besede - mitropolijadabrobosanska.org · mitropolit nikolaj (mr|a) ... dila bitku, a pojedinci...

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

BESEDE

Izdaje:

IK “Dabar”

Mitropolija dabrobosanska

Dobrun - Sarajevo, 2007. godine

S BLAGOSLOVOM

MITROPOLITA DABROBOSANSKOG

GOSPODINA N I K O L A J A

Izdaje:

Izdava~ka ku}a “DABAR”

Mitropolija dabrobosanska

Urednik:

Sin|el Kalistrat (Bobu{i})

Tehni~ki urednik:

Sin|el Jovan (Gardovi})

Redaktor i korektor:

Proto|akon Radomir Raki}, prof.

Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}

[tampa:

“GRAFI^AR”

U`ice

Tira`:

500 primeraka

ISBN 978-99938-730-7-3

PREDGOVOR

U svom ìvotu i radu, svako od vjeruju}ih u Hrista trudi seda li~i, i da se prema svojoj mo}i ugleda na Wega. U tom sqedo-vawu Hristu ~ovjek ~esto doìvqava i ushi}ewa i razo~arewa,uspone i padove, radost i tugu, ali sve, pa i najve}a stradawaprevazilazi uz pomo} i Presveto ime Onoga koji se raspeo zanas.

Besjede koje su pred vama nastajale su tokom vi{egodi{wepastirske slu`be Mitropolita dabrobosanskog g. Nikolaja, anajve}i broj ovdje objavqenih izre~en je dok je kao episkopupravqao pravoslavnom Dalmacijom. îtaju}i ih, ~ovjek moèna}i odgovore na razli~ite probleme s kojima se susre}e u sa-vremenom ìvotu. Prisjeti}e se na{e bogate i mu~ne istorije ipredaka ukra{enih vjerom i dobrotom. Uvidje}e da je grijeh ~o-vjekov najve}i neprijateq, da je porodica (koja je u dana{wevrijeme potpuno razorena) predivna zajednica i stub normalnogdru{tva, da je ~edomorstvo stra{an grijeh, i jo{ mnogo toga. Noi najve}i grje{nik ne treba da o~ajava ve} treba da se pokaje ivrati Hristu koji je pokajanog razbojnika prvog uveo u Raj. O to-me nas pou~ava pri~a o japanskom razojniku I{iju i wegovomobra}ewu.

Za svakoga }e se na}i korisna rije~ me|u ovim besjedamakoje su svoj Isto~nik na{le u Svetom Jevan|equ. G. Nikolaj jevodio ra~una da ne povrijedi ni~ija ubje|ewa, osje}awa i vjero-vawa ali da svakom pokaè qepotu na{e vjere koju na jednommjestu opisuje: “Pravoslavqe je istina, svjetlost, dobrota, sli-vene u ìvotvorno jedinstvo nazvano qubav”.

jero|akon S. G.

4 Besede

NA PUTU ZA HRISTOM1

Sa strahom i trepetom pristupio sam danas svetim de-snicama Va{e Svetosti, bra}e Arhijereja, poloìoarhijerejsku zakletvu Bogu ìvom i veli~anstvenom

pred Vama, Va{a Svetosti, pred svima sluà{~im Arhijereji-ma, ~lanovima Svetog arhijerejskog sabora i pred svima vama,draga bra}o i sestre. [to sam se vi{e pribliàvao ovom veli-kom danu po mene, siroma{nog u dobrodeteqima, ose}ao samstrah u du{i svojoj.

Najpre sa ovog svetog mesta zahvaqujem Bogu rukovoditequCrkve srpske, i moralna mi je obaveza da za dovo|ewe na ovo od-govorno mesto zahvaqujem Va{oj Svetosti i Svetom arhijerej-skom saboru, {to ~inim u duhu Jevan|eqa Bo`jeg i moje arhije-rejske zakletve koju danas poloìh, sve najboqe u duhu Hristo-vog Jevan|eqa, svetih kanona i pozitivnih propisa Crkve moje.

Svestan sam da je ovo veoma odgovorna slu`ba u Crkvi i daje “stra{no pasti u ruke Boga ìvoga”, kako kaè sveti Apo-stol (Jevr. 10,31).

Jasno mi je iz istorije Hri{}anske crkve da je ona uvek vo-dila bitku, a pojedinci borbu, re~e blagoupokojeni vladika Ni-kolaj. Pojedini ~lanovi weni mogu izgubiti borbu, a Crkva nemoè izgubiti bitku. Juda je pao, Crkva je pobedila. Julijan Ot-padnik je propao, Crkva je odnela pobedu. Carevine su propada-le, Crkva je ostala. Na pojedinim frontovima ovozemaqskihqudskih ratova beleèni su gubici, a ceo front Pravoslavnecrkve nikada nije doìveo poraz. Sablazniteqima i sabla`we-nim, otpadnicima i otpadnutima, prore~ena je propast, a Crkvipobeda. Uporne i kolebive gre{nike adska sila je lovila i gu-tala, a Crkvi adova vrata nisu odolela (sr. Mt. 16,16). Hri-{}anski carevi, arhijereji, sve{tenici, monasi, monahiwe i

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 5

1 Na hirotoniji za episkopa u Sabornoj crkvi u Beogradu, u nedequposve}enu Srbima svetiteqima, 9. septembra 1973. g.

verna ~eda Crkve su gubili glave, a Crkva nije ostala obezgla-vqena. Ona je plovila po uzburkanim talasima ovog sveta i ì-vota, i nikada je nije obuzimao potop. U slobodnim dràvama inarodima Crkva je napadana od poroka, razvrata, lenosti, gordo-sti, bezbo{tva, napadana je od svih mogu}ih negativnih mikrobakoji se mnoì{e na pripeci slobode, a Crkva se slobodonosnoodràvala. \avo je lovio koga je mogao kako na pripeci slobo-de, tako i na mrazu robovawa, a front Crkve je ostao nepokole-ban. Tako je Crkva uvek vodila bitku, a pojedinac borbu.

Tako je to bilo kroz ove dve hiqade godina, isto tako i una{oj svetoj Srpskoj crkvi. Kao nekada galilejskim ribarimana moru, Bogo~ovek i danas dovikuje: “Ne bojte se onih koji ubi-jaju telo, a du{u ne mogu ubiti; nego se vi{e bojte onoga koji mo-è i du{u i telo pogubiti u paklu” (Mt. 10,26-28). Crkva pravo-slavna i u woj Crkva srpska, krepqena, prosve}ivana i rukovo-|ena neprekidnim prisustvom Duha Svetog, doìvela je 780-go-di{wicu svoje samostalnosti. Ovaj veliki jubilej u istorijiroda srpskog jo{ je jedan vi{e dokaz, podstrek i ohrabrewe me-ni, ~uvaru groba Svetog Save, prvog Arhijereja, prosvetiteqa iu~iteqa naroda srpskog, prvog u vencu velikog broja potowiharhijereja, sve{tenika i drugih pravih poslenika.

Nama je upu}ena re~: “Sluìte Gospodu sa strahom i raduj-te se s trepetom” (Ps. 2,11). Da se, dakle, radujemo s trepetom du-{e, jer na{a mo} je od mo}i Bo`je, pred veli~anstvom Boga ì-voga. Ovo i stoga {to je “jedan dan pred Gospodom kao hiqadu go-dina, i hiqadu godina kao jedan dan” (2 Petr. 3,8), po re~ima vi-dovitog proroka i apostola Petra. Dakle, onaj koji ima svojebi}e u beskrajnoj ve~nosti, druga~ije gleda na vreme, negoli{to gledaju vremenom ograni~ena bi}a.

Ro|en sam u Crkvi, koja ima svoje bi}e u ve~nosti, od mojihbogoboja`qivih i divnih roditeqa Milana i Milice, fizi~kii duhovno uzrastao na wihovim toplim rukama. Bile su im moli-tve Gospodu da na meni bude uvek desnica Gospodwa i da se jauvek ose}am veruju}i. U ovom vremenu, Crkvom mojom i Bo`jimblagoslovom rastao sam i uzrastao pred nogama u~iteqa u {ko-lama koje sam svr{io i na drugi na~in, rastao sam u sve{teno-mona{kom razvijawu uvek pomagan mnogobrojnim prijateqima.Svima toplo blagodarim, po~ev{i od mojih vrlih roditeqa, pasve do moje bratije koja mi je svesrdno pomagala, naro~ito u po-

6 Besede

slovima kada sam kao pomaga~ Wegovoj Svetosti sve najboqe ~i-nio na planu raznih pomo}i qudima u nevoqi preko ^ovekoqu-

bqa.Ovde ne mogu zaboraviti predusretqivost i mnoga dobra

koja ~ini{e arhijereji, sve{tenici, monasi i bogoqubivi narodGr~ke, i iz drugih dr`ava. Ja sam bio samo izvr{iteq dobre vo-qe i wihovog plemenitog srca. Hvala svima koji ima{e povere-wa u mene, a trudio sam se, koliko sam god vi{e mogao, na ovomplanu dobro~initeqstva. Ako neko o~ekuje od mene da ~uje ka-kav je moj budu}i program rada, mogu sa punom li~nom odgovor-no{}u re}i: bi}e onakav kakav je bio i do sada, samo sa jo{ vi{esamoodgovornosti i u duhu Jevan|eqa Hristovog...


8 Besede

O NO[EWU TERETA JEDNI DRUGIH2

(Gal. 6,2)

Neta~no je misliti da se danas u Evropi, pa i kod nas uOtaxbini, vodi samo nacionalisti~ki rat. Doba naci-onalnih ratova bar kod nekih naroda, me|u kojima su i

Srbi, pro{lo je. Zemqe koje su bile socijalisti~ke, - a neke sujo{, - preìvquju danas socijalnu revoluciju, kroz nacionali-sti~ku formu. Ekonomsko i socijalno pitawe istavilo se kaoglavni razlog svih prisutnih nesre}a kod nas.

U ovom nemirnom vremenu kada se vidici kod mnogih tra-gi~no suàvaju, vi{i moralni principi gase i sebi~nost uzimasve vi{e maha, prisustvujemo vrlo grubim i obesnim napadimana sve {to je srpsko, na duh na{e velike pro{losti, na osnovena{eg nacionalnog bi}a i na sve ono {to smatramo velikim ineizmenqivim i, tako, neophodnim u na{em daqem hodu u bu-du}nost. Sasvim se razume da se ovo odnosi i na Crkvu srpsku.Meta je svima napadima i ekscesima, ~esto neuravnoteènim ihirovitim, Srpstvo sa svim svojim konstruktivnim stvarala-{tvom. Kao da smo prokaèn narod u svetu i kao da nam te{ku imukotrpnu pro{lost ne krase bezbrojni herojski podvizi iostvarewa. Ne iznena|ujmo se: “Ne moè se grad sakriti kad nagori stoji” (Mt. 5,14). Taj grad u ovoj zemqi su bili i ostali Sr-bi, uvek konstruktivni, po`rtvovani i {irokogrudi. Nas je ve-liki duh Pravoslavqa, wegova neporo~na ~istota, oplemewivaoi vaspitavao da strpqivo nosimo bremena jedan drugoga i takoispunimo Zakon Gospodwi (Gal. 6,2).

U tom ~asnom naporu pripisuju nam ono {to nikada nismobili. Prisvajaju sebi ono {to nikada nije bilo wihovo. Sve zleneda}e vremena i posledice obesti obezduhovqenih i nacional-


2 Sastanak bratstva sve{tenstva Eparhije biha}ko-petrova~ke,Sanski Most.

no odro|enih pripisuju nama. I kao na neku zbuwenu i bezì-votnu masu, nasr}u otimaju}i se ko }e ugrabiti vi{e. Ali, zabo-ravqaju srpskog genija, moralnu ja~inu na{eg narodnog ~oveka,na{ duboki smisao za realnost i tako dobro istorijski doku-mentovani dràvotvorni smisao. Mi smo preodoleli sva isto-rijska isku{ewa, hvatali se u ko{tac sa velikim carstvima iru{ili ih. Pod vi{evekovnim neprijateqem izgradili svoj od-brambeni sistem, zasnovan na pravoslavnoj i svetosavskoj preda-nosti Hristu, qubavi prema otaxbini i domu; vi{e nego ijednopleme kod nas, pokazali smo vitalnost i sposobnost snalaèwai u najmra~nijim situacijama, kojih je bilo ~esto u na{oj pro-{losti. Nikada se nismo upla{ili ni pokorili }udqivostidrugoga. Kada smo izgubili carstvo, vaskrsla je u nama jedna ve-lika ideja i oplodila se najlep{a koncepcija ìvota: prven-stvo duhovnog nad prolaznim, dubok smisao za pravi~an dru-{tveni poredak sa svim pozitivnim komponentama {to ih ovajte{ki problem nosi.

Obnavqawe biv{e Eparhije biha}ke sa sedi{tem u Bosan-skom Petrovcu i titulom Biha}ko-petrova~ka, odluka je u ovimprilikama vredna visoke pa`we i pomo}i prvenstveno nas sve-{tenika, a potom i vernika. Do{la je u vreme kada se srpski na-rod budi, prilazi svojoj Crkvi i donosi odluke da obnavqa svojeratom postradale hramove. Ovo je vreme kada sve{tenik i Vla-dika moraju u ovoj Eparhiji biti bezrezervno vredni, biti usvom narodu, u~iti ga i upu}ivati kako }e najboqe savladati pr-va pismena svoje vere, pravoslavqa i svetosavqa.

Ovo je na{ prvi bratski sastanak na kome moramo donetiodluke koje }e biti kamen temeqac celog ovog poduhvata i svihzalagawa. Molimo da ovo {to je u~inio Sveti arhijerejski sa-bor na svom ovogodi{wem redovnom zasedawu shvatite kao pr-venstveno dar neba.

10 Besede

BOGOSLU@BENO ZAJEDNIÂREWE3

Zar niste znali da ja treba da budem

u domu Oca svoga?

(Lk. 2,49)

Neprestano sastajawe

USvetom Pismu imamo odgovor na svako pitawe. Ono

nam odgovara i na pitawe za{to je potrebno da {to ~e-{}e idemo u crkvu.

Sveto Pismo kaè za prvu hri{}ansku zajednicu: “Svako-dnevno su bili istrajno i jednodu{no u hramu...” (Dap. 2,46).“Bili su postojani u apostolskoj nauci, i u zajednici, u lomqe-wu hleba i u molitvama” (Dap. 2,42). Vidimo, dakle, da su prvihri{}ani svakodnevno pose}ivali hram. U Svetom Pismu hra-movi se kao najsvetija mesta nazivaju “domovima Bo`jim”. Zatosu u svakom kraju, gradu ili selu hramovi najzna~ajnija svetazdawa. Na pitawe za{to je potrebno da ~ovek bude {to ~e{}e uhramu, ove Spasiteqeve re~i daju nam odgovor: “Zar niste znalida ja treba da budem u domu Oca svoga” (Lk. 2,49).

Ne znamo li mi da nam je potrebno da budemo {to ~e{}e udomu Oca na{ega nebeskog? Na àlost, u ve}ini slu~ajeva kaoda ne znamo. îni mi se da ni kod jednoga naroda, ni hri{}an-skog, niti pravoslavnog, nisu tako slabo pose}eni hramovi kaokod nas. Zbog toga bih danas èleo da razgovaram sa vama o po-trebi pose}ivawa crkve, naro~ito zato {to va{ hram doìvqa-va svoje pro{irewe.


3 Beseda odràna u Sanskom Mostu

Istrajni u nauci

U svakoj {koli ~ovek moè da zavr{i {kolovawe i dobijediplomu; time prestaje da bude u~enik. Hramovi su, pak, Bo`je{kole u kojima su qudi doìvotni u~enici. Ma koliko da ~oveku~i u Crkvi, nikada ne moè sve da nau~i. Uvek ostaje ne{to nedo-vr{eno i nedou~eno. Hristovo Jevan|eqe je neiscrpna kwiga; ko-liko god je ~itali i prepri~avali, nikada niste sve nau~ili, pamakar da ste i naju~eniji ~ovek.

Eto, to je prvi razlog da se stalno pose}uje hram Bo`ji, dase vazda u~i i slu{a re~ Bo`ja; ona se ne u~i samo slu{awem ipam}ewem, nego doìvqavawem. Zbog toga su i prvi hri{}anibili “postojani u apostolskoj nauci” pose}uju}i hramove. Zatoi mi tako treba danas da ~inimo.

Zajedni~arstvo u Gospodu

Hristova Crkva je duhovna porodica. To nije obi~na orga-nizacija koja povezuje qude nekim svojim ciqevima. To je Bo`japorodica u kojoj treba svi da di{u jednim duhom, da {to ~e{}ebudu zajedno i da budu “jedno srce i jedna du{a”. Zbog toga jeneophodno da se pravoslavni hri{}ani sastanu {to ~e{}e u sve-tom hramu, kako bi doìveli zajednicu u Hristu Gospodu.

“A svi koji verovahu behu zajedno i imali su sve zajed-ni~ko”, veli jevan|elist Luka za prve hri{}ane (Dap. 2,44). Toneki nazivaju prvim komunizmom, iako tu ni{ta nije bilo od so-cijalnog, politi~kog i ekonomskog karaktera. U pitawu je bilavelika me|usobna hri{}anska qubav, koja je sve vi{e rasla ipred kojom je sebi~nost uzmicala. Najzad je do{lo dotle da suverni postepeno gubili ose}awe za svoju svojinu, pa su po~eli dapreoravaju me|e na wivama, unose}i porodi~na i li~na imawa uop{tu crkvenu imovinu. Stoga “behu zajedno i imali su sve za-jedni~ko”.

I danas je potrebno da pravoslavni hri{}ani budu {to ~e-{}e zajedno ose}aju}i da su bra}a i sestre u Hristu Gospodu. Tonam je i danas potrebno kako bi bilo vi{e qubavi me|u nama,vi{e ose}awa odgovornosti jednih prema drugima, vi{e sloge idobre voqe me|u nama, a mawe iskqu~ivosti, nesloge, egoizma i

12 Besede

mr`we. To je razlog da se u crkvi {to ~e{}e sastajemo i vidi-mo.

Pri~e{}ivawe

Najva`niji ~in za vreme svete Liturgije u hramu jeste sve-ta tajna Evharistije - Pri~e{}a. To je prino{ewe beskrvne `r-tve Bogu pod vidom hleba i vina koji se pretvaraju u Telo i KrvHristovu. To je sveta tajna koju qudi ne mogu razumom shvatiti;doìvqavaju je u trenutku kada primaju sveto pri~e{}e.

“Ovo ~inite za moj spomen”, rekao je Spasiteq ustanovqu-ju}i svetu tajnu Pri~e{}a (Lk. 22,19). îne}i taj “spomen” qudise sjediwuju sa Bogom. Doìvqavaju i me|usobno jedinstvo krozHrista Gospoda, {to je velika tajna, misterija, i u isto vremevrhunac molitve, bogosluèwa, u~e{}a u jedinstvu sa Bogom, itajna me|usobnog sjediwewa qudi. Stoga se i zove pri~e{}e, tojest, u~e{}e ~oveka u ovom svetom sjediwewu.

Zajedni~ka molitva

Spasiteq je rekao: “Gde su dvojica ili trojica sabrani umoje ime, onde sam i ja me|u wima” (Mt. 28,19). îne}i taj spo-men, ~ovek ne izlazi usamqen pred lice Bo`je, jer je pred Bogomodgovoran i za one qude sa kojima ìvi. ôvek ~ini dobro predBogom ìve}i pravednim ìvotom me|u qudima, a, opet, qudigre{e pred Bogom ~ine}i zlo bli`wima oko sebe. Zbog toga jeBogu najmilija zajedni~ka molitva koja se vr{i u hramovima.Mole}i se zajedni~ki, qudi u molitvama pomaù jedni drugima.Kao i u svakom poslu, tako i u molitvi vi{e qudi predstavqajuve}u snagu pred Bogom. I ovo je zna~ajan razlog zbog ~ega ste sere{ili da pro{irite svoj hram, da budete ja~i pred Bogom usvojim zajedni~kim i masovnim molitvama.

Pro{irewe hrama ‡ pro{irewe svoje vere

Ovaj hram je danas svojim pro{irewem i osve}ewem temeqadoìveo veliku sve~anost. Po~ev{i od temeqa, ova crkva }e do-ìveti gotovo potpunu unutra{wu i spoqa{wu izmenu sa re-


prezentativnim zvonikom. Pored toga, ovaj hram }e biti oboga-}en novim sadràjem koji }e predstavqati duhovnu i umetni~kudragocenost.

Izdaci oko ove obnove ne}e biti mali. Mene }e radovatiako budu pokriveni iskqu~ivo dobrovoqnim prilozima pobo-`nih vernika. Veoma mi je drago {to sam danas imao ovu prili-ku da sa preosve}enim Jefremom, sve{tenstvom i vama osvetimowegove pro{irene temeqe, sa èqom da se i srca va{a obogatesvakim Bo`jim izobiqem. Molimo se ~esto: “Boè, sazdaj u me-ni ~isto srce, i duh prav obnovi u meni” (Ps. 50,10).

êstitaju}i sve{teniku ove parohije Milo{u, Crkvenomodboru i vama, draga bra}o i sestre, na ovom bogougodnom poslu,moli}u se Bogu da se u du{ama sviju vas jo{ vi{e obnavqa qu-bav, sloga i dobra voqa. Naro~ito }u se moliti da se u du{amaqudi ove parohije obnovi èqa za {to ~e{}im pose}ivawemove crkve.

Tako prizivam Ime Bo`je na sve vas, a sve ostalo pripadaBogu, Trojici Svetoj, jednosu{tnoj, ìvotvornoj i nerazdeqi-voj, sada i vazda i kroz sve vekove. Amin!

14 Besede

NA PRAGU DOMA BO@IJEG4

Mi smo, naime, hram Boga ìvoga, kao {to re~e

Bog: Useli}u se u wih i ìve}u me|u wima, i bi-

}u im Bog, i oni }e biti moj narod.

(2 Kor. 6,16)

Draga bra}o i sestre,

Pratili ste danas osve}ewe temeqa ovoga novoga hrama.Me|u vama ima verovatno i onih koji se upita{e u ~e-mu je su{tina ovog crkvenog ~ina.

Da bismo mogli objasniti ono najva`nije, moramo po~etiod najstarijih vremena hri{}anstva. U po~etku je Hristova Cr-kva bila gowena. Hri{}anima je bilo zabraweno da podiù cr-kve i da se okupqaju na sveta bogosluèwa. êsto su se okupqa-li po skrivenim mestima, kao {to su katakombe, {ume, doline,pe}ine. Po starom rimskom zakonu, jedino na grobqima niko ihnije smeo uznemiravati. Zbog toga su hri{}ani u ono vreme sku-pqali se i na grobqima, a potom i crkve podizali. Naro~ito suvoleli da obavqaju svetu Liturgiju na grobovima svojih mu~eni-ka, ispovednika i svetiteqa. Stoga je uvedeno pravilo i ~in: pr-vo osve}ewa temeqa hrama, a zatim i hrama kada bude podignut iu svemu spreman za osve}ewe. Dakle, iz potrebe da se sluì sve-ta slu`ba Bo`ja na mo{tima svetiteqa, javila se i potreba po-dizawa hramova.

Kada je hri{}anstvo postala slobodna vera, crkve su podi-zane i na drugim mestima. Sada ve} zbog mno{tva hramova nijebilo mogu}e da se svaki hram podigne na grobovima mu~enika idrugih svetih Bo`jih ugodnika. Stoga je uvedeno da se prilikomosve}ewa crkve u sveti presto polaè ~estica svetih mo{tijunekog od svetiteqa. Ovde }emo, kada za to bude vreme, poloìti


4 Beseda odràna na osve}ewu temeqa crkve Sv. Kneza Lazara kodSanskog Mosta

deo mo{tiju svetog kneza Lazara, kosovskog mu~enika. Sada,prilikom ovog osve}ewa, polo`ili smo u temeqe hrama pisanupovequ sa odre|enim podacima koje ste ~uli. Tako je ovim sve-tim ~inom najavqeno da }e ova crkva biti posve}ena svetomknezu Lazaru Kosovskom, ~ije sveto telo po~iva u manastiru Ra-vanici kod ]uprije u Srbiji. Vi ste o prenosu wegovog svetogtela pro{le godine dosta ~uli i ~itali.

Rekosmo da je u pro{losti hri{}anstvo imalo mnogo te-{ko}a, {to nije bilo samo u prvim vekovim Crkve Bo`je. Te-{ko}a je bilo i kasnije, pa sve do na{eg vremena. Da pomenemo,kao primer, momenat iz na{e srpske pro{losti. Nije Kosovobilo najve}a grobnica na{ih mu~enika; wih je bilo i pre i po-sle Kosova, pa sve do na{e najnovije istorije.

Osve}uju}i danas temeqe ovog novog hrama, i mi smo seovim molitvama osve{tali i potvrdili temeqe svoje vere, se}a-ju}i se svetih mu~enika od najranijih vremena do danas. Osveta-li smo se tako|e i uspomenom na wihove primere, wihovu veli-ku veru i qubav prema Bogu i ~oveku. Osve{tali smo se i wiho-vim molitvama za sve nas.

Davno je psalmopevac rekao: “Radije }u biti na praguBo`jeg doma, nego stanovati u gre{ni~kim {atorima” (Ps.83,10). Stoga se danas radujemo ose}aju}i da se nalazimo na praguovog budu}eg Bo`jeg doma, gde je sva wegova vojska svetiteqa,mu~enika, vitezova, junaka, koji su `rtvovali sebe, svako na svojna~in, iz qubavi prema Bogu, svojoj Crkvi i {ire. Radova}e sedanas zajedno sa nama i veliki svetiteq srpski knez Lazar {to}e se svakog Vidovdana ovde vr{iti uspomena na taj najve}i do-ga|aj u srpskom narodu, a koji je bio svojevrsna kapija Evrope.Nema sumwe, raduju se ovome ~inu svi na{i preci, a osobito po-kojnici ~ini domovi i grobovi pripadaju ovoj crkvi.

Ovaj hram nije veliki po svom obimu, kao hram Sv. Save uBeogradu {to ga u ovom vremenu podi`u Srbi. S druge strane,on }e biti veliki pred Bogom onoliko koliko vi u wega unositesvoju veru, svoju me|usobnu qubav i po{tovawe, koliko ~istogasrca pristupate wegovoj izgradwi. On }e biti onoliko velikikoliko }ete u wega dolaziti, moliti se, ispovedati, pri~e{}i-vati, decu kr{tavati, mladence ven~avati i molitveno pra{ta-ti jedni drugima. On }e biti onoliko veliki koliko }e biti{kola va{e pobo`nosti, vaspitawa i uzrastawu u Bogu.

16 Besede

Tako, dragi moji, vi ste dobro delo izabrali, pred Bogom inarodom blagosloven posao zapo~eli. Molite se neprestano daga sa uspehom i dovr{ite.

S druge strane, draga bra}o i sestre, ovo dana{we slavqesluì na ~ast svima vama. Isto tako, ono sluì na ~ast i ponosva{e dece, va{ih pokolewa. Sve ono {to ste uradili zajedno sava{im sve{tenikom ocem Ilijom, zablistalo je u svojoj najlep-{oj mladosti. Ovaj hram u va{em mestu po~iwe da se u~vr{}ujeme|u mnogobrojne hramove u Srpskoj crkvi i narodu. Ovo posta-je ovda{wi krajeugaoni kamen va{e kulture, istorije, prosvete,nas samih. Wegova svedo~anstva su ve} sad mnogobrojna, a kada sezavr{i, bi}e jo{ mnogobrojnija.

