najviše interesovanja pokazuje kulturna javnost i književna kritika. To su obično dela koja dobijaju poznate nagrade. Ako znamo da onaj kome želimo da poklo-nimo knjigu ne pokazuje suviše veliko interesovanje za beletristiku ili ako već poseduje skoro sve knjige iz te oblasti, onda neka naš izbor padne na kakvo lepo enciklopedijsko izdanje ili likovnu mapu. Ako znamo za hobi onoga kome spremamo poklon, onda ćemo ga najviše obradovati delom iz te oblasti, pa ma koja oblast to bila. Knjiga se predaje zamotana u beli papir, povezana vrpcom.POKLONI - SLATKIŠISlatkiši jiisu samo poklon za decu. Žene bez obzira na godine, rado primaju slatkiše kao poklon. Dok se deci mogu slatkiši poklanjati u mnogo oblika, od obične kesice s bombonima do posebnih većih zametaka sa vrlo raznovrsnim slatkišima, ženama se slatkiši poklanjanju iskljičivo kao bombonijere.OSTALI POKLONIPre nego što ukažemo na neke predmete koji se u raznim prilikama mogu poklanjati, potrebno je da upozorimo na to šta ne treba poklanjati, jer obično takvi pokloni izazovu obratan efekat od onoga koji želimo. To naročito važi za one koji još nisu uspeli da se sa sigurnošću postave prema takozvanom kiču, koji je naročito preovladao u raznim suvenirima što nam ih nude u inostranstvu a i kod nas. Rađeni upravo za poklone, ovi su predmeti često toliko neukusni baš tim svojim lažnim sjajem, a, moramo priznati, zbog njihove niske cene, kupujemo ih ponekad za naše prijatelje i po-znanike. To su razni predmeti izrađeni od drveta, kartona, stakla, kutije od školjaka, staklene ogrlice i ukrašene čaše. Ne znači da i ovi predmeti ne mogu biti ukusni i vredni, ali ako su bleštavi, natrpani i jeftini, budite sigurni da kao poklon neće biti podesni. Ako već nemate sredstava da poklonite nešto vrednije, onda umesto takvih »suvenira« kupite za poklon neku praktičnu stvarčicu. To će biti bolje i više će obradovati kao znak pažnje nego neukusne kič stvarčice.Navešćemo predmete koje češće poklanjamo. Deci se obično poklanjaju slatkiši, voće, knjige i igračke. Ženama manji odevni predmeta, neki kozmetički preparati, nakit i ukrasni predmeti. Muškarcima isto manji odevni predmeti, pribor za pušenje, za brijanje i predmeti vezani za njihovo zanimanjje ili njihov hobi. Bračnim рarovima se poklanjaju praktični i ukrasni predmeti za kuću.Navešćemo i niz predmeta koji dolaze u obzir za poklon svrstavajući ih po vrednosti.Skuplji i vredniji pokloni: sat, narukvica, lančić sa priveskom, prsten, umetnička slika, gramofon, mikser, porculanski servisi, umetničke figurice, svetiljke za sto, umetnička keramika, zidni ćilim itd.Pokloni srednje vrednosti: mlin za kafu, vaza, putni neseser, manji električni aparati, zidni i stoni satovi, košulje, pidžame, torbice, tašne, kućni haljeci, puloveri.Pokloni manje vrijednosti, ali vrlo pogodni u raznim prilikama: šalovi, rukavice, čarape, kravate, maramice, kuhinjski poslužavnik, lonci i šerpe, mašine za mlevenje mesa, oraha, i sl., mirisi, razne kreme, termos-boce, rokovnici, držači ključeva, pojasevi, papuče, dugmad za manžeta, igle za kravatu, mape sa listovnim рарirom, naliv-pera.PREDAVANJE I PRIMANJE POKLONAPredmete koji se poklanjaju treba ukusno zamotati. Obično se umotavaju u poseban beli, takozvani svileni papir. No to može biti i papir u boji, a preko njega tada se obično stavlja celofan. Ako tako upakovan poklon želimo da povežemo, onda to mora biti posebna vrpca, obično srebrna ili zlatna. Zataknuta zimzelena grančica ili jedan cvetić, doprinose da predaja poklona dobije u toplini.Na poklonu ne smemo ostaviti cenu. Ako se ona ne može ukloniti, to može biti razlog da taj predmet ne odaberemo za poklon.Poklon se predaje odmah po dolasku, i to zamotan. Tom prilikom se i kaže nekoliko prigodnih riječi, kao: »želim vam srećan rođendan«, ili »čestitam na postignutom uspehu«, ili »sretna Nova godina«, ili »mnogo sreće u idućoj godini«, ili »primite ovaj mali poklon kao izraz mog osobitog poštovanja«, ili »verujem da će vam ovaj skromni dar učiniti veselje« i sl.

45

Predavanje poklona uvek je lakše od primanja. Onaj koji prima dar mora paziti da ne razočara onoga koji mu nešto daruje, bez obzira da li mu se poklon sviđa ili ne. Isto tako je neukusno pretjerano zahvaljivanje i neprestano isticanje kako je poklon vanredan. Nikada ne treba pitati koliko je poklon koštao.Onaj koji prima poklon otvara što pre paket ili zamotak i sa nekoliko toplih reči odaje priznanje na lepo odabranom poklonu. I zahvala i pohvala izbora moraju biti iskrene ali i odmerene. Predugo zadržavanje razgovora na poklonu treba obostrano izbegavati.Po pravilu, dar se ne sme odbiti. Ali svako pravilo ima i svoj izuzetak. Ako u poklanjanju ima i nečasnih namera (pokušaj podmićivanja, očekivanja revanša, nezgodnih posledica u odnosima žena — muškarac), onda odbijanje poklona ima svoje puno opravdanje.Ukoliko dobijete poklon od nepoznate osobe ili poznanika koji ne spada u krug vaših prijatelja, nije pogrešno niti nepristojno zapitati čime ste zaslužili takvu pažnju i odbijete poklon ako s odgovorom niste zadovoljni. Ako takav poklon nije vama neposredno uručen nego preko nekog vašeg prijatelja, postupite na isti način, a ako je poslat po nepoznatom licu ili poštom, slobodno odbijte prijem.Jedan od važnijih saveta je da ne poklanjate stare i vama poklonjene stvari. Može doći do situacije da vam takav vaš poklon posle izvesnog vremena bude poklonjen od druge osobe.I na kraju još jedan savet, ništa manje važan od ranijih saveta. Nemojte pasti u grešku pa da poklanjate onima s kojima niste prisni intimne delove rublja i predmete za intimnu toaletu. To može da učini samo muž ženi, i obratno, odnosno roditelji deci, ali ne deca roditeljima.

