KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 141, GOD. VIII, BEOGRAD, UTORAK, 19. NOVEMBAR 2013.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 17. decembra

MIXERPi{e: Adriana Sabo

FA[IZAM I MIJedan pogled na ulogu `ena u srpskom dru{tvu

Mnogi su ve} skrenuli pa`nju na sve sna`niju fa{izaciju na{eg dru-{tva. Kako je poznato, ovu ideologiju karakteri{e centralizacijavlasti, potpuna kontrola nad svim aspektima dru{tva i netrpelji-vost prema svim oblicima drugosti, te ruku pod ruku ide sa mizo-ginijom, nacionalizmom, rasizmom, homofobijom, itd. Ovaj tekstpi{em iz glavnog grada AP Vojvodine u kome `ivim od nedavno.Za mog `ivota u Novom Sadu je postalo bolno o~igledno da ve}navedene ideje predstavljaju i stvarnost u kojoj `ivimo. Kako se~esto sa ponosom isti~e, Vojvodina je region u kome `ive pripad-nici preko dvadeset razli~itih etni~kih grupa, a multikulturalnosti otvorenost za sve se, makar plakatno, isti~u kao najve}e vrlineVojvo|ana. Paralelno sa ovim diskursom, mo`e se pratiti i onaj,vrlo vitalan, kojim se isti~e da je AP deo Srbije, da je njeno ve}in-sko stanovni{tvo srpsko i da se srpska kultura neprekidno gu{izbog navodne otvorenosti prema manjinama (sa ak-centom na re~i „manjina“ koja stoji u suprotnosti„ve}ini“). Ne}u ulaziti u slo`enost politi~ke situaci-je u Vojvodini koja se`e duboko u na{u pro{lost. Ono{to bih ipak ̀ elela da istaknem jeste ~injenica da jeupravo ta druga struja dograbila vlast sa politi~kimpromenama do kojih je do{lo 2012. godine. Uprkostome {to demokrate imaju ve}inu u vojvo|anskomparlamentu, „stvarnu“ vlast u pokrajini i njenomglavnom gradu dr`e Naprednjaci i odbegli ~lanoviDveri, koji su formirali novu stranku pod nazivomTre}a Srbija.

KAD MAR[IRA TRE]A SRBIJAU poslednjih godinu dana, svedoci smo, o~igledno,centralizacije vlasti, postepenog uspostavljanjatotalne kontrole nad svim aspektima dru{tva (kojejo{ uvek traje) i, {to je u vojvo|anskoj sredini po-sebno upe~atljivo, ja~anja netrpeljivosti i mr`njeprema drugom (drugima). Ona se, u pravom duhufa{izma, o~ituje kroz gotovo paranoi~an strah oddrugosti, koja se do`ivljava kao neprijatelj za „na-{u“ kulturu, dr`avu, jezik itd. Tako su, da navedemsamo nekoliko upe~atljivih primera, u poslednjihgodinu dana, natpisi na novosadskim autobusimapromenjeni iz latini~nog u }irili~no pismo, a zatimje direktor Kulturnog centra Novog Sada, Laslo Bla-{kovi}, smenjen, jer ova institucija nije imala }iri-li~ni natpis, te je tako, kako se smatralo, doprino-sila marginalizaciji }irilice, a samim tim i srpstva,pravoslavlja, svetosavlja itd. Jer ovo je Srbija i svi koji u njoj ̀ ivemoraju znati srpski jezik i }irilicu. Bez obzira na to {to ona nijepismo Ma|ara, Rumuna, Rusina, ^eha, Slovaka i mnogih drugihetni~kih grupa koje ̀ ive na ovoj teritoriji, oni }e morati da se pri-lagode ve}ini, a svima mora biti jasno ko je ve}ina, a ko manjina.Na njegovo mesto do{ao je aktuelni direktor, Andrej Fajgelj, pra-voverni stanovnik Tre}e Srbije. On je stao u odbranu ve}inske kul-ture u Srbiji i sada vredno radi na o~uvanju }irilice i drugih sve-tinja, produhovljenju omladine i njihovom vaspitanju. Zbog togaje nedavno i cenzurisao, odnosno „uredio“, kako sam ka`e, izlo-`bu studenata master studija odseka za slikarstvo Akademijeumetnosti i to kako ne bi dozvolio da obi~ni gra|ani, od kojih ve-}ina veruje u boga, trpi uvrede od strane mlade slikarke, Danije-

le Tasi}. On je, kako sam navodi, u razgovoru sa umetnicima, pro-fesorima, studentima, gra|anima ali i predstavnicima crkve isvim ljudima dobre volje, odlu~io da po sopstvenom ukusu pre-uredi izlo`bu i ukloni rad koji prikazuje siluetu mu{karca, raza-petu izme|u nov~anica. Jer je svim pravovernim Hri{}anima ja-sno da je na slici zapravo Isus koji grabi pare, a to smeta njihovojreligiji. Za ateiste u Srbiji nema mesta, oni su pretnja ~vrstom po-retku zasnovanom na simbiozi crkve i dr`ave. Za to vreme, me|u„obi~nim ljudima“ dolazi do eskalacije nasilja i mr`nje, naro~itome|u mladima. Tako su, na primer, u~enici pretukli profesora izzabave. Hronika je, pored „uobi~ajenih“ izve{taja o udesima,prepuna vesti o „maloletnim licima“ koja nasumi~no napadaju ifizi~ki maltretiraju prolaznike. Drugim re~ima, netrpeljivost pre-ma drugom se doslovno manifestuje na ulicama.

PORODICA KAO OSNOVNA ]ELIJA FA[IZMAIpak, iako se u javnosti pa`nja posve}uje ovim aspektima fa{i-zacije dru{tva, ~ini se da jo{ uvek izostaje svojevrsno „rodno ~i-tanje“ ovakve situacije. U kontekstu dana{nje Srbije, ili preci-znije njene severne pokrajine, izuzetno je te{ko prona}i o~igled-ne primere negativnog odnosa ~elnika vlasti prema `enama.Drugim re~ima, predstavnici Tre}e Srbije i Dveri, koji u svojimrukama trenutno imaju politi~ku mo}, nikada otvoreno nisu za-stupali neki od stereotipnih vi|enja uloge ̀ ene u dru{tvu. Tako,na primer, ve} pomenuti Andrej Fajgelj nikada ne}e napravitigre{ku i re}i da su `ene prirodno inferiorne.