Pomenuli smo da smo narod koji ima mnogo mu~enika, aliuvek sa ~asnom i svetlom pro{lo{}u. Nema sumwe, mnoge bujicei nepogode udarale su o vas ovde. Me|utim, iako nam je ru{enadràva, propadala carstva, duhovno zdawe na{e crkvene i na-rodne svesti nikada nije bilo pomereno. Na sna`nim ple}imasvoje duboke vere, narodne svesti i neprestanog podmla|ivawasebe svojim precima i velikanima, svako novo pokolewe preno-silo je svoje najve}e vrednosti kroz svoju istoriju i kroz najvr-letnije bujice ìvota. Na{a stara i izmu~ena pro{lost stalnose preobraàvala i uvek ponovo sijala sjajem nove mladosti ilepote, budu}i no{ena u srcima i du{ama svakog novog pokole-wa.

Ovo govorim stoga {to su pro{lost i stari doga|aji onitemeqi na kojima po~ivaju savremena zbivawa, kao i budu}a. Nawima opstaju kultura, vera, moral, umetnost, nauka, narodniobi~aji, Krsna slava, podizawe crkava i jezik svakog naroda. Natim starim temeqima po~iva i na{a narodna i duhovna ku}a.Zbog toga smo i mi vezani za na{u pro{lost i temeqe postavqe-ne od na{ih predaka. U Jevan|equ se kaè da je “mudar ~ovekkoji sazida ku}u na kamenu; i pade ki{a, i do|o{e vode, i dunu-{e vetrovi, i navali{e na onu ku}u, i ne pade; jer be{e uteme-qena na kamenu” (Mt. 7,24-25).

Pa tako, dragi moji, imaju}i ovo u vidu {ta sta sve na ovombogougodnom delu u~inili, ja pohvaqujem vas sa va{im sve{te-nikom i od srca èlim da ovaj hram uskoro dovr{ite, da u wegaunesete sve ono {to je najlep{e, kako bi se u wemu sluìla sve-ta Liturgija ovoga i onoga sveta.


Neka mi bude dozvoqeno da svima zahvalim na ovom izuzet-no dragocenom prilogu, kao i na svemu {to ~inite kako bi va{asrca bila sabrana na jednom mestu, da su va{i domovi i srcauvek otvoreni prema ovom svetom mestu. Da budete blagoslovenii od Boga nagra|eni Wegovim bogatim darovima...

18 Besede

BESEDA O TRI ISTINE5

Svaka istina donosi radost. Presveta Bogorodica je nanama nepoznat na~in donosilac Istine u ovaj svet. Do-ga|aj u Vitlejemu pokaza jedinstvenog Boga u ovom sve-

tu kroz Presvetu Djevu. An|eli Bo`ji objavi{e ovaj dolazak,kao i tri istine, pesmom: “Slava Bogu na visini, i na zemqimir, me|u qudima dobra voqa” (Lk. 2,14).

Ove tri istine Hristos je potvrdio kasnije. Wih je potvrdi-la Majka Bo`ja, potvrdili su ih svetiteqi svojim ìvotom ire~ju.

Prva je istina o slavi, druga o miru, a tre}a o voqi. Nezna-boà~ki svet do Hristovog dolaska izvrtao je te tri istine i bioje zbog toga nesre}an. I posle Hristovog dolaska i obja{wewaovih istina, svako qudsko shvatawe ovih istina donosilo je veli-ke nesre}e u svetu. To je uvek onda kada qudi ne vide istinu o sla-vi Bo`joj od svoje slave, ne vide mir Bo`ji do jedino onaj koji jeosiguravan slabo{}u suda i oru`ja, i nisu znali za voqu Bo`ju doone koja gospodari.

Traè}i sebi slavu od qudi, ~ovek je osiguravao sebi miroru`jem i klawao se jakoj voqi onoga koji wime vlada. Sujeta,strah i ropstvo, ova tri bi~a kao tri {korpije ~inila su ovajsvet nesre}nim. Umesto istine o pravoj slavi, vlada sujeta; ume-sto istine o pravom miru, vlada strah i umesto istine o dobrojvoqi vlada ropska zlovoqa. Ovo su istinite ~iwenice mnogoputa potvr|ene.

Slava Bo`ja, mir Bo`ji, voqa Bo`ja ‡ ovo su u su{tinitri istine, koje su vesnici Bo`ji pesmom objavili ovom svetu.Sva tri ova dobra pripadaju Bogu, pa bi se moglo re}i da su ro-|ewem Sina Bo`jeg ro|ene i one u ovom svetu. Ko ovo zna, taj netraì slave od qudi ve} od Boga. Neznabo{ci ovo nisu znali i


5 Beseda odràna drugi dan Boì}a u Kninu

wihovom neznawu pridruìli su se i Jevreji. Zato ih je Tvoracslave jednom prekoreo re~ima: “Vi primate slavu jedan od dru-goga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traìte” (Jn. 5,44). Mo-è li ovo dati slavu golome? I kako moè ~ovek dati slavu ~o-veku kad je slava Bo`ja svojina? Govori li voda vodi u no}i:obasjaj me? Govori li jedno oko drugome oku u mraku: osvetlime? Zbori li zrno zrnu pod zemqom: oìvi me? Ne, nego sva pri-roda ~eka jutro kada }e se na visini nebeskoj pojaviti sun~anikrug da obasja, da zagreje, da oìvotvori i obraduje svu tvar.

U hri{}anskim bogosluèwima naj~e{}e se ~uju pesme:“Slava Bogu, ili: Slava Tebi, Boè na{; ili: Slava Ocu i Sinui Svetome Duhu. Ove re~i mi hri{}ani izgovaramo kada se krsti-mo i time ispovedamo veliku istinu da je sva slava u Bogu i odBoga, kao {to je sva prirodna svetlost u srcu i od srca. âk nisvetiteqima nikad ne pevamo: Slava tebi! jer znamo da je i slavasvetiteqska od Boga, da nije od wih samih, ni od qudi, niti odprirode, nego od jedinoga Boga koji je sav Slava. Ovim saznawemistine o slavi mi sami podsecamo koren svakoj sujeti u sebi i za-ustavqamo ludo tr~awe za prolaznom i la`nom slavom koja dola-zi od qudi. Ta sujeta i to ludo tr~awe za la`nom slavom, koje jeuvek pra}eno privremeno{}u, donosilo je ~ove~anstvu neiskaza-ne gor~ine i nesre}e. Zar i danas ne donosi? îtate o nesre}amapo ovome svetu na stranicama {tampe, u kra}im i duìm publi-kacijama.

Istina o miru druga je istina, objavqena istim an|elskimglasovima, kod pe}ine pri Hristovom ro|ewu od Presvete Dje-ve, nad kojom je stala putevodna zvezda. “I na zemqi mir” pevalisu an|eli Bo`ji. Kao {to je mir na nebu, tako neka bude i na ze-mqi mir. Tako smo u~ili u O~ena{u, Molitvi Gospodwoj kadsmo po~eli sricati iz we prve re~i. “Neka bude voqa Tvoja, ka-ko na nebu tako i na zemqi!” Kao {to su nebeski narodi u mirusa Bogom, tako neka budu i narodi zemaqski u miru sa Bogom. Ijo{ ne{to vi{e od ovoga: kao {to An|eli u prisustvu Bogauìvaju mir, tako neka i qudi na zemqi ose}aju}i sa celom pri-rodom prisustvo Boga, uìvaju mir. Jer je mir uìvawe, aktivnostawe blaènstva, pri kome se ne ose}a strah. Gde je strah pri-sutan, Bog je odsutan, a gde je Bog prisutan, strah je odsutan. ô-vek je svojim prestupima zaratio sa Bogom uzev{i za saveznika|avola, zbog ~ega je obuzet strahom. Neka se ~ovek odrekne save-

20 Besede

za sa protivnikom Bo`jim, i bi}e u miru sa Bogom. Tada }e ~o-vek mo}i re}i: “S nama je Bog!” S nama je Bog, razumite, narodi,i pokorite se, jer je s nama Bog! Oru`jem se ne stvara mir, nitise odràva u idealnom smislu ako niste s Bogom i Bog s vama.Gde je Bog, tamo je mir. Gde je Bog, tamo je ve}ina. Ako je Bog mai s jednim ~ovekom u svetu, taj ~ovek je u ve}ini nad celim sve-tom, jer je Bog s wim. Ako su i svi qudi protiv Boga, opet je Bogu ve}ini. Jer je Bog Bog, a svi qudi bez Boga - trava koja danascveta a sutra vene. Nije li, bra}o moja, jasno, da samo dolaskomBoga na zemqu moè biti mira na zemqi? Nije li o~igledno dadok su qudi u ratu sa Doma}inom jednog doma, u ratu su sa svomwegovom ~eqadi? Ako se neko izmiri sa Doma}inom toga doma,prestaje rat i sa wegovom ~eqadi nastaje mir. Ne moè ~ovekratovati sa Bogom, a hteti mir sa Bo`jom decom i Bo`jim stvo-rewima. Neka se qudi izmire sa Bogom kao Doma}inom, i sva ~e-qad Doma}inova i na nebu i na zemqi bi}e u miru sa wima. Ovobi bio smisao druge istine objavqene an|elima nad Bo`jom ko-levkom.

Tre}a istina jeste istina o dobroj voqi. Dobra voqa je onasila u ~oveku koja stvara i peva. Zla voqa je ona koja ru{i i{kripi zubima. Dobra voqa je u Bogu i od Boga. Van Boga ne mo-è biti dobre voqe. Kao {to je sva slava Bo`ja i sav mir Bo`ji,tako je i sva dobra voqa Bo`ja svojina. Sjediniti se s Bogom zna-~i u}i u Wegovu dobru voqu i ispuniti se Wegovom dobrom vo-qom. Odre{iti se od Boga zna~i pasti tamo gde je pla~ i {krgutzuba. “Niko nije dobar osim jedinoga Boga” (Mt. 19,17), rekao jeSpasiteq sveta. Dobrota se sastoji i u dobrim mislima i u do-brim ose}awima, ona dolazi do najsjajnijih izraza kroz dobru vo-qu. @ive}i u ovom svetu izraàja i ispoqewa, mi moèmo javitii izraziti bilo svoju zlo}u kroz zlu voqu, bilo svoju dobrotukroz dobru voqu. No, odakle }emo uzeti da bismo dali? Gde }emose napuniti dobrotom da bismo joj mogli dati izraza? Sami od se-be ne moèmo; od qudi ne moèmo, od prirode ne moèmo. Sva do-brota je u Onome Koji je sve stvorio i u sve usadio ~e`wu za do-brotom. Zato nas je i u~io Sin Djevin: “Neka bude voqa Tvoja ina zemqi kao na nebu” (Mt. 6,10). Tvoja dobra voqa, Boè, kojunebeski narodi primaju s rado{}u kao svoju voqu, neka zavlada ime|u qudima na zemqi. Qudska voqa sama po sebi je zla. Odse~e-na od Bo`je voqe, ona je samovoqa, tiranija i bezumqe. Neznabo-


à~ki svet je od takve voqe bio neiskazano àlostan i nesre}an.Kada se javio Spasiteq qudi, an|eli su pesmom objavili dobruvoqu me|u qudima (Lk. 2,14).

Za{to su an|eli objavili pesmom slavu Bo`ju, i opet pe-smom mir Bo`ji i opet pesmom dobru voqu Bo`ju? Zato {to jeslava Bo`ja radost i sre}a za qude, i zato {to je mir Bo`ji, ra-dost i sre}a za qude. I zato, najzad, {to je dobra voqa radost isre}a za qude. U istini za sve qude. Svaka radost i sre}a obja-vquju se pesmom. Zato je i dana{wi sveti Bogorodi~in praznikradost i sre}a za sve qude, objavqen pesmom o dobroj voqi, mirui slavi. I ovaj praznik predstavqa tri obrta i tri ispravnevrednosti. Umesto slave, koja je kroz sve vekove pre Hrista zna-~ila sujetu i ni{tavilo, Bogorodica donosi qudima pravu sla-vu, slavu Bo`ju. Umesto varqivog mira na zemqi koji je zna~iozabludu vezanu sa strahom, ona donosi pravi mir na zemqu, Hri-sta Gospoda, mir Bo`ji. I umesto zle voqe, ne od Boga i izvanBoga, ona donosi dobru voqu me|u qude, voqu Bo`ju HristomIsusom. Zatim je ona sama svojim ìvotom postala ovaplo}enaslava Bo`ja na zemqi, ovaplo}eni mir Bo`ji na zemqi i ova-plo}ena dobra voqa me|u qudima.

To je glavni razlog za{to smo se danas ovde okupili, rado-sno gledaju}i i mole}i se pred likom Majke Bo`je. Do{li smoda bismo i mi bili puni prave slave, puni pravog mira i punidobre voqe u ovom smutnom vremenu. Do{li smo da proslavimoBogomajku, najproslavqenije bi}e na zemqi sa wenim Bogom ipo telu Sinom, kome neka je slava i hvala vavek. Amin.

22 Besede

O HRAMU BO@JEM6

Tvoja svedo~anstva potvr|ena su veoma; Tvome

domu pripada svetost, Gospode, na dugo vreme.

(Ps. 112, 5)

Bo`ja svedo~anstva

Bog je svedok svoga bi}a, svoga stvarala{tva, svoga po-stojawa, pa je i vera u Boga nastala Bo`jim svedo~e-wem o samom sebi. Psalmopevac je odavno rekao: “Kako

su uzvi{ena tvoja dela, Gospode; razveselio si me Tvojom tvore-vinom” (Ps. 111,5).

Qudi tako|e svedo~e o Bogu. Ta svedo~anstva su zasnovanana wihovim doìvqajima, na religiozno-moralnom iskustvu. Ihramovi su jedna vrsta svedo~ewa vere u Boga. Ta svedo~anstvasu oduvek postojala. Jedan rimski istori~ar je davno govorio daje sretao qude bez kulture, pismenosti, dràvne organizacije,ali ne bez vidnih znakova da na neki na~in veruju u Boga. Tako jei na{ narod kroz istoriju, podizawem i obnavqawem hramova,svedo~io o svojoj veri u Boga.

Na{a pravoslavna, a posebno srpska koncepcija o hramu je utome da je on ne samo bogomoqa, nego i uzdarje koje prinosimo Bo-gu za sva nebrojena Wegova dobro~instva. Zbog toga u istoriji na-{e kulture, hramovi i sve ono {to je za wih vezano: freske, ikone,kwige, pesme, crkvena muzika i arhitektura, jeste ne{to najlep{e{to imamo. Tako su na{i manastiri i crkve postali ono dragoce-no nasle|e za koje pesma kaè:

Da vidite na{e manastire,

da vidite, pa da se divite,

kakvi su i koliki li su.


6 Neodràna propoved na osve}ewu hrama

[atori sastanka sa Bogom

Hramovi imaju vi{estruku ulogu i mnogostruki zna~aj. Unajstarija biblijska vremena Izraiqci su nosili sa sobom jedan{ator, skiniju pod kojim su vr{ena bogosluèwa. To je bio prvihram o kome govori Sveto Pismo. Prozvan je “[ator od sastan-ka”, to jest, mesto gde se qudi sastaju sa Bogom. U Bibliji se ka-è: “Mojsije ulaà{e u {ator od sastanka da govori sa Gospo-dom” (4 Moj. 7,89).

I danas je hram prvenstveno mesto sastanka sa Bogom. ô-vek se moè sastati sa Bogom bilo gde, po{to je “nebo prestoBo`ji, a zemqa podno`je nogu Wegovih”. Me|utim, hram je po-sebno odre|en za sastanak sa Bogom, po svom unutra{wem i spo-qa{wem ure|ewu, naro~ito je pripremqen za susret ~oveka sawegovim Tvorcem. Hram je to i daqe, pa }e do kraja ostati “{a-tor sastanka”, u koji }e qudi dolaziti kao na duhovnu smotru: daprekontroli{u svoje savesti, da prelistaju stranice svojih do-ìvqaja, da prebroje svoje misli i dela, svoje kontakte sa da-qom i bliòm okolinom. Tu dolazi ~ovek da iskaè Bogu {taose}a, da se ispovedi i pokaje, da zamoli za opro{taj ako je gre-{io, da izrazi èqu za popravkom, preobraàjem, promenom. Uhramu qudi upu}uju svoje molbe i molitve za pomo}, obra}aju sesvom nebeskom Ocu, po{to se sami ose}aju slabim i nemo}nim.

Isto tako, qudi u hramu najboqe mogu da ~uju Bo`je porukei da razumeju ono {to je Bog wima govorio preko biblijske, je-van|elske re~i, propovedi, svete Liurgije, svetih tajni, prekocrkvene pesme i molitve, ikone i freske, mirisa tamjana i za-paqene sve}e. Zbog toga su hramovi bili i ostali najmilija me-sta u koja vernici dolaze sa velikom rado{}u. Davno je Psalmo-pevac rekao: “Du{a mi ~ezne i gine za dvorovima Gospodwim;srce moje i telo moje obradova se Bogu ìvome” (Ps. 83,2).

Mesto zajedni~arewa

Hramovi su ne samo “{atori sastanka” sa Bogom, nego inajsvetija mesta me|usobnog bratimqewa i zajedni~arewa me|uqudima. Osnovna istina pravoslavnog hri{}anskog u~ewa jesteda na zemqi treba ìveti u zajednici sa bli`wima, toliko bli-sko da se i pred Bogom moèmo pojaviti samo zajedno sa wima,

24 Besede

odgovaraju}i Bogu ne samo za sebe nego i za wih. Zbog toga su na-{e crkve tako gra|ene da je tu sve zajedni~ko i upu}uje na zajed-ni~arewe. U na{im hramovima se ~ak i mala deca mole i pri~e-{}uju zajedno sa odraslima.

Ovo hri{}ansko doìvqavawe zajednice bilo je nagla{e-no ve} u ìvotu prvih hri{}ana i smatrano je isto tako va`nimkao i bogosluèwe. U Svetom Pismu se kaè da su prvi hri{}a-ni “bili postojani u apostolskoj nauci, u zajednici, lomqewuhleba (pri~e{}u) i u molitvama” (Dap. 2,42). Dakle, zajedni~ar-stvo je va`no kao i molitva, u~ewe vere i pri~e{}ivawe, po-{to se ovo sve ne moè zamisliti bez zajednice svih hri{}ana.Stoga su od prvih vremena pa do danas hri{}anski hramoviostali mesta posebnog doìvqavawa hri{}anske qubavi. To jerazlog {to pored na{ih hramova, skoro svugde, postoje takozva-ne bratske ku}e, gde se posle bogosluèwa odràvaju trpezebratske hri{}anske qubavi.

Bliì Bogu - bliì jedni drugima

Dana{we osve}ewe ovoga hrama, koji vi obnoviste sa va-{im sve{tenikom, ima dvostruku svrhu: da pribliì qude Bogui da qude me|usobno pribliì jedne drugima. To se postièkroz qubav prema Bogu i bli`wima; jedno je zavisno od drugoga:ukoliko qudi vi{e qube Boga, utoliko vi{e vole jedan drugoga.

Ovaj sveti hram, danas osve}en, a od predaka osnovan, na sve-titeqskim mo{tima je osnovan. Zaista, divan je hram i ovaj dankoji stvori Gospod, da ga osvetimo i posvetimo.

îtao sam nedavno o postupku jednog ameri~kog lekara,psihijatra, koji svoje pacijente pre le~ewa redovno pita: “Kakostojite sa Bogom?” Posle toga tek po~iwe le~ewe. Ocewuju}ipo hramu narod ove parohije, moglo bi se re}i: “Ovi qudi dobrostoje sa Bogom”. Zaista, to je najvi{a ocena kojom qudi mogu bi-ti oceweni, jer qudi dobro stoje}i sa Bogom, moraju dobro sta-jati i me|usobno, jedan sa drugim i sa svima ostalim qudima.

êstitam vam ovaj dan i veliki uspeh {to ste obnoviliovaj svoj hram, kojim }e se ponositi i va{i najdaqi potomci.Neka vam svima bude sre}no i od Boga blagosloveno! Neka se uwemu stalno i redovno, za va{e spasewe i zdravqe kao i za pokojdu{a va{ih umrlih, sluì Liturgija “ovog sveta kao i onoga”.


@elim vam da se u wemu {to ~e{}e sastajete sa Bogom, slu{ate{ta vam Bog kaè i upu}ujete Bogu va{e molitve, ispovedawa,kajawa, èqe i ose}awa. @elim vam da u ovom hramu kr{tavaju-}i de~icu, ven~avaju}i mlade, opojavaju}i upokojene i doìvqa-vaju}i u wemu najva`nija ìvotna zbivawa, budete bliì jednidrugima. Ovo je mesto mirewa, opra{tawa, bratimqewa, kumqe-wa i me|usobnog zbliàvawa qudi. Neka zvona sa hramovnogzvonika na|u odjeka u du{ama svih qudi ove parohije, bude}iqudske svesti i podse}aju}i ih na pravdu, istinu, milosr|e i do-brotu Boga ìvoga.

Duboko zahvaqujem va{em sve{teniku na svesrdnom zauzi-mawu oko obnavqawa ovog hrama. Isto tako zahvaqujem svimaprilo`nicima. Zahvaqujem izvo|a~u radova. Zahvaqujem svimaqudima, a posebno me{tanima koji su i najmawim prilogom ilina drugi na~in, u~e{}em doprineli da se ovaj hram obnovi. ABog nikom duàn ne ostaje.

26 Besede

O DELOTVORNOJ QUBAVI7

Niste vi mene izabrali, nego sam ja vas izabrao i

postavio da idete i rod donesete, i va{ rod da

ostane.

(Jn. 15,16)

Spasiteq je rekao: “Niste vi mene izabrali, nego sam javas izabrao i postavio da idete i rod donesete, i va{rod da ostane”. Ove re~i je Gospod Hristos uputio svo-

jim sledbenicima, ali i svima nama. Bog je izabrao i uputio usvet dana{wu svetiteqku, svetu velikomu~enicu Ne|equ da do-nese rod i da wen rod ostane. Izabrao je On svakog ~oveka sa od-re|enim ciqem i zadatkom. Svakome ~oveku dao je sposobnost daza ìvota u~ini ne{to dobro, da “donese svoj rod”, i da “rodostane” kao ve~na vrednost. Zbog toga, i u tom smislu, svaki ~o-vek je u ovome svetu Bogu potreban, a isto tako i qudima oko se-be.

Jednog ~oveka je obuzelo razo~arewe zbog tog {to je osetioda je proma{io ìvot i da nikome nije vi{e potreban. Odlu~ioje da izvr{i samoubistvo i poku{ao da to u~ini. Ali, u posled-wem ~asu na{ao ga je jedan ~ovek i preneo u nesvesnom stawu ubolnicu. Po{to mu je ìvot bio spasen i kada se oporavio, upi-tao ga je lekar za razlog ove nesre}ne odluke. “Osetio sam da vi-{e nikome nisam potreban”, rekao je ovaj ~ovek. “Izgubio samciq pred sobom. Nisam imao vi{e razlog da ìvim”.

Lekar je neko vreme }utao, pa je rekao: “U prvom redu, ti siBogu potreban. Dokle god ìvi{, nije izgubqen za tebe smisaoìvota. Bog je stvorio qude da budu Wegovi saradnici. Razmi-sli, pa }e{ se uveriti koliko je jo{ puteva ìvota na kojima timoè{ pomo}i Bogu. Bog }e i tebi pomo}i. Ja sam u to siguran.”


7 Beseda odràna u hramu Sv. velikomu~enice Ne|eqe u Ko`lovcu kodBenkovca

Ovaj ~ovek je bio preporo|en i spasen. Posle ovoga je nastavioìvot ~ine}i dobro~instva na svakom koraku, i u svakoj mogu}ojprilici. Na{ao je ponovo sebe i smisao da ponovo ìvi. Osetioje da je potreban i Bogu i qudima.

“Pripremqen za dobro delo”

Sveti apostol Pavle poru~uje ap. Timoteju da je svaki“Bo`ji ~ovek” duàn da bude “pripremqen za svako dobro delo”(2 Tim. 3,16-17). Ponekada se ~oveku u~ini da je mogao vi{e u~i-niti za Boga i qude, pa i za sebe, da je i{ao nekim drugim putemu ìvotu, da je izabrao druk~iji poziv, drugo dru{tvo i sredinu.Me|utim, ovo rasu|ivawe je pogre{no. Najbitnije je da ~ovekbude uvek “pripremqen za svako dobro delo”, da ose}a da je odgo-voran za svakoga ~oveka oko sebe. Najva`nije je da ima qubaviprema Bogu. Ako ima qubavi prema Bogu, ima}e i prema qudima!Qubav pomaè o~ima da boqe sagledaju nevoqe i te{ko}e dru-gih qudi, pomaè u{ima da boqe ~uju vapaje onih koji su u nevo-qi. Ona pruà rukama snagu da pomognu i nogama da prisko~ebli`wima u pomo}. Dovoqno je da ~ovek u~ini koliko moèsvima i oko sebe. Nije bitno koliko je ~ovek u~inio. I ono ma-lo delo je veliko ako je u~iweno sa velikom qubavqu. Najglav-nije je da ~ovek uvek bude pripremqen za dobro delo!

Bog }e biti s tobom

Bog je, na brdu Horivu, stavio u du`nost Mojsiju da izvedeIzraiqce iz Egipta, gde su bili u ropstvu, i da ih odvede u Obe-}anu zemqu. “Mojsije re~e Bogu: Ko sam ja da idem faraonu i daizvedem sinove Izraiqeve iz Misira? A Bog mu re~e: Ja }u bitisa tobom.” Posle ovoga Mojsije je ose}ao da je Bog sa wim. Zatonije znao ni za kakve prepreke na ovom te{kom putu u Obe}anuzemqu. Ose}ao je da je Bog uvek u wegovoj blizini da mu pomogne.Bio je uveren da su wegova misija i wegova pomo} neophodno po-trebni wegovom narodu.

U toku Prvog svetskog rata pro~itala je jedna devojka uEngleskoj o mukama i nevoqama srpskih vojnika obolelih od ti-fusa. Odlu~ila je da, kao medicinska sestra, dobrovoqno ode u

28 Besede

Srbiju i da pomaè. Mnogi su je odgovarali da se ne upu{ta u ta-kvu te{ku misiju. Ali ona je bila uporna, neprestano odgovara-ju}i svima koji su je odgovarali: “Ose}am stalno da to ~inim povoqi Bo`joj, i da je potrebno da to u~inim Hrista radi”. I oti-{la je u Srbiju, me|u obolele od tifusa. Me|utim, kada je sti-gla u Vaqevo, opet je nai{la na ~u|ewe bolesnika kojima je do-{la da pomogne. Jednom joj re~e jedan vojnik koji je bio prebo-leo tifus: “Ti }e{ sigurno zaraditi veliku sumu novca le~e}iovako opaku bolest”. “Ne, ja ovde ne primam nikakvu platu, jasam dobrovoqna medicinska sestra”, odgovorila je ova mladaEngleskiwa. “To zna~i da radi{ zabadava”, re~e opet ovaj voj-nik. “Ne, ja ne radim zabadava”, odgovori devojka. “Ja ovo radimradi Hrista, a iz qubavi prema qudima. Ja sam uverena da je ov-de Bog sa mnom. Do{la sam zajedno sa Bogom ~uv{i da je ovde za-vladala te{ka zarazna bolest i da se umire masovno. Stalnoose}am da sam Bogu potrebna, i znam da }u svima vama pomo}i.Ni{ta se ne bojim, do{la sam da vr{im Bo`ji posao!” Ove re-~i, koje su bolesnici ~uli, otkrile su im sasvim novo vi|ewe,ulile novu snagu i ohrabrewe koje se prenosilo iz jednog odeqe-wa u drugo. Ova devojka je, svojom verom u Boga, unosila veru udu{e te{kih bolesnika. Na veliko ~u|ewe lekara, ustajali suiz kreveta mnogi za koje se mislilo da su izgubqeni.