PREDSTAVLJANJE I UPOZNAVANJEJedan od važnih, ali i dosta složenih oblika dobrog ponašanja jeste upoznavanje i predstavljanje. S tom pojavom susrećemo se svakodnevno i u našem privatnom i u društvenom životu. Čim izađemo na ulicu, preti nam opasnost da u tome pogrešimo, bilo svojom krivicom, bilo krivicom drugih. To nas isto čeka na radnom mestu, u poseti, u prodavnici, na izletu i na drugim javnim mestima.Na prvi pogled izgleda da reči »predstavljanje« i »upoznavanje« imaju isto značenje. Međutim, kada malo dublje uđemo u njihov pravi smisao, osetićete malu nijansu u značenjima ovih reči. »Predstavljanje« ima zvaničniji karakter i najčešće se primenjuje pri službenim susretima, dok je »upoznavanje« slobodnija forma koja čak i manje obavezuje u društvenim kontaktima.Na ulici, kao i na svakom drugom mestu, običaj je da neko treće lice upoznaje osobe koje se međusobno ne poznaju. Na ulici je to upoznavanje kratko. Muškarac se predstavlja ženi, mlađa osoba starijoj, a osoba niža po položaju starijoj po položaju.Praktično to izgleda ovako: treće lice, pokazujući rukom na muškarca a gledajući u ženu, kaže i prezime i ime muškarca, uz to još i dodaje: »Dopustite da vam predstavim druga, gospodina P. P.« ili: »Želim da vas upoznam s drugaricom, gospođom M. M.«.Isto tako mlađa osoba treba da bude predstavljena starijoj, a osoba niža po položaju starijoj po položaju.Razgovor obavezno prvo počinje žena, odnosno starija osoba.Domaćin ili domaćica ili organizator društvenog sastanka upoznaje goste međusobno. Obično se predstavljaju oni koji tek dolaze onima koji su već prisutni. Kada se muškarac predstavlja ženi, ona ostaje da sedi; a kada žena, bilo sama ili u društvu muškarca, prilazi nepoznatom muškarcu, on obavezno ustaje. Ako je društvo veće i mešovito, onda će oni koji dolaze biti prvo predstavljeni ženama, pa onda muškarcima. Na primer: u društvu su dva bračna para, a treći dolazi. Bračni par koji dolazi biće prvo predstavljen ženama ona dva para koja su već prisutna, a zatim muškarcima. Ako gosti već sede za stolom i predstavljanje gosta koji je naknadno došao može da poremeti raspored i razgovor gostiju za stolom, gost se ne mora pojedinačno upoznavati sa svakim članom društva. Sešće na mesto koje je za njega određeno, domaćica će ga upoznati sa njegovim susedima za stolom, a zatim će glasno reći njegovo ime.Ako udata žena želi da predstavi svoga brata ona će reći njegovo i ime i prezime, devojka će jednostavno reći: Moj brat Branko«, a majka će reći »moja kćerka Mira«.TITULETitule i oznake položaja trebalo bi upotrebljavati samo u poslovnim kontaktima. Međutim, ljudi su skloni da ih i u ostalim vidovima društvenog života, pa čak i u privatnom životu, upotrebljavaju. Svako sam treba da odluči kada će u kojoj prilici i u kojoj situaciji upotrijebiti svoju titulu, jer nekad njeno isticanje deluje nametljivo i neumesno. Doktorska se titula smatra kao sastavni deo imena pa ćemo je upotrebiti kad se obraćamo čoveku koji je nosl.U poslovnom svetu je oznaka položaja sastavni deo oslovljavanja: gospodine predsedniče, gospodine direktore, gospodine profesore itd.POZDRAVLJANJEPozdravom se pri susretu ljudi na ulici, u društvu ili društvenim skupovima izražava poštovanje, bliskost, prijateljstvo, a ponekad samo i formalna učtivost.U nekim zemljama ljudi se pozdravljaju, po našem shvatanju, na neobičan način. Tako se, na

46

primer, Eskimi pozdravljaju trljanjem nosa o nos, Tibetanci plaženjem jezika, Indijci sklapanjem ruku i dizanjem ruke do čela, dok se Evropljani pozdravljaju rukovanjem, skidanjem šešira, klanjanjem, a ponekad i zagrljajem i poljupcem.Pozdrav može biti veoma srdačan i iskren, ali isto tako može biti suzdržljiv, hladan i formalan. Zavisi od toga koliko osećanja unosimo u taj pozdrav, da li nam je osoba koju pozdravljamo bliska ili strana.Decu treba vaspitavati i učiti pozdravljanju od najranijeg detinjstva. Pozdravi su vrlo različiti i njihova pravilna upotreba stiče se u životu postepeno. Da nabrojimo najčešće pozdrave: zdravo, dobro jutro, dobar dan, dobra veče, pomoz' bog (najčešće u selu), a otpozdravi su zdravo, zbogom, laku noć, doviđenja. Raniji, često korišteni pozdravi: ljubim ruke, klanjam se, sluga pokoran prevaziđeni su i nisu više uobičajeni. Zdravo je pozdrav i otpozdrav u svim prilikama i dobu dana, ali samo među dobrim drugovima, prijateljima, dobrim poznanicima i rodbini. Ostali se koriste prema dobu dana.Obavezno, kao i pri upoznavanju, muškarac prvi pozdravlja ženu, mlađa osoba stariju, a podređeni pretpostavljenog.Muškarac pozdravlja ženu skidanjem šešira i malim naklonom. Šešir se skida dva-tri koraka pred osobom koju pozdravljamo i uvek na njenoj suprotnoj strani, da joj ne zaklonimo vidik. Francuska kapa se pri pozdravljanju ne skida, onaj ko želi da pozdravi samo će se malo dublje pokloniti.Prilikom pozdravljanja sa ženom, muškarac skida šešir pre rukovanja i drži ga u ruci sve dok se ne raziđu.Na ulici žena nikad prva ne pozdravlja muškarca, osim ako se radi o staroj osobi ili iz nekih posebnih razloga. U prolazu žena pozdravlja samo klimanjem glave, a kad se zaustavi onda se obavezno rukuje. Žena uvek prva pruža ruku muškarcu, starija osoba mlađoj, viši po rangu nižem po rangu.Ako vaš pratilac pozdravi nekoga, to morate i vi učiniti. Kada uđete u neku radnju, ustanovu, čekaonicu ili neku drugu javnu prostoriju, muškarac pozdravlja prisutne skidanjem šešira. Pri rukovanju više osoba treba paziti da se ruke ne ukrste. Najpre se pozdravljaju žene, a zatim muškarci. Stisak ruke treba da bude srdačan, čvrst i kratak.Ljubljenje prilikom pozdravljanja nije preporučljivo iz zdravstvenih razloga, iako se kod nas prilično uobičajilo.Ljubljenje ruke se kod nas gotovo potpuno izgubilo. Ako se, ipak, primeni, to je samo onda ako se želi ukazati posebno poštovanje ili divljenje prema toj osobi. Tada treba voditi računa kada i gde će se to učiniti. Ljubljenje ruke na ulici, u prodavnici, tramvaju i slično može čak da izgleda i smešno u očima drugih.Muškarac se ljubeći ruku ženi malo prikloni i podigne ruku do svojih usta. Ako oseti da žena ne želi da joj se ruka poljubi i to ona pokaže nekim gestom, muškarac ne treba da insistira.Uz pozdrave kretnjama usko su povezane pozdravne izreke. Uobičajeni su pozdravi koji izriču dobre želje: »Dobro jutro, »Dobar dan«, »Dobro veče« i »Laku noć«.Među prijateljima i bliskim osobama upotrebljava se »Zdravo«. Pri odlasku zadržalo se još u upotrebi »Zbogom«.OSLOVLJAVANJEDok se ranije strogo pazilo kada se u oslovljavanju može preći na »vi«, danas je odnos među ljudima manje ukočen, što se izražava brzim i čestim prelaskom na oslovljavanje na »ti«. To je naročito slučaj u odnosima mlađih koji prisnije oslovljavanje, izraženo sa »ti«, uspostavljaju vrlo brzo, najčešće bez nekog uvoda, dogovora ili sporazumevanja. Inače, u pravilu, nepoznatu osobu oslovljavamo sa »vi« i nećemo pogrešiti ako se toga pridržavamo u svim prilikama, bez obzira na razlike u godinama, kada je reč o odraslim osobama.Oslovljavanje sa »vi« dobro je zadržati u službenim posetama, razgovorima i odnosima.DAVANJE NAPOJNICEKome se može dati napojnica da ga ne uvrijedimo? To je, pre svega, osoblje koje nas direktno nečim poslužuje. U hotelima portir, sobarica, lift-boj. U restoranima konobar. Zatim nosač stvari. U berbernicama i frizerskim radnjama je isto uobičajeno davanje napojnica. Kada nekoga pošaljemo da nam kupi novine, donese doručak-sendvič, odnese nešto prijatelju ili kući, sve su to prilike kada se daju napojnice. I poštar kada donese novčanu pošiljku ili penziju često očekuje napojnicu.POZAJMLJIVANJEРоzajmljivапје je često uzrok mnogih nesporazuma među Ijudima. Ono je pone kad i razlog da se prekidaju dobra i stara prijateljstva. Neki Ijudii misle da je prijatelj obavezan da pozajmi prijatelju sve za šta ga ovaj zamoli. A neki opet suviše oIako shvataju obavezu vraćanja.Najosetljivije je pitanje pozajmljivanja novca. Ako je u pitanju osoba koja redovno vraća dug, onda takvoj osobi ne treba uskratiti pozajmicu. Ali ako je neko nemaran u vraćanju duga i ako ga treba i opominjati na njegove obaveze, onda je potpuno opravdano da se takav zahtev odbije.Ako se pozajmljuje veća suma novca, nije neumesno zatražiti pismenu priznanicu na kojoj će biti naznačen rok vraćanja, bez obzira na to da li se radi o dobrom prijatelju.