Stranke koje su trenutno na vlasti, dakle, imaju veoma „lepo upa-kovan“ politi~ki program, koji je ideolo{ki naizgled veoma dale-ko od militantnog nacionalizma pojedinih organizacija. Uteme-ljen je na sasvim utopijskim idejama, a njihova „desna pozicija“nije uvek o~igledna (mada jeste uvek prisutna). Tako se neki seg-menti programa Tre}e Srbije, istaknuti na njihovom sajtu moguokarakterisati kao „univerzalno pozitivni“. Naime, ova stranka sesa jedne strane zala`e za decentralizaciju dr`ave i razvoj manjihregiona i op{tina, zatim za obnovu ekonomije i privrede, o~uvanje`ivotne sredine, pove}anje kvaliteta hrane, podizanje pismeno-sti, za promene u obrazovnom sistemu, smanjenje kriminala, ot-klanjanje korupcije, iskorenjivanje nasilja, pru`anje jednakih mo-gu}nosti za sve (i mu{karce i ̀ ene), o~uvanje porodice itd. Sa dru-

ge strane, pojedine ta~ke njihovog programa dajuprethodno navedenim ta~kama jasno desni~arskikontekst. Uz utopijske ideje javlja se i obnova kra-ljevine Srbije, zalaganje za sveprisutnost crkve ihri{}anskih vrednosti u dru{tvu, o~uvanje srpskognacionalnog identiteta, spre~avanje daljeg {irenjabele kuge itd. Sa jedne strane, gra|anima i gra|an-kama se nudi utopija, dr`ava bez korupcije, GMO-a, koja kao takva ima razvijenu industriju i privre-du i mogu}nosti da ula`e u obrazovanje, kulturu,umetnost i sli~no. Sa druge strane se desni~arskeideje postavljaju kao klju~ne u ostvarivanju oveutopije, dok bazu svih ovih promena ~ini tradicio-nalno, patrijarhalno dru{tvo: povratak „pravimvrednostima“ i moralu koji }e Srbiji pomo}i da usvetu kona~no dobije zalu`eno priznanje i mestokoje joj oduvek pripada. U ovakvom politi~kom programu, efektno je zama-gljena uloga `ene. Jedan njegov deo posve}en je,neo~ekivano, ali u duhu utopije, ostvarivanju jed-nakosti `ena. Kako smatraju, treba nam omogu}i-ti da same odaberemo da li }emo biti doma}ice iliposlovne `ene, a zatim se nagla{ava i da je nu`nopodi}i vrednost na{eg rada u dru{tvu. No, kakoprime}uju, u zemlji se „razvija [...] ideologija koja`enu `eli da izvu~e iz porodice i usmeri samo nakarijeru i pobolj{anje materijalnog polo`aja. Tre-}a Srbija se zala`e da `ena dobije priliku da samaizabere svoj poziv i da razvija sve strane svog bi}a,kako one koje se odnose na karijeru, tako i duhov-

ne, biolo{ke i emotivne“. Drugim re~ima, dolazi se do stava da jeporodica, i to tradicionalna porodica, stub srpskog dru{tva, a tajstub je u krizi. @ena mo`e imati karijeru, ali istovremeno morabiti i majka, mora ispuniti svoju, bogom danu reproduktivnu ulo-gu. U tom smislu se u ovom diskursu nikada ne}e na}i eksplici-tan stav o tome da je ̀ ena inferiorna, da treba da slu`i mu`u i daje njena vrednost uslovljena njenim reproduktivnim mogu}no-stima. To su stavovi ~iju afirmaciju Tre}a Srbija prepu{ta sestrin-skim institucijama i organizacijama, poput crkve, ili ekstremi-sti~kim organizacijama, ili pak dugo negovanoj tradiciji isklju~i-vanja `ena na ovim prostorima. Drugim re~ima, u njihovom dis-kursu postoje svojevrsne beline ~ije je popunjavanje prepu{tenodrugima, a na to ko su ti drugi se ukazuje svojevrsnim „linkovi-

BETON BR. 141 DANAS, Utorak, 19. novembar 2013.I

MIXER

Adriana Sabo: Fa{izam i mi

[TRAFTA

Haris Imamovi}: Njego{ je najskupljaBe}kovi}eva rije~

Aleksandar Pavlovi}: Protiv slavisti~kih vetrenja~a

ARMATURA

Ivica Mladenovi}: Srbija u transformaciji iz socijalizma u kapitalizam

VREME SMRTI I RAZONODE

Sini{a Tuci}: @ivot Uber Alles

Rad

Dani

jele

Tasi

}

IIBETON BR. 141 DANAS, Utorak, 19. novembar 2013.

NJEGO[ JE NAJSKUPLJA BE]KOVI]EVA RIJE^

Nakon {to je, po~etkom ove godine, na Svetosavskom balu uStani{i}ima, novinarka RTRS-a prekinula govor akademika Mati-je Be}kovi}a u trenuku njegove kulminacije („Krst kojim se kr-stimo...“), zahvaliv{i mu se i objasniv{i da, sukladno program-skoj shemi, nema vi{e vremena za govor uva`enog akademika,moglo se pomisliti da je vrijeme kona~no preteklo Be}kovi}a.Akademik je tada ostao bez rije~i. Zapanjen. Ali i smije{an.Da Be}kovi} vi{e nije toliki autoritet me|u Srbima moglo se vi-djeti i nakon Pesni~ke liturgije za Petra II Njego{a koja je, povo-dom 200. godina od Njego{evog ro|enja, odr`ana 10. oktobrau Narodnom pozori{tu u Banjoj Luci. Na toj manifestaciji je, os-im Be}kovi}a, u~estvovalo i jo{ jedanaest pjesnika: Rajko PetrovNogo, Gojko \ogo, Ranko Risojevi}, Branko Br|anin, izme|uostalih. („12 pesnika kao 12 Njego{evih apostola“, kazao je Dra-gan Stani}, predsjednik Matice srpske, kad su imali nastup u Be-ogradu, uspjev{i tako ne pohvaliti i sebe samoga, jer je na litur-giji nastupio pod drugim imenom - Ivan Negri{orac.) Pjesnici suu Banjoj Luci ~itali svoje pjesme o Njego{u, a u interpretacijiNjego{a pomogao im je i g. Bo{ko Vuja~i}, guslar.To da su Be}kovi}a ozbiljni Srbi prestali ozbiljno uva`avati, nijese dalo primijetiti tokom same liturgije (koja je, uzgred budi re-~eno, trajala tokom Festivala pozori{ta za djecu i kao da je bilau sklopu takmi~arskog programa). Ve} nakon nje, kada su orga-nizatori (Matica srpska, SANU i ANURS) ko zna koji put obzna-nili medijima kako se vlast (Vlada Srbije, Vlada RS-a i patrijarhIrinej) oglu{ila na apel da se nov~ano pomogne organizaciji Li-turgije, ali i nau~nog skupa o Njego{u koji je trebalo da budeodr`an od 6. do 8. novembra u Beogradu, Novom Sadu i BanjojLuci. Organizatori su dobili verbalnu podr{ku od njegove sveto-sti patrijarha, od uva`enih predsjednika i ministara kulture Sr-bije i Republike Srpske. Ali od finansijske pomo}i su – kako je snajve}om `alo{}u kazao akademik Miro Vuksanovi} – dobili sa-mo pare dovoljne da se urami jedan Njego{ev poster u hodnikuMinistarstva kulture.O~igledno je da svekolike srpske vlasti, srbijanske i republi~ko-srpske, trenutno vode ra~una o datumu za pristupne pregovo-re, o provo|enju Briselskog sporazuma i o dobrim odnosima sCrnom Gorom. O tome, naime, govori i izjava predstavnika Ma-tice, SANU-a i ANURS-a da su tra`ili od vlasti 10 miliona dinaraza nau~ni skup Njego{ u svom i na{em dobu, na kojem se – kakosu prenijele Ve~ernje novosti – ne bi govorilo o Njego{u kao knji-`evniku, koliko o Njego{u kao vladiki, piscu i vladaru. O Njego-{u kao Crnogorcu, tj. o Njego{u kao Srbinu, a ne Crnogorcu. ONjego{u kao ~uvaru kosovskog mita i Njego{u kao protivniku Mi-lovog mita. O Njego{u kao ~lanu Dru{tva srpske slovesnosti ko-je je prete~a SANU-a, tj. o Njego{u koji bi na briselske pregovo-re, tj. u kancelariju Ketrin E{ton, u{ao na tenku. Tj. o Njego{ukao o Matiji Be}kovi}u. Drugim rije~ima, Vlada Srbije izgledashvatila da bi, poma`u}i ovakav politi~ki (a ne knji`evni ili knji-`evnonau~ni) skup, zapravo bacila ideolo{ki bumerang koji bije, vrativ{i se natrag, mo`da i nokautirao. To bi tako|e moglo dazna~i da Vlada Srbije vi{e voli da srpsku ekonomiju u idu}im de-setlje}ima uni{te gospoda Stros-Kanovi, nego da je za nekolikomjeseci uni{ti politi~ko-ekonomski autizam kakav propovijeda-ju ufrakljeni Njego{evi apostoli.Na vapaj lete}eg cirkusa Pesni~ke liturgije – koji obilazi sve srp-ske prijestolnice: Beograd, Novi Sad, Banjaluku i Podgoricu –odazvala se samo jedna privatna firma i ponudila – 150 hilja-