@ivot je ono {to doìvqavamo

Sveti apostol Pavle je pisao Filipqanima: “Nau~io samda budem zadovoqan onim {to imam. Znam i poniziti se, znam iizobilovati... biti sit i gladovati, izobilovati i oskudevati.Sve mogu u Hristu koji mi mo} daje” (Flp. 4,11-13). âk i u svo-jim mnogobrojnim nevoqama Apostol je ose}ao da je mo}an i sna-àn. Stalno je doìvqavao jedinstvo sa Bogom, ~ak kad je pre-ìvqavao najteà isku{ewa. “Ko }e nas rastaviti od Hristovequbavi? Nevoqa, ili gowewe, ili glad, ili golotiwa, ilima~?” - pita sveti ap. Pavle (Rm. 8,35).

Veliki ruski kwièvnik i mislilac Lav Tolstoj ìveo jeu po~etku lakim i povr{nim ìvotom. Doìveo je sva mogu}azadovoqstva i sam je rekao da “nije bilo greha koji nije isku-sio”. Ali se vrlo brzo razo~arao. âk je bilo trenutaka kada jepomi{qao i na samoubistvo. Spaslo ga je obra}ewe Bogu. [eta-


ju}i jednom prilikom kroz {umu, sreo je grupu seqaka i poveorazgovor sa wima o onome {to ga je najvi{e obuzimalo u onovreme: o pitawu ìvota i smrti. Otkrio je da je najdubqi izvorunutarweg mira i optimizma onih neukih i bezazlenih qudi wi-hova vera u Boga. To je bio dan Tolstojevog preobraàja i po~e-tak wegovog novog ìvota. “U{ao sam toga dana duboko u {umu,veli Tolstoj, i taj dan mi je darovao ìvot u Gospodu. Iznenadaje ceo svet oìveo u meni. Sve je postalo novo i druk~ije. Do-{ao sam do uverewa da su Bog i pravi ìvot jedna ista stvar.Poznati Boga, to je ìvot. Nema ìvota bez Wega.”

Doìvqavaju}i prisustvo Boga i ìve}i zajedno sa wim,kao i sa svetom velikomu~enicom Ne|eqom, ~ovek doìvqavapravi ìvot, ìvot po Jevan|equ, koji moè da uvek bude ispu-wen rado{}u, ose}awem da ~ovek do posledweg trenutka pripadaBogu i qudima. Sreli smo jednom prilikom paralizovanu mona-hiwu u jednom manastiru, koja se jedva kretala pomo}u jedne ma-le stoli~ice koju je pomerala pleve}i cve}e u manastirskojporti. Zadivila me je svojim raspoloèwem i rado{}u {to sebokore weni mirisavi cvetovi. “Ja mogu samo Bogu da se molimi da pomalo negujem ovo cve}e. Ali sam Bogu blagodarna i veomasre}na {to to mogu da ~inim sluè}i Bogu i pomaù}i sestra-ma.” Tako je govorila ova blagorodna monahiwa.

“Nau~io sam da budem zadovoqan onim {to imam” (Flp.4,11), govorio je sveti ap. Pavle. To je velika mudrost ìvota ivisoka stepenica duhovnog ìvota! U na{em vremenu je preve-liki broj qudi koji doìvqavaju gorka razo~arewa, strah {ta}e biti sutra i kuda }emo se okrenuti. Najpotrebnije je pewatise duhovnim lestvicama Bogu - to je na{ podvig i zadatak, a sveostalo u~ini}e Bog i sa wime sveta velikomu~enica Ne|eqa,kojima neka je slava i hvala, sada i uvek. Amin.

30 Besede

RASU\IVAWE O SNAZI VERE

Proslavite Boga, pa }e i Bog proslaviti vas

Na{e stole}e nije bogato u mudrosti. Od svih prethod-nih stole}a ono je mo`da najsiroma{nije u mudrosti.Ne samo da ne ìvi po mudrosti, nego ne zna ni {ta je

mudrost. Ranija pokolewa su znala {ta je mudrost, pa su zatoznala i kada su se gre{ila o Mudrost i odstupala od we. Pa suumela i stideti se. U na{em pokolewu mnogi, premnogi nitiznaju {ta je mudrost, niti znaju koliko su odstupili od putokazaprema mudrosti. Zbog toga se vi{e ne vidi rumenilo stida nalicu gre{nika. Zbog toga, malo - malo, pa srqaju u propast i bi-blioteke wihovih kwiga padaju na wih kao mrtva~ki pokrov.

Iako je ovo vrlo àlosno, ipak nije novo. Hiqade ~udesau~inio je Gospod Bog, Bog Svemogu}i, hiqade ~udesa pokazao je utoku ~etiri stotine godina u Egiptu i u pustiwi na o~i narodaizraiqskog, pa ni{ta. Videli su, zadivili se, zaboravili i ot-pali od Boga, kao da ni{ta nije bilo. Ono isto pokolewe koje je~udom Bo`jim pro{lo kroz Crveno more kao po suhom drumu, ikoje je pilo vodu iz suhe stene, i koje je videlo propast faraonai Amalika ~udom Bo`jim, i koje je godinama iz dana u dan jelo{to je padalo iz neba, i koje se le~ilo tako {to je gledalo u ba-karnu zmiju - to isto pokolewe sumwalo je u Boga, otpalo od Bo-ga, poklawalo se idolima i, bez pravog saznawa o Bogu i Wego-voj stra{noj sili, ìvelo u tami i senci smrti. A kad su u{li uObe}anu zemqu, bili su jo{ gori, jo{ vi{e su gnevili Boga, jo{vi{e sumwali u Boga, jo{ vi{e otpali od Boga. Posvednevnigresi toga zaslepqenog naroda bili su kao iverje koje je sve vi-{e raspaqivalo ogaw gneva Gospodweg.

Najzad, Izabrani narod Bo`ji dobio je ono {to je zaslu-ìo. Ka`wen je kao ni jedan drugi neizabrani narod. Razvejan jekao pleva po celom svetu, dok je wegovo ogwi{te uga{eno i we-


gova otaxbina pre{la u svojinu neznabo`nih naroda. Zato seGospod àli kroz usta svoga proroka, svetog Jeremije re~ima:“Narod je moj bezuman, ne poznaje me. Ludi su i bez razuma, mudrisu da zlo ~ine, a dobro ~initi ne umeju” (Jer. 4,22).

Kako su sveè i nove re~i ove! Kao da su danas izre~ene.ôve~anstvo je i danas mudro zlo ~initi, a dobro ~initi ne ume.

Zaista je mudro otimati, ali davati ne ume.Mudro je ubijati, ali ne ume po{tovati tu|i ìvot. Mudro

je praviti sprave za uni{tavawe qudi, i stoke, i gradova, i se-la, i useva, sprave nadvodne i podvodne, sprave tr~e}e po zemqii lete}e po vazduhu, ali ne ume da bude pred Bogom ponizno iprema slabijim narodima milostivo.

Mudro je izmi{qati otrovne gasove, da bi otrovalo vazduh{to ga qudi udi{u, a sâmo ne ume da di{e Svetim Duhom Bo`jimkako bi podraàvalo ìvote koji su od Boga, a ne od wega.

Mudro je sebe slaviti i prevaznositi re~ju i perom, i fil-mom i radijem, i {tampom i mnogim drugim sredstvima, ali neume ni jednim od tih sredstava slaviti i prevaznositi GospodaBoga Stvoriteqa svoga.

Mudro je biti sebi~no i svuda pronositi svoje “vjeruju” se-bi~nosti, ali ne ume biti nesebi~no, bogoqubivo i ~ovekoqu-bivo.

Mudro je sebe zemqom hraniti, ali ne ume sebe nebom hra-niti. Zato je sve prekriveno kao grobnom plo~om, i korov ze-maqski prorastao mu je kroz o~i, u{i, duh i du{u, te ni{ta nemoè da vidi sem zemqe.

“Narod je moj bezuman, ne poznaje me”, govori Svemogu}iGospod. On poznaje kamen i pesak, poznaje drve}e i trave, pozna-je majmune i majmunske sinove, ali Boga ne poznaje niti Hristapriznaje. Zato su osu|eni, sami sebi ostavqeni i svojim brigamapredani.

A vi, bra}o, budite pravi izbrani narod i ~uvajte se odpropasti pred Bogom. Celim svojim bi}em usvojite Boga i ì-vite Wime i u Wemu. Sveta Crkva nas u~i da se jedino tako po-staje sin Bo`ji i brat Hristov. Amin.

32 Besede

O CELISHODNOSTI8

Kao i ranije na ovaj dan, danas sam zajedno sa vama. Ovihdana sam razmi{qao o ~emu da vam govorim. Moja bese-da se ne}e mnogo razlikovati od ranijih na dana{wi

dan. Karakter ovog slavqa name}e i temu moje propovedi.Sakupili ste se iz raznih krajeva na{e Eparhije dalmatin-

ske da ispunite svoj zavet pred Bogom i svetom Ne|eqom. Sreliste mnoge poznanike i one koje prvi put vidite. Ovo sastajawe izborovawe je ~isto verskog i molitvenog karaktera. Ja se svakegodine ovde duhovno osnaìm gledaju}i vas i doìvquju}i va{uveru i pobo`nost. Radujem se sa svima vama u crkvi, {to se su-sre}em i sa vama, draga bra}o i sestre, koji ste do{li iz dale-kih krajeva, pa i inostranstva, pred lice svete velikomu~eniceNe|eqe veruju}i u wenu pomo} i blagoslov. Zato se danas ose}a-mo duhovno podmla|eni i osnaèni. Verujem, ovaj molitveni su-sret utica}e na sve, pone}ete ne{to lepo i trajno i uzvi{enoodavde, da lak{e brodite ovim ìvotom i svetom. îni mi se,ko god prvi put do|e ovde, zavoli ovo sveto mesto i ne{to ga po-novo vu~e ovamo. Da nije tako, zar bi nas bilo ovoliko kod ovogsvetog hrama i pred ikonom svetiteqke, dana{we slavqenice.

Nalazimo se u O}estovu, pred likom svete velikomu~eniceNe|eqe, pod ~ijim je pokroviteqstvom ovo mesto i ovo na{e ve-liko svetili{te. Hvala vam {to ste do{li slede}i primeronih na{ih predaka koji su ovu svetiwu podizali i zami{qaliovakav odziv vernika.

Kada smo po{li iz svojih domova, zamislili smo da ovdenajpre potraìvamo mir du{i svojoj, mir domu svome. Zatim, po-traìte od Boga mir prijatequ i kom{iji, mestu u kojem ìvitei zemqi svojoj. Ima svoje razloge za{to to ~inite. Mi smo semolili da ovaj dan bude savr{en, sveti, miran i bezgre{an. Da


8 Beseda odràna u hramu Svete velikomu~enice Ne|eqe u O}estovu, unedequ po Petrovdanu

nam Bog po{aqe an|ela mira, vernog nastavnika, ~uvara du{a itela na{ih. Traìli smo opro{tewe i ostavqewe grehova i sa-gre{ewa na{ih, da podari {to je sveto i korisno du{ama na-{im i mir u svetu. Zatim, da ostatak ìvota na{eg provedemo umiru i pokajawu, da nam podari hri{}anski kraj ìvota, bez bo-lesti, bez sramote, mirnu savest i da dobar odgovor damo naStra{nom sudu. Da nam Bog podari mir neba i blaènstvo sve-titeqa. Sve su to razlozi koji su nas danas ovde doveli.

Mi se nismo molili da nam Bog podari kulturu i civiliza-ciju, preimu}stvo i nasilni{tvo, mr`wu i zluradost, da razde-li srce na{e na vi{e delova i rastroji snagu na{u, kako bismobili duhovno razroki qudi. Ah, kako razrok ~ovek gleda u dvestrane i ne vidi ni jednu potpuno! Kako je besciqan ìvot mno-gociqnog uma! Kako je neosetqivo podeqeno srce! Kako je sla-ba{na rasuta snaga voqe! I najve}u razlivenu reku moè prega-ziti mala snaga. Dana{wi dan i svetiteqka nam poru~uju: Samoje jedno na potrebu: Carstvo nebesko! U tu jednu ta~ku teìo jeHristos ~udotvorac, da bi upravio poglede celoga ~ove~anstva.Ko u tu jednu ta~ku gleda, taj ima jednu misao - Bog, jedan ose}aj -qubav i jednu te`wu - pribliàvawe Bogu. Blago onome koji ta-ko radi. Postao je sli~an staklenom so~ivu koje sabira mno-{tvo sun~anih zraka tako da moè da proizvodi ogaw.

Sve {to svemogu}i Bog tvori, sve tvori celishodno i ni-{ta nema u Wemu besciqno, nepotrebno i izli{no. Za{to nekiqudi tako besciqno hode i toliko se besciqnih poslova predu-zimaju? Zato {to ne znaju ciq svoga ìvota, ni metu svoga puto-vawa. Za{to se neki qudi predaju nepotrebnim brigama i jedvagamiù pod gomilom izli{nih stvari? Zato {to ne znaju ono{to je jedino na potrebu.

Bog je pravi u~iteq celishodnosti i onih qudi koji Wegovput ne ostavi{e. Bog je svaku svoju re~ potvr|ivao delom. Tako,nikada Wegova re~ nije bila izli{na, niti Wegovo delo necelis-hodno! Kakva plodotvornost re~i i dela Wegovih?! Po milionitii milioniti put svaka re~ i svako delo Bo`je do dana{weg danaplod su istinit, i ne na|e se niko pod ovim nebeskim svodom da do-nese ne{to ve}e i savr{enije, boqe i celishodnije. Sve je to sla-dak, mirisan i ìvotvoran plod!

Za{to Gospod nije pretvorio kamewe u hlebove kada je to|avo od Wega traìo? (Mt. 4,3-4). Me|utim, u dva maha kasnije,

34 Besede

kada je narod oko Wega bio gladan, on je od malo hleba stvoriovelike koli~ine, tako da je vi{e preteklo nego {to je bilo upo~etku obroka? Zato {to bi prvo ~udo bilo necelishodno, ne-potrebno i izli{no, a drugo je bilo celishodno, potrebno iumesno.

Produì}u sa istim pitawima.Za{to Gospod Isus Hristos nije hteo pokazati znak s neba

farisejima kada su to od Wega traìli? S druge strane, on je ubezbroj prilika pokazivao te znake s neba, ta nevi|ena ~uda nadbolesnim, prokaènim, ludim, boja`qivim, mrtvim? Opet zato{to bi svaki znak sa neba pred zavidqivcima i sujetnim qudimabio necelishodan, nepotreban i izli{an, dok je u ostalim slu-~ajevima bio celishodan, potreban i umesan.

Za{to Gospod Bog nije preme{tao gore sa jednog mesta nadrugo, i za{to ih nije bacao u more? On koji je mogao zapovedi-ti burnom moru da se uti{a i vetrovima da ne duvaju (Mt.14,22-34), mogao je bez svake sumwe i gore preme{tati i bacatiih u more. Me|utim, kakva je potreba bila za to? Zato Gospodnije to ni ~inio. S druge strane, potreba je bila velika da semore uti{a i vetrovi prestanu, jer su se qudi davili i vikaliza pomo}.

Za{to Gospod Hristos nije zemqu pretvorio u zlato i ga-vrane u golubove? Kad je mogao pretvoriti vodu u vino, bez sva-ke sumwe mogao je i to. No ~emu to? Nije bilo nikad nikakve po-trebe da On pretvara zemqu u zlato i gavrane u golubove. Me|u-tim, bila je velika potreba da se jednom, na jednoj svadbi na|evina za goste. I da bi zadovoqio tu potrebu i spasao doma}inaod stida, Gospod je pretvorio vodu u vino (Jn. 2,1-11).

Na ovim primerima hteo sam naro~ito ista}i celishod-nost Gospodweg rada u svetu sve do sada.

Tamo gde je sve celishodno ~iweno, tu se neminovno vidi po-beda, vidi uspeh i radost. I pobeda je Bo`ja vrlina. Ako me pita-te ko je pobednik u svetu i ko odnosi pobede od prve do posledwe,nikada ne trpe}i poraze, odgovori}u Vam: pobednik je Bog na{ ioni koji su sa Wim.

On pobe|uje nered u vasioni i ustanovqava red.On pobe|uje nered me|u qudima, prouzrokovan gre{nici-

ma, i vaspostavqa red. I kada se najgori me|u qudima uzdignu naprva mesta i najboqi padnu na posledwa, On obr}e taj bespore-


dak, te prvi postaju posledwi, i posledwi prvi. On pobe|uje za-vere i spletke zlih duhova protiv roda qudskog i razgoni ih kaojak vetar {to razgoni r|av zadah. On pobe|uje svaku oskudicu:tamo gde je malo, On umnoàva; a tamo gde nema nikako, On stva-ra obiqe.

On pobe|uje bolesti i muke; samo rekne re~, i bolesti imuke i{~ezavaju: slepi vide, gluhi ~uju, nemu{ti govore, oduze-ti ustaju i hode, gubavi se ~iste.

On pobe|uje smrt; i kad god On naredi, smrt popu{ta izsvojih ~equsti `rtve svoje.

On caruje nad jednim beskrajnim carstvom nebeskih sila,an|ela i svetiteqa; nad Carstvom nebeskim, prema kome je car-stvo ovoga sveta tako teskobno i tamno kao jedna poro|ajnautroba.

On zapoveda elementima i tvarima ovoga sveta, i Wegovojzapovesti ni{ta se ne moè odupreti a da se ne ru{i u ve~itupropast.

Dan za danom, pobeda za povedom! Istorija ovoga sveta jeniz Bo`jih pobeda, obelodawewe Bo`jih pomo}i i neodoqivo-sti. Kao jagwe je krotak, a od Wega se potresaju nebesa i zemqa.I kada se dao poniziti, time je obelodanio Svoju visinu; i kadase dao popquvati, time obelodawuje ne~istotu svega onoga {tonije On; i kada se dao umreti, time je obelodanio Svoj ìvot.

Kao slikom obelodanio je Bog Svoju svetlost kroz sunce;Svoju mo} kroz bezbrojna ogwena tela vasionska? Svoju mudrostkroz poredak stvari i bi}a s kraja u kraj vasione? Svoju krotostkroz krasotu tvari? Svoju milost kroz bri`qivu negu svega{to je sazdao? Svoj ìvot kroz sve {to ìvi. No sve je to samotrenutna i bleda slika Wegovih svojstava; sve su to samo ogwenaslova ispisana po gustome dimu. Sva ova svojstva Boga ìvogapokazala su se u najve}em blesku, u kom su se mogla pokazati uovom svetu, u ~oveku. Ne u svakom ~oveku, ne uop{te stvorenom~oveku, nego u nestvorenom ~oveku, Gospodu Isusu Hristu. Svasjediwewa u Wemu su zasijala i pokazala se telesno: i svetlost,i mo}, i mudrost, i krasota, i milost i ìvot.

[ta ozna~ava svetlost do pobedu nad tamom? [ta ozna~avamo} do pobedu nad slabo{}u? I mudrost, {ta je drugo nego pobe-da nad ludo{}u i bezumqem? A krasota {ta je drugo do pobedanad rugobom i nakazno{}u? Milost, ne ozna~ava li pobedu nad

36 Besede

zlobom, pako{}u i zavi{}u? I ìvot, zar nije boànska pobe-da nad smr}u?!

[ta mislite vi, draga bra}o i sestre, {to za Hristom ide-te, Wegovim imenom se nazivate i Wegovim se imenom krstite?Nije li Hristos pokazao sve ove pobede kao nikada i niko od po-stawa sveta? Ne ose}ate li da svaki dan idete za Najve}im Po-bednikom od kada je sveta i vremena? I da se krstite imenomOnoga koji sve moè i sve zna; Koji Svojom krasotom krasi svastvorewa i Svojom milo{}u miluje ih i Svojim ìvotom oì-vqava ih? Ako to ne ose}ate, ne koristi vam mnogo idewe zaWim i imenovawe sebe Wegovim imenom. Samo kroz GospodaHrista, moète bez sumwe i kolebawa verovati u potpunu po-bedni~ku mo} ìvoga Boga nad svakom tvari, nad svakom stihi-jom i nad svakim slomom u svetu. Samo vam Gospod Isus moè da-ti hrabrosti da ìvite, i hrabrosti da kroz smrt pro|ete. Samovam On moè opravdati nadu u boqi ìvot ovog trule`nog ì-vota. I samo vas On moè zagrejati qubavqu prema svakom ce-lishodnom dobru.

Jer On je ìva i ovaplo}ena pobeda Bo`ja nad svetom. Je-van|eqe je kwiga Wegovih pobeda, svedo~anstvo Wegove svemo-}i. Istorija Crkve do danas, i do kraja sveta, jo{ je prostranijakwiga Wegovih pobeda. Ko god posumwa, izgubi}e plod tih We-govih pobeda.

Zato bez ikakve sumwe, pristupimo celishodnosti i pobe-di ìvota dana{we svetiteqke. Wen ìvot, weno verovawe Bo-gu svome, wena predanost i odanost Bogu i pobedniku nad svimavojskama vidqivim i nevidqivim, wena mu~eni~ka smrt sa ve-rom u pobedu dobra i ìvot ve~ni, jedan su primer od mnogih ko-jim se tuma~i i potvr|uje sve dosad re~eno.

Vojska Crkve Hristove jesu an|eli Bo`ji, svetiteqi i qu-di koji po Bogu i u Bogu ìve. Uvrstimo se i mi, ne samo imenomi zvawem, nego delima, verom koja kroz qubav dela, u Hristovuvojsku, uvek pobe|uju}u i nikada pobe|enu. To je ciq na{ega ì-vota ovde i odlaska tamo.


SVETA TAJNA POKAJAWA9

Kad je sveti Jovan Krstiteq, najve}i ro|eni od ène,iza{ao na javnu propoved iz pustiwe zajordanske, po-vikao je: “Pokajte se...”

Kad je Car nad carevima, plotonosni Gospod Hristos,otvorio svoja boànska usta, pozivao je narod na pokajawe: “Po-kajte se, jer se pribliì Carstvo nebesko”.

Po silasku Svetoga Duha na Apostole, prva apostolskapropoved po~ela je re~ima: “Pokajte se”.

Crkva Hristova, divna nevesta Bo`ja, kroz vekove stalnoisti~e pokajawe kao po~etak ~ovekovog spasewa. Pokajawe jepo~etak svetiteqstva, duhovna bawa u kojoj su se kupali svitvorci najvi{ih dela u hri{}anstvu. Pokajnici su do pepelaponirali, ali se i do neba uzvisili.

Pokajawe je bunt protiv samoga sebe

To je najteì i najva`niji rat, protiv samoga sebe. Stra-{no je robovati strastima u svome gre{nom “ja”. Ropstvo grehuje crno ropstvo, jer je u pitawu du{a skupqa od celog sveta. Odu{i vrlo malo govorimo i vrlo malo mislimo, a u pitawu jeve~ni ìvot; u pitawu je smrt koja nikoga ne mimoilazi i kaokradqivac no}u dolazi.

Naro~ito u vreme vi{ednevnih postova vernici se pripre-maju za svetu tajnu Pri~e{}a, a sve{tenici uvek kada vr{e sv.Liturgiju. “Za ovo sjediwewe sa Bogom potrebno je unutarweo~i{}ewe, kroz pokajni~ko, bolno samosaznawe, samopoznawe ipriznawe svojih sagre{ewa pred Hristom.” “Svaki ~ovek imauro|enu te`wu da se izjasni. Bog koji poznaje srca, zna na{u

38 Besede

9 Predavawe na ispovesti sve{tenika Eparhije dalmatinske

slabost i è| du{e za o~i{}ewem. Zato nam je i dao sv. tajnu is-povesti” (sv. Jovan Kron{tatski).

Gde nam je pokajawe? Gde nam je ode}a, tj. na{a dobra dela?Gde su suze i milost? Mi smo onaj jevan|elski du`nik, brat i se-stra, koji je dugovao svom gospodaru pet miliona dukata. Rob ro-bu duguje samo sto gro{a. Kakva razlika izme|u boànske bez-gre{nosti i qudske ogrehovqenosti, pitahu se naj~e{}e pri-klonici svetoj Tajni Ispovesti i primaoci svete tajne Pri~e-{}a.

Po rimskom pravu, sve grehe, sve dugove treba isplatiti,vratiti vlasniku wegovo. Du`nik koji nije mogao da plati, mo-rao je sa ènom i decom postati robom zajmodavca. Poznati je-van|elski du`nik obratio se milosti gospodarevoj, da ga pri~e-ka za izvesno vreme da bi mu sve vratio {to je pozajmio. Gospo-dar se saàlio na toga slugu i dug mu oprostio. Milost uvekopra{ta i qubav qubi qubqene svoje. Dakle, Gospod sudi po mi-losti, a zemaqski zakoni po zemaqskom pravu. Sluga misli imoli da mu se odloì pla}awe duga, a gospodar mu opra{ta dug,bezbroj grehova na{ih. Kao da Gospod govori: malo mi dajte, a javam sve dajem. Ovako ne postupaju zemaqski gospodari. Car ne-beski je gotov da oprosti mno{tvo grehova svakom gre{niku ko-ji se osvesti i pokaje. “Rasu}u kao oblak prestupe tvoje, i greho-ve tvoje kao maglu, vrati se meni, govori Gospod.”

Tajna ispovesti Pravoslavne crkve ne zahteva samo jedno-dnevno pokajawe pred Bogom, nego ispovedawe svojih prestupapred duhovnikom. Wemu je povereno apostolsko ovla{}ewe, daopra{ta grehove i da miri gre{nike sa Crkvom Hristovom. Is-povest sa~iwavaju: zajedni~ki, slobodni i svesni akt vernika iduhovnika, pri ~emu posledwi nosi veliku odgovornost. Vr{e-we ispovesti predstavqa delo qubavi, jer te{ko je primiti is-povest na na~in kako to treba. Zato je nu`na stalna priprema,neprestana, usrdna molitva. Jer qudi su bezumni, danima i no}i-ma treba ih upu}ivati sa blago{}u i strpqewem. Za sve{tenikaje veliki krst kad ispoveda qude pune neznawa, hladno}e i rav-nodu{nosti prema svojoj du{i i nebrizi za svoje grehe. Ovo uto-liko pre ako i sami imaju slabosti i nehata, kada im je srce tro-mo za pravo saose}awe i revnost u spasavawu drugih. Kako tuubita~no deluje ne~astivi? Kako on lako okre}e ovo delo quba-


vi u nemar, kad razgovor duhovnog oca sa svojom decom pre|e uzanimawe najamnika koji se bez voqe obra~unava sa slugama.

Sveti Jovan Kron{tatski pi{e: “êsto sam pred ispovestimao da podnosim isku{ewa. Ali ja sam se molio celim srcem i~vrstom verom u Gospoda: O~e, Ti si rekao: Traìte i da}e vamse. Zato Te molim, podari mi danas Duha Tvoga Svetoga i osna-ì moje srce za pametno vezivawe i razre{ewe qudske savesti,za strpqivo blagonaklono opho|ewe sa mojom duhovnom decom.I ja sam celu ispovest odràvao u dobroti i strpqewu bez uzru-javawa.”

Gresi su uzroci nesre}a

Greh je bezakowe i bezumqe. Zbog greha postoji pakao, zbogwega postoji ova i ovakva sramna istorija sveta.