47

Treba svoje rashode podesiti tako da se, po mogućnosti, što manje traži pozajmica.Veoma je neprijatno kada do živite da vas neko, iz bilo ko jih razloga, odbije.Ako ste zaboravni, zabeležite u podsjetnik vašu obavezu i ne dozvolite da vas podsećaju na vraćanje dugaiOsimi pozajmljivanja novca najčešći se pozajmljuju knjige. Kada nekome pozajmite knjigu, obavezno to zapišite, jer ćete sigurno zaboraviti kome ste knjigu dali. Ako želite da ostavite utisak kulturne i vaspitane osolbe, pozajmljene knjige vraćaćete uredno i na vreme.Osim životnih namirnica koje dobri susedi često međusobno pozajmljuju, druge pozajmice su dosta retke. To može da bude kišobran, ako nas je iznenada uhvatila kiša, neki odevni predmet, nakit i sl.Osnovni princip je da se svaka pozajmljena stvar vrati, i to da se vrati neoštećena i na vreme.

PODSTANARMnogi su ljudi prisiljeni da iz ekonomskih razloga izdaju nameštene sobe. Isto tako mnogi, naročito mlađi ljudi, moraju da žive kao podstanari.Od interesa je za obe strane da vlasnik stana i podstanar usklade međusobne odnose. Od tih odnosa često zavisi da li će podstanar uskoro morati da traži drugu sobu, a isto tako, da li će vlasnik stana, nezadovoljan ponašanjem podstanara, dati ovom otkaz. Te loše odnose često prouzrokuju neke sitnice: nepoznavanje opštih pravila o međusobnim odnosima i tvrdoglavost. Mnogi vlasnici stana, prisiljeni zbog ekonomskih neprilika da iznajmljuju sobu, vide u podstanaru uljeza koji im smeta i koji kvari njihov komoditet. Takvi stanodavci obično postavljaju teške uslove svojim podstanarima, kako u pogledu visine kirije, tako i režima vladanja na koje podstanara obavezuju. Onda nije čudno što podstanari stanuju kod takvih vlasnika samo dotle dok moraju, to jest dok ne nađu nešto pogodnije.Drugi stanodavci smatraju da je podstanar u stvari član obitelji. Oni ga prihvataju kao svoga, ali od njega traže isto. To je druga krajnost, koju svaki podstanar ne prihvata rado, pogotovo ne odmah po useljenju. Ponekad ta nametnuta prisnost i preterana intimnost teže padaju nego onaj ranije navedeni strogi i odbojni stav vlasnika stana.Stanodavac, pre svega, treba da prilazi podstanaru na poslovan ali i prijateljski način. On odmah saopšti podstanaru sve ono na šta kao podstanar ima pravo, a čega je dužan da se pridržava. Posebno se dogovore o onome čega mogu a ne moraju da se obe strane pridržavaju. Naročito je važno da podstanar oseti da je odsada zauzeta prostorija njegova soba: Kada kažemo njegova, podrazumevamo njegovo pravo na sobu u koju bez njegove dozvole niko ne ulazi i niko ga ne sme da uznemirava.O čemu treba da se stanodavac i podstanar obavezno prethodno dogovore? To su cena sobe, vreme plaćanja, šta sve uključuje cena sobe (da li i svetlo i grejanje), čišćenje sobe, upotreba kupatila, eventualno i kuhinje. I o posetama podstanaru treba da se dogovore, jer je i prirodno i normalno da podstanar prima s vremena na vreme posete. Ako stanodavac u tom pogledu ima neke predrasude ili posebne uslove, onda o tome treba pre useljenja podstanara da se dogovore. Naročito je potrebno da se prethodno dogovore da li podstanar može da prima posete suprotnog pola, zatim da li može da prima i brojnije društvo radi sedeljke i u koje doba?Podstanaru je sigurno teže da se prilagodi zahtevima i sredini u kojoj živi stanodavac. Teže i zato što još uvek ima više podstanara nego raspoloživih soba za iznajmljivanje. No, sa dobrom voljom i poštovanjem osnovnih pravila u odnosima između stanodavca i podstanara neće dolaziti do nesporazuma i sukoba. Ako podstanar striktno poštuje dogovor sa stanodavcem, onda je već skoro sve učinjeno sa njegove strane da ne dođe do nesporazuma. Svako skriveno kršenje ugovora krije u sebi opasnost da dođe do sukoba, a javno nepridržavanje će ubrzo dovesti do otkaza sobe.Kulturno ponašanje podstanara najvidljivije će se odraziti u njegovom odnosu prema stvarima stanodavca. Tu su potrebni određeni istančani maniri da čovek ne čini nešto što nije u redu. Već samo otresanje pepela cigarete van pepeljare, a da ne govorimo o rupama na stoljnjaku od zapaljene cigarete ili ležanje na krevetu obučen, pa čak i sa cipelama na nogama, dovodi sigurno do toga da stanodavac jedva čeka da se oslobodi takvog stanara. Ako tome dodamo da se cipele čiste samo četkom, i to na određenom mestu, da se ostaci hrane moraju spremiti, da se nožem ne reže nešto na površini nameštaja, onda smo ukazali na one najgore i najteže postupke koje nesavesni podstanari ponekad čine.Podstanar vodi računa i o vremenu kada se njegov stanodavac odmara. Noću ne dolazi suviše bučno, a danju se ne koristi radiom i tranzistorom u vreme dnevnog odmora. Ako ima posete, unapred obaveštava stanodavca i zamoli ga da ne zameri ako malo bučnije raspoloženje posetilaca poremeti njegov redovni mir.Naravno, i stanodavac je obavezan da se isto tako odnosi prema podstanaru za vreme njegovog odmora ili spavanja. Stanodavac naročito vodi računa o tome da njegova deca ne uznemiravaju podstanara.Ako podstanar mora da se kreće po kući služeći se nusprostorijama, nema prava da izlazi iz svoje

48

sobe neuredan ili nepotpuno obučen.

ŽIVOTINJE U KUĆIPas, mačka i razne ptice su najčešće životinje koje ljudi drže u kuci. Ako već držimo životinje u kući, onda smo obavezni da se pridržavamo propisa koji su predviđeni za takve slučajeve.Bez obzira na to koju vrstu životinja držimo, moramo biti svesni činjenice da mi odgovaramo za njih. Moramo se starati da ne stvaraju buku u stanu, naročito u vreme dnevnog i noćnog odmora. Moramo nastojati da budu čiste, da ne ostavljaju za sobom neprijatan zadah i da ne izlaze na stepenište bez naše kontrole. O svemu ovome treba voditi mnogo više računa ako stanujemo u stambenoj zgradi gde ima mnogo stanara, nego ako živimo u posebnoj kući, pogotovo ako ta kuća ima još i baštu ili dvorište.Ako nam dolaze gosti, moramo paziti da ih životinje ne uznemiravaju. Ne vole svi ljudi životinje, a posebno sve vrste životinja. Zato ne izlažimo naše goste neprijatnostima. Najbolje je da se tada ži-votinje drže u drugoj prostoriji.Životinje u kući može da drži samo onaj ko ih stvarno voli i ko ima uslove za to u svome stanu.Od svih životinja koje se drže u stanu najosetljivije je držanje psa. Prva nevolja je što retko možemo da pravovremeno utičemo na njegovo lajanje, koje često počinje bez nama vidljivog razloga i koje je teško zaustaviti, ukoliko pas nije posebno obučen (dresiran). Malo je suseda koji će bez prigovora prihvatiti da ih naš ljubimac budi iz noćnog ili dnevnog sna. Pre nabavke psa treba se posavetovati baš u tom pogledu sa kinološkim stručnjacima (kinološko društvo, veterinarski fakultet i slične ustanove). Kod izvođenja psa u šetnju vodite računa da pas ne zagađuje ulicu, delove parka i javna mesta. Ako do tog ipak dođe, koristite posebnu lopaticu i najlon-kesu i odstranite nečistoću iza vašeg ljubimca. Ovakav način čuvanja čistoće javnih površina obavezan je u mnogim zemljama. Kod nas nije, ali je preporučljivo tako se ponašati. Pas se na ulici vodi na uzici, ako je opasan, mora nositi i brnjicu.Sve štete koje učine naši ljubimci dužni smo korektno priznati i nadoknaditi. To se čini zajedničkom i pravednom procenom njihove visine da ne bi dolazilo do suđenja.