da dinara. Potrebno je, dakle, jo{ 9 miliona i 850 hiljada dina-ra da se napravi skup „u kojem ne}e toliko biti rije~i o Njego-{u knji`evniku, koliko o Njego{u kao vladaru, vladiki i Srbinu“.10 miliona dinara – izgleda da bi Njego{ mogao prete}i Koso-vo u utrci za najskuplju srpsku rije~! – dati za jedan takav pred-izborni skup Dveri ili Vojislava Ko{tunice, bilo bi uistinu nelo-gi~no. I Vlada zasad svojim }utanjem signalizira da ne}e datipare za takav maskenbal SANU-a na kojem }e biti napadanenjezine politike. Sve je to logi~no. Ali u analizama ovakvihpredmeta ne treba previ{e pratiti ni logiku, jer nas je histori-ja nau~ila da su ~udni putevi gospodnji i da je jo{ ~udnija logi-ka Radikala i SPS-a.„Sveti Petar Drugi Petrovi} Njego{ o~igledno se nije najboljesnalazio posle smrti. Te{ko je pobrojati grehove koje je po~inioupli}u}i se u aktuelne doga|aje. Danas su mo`da najsporniji nje-govi stavovi o Kosovu i Briselskom sporazumu od kojih on ne od-ustaje uprkos realnosti u kojoj `ivimo“, kazao je tada za Ve~er-nje novosti Matija Be}kovi}. „Politika nas je uhvatila i za usta, iza nos, i za ruku, kao da nam ona sve odre|uje“, dodao je akade-mik Vuksanovi}. „Vlast okre}e glavu od Njego{a, od o~uvanja na-cionalnog identiteta, odri~e se svog kulturnog nasle|a, ho}e uEvropu!“, zaklju~io je akademik Miloslav Te{i}, tj. Jovan Deli},

tj. Matija Be}kovi}, tj. Miloslav Te{i}. Dobro, Beograd je propao,ho}e u EU, ne ratuje na Kosovu, hrli u propast, ne slu{a SANU,nema ni{ta od njega. Ali {ta je sa drugim svetim srpskim zemlja-ma? Za{to one ne sti`u Njego{evim apostolima upomo} kad jeve} zapo~et novi Kosovski boj u narodnim teatrima Beograda iBanjaluke?„Njego{ je upleten u aktuelne doga|aje i svi misle da je u~esnikposlednjih ratova, da je igrao ulogu u Drugom svetskom ratu,da je uvek bio na gubitni~koj strani. A on nema nikakve veze saaktuelnim parnicama (sic!) i besmislicama. Obra~un sa njim jeobra~un sa njegovim narodom i kulturom. Nema aktuelnije re~iod Njego{eve, ̀ iva je svaka njegova re~“, rekao je za Ve~ernje no-vosti povodom novonastale situacije Matija Be}kovi}, mudraglava. Njego{ (koji je pisao o parnicama, ovda{njim, nacional-nim) nema veze s parnicama, na{im ovda{njim, ali svaka je nje-gova rije~ `iva (pa i ona o na{im parnicama)! „Volio bih da sevrelo ove mudrosti malo razbistri, ina~e se na njemu mogu na-pojiti samo magarci“, kazao bi [ekspir. Be}kovi} ka`e da Njego{nema veze s besmislicama, a ve} u sljede}im re~enicama ga jepovezao s jednom besmislicom velikom, ne kao Lov}en ve} kaoMont Everest. I onda se njegovo prevosve{tenstvo akademik Ga-limatijas pita za{to mu niko ne da 10 miliona dinara da ka`e ko-ju pametnu o Njego{u!Ako je ona novinarka RTRS-a s po~etka dala razloge za radostsvima onima koji ne vole lik i zlodjelo akademika [erloka ]era-~a (kako ga zove pjesnik Milo{ @ivanovi}), onda je novinarka ko-ja je za Dnevnik 3 RTRS-a pravila prilog s Pesni~ke liturgije u Ba-njoj Luci dala razlog za suprotne emocije. Ova druga je, naime,zaklju~uju}i prilog – u kojem je Be}kovi} iskatapultirao jo{ je-dan nonsens, tj. da je Njego{ najve}i duh u srpskoj knji`evnostido danas – kazala da je „Njego{ pisao vi{e o budu}nosti nego osvojoj sada{njosti, a na{ narod na`alost ne vidi svoju budu}-nost“ (tj. ne gleda njego{evski, o budu}nosti). Ne znam koliko jedoti~na novinarka svjesna {ta je rekla tom svojom frazom o Nje-go{u kao proroku, tj. o njegovoj vezi sa silnim doga|ajima kojisu do{li nakon {to je umro, ali taj je njezin prilog, emitovan najavnom servisu, svakako dokaz da je ideologija koju predstavlja12 samoprogla{enih Njego{evih apostola itekoliko `iva.Preveliko je, naime, to naslje|e da bi ga trenuta~ni proces inte-gracija u EU i NATO mogao zbrisati s lica zemlje i treba imati o~iotvorene za mogu}nost – ne neminovnost, ve} mogu}nost! – da