Jesi li sagre{io, pitaj, upozoravaj: do|i u crkvu i ispove-di grehe svoje. Jesi li gre{an ne o~ajavaj, no do|i i pokaj se. Re-ci pred Bogom: sagre{io sam. Ispovedi greh da ti se oprosti.Kain ne priznaje svoj greh, zato i dobija bratoubila~ki ìg na~elo kao ìvi znak, kao stub pokretni, }ute}i ispu{ta glas ja-snije od svake trube. Nije priznao greh i osu|en je. Prorok Da-vid je priznao svoj greh pred Bogom i prorokom Natanom: “Sa-gre{io sam pred Gospodom”; Natan mu odgovori: “Gospod skidesa tebe tvoje sagre{ewe. Ti si se sam osudio, a ja ti opra{tamgreh”. Prorok je sagre{io i prorok donosi lekariju. Car Ahavje u~inio ubistvo i vinograd oteo. Sv. prorok Ilija mu govori:“Ovako veli Gospod: Po{to si ubio Navuteja i prisvojio nasle-|e wegovo, i krv pravednog prolio, i psi }e krv tvoju polizati,i bludnica }e se u tvojoj krvi oprati”. Kada je Ahav to ~uo, od-mah otpo~e àliti i plakati i prizna da je nepravedno u~inio.Po{to se prvo pred prorokom Ilijom pokajao, Bog mu je opro-stio.

Kada je Gospod bio u domu Simona Fariseja, neka poznatagre{nica dotakla se nogu Spasiteqevih, suzama ih okupala, ko-som otrla, i Gospod joj re~e: “Opra{taju ti se gresi tvoji” (Lk.7,48). “Zaista, ako gresi va{i budu kao skerlet, posta}e belikao sneg” veli prorok Isaija (Is. 1,18).

Ubrzo }e do}i dan kada }emo ~itati u Jevan|equ kako sePetar tri puta odrekao Hrista, ali je odmah gorko plakao. Kad

40 Besede

je Petrov greh, pla~ zaglado i oprostio, zar ne}e i drugome bitiopro{teno? Odre}i se Hrista nije mala stvar, ali suze su i ta-kav greh oprale, suze iz same qubavi isplakane. Gospod i{te odsvakog gre{nika samo malo truda da bi ga ogromnim nagradamanagradio. Zbog svake na{e pokajne suze |avo pla~e i govori: po-kajawe mi otrè moje najboqe sasude: bludnicu, carinika, raz-bojnika i hulnika.

Treba znati, pokajawu pomaè: svest, pam}ewe, predstava,ose}awe i voqa. Kao {to svim snagama svoje du{e gre{imo, ta-ko isto i pokajawe mora da dolazi iz cele du{e. Bez ose}awa po-tresenosti srca, bez namere da se popravimo, na{e pokajawe jelicemerstvo. Svest o grehu treba izo{travati, uspavanu savestbuditi, svoju slabu voqu u~vr{}ivati i goniti je da se odupregrehu. Carstvo se Bo`je samo kroz napor sti~e. Zato, neka se po-ro~an pokaje i neka ostavi svoj porok, srebroqubivi - svojugramzivost, laòv - svoje laì, pijanac - svoje pijanstvo, poho-tqivac - svoje sladostra{}e, slavoqubivi - svoje ~astoqubqe,gordeqivi - svoju gordost, nestrpqivi i bunxija - svoje nestr-pqewe i roptawe; da se svaki trudi oko hri{}anske qubavi, danosi slabosti slabih, veli sveti Jovan Kron{tatski.

Greh odvaja od Boga

Kroz ~estu ispovest greh gubi svoju mo}, zavodqivost iprijatnost. Ako bi se qudi ~esto i iskreno kajali, brzo bi seistopile wihove strasti i wihovi grehovi izgubili svoju snagu.Treba biti strog prema sebi, ne{tedimice sebe osu|ivati,energi~no se boriti protiv svojih pohota i lo{ih navika. Svomsnagom teìti ka svome preobra}awu kroz iskreno pokajawe, uz-dr`qivost, kroz dela qubavi, a pre svega, kroz molitvu srca.Ose}ati dubok bol zbog greha jeste Bo`ji dar. To je puno pokaja-we, samoosu|ivawe, sa ~vrstom namerom, da se ostavi dosada{wiogrehovqeni ìvot, da se postane novi ~ovek, da se sa Bogom isopstvenom save{}u izmiri. To je, tako|e, i ~vrsto poverewe uBo`ju sveopra{taju}u dobrotu. Samo onaj ko se svesno i iskrenokaje dobi}e opro{tewe, a nepokajniku sledi propast.

Radi opro{taja grehova Bog preporu~uje milostiwu. Onaje nerazdvojiv pratilac pokajawa. Biti milostiv prema drugomezna~i: Bog }e i prema nama biti milostiv. Otpu{tati grehe


bra}i - oprostiti im sto gro{a, zna~i: Bog }e nama oprostitibezbroj grehova. Tome pravoverne u~i Molitva Gospodwa i celoJevan|eqe. Ne moè se ~ovek spasti bez bli`wega. Milostiwaje neophodna. “Milostiwa je carica svih vrlina”, veli svetiZlatoust. Ona najbrè podiè ~oveka na nebo i svemo}na mu jezastupnica. Velika su krila milostiwe; prosecaju vazduh, pro-le}u pored meseca, sun~ane zrake prolaze. Prelaze nebo, an|eo-ske sabore i likove Arhan|ela, pa i sve gorwe sile obilaze inastawuju se pred prestolom Boga qubavi. “Kornilije, molitvetvoje i milostiwe uzi|o{e na spomen pred Boga” (Dap. 10,10).Ma kako ~ovek gre{an bio, ako ima milostiwu za zastupnicu, nemora se bojati. “Gospodu pozajima ko poklawa siromahu”, veliPremudri Solomon (Pri~e 19,17).

Poslu{ajte {ta u vezi sa navedenim kaè blaène uspome-ne episkop ì~ki Nikolaj, ~ija se tridesetogodi{wica od pre-stavqewa navr{ila 18. marta ove godine.

“Jedan ~ovek doma}in ima{e sina jedinca, veoma mudra iveoma milostiva. Jednoga dana {eta{e sin doma}inov u pratwimnogih slugu svojih po imawu svome, pa vide ~oveka prosjaka,svega u ranama i drowama. Saàli se sin doma}inov, uze onogabolesnika, okupa ga, o~isti i rane mu zale~i, pa ga dovede u dvoroca svoga i re~e: O~e, primi ovoga ~oveka, neka bude tebi posi-nak i meni brat. Odgovori otac: Sine, moj vozqubqeni, tvojaèqa i moja je èqa. [to god ti ho}e{ i ja ho}u. I tako bi onajbedni prosjak primqen u carski dvor kao posinak i poìve udvoru kao pravi sin i slu{a{e oca doma}ina i qubqa{e sinadoma}inovoga, koji ga iz gnoja i jada uzvisi i proslavi kako senikada nije nadao. Ali, dogodi se ono {to se neretko doga|a, ka-da se gladan najede tu|ega hleba i kada se gola} odene u carskudolamu. Posinak ustade protiv sina doma}inovog, po~e ga tuì-ti i goniti, dokle ga sasvim ne izgna sa wegovog sopstvenog ima-wa i dokle se on ne napravi samozvani gospodar i naslednik sveimovine onoga ~oveka doma}ina. Razgnevi se ~ovek doma}in nasvoga posinka i naredi da se baci u tamnicu i da se bije doklegod ne prizna svoje bezumqe i ne pokaje se.”

Vladika daje obja{wewe ove pri~e. Prvi posinak Bo`jibio je Izraiq, drugi Evropa. Onaj zavetovan Bogu obrezawem,ovaj kr{tewem. Onoga je Bog izbavio iz ropstva misirskog, ovo-ga iz ropstva satanskog. Misirci su tiranisali izraiqski na-

42 Besede

rod, satana je sa svima svojim demonima tiranisao narode Evro-pe pre kr{tewa. Ne zna se ko je od wih dvoje bio u àlosnijem isramnijem ponièwu? Tad se Sin Bo`ji smilovao i umolio Ocasvoga nebeskoga da ih posini i uvede u dvor svoj, da mu budu bra-}a. Aj, bra}o moja, i jo{ se ne zna koji se od wih dvoje pokazaovi{e neblagodaran prema Ocu Doma}inu, niti ko drskiji premaDoma}inovom Sinu Jedinorodnom. Sunce je spremno da pomr~izbog takve neblagodarnosti, i stene gotovo da prsnu i puste po-toke suza zbog takve drskosti.

“Dobro nam je biti u Egiptu”, govorili su Izraiqci oti-maju}i se iz ruke Bo`je i ruè}i Mojsija, Bo`jeg ~oveka i svogavo|u. “Zar nam nije bilo boqe vratiti se u Egipat?” - vikali su.Bog nas vodi u pustiwu gde nema ono {to ima u Eiptu, nema lukani kupusa, ni ribe ni mesa. Opomiwao je prorok Bo`ji i vikao:“Ako vi okrenete lice svoje da idete u Misir i otidete, stignu-}e vas ma~ koga se bojite i glad, i onde }ete pomreti... Izginu-}ete od ma~a i od gladi i pomora i nijedan ne}e ute}i od zla ko-je }u pustiti na wih” (Jer. 42, 13).

I obistinila se prorokova re~. Oni koji se vrati{e u Mi-sir da, tobo`, izbegnu ma~ i glad i pomor, svi izgibo{e u Misi-ru od ma~a, gladi i pomora.

To se dogodilo sa Izraiqem pre nekoliko hiqada godina.To se doga|a u na{e vreme sa drugim posinkom Bo`jim, sa

Evropom. Bunt Evrope protiv Hrista u na{e vreme je najve}i inajgnusniji doga|aj u istoriji sveta. I Jevreji su buntovali,zbog ~ega su smokvino prokletstvo navukli na sebe. Ali je buntEvrope teì greh od jevrejskog greha. Evropski greh uop{te ne-ma sravwewa u vremenu od postanka sveta do danas. Jer, dok nijeHristos do{ao u Evropu, pa na{av{i evropsko ~ove~anstvo uranama i drowama, okupao ga, o~istio, nahranio i obukao u car-sku porfiru sinova Bo`jih, ‡ dotle je Evropa leàla u takvojgnusobi i u takvom divqa{tvu da se to ne da ni opisati ni zami-sliti. I tu drowavu, izgladnelu, podivqalu, strvinarsku Evro-pu Hristos je primio za izabrani narod, na mesto Jevreja, da bu-de “videlo neznabo{cima do krajeva zemqe” (Is. 49,6). Pa, je liEvropa danas videlo neznabo{cima? Pitajte neznabo{ce i oni}e vam re}i. Evo {ta }e vam re}i muslimani: Mi volimo Muha-meda vi{e nego Isusa, jer kod nas Muhamedovih sledbenika imavi{e milosti nego kod evropskih hri{}ana. Re}i }e vam Indi-


ja: Evropa je bankrot u veri, prema tome, bankrot u po{tewu ibankrot u pameti. Evropski narodi su pod prokletstvomBo`jim, jer oni nisu vi{e narodi, nego jazavci koji samo grabeod svakoga i sa sva~ije wive i vuku u svoje podrume. To su dvono-gi majmuni, jer drè da im je majmun praotac; i to su dvonogi ja-zavci, jer grabe, otimaju i vuku, i nikad nisu siti. Zverovi, a nequdi. Re}i }e vam Kina: Evropa je izgubila dve glavne stvarno-sti, pa se sada hvata za ono {to je prolazno i sporedno. Izgubi-la je Boga i du{u; ne veruje ni u Boga, ni u du{u. Telesni ~ovekje jedini ~ovek koga Evropa poznaje. O duhovnom ~oveku pre }etemo}i ~uti ne{to od Samojeda i Zulukafa nego od Evropejaca.Evropa je samo ono {to o~ima vidi. Ona je duhovno slepa, sle-pqa od svih kontinenata; tele koje blene i bleji. Bojmo se odwe, ~uvajmo se od we, udrimo po woj, to je bezbo`na avet ~ove-~anstva.

To vam je pri~a, bra}o, o tome kako je posinak hteo poti-snuti sina iz o~eve imovine, pa je quto ka`wen. Jevreji su bilika`weni raselewem po svemu svetu, a Evropejci bivaju sada ka-`weni ma~em, i gla|u i pomorom. To je trag Evrope: ma~, glad ipomor. Molite se Bogu, bra}o, da poludelome povratite pamet ida vi ne poludite. Slavite Hrista Boga da bi i vi bili od Wegaproslavqeni navek veka.

Qudi su nemilosrdni i zle pameti, a Gospod spira grehe daim se za trag ne zna, {to je pri telesnom spirawu nemogu}e. Le-kar oblaè rane melemom i zale~uje rane, ali }e beleg uvekostati. Gospod ~isti od greha, tako da nema ni belega, ni traga,ni primedbe, ni senke. Jesi li sagre{io, do|i u crkvu i tu iz-gladi greh svoj. Na ulici, ma koliko puta da padne{, ti se opetdiè{, pa tako, ma koliko puta da zgre{i{, kaj se, veli sv. Zla-toust.

“Blizina srca Bogu zadobija se kroz mnoge napore, znoj isuze. Boè moj, veli sv. Jovan Kron{tatski, kako je te{ko oba-viti ispovest kako treba! Koliko samo smetwi ~ini ne~astivi!Kako te{ko gre{i onaj sve{tenik koji tajnu ispovesti ne oba-vqa kako dolikuje! Moli se za spasewe drugih kao za svoje sop-stveno.”

Svetiteq je potpuno u pravu, jer ga je Bog postavio za slu-ìteqa i savr{iteqa sv. tajni. Slede}i primer potvr|uje re~e-no ustima svetoga. Jedan o~evidac pri~a: “Jednu tako iskrenu,

44 Besede

potpunu ispovest, takvo pokajawe nikada ranije nisam doìveo.Ne samo o~i, ve} i srce pla~e. Nikada se u svome ìvotu nisamtako molio, i tako duboko sagledao svoje unutarwe bi}e. Do{aosam bio u hram slu~ajno, sa svojim svakida{wim, uobi~ajenimraspoloèwem. Jedva sam se bio pripremio za ispovest, i sad,najednom, otvorila se preda mnom najdubqa unutra{wost mojedu{e. Sve zemaqsko je nestalo, i ja sam bio zahva}en vatrenomèqom da sve ~ime je moja du{a bila optere}ena slobodno iska-èm. Osetio sam prisustvo neke spasonosne sile koja me je za-hvatila i podigla iznad mene samoga.”

Svetiteqi preporu~uju

Kada sve{tenik ose}a veliku potrebu da se moli za qude,on u molitvi istovremeno zahteva, po snazi koja mu je data, kaosve{teniku od Boga, da svi koji ~ekaju na opro{tewe budu milo-{}u Bo`jom oslobo|eni od greha koji nevidqivo vezuje wihovedu{e. Blagodatna snaga sve{tenikove re~i osvetqava najtana-nije kutke wihove du{e. One se zabadaju kao ma~ u dubinu srca,gore kao vatra i dovode pred lice ìvoga Boga, sveznaju}eg isvedobrog. Tada je sve{tenik ispuwen sve{}u ogromne odgovor-nosti za sve ove slabe qude koji su mu poverili spasewe svojihdu{a. Wegova qubav je spremna da ceo ìvot svoj zaloì za wih.A koliko je nesebi~ne qubavi potrebno da bi se neprestano zawih molio sve{tenik; da bi liturgisao i druga sveta bogoslu-èwa savr{avao; da bi se wihove slabosti i stradawa nosila?Naravno, to se moè samo onda kada se sluì jedino Bogu, a ni-kako i mamonu, poput pomenutih Izraiqaca i Evrope.

Pri~ao mi je jedan monah studeni~ke isposnice, kako je ikoliko je dugo traìo opro{taj pred sveto pri~e{}e. Dok se nasav glas ispovedao, prosto je vikao i od svake tvari traìoopro{taj, jer je pred svima i pred sva~im kriv. Veli, nikadakraja takvom ispovedawu. Ne{to me iznutra goni na ispovest,misli naviru neprestano kao iz neke dubine i suze se ne zausta-vqaju lako. Tu sam jedino razumeo one Svete koji su se svakog da-na ispovedali. A posle te i takve ispovesti i svetog Pri~e{}a,ose}ao sam se novoro|enim. Bilo mi je kao da se sa moje du{esvalio neki teàk kamen, koji je godinama pritiskivao moje bi-


}e. Bilo mi je jo{ svetlije i uzvi{enije nego u samoj vaskr{wojno}i.

Zatim, zahvalio sam Gospodu na ~udu Wegove svete tajne ko-ja se na meni ispunila: Ti nas silno, neodoqivo privla~i{, Tina{ Tvor~e i Spasitequ, svu decu Crkve Tvoje Sebi privuci.Neka osete koliko si Ti veliki i kako blagotvorno deluje svetatajna Ispovesti na du{e wihove.

Zakqu~ak

Ovaj kratak osvrt na svetu Tajnu ispovesti, koju ste i vidanas primili, nije ni{ta drugo nego obnavqawe i podse}awena one momente iz na{eg sve{teni~kog ìvota kada smo ovu sve-tu tajnu doìvqavali u svojoj blagodatnoj puno}i. Ako to nekood vas nije doìveo, stoji mu od Boga zapovest da se u ovome po-trudi postom i molitvom i ostalim vrlinama, a po umnoèwublagodati Duha Svetoga u celom bi}u. Ovde izneta pri~a blaè-nopo~iv{eg episkopa Nikolaja ima svoj dubok smisao, i svakood nas tamo moè na}i sebe u malome, pou~iti sebe, i drugog na-u~iti.

Ponekada se i kod ponekog sve{tenika ~uju i ove re~i:“Gde }u da na|em prave hri{}ane koji se u plamenoj revnosti bo-re za spasewe svojih du{a? One uzvi{ene, koji radi Gospodapodre|uju sve svoje nagone i strasti svome razumu i Bo`jem za-konu? Koji se bore vatreno za du{e svojih bli`wih, za wihovoprosve}ewe u svemu dobrom i istinitom?”

Na ovo moè biti samo jedan jedini odgovor. Postani ti,sve{teni~e, to svetilo preko koga }e Bog ~initi dela svoja unama. Bez te i takve jevan|elske praktike, ne privla~e se du{epoverene ti na starawe. Ako nema zra~ewa iz na{ih sve{te-ni~kih du{a, nema ni prilaska nama onih koji ose}aju duhovnuhladno}u. Tu je problem na{eg neuspeha u pastirskoj delatnostii zakqu~ak: parohijani su mi samo oni koji me primaju u svojedomove, a sa onima koji su se udaqili ne ra~unam. Neispitani suputevi Bo`ji ovde na zemqi, pa i du{e poverene nam pastve. Neznamo kada }e i na koji na~in nastati obra}ewe jedne du{e. Mine znamo ko, kako i koliko se moli. Zar sv. prorok Ilija nijebio opomenut kada je pomislio da je ostao on jedan jedini koji semolio jednome Bogu? Nije li mu Bog rekao da ih u Izraiqu ima

46 Besede

jo{ sedam hiqada kao on? Da, tu opomenu i mi moramo da imamouvek u vidu, pa da usrdnim molewem blagotvorno uti~emo na svepovereno nam stado, da ga Bog sa~uva na okupu, uvek svesni svojevelike uloge ovde na zemqi i u onom drugom svetu, kroz CrkvuBo`ju.


MAWE BRIGE, VI[E VERE10

[to mawe vere, to vi{e briga, draga na{a omladino. Jed-na od glavnih blagodati vere jeste ta {to vera osloba-|a ~oveka od mnogih briga. Dok dete zna da ima oca i da

se otac brine o ku}i i svima ku}evnim poslovima, dotle se sva-ka wegova briga brzo zavr{ava pesmom. îm ovo wegovo saznawei{~ezne, umukne i pesma, siro~e se oseti usled roja briga kaousred roja str{qenova. [to se ~ovek vi{e dre{i od briga sâmsvojom snagom, sve se vi{e zapli}e u brige. I radost zamire, ikosa sedi, i telo isparava i gnev se slaè na gnev dok od ~ovekane ostane suha ko`na torba, ispuwena gnevom i nagnuta nad gro-bom.

Na {ta se ove brige?Ovo je bitno pitawe Spasiteqevo ~ove~anstvu, rastrzanom

od briga.Ovo je i za vas ve~eras novo pitawe, i da li ste ikad o we-

mu razmi{qali?“Ko od vas brinu}i se moè pridodati rastu svome lakat

jedan?” (Mt. 6,27).êmu vam sve brige ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A

Onaj ko se brine o tome da se sunce sutra ujutru rodi u odre|enusekundu, zaista zbrinu}e lako i sve va{e male brige.

Veli drevni filosof Epiktet:- Neobrazovan ~ovek se tuì na druge qude {to mu ne ide

sve kako treba; onaj ko je po~eo tek da se obrazuje, tuì se na se-be; a obrazovani ~ovek se ne tuì ni na sebe ni na druge qude.

Obrazovan ~ovek za ovog filosofa iz drevnih vremena jeonaj koji se potpuno predao u ruke Vasionog Razuma, u ruke Boga.

Jo{ lep{e obja{wava qudski udes sveti prorok Isaija:

48 Besede

10 Beseda mladima o Sv. Jovanu Prete~i u Benkovcu

“Gle, sluge }e moje pevati od radosti u srcu, a vi (koji steostavili Gospoda), vi }ete vikati od àlosti u srcu svome i ri-da}ete od tuge u srcu” (Is. 65,14).

Sluga Gospodwi je za proroka Isaiju onaj ko oslu{kuje vo-qu Gospodwu i po woj sledi bez roptawa, bez brige i straha.

A najlep{e veli Gospod Isus:“Marta, Marta, brine{ se i uznemirava{ za mnogo, a samo

je jedno potrebno” (Lk. 10,41-42).A {ta je to jedno?Vera: 1) da je Otac ìv, 2) da On vodi glavnu brigu o svemu

i svakom i 3) da Sin ne moè ~initi sam od sebe (Jn. 5,19).Kako onda da se svaka va{a briga ne prelije u pesmu? Ako

istinski verujete u @ivoga i Budnoga Boga Oca, onda su sve va-{e zemaqske brige nepotrebne. Svojim bezbrojnim brigama do-kazujete svoje neverovawe u Boga. Ako, pak, kaète da verujute, aipak klecate pred teretom briga, va{a vera je slaba, i kao daDoma}in doma vaseqene ne moè, ili ne}e, ili ne ume da vodibrigu o Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako }e na-jamnici spasti dom ako ga Doma}in ne spase?

Vi }ete re}i: sinovi, a ne najamnici. Me|utim, ako sinoviprenose sve svoje brige na Oca, i svi svoju voqu, i sve svoje mi-sli, i sve svoje srce i bezbri`no vr{e samo voqu O~evu, takvisu pravi sinovi. A drugo su sve najamnici, neobrazovani najam-nici. Jer niko se ne moè nazvati obrazovanim ako ne ose}a nasebi obraz Oca nebeskog. Sve drugo je mra~no stado, bri`no ipe~alno, bilo ono sa velikim {kolama ili bez {kole.

Vera je kao hladan prst pruèn stanovnicima pakla. Svedrugo je usijani ogaw. Bezumni sipaju rastopqeno gvo`|e na ras-topqeno olovo. Ogwem se ogaw ne gasi.

Brige su kao rastopqeni metal u kome se kuva{. Samo veramoè pogasiti ogaw. Sve drugo je sipawe ogwa na ogaw.

Mnogo vere ‡ malo briga.Savr{ena vera ‡ savr{ena radost.Savr{ena vera ‡ savr{ena bezbri`nost.“Radujte se i veselite se!” (Mt. 5,12).I “ovo vam kazah da radost moja u vama ostane i radost va-

{a da se ispuni” (Jn. 15,11).Ne ide li Mojsej za Bogom kao dete za ocem? Tako i Avram,

Isak, Jakov. Tako i Samuilo i David. Pogledajte kada je Mojsiju


i Davidu bilo najteè. Zar ne onda kada su gubili poverewe uGospoda i tovarili na sebe bezbrojne brige, uzdaju}i se u svojusopstvenu snagu? A Isus? Nije li On najsavr{enije dete u apso-lutnoj predanosti i poverewu prema Ocu?

Jevan|eqe Hristovo je radost, a ne tuga; olak{awe, a nebriga. Toplo vam ga preporu~ujem. îtajte ga i oseti}ete radostu va{im mladim du{ama. Nosi}e vas kao na krilima kroz ovajsvet. U wemu }ete na}i odgovore na sva va{a pitawa i wime raz-re{iti sve va{e brige, sve va{e strahove, naro~ito sada u ovomva{em uzrastu kada se nalazite pred kapijom naro~itog zajedni-{tva i ìvota u woj.

îtaju}i Sveto Pismo, naro~ito Novog zaveta, uveri}etese da vi{e vredi gram vere nego tovar briga.

Hri{}anin koji ovo nije shvatio i usvojio, survava se samniz brdo, kr{ten je samo vodom, no ne i Duhom.

Bo`ji blagoslov, mir i zdravqe prate onoga Hristovogsledbenika koji je u stawu iz sve du{e uzviknuti:

- U istinu, vi{e se postiè verom nego brigom.Tako, dragi moji, brige su prepreka ìvotnim uspesima.

Imajte vere iz koje }e se roditi hrabrost da ste stalno sa Cr-kvom, Bogom, Svetim Savom i ostalim svecima, duboko ose}aju-}i da ste wihov sastavni deo. To je najva`nije u ìvotu. Mla-dost je po prirodi hrabra i poletna, pa èlimo da i va{i kon-takti sa va{om svetom Crkvom u kojoj ste kr{teni i weni ~la-novi postali, uvek budu u poletu mladosti. Tu je kqu~ i mestogde }ete razgoniti va{e bure, me|usobni jezik na}i i jedni dru-ge u svemu razumeti.

Neka ova sveta molitva bude na pomo}i najpre vama kojièlite u ovoj godini otkloniti mnoge svoje brige i uspe{noobaviti svoje planirane poslove, i da su ti ostvareni planoviod op{te i va{e koristi.

Bogu na{emu i svetome Jovanu Prete~i, kome se ve~eraspomolismo, neka je hvala za svaki, pa i najmawi dar. Amin.

50 Besede

O SEKTAMA11

ûvajte se onih koji vam dolaze u odelu ov~ijem,

a iznutra su vuci grabqivi

(Mt. 7,15)

Uovo posledwe vreme u na{oj Eparhiji dalmatinskoj

u~estali su naleti raznih sekta{a. Na ulici, u ku}i ina drugim mestima prosto nasr}u na qude, nude im bes-

platno svoje kwige i govore im kako na{a vera nije prava, dasmo u zabludi, da treba {to pre pri}i veri koju oni propoveda-ju. To je napast na vernike na{e Crkve. Ima onih koji se za tre-nutak povedu za wima, uzmu wihove kwige i drè ih u svojim ku-}ama. Me|utim, od sekta{a se treba kloniti, ne dati im ni darazgovaraju sa vama, a kamoli da ih primite u svoj dom ili daimate wihovu kwigu.

Pravoslavna vera je osvedo~ena vera, svetiteqima potvr-|ena, postojana i nikako zavodni~ka. Na{i preci nisu se takolako podavali drugom u~ewu, ~uvali su svoju pravoslavnu veru isvoju Crkvu.

[ta je Crkva, a {ta sekta?

U obi~nom govoru re~ “crkva” se upotrebqavala u razli-~itim zna~ewima. Vrlo ~esto se upotrebqava kao zgrada u kojojse hri{}ani skupqaju na molitvu i bogosluèwa. Tako, kaèmoza pojedine hramove u jednom mestu: pravoslavna, rimokato-li~ka, reformatorska, evangelisti~ka, anglikanska crkva.

Sekta{ke bogomoqe se obi~no ne nazivaju “crkvama” nego“skup{tina”, “zbornica” ili prosto “bogomoqa”. Izuzetak ~i-ne adventisti i baptisti koji svoje bogomoqe nazivaju i crkvom.To oni ~ine iz sasvim odre|enih propagandnih razloga. Musli-


11 Predavawe u Kninu i O}estovu

mani svoje bogomoqe nazivaju xamija ili mo{eja, Jevreji sinago-

ga, budisti pagoda. Za sekta{e “crkva” je samo zgrada gde drèpredavawa za ne~lanove, one koji se pripremaju za prelazak uwihovu veru, a hram je ne{to posebno. U hramu vr{e svoja bogo-sluèwa i tu ne pu{taju nikoga ko nije “posve}en”, tj. ko nijepostao ~lan wihove verske zajednice.