NEGA TELASvaki čovek koji želi da ostavi utisak kulturne i dobro vaspitane osobe mora da pazi na svoj izgled. To ne znači da treba da bude samo ukusno i dobro obučen nego treba isto tako svojom spoljašnjošću da deluje negovano. Negovana i uredna osoba prijatna je svojoj okolini, svako će je rado primati, a što je najvažnije, ona će se sama bolje osećati, biće vedrija i osećaće se sigurnijom u sebe.Čistoća je početna, ali ujedno i najvažnija faza nege ljudskog tela. Čovek može biti ne znam kako luksuzno obučen, ali ako nije besprekorno čist i ako odelo na njemu nije uredno, on mnogo gubi u očima prisutnih. Šta vredi prvorazredna svilena košulja ako nije čista, i ako je još i vrat vidljivo prljav? Šta vrede skupe elegantne cipele ako su čarape i noge uprskane blatom?U današnjoj izgradnji obraća se posebna pažnja uređenju kupatila. Ona su svetla, ukusno uređena, opskrbljena tuševima, kadama, bojlerima, itd. Ali, šta vredi ružičasti i plavi umivaonici, pločice naj-šireg spektra boja, dekorativne prostirke i ostala oprema za kupatilo ako se njima dovoljno ne koristimo?Malo znači za higijenu našeg tela ako se samo s vremena na vreme okupamo.Ruke se moraju redovno prati, kad dođemo kući i pre nego što sedemo da jedemo, zubi se obavezno peru pre spavanja, a preporučljivo je i posle svakog jela.Nekada iz komoditeta legnemo, a da ne operemo noge, iako znamo da smo taj dan mnogo hodali, ili ne operemo zube, iako znamo da nam se brzo i lako kvare.Moramo se disciplinovati i nekoliko puta prisiliti se na te radnje, pa će nam one ubrzo preći u naviku.Ako nemamo kupatila, to ne znači da ne možemo isto tako održavati potpunu higijenu tela; sapun, četku, lavor, rukavicu za pranje tela može nabaviti svako, pa i sa najskromnijim prihodima. Bez obzira kakvo kupatilo imamo i da li ga uopšte imamo, moramo sebi stvoriti mogućnosti da se svaki dan temeljito operemo, odnosno okupamo.Njegovana i čista osoba odiše svežinom i deluje prijatno i privlačno.Često se nenegovano telo prikriva upadljivim detaljima garderobe, jakim mirisima, doteranom frizurom i sl.Moramo biti svesni tog da negovana osoba dobija ne samo na svom estetskom izgledu nego će ona i u pogledu zdravlja biti snažnija i otpornija. Loše raspoloženje, razdražljivost i duševna depresija mogu se izbeći zdravom ishranom, redovnim šetnjama i korisnim gimnastičkim vežbama.Vodeći računa o svome spoljašnjem izgledu i o svome zdravlju, ne smemo dopustiti da naša težina pređe dozvoljenu granicu. Preterana debljina, kao i preterana mršavost ugrožavaju naše zdravlje. Dobro vaspitan čovek, koji ne želi da se pokaže neobuzdan u jelu, nastojaće da savlada svoj pretjerani nagon za jelom i da svoju ishranu svede na određenu meru.

49

Ništa manje nije štetno za zdravlje preterano gladovanje da bi se »sačuvala linija«. Omladina je naročito tome sklona, ali pri tome zaboravlja da su organizmu neophodne određene kalorije i da će im slabom ishranom zdravlje biti sigurno narušeno.DOTERIVANJE LICADoterivanje ženskog lica ne može biti jednoobrazno, niti se može propisati jednim jedinstvenim receptom. Ono zavisi prvenstveno od tipa osobe koja se doteruje, a i od njenog ukusa, od njenog smisla za doterivanje.Prvi uslov za svako šminkanje lica je čistoća kože. Očišćena koža lako se namaže kremom, bilo masnom ili suvom, kako već koža zahtieva, tek tada se lice može napuderisati. Boja pudera i ruža zavisi od boje našeg tena a najviše od našeg ukusa. Usne se mažu veoma diskretno da deluju prirodno. Oči se po danu mažu neupadljivo, kapci se blago zasene, kao i crta ispod očiju. Veštačke trepavice i izrazito naglašeni očni kapci mogu se tolerisati samo u prilikama kad žene idu u pozorište na neku drugu javnu priredbu ili kad se radi o nekom posebnom izlasku.Potrebna je posebna upornost i samodisciplina da bi se lice pravilno i dosledno negovalo. Samo će u tom slučaju naš trud imati stvarnog efekta.Šminka ne treba nikad da bude suviše upadljiva i nametljiva. Doterano lice treba da odgovara prilici za koju se žena priprema. Prilikom večernjih izlazaka njena šminka biče upadljiva, kad je na ulici, na radnom mestu, u prijateljskoj poseti, njena šminka treba da bude neupadljiva i diskretna. Bez obzira kako smo doterali svoje lice i za koju smo ga priliku doterali, ono treba uvek da bude samo naše lice, da odražava našu ličnost i naš ukus.Neki muškarci smatraju brijanje teretom i kad god mogu ne briju se, ili se bar ne briju redovno. Većini muškaraca naraste brada toliko da bi idući dan delovali zapušteno i neuredno ako se ne bi brijali svakodnevno. Prema tome, brijanje je svakodnevna obaveza muškaraca, a najbolje je da se obavi prilikom prve jutarnje toalete. Izuzetno, muškarci koji imaju jaku bradu briju se dva puta dnev-no: ujutro i pred veče, a obavezno ako uveče izlaze u društvo ili u pozorište, kafanu i slično. Ako se koristi posle brijanja kolonjska voda ili losion, izbegavajte prejake i preoštre mirise. Muškarci koji svoje lice ulepšavaju brkovima ili bradom posvećuju tom svom delu spoljašnjosti posebnu pažnju, koja zahteva svakodnevnu negu i higijenu potkresavanjem, doterivanjem i pranjem.I uši treba ne samo često i redovno prati, nego i paziti da nam se u dnu ne nakupi žuta smola koja postaje vidljiva i samim tim deluje loše, a može postati i uzrok slabljenja oštrine sluha i infekcije. Dlake iz nosa, koje često, naročito kod starijih muškaraca, vire van nosa, povremeno ćemo skratiti makazama tupog vrha da ne bi povrijedili sluznicu nosa. I još jedan ozbiljan savet: madeže ili bradavice, ma kakve bile i ma gde bile, ne dirajte. Svako njihovo diranje ili pokušaj odstranjivanja, bez intervencije Iekara specijaliste za dermatologiju, može se izvrgnuti u vrlo opasno oboljenje.OBLAČENJEUskladiti svoje oblačenje sa duhom vremena, a pri tome sačuvati izraz svoje ličnosti, najveća je veština u načinu odevanja.Sigurno je da je pitanje pravilnog i ukusnog oblačenja mnogo vidljivije od svih drugih manifestacija lijepog ponašanja; ono je podvrgnuto i praktičnim i estetskim merilima.Kriterij po kojem biramo svoju garderobu nije više tako strog kao nekad. Niko se danas neće iznenaditi ako muškarac prilikom svadbe ne obuče frak ili ako žena nema posebnu haljinu za svaku priliku. Ipak, i u ovom području ima pravila koja se moraju poštovati.Prvo: garderobu treba negovati i odelo i rublje moraju uvek biti čisti. Poderane čarape, iskrivljene pete, prljava košulja, izgužvana haljina ili pantalone deluju neestetski i uopšte daju rđavu sliku o čoveku.Za svaku priliku treba odabrati odgovarajuću garderobu. Treba imati na umu da određeni odevni predmet ne treba da služi samo za jednu priliku, on se veoma uspešno može prilagoditi i može se upotrebljavati u više prilika.Kupovanju garderobe treba pristupiti veoma promišljeno i pri kupovini biti uzdržan. Treba uvek prethodno odlučiti šta nam je u određenom momentu i u našim uslovima najpotrebnije. Ako imamo u vidu mogućnosti i okolnosti koje se pružaju današnjem čoveku sa prosečnim primanjima, onda je bolje da kupimo jedan dobar i skup odevni predmet nego nekoliko jeftinijih jer će nam on sigurno duže trajati i lepše izgledati. To je naročito važno kada se kupuje kaput, kostim ili muško odelo, koji predstavljaju temelj svake garderobe. Kada je rieč o kaputu, napominjemo da on treba da odgovara i po svom kvalitetu i po svojoj boji uz svaku haljinu ili odelo, naročito ako je jedini u našoj garderobi. Ženski kaput mora biti neutralne boje, na primer: ne može biti crven ili zelen, a muški kaput nikako ne sme biti kariran.Ako imamo više kaputa, onda možemo ponekad sebi dozvoliti da zadovoljimo neku svoju davnašnju želju ili modni hir.Veoma je važno odevne predmete harmonično uskladiti. Uz sportski kostim ili kaput treba nositi sportske cipele, a nikako cipele izrezane sa suviše visokom potpeticom. Uz laku haljinu odgovara fina mala torbica a ne gruba sportska. Veliki šešir ne ide uz kostim ili kaput, on bolje odgovara uz

