85

DO\I, GOSPODE!

Prepodobni Jovan Lestvi~nik... ka`e u jednom od svojih spisa: Mi ne}emo, bra}o, biti su|eni i osu|eni za to {to nismo ~inili ~uda ili prorokovali, nego zbog toga {to nismo oplakivali svoje grehe ~itavog na{eg `ivota. [ta je, u stvari, greh, ako on mora roditi u nama takvu usrdnu skru{enost i bol koji ne bi pomra~ili, ve} nadahnuli ~itav na{ `ivot? Mi ~esto mislimo da je greh naru{avawe moralnog zakona, naru{avawe obaveze, nepravilan postupak. Me|utim, u grehu postoji ne{to mnogo temeqnije, {to zaista mora izazvati u nama `alost, i vi{e nego `alost: dubok, o{tar bol. Greh je ne-vernost, greh je izdaja, nevernost i nelojalnost Bogu; greh pokazuje da su re~i kojima nam se obra}a Bog neva`ne za nas, iako nam On govori iz puno}e Svoje Bo`anske qubavi, pokazuju}i nam kako smo mnogo zna~ajni za Wega, kako nas On visoko ceni, ako je ve} dao sav Svoj `ivot i svu Svoju smrt da bi nas spa-sio, i da bismo mi poverovali u Bo`ansku qubav! Stoga, kada gre{imo, to zna~i da mi okre}emo le|a Onome Koji nas je zavoleo na `ivot i na smrt, pokazuju}i time da su Wegov ̀ ivot i Wegova smrt suvi{e bezna~ajni za nas da bismo se mi odazvali na wih sa qubavqu, verno{}u i predano{}u. I, upravo, usled ovakvog odnosa, mi uporno i neprekidno naru{avamo one zakone ̀ ivota koji vode ka `ivotu ve~nom, koji bi nas u~inili istinski, potpuno qudski-ma - kao {to je i Hristos bio istinski ~ovek - u puno}i harmonije izme|u Boga i nas. I, svi gresi koje mi stalno ~inimo, nemar jednih prema drugima, ravnodu{nost jednih prema drugima, lako}a sa kojom sudimo i osu|ujemo, kako se odvra}amo od potreba drugih, kako smo nemarni prema qubavi koja nam se ukazuje, ili prema materijalnim i duhovnim potrebama oko nas - sve je ovo od hladno}e na{eg srca. I, Hristos ne govori slu~ajno...: Ovaj duh izgoni se samo postom i molitvom. Post ozna~ava da je potrebno okrenuti se od svega {to nas sabla`wivo zavodi i odvla~i od qubavi, odanosti i vernosti, i naru{ava na{u celovitost. A, molitva je op{tewe sa @ivim Bogom, Koji je Qubav, i u Kome jedino mo`emo na}i snagu da volimo. Razumqivo je zato: kada se ~ovek, koji je privodio svog sina epilepti~ara u~enicima, obratio Hristu i rekao: Oni ne mogo{e da ga iscele, Hristos je odgovorio: Dovedite ga k Meni! Ako nas ne privedu Hristu, svi ostali napori }e biti uzaludni.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 12. FEBRUAR 2017, GODINA 18, BR. 22

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

86

I u nama mo`e da se javi pitawe: zar smo mi tako daleko od Boga da moramo oplakivati ovu razjedi-wenost tokom ~itavog `ivota? No, ko bi od nas mogao re}i da wegovo srce u svakom trenutku `ivo-ta gori qubavqu i dubokim ose}awem prebivawa sa Bogom, ose}awem bliskosti Bo`ije, op{tewa sa Wim? Na{ odnos prema Bogu treba da bude sli~an onome kod zaqubqenih, kada, u svakom trenutku dana i no}i, na javi i u snu, srce likuje i trepti od quba-vi koja ga preispuwava, i koja je radost i likovawe, mir i spokoj, snaga i smelost; takva qubav da mi mo`emo gledati oko sebe i videti svakoga u novom svetlu, videti Bo`anski obraz, kako sija u svakome koga susretnemo, i likovati zbog wega.