[TRAFTAPi{e: Haris Imamovi}

ma“. Mesto ̀ ene u crkvenoj hijerarhiji, na primer, sasvim je o~igledno, a pripadnici ove stranke ja-sno isti~u njenu su{tinsku va`nost za na{ narod. Ista je situacija i sa monarhisti~kim ure|enjem, zakoje se tako|e zala`u. Dakle, `ene su sa pozicija mo}i uklonjene veoma lukavim obrtom, a njihovosvo|enje na reproduktivnu funkciju prikazano je kao stvar izbora (i to izbora samih `ena).

JARAM REPRODUKCIJEHeteroseksualni par jeste baza „zdravog“ i „normalnog“ dru{tva, o ~emu svedo~i i nedavna kampa-nja Dveri sa sloganom „Porodica na prvom mestu“ i grafi~kim re{enjem koje prikazuje mu{ku, ̀ enskui de~ju ruku jednu u drugoj, obojene bojama srpske zastave. Oni koji nisu u braku, ne ̀ ele ili ne moguda imaju decu, pripadnici LGBT populacije itd., pretnja su naizgled harmoni~nom ustrojstvu dru{tva.Po{to ipak ̀ ivimo u 21. veku, neka odstupanja su naravno mogu}a – dozvoljeno nam je da glasamo, dase {kolujemo i da radimo, ali dru{tvu postajemo „vredne“, odnosno na{e postojanje dobija smisaoonog trenutka kada po~nemo da ra|amo. I to je ono {to se krije iza diskursa aktuelnih desni~ara.

Kao sjajan primer za ovo, vi{e ili manje suptilno postavljanje `ena na mesto koje im pripada mo-`e poslu`iti i na po~etku teksta pomenut rad Danijele Tasi}, koji je cenzurisao KCNS. Ona je poka-zala da ume kriti~ki da misli i da to razmi{ljanje preto~i u umetnost ({to je polje jo{ uvek rezervi-sano za mu{karce), {to je, uprkos svim plakatnim zalaganjima za slobodu mi{ljenja, za konzerva-tivne ~uvare na{ih morala bilo nedopustivo. Jer mlada `ena koja svojom umetno{}u ukazuje navezu crkve i novca ne mo`e biti dobra srpska majka koja }e svoju decu vaspitavati u duhu pravosla-vlja, te njen rad mo`e imati samo poguban uticaj na dru{tvo. I na kraju, diskursi kojima smo okru`eni nam se predstavljaju kao prirodni, da ne ka`em bogom da-ni, i kao takvi nepromenljivi i neupitni. Sloboda govora, koje na ovim prostorima u poslednjih dva-desetak godina nije bilo previ{e, polako nestaje i ustupa mesto jednoumlju koje diktira crkva-dr`a-va. A da bi se ovakvo ustrojstvo reprodukovalo, potrebno je kontrolisati i ljudsku reprodukciju, kon-trolisati `ene, ali tako da one same to ne primete. I u tome le`i izuzetna opasnost aktuelne desni-~arske ideologije. [to bi rek’o na{ narod, promenila je dlaku, ali ne i }ud

ETONJERKA MESECA

Kad bih ja sada rekao stvariiz njenog privatnog `ivota,Biljana Srbljanovi} bi bilabezobrazna i vi{e ne bimogla da govori i radi {taho}e, je l' tako?

Ivica Voajer Da~i}

B

Rad

Ra{e

Todo

sije

vi}a

Got

t lie

bt d

ie S

erbe

n

III BETON BR. 141 DANAS, Utorak, 19. novembar 2013.

}e do}i ekonomske krize kakve ni MMF ni EU ne}e mo}i lije-~iti, ili ne}e imati interes da lije~e, kao {to danas rade. Pro-{lost nas je previ{e puta nau~ila da nas ni~emu ne mo`e na-u~iti, ali ne treba zaboraviti da je 1847. godine, kad Njego{objavljuje svoj Vijenac, u Crnoj Gori bila ogromna glad, daje osmanski feudalizam htio da napreduje na njegov ra~un,da Njego{ tada nije imao ni rusku pomo} ni evro-atlantskeintegracije i da mu je jedino sredstvo da o~uva vlast bila na-cionalisti~ka ideologija. Be}kovi} je ~ovjek takvih situacija.Opsadnih stanja, pa makar i kolektivno umi{ljenih. Be}kovi}to pri`eljkuje, nada se tome, nevolju pretvara u vrlinu. Onse nada da }e Tada, s 279 navr{enih godina, re}i: „Pogledaj-te ovu stravu! Zar nisam bio u pravu!“ Onda }e Dobri~ica do-tr~ati sa svojih 346 godina kazati: „Hej, pa i ja sam! Hajdeda se opet igramo!“ Normalni ljudi se mogu nadati samo da}e ta njegova nada ispasti smije{na. Ali mogu se i samo na-dati da njihova nada ne}e ispasti smije{na. Ideolo{ka po-bjeda ne mo`e biti garant, jer nema kona~ne ideolo{ke po-bjede nad nacionalizmom. To bi zna~ilo da se treba i daljeboriti protiv njega? Da, ali ideolo{ke borbe ne}e umnogom-ne utjecati na razvoj doga|aja, jer je Be}kovi}eva ideologi-ja bila hiljadu puta likvidirana u knjigama, u novinama, utekstovima, prije nego {to se on i rodio. Tekstovi mogu sa-mo tuma~iti stvari, ali oni sami ne}e usmjeriti povijest. Upitanju su mnogo slo`enije stvari.