Me|utim, re~ “crkva” kod nas Srba, i u Pravoslavqu uop-{te, ima vi{e zna~ewa. U ovom slu~aju ozna~ava hri{}anskuversku zajednicu, dok su ostali samo verska zajednica neke sek-te. Kad god se kaè Crkva, u wenom pravom zna~ewu uvek se mi-sli na Crkvu Hristovu, na Crkvu koju je On osnovao. U {iremzna~ewu ili, boqe re~eno, naj{irem zna~ewu: Crkva Hristova

je zajednica slobodnorazumnih bi}a koja veruju u Hrista, Spa-

siteqa roda qudskog i koji su sjediweni u Wemu kao jednoj gla-

vi Crkve. Sveti ap. Pavle kaè da je Crkva izraz Bo`je voqe iblagonaklonosti “da u Hristu sastavi sve, ono {to je na nebu i{to je na zemqi” (Ef. 1,10).

Prema napred re~enom, Crkva je ustanova Bo`ja, ne qud-ska. Zatim, Crkvu Bo`ju sa~iwavaju ne samo ìvi qudi na ze-mqi, nego i an|eli nebeski, i du{e onih pokojnika za koje kaèSveto Pismo “da su dobru borbu izborili, trku zavr{ili, verusa~uvali” i “kojima je Gospod pripremio venac pravde” (2 Tim.4,7-8), i da “Bog nije Bog mrtvih nego ìvih, jer su u Wemu sviìvi” (Lk. 20,38). Prema tome, postoje nevidqiva ili nebeskaCrkva i vidqiva ili zemaqska Crkva, a obe sa~iwavaju jednoisto tajanstveno Telo kojem je Gospod Isus Hristos glava.

Verske zajednice u Jugoslaviji:

Ustavom na{e zemqe proklamovana su dva principa koji suod bitnog zna~aja za status verskih zajednica na wenoj teritori-ji. To su princip odvajawa Crkve od dràve i princip slobodeveroispovesti, {to je privatna stvar svakog gra|anina.

[to se ti~e broja registrovanih verskih zajednica, kod nasje mnogo druk~iji nego pre posledweg rata. Iz Amerike i Zapad-ne Evrope prispela su ovamo mnoga nova verska u~ewa i verskeorganizacije, koje su se razvijale punom parom naro~ito me|upravoslavnima, propovedaju}i “spasewe”, koje se, navodno, po-stiè jedino kod wih. Pomenu}u poimeni~no neke, a ima ih sko-

52 Besede

ro pedeset. Ostale “misionarske” verske zajednice su: Savezbaptisti~kih crkava, Nezavisna baptisti~ka crkva, Hri}anskaadventisti~ka crkva, Unija reformnog pokreta adventista sed-mog dana, Reformni pokret adventista sedmog dana, CrkvaBo`jih sedam dana, Crkva Bo`ja, Hri{}anska verska zajednicaJehovinih svedoka, Trinaest Jehovinih sinova, Crkva poznog da-`da, Hristova pentikostna crkva, Hristova crkva bra}e uSFRJ, Hristova crkva jevan|elske bra}e, Isus Krist “Bo`jacrkva svetih”, Nova apostolska crkva, Gospodwa nova crkva, ko-je je novi Jerusalim, Novi mir (Novi Salim £), Hristova duhov-na crkva malokr{tenih, Hristova duhovna crkva velikokr{te-nih, Hristova crkva nogopranih, Hri{}anska nazarenska zajed-nica, Mali hri{}ani, Filadelfija, Verska zajednica ezoterij-ski univerzitet, Crkva svetaca posledwih dana (mormoni), Za-jednica islamskih dervi{kih redova i dr.

Ja }u danas samo govoriti o adventistima, sekti koja jemnogobrojnija i vrlo nasrtqiva.

Adventisti

Re~ “adventizam” dolazi od latinskog adventus, {to zna~idolazak. Ovde se misli na Drugi dolazak Hristov. Prema tome,adventisti su qudi koji o~ekuju Drugi dolazak Hristov. Ovakavnaziv ne ozna~ava nikakvu specifi~nost adventisti~ke sekte,jer cela Crkva pravoslavna od svog postanka u~i o Drugom dola-sku Hristovom, pa je to u~ewe unela i u Simvol vere, u svojepravoslavno vjeruju: “Verujem... i u jednoga Gospoda Isusa Hri-sta Sina Bo`jeg... koji }e opet do}i sa slavom da sudi ìvima imrtvima, i Wegovom carstvu ne}e biti kraja”.

Me|utim, adventisti sebe smatraju posebnom grupom kojao~ekuje skori dolazak Hristov, koji nije daleko od na{eg vre-mena.

No, ni ta razlika ne opravdava wihov naziv. Prvo, Crkvanikada nije odre|ivala datum kada }e do}i Hristos po drugiput, jer sam Hristos nije nigde prorekao taj datum niti godinu.On otvoreno kaè apostolima: “O danu i ~asu tome niko ne zna,ni an|eli nebeski, do Otac moj sam” (Mt. 24,36). Kada su ga apo-stoli posle vaskrsewa o tome danu i ~asu upitali, odgovorio je:“Nije va{e da znate vremena i rokove koje Otac zadrà u svojoj


vlasti” (Dap. 1,7). Zato Crkva jednostavno izraàva veru u po-novni dolazak, ali ne odre|uje godinu i datum dolaska.

Drugo, adventisti nisu jedini koji izraàvaju veru u skoridolazak Hristov. To ~ine i Jehovini svedoci i druge strane sek-te.

Kratka istorija adventizma

U 18. veku ovu sektu je osnovao neki Vilijam Miler, pa suod Jehovinih svedoka nazivani “milerovci” ili “milerizam”.Ovaj osniva~ je ro|en u Americi i bio je farmer, bez neke ve}e{kolske spreme, ali je mnogo ~itao.

U mladim godinama zapao je u dru{tvo nevernika, pa je od-bacio Bibliju, iako je po zvani~noj veri pripadao nekoj bapti-sti~koj zajednici. U dru{tvu nevernika bio je 20 godina. U 34.godini ìvota probudilo se u wemu “versko ose}awe i intere-sovawe” za Sveto Pismo. îtaju}i Sveto Pismo po~eo se naro-~ito baviti problemom drugog dolaska Hristovog i do{ao douverewa da }e Hristos do}i izme|u 21. marta 1843. i 21. marta1844. godine, ali se prevario. Isto tako su se i kasnije varalivi{e puta.

Ovim wegovim dokazima poverovalo je u Americi mnogoqudi. Po~eli su se pripremati za Hristov dolazak, a na nekoli-ko sedmica pred Hristov dolazak velika ve}ina pristalica pre-stala je sa zemqoradni~kim poslovima. Jelena Vajt, wihova pro-ro~ica, pi{e: “Iskreni verni su ispitivali bri`qivo svakumisao i svaku èqu svoga srca, kao da se nalaze na samrtni~kojposteqi, da kroz nekoliko ~asova za sve na zemqi moraju zaklo-niti o~i”. Kada se ovaj dolazak nije ostvario, Miler je u jednomsvom pismu pokajni~ki priznao svoju zabludu. Mnogi razo~araninapusti{e ga, a oni su nastavili da traè razloge zbog ~egaHristos nije do{ao.

Adventizam kod Srba

Nama Srbima adventisti~ki propovednici stiù tek po-~etkom ovoga (20.) veka. Najpre se javqa 1903. godine u Mokrinui Boqevcima, a zatim u Turiji i Loku. U svom “Glasniku” pisa-

54 Besede

li su o po~ecima adventizma, i ko je prvi “istinu primio”, ko jei kada “zavet sa Gospodom” u~inio i kako je “istina do{la uStari Sivac”. u Beogradu su prime}eni 1909. godine i skupqalisu se u ku}i nekog Antonija Stankovi}a, ciglara. Pokojni protaQubomir Mitrovi} pisao je o pojavi subotara, adventista u Be-ogradu pod naslovom “Verske lutalice” i “Iz tame na sve-tlost”. On je verovatno bio prvi sve{tenik onda{we Kraqevi-ne Srbije koji je delovao me|u sekta{ima i upozoravao na opa-snost od wih. Po wegovim izve{tajima, tada ih je u Beogradu bi-lo oko desetak du{a.

Stvarawem nove dràve Srba, Hrvata i Slovenaca, poslePrvog svetskog rata, pojedine grupe sekta{a su se ujedinile uposebno misionarsko poqe u novostvorenoj dràvi. Istaknutevo|e bili su: Albin Mo~nik sa sedi{tem u Beogradu, Robert[i~inger sa sedi{tem u Novom Sadu i @iva Jana} sa sedi{temu Nikincima. Zatim, osnovali su u Beogradu “subotnu {kolu”,“misionarsku {kolu” za spremawe misionara (propovednika) ikolportera (kwigono{a), “Samari}ansko dru{tvo” i dru{tvo“Preporod”.

Posle Drugog svetskog rata adventizam se na teritorijiSFRJ razmahao svom snagom tako da su podignute mnoge i mnogeadventisti~ke bogomoqe, naro~ito po uòj Srbiji, i to u mesti-ma i krajevima koji ranije nisu ni ~uli za subotare. Otvorilisu i svoje bogoslovske {kole, stvarali svoje horove, folklornegrupe, koje u~estvuju na adventisti~kim saborima u inostran-stvu i redovno odràvaju ~asove veronauke.

Adventisti~ka, tj. subotarska propaganda je vrlo jaka, pot-krepqena naro~ito iz Amerike gde im je glavna centrala. Oba-vezni su od celokupnog svog imetka, pa i od plata, davati svojojzajednici 10% svojih prihoda, tzv. desetak. Kwige su im sa bom-bastim naslovima, privla~nim naro~ito za one koji slabo po-znaju svoju veru.

Kakvo je wihovo u~ewe?

Wihovo u~ewe nije ono {to u~i Pravoslavna i, sledstveno,na{a Srpska pravoslavna crkva. Oni imaju svoje tuma~ewe Sim-vola vere i svoje specifi~nosti za koje Crkva nije znala nitizna.


Adventizam kao protestantska sekta ima izvesna u~ewa ko-ja su zajedni~ka svima protestantima, ima takvih koja su zajed-ni~ka mnogim sektama i ima takvih koja su specifi~no adventi-sti~ko-subotarska.

Da pomenemo osnovna, jer nam vreme ne dozvoqava da seupu{tamo u detaqe.

1. Izvor vere i pravilo neke istinitosti je Sveto Pismo,nije i Sveto predawe, kako u~i Pravoslavna crkva. Pravoslav-na crkva uvaàva i Sveto predawe kao i Sveto Pismo, jer je tonezapisana Re~ Bo`ja. Po adventistima, Sveto Pismo samo sebetuma~i. Nije potrebno rukovodno na~elo Crkve ni svetih Ota-ca.

2. ôvek se spasava samo verom u iskupiteqsku `rtvu kojuje Hristos podneo. Ni ovo se ne slaè sa pravim u~ewem.

3. Hristos je posrednik izme|u Boga i ~oveka, pa se ne tre-ba obra}ati svetiteqima i Presvetoj Bogorodici molitvama,niti ih treba svetkovati. Po wihovom mi{qewu, mi danas ni-smo ovde trebali biti, uvaàvati kao svetiteqku svetu veliko-mu~enicu Ne|equ, niti joj se moliti.

4. Nemaju sedam svetih tajana, kako to na{a Crkva u~i i miih pravoslavni hri{}ani primamo; postoji samo obred kr{tewai ve~ere Gospodwe (pri~e{}a), ali se hleb i vino ne pretvarajuu Sveto Telo i Krv Gospodwu. Zatim, ne postoji posebno sve-{tenstvo, nego op{te i moè svako biti sve{tenik ako ga zajed-nica izabere.

5. Odbacuju po{tovawe svetih ikona, âsni krst i drugesvete stvari, kao {to su svete mo{ti svetiteqa. Prema wiho-vom u~ewu, ne treba i}i Sv. Vasiliju Ostro{kom, ne slavitiSv. Savu i ostale svetiteqe, iako wihove netrule`ne i svetemo{ti vidno govore o wihovoj svetosti i bogougodnom ìvotu.Po wima, svetiteqe Bog nije proslavio na zemqi i ne treba impridavati nikakvu ~ast kao ni Majci Bo`joj.

6. Odbacili su mona{ke zavete i asketske podvige svetite-qa.

7. Zatim, u~e da ~ovek nema posebnu duhovnu du{u razli~i-tu od tela, besmrtnu i neraspadivu, nego je du{a isto {to i krvili, prosto, ìv ~ovek. Vera u besmrtnost du{e, po adventisti-ma i ostalim sekta{ima, |avoqa je izmi{qotina. To je razlogvi{e {to se, navodno, ne treba obra}ati svetiteqima, jer oni

56 Besede

nisu ìvi. Iz ovog sledi da je besmisleno moliti za svoje umrlei verovati u zagrobni ìvot.

Tako adventisti odbacuju sve hri{}anske praznike zajednosa svetom Ne|eqom, a vra}aju se na starozavetno praznovawe su-bote. Nedequ je, po wihovom mi{qewu, uveo papa. Praznovawesubote i Drugi dolazak Hristov su uglavnom dve teme koje seprovla~e kroz wihove propovedi i kwige. Subota je za wih do-kaz da su oni prava crkva, jer samo oni ispuwavaju deset Bo`jihzapovesti. Drè se starozavetnih propisa o podeli jela na ~i-sta i ne~ista, pa ne jedu sviwetinu i drugo, i u tom se potpunoslaù sa Jevrejima.

Ovo {to sam vam danas ovde govorio, jeste upozorewe svimavama da im ne verujete, jer su to naru{ioci prave vere i zavod-nici u }orsokake. Uop{te u svetu deluju svugde na isti na~in iprava su napast, i imaju prvenstveni zadatak da odvra}aju qudeod pravog verovawa u Boga. Wihova agresivnost se pre}utkuje,mada se ponekad i pi{e u dnevnoj {tampi. Nedavno ste gledalina televiziji nekoliko emisija pod naslovom “Male verske za-jednice”. Mogli ste zakqu~iti koliko su u sebe zatvoreni i fa-nati~ni. Treba znati da ni jedno krivoverje ne moè opstatibez fanatizma, a kod wih se to dobro uo~ava.

Odvajawe od svoje vere, svojih svetiteqa, Presvete Bogo-rodice, svetih an|ela Bo`jih, u~ewa svoje Crkve, odvajawe je odsebe samog, od svojih predaka koji u veri pomre{e i ~ekaju svojevaskrsewe. To je odvajawe od svoje istorije, koja nam je veomasvetla i ponos za sve nas. ûvajte svoju veru, svoju Crkvu i slu-{ajte svoje sve{tenike, a ono {to vam nije jasno pitajte. Sadase dobro uo~ava ona na{a bezazlenost i nemarnost {to svoju de-cu nismo dovodili na veronauku, pa su nam ostala neuka u svojojveri. Nisu retki slu~ajevi da mladi traè ispis iz svoje Crkve,jer su stupili u brak sa osobom druge vere i lako se predaju ipodleù tu|em u~ewu.

Moje su iskrene molitve upu}ene Bogu i svetima wegovimza sve vas, draga moja deco duhovna, ali u isto vreme sve vas mo-lim da ~uvate svoju veru i ne dozvolite onima koji vam dolaze salaskavim re~ima, lepo ukori~enim kwigama, galantnim poklo-nima i lepo obu~eni, da vam razvodwavaju va{u veru, da izbacujukandilo i slavsku ikonu iz va{e ku}e, da odbacuju na{e lepeobi~aje i tako napu{tamo svoje tople i lepe hramove.


Ja znam da je na{ pravoslavni narod u Dalmaciji vazdaimao veliko poverewe u svoju Crkvu. Ona ga je vodila i do dana-{weg dana o~uvala u onome u ~emu jeste, kroz mnoga nasrtawa nawegovu du{u, obraz, po{tewe, ~ove~nost, veru i nacionalnost.

Neka bi Bog dao da vam ovaj dolazak u ovu veliku srpskusvetiwu bude od duhovne koristi i da se vera otaca va{ih jo{silnije useli u vas, molitvama svete velikomu~enice Ne|eqe.

58 Besede

KAKO TREBA POSTAVITI PITAWE:KO JE ISTINA? ili [TA JE ISTINA?

12

Ne treba pitati {ta je istina, nego ko je Istina? Pilatje pitao Hrista: {ta je istina, i nije dobio odgovor.Hristos nije hteo da odgovora na pogre{no pitawe. Da

je Pilat postavio pitawe pravilno, dobio bi odgovor. “Ja samistina” (Jn. 18,38), rekao bi mu Hristos. Rekao bi mu tako kao{to je pre rekao svojim u~enicima: “Ja sam put, istina i ìvot”(Jn. 14,6).

Ja govorim o uzrocima {ibe koja udara ~ove~anstvo zbogpogre{nog ispovedawa ili odricawa istine. Jedan od krupnihuzroka leì u tome {to je cela Evropa odavno po~ela postavqa-ti ono Pilatovo pitawe Hristu: [ta je istina? Prestalo se sapitawem: Ko je istina i otpadalo se od drevne apostolske Cr-kve. Jer kada bi pitawe bilo pravilno, ono bi dobilo ove odgo-vore: Istina je li~na, a ne bezli~na. Istina je Bog, a ne stvor.Istina je Onaj, a ne ono. Onaj je istina koji je uvek isti, a neono {to se neprestano mewa. Istina je Bo`ja triipostasnali~nost, ve~no isto, nepromenqiva, neprolazna, nezavisna, ne-dosti`na, neodoqiva. To je Alfa i Omega svega ìvota. Po~e-tak i svr{etak svega stvorenog. To je ogwi{te neugasive sve-tlosti. Kolevka ìvota. Isto~nik razuma i premudrosti. Neo-doqiva snaga. Visota nepobedive qubavi, duh kojim se oìvqa-va. To je re~ koja sve stvara. Radost {to prevazilazi pesmu. Mir{to prevazilazi razum. Ve{tina {to prevazilazi svaku ma{tu.Umetnik koji mrave, p~ele, ptice i qude u~i umetnosti.

Bog je istina, draga bra}o i sestre, Bog, a ne stvar. Bog, ane novac; Bog, a ne naprava ve{to sa~iwena i pu{tena da usta-qeno obavqa svoj programirani zadatak.


12 Beseda u novopodignutoj crkvi u Karinu (u gra|anskom ratu potpunosru{ena)

Oni koji su se otpadili ili nisu poznali istinu tvrdilisu: istina je pramaterija svih stvari, a to je: ili vazduh, ili vo-da, ili ogaw, ili zemqa, ili etar, ili broj ili elektrona. Bo-ànska li~nost je istina, a ne stvar.

Istina se ne moè na}i u stvorenome, nego u Tvorcu. Isti-nu ne}e javiti tvar ako je ne javi Tvorac.

No, ~uj i raduj se, narode Bo`ji na zemqi: Tvorac je namajavio istinu, pojavio se u telu kao ovaplo}ena istina! Rekao jequdima nere~ene tajne, u~inio je ne~uvena dela, pobedio je ne-prijateqe, stvorio je vernima prebogate nebeske riznice svihblaga koje srce èli.

Ko je sada taj, pitali su wegovi savremenici i protivmi-{qenici? To je Onaj koga ste vi odbacili, glasio je odgovor. Toje Onaj koga ste vi pitali: {ta je istina? Pa kako je On u}utao inije vam ni{ta odgovorio, vi ste se okrenuli filosofima-gata-licama. To je Onaj koji je rekao: “Ja sam zato ro|en, i zato do|ohna svet da svedo~im istinu” (Jn. 18,37). To je na{ blagi, no sve-mo}ni pravoslavni Hristos “silan u mislima i blag u krepo-sti”. To je Onaj koga stari i novi traìteqi istine u stvarimaodbaci{e, kao da stvari imaju neku su{tinu izvan re~i Bo`je!

Razumete li sada, bra}o moja, o ~emu ja govorim?Govorim da je svet odstupio od istine. I hri{}anski svet

je to isto u~inio na razne na~ine. Kada se za dlaku odstupi odistine, za kilometre se odstupa od pravde i po{tewa. Pravo-slavna Crkva uvek povra}a qude istini. Tako se i danas, posleDrugog svetskog rata, vidi po crkvenim zdawima koliko je ko odpravoslavnih prilazio ili okretao lice od istine. Tamo gde suokretali lice Bogu, hramovi, te svete Bo`je ku}e, popravqenisu, ulep{ani, a gde su okretali lice svoje od Boga, i hramovi suim ostali onakvi kakvi su iz rata iza{li.

Ovaj sveti hram je podignut kao svedo~anstvo istine, i `r-tve za istinu svih na{ih predaka zajedno sa blaène uspomenevladikom Simeonom Kon~arevi}em. Mi smo ovaj hram nazvaliCrkva zahvalnica pravoslavnog naroda dalmatinskog.

Ja sam radostan {to vam ga u ovakvom svetlu i lepoti danasmogu predstaviti, mada jo{ nije dovr{en. Ja mislim da on morai treba biti lep kao {to je va{a du{a lepa, da bude {kola isti-ne, a mi svi weni u~enici. Ovo je {kola pobo`nosti.

60 Besede

Radostan sam {to su hramovna zvona danas osve}ena i za-zvonila - dar va{ih sinova iz Sidneja i okoline (Australija).Radostan sam {to smo danas osvetili i ikonu svete velikomu~e-nice Ne|eqe - dar Wegovog Preosve{tenstva episkopa ì~kogStefana, a priloì je za pokoj du{e svojih dobrih roditeqa\ure i Naranxe. Hvala mnogo prilo`nicima. Prekrstimo se irecimo: neka im Bog uzvrati dobrom po wihovim molitvama ièqama.

Ako me pitate {ta }ete vi ubudu}e ~initi, moj vam je odgo-vor i zapovest: Poznajte istinu i ona }e vas obradovati i bitisaputnik kroz ovaj mukotrpni ìvot. Va{im pose}ivawem ovogsvetog hrama i molewem u wemu sebe }ete preporoditi, pokaza-ti Hrista u ìvotu svome, li~nom, porodi~nom i dru{tvenom.To i jeste zadatak podizawa ovog svetog hrama i posve}ivawasvetoj velikomu~nici Ne|eqi, koja je u veoma visokom po{tova-wu kod pravoslavnog i rimokatoli~kog naroda u Dalmaciji.

Tako i ovog puta sve vas, bra}o i sestre, pozdravqam dobro-do{licom u ovaj sveti hram, nov po izgradwi, a veoma star poideji i zadatku koji ima i koji }e imati u budu}nosti.

Pozdravqam bra}u rimokatolike i bra}u drugih veroispo-vesti ako ih ovde ima, i, daj Boè, da odavde ponesete ono duhov-no blago koje va{e srce vazda èli, da osetite i doìvite na-predak u domovima svojim.

Pozdravqam sve prilo`nike, poslenike koji su ovde radi-li i rade. Tako|e sve svratnike, prolaznike i dobroèlateqe,koji na bilo koji na~in zajedno s nama u~estvuju u ovom molitve-nom zborovawu.

Tako, mi èlimo i blagosiqamo da ovaj sveti hram bude odkoristi svima i na razne na~ine. Da bude koristan i kao zdawesa kojim }e se ovda{wa op{tina, mesna zajednica i ovaj narodBo`ji, uvek podi~iti i kazivati svima koji iz drugih strana izemaqa dolaze i ovuda prolaze: ovaj sveti hram je uvr{}en umnogobrojna zapaqena kandila na{e vere i pobo`nosti u dragojnam otaxbini.

Pomolimo se svetoj velikomu~enici Ne|eqi, svima sveti-teqima i svecima, da nas pomiwu u molitvama pred Bogom, komeneka je slava i hvala, u sve vekove i u ve~nosti. Amin.


I[INO OBRA]EWE13

Ime je moje prqavo,

Telo moje u apsu umire.

AlÄ du{a moja o~i{}ena,

Vra}a se danas u Grad Bo`ji.

Moja dana{wa propoved bi}e ispovest jednog japanskograzbojnika. Nije on bio prvi, niti }e biti posledwi.Ovaj svet poznaje najuàsnije grehove. Kada bi vaseqe-

na glasno pri~ala {ta se sve de{ava na zemqi i pod ovom nebe-skom kapom, pitali bismo: je li ovo stani{te qudi? Treba u}i uona najtajnija odelewa velikih bolnica, pa videti one bolesni-ke ~ije su bolesti izrazite posledice wihovih greha. Treba u}iu tamnice i robija{nice pa ~uti iskaze tih qudi zbog ~ega sudospeli tamo. Treba si}i u burdeqe i kojekakva razvratna mje-sta pa videti kako se qudska du{a obezli~ava i bri{e slikaBo`ja u woj. Treba oti}i i na druga mesta najprometnija i naj-ìvqa pa ~uti kako se psuje, laè, razme}e, podvaquje, pije i ~i-ne drugi mali i veliki gresi, i pitamo se ~emu to sve vodi? Nijegreh nikakva tajna i do wega nije potreban veliki napor kao dodobra. On je tu u nama i u drugima. Brzo ga vidimo, suo~avamo sesa wim i wegove plodove znamo ako samo vr{imo voqu onoga ko-ji je Bo`ji i na{ protivnik. Posmotrite ispovesti ovog Japan-ca, po imenu To{iko I{i.

Detiwstvo i veliki pad

To{iko I{i je ro|en u siroma{noj porodici u mestu Hi-koni, na imawu nekog bogatog barona. Otac mu je bio nepopra-vqivi pijanica, a majka dobra, ~estita èna i doma}ica. Provo-

62 Besede

13 Beseda odràna u Zadru, u crkvi Sv. Ilije

dio je dane u kafani, porodicu ostavqao bez hleba i drugih po-treba. Malog I{ia majka bi svakodnevno slala u kafanu da ocadovede ku}i, ali se odupirao i pla~u}i bi se vra}ao ku}i. Kadgod bi i{ao da ga zove, rekao bi: “Hajde ku}i, majka je àlosnazbog tebe”. Zbog nesre|enosti u porodici, mali je napustio{kolu kada je zavr{io drugi razred i vi{e je nije nastavio. Uku}i nije bilo ni hleba, pa bi ga majka slala da bere po poqu ne-ku travu koju su kupovali radi odbrane od komaraca.

U tom mestu kockawe je bila obi~na razonoda qudi. Kocka-li su se mali i veliki, odrasli i deca. Mali kockari privuko-{e I{ia sebi ube|uju}i ga da }e kockawem zaraditi mnogo nov-ca. Tako je I{i postao pravi kockar. Da bi se jo{ vi{e mogaokockati, po~eo je krasti, usled ~ega je dopao tamnice. Tamnicamu je bila stra{na i kasnije je napisao: “U istini, tamnica nijeni{ta drugo no {kola u kojoj se u~i biti zlo~inac”. Kada jezbog kra|e peti put dopao tamnice, bilo mu je svejedno gde se na-lazi i izdrào je 11 godina robije samo zbog kra|a.

Nije se mirio sa tamnicom. Nagon za kra|om i drugim gre-sima terao ga je da provaquje tamni~ke zidove i beì. Kaè: “Utamnici je bila najteà kazna kada ne bi smeo ni{ta raditi ni-ti se kretati”. Jednom se zavadi sa tamni~arem, pa ga obesi{etako da su mu samo vrhovi stopala dodirivali zemqu, tek tolikoda se ne udavi. U takvom poloàju trpeo je neopisive muke - telomu je drhtalo i kupalo se u znoju. Pomo}nik upravnika zatvora,koji je bio kr{ten, skine ga sa ve{ala, obrisa mu znoj sa lica isaàli se na wega. To delo dobrote toliko je wega ganulo da sezaplakao prvi put otkad se odao nevaqalom ìvotu.