50

laku haljinu.Muškarac ne može nositi kačket ili francusku kapu uz svečano odelo, kao ni lakovane cipele uz obično odelo.Uz svečano odelo nosi se samo bela košulja, a uz obično odelo i košulja u boji.IZBOR I SKLAD BOJABoje naše garderobe treba birati prema vremenu, okolini, pa i našem raspoloženju. U izboru kombinacija boja ne treba biti suviše strog, ali je dobro da celokupna garderoba bude usklađena na nekoliko boja: smeđa, bež, zelena; crna, siva, ljubičasta; tamnoplava, siva, svetloplava, crvena itd. Torbica, šešir i cipele treba harmonično da deluju sa ostalom garderobom (iako ne moraju biti iste boje).I muškarac treba da razvije svoj smisao za boje. Prema boji i desenu odela treba izabrati ostalo: košulju, kravatu, cipele, čarape, šešir i drugo.Poznato je da ženama s crnom kosom tamnijim tenom bolje stoje jače boje: ljubičasta, žuta, zelena, crvena, dok ženama bledog tena i svetlije kose bolje stoje nežne pastelne boje; ženama s crvenom kosom najbolje stoje ljubičasta i zelena boja, a nikako ružičasta i crvena.Da se vratimo muškarcu, jer on ima više problema pri izboru garderobe, a naročito kada su u pitanju boje. Ako ne možete da se odlučite koju boju tkanine da kupite, izaberite neutralnu boju smirenih tonova. Najpraktičnija je i uvek elegantna siva boja, uz nju je najlakše uskladiti druge odevne predmete.Na primer, uz sive pantalone može se nositi sako od tvida, ali i drugih boja. Karirane tkanine nisu za muškarce niskog rasta.Ako je odelo desenirano, košulja mora biti jednobojna; i obratno, uz prugastu košulju ide samo jednobojno odelo. Uz tamna odela samo bela košulja.

ODNOS KOŠULJA - ODELOBela ili bež košulja nosi se uz smeđe, zeleno i sivo odelo.Svetloplava košulja uz sivo i tamnoplavo odelo.Svetlosiva košulja uz sivo, plavo, smeđe i zeleno odelo.Svetlozelena košulja uz smeđe, sivo i zeleno odelo.Kravata je važan rekvizit muške garderobe; ona može da doprinese lepšem i elegantnijem izgledu muškarca, ali isto tako može i da pokvari utisak koji ostavlja dobro obučen muškarac. Zato se pri izboru kravate pridržavajte ove tabele, pa niko neće moći da posumnja u vaš ukus.

Odelo Kravatesivo zelena, tamnoplava, siva u drugoj nijansi, smeđa, crna, crvenacrno siva, crna, narandžasta, crvenasmeđe zelena, smeđa u drugoj nijansi, narandžastazeleno smeđa, crna, zelena u drugoj nijansiplavo siva, narandžasta, plava u drugoj nijansi i crvena

Uz tamnije odelo obično se nosi svetlija kravata i, obratno, uz svetlije odelo tamnija kravata. Ali nećete pogrešiti ako ponekad odstupite od ovog pravila. Ako je kravata iste boje kao odelo, ona je najčešće svetlija od odela, iako ne mora biti.OBLAČENJE U RAZNIM PRILIKAMAKad ide u pozorište ili na koncert, žena oblači poslepodnevnu bolju haljinu ili kostim od svečanijeg materijala, a muškarac tamno odelo. Samo za svečane premijere oblači se večernja, najčešće duga haljina, a muškarac treba da obuče smoking ili frak (ako ga ima), inače tamnije odelo.Večernju haljinu, bilo dugu ili kratku, žena oblači kad ide na večernje plesne zabave, balove. Muškarac tom prilikom oblači frak ili smoking. Uz smoking je obavezna bela košulja s tvrdim prsima, crni prsluk, crna leptir-mašna, tamne čarape i lake crne polucipele. Uz frak se takode oblači bela košulja s tvrdim prsima, beli prsluk, crna leptir-mašna, crne svilene čarape i lakovane cipele.Uz kombinirano odelo, koje se sastoji od crnog kaputa i prugastih pantalona, preporučuje se bela košulja, kravata mirne, diskretne boje (ne crna), tamne čarape i crne polucipele.Na venčanju mlada najčešće nosi svečani kostim ili svietlu haljinu, mladoženja tamno odelo. Svedoci se takođe oblače svečano.Kada dočekujemo goste, oblačimo se svečanije, ali ne upadljivo. Ako su gosti iznenada došli i zatekli nas u kućnoj haljini, uvešćemo ih u sobu, izviniti se i obući se brzo. U kućnoj haljini mogu se dočekati samo veoma bliski prijatelji.Kada prisustvujemo sahrani, oblačimo crnu ili neku drugu tamnu odeću; muškarac stavlja crnu kravatu; flor na reveru ili na rukavu nosi samo bliska pokojnikova rodbina.Na radnom mestu moramo uvek biti uredno, solidno i neupadljivo obučeni. Žena najčešće nosi kostim, sportsku haljinu, suknju, bluzu i džemper. Mini suknje, kao i suviše izrezane haljine ne bis-mo trebali oblačiti kad idemo na radno mesto ili na predavanja. Muškarac na radnom mestu treba da ima uredno i ispeglano odelo. Kaput i pantalone mogu biti kombinovani. Danas ima veoma uspe-