Post scriptum

Tekst je napisan posle Pesni~ke liturgije za Petra II Njego{a.Nau~ni skup o Njego{u o kojem je rije~ u tekstu odr`an je1. i 2. novembra u Kosovskoj Mitrovici, a ne, kako su to uOdboru za obilje`avanje planirali, od 6. do 8. novembra uBeogradu, Novom Sadu i Banjoj Luci. Skup je imao DekanFilozofskog fakulteta prof. dr Branko Jovanovi} u Kosov-skoj Mitrovici kazao je da da je Filozofski fakultet za ovajskup imao podr{ku Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo-{kog razvoja i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. „Sa skupa{aljemo jasnu poruku da Kosovska Mitrovica i Kosovo i Me-tohija u celini jesu srpski tako kako ga mi razumemo, uva-`avaju}i sve okolnosti u kojima se nalazimo. Mi se nikadane}emo odre}i ni Njego{a, ni Kosova i Metohije, ni uteme-ljenja i ba{tine koju stvara na ovim prostorima“, rekao jeJovanovi} a prenio Tanjug.Potpredsednik Odbora za obilje`avanje jubileja Dragan Sta-ni} rekao je da su se obra}ali svim nivoima vlasti i da su sa-mo dobijali verbalnu podr{ku za skupove u Beogradu, No-vom Sadu i Banjoj Luci. „Nikakva transakcija pritom nije re-gulisana. U ponedeljak na poslednjem sastanku sa novimministrom kulture dobili smo decidirani odgovor da ni u2013. ni u 2014. ova manifestacija ne mo`e da bude finan-sirana“, rekao je Stani} (RTS je to prenio 7. novembra). UMinistarstvu kulture ka`u da je njihov stav da ne komenta-ri{u {ta nije ura|eno, ve} samo ono {ta jeste (preneo tako-|e RTS).Da podvu~emo crtu – skup je bio, ali nije, jer je bio u Mitro-vici a ne u Beogradu, Banjoj Luci i u Novom Sadu. Organiza-tori nisu dobili pare koje su htjeli i skup nije imao o~ekiva-nu medijsku promociju. Tako je to kad se sretnu najskuplja srpska rije~ Kosovo (sa-da poznata pod imenom severna Kosovska Mitrovica) i naj-skuplja Be}kovi}eva jubilarna rije~ – Njego{

Pi{e: Aleksandar Pavlovi}

PROTIV SLAVISTI^KIH VETRENJA^A

Slobodan Vladu{i} nedavno je u svojoj [ta da se radi kolumni uPolitici osuo drvlje i kamenje po stranoj slavistici. Kao neko ko jena slavisti~koj katedri u Notingemu doktorirao i predavao, sma-tram da je Vladu{i} neinformisan, ali i da njegovu kolumnu tre-ba iskoristiti radi formulisanja strategije za afirmisanje na{ekulture na stranim univerzitetima.

S UMA VIBOROVARe~e mu jedan ~o’ek, ka`e Vladu{i} („Evo pri~e koju mi je ispri~aoprijatelj...“), da su negde, na nekoj katedri u EU, nekom studen-tu pravili probleme zato {to je tvdio da je Crnjanski srpski pisac –ne mo`e Srbin, mora ili Ma|ar ili Jugosloven. Pored nepoznatogizvora informacija (ko?, gde?, kada?...), i sam kontekst u kom seVladu{i} inicira u ova ezoteri~na znanja ne uliva poverenje u nje-govu obave{tenost („tokom zajedni~kog ispijanja o~eve rakije, ~i-vasa ili Viborove votke“). „Ve} du`e vremena do mene dopiru gla-sovi“, nastavlja autor u istom neinformativnom maniru, „kako seslavisti~ke katedre ili zatvaraju ili reformi{u tako da u njima glav-ni predmet ne bude knji`evnost ve} tzv. svakodnevni `ivot“.Na osnovu ovih „informacija“, Vladu{i} izvodi dalekose`an za-klju~ak o pretvaranju nekada{njih slavistika u neoimperijalne ineokolonijalne institucije: „Prvi su obrazovali prevodioce, po-klonike druge, nacionalne (tj. na{e) kulture, prijatelje jednomre~ju; drugi regrutuju kompradore ili podu~avaju lokalnim obi-~ajima trgovce, misionare i vojnike. Prvi nas smatraju kao sebiravne, drugi nas vide kao skladi{te resursa. Za prve je dobro {topostojimo. Za druge bi bilo bolje da nestanemo, ali da ni{tavredno ne ponesemo sa sobom.“Da zanemarimo autorov neodgovoran rekla-kazala spisateljski ma-nir, ima istine u tvrdnji da su slavistike u svetu u krizi. Ali, razlogtome nije belosvetska zavera koja putem uklanjanja Crnjanskog izkurikuluma ̀ eli da zagospodari na{om teritorijom i resursima, ne-go op{ta ekonomska kriza i trendovi u humanistici. Strani univer-ziteti su, zamislite!, vo|eni ̀ eljom za profitom, a slavistika je u da-na{nje vreme neprofitabilna. Rusistika je, istina, sve popularnija,ali za jugoslavistiku se interesuje sve manje stranaca. Nekada smona tr`istu znanja mogli da ponudimo srpskohrvatski jezik kojim jegovorilo 20 miliona ljudi u zemlji duplo ve}oj od Engleske i sa ve-}im BDP-om nego [panija. Danas smo razbijeni na male i siroma-{ne dr`ave i 3-4 zvani~na jezika, a svi `elimo lektore, profesore, aako je mogu}e i ~itave katedre posve}ene samo na{oj kulturi. Kojiuniverzitet u dana{nje vreme mo`e to da priu{ti?[to se ti~e pretvaranja studija knji`evnosti „u tzv. svakodnevni`ivot“, da li je V. ~uo za studije kulture? Nije re~ o tome da En-glezi ljubomorno ~uvaju svoje pisce a perfidno proteruju Crnjan-skog i Andri}a. Prose~an britanski student dolazi iz srednje {ko-le u kojoj je saznao relativno malo o [ekspiru, jo{ manje o Milto-nu ili engleskom romantizmu, nije pro~itao nijedan Dikensov ro-man a daj Bo`e da je uop{te ~uo za Tekerija! Dragoceni sati i sa-ti odlaze (a engleski semestar ima samo 10 nastavnih nedelja)na neke elementarne stvari o knji`evnosti koje ovde znaju ~ak i

ponavlja~i, po{to tokom {kolovanja imaju na stotine obaveznih~asova knji`evnosti (plus popravni u avgustu). Drugim re~ima,prou~avanje knji`evnosti ve} odavno nije ki~ma obrazovnog si-stema u anglosaksonskim zemljama, a mahom ni drugde poEvropi. Danas je, da parafrazairam Ki{a, na Zapadu lak{e srestiirvasa negoli nekoga ko je ~itao Jakobsona. I to – sve manji in-teres za srbisitiku i knji`evnost uo{te – je na{a realnost, real-nost kojoj se moramo prilagoditi ako ̀ elimo da {irimo na{u kul-turu u inostranstvu na akademskom nivou, i da sa~uvamo i una-predimo ono {to u toj sferi i dalje kako-tako opstaje.