Zatim pri~a daqe: Nikada nije video da neko pla~e u za-tvoru. Svi di{u mr`wom prema celom svetu. Mr`wa isu{uje usrcu suze, kao {to ih qubav proizvodi. Jednog dana za~udio sekada je vidio kako neki zatvorenik pla~e i drì pismo u ruci.Pisao mu je sin: “Dragi moj tata. Pi{em ti ovo pismo sa suzamau o~ima. Moji drugovi u {koli rugaju mi se govore}i: tvoj otacje u tamnici! I ti }e{ za ocem u tamnicu! Ja sam izbegavao svakuigru i svaki razgovor sa wima, samo da mi ne bi ponovili ovegorke re~i. Ali me oni ipak nisu hteli ostaviti na miru, negosu me dirali kada god me vide: “Eno sina razbojnikova!” Nisammogao ovo sve podnositi, nego sam napustio {kolu. Ne idem u{kolu, nego sedim kod ku}e i pla~em. Kako si ti, tata, sa zdra-


vqem? Ja i mama neprestalno brojimo dane kada }e{ nam do}i.Qubi ti ruke i noge tvoj gorki sin Ariman.” Pro~itao je I{aovo pismo i rekao: “Ostavi, detiwa posla!” Ovo pismo je utica-lo na oca, su{io se i umro u tamnici na o~igled svih zatvoreni-ka.

Ovaj slu~aj je ipak uticao na I{ia i on re{i da se popravikada iza|e iz tamnice. Po izlasku se nastani kod nekog svogprijateqa sa pove}om porodicom. U nema{tini prijateq mupredloì da po|e u kra|u. Poslu{a ga i, pored obijawa tu|ihradwi i ku}a, po~e ubijati qude. Jednom prilikom upao je u nekuku}u gde je ubio muà i ènu, a stvari je iz ku}e prodavao naulici. Pri pokazivawu objave policiji, noèm je u stomak ubopolicajca i usmrtio ga. Ovom prilikom je umakao policiji.Svrativ{i jednom u budisti~ki hram, ukrao je jedan no` sa ko-jim je kasnije vr{io kra|e, otmice, provale i ubistva. înio jeto godinama dok policiji nije pao u o~i. Uhva}en je u Tokiju, apre toga ubrusom je zadavio na ulici jednu devojku koja je radilau nekoj ~ajxinici. Policija je posumwala da je ovaj zlo~in izvr-{io wen verenik Komori, pa ga zatvore i stave u okove.

U tamnici sa Jevan|eqem i ‡ preokret

Posle velikog tragawa, policija ga baci u zatvor gde je na-{ao verenika one ubijene devojke. Ono malo preostale savesti,slu~aj ovog nevinog mladi}a uzbudio je I{u, pa se po~eo sam sasobom razgovarati: “Mogu li ja dopustiti da ovaj nevin ~ovekbude osu|en na smrt za zlo~on koji sam ja u~inio?” O praznikuNove godine zato~enici su dobijali poklone od gra|ana, pa je iwemu neka Amerikanka poslala kola~a i jednu malu kwiìcu.Kola~e je pojeo, a kwiìcu je stavio na policu i tamo je dugostajala. îsto iz dosade i radoznalosti, jednog dana uze onukwiìcu i pro~ita: “Novi Zavet Gospoda na{ega Isusa Hri-sta”. Zagledao je u kwiìcu ovde-onde i ponovo je stavio na po-licu. Zatim je ponovo uzeo i ~itao one tekstove koji govore ostradawu Hristovom. Qutio se na Pilata i Jevreje {to su se ta-ko pona{ali prema Hristu. Tada se be{e setio i Komorona, ko-ji je nevin leào u zatvoru zbog wega. îtao je sve pa`qivije ipa`qivije, jer se zainteresovao {ta }e biti na kraju sa Isusom.Do|e do re~i: “A Isus re~e: O~e, oprosti im jer ne znaju {ta ~i-

64 Besede

ne”. Kada je ovo pro~itao, osetio je kao da ga je neko iglom ubo usrce. Ovaj Isusov postupak I{i nije ulazio u glavu. On pi{e:“Ja drìm, najve}i je neprijateq jednog ~oveka onaj ko traì damu oduzme ìvot. Sigurno, nema ve}eg neprijateqa od ovoga. Igle, u trenutku kada je ìvot Isusov oduziman od wega, On semolio za svoje krvnike Bogu nebeskome: ”O~e, oprosti im jer neznaju {ta rade!" [ta mogu o Wemu misliti nego da je bio SinBo`ji? Ja sam pomislio: kako se svaki obi~an ~ovek ispuwavagnevom i svakom drugom odvratnom stra{}u zbog najmawe zlobekoja mu se ~ini? Me|utim, Isus se molio za svoje neprijateqe,upravo u trenutku kada su mu ìvot oduzimali - i to jedan takavdragocen ìvot koji ni{ta u svetu ne moè zameniti. Takav po-stupak je sasvim nemogu} za obi~nog ~oveka. Zbog toga moramopriznati i re}i: On je bio Bog. Tada je I{a poverovao i postaohri{}anin.

I{ina ispovest i osuda na smrt

U svojoj ispovesti daqe pri~a zanimqive stvari: “Ja è-lim da napi{em i objavim sve kako je moje srce promeweno si-lom Isusa Hrista”. Ovo je pisao na samom po~etku. Zatim: “Ja}u poku{ati da opi{em prosto i istinito ono {to se sa mnomdogodilo od detiwstva do sada, i da iskaèm kako sam do{ao nato da u tamnici poverujem u neizmernu mo} i duboku milostBo`ju. Da bih ovo u~inio, moram izloìti moj sram i ispovedi-ti bez rezerve sva moja bezakowa. I bi}u sre}an ako se neki ne-vaqalac, sli~an meni, bude ovim koristio...”

Prema wemu je, kaè, Bog u~inio tri milosti:“Pre svega, kaè on, dobio sam nepropadivo spasewe svoje

du{e. Pisano je: "Zaista, zaista vam kaèm, ko god slu{a mojure~ i veruje Onoga koji me je poslao, ima ìvot ve~ni, i ne}e do-}i na sud nego }e pre}i iz smrti u ìvot". I daqe: "Onoga kojido|e meni ne}u nipo{to odbaciti".

Druga milost koju mi je Bog dao jeste: Dok sam bio na slo-bodi, i{ao sam kuda sam hteo i radio sam {to sam hteo sti~u}irazna iskustva. Sada sedim u }eliji tri metra dugoj i dva {iro-koj i hrane me ~emernom hranom, ali se ose}am mnogo zadovoq-niji i blagodarniji nego da sam u najprostranijem dvorcu {tosam ikada video u svetu. Ma kakva tuga da se javi u srcu mome, u


stawu sam da je savladam. Ma kakve neugodnosti da me pritisnu,ose}am samo radost u srcu.”

“Tre}a milost Bo`ja prema meni je najve}a od svih milo-sti koje mi je pruìo Hristos: to je mo} Wegova, koja se ne moèmeriti nikakvim svetskim merilima. Ja sam na robiji proveo 20godina i dobro sam poznao {ta je to stradawe. êsto sam bioopomiwan da se pokajem za grehe i bezakowa svoja. Bio sam sveokoreliji i tvr|i, sve do onih re~i Hrista Spasiteqa: "O~e,oprosti im jer ne znaju {ta ~ine". Moje okameweno srce se pro-budilo, postalo je meko, pa sam u stawu da ispovedim i pokajemsve svoje grehove.”

“Nisi ti, govorio je on, ubio svoju verenicu Komori, negoja. Opisao sam ceo doga|aj i nisu mi verovali. Svi su mislili dasam poludeo kada sam ovo govorio, pa me i prvostepeni sud oslo-bodio kazne. Stalno sam mislio kako }u nevinog ~oveka spastiod sigurne smrti. Zamolio sam mog advokata da mi napi{e àl-bu apelacionom sudu. Boje}i se da ne bude odbijena àlba, po~eosam svim srcem da se molim Bogu da On pomogne i otvori o~i su-dijama. Pisao sam i onoj Amerikanki {to mi je poslala Jevan|e-qe, da se i ona moli Bogu, jer sam verovao da }e qudi do}i doprave istine jedino Bo`jom pomo}i.”

“I dogodilo se onako kako sam molio. Apelacioni sud jenevinog verenika oslobodio, a mene osudio na smrt.”

Sav radostan i zadovoqan, I{i je o~ekivao smrt mole}i seBogu za sebe i druge ovako:

“Gospode Isuse Hriste! Po tvojoj velikoj milosti i mo}i,u~ini da moje srce bude kao srce deteta i pomozi mi verovati daje sva mo} u Tebi jedinome.”

“Gospode Isuse Hriste! Kao {to sam se ja pokajao pred Bo-gom od grehova svojih pomo}u Tvoje mo}i, u~ini da se i mnogidrugi pokaju.”

“Gospode Isuse Hriste! Iz dubine srca blagodarim Tebi{to si usli{io sve molitve moje. Jo{ Ti se molim da ubudu}ekada napadnu na mene neprijateqi moji - na du{u moju sa svihstrana (mislim na napad demona na mene posle smrti), podari mimo} Tvoju da ih sve odagnam.”

U pripremi za smrt posetio ga je budisti~ki sve{tenik iupitao: “Dok se sav ostali svet raduje svanu}u dana, dotle ovibednici u zatvoru strahuju od svetlosti dana, da ne bi toga jutra

66 Besede

bili izvedeni na ve{ala. Kako se, I{i, ti ose}a{ u o~ekivawusmrti?” “Ja ovih dana i ne pomi{qam na smrt ili ìvot u telu.Ja sam odlu~no re{en da se u tom pogledu predam voqi Bo`joj istavqam se u ruke Wegove. U du{i mojoj nema ni trunke àlo-sti. Kada do|e svanu}e, ja s rado{}u pozdravqam dan. Moja moli-tva je uvek Bogu upu}ena”, odgovorio je.

Pogubqen je 17. avgusta 1918. godine u Tokiju u 9 sati izju-tra.

Tamni~ki sve{tenik je taj doga|aj opisao ovako:“Kod I{e se ni malo nije prime}ivalo nastojawe da zado-

bije dobro ime, niti naprezawe da otrpi neizbe`no, kao koddrugih osu|enika. Sa smerno{}u i velikom ozbiqno{}u, on kaoda ni{ta nije video osim slavu nebeskog sveta u koji se povra-}ao po{to je zbacio sa sebe breme svojih grehova, upravo takokao {to se neko s velikom ~e`wom vra}a svome ro|enom ogwi-{tu.

Kada je stao pred ve{ala, kada mu je ìvot trebalo dai{~ezne sli~no kapqi rose, otpevao je ove re~i:

Ime je moje prqavo,

Telo moje u apsu umire.

AlÄ du{a moja o~i{}ena,

Vra}a se danas u Grad Bo`ji.

Ima li ovde pouke za qude?

Ima, draga bra}o i sestre! Ima itekako mnogo! Slu{aju}iovo, vi se se}ate Razbojnika na Golgoti, se}ate se bludnog sina iène gre{nice iz Jevan|eqa, pa se hrabro okrenimo sebi i za-pitajmo: gde sam ja do sada bio? Gde se nalazim? Gde li }e{, du-{o moja, biti sutra kada smrt do|e. Znajte, ona ista i jedinstve-na sila Bo`ja koja je mnoge ranije pokretala na pokajawe i spa-sewe, pokre}e i na{e srce, dejstvuje i danas isto onako kao ondau Japanu, kao nekada u Jerusalimu. To je sila Hristova, kome miverujemo, kome se upodobqavao sv. prorok Ilija koga danas ovdeproslavqamo, celivamo wegovu svetu ikonu i palimo vo{tani-cu. Upitaj se da li si otvorio svoje srce toj ìvotvornoj siliili nisi, sili koja preobraàva srce qudsko. Pokajani razboj-nik iz Japana napisao je ovu svoju dramu i objavqena je na japan-


skom i engleskom jeziku, opet radi qudi. Ovo sve rekoh kao pou-ku jevan|elsku do`ivqenu od jednog ~oveka koji je prvo bio paovrlo duboko, a Bo`jom silom i wegovom verom uzdignut iznadmnogih qudi.

Pomolimo se Bogu i sv. proroku Iliji da i u na{im du{a-ma i u srcima svih ostalih qudi bude useqen mir Bo`ji i dobravoqa, sada i uvek i u sve vekove. Amin.

68 Besede

TEMEQ PRAVOSLAVQA14

Prolaze godine i godine, smewuju se generacije, na teme-qima starih smewuju se i rastu nove generacije. Svakaepoha donosi ne{to svoje, ne{to novo, na iskustvu ota-

ca deca se u~e, usavr{avaju ve} postoje}e i stvaraju novo boqimi korisnijim.

Me|utim, postoje stvari koje svojom vredno{}u i svojimzna~ajem ne mogu da se mewaju, a jo{ mawe zamewuju, jer su samepo sebi najbitniji preduslov za stvarawe novog, boqeg i savr-{enijeg, a u ciqu blagostawa i sre}e ~oveka i ~ove~anstva. Ta-kve vrednosti su ve~ne i jednostavno ih nazivamo temeqima zasve ono {to kroz wih i po wima dolazi.

Takav temeq, zaista neuporediv i nezamenqiv za srpskinarod, jeste Sveti Sava:

Temeq srpske dràveTemeq {kole i kultureTemeq prvih bolnicaTemeq arhitekture, najkra}e re~eno, temeq srpskog naro-

da.No takav temeq, hristoliki, apostolski, pravoslavni koji

svima nama, bra}o i sestre, dade ~ast i mogu}nost da se nazovemoSvetosavski narod. Zato i nije ~udno {to je Sveti Sava jo{ zaìvota od svojih savremenika nazivan svetim ~ovekom, jer jeu~inio za Crkvu Hristovu i svoj narod upravo ono i onoliko ko-liko mogu da u~ine samo sveti Bo`ji qudi. Srpski narod je izzahvalnosti za sve ovo odvajkada slavio Svetog Savu, a dan wego-vog prestavqewa proslavqao kao slavu Srpske crkve i {kole,kako se kaè u himni svetosavskoj. Toliko veli~awe, molitvewemu upu}ivane i veliko uzdawe u pomo} wegovu, uvek su nekomebile trn u oku. Da bi obeshrabio srpski narod, Sinan-pa{a spa-


14 Pozdrav na Svetog Savu u [ibeniku.

li wegovo telo na Vra~aru u Beogradu (gde mu danas blagodarnoSrpstvo podiè hram - najve}i na Balkanu), nadaju}i se da }e ta-ko uni{titi kult Svetog Save. No postigao je upravo suprotno -ja~e je raspalio buktiwu vere i svetosavqa. Me|utim, àlosnoje {to i danas, posle vi{e od ~etrdeset godina ìvota u slobo-di, jo{ uvek postoje pojedinci u nekim krajevima i mestima ko-jima kao da smetaju Sveti Sava i wegovo proslavqawe. Tako, u{tampi moèmo pri~itati kako je neki u~enik maltretiran odstrane nastavnika zbog recitovawa, u~estvovawa u programusvetosavske proslave. Hvala Bogu da su takvi primeri ipak svere|i, a samo su sramota onih koji tako ne{to primewuju.

A da je to samo wihova samovoqa i hir, citira}u ovde nekedelove ~lanka pod naslovom “Sveti Sava” i podnaslovom: Us-

kliknimo s qubavqu Svetitequ Savi, Srpske crkve i {kole

svetiteqskoj glavi, objavqenog u Vjesniku, organu Narodnogfronta Hrvatske, ve} poodavne 1945. godine:

“Istorija svih na{ih naroda, a napose srpskog, prepuna jekrvavih borbi za slobodu i nezavisnost, bilo nacionalnu, soci-jalnu, vjersku ili kulturnu. I ba{ u tim i takvim borbama nica-li su veliki qudi kojima se ponosi svaki narod posebice...

U srpskom narodu je najpopularnija li~nost u Crkvi i utradiciji Sveti Sava... Sveti Sava organizira srpsku pravo-slavnu samostalnu Crkvu... kojoj on daje ~isti nacionalni ka-rakter, te postaje prvi srpski arhiepiskop. I ne samo to. SvetiSava je udario temeqe nezavisnosti i slobodi srpske dràve...On podiè {kole, crkve i manastire koji su tada bili tako|eràri{ta znawa i prosvete.

Uspomenu na dan smrti Svetog Save slave svi na{i narodi,a naro~ito Srbi. Kult Svetoga Save i tradicionalne proslaveduboko su ukorewene u srcu na{ih naroda... dok bude “svijeta ivijeka”, dok bude jednog Srbina, slavi}e se Sveti Sava...”

Se}aju}i se danas ovih svetlijih primera i zdravog rasu|i-vawa, i mi }emo, draga bra}o i sestre, sa nekoliko prigodnihrecitacija ugraditi jedno zrnce u op{tu blagodarnost celogsrpskog svetosavskoga naroda i svih po{tovalaca dela i imenaSvetoga Save.

70 Besede

GRADITE TREZVEN DUH I JAKU VERU15

Dragi moj narode srpski,

Dozvolite mi da vas u ovom divnom bosansko-kraji{komgradu, Bosanskoj Krupi, pozdravim i poèlim uspeh usvima va{im nastojawima na svakom dobrom delu u

ovom gradu, kao i sre}niju i mirniju budu}nost.Sin sam ovoga kraja, pa iako ne ìvim ovde, nije mi svejed-

no ako ste vi zabrinuti zarad svojeg sre}nijeg i bagoslovenijegsutra. ôvek sam koji sam u vrlo velikoj radnoj aktivnosti. Bezwe se u inozemstvu ne moè niko odràti, niti i}i napred. î-ni mi se, taj dar Bo`ji ovde nije shva}en kao neophodnost ìvo-ta pojedinca i zajednice, odnosno dràve. U ovom posleratnomvremenu mnogo se pomiwao radnik i rad, a koliko je sve to bilovrednovano, rezultati govore.

Mudrom svetu i smernoj pameti otvarao se i otvara narodkao cvet suncu. U takvim prilikama narod i su{tinu svoga bi}apretvara u ìvotne smernice. Bez sumwe, narod lako prepoznajefalsifikat po nadmenosti. Retko koji narod ima tako razvijeno~ulo za razlikovawe vrednosti u oblasti dobra i zla kao srpskinarod. On je svojom logikom srca uvek odvajao i odvaja plevu odkukoqa. To ~ini i danas na ovom veli~anstvenom skupu.

Razo~arewe koje je ovladalo u du{ama naroda u ovom vreme-nu izazvalo je op{tu zebwu i dubqe je od obi~nog gubitka vere uodre|ene socijalisti~ke ideale i socijalisti~ku demokratiju.Stvar nije samo u pojedinim gre{kama ranijeg (socijali-sti~kog) pogleda na svet. U ime slobode, jednakosti i bratstavazacario se ~udovi{ni despotizam, stvorio op{ti razdor i pani-~an strah sa ru{ewem ekonomskog ìvota. Zbog toga, slom “dru-{tvenog ideala” ne samo {to vodi u anarhiju, ve} ne traì nipoliti~ku ravnodu{nost. Ako ja znam radi ~ega ìvim, na ~emu


15 Re~ u Bosanskoj Krupi prisutnim vernima u jo{ neizgra|enom hramu.

je utvr|eno moje bi}e i ~emu ono sluì; ako je moj ìvot zagre-jan i oìvotvoren pravom verom koja mi donosi radost, sveìnui jasnost - onda }u ja umeti da izgradim svoj dom, svoju dràvu iume}u da odredim spoqa{we uslove i poredak, koji je neophodani najboqe odgovara unutarwem sadràju moga ìvota. Ovaj pore-dak i ovi uslovi ìvota za mene }e se neposredno odre|ivativi{im ciqem. Zna}u za{to qubim i prihvatam jedno a odbacu-jem drugo. Oni za mene ne}e biti idoli koji traè qudske `rtvei koji }e u trenutku razo~arewa pasti, nego postati putevi pu-nog smisla moga sluèwa Bogu i narodu.

Ovo govorim iz sopstvenog iskustva po svetu, gde sam vi{eod dvadeset godina bio ne samo posmatra~, nego i aktivan u~e-snik. Otuda, kada danas govorimo o boqoj budu}nosti, ne moè-mo o woj govoriti a da se u potpunosti ne oslawamo na omladi-nu. Naravno, ra~unawe na omladinu zavisi od wenog vaspitawa,od wene umne i moralne ja~ine. Zavisi od toga kuda }e povestidru{tvo, da li putem dobra, sre}e i napretka, ili putem zla ipropasti. Po{to je svakom narodu potrebno da ga omladina doc-nije vodi samo dobru, omladina se moè staviti na ~elo svoganaroda ako sama bude moralno i intelektualno na besprekornojvisini; ako je vaspitana u hri{}anskom duhu, tj. duhu pravi~no-sti, samokriti~nosti, istinitosti, ~ove~nosti i plemenitosti.Sem tog moralnog sadràja u sebi, omladina treba da bude dobroupu}ena u intelektualni ìvot, da raspolaè znawem iz raznihstruka. Treba da radi na svome zdravstvenom i ekonomskom do-bru i dobru celog dru{tva. Ne moè se neradom, podvalama, gu-bqewem vremena, neu~ewem kora~ati napred li~no i voditi na-rod.

Ja se sa ovih nekoliko re~enica obra}am naro~ito vamamladima, jer u vama vidim zadatak da ~inite vi{e dobra me|uqudima nego {to je ~iweno. Vidim u vama ose}aj da u tu|oj sre}ii tu|em dobru vidite svoju sre}u i svoje dobro, {to se postièstvarala~kim radom i u~ewem na delotvornosti predaka. Vidimu vama gvozdenu voqu i snagu sa kojima u sebi moète ugu{itisvaku nisku sklonost. Verujem da znate da su sva prekomerna~ulna uìvawa i telesne naslade vrlo {kodqive za qude i daniski prohtevi uvek donose kako ponièwa i bedu, tako i duhov-no rastrojstvo gde se ìvot tragi~no zavr{ava.

72 Besede

Ako niste, potrudite se da zavolite znawe, rad, red, isti-nu, pravdu, bratoqubqe, ~estitost i dostojanstvo, pa }ete bitisre}ni i ponosni {to ose}ate da ~inite ono {to je bogougodno,staloèno, dobro, ~ove~no, pametno i plemenito. Narod kojiima ovakvu mlade`, mora i}i putem moralnog, intelektualnog iekonomskog dobra i napretka. Dok ovo govorim mislim na {kol-sku i van{kolsku omladinu, a ona je potrebna {koli, Crkvi, na-uci, umetnosti, jednom re~i, kulturi, narodu, dràvi. Mora seznati: ako se u ìvotu sve zida na istini, pravdi, po{tewu, ka-rakteru i mudrosti, ne moè biti proma{aja bilo koje vrste,kao {to ih je bilo do sada.

Ovo govorim zbog toga upravo vama mladima, a, razume se, isvima ostalima, jer je javna tajna da dana{we ~ove~anstvo pre-ìvquje vrlo te{ke i, rekao bih, sudbonosne dane. U ovom vre-menu zavr{ava se jedno poglavqe istorije od nekih 45 godinakod nas i zapo~iwe novo, koje svojim praskozorjem najavquje jo{ve}a iznena|ewa. Na{ je narod u svojoj pro{losti preìviomnoge te{ke dane, mnogo nevoqa i neda}a.

Dva su ~inioca najvi{e doprinela da se na{ narod odràou najteìm ~asovima istorije. To su zdrav duh i jaka vera. Ovadva ~inioca se stalno proìmaju i prvi je uvek potpora drugom.Na{ narod je odràla vera u Boga, vera u postojawe vi{ih, du-hovnih sposobnosti, vera u ~ovekovo vi{e nazna~ewe, vera u po-bedu istine i pravde nad la`ju i nasiqem, pobeda dobra nadzlom, duha nad materijom. Vera u sud Bo`ji i odgovornost ~ove-kovu za sva dela wegova. Ta ista vera odrà}e srpski narod i uovim godinama brzih promena i nastojawa nekih qudi da razje-dine srpski narod, da ga dovedu do me|usobnih razmirica, kao{to su ga bili doveli u Drugom svetskom ratu.

Me|utim, ne dajte se zavesti. Ovaj mnogoqudni sastanak da-nas i re~i qudi kojima na srcu leì jedinstvo na{eg naroda iiskreno bratoqubivo ìvqewe sa svima ostalima narodima uovoj zemqi, svedo~anstvo je i potvrda na{eg zajedni~kog ìvqe-wa i vere u boqu sutra{wicu, jedinstveniju zajednicu u ovoj ze-mqi, razume se, uz punu tolerantnost sva~ijeg verovawa i uvere-wa, uz puno po{tovawe svake nacionalnosti, bez primesa mr-`we i nesigurnosti bilo koga i bilo gde. Tako poru~uju}i i ~i-ne}i, mogu pomenuti re~i pesnika: “Gde ja stadoh ti produì,{to ne mogoh ti oduì”.


NEKOLIKO MISLI O CRKVI

Vjerujem u Jednu Svetu,

Sabornu i Apostolsku Crkvu.

@ive}i u ovom vidqivom svetu, mi hri{}ani u stvariìvimo nevidqivim svetom, onim svetom za koji sebogoslovskim jezikom kaè da je Trijumfuju}a Cr-

kva. Iako smo u ovome svetu, mi nismo od ovoga sveta, poreklonam je odozgo. Gospod Hristos je zato i do{ao iz onoga u ovajsvet da nam proputi put iz ovoga u onaj svet, omogu}i nam povra-tak u na{u pravu, ve~nu otaxbinu na nebu. Radi toga je osnovaoCrkvu u ovom svetu, koja je svim bi}em od onoga sveta. U woj suovaj i onaj svet dvojedno bi}e, ìvo bogo~ove~ansko telo; izme-{ani su nebo i zemqa, An|eli i qudi. I mi, nalaze}i se u wojkoja je sva sa neba, nalazimo se na nebu iako boravimo na zemqi.@ive}i u woj, mi u stvari ìvimo onim svetom, a kroz ovaj svetprolazimo kao kroz privremeni svet. Zato Spasiteq tvrdi zasve sledbenike, za sve hri{}ane: “Oni nisu od sveta, kao ni Ja{to nisam od sveta” (Jn. 17,16; sr. Jn. 15,19).

Mi ovda{wi qudi verujemo u glavu Crkve, Gospoda na{egIsusa Hrista, i u Wegovu svetu Crkvu, tj. verujemo u sve{tenodru{tvo, koje je Gospod ustanovio od duhovnih pastira i u~ite-qa i od sviju ostalih pravoslavnih hri{}ana. Ovo Bogom ure|e-no dru{tvo, koje zovemo Crkvom, zovemo i Telom Hristovim,Nevestom Wegovom. Ovom blagoslovenom dru{tvu prinadleì-mo i mi, kao delovi Tela Hristovog, kao sinovi porodice, kaogra|ani Carstva kome je Otac i Car Hristos Spasiteq. Zbogtoga je nu`no da znamo kolika je va`nost Hristove Crkve i na{odnos prema woj.

Dràva se pojavila na zemqi onda kada se pojavio prvi ~o-vek. Gospod je stvorio prvi par qudi da bi umnoìo i raspro-stranio qudsko dru{tvo, koje }e ga slaviti svojim ìvotom, i

74 Besede

re~ju i delima, stalno pokazuju}i da je dostojan jedinstva saWim, svojim Tvorcem. Pa, iako je ovo prva crkva, a padom prvihqudi u raju je umnogome poru{ena, ipak je po neograni~enom mi-losr|u Bo`jem, upravo u istom raju i obnovqena i utvr|ena naveri u Iskupiteqa i Spasiteqa ~ove~anstva, te je od toga vre-mena i o~uvana me|u istinitim poklonicima kroz sve vekove.Koliko su velike opasnosti uznemiravale istinitu i spasono-snu Crkvu?! Koliko li je bivalo neprijateqa i gonilaca Bo`jeCrkve?! Pa ipak, usred burnih talasa pokvarenog sveta, usredgroznih i zverskih mu~ewa ‡ Crkva, to sveto dru{tvo veruju}ih,kao i Nojev kov~eg posred vode, spasava se desnicom Bo`jom ibezopasno prispeva u nebesko pristani{te.