51

lih kombinacija koje deluju vedrije i više mladalački od kompletnog odela. Košulja i kravata treba da budu u skla sa odelom. Leti, kada se nose sportske otvorene košulje, ne treba kravata.Razne majice, rupičaste košulje, košulje drečavih boja ili sa raznim upadljivim šarama, ne mogu se nositi na radnom mestu.Na radnom mestu muškarac ne sme da skida sako, naročito ako je na nekom rukovodećem položaju, ili ako prima stranke. Ako je leti nepodnošljiva vrućina, oblače se laki kaputi od platna ili nekog drugog tankog materijala.Na poslovnim i svečanim skupovima ne skida se sako. Izuzetno se to može učiniti samo u slučaju ako to domaćin ili predsedavajući predloži.Leti na ulici muškarci mogu ići bez sakoa, ali tada moraju nositi košulje s kratkim rukavima, sportskog kroja, da ne moraju stavljati kravatu.U košulji se može ući u prodavnicu, poslastičarnicu, mlečni restoran, restoran-baštu i bioskop, ali nikad u pozorište, na koncert, u galeriju i muzej.Jedan deo današnje omladine oblači se na svoj način. Tako obučena ona dolazi i na javna mesta. Ta moda današnje omladine može biti i dopadljiva, ukusna, estetski privlačna ako se u njoj nađe određena potrebna mera, ako odevanje nije suviše razbarušeno i ekstravagantno: ako maksi kaputi nisu tako dugi da se vuku po zemlji, ako mini suknje nisu nedopušteno kratke, ako nema preteriva-nja u nošenju raznih ukrasa, onda će i ovaj način oblačenja omladine naći mesto u današnjem društvu.RUKAVICERukavice spadaju među najstarije dodatke ženske garderobe. Dok su se tokom vekova krojevi haljina menjali, rukavice su uglavnom ostale iste. Kao primer mogu da posluže rukavice koje se danas toliko nose uz maksi kapute a koje su veoma nalik na posuvraćene jahačke rukavice, koje su se nosile pre mnogo godina.Još uvek i danas važi staro pravilo da žena nije dobro obučena ukoliko nema rukavica. Rukavice, po mišljenju nekih kreatora mode, treba da budu »dodatak uz bogatu haljinu, kostim i kaput ili upadljvi detalj uz jednostavnu haljinu«. Mi još dodajemo: rukavice zimi treba da štite ruke od hladnoće. Rukavice, bilo da su od vune, kože ili nekog drugog materijala, treba da budu u skladu sa ostalom garderobom.Pri rukovanju na ulici treba skinuti rukavicu s desne ruke i to muškarac obavezno, a ženi je dopušteno da je zadrži ako je hladno ili ako rukavice teško skida.Kad uđemo u neki stan ili u restoran, skidamo rukavice, naročito ako treba da se rukujemo s domaćinima. Pri izlasku stavićemo rukavice već u kući, a ne tek na ulici.Duge ženske rukavice, koje se oblače za svečane prilike, ne skidaju se odmah kada dođemo, nego tek kasnije.Muškarci obično nose rukavice da zaštite ruke od hladnoće, a ređe kao ukrasni deo garderobe. Mogu da ih nose i kad voze automobil.ŠEŠIRŠešir treba da odgovara licu, stasu i ostalim delovima odeće. Preterano naglašen i upadljiv šešir malo će kojoj ženi pomoći da ostvari onaj efekat koji svaka žena želi da postigne svojom pojavom. Ako je nešto svetliji od osnovnog tona vaše odeće, sigurno je da niste pogrešili. Izuzetak je ako nosite crninu. Tada je šešir obavezno crn. Žene šešir ne skidaju ni u jednoj prilici. Drugim rečima, za razliku od muškaraca, zadržavaju ga i u zatvorenim prostorijama.ČARAPEČarape pristaju najbolje ako su neutralne boje i diskretno odgovaraju celokupnoj odeći. Neutralne boje u odevanju se smatraju siva, smeđa, drap, crna ili za nijansu svetlija od opšte boje garderobe.MARAMICAMaramicu, taj veoma korisni i potrebni rekvizit, treba iz džepa ili torbice prilikom upotrebe vaditi veoma neupadljivo i rastvarati je isto tako kada želimo da obrišemo nos. Posle upotrebe odmah je staviti u džep ili torbicu. Maramicu treba upotrebljavati samo za brisanje nosa (neko ima ružan običaj pa maramicom briše stolicu pre nego što sedne). Veoma su praktične papirnate maramice koje se sve više upotrebljavaju. Ali šta s njima posle upotrebe? Ne smu se baciti na ulicu niti u korpu za papir, znači samo u kantu za smeće, u peć ili je staviti natrag u tašnu ili u džep, ali u maloj, za to određenoj kesici.Maramica za ukras nosi se tako da samo proviruje iz džepnog proreza; ona je po pravilu bela.KIŠOBRANZatvoreni kišobran se nosi tako da njime ne ugrožavamo ostale prolaznike. Ne nosi se kao bodež sa šiljkom nazad, nego se obesi preko ruke ili se drži za dršku.I otvoren kišobran treba nositi tako da oštrim šiljcima ne udaramo druge, a kada muškarac štiti kišobranom ženu od kiše, ne sme ga nositi tako da s kišobrana kiša kaplje na njeno rame.Kada s mokrim kišobranom uđemo u nečiji stan, ne smemo ga obesiti na vešalicu među kapute. Ako nema stalka za kišobrane, treba zapitati domaćicu gde da spustimo kišobran, a ne da

52

pokvasimo celo predsoblje dok se odlučimo gde da ga stavimo.SAVETI ZA ODRŽAVANJE VAŠE GARDEROBE— Kod kuće ne nosite odeću koju ste nosili van kuće. To se naročito odnosi na spoljašnji deo odeće (kaput, pantalone, haljina, kostim, suknja, bluza).— Prljavo rublje za pranje odlažite u posebnu korpu ili sanduk, nečiste čarape u posebnu vrećicu, a rublje za peglanje do peglanja držite isto u posebnoj korpi ili sanduku.— Odela, haljine, kapute i mantile koje skidate ili ih trenutno ne nosite obavezno stavljajte na vešalice. Ako ih ne mislite uskoro nositi, ostavite ih u ormaru koji je obezbeđen sredstvima protiv moIjaca (naftalin, osušena lavanda ili njeno ulje i slično).— U proleće i u jesen provetrite celokupnu garderobu na svežem vazduhu.— Redovno pratite stanje čistoće odevnih predmeta i pravovremeno ih nosite na hemijsko čišćenje.

SMRTNI SLUČAJ U PORODICI – ŽALOST I IZJAVE SAUČEŠĆAUobičajeno je da se, čim se čuje za smrt nekog prijatelja ili poznanika, ode odmah njegovoj kući da bi se porodici izjavilo saučešće. Ta poseta treba da bude kratka i puna obzira. Nije obavezno crno odelo ili haljina, ali treba nastojati da odelo bude tamnije, a haljina da nema previše živih boja. Ako nismo rođaci ili vrlo bliski prijatelji porodice u kojoj se desio smrtni slučaj, ne preporučuje se ići u posetu između časa smrti i pokopa.Jedan član porodice dočekuje posetioce na ulazu i prati ih do sobe gde se nalazi porodica pokojnika i njegovi najbliži prijatelji. Saučešće se izjavljuje stiskom ruke. Ako želimo da nešto kažemo, to treba da je kratko i bez nepotrebnih patetičnih fraza. Imajmo na umu da je žalost pokojnikove porodice za pokojnikom uvek veća nego naša lična. Naše držanje je ozbiljno, tiho i dostojanstveno. Tom prilikom ne treba da raspitujemo o bolesti i o poslednjim časovima pokojnika.Pošto posetilac kaže nekoliko toplih riječi o pokojniku i pokaže da saoseća sa ožalošćenim, on treba da eventualno ponudi svoju pomoć prilikom pogreba, a i inače, a zatim da se povuče. Ispratiće ga jedan član porodice i zahvaliti mu na poseti.Ako je smrtnom slučaju uzrok samoubistvo, po pravilu se ne izavljuje saučešće. Najbliži rođaci i prijatelji dolaze porodici pokojnika, s tim da im pomognu oko pogreba.Posetilac se može pozvati da uđe u sobu gde na odru leži pokojnik, da bi mu ukazao poslednju poštu. Na ovom ne treba insistirati, pogotovo ako posetilac izrazi želju da pokojnika zadrži u sećanju onakvog kakav je bio dok je bio živ. Ima mnogo ljudi koji su vrlo osetljivi i ne mogu da podnesu da gledaju mrtvaca. Ako ste se odlučili da uđete u sobu u kojoj leži pokojnik, uđite sasvim tiho ne govoreći ništa. Pošto ste malo postojali kraj pokojnikovog odra, napustite sobu. Pri odlasku se samo naklonite prisutnima. Rukovanje i pozdravljanje u takvim prilikama nije uobičajeno.KAKO SE SAOPŠTAVA SMRTNI SLUČAJBližim rođacima i prisnim prijateljima smrtni slučaj saopštavamo odmah, i to telegramom ili telefonom. Ostali poznanici ili prijatelji se upoznaju na više načina. Ranije je bilo uobičajeno da se, pored smrtovnica u gradu, pošalju smrtovnice i poštom. Danas je gotovo potpuno ušlo u običaj da se smrtovnica objavljuje u dnevnom listu.Smrtovnica predstavlja ujedno i poziv za sahranu i stoga u njoj obavezno navodimo vreme i mesto sahrane. Pored imena pokojnika, oznake vremena kada je umro, mesta i vremena sahrane, navode se i imena ožalošćenih. Ako je njih mnogo i ako su iz više porodica, mogu se samo navesti prezimena tih porodica. Inače je pravilo da se prvo navede ime muža ili žene, zatim imena dece i unučadi, onda se po redu navode roditelji, braća i sestre, zetovi i snahe.Ukoliko ne želimo da smrtovnica bude ujedno i poziv za sahranu, izostavljamo vreme i mesto sahrane. Onaj koji primi obaveštenje o smrtnom slučaju, obavezan je da pismeno izrazi saučešće ožalošćenim.Ukoliko se sahrana obavlja u najužem krugu, zato što ožalošćeni ne žele prisustvo drugih, onda se to na smrtovnici označi: »Sahrana će se obaviti u najužem porodičnom krugu«.Umesto smrtovnice može se slati i posebno pismo, odštampano na beloj hartiji sa crnim rubom. U pismu su i svi podaci koje smo naveli za pojedine slučajeve, kao i kod smrtovnice. Onaj koji izjav-ljuje saučešće pismeno, piše pismo na beloj hartiji i stavlja ga u belu kovertu. On se ne koristi papirom i kovertom sa crnim rubom.ODGOVOR NA IZJAVE SAUČEŠĆAOžalošćeni je obavezan da odgovori na primljene izjave saučešća, takođe pismeno, i ne pre nego što prođu dva dana od sahrane.CVEĆE I VENCIAko je na posmrtnici ili u obaveštenju o nečijoj smrti napomenuto da nisu poželjni ni venci ni buketi cveća, tu želju treba poštovati. Ipak, i u tom slučaju može se na odar pokojnika položiti buket cveća. Ako, kao prijatelj, pošaljete cveće u kuću pokojnika s tim da se ono položi uz odar, neophodno je da priložite i svoju posetnicu. Saradnici pokojnika, njegova ustanova ili preduzeće poslaće zajednički