KAKO UNAPREDITI SARADNJUEvo, najzad, i mog skromnog {ta da se radi u tri koraka. Prva stvar, brza, laka i besplatna, jeste uspostaviti efikasnu komu-nikaciju izme|u stranih slavistika i doma}ih institucija. Ovakve slu-`be i osobe za vezu na nivou na{ih Ministarstava, univerziteta i fa-kulteta ve} postoje, ali su po pravilu lo{e organizovane, sa malo ilinimalo me|usobne komunikacije i koordinacije. Rezultat: a) bo-ravak stranih studenata u Srbiji, umesto da bude protokolarnastvar od tri mejla i pola sata posla, postaje no}na mora koja trajenedeljama ili mesecima, a kada studenti napokon do|u u Srbijude{ava im se da im nije obezbe|en (odavno dogovoreni) sme{tajitd., itsl; b) iako postoje sporazumi o razmeni studenata, ona je usu{tini jednosmerna i ova siroma{na zemlja ne koristi mogu}nostida jedan broj srpskih studenata, redovno i po javnom konkursu,po{alje na besplatne studijske boravke na strane univerzitete. Pri-tom, i oni malobrojni koji tu priliku iskoriste, po povratku se na|uu problemu jer im mati~ni fakulteti ne priznaju ispite i poene kojesu polo`ili i zaradili na presti`nim stranim univerzitetima. Stoga,treba reorganizivati ovu ra{timovanu slu`bu za saradnju, ne sme-njivati ljude kojima je to posao ~im se promeni politi~ki odnos sna-ga pa svaki put po~injati ex nihilo, upotrebiti, ako treba, (kao vo-lontere ili konsultante) one koji imaju iskustva u radu sa stranimuniverzitetima. Ukratko – olak{ati a ne komplikovati saradnju oni-ma koji je `ele, a stimulisati saradnju s onima koji bi je mo`da `e-leli ili s kojima je ona nekada postojala pa zamrla.Drugo, srednjero~no i jeftino re{enje, jeste finansijski pomo}i iz-u~avanje srpske kulture na stranim slavistikama. Neko pametanje na Vladu{i}ovom blogu pomenuo kako Slovenci sufinasirajusvoje lektore na stranim univerzitetima, i to je odli~an i jednosta-van model koji treba primenjivati. Koliko mi je poznato, slovena~-ka dr`ava pla}a pola plate svakom svom lektoru u inostranstvu. Adr`ava zauzvrat sama odre|uje koga }e tamo poslati, i {alje ih napo godinu/dve, pa tako desetine mladih Slovenaca i Slovenki do-bije dragoceno me|unarodno iskustvo, a mnogi stranci nau~emalo slovena~kog, a bogami i podosta o njihovoj kulturi i istori-ji. Rezultat: slavisti~ka katedra koja se po pravilu nalazi u oskudi-ci uvek }e radije uzeti i te`e otpustiti lektora za slovena~ki, kogdotira slovena~ka dr`ava, negoli za makedonski, kog dotira niko.Predvidljivo, lektora za makedonski u Evropi ima malo ili nimalo.Da budem konkretan do trivijalnosti, ako Slovenci svojim lektori-ma daju cca 1000 evra mese~no, na{i bi mladi ljudi za 500 ili 700evra (plus isto toliko od mati~ne strane katedre) itekako bili zain-teresovani za taj posao. Jedan takav lektor, dakle, ko{tao bi godi-{nje na{u dr`avu manje negoli omanji prijem sa zakuskom u am-basadi. Verujem da bi pametnom politikom preraspoledele skrom-nih sredstava za nekoliko godina bilo mogu}e imati jo{ pet do de-set lektora za srpski jezik u instranstvu.Najzad, tre}i, dugoro~an i, mo`ebiti, pomalo utopisti~ki cilj biobi strate{ko povezivanje Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore radipromocije jugoslavistike u svetu. Nakon raspada, neke su kate-dre ostale okrenute Zagrebu, neke Beogradu, a tek poneka sara-|uje sa {eher Sarajevom. Na gubitku smo svi, i umesto tvrdogla-vog insistiranja na lingvisti~kim i kulturolo{kim razlikama, part-nerstvo (ponavljam: ne bratstveni~ko-i-jedinstveni~ko negostrate{ko) bi nam omogu}ilo bolju promociju na surovom ino-stranom tr`i{tu znanja.

TREZ(VE)NO PROTIVU OTMI^ARA (CRNJANSKOG)Da zaklju~im: Vladu{i} slovi za odli~nog poznavaoca savremenesrpske knji`evnosti, i kao takav je verovatno popularno dru{tvo„tokom zajedni~kog ispijanja o~eve rakije, ~ivasa ili Viborovevotke“. Ali on je neupu}en u pitanja strane slavistike, i rekla-ka-zala na~in na koji iznosi veoma ozbiljne tvrdnje o rasrbljavanjuCrnjanskog i neokolonijalizmu stranih slavistika neprimeren jeza odgovornog intelektualca.Ipak, on je svakako ukazao na stvaran problem, a to je odumi-ranje slavistike na stranim univerzitetima, koja trenutno opsta-je ponajvi{e zahvaljujuci entuzijazmu (sve manjeg broja) stru~-njaka za na{u knji`evnost i kulturu, a ponajmanje zahvaljujucinaporima na{e dr`ave i kulturnog aparata na {irenju srpske kul-ture. Siroma{na zemlja poput na{e mora da se bori, na~inom ijezikom koji taj svet razume, kako da na najbolji i najjeftiniji na-~in promovi{e svoju kulturu. U suprotnom, mo`e nam se desitida za deceniju-dve tro{imo milione evra kako bismo ponovo po-krenuli ono {to danas mo`emo sa~uvati i unaprediti sa deset ilidvadeset puta manje novca

Ilus

trac

ija s

a In

terl

iber

a 20

13.

IVBETON BR. 141 DANAS, Utorak, 19. novembar 2013.