U po~etku, Bo`ja Crkva je bila ograni~ena samo na jevrej-ski narod, pa i on, po{to se pokazao neveran i neblagodaran pre-ma Bogu, gotovo samo {to nije propao, jer je ~esto dolazio pod tu-|u vlast i upravu, na kraju je sam taj narod razorio svoj dom, svojuCrkvu. “Dom wihov osta}e pust”, rekao je Spasiteq. No, i u vre-me kada je Crkvi pretila najve}a opasnost, do|e Svemogu}i Spa-siteq i Gospodar Crkve, pa ne samo {to je sa~uva od opasnosti,nego je jo{ boqe osigura i utvrdi, i to na kakav ~udesan na~in?!I pre ovoga postojala je spasonosna nauka vere, jer, kao {to kaèBo`ji apostol: “Bog je iz davnine mnogo puta i raznim na~inimagovorio ocima preko Proroka, u ovo posledwe vreme govorionam je preko Sina” (Jevr. 1,1). Pa radi ispuwewa svih proro{ta-va sam jedinorodni Sin Bo`ji do{ao je da bude na{ u~iteq i po-kaè nam svetu voqu Bo`ju. Da bi se istinita vera me|u qudimautvrdila, svemo}ni je Bog jo{ od najstarijih vremena pokazivaorazna ~uda i znamewa, ali nikada nije u~inio toliko, koliko kadje Sin Bo`ji do{ao na zemqu da osnuje i utvrdi Crkvu blagodati.

Pre Spasiteqevog dolaska verni su umilostivqavali Boga`rtvama, koje su bile samo slika one `rtve koju je Gospod Spa-siteq prineo na Golgoti za ìvot i spasewe celog sveta. U No-vom zavetu Gospod nam je darovao istinitu `rtvu ‡ Svoje pre~i-sto Telo i presvetu Krv radi opro{taja grehova i radi ìvotave~nog. ûdesan je bio upliv Bo`je blagodati i nad starimBo`jim ugodnicima, nad praocima i prorocima, divna je bilawihova vera, prekrasne su bile i wihove vrline, no nesravwenoje uzvi{enije sve ovo kod svetih Apostola, bezbrojnih mu~enikai drugih svetiteqa i Bo`jih ugodnika hri{}anske Crkve. Po-


sle silaska Svetog Duha na Apostole, posle ovoga velikog doga-|aja koji nazivamo wenim ro|endanom, moèmo re}i: ona je ìvariznica blagodati Bo`je, otvorena za sve narode i za vasceliqudski rod. Veli sv. ap. Petar: “Sad su nam sve boànske silekoje su potrebne za ìvot i pobo`nost darovane poznawem Ono-ga (Spasiteqa) koji nas je pozvao (na spasewe) slavom i vrli-nom” (2 Petr. 1,3). Sve boànstvene sile za ìvot i pobo`nostu izobiqu su darovane svakoj dobroj du{i i svakom ~istom srcu.

Ovakva je, dakle, Crkva u koju mi verujemo, od koje smo dobi-li nov ìvot i u kojoj nalazimo sva sredstva za ve~no spasewe.Na{a sveta Crkva je na{a istinska duhovna majka, najverniji inajpouzdaniji vo| za ve~ni ìvot. Ona je “Crkva Boga ìvoga,stub i tvr|ava istine” (2 Tim. 3,15), blagajnica boànskih daro-va, koje svima vernima razdaje. “Ona je najstarija, najuzvi{enijaod sviju hri{}anskih crkava. Ona se oslawa direktno na samogGospoda i Wegove Apostole”, veli sv. Jovan Kron{tatski.

Da bismo jo{ boqe znali na{e du`nosti prema na{oj sve-toj Crkvi, potrebno je da se upoznamo sa wenim osobinama izre-~enim u Simvolu vere, obrascu na{eg verovawa.

“Gde }u da na|em prave hri{}ane koji se u plamenoj revno-sti bore za spasewe svoje du{e? One uzvi{ene, koji radi Gospo-da podre|uju sve svoje nagone i strasti svome razumu i Bo`jemzakonu? Koji se bore vatreno za du{e svojih bli`wih, za wiho-vo prosve}ewe u svemu dobrom i istinitom?”, pita sv. JovanKron{tatski.

Odgovor bi glasio jednostavno i jasno: u Jednoj, Svetoj, Sa-bornoj i Apostolskoj Crkvi.

Po Simvolu vere, Crkva je jedna, jer ona od sviju veruju}ihsa~iwava jedno telo koje oìvqava jedan Duh Sveti i koje se sje-diwava jednom glavom, Gospodom Hristom, pa zato sv. ap. Pavlekaè: “Jedno je telo, jedan je duh... jedan Gospod, jedna vera, jednokr{tewe, jedan je Bog i Otac sviju” (Ef. 1,4-6). Ovde nije re~ opomesnim crkvama, a ako bi i bilo, i u wima je ista nauka, svudaisti zakoni Crkve, jedna crkvena slu`ba, svuda je jedan Gospod ijedna blagodat, pa zato se svima narodima preporu~uje jedinstvoCrkve kao {to i Bo`ji Apostol savetuje: “Molim vas, bra}o, dase vladate dostojno zvawa na koje ste pozvani, sa svakom smi-reno{}u i kroto{}u, sa dugotrpqewem, podnose}i jedan drugogau qubavi, staraju}i se da ~uvate jedinstvo duha u svezi mira”

76 Besede

(Ef. 4,1-3). Svi smo mi pozvani u jedno Carstvo Hristove blago-dati, pa zato smo i du`ni da budemo u jedinstvu, da ispuwavamojedan jevan|elski zakon, da smo bra}a kao sinovi jedne matereCrkve, kao gra|ani jednog nebeskog Carstva.

Savremena negativna literatura, materijalisti~ki i por-nografski spisi i mnogo {ta drugo, kvare qude. Qudi su izgubi-li ideju svetosti i ne teè za wom, pa tonu u bezbrojne poroke istrasti. Svetost se sti~e jedino u Crkvi, a kako }e kada su qudidaleko od wene ideologije i od we same? Crkvu je ne samo stvo-rio, nego i osvetio Ve~ni Arhijerej svojom velikom i iskupiteq-skom `rtvom, i ona se svagda osve}uje Wegovim boànskim Tajna-ma. “Hristos zavole Crkvu i sebe predade za wu, da je osveti, o~i-stiv{i je kr{tewem u vodi re~ju, da je stavi preda se, slavnu Cr-kvu, koja nema mrqe ni bore, ili {to tome sli~no, nego da budesveta i neporo~na” (Ef. 5,25-27). Crkva je jo{ sveta i zato {to seu woj savr{avaju svete Tajne i propoveda sveta nauka, ona se upra-vqa po svetim zakonima, u woj ima svetih ~lanova i wu oìvqavablagodat Bo`ja. Zbog toga i mi ìvimo kao ~lanovi svete Crkve,treba da smo prijateqi svetosti i da se odlikujemo ìvotom ~i-stim i svetim. Dakle, du`ni smo da izbegavamo svaki greh, pa akonekada i pogre{imo, istoga ~asa da se pokajemo i od greha o~i-stimo. Treba da se neprestano bojimo neispravnog ìvota, ìvo-ta bez popravke i kajawa, jer takav hri{}anin nije dostojan da sezove ~lanom i sinom svete Hristove Crkve.

Ve} smo naglasili da je Crkva sveop{ta - saborna, vase-qenska. Ovo zna~i da ona ne postoji samo u jednoj dràvi ili na-rodu, ve} po celoj zemqi, gde se god nalaze pravoslavni hri{}a-ni. Spasiteq je rekao svojim u~enicima: “Idite po svemu svetui propovedajte Jevan|eqe svakome stvorewu” (Mk. 16,15). Crkvase sa svojom saborno{}u moè jo{ {ire posmatrati i jeste {i-ra. Potpunija definicija Crkve nego {to je u obradi ove temebila bi u ovome: Crkva je Gospod Isus Hristos produèn krozvekove. Crkva je ~ovek produèn kroz vekove. Crkva je svakatvar produèna kroz vekove. Ova sabornost Bo`je tvorevine jeCrkva u kojoj se neprestano i na razne na~ine proslavqa imeBoga kao tvorca ove saborne Crkve. Zato kada se molimo za bra-}u koju poznajemo, koji su nam bliè, ~inimo li veliko delo?Jo{ je ve}e ono kada se molimo o vsjeh i za vsja. Zato se u veli-koj ili mirnoj jekteniji molimo: “Za mir svega sveta, za nepoko-


lebivost svetih Bo`jih crkava, za sjediwewe svih,... za one kojisa verom i pobo`no{}u ulaze u svete hramove,... za ~asno prezvi-terstvo, u Hristu |akonstvo, za klir i verni narod,... za svakigrad i zemqu i za one koji verom ìve u wima, za one koji plove,putuju, za bolesnike, pa}enike, su`we i izgnanike.” Ona je sa-borna i zbog toga {to wome upravqaju sveti Sabori i {to se uwoj saborno molimo.

Na{a sveta Crkva je i apostolska, jer je od svih svetihApostola rasprostrawena i utvr|ena po celom svetu. Oni su bi-li i ostali samo poslanica koji donose tu|u, a ne svoju vest,blagu re~, ve~no Jevan|eqe Hristovo. Ova stalna i neprekidnaboànska i bogo~ove~anska blagovest po~ela je od svetih Bla-govesti da se nikada, nikada ne zavr{i. Tu je sve toliko boàn-stveno i savr{eno da sveti apostoli ni{ta svoje nisu unosili.Wihov vid je sav obuzet vizijom Gospoda Hrista i sluh ‡ sluhomsamo Wega, i srce ‡ ose}awem samo Wega, i saznawe ‡ saznawemsamo Wega. Zato je apostolstvo sveti i nad~ove~anski podvig. Ako je sposoban za to? Niko od qudi po svojim sposobnostima, ve}samo onaj koga pozove i osposobi sam Bog: “Pozvani voqomBo`jom” (1 Kor. 1,1). U Crkvi Bog poziva i daje boànske sile~oveku za sveti apostolski priziv. Po svojstvu Crkve znamo ko-ja je Crkva prava Hristova Crkva, a koja ne. Samo ona Crkva ko-ja ~uva svetu nauku i sve{tena apostolska predawa; koja ni u ~e-mu nije izmenila apostolske ustanove ni Simvol vere koji namje ostao od Apostola i Vaseqenskih sabora ‡ samo je ta Crkvaprava Hristova Crkva, a takva je i na{a Srpska crkva.

Od Blagovesti, pa do vi|ewa sv. ap. Pavla pred Damaskom idaqe sve do na{ih dana, mnogo je najre~itijih dokaza da je Go-spod Hristos Bog i Gospod, a Crkva Wegova ‡ Crkva Bo`ja, jerje sve od Wega kako u svoj svojoj vaseqenskoj celosti, tako i usvojim pomesnostima. Gospod Hristos je kroz Crkvu produìoda boravi ovde na zemqi.

Crkva je ovde radi ~ega? Radi osve}ewa qudi. Osve}uje iho~i{}uju}i ih od svakog greha i zla i ispuwuju}i ih svetim bo-ànskim silama. Ona je o~istili{te i osvetili{te qudskogbi}a. îm je postao wen ~lan, ~ovek je po{ao putem sebeo~i-{}ewa i sebeosve}ewa. Otuda je na{a danono}na du`nost da duhsvoj, svu du{u svoju i sve telo svoje neprestano osve}ujemo sve-tim jevan|elskim podvizima. To je poziv svih hri{}ana skupa i

78 Besede

svakog hri{}anina posebno, ma gde bili i ma u koje doba `ive-li. Uvek biti heruvimski budan i svestan svoje osnovne du`no-sti: Pozvan si da postane{ svet, i bude{ osve}en kroz JednuSvetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu.


IDEAL CRKVE16

Vrlina je takva: kada je pobe|uju, ona postaje

mo}nija, i kada protiv we spletkare, ona po-

staje nepokolebivija.

(Sv. Jovan Zlatoust)

Niko pod suncem nije veliki, osim ~oveka koji veruje ukrajwu pobedu dobra. I niko ozbiqnije ne veruje u Bo-ga pod ovim suncem, osim ~oveka koji veruje u krajwu

pobedu dobra. Te dve vere se podudaraju, kao {to se sun~eva sve-tlost podudara sa suncem. Kao {to se ne mo`e priznavati sun~e-va svetlost, a odricati sunce, tako se ne mo`e priznavati kraj-wa pobeda dobra, a odricati Bog. Verovati u Boga zna~i verova-ti u krajwu pobedu dobra. U trenutku kada potamni na{a vera uBoga, potamnila je i krajwu pobedu dobra. Jer, ako Bog postoji,to wemu pripada pobeda i nikome drugome. U ovom svetu se boridobro i zlo. To je rati{te koje ne prestaje ni u ~oveku ni vanwega. Ova na{a slu`ba ovde, darovi i molitve jesu vera u kraj-wu pobedu dobra.

U ovom svetu dve su ludosti vrlo prisutne i izrazite. Jed-na je vera u Boga bez vere u krajwu pobedu dobra, a druga je: verau krajwu pobedu dobra bez vere u Boga. Pitate me kako to? Evokako: Vera u Boga nikako nije ogaw koji se gasi u mraku, niti jevera u krajwu pobedu dobra mrak koji se sam od sebe razgoreva uogaw.

U svetu se stalno prepiru dve grupe qudi. Jedni su pobo-`ni koji ne veruju u pobedu dobra, a drugi su bezbo`ni koji ve-ruju u pobedu dobra. Obema je grupama zajedni~ko ime zabluda.Prvi su stablo bez krune, a drugi su kruna drveta u vazduhu.

Ima li me|u qudima takvih ~ija bi du{a bila toliko {i-roka i dovoqno jaka za normalnu, potpunu veru? Ima li nekoga

80 Besede

16 Propoved na praznik Svete Nedeqe

~iji duh ne bi predstavqao razbijeno ogledalo, u ~ijim se par~i-}ima moè ogledati harmonija sveta i ìvota? Ima li koga ~ijuli~nost istovremeno osvetqava vera u Boga i zagreva vera ukrajwu pobedu dobra? Ako ima samo jedan takav, onda na{e vre-me nije bez Mesije, a ako ih ima vi{e, onda na{e vreme nije bezproroka i apostola, bez heroja i mudraca.

Vi pitate, ko je Mesija? To je ~ovek koji vidi Boga u svomeìvotu i u ìvotu svega oko sebe, i vidi krajwu pobedu dobra usvetu.

Ko je prorok, opet pitate? To je ~ovek koji se ose}a nadah-nut Bogom i nadahnut verom u krajwu pobedu dobra.

Ko je apostol, opet produùjete sa pitawem? To je ~ovekkoji propoveda Boga i krajwu pobedu dobra.

Vi biste hteli znati, ko je heroj? To je ~ovek koji je uverenda }e dobro na kraju krajeva nadvladati zlo i koji se za ìvotaneustra{ivo isti~e kao braniteq i zato~nik dobra.

I na kraju, jo{ vas interesuje, ko je mudrac? To je ~ovek ~i-je sve misli vode Bogu i ~ije srce gori verom u pobedu dobra.

Svako vreme u istoriji ~ove~anstva nosi svoje obele`je,kao {to svaka planeta u vasioni ima svoju boju. Sva su vremenatesno utkana jedno u drugo, kao raznobojna potka u jedno istotkivo. Najpre se vremenu davala va`nost u kultu tela i fi-zi~koj snazi, a zatim kroz filosofsku povu~enost i asketizam.U tre}em obele`ju vremena data je prevaga negovawu nauke iumetnosti, a u na{em vremenu daje se prevaga tehnici. Wenavladavina danas gotovo prelazi u apsolutizam, dok se sve ostaleoblasti qudskog duha moraju zadovoqiti skromnijim rangom imestom. Izgleda da se i Crkva Hristova mora zadovoqitiskromnijim rangom pred savremenom tehnikom. Da, prava CrkvaHristova je uvek zadovoqna rangom koji joj qudi daju, ali nijezadovoqna qudima.

Vi ~ujete ove misli o Crkvi i pitate: [ta je ideal Crkve?Ideal Crkve je poboàn ~ovek sa verom u krajwu pobedu

dobra. Dokle god takvog ~oveka ne vidi u svojoj sredini, Crkvane}e mirovati svojim pozivawem k woj. Ideal Crkve nije ne{tonemogu}e i ne{to neostvarivo. On je do sada kao ostvaren zapa-èn mnogo puta u istoriji ~ove~anstva. Ostvarila ga je i dana-{wa svetiteqka, sveta velikomu~enica Ne|eqa.


Ima mnogo qudi na zemqi koji ìve daleko od ideala Hri-stove Crkve. Crkva predlaè svima duhovima na zemqi bogat-stvo vere u krajwu pobedu dobra. Ona to predlaè kao bogatstvokoje mogu imati svi qudi i koje mora nadìveti i naslediti svaostala bogatstva. Ne oglu{imo se o ovaj spasonosni predlog Cr-kve! Ona ga ne ~ini radi sebe, nego radi nas. Ona moè bez nas,ali mi ne moèmo bez we.

Da bi vam bile jasne ove wene poruke, setite se qudi zdra-vih i lepih koji ne veruju u pobedu dobra nad zlom. Setite sefilosofa i sve{tenika koji neumorno pri~aju kako je pravdaboqa od nepravde, ali i kako je nepravda ja~a od pravde. Setitese milijardera kako im pod tim milijardama du{a ìvotari kaopritisnuta zmija pod gvozdenom polugom i koji se od sveg srcajadaju kako ovaj svet brzo prolazi. Setite se umetnika koji jedi-no vide lepotu u svojim tvorevinama, u slici ili stilu, u sim-foniji ili poemi. Za takvog umetnika ceo svet je samo rugoba, aod wega je uzeo samo kristalizovani deli} i stavio u svoje delo.Setite se nau~nika koji klasifikuje ili ispi{e nekoliko he-mijskih formula, pa sa prekorom gleda na Crkvu koja propovedaneki vi{i razum od wegovog. Setite se uop{te svih onih qudi,starih i mladih, koji se svakog dana àle na triumf nepravde,nemorala, rugobe i nerazuma u svetu. Setite se onih qudi kojisvoju veru u krajwu pobedu dobra zasnivaju na sitnim razlozima,naj~e{}e na dnevnim neprijatnostima. Tih ima svugde, pa vi ioni ~ujte jednu staru pri~u, koju Crkva mnogo puta predo~ava ikoja je dobar odgovor na sve sumwi~ave malodu{nosti, na wiho-vu malovernost i zlovoqnost.

Jedno se dete rodilo u pe}ini na slami i be{e prinu|eno,jo{ u naru~ju majke, da ostavi svoj zavi~aj, tako mio svakom deti-wem srcu, i da beì u tu|u zemqu radi spasewa golog ìvota odsmu{ene }udi despota wegovog zavi~aja. A, druga deca su ro|enau svetlim sobama, u perju i svili, pod brigom lekara u porodi-li{tima. Ne ose}aju gor~inu hleba u tu|em zavi~aju, jer od svo-ga vladaoca oseti{e ni{ta drugo do o~insku brigu, milo{tu,ne`nost i pa`wu, pa se opet àle na nadmo} zla u svetu i verujuda je zlo ja~e od dobra. Me|utim, ono vitlejemsko dete se nijeàlilo.

To dete ro|eno u pe}ini poraslo je u de~aka koji je godina-ma morao raditi zamoran posao u stolarskoj radionici. Kada je

82 Besede

odrastao i postao punoletan, po~eo je propovedati jednu novunauku, voleo je qude, voleo je svet, voleo je ìvot, utvr|uju}iqude u veri i u krajwu pobedu dobra. Imao je na tom te{kom pu-tu mnogo neprilika i nije se àlio. Drugi de~aci, pak, ne radegotovo ni{ta zamorno do svog zrelog doba, a onda ih umnogometehnika zamewuje, pa se ipak àle na mnoìnu i teìnu zla usvetu. @ale se kako su izvesni sva svoja bogatstva zasnovali nazlu i nepravi~nom sticawu.

Toga ~oveka koji je u~io qude da krajwa pobeda pripada do-bru a ne zlu, jednom je ku{ao demon zla. U jednom trenutku poka-zao mu je sva carstva ovoga sveta i rekao mu: “Ja sam umoran odupravqawa ovim svetom, ti si pod ovim nebom za to najsposobni-ji; ako se pokloni{ preda mnom sve }e to biti tvoje” (sr. Lk.4,7). I daqe, toga ~oveka koji se nije hteo pokloniti ni po cenuda vlada nad svima carstvima zemaqskim, qudi su ismejali zbogwegove vere u krajwu pobedu dobra. Nisu ga tada ismejali niìstaleì, nego oni najvi{i, oni prvi, za koje je vladika Wego{rekao: “Velika{i, proklete im du{e”.

I najzad, taj ~ovek koji je ro|en u slami, beào iz svog zavi-~aja, ku{an od |avola, popquvan i ismejan od qudi, bio je osu|enzbog svoje vere, {iban, uvr{}en me|u razbojnike i osu|en na smrtraspe}em. Sve je otrpeo ostav{i ~vrst u svojoj veri da }e na krajudobro pobediti. Nikada triumf zla u ovom svetu nije bio takoveliki kao kada je On bio raspet. Kada je izdahnuo na krstu, We-govi prijateqi sa wegovom majkom stajali su ispod krsta pogru-èni, utvr|uju}i svoju veru u krajwu pobedu dobra nad zlom u sve-tu. I, vrlo brzo se pokazalo da je nad Wim triumf zla bio krat-kotrajan, jer je vaskrsao iz mrtvih, a sve wegove pristalice reko-{e: “Gde ti je, smrti, àlac, gde ti je, pakle, pobeda?” (1 Kor.15,55)

Svi Wegovi prijateqi i sledbenici, najpre tu`ni a zatimradosni, poneseni Wegovim vaskrsewem, javqawima po vaskrse-wu, zajedni~arstvom i vaznesewem na nebo, po|o{e po celomsvetu propovedaju}i Wega raspeta i vaskrsla, uvereni u krajwupobedu dobra nad zlom. To ih je vodilo, krepilo, do prolivawakrvi dovodilo, kao stalne sledbenike Wegove.

Ovo je jednostavna pri~a, sa velikom poukom koja se lakopamti. Ta prosta starinska, ali istinita pri~a u stawu je i una{em vremenu i veku tehnike ponovo oplemeniti mnoga uvela i


zabrinuta srca. U stawu je povratiti veru mnogim razo~aranimdu{ama i deci na{oj koja jo{ nisu okusila ìvotne terete.Ovih dana u jednom na{em dnevnom listu pojavila se fotogra-fija dece, osnovaca iz Sidneja - Australija, ozbiqnih lica ipogleda. Tekst ispod slike glasi: “Prema jednoj studiji ‡ izra-|enoj na osnovu anketa me|u pola miliona u~enika sidnejskihosnovnih i sredwih {kola ‡ polovina anketiranih ima izrazi-to pesimisti~ki pristup budu}nosti, a ~ak osamdeset procenataveruje da je novi svetski rat neizbeàn”. Ova zabrinuta lica io~i moè osveìti i prosvetliti samo Onaj koji je rekao: “Pu-stite decu meni, jer je takvih Carstvo nebesko” (Mt. 19,14).

Ovako se vladavina tehnike odraàva na decu i odrasle.Pogotovo na decu koja nisu doìvela nijednu ratnu katastrfu.Oh, ta tehnika! Ona je te{ka i hladna; ona udaqava ~oveka odwega samoga; ona prenosi teì{te u svetu sa ~oveka na ma{inu,sa ìvota na mrtvo. Ona je jedan gigantski pancir iza koga se~ovek jedva vidi. Dakle, delo je zasenilo stvaraoca, stvar je za-senila ìvot. Otud o~ajawe, opu{tawe ruku niza se i ispovest:zlo pobe|uje dobro u ovom svetu...

U takvom o~ajawu Crkva Hristova se drì suprotnog gle-di{ta. Usred strahovite huke novog tehni~kog stole}a, pla~a ijecawa pobe|enih zlom, velikovaro{kog bezbo{tva, sujeverja,zlo~ina i histerije sladostra{}a, Crkva Hristova, kao {to jeuvek govorila i kao {to }e govoriti, i u na{e vreme govori: nebojte se, krajwa pobeda pripada dobru. Crkva je spomenik i do-kaz te pobede! Ona je zbir dokaza o pobedi dobra nad zlom, kojisluè kao ohrabrewe novim pokolewima. Vara se ko misli daCrkva po~iva na goloj teoriji koja se dade dokazivati i pobija-ti. Ne, Crkva po~iva na nepobitnim ~iwenicama. Vara se onajkoji misli da Crkva slabi i sve je siroma{nija. Iako je materi-jalno siroma{nija, ona je bogatija i ja~a mnoìnom novih ~iwe-nica, novih dokaza. Crkva Hristova raste najboqe kada joj je te-{ko. Svi qudi koji veruju u krajwu pobedu dobra, jesu ìve ste-ne od kojih je sagra|ena Crkva Hristova, a wena deca, kao ìvihode}i krstovi, sami sobom govore o krajwoj pobedi dobra.

U ovo na{e tehni~ko vreme qudi teè veruju u pobedu do-bra zato {to vi{e vremena posve}uju razvi}u tehni~kih sposob-nosti nego karaktera. I u ranijim vremenima qudi su se u mla-dosti morali obrazovati za neki naro~iti posao, ali im je pre-

84 Besede

te`nije bilo obrazovawe srca, karaktera, dok u na{e vreme imaboqih ve{taka i majstora svakoga posla, a mawe karakternihqudi. Otuda je pesimizam na{eg vremena tako snaàn da dovodido razo~arewa, o~ajawa i samoubistva. Otuda je u jednoj na{ojparohiji bilo 39 samoubistava u toku jedne godine. Da, nekada se~ovek uzimao za merilo stvari, a sada se stvari uzimaju za meri-lo ~oveka. Nekada se ~ovek cenio po onome {ta moè, a danas seceni {ta ume, i takvome se obi~no opra{taju sve slabosti ka-raktera.

I jo{ ne{to da se razumemo: Crkva nije protiv savremenetehnike; ona joj se vrlo raduje. Crkva samo traì rang vredno-sti i to: prvo dolazi Bog, pa ~ovek, pa tehnika. Na{e vreme jeizvrnulo taj poredak: prvo dolazi tehnika, pa ~ovek, pa Bog.

I na kraju da ponekoga upitam jo{ ne{to.Ti majko, ponesena pa ispu{tena, kaè{ da ne veruje{ u

krajwu pobedu dobra? Veli{, tvoja du{a sumwa? Zapamti, sum-wa nikada ne ra|a. Ti se ne bi mogla nazvati majkom da si sum-wala i da nisi verovala u dobro.

Ti trudbeni~e, isto to kaè{? Tvoj je rad tako teàk daako neguje{ u sebi sumwu, bi}e ti jo{ teè. Klonu}e ti kolena,i olabaviti mi{i}i i misao potamneti. Pogledaj Crkvu. Ona tima{e belom maramom i dovikuje: samo napred, bez straha i sum-we. Ja sam sazidana na slavi hiqada trudbenika, ~iji je teretbio teì od tvoga; wihova pobeda poti~e od wihove vere u pobe-du.