53

venac. Na venac se stavlja traka s natpisom iz koga je vidljivo ko šalje venac.Ako je pokojnik mlad ili dete, cveće treba da bude belo ili svetloružičasto. U svakom slučaju, mnogo je lepše prirodno od veštačkog cveća.Jedan član porodice prati ko je sve poslao cveće ili vence da bi se kasnije svima njima poslale izjave zahvalnosti.Ako porodica saopšti da cveće i venci nisu poželjni, u običaju je da se određena svota novca, približna vrednosti cveća ili venca, pošalje nekoj dobrotvornoj ustanovi ili društvu. U tom slučaju onaj koji prima novac kao dar zahvaljuje se preko novina navodeći onoga koji je poslao novac i u ime čega je poslao.DAN SAHRANENajbliža rodbina i najintimniji prijatelji odlaze pre sahrane u pokojnikovu kuću i zajedno sa porodicom pokojnika odlaze na groblje. Ostali odlaze pravo na groblje. U velikim gradovima pogrebna povorka se formira na samom groblju, kada se pokojnik iznese iz kapele. U manjim mestima pogrebna povorka se formira ispred kuće pokojnika ili ispred bolnice, ako je umro u bolnici. U slučaju da pokojnik leži u kući, ostali stanari, od trenutka smrti do iznošenja pokojnika iz kuće, bez obzira na njihov odnos sa porodicom pokojnika, vode računa da u kući vlada tišina i mir.Neposredno iza kovčega ide najuža rodbina. Za njima su ostali članovi porodice i bliski prijatelji, a zatim dalji prijatelji i poznanici. U pogrebnoj povorci se ide ozbiljno i dostojanstveno, ne okrećući se ni lijevo ni desno i ne vodeći razgovore. Ako se već mora nešto reći, govori se poluglasno. Ruke se ne drže u džepovima niti pozadi.PRIMANJE SAUČEŠĆA U KAPELIPokojnikova porodica stoji u kapeli uz odar, prvo muškarci, a do njih žene, i primaju izjave saučešća. Oni koji im prilaze izjavljuju im saučešće na taj način što im stisnu ruku, ili ih zagrle, ako su odnosi vrlo bliski. Treba biti vrlo kratak, jer to su za pokojnikovu porodicu vrlo teški trenuci. Uz stisak ruke treba reći nekoliko prigodnih reči, kao: »Duboko saosećam s vama«; »Žao mi vas je od sveg srca«; »Mnogo mislim na vas«; »Iskreno saosećam s vama«; »Primite iskreno saučešće« i sl.Posle sahrane članovi porodice i najbliži prijatelji odlaze pokojnikovoj kući, gde se obično posluži neko piće i crna kafa. U nekim sredinama je običaj da se priredi zakuska, koja je ponekad i vrlo bogata. Taj običaj je verovatno ostao još iz starih vremena, kada se na sahranu dolazilo iz daleka. Prilikom jela treba tiho razgovarati i biti umeren.ODELO U ŽALOSTIBoja žalosti je vrlo različita u raznim zemljama sveta.Odeća muškaraca i žena u žalosti i u pogrebnoj povorci zavisi od običaja sredine, a ako se sahranjuje po verskom obredu, onda i od običaja religije kojoj pripada. Na Zapadu preovladavaju pravila da se žalost iskazuje crnom bojom. U pogrebnoj povorci muškarci nose odela tamnijih tonova, a žene prilagođavaju svoju odeću nešto tamnijim ili neutralnim bojama.Na Istoku crna boja nije znak žalosti, i to treba poštovati prilikom smrtnih slučajeva ili pogreba pripadnika, recimo kod nas islamske vere. U slučajevima zvaničnih žalosti i pogreba prevladava običaj nošenja tamnije odeće kod oba pola. Isti je slučaj i kod pogreba ateista, ali tu je izbor odeće slobodniji.Pravilo je da učesnik u žalosti i u pogrebnoj povorci treba da poštuje uobičajena pravila koja vladaju u toj sredini prilikom smrti i pogreba.TRAJANJE ŽALOSTITrajanje žalosti je vrlo različito. Moderan način života prisiljava ožalošćene da skrate vreme u kome su obavezni da javno, pred društvom, svojim oblačenjem ispoljavaju da su još u žalosti.IZLASCI ZA VREME ŽALOSTIPrva tri meseca, po pravilu, oni koji su u žalosti ne idu u goste i ne posećuju javne priredbe. Može se prisustvovati sastancima koji imaju politički i dobrotvorni karakter ili nekoj sportskoj priredbi. Ako je poziv za ručak, večeru, koktel vezan za posao koji radimo, može se prihvatiti, pogotovo ako smo mi baš neposredno vezani za taj posao.Ako se neko bavi sportom za vreme žalosti ne mora da prekine svoj trening. Potpuno se izbegavaju posećivanja koncerata, pozorišnih i bioskopskih predstava, a da ne govorimo o igrankama, disko-klubovima i plesnim zabavama.UČEŠĆE DECE U ŽALOSTIDecu treba poštedjeti suviše uzbudljivih prizora, pred njima treba izbegavati pokazivanje prevelike boli i velikog očajanja; ti bolni trenuci mogu da ostave, naročito kod dece mlađeg uzrasta, duboke tragove koji godinama traju. Dečija psiha, i inače osetljiva, teško podnosi sve što je preako i preterano.Nije lako savladati bol i ne pokazati je spoljašnjim znacima, ali gde ima dece, neophodno je učiniti taj napor.Smrtni slučaj u porodici ne bi smio suviše da poremeti uobičajeni ritam dečijeg života. Vreme učenja, odlazak u školu i ostale dečije obaveze treba da se izvršavaju kao i obično. Dete treba i da

54

određeno vreme provede u igri, naročito dete mlađeg uzrasta. Svako dete će shvatiti da jedno vreme u svojim igrama ne treba da bude suviše bučno. Starija deca treba da odmah nastave školovanje. Za vreme žalosti ni ona ne bi trebalo da posećuju bioskop, da idu na igranke i zabave.Posle sedam dana odsustva, koje manje-više sve radne organizacije daju svojim članovima u slučaju smrti u porodici, ožalošćeni treba da nastave s radom. Na radnom mestu treba da se drže dostojanstveno i da nastoje da se savladaju. Svojim prisustvom ne smu da utiču na sredinu u kojoj rade, da njihovi saradnici ili stranke s kojima službeno dolaze u dodir, osećajući se neprijatno i nelagodno zbog njihove žalosti, ne znaju kako da se ponašaju pred njima.POSETE ZA VREME ŽALOSTIPosete ožalošćenim ne samo da su dopuštene nego se i preporučuju. One su znak pažnje i saosećanja u žalosti. Bliski prijatelji mogu da dođu odmah sutradan posle pogreba. Ali posete ne smu biti duge. Trajanje posete zavisi od stepena prisnosti i bliskosti u odnosima. Ako niste suviše bliski, vaša poseta neka bude kratka, a tema razgovora opšta, čekajući da eventualno ožalošćeni, ako želi, počne i razgovor o pokojniku i o svojim osećanjima ili sećanjima. Ako ste bliski, možete i duže ostati, nastojeći da vaša poseta olakša bol i žalost. A to ste i dužni da učinite svom bliskom ro-đaku ili prijatelju.