A, ako se zapitamo: koliko smo daleko od Boga, i ~ak ne budemo kadri da pojmimo to rastojawe, zato {to je kod nas tako malo slu~ajeva bliskosti sa Wim, onda postavimo sebi pitawe: koliko me rastojawe deli od qudi koji me okru`uju? Koliko je u meni vernosti, samopo`rtvovawa, koliko radosti u bli`wem? I, suprotno: koliko je u meni osu|ivawa, ravnodu{nosti, nemara, zaboravnosti? I, tada mo`emo re}i: ako mi je sve ovo svojstveno, zna~i da Bog za mene nije sredi{te svega. Bog za mene nije Gospod Koji vlada u mome srcu, umu, u ~itavom mom bi}u i `ivotu. I, ako pomislimo na to kako se kolebamo izme|u zova Bo`ijeg i htewa na{e qudske prirode, kako se prele{}ujemo zlom, mo`emo ponovo re}i: kako sam dalek, kako sam daleka... I, samo ako ne na|emo ovu harmoniju sa Bogom, osta}emo razdeqeni i slomqeni unutar samih sebe; dok ne budemo na{li ovu harmoniju u Bogu, bi}emo razdeqeni i jedni od drugih. Eto, za{to nas Jovan Lestvi~nik priziva da obratimo apsolutnu pa`wu na to kako se odnosimo prema Bogu, jer od toga zavisi sve ostalo. Bog je kao kqu~ harmonije, zahvaquju}i kome se mo`e de{ifrovati i ispevati melodija; Bog - ka`e drugi pisac - kao tanana nit povezuje cvetove, koji bi se raspali bez we; i, kao cvetovi, ~ak i vrline, ~ak i lepota, ~ak i pravda, raspadaju se, ako nema one divne qubavi, likovawa i radosti, koji nam se daju samo u op{tewu sa Bogom, jer je On qubav, `ivot, pravda, radost i svetlost, i likovawe. Okrenimo se zato ka onom pokajawu o kome govori Sveti Jovan Lestvi~nik: ne ka ispraznom oplakivawu pro{losti, ne ka bes-plodnom `aqewu zbog toga {to nismo onakvi kakvi bismo hteli da budemo, ve} ka pokajawu koje je povik ka Bogu: Do|i, Gospode, i to do|i {to pre! I, ako mi budemo vapili od svega srca, od svega uma, iz krajwe potrebe na{e - do}i }e Gospod, i u op{tewu sa @ivim Bogom mi }emo prona}i sebe, i sve }e postati lepota: stupili smo u Carstvo Bo`ije. Amin.

Mitropolit suro{ki Antonije (Blum), 1987.

Kroz suze mi ponovo obnavqamo vodu kr{tewa, koja postaje

topla i puna blagodati.Vladika Atanasije (Jevti})

87

Za posledwa vremena se treba pripremiti pokajawem - onim radosnim, petrovskim poka-jawem, koje biva krunisano

re~ima: Gospode, Ti sve zna{, Ti zna{ da Te volim...

Vladimir Dimitrijevi}

POKAJAWE KAO PROMENA @IVOTA

Pokajawe je, bra}o, buna ~ovekova protiv sebe samoga. Tu bunu podi`e ~ovek kada oseti neprijateqa u sebi samom. Dokle god ~ovek `ivi u samoobmani da su svi wegovi ne-prijateqi van wega, dotle se on ne buni protiv sebe.

Sv. vladika Nikolaj

Jedna od kqu~nih re~i velikoposnog re~nika jeste poka-jawe. Za pravoslavne hri{}ane, pokajawe nije tek samo re~, ve} bi trebalo da je stawe uma, kao i poziv na promenu. Mnogi od nas, veoma ~esto, re~ pokajawe u sebi “prevode” sa: “`ao mi je {to sam u~inio ne{to lo{e”, pa onda, u tom zna~ewu, na Svetoj Tajni ispovesti ka`u: “Ka-jem se”. Svakako treba da nam je `ao {to u~inismo ne{to lo{e, pogre{no, ili {to propustismo da uradimo ne{to dobro, ali pokajawe ima sasvim druga~iji smi-sao u praksi pravoslavne duhovnosti. Po-kajawe (metanoja) je, zapravo, preumqewe, promena uma, a onda i delatna okrenutost ka druga~ijem pravcu u `ivotu! Sveti Jo-van Lestvi~nik je to lepo izrazio ovim re~ima: “Pokajawe je zavet s Bogom da }e se voditi jedan novi ̀ ivot”. Zato bi uvek, kada govorimo o pokajawu, trebalo imati na umu da svaki onaj ko se iskreno kaje ne samo da `eli, nego je i ~vrsto re{en da promeni pravac kojim je do tada i{ao. Drugim re~ima, da promeni na~in `ivota. Bez te re{enosti, nema istinskog pokajawa. Protojerej-stavrofor dr Milo{ Vesin