ARMATURAPi{e: Ivica Mladenovi}

SRBIJA U TRANSFORMACIJI IZ SOCIJALIZMA U KAPITALIZAM

Dve decenije posle

BEAUCOUP PLUS ROYALISTE QUE LE ROIUstavnim promenama iz 1989. i usvajanjem novog Ustava Srbije u sep-tembru 1990. oficijelno je ukinut jednopartijski sistem s monopolskomulogom SKJ, a restaurisan oblik politi~kog ustrojstva tzv. „gra|anske vi-{epartijske demokratije“, koja je u ne{to druga~ijoj formi egzistirala i umonarhisti~koj Jugoslaviji. Od tada, socijalizam i Jugoslavija postaju deonepo`eljne pro{losti Balkana. Novo-tronizovani politi~ki i burazerski ka-pitalizam imao je svoju jasno interesnu logiku u denunciranju svih su-pra-etni~kih identiteta, ali i u persifla`i istinske demokratije. Nameta-nje identitetskih i simboli~kih rascepa bilo je u funkciji {to lak{e ekspro-prijacije dru{tvenog i javnog dobra stvaranog u prethodnom periodu.Rat „protiv svih jugoslovenskih naroda“ bio je sredstvo u procesu stvara-nja povoljnih uslova za konverziju razli~itih privilegija iz jednopartijskeu „vi{epartijksu“ diktaturu. Pa tako, i „milo{evi}evski“ i „demokratski“period obele`ava ista logika, koja se manifestuje kroz divergentne i na-izgled negacijske politi~ke simbole, ali sa jasnom socijalnom vertikalom. Iako su promene iz 1990, ali i one iz oktobra 2000, dovele do relativnihpomaka u dru{tvu, one nisu uspele da izmene koncept „partijske dikta-ture“ koji je duboko i strukturno usa|en u politi~ku kulturu na{ih pro-stora, a ~iji je specifi~an oblik „jendopartijska diktatura“. Danas, ume-sto ve}eg broja frakcija koje su postojale u SKJ imamo ispra`njene ob-like parlamentarizma, koji preko partijske dr`ave i tajkunske kontrolemedija spre~avaju svaku nezavisnu politi~ku artikulaciju. „Mono-par-tijsko“ stanje zamenjeno je „mono-ideolo{kim“, a SKJ brojnim politi~-kim partijama, ~ije se razlike ispoljavaju u granicama aktuelno hegemo-nog neoliberalnog poretka. Mo`e se re}i da su sve stranke i pokreti u Sr-biji postali „beaucoup plus royaliste que le roi“ u odnosu na svoje pan-dane na Zapadu, prihvataju}i liberalno– bur`oasku skolastiku o krajuistorije i definitivnoj pobedi liberalnog kapitalizma. [tavi{e, ako pogle-damo stenograme s partijskih kongresa i satanaka Saveza komunistaSrbije iz 1970– ih, uo~i}emo da su razlike me|u glavnim frakcijama ta-da{njih birokratizovanih komunista bile (supstancijalno) mnogo zna-~ajnije nego ove dana{nje, izme|u parlamentarnih politi~kih stranakau Srbiji. Isto tako, u „jednopartijskom“ socijalizmu za napredovanje udru{tvenoj strukturi primarnije je bilo obrazovanje od partijske knji`i-ce, dok danas, partijski resurs ima najve}i zna~aj za socijalnu mobilnost.Kada se provincijalnom shvatanju demokratije i savremenoga sveta do-da pomenuto uporno korumpiranje dru{tva preko partijske dr`ave i popartijskoj osnovi dodeljenih sinekura, postaje jasno da su politi~ki de-latnici, uz privredne, klju~ni akteri opstrukcije dru{tvenog razvoja iglavni petrifikatori nedemokratske politi~ke kulture.

ZATVORENA KAPITALISTI^KA DR@AVA I NJENE ZABLUDE Po~etkom rata 1991. i sa definitivnim raspadom SFRJ, Srbija ulazi u pr-vu fazu politi~ki orijentisanog kapitalizma. Pod njim ovde podrazume-vam privredni sistem zasnovan na iskori{}avanju politi~ki kreiranihmonopola u specifi~nom okru`enju nacionalne tr`i{ne privrede i kri-minalizovane ekonomije, koji kreira uski krug privatno-vlasni~ke elitezajedno sa politi~kom elitom. Sociolo{ka istra`ivanja profesora Mla-dena Lazi}a sa Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuju da ~ak dvetre}ine elitnih privatnih preduzetnika tokom 1990-ih poti~e iz ranijekomunisti~ke nomenklature, dok se u drugim post-socijalisti~kim dr-`avama ovaj procenat kre}e od jedne ~etvrtine do jedne tre}ine. Naci-onalisti~ka histerija je posednicima dr`avnih aparata, omogu}ila ne-smetanu konverziju ranijih monopolskih polo`aja ste~enih u okviru so-cijalizma, a svaka mahinacija i zloupotreba je pravdana „patriotskom“borbom za najvi{e nacionalne interese. Na ovaj na~in, u kontekstu „za-tvorene kapitalisti~ke dr`ave“ biv{i politi~ari i direktori dru{tvenihpreduze}a postaju vode}i privatni preduzetnici i ministri, a komuni-sti~ki intelektualci konvertuju kulturni i socijalni kapital u politi~ki,postaju}i vo|e novih nacionalnih partija. U ovom periodu, po~inje for-miranje „lumpen- bur`oazije“ (Karl Kozik) kao nove vladaju}e klase,koja u svoje preduzetni{tvo strukturno ugra|uje podvale, kriminalneveze sa podzemljem i neraskidive koruptivne veze sa politikom.

KONTEKST LA@NE PROMENEPosle desetogodi{nje destrukcije ekonomije, izgubljenih ratova, masov-ne pauperizacije i polarizacije dru{tva, gra|anski i radni~ki pokret ru{i