BONTON U POSLOVANJU I NA RADNOM MESTUPravila poslovnog lepog ponašanja u biti se ne razlikuju od opštih pravila u svakodnevnom životu. Ipak taj pravilan način ophođenja na službenom mestu i u poslovnim odnosima ponekad je i značajniji nego naš lični odnos u privatnom životu, jer pored ličnog odmeravanja ponašanja nosi i određene posledice za uspešno poslovanje gde radite, a to je ponekad i za vašu radnu organizaciju, a samim tim i za vas lično, od dalekosežnijih posledica nego što ponekad u prvi mah izgleda.Osnovna radna mesta koja su izložena, (rukovodna i šalterska radna mesta) a, ako nemaju ljude koji vladaju pravilima dobrog i lepog ponašanja, prave konfliktne situacije. Njihov neprekidan kontakt bilo sa ljudima zaposlenim u samom preduzeću ili ustanovi odnosno neprekidan kontakt sa građanima, traži od njih i posebnu sklonost za razrešavanje međuljudskih odnosa ili za pravilan odnos sa strankama.Da bi uspešno radili ove poslove, moraju sami da prvo ocene svoje mogućnosti i predispozicije. Za rukovodna mesta treba, pored stručnog znanja, biti i po svojoj prirodi ili svesnom samovaspitanju: strpljiv, odlučan, objektivan i staložen. Za šalterska radna mesta predusretljivost, strpljenje i snalažljivost u težim situacijama su neophodni ako ne želite da ubrzo dođete u sukob sa strankama ili sa pretpostavljenim.Za sve zaposlene postoji niz međunarodnih, usvojenih pravila koja, ako ih u radu prihvatite, omogućavaju da većinu konfliktnih situacija uspešno izbegnete, a i da vaš doprinos na radnom mestu bude cenjen i priznat.Vrlo lako je uočiti, da pravila lepog ponašanja na radnom mestu, bar skoro sva, počivaju na ovim jedinstvenim principima: tačnost, strpljivost, prihvatanje kritike, nastojanje da zadovoljite sagovornika ili bar da svoje suprotstavljanje iznesete na kulturan način, u skladu sa opštim pravilima dobrog ponašanja.1. Tačnost. Tačnost dolaska na posao, na zakazane sastanke, na iskorištenost radnog vremena. Bolje je da vi dođete 5 minuta ranije nego da drugi čekaju vas. U slučaju da ste opravdano zakasnili, vaše izvinjenje će ipak ublažiti opravdano negodovanje onih koji su gubili svoje vreme. Što je opravdanje prisutnima verodostojnije, i njihovo negodovanje biće manje. Što ste na višoj stepenici lestvice društvenog ili radnog položaja, to je i vaše zakašnjenje teže i manje opravdano.2. Uljudnost. Uljudnost treba da se očituje u istom stepenu i prema onima koji su po svom radnom mestu ispod vašeg položaja, kao i prema onima koji su iznad vas. Svakodnevni pozdrav, vedro raspoloženje i po koji upit o zdravlju podređenog službenika i člana njegove porodice samo će doprineti dobroj radnoj atmosferi tog dana.3. Kada ulazite pretpostavljenom, ostanite stojeći dok vas ne ponudi da sednete. Ako ste pretpostavljeni, odmah po odzdravljanju ponudite službenika ili radnika da sedne i ne mučite ga da se stojeći premešta s noge na nogu. Tako sedeći, u ugodnom i ležernom razgovoru završite svoju zamisao. Na to ima pravo i spremačica, ako je čak i loše obavila svoj svakodnevni posao. Sasvim je druga stvar kako će se razvijati posledice ako je razgovor zakazan radi lošeg rada i rezultata u poslu. Tu treba biti dovoljno strog, pogotovo ako su u pitanju loše radne osobine zaposlenog.4. Izbegavajte da koristite službeni telefon za privatne razgovore. Ako to već morate, jer bi se više izgubilo vašim odlaskom na poštu ili javnu govornicu, učinite to javno s dovoljno jakim obrazlo-ženjem i izjavljenom spremnošću da platite telefonske troškove. Ako je u pitanju razgovor na međugradskoj liniji, onda ste obavezni da taj razgovor platite bez obzira ako vam neko, pa i pretpos-tavljeni, odobri da ga ne platite, jer je on tim odobrenjem prekršio svoja ovlaštenja.Najbolje je rešenje da ni u kom slučaju ne koristite službeni telefon za međugradske razgovore u

55

privatne svrhe. To će vam se kad-tad zameriti, a zaista je vrlo teško, pravdati takvu praksu obraz-loženjem da su to i drugi radili. Pozivanje na tuđe loše ponašanje nije još nikoga opravdalo ni pravno, a ni moralno.5. Pravi ispit iz lepog ponašanja svaki dan polažu radnici i službenici, naročito oni koji su svojim poslom vezani za rad sa strankama. To su u prvom redu prodavci. Evo nekoliko oprobanih saveta, ako ne uvek za sigurno postizanje najboljih rezultata, a ono bar za sprečavanje sukoba sa kupcima, (jer još uvek vredi zlatno pravilo za svo prodavačko osoblje: »Kupac je uvek u pravu«). Prodavac mora uljudnim i znalačkim posluživanjem i kupca da onemogući da možda svojom zlovoljom ili kapricem stvori nezgodnu i neugodnu situaciju, koja se po pravilu obično slomi preko leđa prodavaca. Reči »izvolite« i »zahvaljujem«, »hvala«, ne treba da budu retkost u njegovom razgovo-ru sa kupcem.Druga kategorija zaposlenog osoblja koja je izložena pritisku stranaka i stalnom komuniciranju je šaltersko osoblje.Njihovo ponašanje, spremnost na poštivanje pravila lijepog ponašanja i njihovo poznavanje tih pravila je odlučno u sticanju ugleda, boljih rezultata rada i time i ostvarivanja većih zarada i napredovanja. To nije nimalo lako i jednostavno. Vrlo često pravilan odnos šalterskog osoblja i građanstva zavisi isključivo od subjektivnog faktora i dobre volje zaposlenih i ne ređe od kulture i civilizovanosti zainteresovanih za što brže obavljanje posla. Tako, prepušteni dobroj volji jednih, a strpljenju drugih dolazi do takvih nesporazuma koji su opravdano razlog kako smo i jedni i drugi nezadovoljni. PROTOKOL RADNE ORGANIZACIJERazni poslovni događaji, proslave, svečanosti, sednice i slično, koje se s vremena na vreme organizuju, ali i ponavljaju, treba regulisati jedinstvenim protokolom koji olakšava dobre pripreme i solidnu organizaciju.Proslave u radnoj organizaciji mogu biti vezane za celi kolektiv ili jedan deo kolektiva, zatim za značajne opšte događaje mesta, istorijski značajne datume i slično. Protokol reguliše značaj pro-slava pojedinih događaja, način njihovog obeležavanja, pripreme koje treba pravovremeno izvršiti i obim sredstava koja se mogu utrošiti. Protokol radne organizacije treba da ima i spiskove ljudi, organizacija, poslovnih partnera, javnih, političkih i kulturnih poslenika, kao i predstavnika delova kolektiva koji se kao gosti pozivaju na određene proslave ili manifestacije kolektiva. Taj spisak se sastoji od spiska funkcija čiji se nosioci pozivaju bez obzira koja ih u tom trenutku ličnost obavlja i od spiska ličnosti, koje se pozivaju bez obzira koju funkciju trenutno obavljaju.Takve spiskove treba imati i za poslovne sastanke, ručkove, večere, koktel—prijeme i slično. Naravno, s vremena na vreme ovi se spiskovi osavremenjuju i po potrebi menjaju. Neophodno je u tim spiskovima regulisati i ko se sve iz kolektiva poziva da takvim sastancima, proslavama, svečanostima ili zakuskama prisustvuje. Posebno treba voditi računa da broj prisutnih iz preduzeća, naročito na zakuskama, bude što pažljivije odabran, i to da budu oni koji neophodno treba da prisustvuju radi ostvarenja poslovnog rezultata. Vrlo je ružan običaj da na jednog stranog gosta ili poslovnog partnera prisustvuje daleko veći broj ljudi zaposlenih u preduzeću ili ustanovi.Pozdravni govori, svečani referati i zdravice moraju biti odmereni, ne preterano dugi, bez velikog fraziranja, napisani jasno i razumljivo. Naravno, pismeni pripremljen govor treba da stručno lice, lektor, i jezički i stilski pregleda i po potrebi dotera.Ako želimo da pozvane detaljnije upoznamo sa rezultatima rada, istorijatom i perspektivom razvoja, kao i drugim zanimljivim detaljima, poklonićemo pozvanim ranije stručno i grafički solidno obrađene materijale kao što su: lična karta preduzeća, hronika ili monografija preduzeća. Možemo umesto toga i prikazati kraći dokumentarni film o preduzeću, organizaciji ili ustanovi ako smo ga ranije snimili.

56