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

UMNO@I, GOSPODE, QUBAV NA ZEMQI

Ovo je kwiga odabranih molitava Svetog vladike Nikolaja: 70 kratkih mo-litava iz Ohridskog prologa, nekoliko tekstova o molitvi, kao i zbirka najlep{ih Vladikinih molitava, od kojih su neke retke i mawe poznate: Mo-litva za spasewe od rasejanosti uma; Molitva za odlu~ewe od zlih navika; Molitva za spasewe od straha: Molitva za telesno zdravqe; Molitva za umobolne; Molitva za usrdniju i topliju molitvu... Pored li~nih, tu su i svenarodne molitve: Srpska molitva Bogu; Molitva svenarodnog pokajawa; Molitva za stare{ine narodne; Molitva Svetome Savi; Molitva pred ~udot-vornom ikonom Bogorodice Pe}ke... Uvr{tena je i jedna od najlep{ih we-govih i molitava uop{te - Molitva za umno`ewe qubavi. Sve su to vapaji du{e najdubqe `edne Boga, svesne svoga pada i pada svoga naroda, iskazane prekrasnim re~ima, ~esto i potresnim, koje svako mo`e da do`ivi kao svoje.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

88

U NEDEQI O BLUDNOM SINU PROSLAVQAMO: 12.(30) Sveta Tri Jerarha13.(31) Sveti besrebrenici Kir i Jovan14.(01) Sveti mu~enik Trifun (Pretprazni{tvo Sretewa)15.(02) Sretewe Gospodwe16.(03) Sveti Simeon i Ana; Sveti Jakov, Arhiepiskop srpski17.(04) Prepodobni Isidor Pelusiot; Prepodobni Nikolaj18.(05) Sveta mu~enica Agatija; Sveti Polievkt - Zadu{nice

U sredu, na Sretewe Gospodwe, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. U subotu, na Zadu{nice, zaupokojena Liturgija sa op{tim pomenom po~iwe u 7:30.

STARAC JOSIF ISIHASTA O PADU I USTAJAWU

Ne tuguj, ~edo moje. Ne budi tako nespokojan. Ako si ponovo pao - ponovo ustani. Ti si prizvan na put nebeski. Ni{ta nije ~udno ako se onaj koji tr~i ponekad i spotakne. Samo treba da u svakom trenutku ima trpqewe i pokajawe. Stoga se pokaj kad pogre{i{ i ne gubi vreme. Koliko okleva{ da zatra`i{ opro{taj toliko dopu{ta{ lukavom da u tebi pusti korene. Ne dopusti mu da te iznervira na tvoju {tetu. Dakle, ne o~ajavaj kada pada{, nego sa usr|em ustani i u~ini metaniju, govore}i: Oprosti mi, Hriste moj, ~ovek sam i slab sam. Nije te Bog napustio, kako ti misli{, ali po{to je u tebi jo{ mnogo svetovne gordosti i mnogo sujete, na{ Gospod Hristos dopu{ta da gre{i{ i da pada{, kako bi svakodnevno na opipqiv na~in postao svestan svoje nemo}i, da bi trpeo one koji sagre{e, da ne bi osu|ivao svoju bra}u kada pogre{e, i da bi ih ukrepio. Zna~i, koliko god puta padne{, ponovo ustani i zatra`i opro{taj. ... Ustroj u sebi odva`an na~in razmi{qawa pred dolaze}im isku{ewima. Ona }e svakako do}i jer su ti neophodna. Druga~ije ne}e{ da se o~isti{. Ostavi to {to ti govore nemar i ~amotiwa. Ne pla{i ih se. Kao {to su, blagoda}u Bo`ijom, pro{la ona prethodna, tako }e pro}i i ova, ~im zavr{e svoj posao. ISKU[EWA SU LEKOVI I ISCELITEQ-SKE TRAVE, KOJE LE^E VIDQIVE STRASTI I NA[E NEVIDQI-VE RANE. Ti, dakle, imaj trpqewe da bi svakodnevno bio na dobitku, da bi sabirao nagradu, pokoj i radost u Carstvu nebeskom. Do}i }e no} smrti, kada vi{e niko ne mo`e da dela. Zato po`uri jer - vremena je malo! ... Na-kon prestupa, na na{oj zemqi raste trwe i ~i~ak. Zapove|eno nam je da ih po~upamo, ali se oni iskorewuju samo sa velikim bolom, raskrvarenim ru-kama i mnogim uzdasima. Zato pla~i, prolivaj reke suza, i omek{a}e zemqa srca tvoga. A, kada je zemqa natopqena, lako }e{ iskoreniti trwe.