Bezbroj pojava i procesa u prirodi i drutvu su meusobno ispreplitani i neprekidno se razvijaju i menjaju. Skrivene uzrono-posledine veze snaga i odnosa u prirodi i drutvu nazivaju se zakonima.Zadatak nauke, odnosno naunih istraivanja je otkrivanje tih skrivenih uzrono-posledinih veza, pravilnosti i povezanosti pojava i procesa u prirodi i drutvu.Zadatak ekonomske nauke je da otkrije zakone koji se odvijaju u drutvenoj proizvodnji i koji reguliu privredni ivot ljudi. Dakle, ire posmatrano, ekonomski zakoni su unutranje skrivene uzrono-posledine veze pojava i procesa koji reguliu privredni ivot ljudi.Ono to je u ekonomskoj nauci znaajno, jeste da se identifikuju oni ekonomski procesi i pojave koji se na odreen nain ponavljaju, odnosno imaju odreene pravilnosti objektivno uslovljenog ljudskog ponaanja i delovanja u ekonomskom procesu. Takoe, u ekonomskoj sferi, promenom tehnike i tehnologije, proizvodnje, organizacije rada i odnosa proizvodnje dolazi do promene raspodele, razmene i potronje drutvenog proizvoda. Ove promene menjaju ekonomske zakone. Zato se kae da su oni istorijski, da su uslovljeni ekonomskim odnosima kako vremenski tako i prostorno.Ekonomski zakoni mogu se podeliti na nekoliko grupa:Opti ekonomski zakoni vremenski najdue traju i izraavaju itav niz optih svojstava jednog veeg broja pojava i procesa prisutnim u raziitim drutveno-ekonomskim foramcijama. Tu spadaju: zakon o srazmernoj raspodeli ljudskog rada i sredstava prema vladajuim potrebama, zakoni sistema robnog privreivanja: zakon vrednosti, zakon ponude i tranje, zakon trinih cena, zakon postojanja vika rada i vika proizvoda i raspodele vika proizvoda.Posebni ekonomski zakoni su manjeg stepena optosti i trajnosti i egzistiraju u odreenim fazama razvitka drutva. Oni reguliu odvijanje privrednog ivota u okvirima jedne odreene drutveno-ekonomske formacije. Na primer, u kapitalizmu: zakon prisvajanja najamnine, zakon prisvajanja profita, zakon akumulacije kapitala, zakon monopolistike cene i dr.Pojedinani ekonomski zakoni su male trajnosti, obuhvatnost i svojstvene su za svaku zemlju, nezavisno od sistema ekonomskih odnosa.NAIN DELOVANJA EKONOMSKIH ZAKONAEkonomski zakoni deluju nezavisno od volje ljudi. Naime, iako ljudi svesno odluuju ta e proizvoditi, oni su zavisni od objektivnih uslova u smislu odreivanja ciljeva i naina obavljanja izabrane aktivnosti. Oni deluju spontano, stihijski. Jedno od obeleja ekonomskih zakona je to se oni ispoljavaju kao dugorone tendencije ponavljanja odreenih pojava, obzirom da se ispoljavaju kao rezultat delovanja sasvim razliitih meusobno suprotstavljenih inilaca i ekonomskih interesa.LOGIKA EKONOMIJEKako je ekonomski ivot veoma kompleksan, ekonomisti koriste nauni pristup da bi razotkrili unutranje skrivene uzrono-posledine veze pojava i procesa koji reguliu privredni ivot ljudi. Nauni pristup ukljuuje posmatranje ekonomskih veza i korienje statistike i istorijskih podataka. Ekonomisti koriste razne analize i teorije.Teorijski pristupi im omoguavaju generalizaciju odreenih pojava i problematika. Razvijena je i posebna tehnika poznata pod nazivom ekonometrija koja primenjuje instrumente statistike na ekonomske probleme. Ono to se znaajno istie u ekonomskoj nauci jeste upotreba logike. Logika ekonomije znaajno istie proces zakljuivanja, odnosno ispravnosti zakljuivanja. Cilj logiara je da sazna neto o samom saznanju i njegovim zakonitostima. Saznanjem se smatra neko uverenje kada je ono istinito i steeno na osnovu racionalnih razloga. REZIME Deluju nezavisno od volje ljudi i ispoljavaju se kao dugorone tendencije, kao prosek ponavljanja odreenih pojava i odnosa. Sudovi do kojih dolazimo pri razmiljanju nazivaju se premisama, dok sudovi do kojih dolazimo kao rezultat nazivaju se zakljucima. Logika ekonomije znaajno istie proces zakljuivanja, odnosno ispravnosti zakljuivanja.