stari kvazi-socijalisti~ki re`im. Ovu drugu fazu politi~kog kapitalizma ka-rakteri{e izlazak dr`ave iz samoizolacionisti~kog perioda i integracija ume|unarodne politi~ke i ekonomske organizacije kroz prihvatanje logi-ke bezalternativnosti. Nova liberalna, tj. neokonzervativna pravovernostdovodi do provincijalne zamene starih, komunisti~kih, novim iracional-nostima. Neupitno prihva}ena neoliberalna ideologija i strategija tran-zicije predstavljena je kao ekspresni put u zapadno-evropski model dru-{tva izobilja. Konvertitske preduzetni~ke i politi~ke klase privatizaciju„svega i sva~ega“ predstavljaju kao razumljiv cilj po sebi. Bolj{evi~ka pa-rola „kadrovi re{avaju sve“ zamenjuje se novom ortodoksno{}u u vidudogme „privatnici re{avaju sve“. Ovo dovr{avanje procesa tajkunizacijeprivrede, politike i dru{tva u Srbiji, predstavlja strategiju legitimacijemilo{evi}evske verzije politi~kog kapitalizma u novom post-petookto-barskom kontekstu. Iako se dve prethodne decenije u velikoj meri razli-kuju, u osnovi im je ista ekonomska filozofija proizvodnje i reprodukci-je oligarhijskog privrednog sistema, podre|enost svih segmenata dru-{tva najogoljenijem partijskom interesu i razaranje realnog sektora pri-vrede. Pored politi~kih i privrednih, post-socijalisti~ka tranzicija je ima-la i svoje dru{tvene i kulturne reperkusije. Socijalisti~ka ekonomsko-socijalna formacija bila je poku{aj autoritar-ne modernizacije i kosmopolitizaicije Balkana, iako sputavana lokalnimkonzervativnim i nedemokratskim kulturnim tradicijama, kao i bolj{e-vi~kom politi~kom kulturom. Njeni najva`niji rezultati pored prelaska dr-`ave iz perifernog u poluperiferni polo`aj na globalnom nivou su: indu-stralizacija, urbanizacija, laicizacija, anti-nacionalizam, podizanje op-{teg obrazovanja, otvorenija dru{tvena struktura i ve}a vertikalna dru-{tvena pokretljivost, ekonomska produktivnost, ravnomernija raspode-la dru{tvenog bogatstva itd. – a sve pod uticajem internacionalisti~ke ikosmopolitske uloge marksizma. Socijalizam je posle II svetskog rataobezbedio skoro pola veka mira i dru{tvenog prosperiteta u SFRJ.Me|utim, nepodeljena vlast i od strane komunista reprodukovana iosna`ivana predkomunisti~ka tradicija izrazite dominacije dr`ave nadslabim i atomizovanim dru{tvom, omogu}ila je da se u kratkom roku,masovno i sa neobi~no velikim uspehom, iz vrha komunisti~kih oligar-hija reakcionarni zaokret prema tradicionalisti~kim obrascima pro{irii na dru{tvo u celini. Op{ta ruinizacija politi~kog i dru{tvenog `ivotaza posledicu je imala anomiju dru{tvene organizacije i proizvodnju kri-ze dru{tvene solidarnosti, a vrlo je sna`an i proces repatrijarhalizaci-je dru{tva i provincijalizacija nauke. Za razliku od situcije u kulturi uSFRJ i tada{nje povezanosti sa svetom (primer ~asopisa „Praksis“ i Kor-~ulanske letnje {kole). Dok je danas srpsko dru{tvo jedno od najzatvo-renijih dru{tava u Evropi, po pitanju me|ugeneracijske i unutargene-racijske dru{tvene pokretljivosti. Ne samo da je te{ko da dete radnikanapreduje u dru{tvenoj strukturi u odnosu na svoje roditelje, nego i dajedna ista osoba napreduje u svom preduze}u, ili, op{tije, tokom svogradnog veka. Jugoslovesnko dru{tvo je po ovom kriteriju 1960-ih go-dina delilo prvo mesto sa {vedskim. Tako|e, sa uvo|enjem radikalnihneoliberalnih mera na univerzitete u poslednjih par godina, vrata vi-skog {kolstva su u potpunosti zatvorena deci seljaka i radnika. Dok jeu realsocijalizmu, kolektivno-vlasni~ka klasa zauzimaju}i rukovode}epoliti~ke i privredne funkcije, imala samo privremeni karakter. Sa od-laskom sa tih funkcija, svoje mesto u toj klasi prepu{tali su novim „ka-drovima“ koji su dolazili iz srednjih, ili, re|e, radni~kih slojeva. Dakle,post-socijalisti~ka transfromacija je u potpunosti restaurirala predmo-dernu konzerviranost dru{tvene strukture u „krvi i poreklu“.

DESNA TELEOLOGIJALevu ortodoksiju neupitne sveop{te etatizacije, zamenila je desna tele-ologija privatizacije svega postoje}eg kao uslov nad svim uslovima. U iz-menjenom kontekstu koji je ustoli~io profit i naciju kao vrhovne kriteri-je, postalo je normalizovano lamentiranje nad oduzetom i nacionalizo-vanom imovinom od strane komunista nakon Drugog svetskog rata, dokretko ko postavlja pitanje legitimnosti privatizacija i eksproprijacije dru-{tvene imovine i kapitala od radnika koji su ih godinama unazad stvara-li. Politi~ka elita je postala „rob trenutka“ (Fridrih Ni~e) u kojem je „bi-ti ve}i neoliberal od izvornih neoliberala“ stvar presti`a. Privatizacijasvega onoga {to se mo`e prodati, postala je cilj za sebe, bez obzira narazorne dru{tvene efekte. Pa ispada da je jedina zapravo smi{ljena stra-tegija totalno uru{avanje radni~kih prava, privrede i realnog sektora, tj.stvaranje egzistencijalne zavisnosti od me|unarodnih finasijskih insti-tucija i priliva stranog kapitala. Naravno, hegemonija partijske dr`avenad ostalim institucijama dru{tva ostaje i dalje aktuelna, s tim{to u novim okolnostima imamo (vi{e)strana~ku podelujavnih slu`bi i rukovode}ih polo`aja u {irem smi-slu. A nepostojanje relevantnih socijalno-politi~-kih snaga, koji bi bili agensi kvalitativno druga~ijihdru{tvenih promena, glavni je razlog nedostatkaozbiljne i artikulisane alternative. Ovo je vreme velikihtransformacijskih nadanja, ali kako }e se stvari dalje od-vijati i gde }e se zaustaviti, tek }emo videti. ̂ ini se da smojo{ uvek daleko od svake izvesnosti u tom pogledu

Tekst je nastao u sklopu projekta „Ka razvijenoj demokratiji“, koji organi-zuje KPZ Beton uz podr{ku Fonda za otvoreno dru{tvo u Beogradu.Sadr`aj ovog teksta isklju~iva je odgovornost autora teksta i ni na koji na~inse ne mo`e smatrati da odra`ava gledi{ta Fonda za otvoreno dru{tvo.Tekst je skra}en i prilago|en potrebama redakcije.Integralna verzija bi}e {tampana u zborniku tekstova sa tribina Betona.

VREMESMRTI I RAZONODEPi{e: Sini{a Tuci}

@IVOT UBERALLESJa sam va{ menad`er.Pro{ao sam obuke.I bi}u lider.Nau~i}ete mnogo od mene.Treba mi Va{ `ivot kojim }u da vladamJednog dana bi}u predsednik!

Ne briniteNau~i}u vas da meditirateNe}ete biti izgubljena generacijaJa }u biti u va{im `ivotima!Vi nemate {ta da brinete.

@ivot Uber Alles!@ivot Uber Alles!Uber Alles `ivot!Uber Alles `ivot!

Novi Zen Fa{izam zagospodari}e nad vama100% prirodnoTr~a}ete veliku trkui uvek }ete imati nasmejano lice puno `ivota.

Zatvorite o~i!Diktatura vi{e ne mo`e ovde da se dogodiHipici su izumrliMi svi `ivimo slobodno.

Danas je 2013.Tajna policija kuca na va{a vrataI sigurno }e do}i po vas.Zlo~ini su ostali u pro{lostiOni vi{e nisu va{a briga.

Do|ite tiho u logorSvi ste osvetljeni lampamaVa{a lica su nasmejanaI ode}a vam lepo stoji.

Umira}ete polako, ali }ete `ivetiJe{}ete jaja od zmije i organsku hranuVa{ predsednik vas voliMenad`er }e boravak u logoru u~initi prijatnim

Kako se kali kultura:

Andrej Fajgelj podu~ava sviranje

violine sa jednom `icom