Ti star~e, veli{ isto da ne veruje{ u krajwu pobedu dobra.Tvoje neverovawe je tvoj grob i ne o~ekuj teì i tamniji grob.Star~e, ne boj se. Ti si starac samo u o~ima sveta, a du{om mla-denac u o~ima Crkve.

I vi mladi, kaète da ne verujete u pobedu dobra? Mladostnije ni{ta drugo do ovaplo}ewe vere u pobedu dobra. Ne poni-àvajte se sami pred sobom. Stanite du{ama na kapiju ve~nostii pogledajte. Tamo }ete videti svoje vr{wake i vr{wakiwe, pai mla|e od vas oven~ane oreolom svetiteqstva. Me|u wima je idana{wa svetiteqka sveta velikomu~enica Ne|eqa, kojoj su nu-|ena dobra ovoga sveta, {to je sve odbacila jer je verovala u po-bedu dobra i mu~eni~ki okon~ala svoj ìvot. Ne bojte se, samoverujte i izbi}e prava mladost na povr{inu, bez obzira {to sesusre}ete sa siroma{tvom, bolestima, teretom i intrigama...


O VERI

Vera je osnov svega ~emu se nadamo, potvrda

stvari nevidqivih.

(Jevr. 11,1)

Kada se neka plemenita biqka probija kroz korov i bo-ri da iza|e na svetlost, weni napori nisu mali. Ona sebori za ìvot, za opstanak. Tako se u nama svaki ple-

meniti pokret srca bori protiv strasti. Me|utim, {ta bi bilavera drugo do plemenita misao koja izaziva plemenite pokretesrca?

Ne moè biti i nema plemenitije misli od misli o Bogu,niti plemenitijeg ose}awa od onoga o Bogu. Svi ne`ni impulsina{e du{e predstavqaju ne`no i blagorodno cve}e koje se boriza svetlost, da je iznad tame, za prevlast nad grubim impulsima.Kada u tome uspe, na{a du{a predstavqa nebo, harmoniju, a kadane uspe, ona predstavqa pakao i disharmoniju. Kada bi ~ovek do-bro sagledao du{u, video bi isti onaj sudar dobra i zla kakavposvednevno vidi i susre}e me|u qudima.

Kada vera uspe da se uzdigne iznad svega onoga {to je sputa-va i gu{i, kao korov ne`ni cvet, onda ona postaje vo| i utehana{em celom ìvotu. Tada kada pogledamo u nebo, verom vidimopo nebu ogwem ispisano ime Bog. Kada pogledamo u prirodu kojanas okruùje, vidimo u woj ispisano to Ime. Isto tako, kada ve-ruju}i pogledamo u dubine svoje du{e, i u woj nalazimo ispisanoovo veli~anstveno Ime.

Ali, ja bih danas upitao: {ta je to {to pomra~uje to Imepred na{im o~ima? [ta ga ~esto ~ini ne~itkim i nerazgovet-nim? Kakav to sun|er bri{e to Ime, koje je svugde i na svakommestu upadqivo ispisano?

Ima vi{e uzroka zbog kojih vera malaksava i zamire. Po-menu}u samo neke. Jedan od uzroka je naviknutost na ovaj svet iìvot u wemu. Dokle god nam se svet ~ini novim i neobi~nim,

86 Besede

dotle je na{a vera u Boga sna`na. Onoga dana kada nam se svetu~ini sasvim star i sasvim obi~an, vera se u nama gasi. Gde seuseli dosada ovog sveta, odatle se vera u Boga iseqava.

Nije ni{ta mawi uzrok slabom verovawu ili gotovo bez-verju - pretrpanost duha mnogim sitnim znawima, gde odsustvujesaznawe nad saznawima. Saznawe nad saznawima jeste poznaweBoga. Sva ostala sitnija saznawa jesu saznawa o delima Bo`jim,o domu prirodnom i wegovom name{taju. Koli~ina znawa u na-{em vremenu ve}a je nego u ma koje drugo vreme {to je bilo. Jurise za saznawem svakog dana, a na kvalitet znawa se slabo gleda.Od glave se prave ogromna slagali{ta ~iwenica iz tehnike, so-ciologije, hemije, fizike, astronomije, ve{tine igrawa, kuva-wa, svirawa i udvarawa. Mnoge glave su ~itave hemijske labara-torije, zoolo{ki vrtovi, muzi~ki repertoari, prave male enci-klopedije. Ali zato, opet, u mnogim mozgovima nema mesta zaBoga, za velika saznawa nad saznawima. To je saznawe bez istin-ske vere. To je mrtva~ka {kriwa u nama. I {to god je na{e zna-we ve}e, a bez vere je, utoliko je ve}i mrtvac u nama, odeven,oki}en, prostran. A mi “verom saznajemo da je svet re~ju Bo`jomsazdan, tako da je vidqivo postalo iz nevidqivoga” (Jevr. 11,3),veli ap. Pavle, tj. verom znamo a ne gledawem.

Isto tako, qudska dela su uzrok zbog ~ega strada i propadavera. Dela na{a skra}uju nam pogled u daqinu, {irinu, visinu idubinu. Isuvi{e se na wima zaustavqamo. Gledamo na{u nauku,delo pameti na{e i na{e zadovoqene o~i su nesposobne da videsvetliji i {iri horizont. Od visokih domova na{ih, bele teh-nike, kola, polo`aja i zvawa, materijalnih primawa i u~enostine vidimo nebo. U nepravdi svojoj ~esto cenimo vi{e delo negoDelaoca. Posmatraju}i sa divqewem neku veliku sredwevekovnucrkvu, vi{e se divimo gra|evinskom materijalu, nego veri qudikoji su je podigli. Kao da je crkva dostojna ve}eg divqewa, negoweni graditeqi i Onaj u ~iju je slavu izgra|ena. Sa divqewemposmatramo prirodu oko nas i ne se}amo se wenog i na{eg Tvor-ca. Ili, posmatramo ~oveka u wegovoj ulozi ovde, i vi{e se di-vimo wemu nego Onome koji ga je poslao ovamo sa tom ulogom.

Vera je uvek stroga opomena Tvorca koja stoji iza stvore-noga, iza dela. Vera uvek rezervi{e apsolutnu vrednost za ne-{to skupqe od svega onoga {to o~ima vidimo i rukama doti~e-mo. Otuda vera i stoji u borbi sa svima silama ovoga sveta, koje


èle relativnom dati vrednost apsolutnog. Najve}a i najstra-{nija ìvotna tragedija ra|a se onde gde pobe|ena vera umire.

Od mnogih uzroka da pomenemo jo{ i socijalnu nepravdukao uzrok zbog koga vera u qudima trpi poraze. Jedan ~ovek po-gleda u svod nebeski ukra{en plamenim svetiqkama, i vera we-gova svetli i greje kao plamen. Kada taj isti ~ovek pogleda uprirodu i od we traì sve, wegova vera postaje uska, mr{ava,sparu{ena i crna kao pokisli otkos. Socijalna nepravda ti{tisve qude, baca u mu~ne misli, podgriza optimizam i muti pogledna nebo. Vizija socijalne nepravde moè da ima dejstvo pustiw-skog vetra koji pred sobom sve osu{i. Pred takvim pustiwskimvetrom sparu{i se i su{i na{a vera.

Socijalne nepravde su i danas prisutne u svetu, pa mnogipostavqaju pitawe: Za{to onaj koji radi umire od gladi? Za{toìvot mnogih da bude protegnuti ponedeqak, a ìvot jednog ma-log broja qudi - stalni praznik? Za{to da strada pravednik?Za{to da dobrotvor doìvi neblagodarnost? Za{to da skroman~ovek ve~ito ìvi u senci hvalisavca? Za{to da razvrat imatako {iroke i bogate odaje, a vrlina se gr~i u tesnim }elijama?Za{to da heroj bude potisnut i guran laktovima kukavica u po-zadinu kada mu je mesto napred? I tako, na planu socijalne ne-pravde postavqaju se mnoga pitawa! Pod teretom tih pitawa du-{evna hrabrost mnogih klone, a gde hrabrosti nema, nema ni ve-re.

Poga|am va{e misli i znam {ta }ete da me pitate? Ho}eteda me pitate: ima li kakvog izlaza iz svih kriza vere i kako ihotkloniti?

Ima, draga bra}o i sestre. Samo pre nego vam dadem odgo-vor, ho}u da postavim nekoliko pitawa. Va{a du{a je, velite,{iroka? [iroka je i sve se vi{e {iri. Ona ~ezne za zelanomdubravom koju jo{ ne moète dosegnuti. Nemojte biti {irokikao zelena dubrava ili duboki kao pustiwski bunar, ve} {irokii duboki kao nebo. Udubqujte se u svoje korito {to revnosnije,jer ako se kao pli}ak razlijete, presu{i}ete i ostati bez ì-votne struje. Ili, {ta vredi odenuti hladno telo koje du{a negreje? Ili, {ta vredi imati utopqeno telo ako u wemu stanujezamrznuta du{a? Plugom vere treba razoravati wivu svoje du-{e, zemqu zagrevati i po sto puta sejati dobro seme. Bez togaste vi potro{a~i i plitko-ora~i, kao mnogi pre vas i oko vas.

88 Besede

Va{a vera mora imati tri znaka po kojima }e se poznati iizle~iti mnoge slabosti qudskog bi}a. To su svetost, sabor-

nost - zajedni~arstvo i apostolstvo.Podignite o~i va{e nebu i prebrojte ona mnogobrojna kan-

dila {to vise iznad va{ih glava i svetle pred licem Bo`jim.Jedna sve{tena jeza podi}i }e vas, jer }ete saznati ono {to se usvakodnevnoj galami i vrevi te{ko saznaje. Sazna}ete da celonebo stoji u oreolu svetosti. I opet podignite o~i svoje nebukada se du{a va{a oseti sama sebi tu|a, ili kada joj se najdaqasunca u~ine bliska, potom spustite o~i zemqi i pogledajte sveono {to je na zemqi i re}i }ete: sveta je zemqa i sve {to je nawoj! Me|u tim mnogobrojnim stvarima na zemqi na}i }ete i ~o-veka i re}i: sveti je i ~ovek, jer je on najve}i sve{tenik Bo`jina zemqi. Sveto je i sve ono {to je vezano za wega: i ro|ewe, ikr{tewe, i ven~awe, i dana{wi dolazak ovde u ovaj sveti hram ipred ikonu svete velikomu~enice Ne|eqe. Sveto je i umirawe, imolitva, i vaspitawe i briga za druge, jednom re~ju, sve je sveto,jer je od svesvetoga Boga. To saznawe sveop{te svetosti zapali-}e u vama sveop{tu veru, i qubav i svaku vrlinu. U viziji sveop-{te svetosti sazna}ete svoju sveop{tu veru, koja je ìva ikroz qubav dela. Tako }ete imati viziju Najvi{ega i Najsveti-jega Boga u koga verujemo i kome se klawamo.

Svetost je prvi znak po kome }e se poznati va{a vera, adrugi je sabornost-zajedni~arstvo.

Vi ste svedoci da se u na{e vreme vera u Boga sitni u raznaveroispovedawa, u sekte. Dokle }e sektanti razarati duhovnugra|evinu Bo`ju na zemqi i tako poniàvati rod qudski, pita-te? To }e biti sve dotle dok vi ne po~nete propovedati svojupravu veru. Dokle }e ~ovek od ~oveka beàti u ime Bo`je, pqu-vati na svetiwu brata svoga? Stavite sebe u slu`bu sabornostii izbrisa}ete granice me|u qudima, me|u narodima i rasama,me|u verama i filosofijama. Sva~ija vera na}i }e jedan ton nava{oj harfi i u sva~iju veru }ete uneti po jedan dubok i zna~a-jan ton. Va{a vera, pobo`nost, slu`ba, molitva, qubav, ìvotpo Bogu i u Boga, treba da bude palata pod koju se moè skloni-ti bogat i siromah, nau~nik i skudouman.

Va{a vera mora biti {iroka kako bi sva zemaqska pleme-na mogla ste}i u woj svoje duhovno dobro, biti duboka da bi mo-gla napojiti najèdnije du{e, a da nikada ne presu{i.


Saberite od nau~nika ono {to je najsitnije u nauci, i podsvoj krov sabra}ete sve umetnike. Saberite svu pravdu u pogledupodele bogatstva me|u qudima, i sabrali ste sve gladne i èdneu svoj dom i re{ili socijalne probleme. Saberite one koji se umalome razlikuju, a u velikom slaù, i vi ste ujedinili Crkvu.Saberite sve one koji su se slabo poznavali i zbog r|avog po-znanstva omrzli, i nau~ite ih boqem poznanstvu i boqoj quba-vi, i stvorili ste harmoniju me|u qudima.

Va{ je poziv da sabirate, a ne da rasipate. Svetost je, opetvelim, prvi znak na{e vere, a zajedni~arstvo - sabornost drugi,a apostolstvo tre}i.

Apostolstvo je ube|ewe i po`rtvovawe. Apostolstvo jedo{lo sa Istoka; Evropa nije znala za wega. I danas svako apo-stolstvo traì svetlost i toplotu na Istoku. Ja opet poga|amva{e misli. Vi biste me pitali: Ako je apostolstvo ube|ewe ipo`rtvovawe, od ~ega onda svet najvi{e strada? On najvi{estrada od zabludelih fanatika i od lewivih dobroèlateqa. Aposle? Strada jo{ od pritvornih ube|ewa, od la`nih ube|ewa,od poluube|enih ili la`no ube|enih. A posle toga? Strada i odhladnih ogweva. Pitate {ta su to hladni ogwevi? To su mnogi ipremnogi u~iteqi vere, koji prizivaju svet na vatri{te na ko-me se ni oni sami ne mogu ogrejati.

Rekosmo da je apostolstvo do{lo sa Istoka. I sunce sestalno ra|a na istoku, a zalazi na zapadu. êka se na vas da do|e-te i kaète novu re~. Opu{tena su srca u qudi; u prostih odprostote, u u~enih od nauke. Vi treba da do|ete i kaète: goresrce! Ubu|avele su du{e od sumwawa. Skupile se od straha, jerne poznaju qudsko bi}e u kome stanuju. Na wemu nema lepote, ni-ti onih crta kako ga je stvorio Bog. Vi }ete morati izdi}i le-potu i ponovo ozdraviti oboleli ukus qudi. Religiozan, veruju-}i ~ovek ‡ to je umetnik s Bogom, i qudima, i prirodom i jedinisiguran lek.

Treba da se nau~ite od prirode, da decu svoju i sve drugepravilno vaspitavate. Priroda upu}uje biqku da raste jednimdelom u zemqu, a drugim u visinu ka suncu. Dana{wi qudi upu-}uju svoju decu da rastu u zemqu. Zato su mnogi zemqani i maloje dece sunca. Va{ je zadatak da svu decu u~inite decom sunca.Treba obnoviti stari i jedini ispravan metod vaspitawa: da neìvi ~ovek o hlebu i za hleb, ve} i od re~i Bo`je (sr. Mt. 4,4),

90 Besede

da raste navi{e, ka Svetlosti, ka Bogu. Propovedajte heroizam,a ne samoodràvawe i borbu za opstanak, {to ~ine pla{qiviapostoli i ne usu|uju se napraviti jedan korak napred. Samoodr-àvawe i borba za opstanak su po~etna ta~ka ~ovekovog ìvota,a heroizam je posledwa.

U zakqu~ku isti~em: bilo je dosta krize vere i duha. Vi stenajmla|i brat evropskih naroda. Potomci Jafeta, kome je Otacdao najve}e nasle|e. Pronosite vedrinu i toplinu! Neka sve o~ikoje vas gledaju, budu svetle, i sva lica osmehnuta. Neka Bog idana{wa svetiteqka idu pred vama i neka se Sin Bo`ji odraà-va na vama u sjaju i slavi! Bog ho}e svet. Ako Boga imate, ima}e-te {ta doneti svetu i ima}ete radi ~ega izlaziti na pozornicuistorije. I ako bi vas upitao svet: ko ste vi, vi }ete im odgovo-riti: mi smo najmla|e i najnedostojnije sluge Bo`je, koje On po-sla u svet radi spasewa svih qudi. Me|utim, ne odgovarajte ovosve dotle dok se ne osetite duboko veruju}i. Tada }ete bitiuverqivi i poverova}e vam.


SVETI SAVA17

Srpski narod je veoma naklowen deci. Bog je StevanuNemawi i wegovoj supruzi Ani podario i tre}e mu{kodete. Ono je bilo ~udo od deteta, lepo i bistro. Na kr-

{tewu mu dado{e ime Rastislav, a svi su ga zvali Rastko. [to jeRastko vi{e rastao, sve je vi{e bio voqen, ne samo od svojih po-starijih roditeqa, nego i od sve uè rodbine i cele dràve.

Sre}ni roditeqi gledali su dete sa ne`nom qubavqu isveta~kim po{tovawem kao da ga nisu ni rodili, nego kao da jeposlato sa neba. Mnogi su verovali da }e ono biti novi znaksvetu.

Vaspitavali su ga najboqi u~iteqi. U u~ewu i vladawu bioje ponos svojih nastavnika. Po napuwenoj petnaestoj godini,otac mu dade jednu pokrajinu u Zeti kako bi sticao iskustvo uupravqawu i administraciji, i dodeli mu nekoliko dràvnikai vojnih zapovednika da ga upu}uju u prin~evskim du`nostima ivojnim ve{tinama.

Rastko je revnosno i pa`qivo pratio uputstva svojih sta-rijih. Nije izbegavao ni poneke od pristojnih razonoda sa svo-jim mla|im drugovima. Uvek otvoren, qubazan i ìvahan, i{aoje sa drugovima ponekad na javne igre, u lov i naro~ito na vojneve`be. Umesto da je tro{io vreme na sujetne razonode, ~itao jeozbiqne tekstove i kwige koje mu je otac nabavqao, naro~itodela iz religije i istorije. Redovno je prisustvovao bogosluè-wima u crkvi, molio se, postio, pri~e{}ivao i davao milosti-wu siroma{nima.

Svi su se divili wegovoj ~ednosti. Bio je omiqen sa neo-bi~ne plemenitosti. âk i u svojoj ranoj mladosti, a ne samo ka-snije, voleo je da duboko i mnogo razmi{{qa o veri. Ovo ne zna-~i da nije voleo rad i da radi. Naprotiv, bio je veoma vredan i

92 Besede

17 Predavawe o Svetom Savi

izvr{avao je svoje obaveze vrlo savesno. U slobodnim ~asovimaje najradije razmi{qao o velikim tajnama ~ovekovog bitisawa isudbine. Ove dve uro|ene osobine kod Srba stvorile su najmu-drije i najja~e li~nosti kojima je Sveti Sava rodona~elnik.Prihvatio je i u ne~em, na moralnom planu, dopunio izreku ki-neskog mislioca Konfu~ija: “Lako je raditi, te{ko je misli-ti”.

U svojoj sedamnaestoj godini, Rastko je sagledao svu ta{ti-nu ovog sveta, i bez probawa svetskih uìvawa, osetio je wihovbol i nizak kraj. Bez ijednog ozbiqnog greha, na drugima je po-smatrao wihovo razaraju}e dejstvo. To ga je povelo u Svetu Goru,u manastir Rusik, gde se zamona{io i dobio ime Sava. U Rusikuje ostao nekoliko meseci, a zatim je pre{ao u gr~ki manastir,Vatoped, gde je ostao punih devetnaest godina. Ovaj boravak uVatopedu bio je po wega od neprocewive vrednosti. To je, presvega, bio carski manastir, manastir gde su vizantijski carevidolazili, odsedali i odatle preduzimali svoja pokloni~ka pu-tovawa po Svetoj Gori. Ovde je dobro izu~io gr~ki jezik. Kori-stio je veoma bogatu biblioteku o Svetim ocima na original-nom gr~kom jeziku. Tamo je kao na izlo`bi mogao posmatrati iu~iti se naprednoj vizantijskoj kulturi i civilizaciji. ZatoSavin dolazak u Vatoped nije bio wegovim izborom, nego dale-kovido{}u Bo`jeg promisla.

Tako, stekav{i bogato duhovno iskustvo, Sveti Sava se ja-vio u srpskom narodu kao veliki neimar, diplomata, podvi`nik,upraviteq, mirotvorac, pastir, propovednik, pisac, prosveti-teq, arhipastir, poklonik ‡ svetiteq.

Prosvetiteqska misija Svetoga Save

[ta je Sveti Sava u nama potvrdio i utvrdio? Potvrdio jei utvrdio veru pravoslavnu, uvek savremenu i novu. Nikakvudrugu veru nije usa|ivao u nas, nego onu kojom je sebe tako viso-ko uzdigao do neba. Ovo svi znamo, kao {to znamo da je wegov ina{ Bog sav potvrdan, a nimalo odri~an; sav pozitivan a nimalonegativan; sav istinit a nimalo neistinit, sav ON - Onaj kojijeste.

Po wemu, srce traì potvrdu bi}a Bo`jeg u ~oveku, potvr-du qubavi Bo`je, potvrdu ìvota ve~nog, kao i potvrdu ìvota


po Bogu i u Bogu. Srce je most izme|u neba i zemqe. Ono nije sa-mo organ krvi, nego i organ duha.

Me|utim, u na{em vremenu qudi malih duhovnih sposobno-sti i velikih materijalnih preokupacija, ne naslawaju se na po-tvrde srca, smeju mu se i odri~u sve ono {to je najvrednije u we-mu. Tako smo dugo slu{ali, pa ~ak i debele kwige su napisane,da je pravoslavna svetosavska vera nepotrebna srpskom narodupo{to je, navodno, jednostavna. Da li je jednostavna vera srp-skih careva i kraqeva? Da li je jednostavna vera koja je u nesa-lomqivom otporu dràla trideset kolena srpskih? Zar je jed-nostavna ona vera koja naziva qude decom Bo`jom i bori se zawihovu slobodu? Zar je jednostavna ona vera koja propoveda qu-bav i prijateqstvo me|u svima narodima?

Na{ narod kaè: “Kome je svet skup, tome je Bog jeftin”.Ko se zaplete u pau~inu stvari, taj gubi vid za pravi svet slobo-de. Na{a je vera, tj. Pravoslavqe, vera slobode od despotizmaqudi, od despotizma stvari i despotizma od samog sebe. Zatvori-ti pravoslavnu veru u granice jedne nacije ili jedne provincije,isto je {to sun~evu svetlost zakqu~ati u metalni kov~eg. Moèli se to? Kako se moè ograni~iti vera pravoslavna - a kod nasSvetosavqe, koje nije ni{ta drugo nego Pravoslavqe - da ne sve-tli celome svetu? Ako ne svetli celome svetu, nikome ne sve-tli. Ako ne greje qubavqu sve i svakoga, nikoga ne greje. To jebeskompromisan zakqu~ak koji je Sveti Sava uvek imao u vidu.

Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba

Svetiteq Sava je utemeqiteq Srpske crkve i na{ih {ko-la. Po wegovom mi{qewu, Hristova Crkva je ìvi organizam,sastavqen od ìvih }elija svojih ~lanova. Svaki wen dan je oro-{en suzama pokajnika i klicawem pobednika. Crkva vodi bitku,a pobednici borbu. Pobednici mogu izgubiti borbu, a Crkva ni-kada ne gubi bitku. Ona je kroz minulih 20 vekova crpela i crpisnagu od Osniva~a Crkve, Gospoda Hrista. Uz sve to je jo{ kre-pqena, prosve}ivana i rukovo|ena prisustvom blagodatnoga isvemogu}ega Duha Bo`jega. Ona jo{ vodi bitku, a datum zavr{et-ka bitke je ozna~en kao zavr{etak vremena, a vreme je uvod uve~nost.

94 Besede

Postojawe i opstanak Crkve u tako dugom vremenu je pravo~udo sveta. Ona, taj nebeski sistem dobra, istine i pravde, u su-{tini predstavqa samu ne`nost qubavi i ~istotu an|elsku. Je-dino obnavqana Wime (Hristom) ona se mogla odràti, rasti i{iriti u neposrednoj blizini neznawa, grubosti, idolopoklon-stva, mr`we i zemaqske prqav{tine. Ona je kao najne`nije cve-}e usred nabujalog korova, a korov ne ugu{i cve}e. “Svetlostsvetli u tami i tama je ne obuze”, veli sveti apostol i jevan|e-list Jovan (Jn. 1,5).

I ne samo to. Kada nastupe svi prore~eni uàsi na bezbo-`ni svet i kada se zemqa bude tresla od ratova, On (Hristos)unapred predo~ava i hrabri svoje vojnike: “Ne bojte se, jer sampobedio svet” (Jn. 16,33), i kada bi ceo svet ustao protiv Crkve,On govori: “Gledajte da se ne upla{ite” (Mt. 24,6).

Istakli smo da je Sveti Sava otac na{ih {kola na svimnivoima. On je najpre u srpskim manastirima, me|u wima i u Hi-landaru, ustrojio ono {to mi sada zovemo akademijama, univer-zitetima. Stvorio je prosvetna ogwi{ta. Bavio se i sam kwi-èvno{}u i naukom. Kr~io je put onome duhu koji proìma naj-boqa dela srpske kwièvnosti i nauke. Uzmite, na primer, we-gov “@ivot Svetog Simeona Nemawe” i uporedite sa delimagr~kih agiografa. Dok su Grci sladuwavi, retori~ni i, ono {tomi zovemo, senzacionalni, Sveti Sava pi{e trezveno, stvarno iiskreno. Jezik mu je jezgrovit i jednostavan, bez poze i fraze.

On je i danas radostan kada se u na{im {kolama radi naprosve}ivawu uma, ja~awu i oduhovqavawu sopstvene voqe. Tosu garanti sutra{weg savesnog odgovora na poslovima koje }epreuzeti mla|i. [kola, ta duhovna radionica, od malih sposob-nosti stvara velike, kod onih koji ho}e da rade. Rad je svojevr-sna molitva za ~oveka i siguran put ka postizawu zvawa dostoj-nog ~oveka.

Blagodare}i ovoj specifi~noj molitvi (tj. radu), SvetiSava je ostavio dubok trag ne samo u duhovnoj, nego i u socijal-noj kulturi svoga naroda. Wegovom zaslugom Srpska crkva po-staje autokefalnom 1219. godine, dok je to Ruskoj crkvi po{loza rukom tek 1589. g. On radi na tome da i Srpska dràva budenezavisna, te postavqa svoga brata Stefana Prvoven~anog u po-loàj samodr{ca vladara. Po{to ovakva dvostruka emancipaci-ja izaziva surevwivost suseda, Sveti Sava se svesrdno trudi da


ih ne samo umiri, nego i s wima dogovori o nenapadawu, zalaù-}i ceo svoj autoritet.

Poznavaju}i mentalitet svoga naroda, smatrao je da nijedovoqno stvoriti uslove za spoqa{wi mir, politi~ki i soci-jalni. Shvativ{i dobro i ovaj zadatak, on oja~ava simfoniju, tj.saglasnost, izme|u duhovne i svetovne vlasti. Izmirio je zava-|enu bra}u Stefana i Vukana; ublaìo je stale{ku mr`wu, ~i-me je u punom smislu re~i zasluìo naziv “mirotvorac”. Na{ugledni kwièvnik Matija Be}kovi} re~e: “Izmirewe bra}e,najve}i je posao koji je obavio Sveti Sava”.

Pokosovstvo u svetlu Svetosavqa

Posle Kosovske bitke prilike u na{oj zemqi bile su veomaozbiqne i te{ke. O srpske zemqe se otimao Tur~in, stigao podZadar, severno pod Be~ i pro|e Pe{tu. U svemu ovome srpski na-rod je traìo puteve za svoju Crkvu i dràvu. Re~i Svetog Save:“Bra}o i ~eda, kao prvo molim vas, poloìv{i svu nadu u Boga,drìmo se prave vere Wegove”, bile su uvek na umu svetosavaca.Ova molba Svetog Save je prihva}ena kao program za o~uvawepravoslavnog i nacionalnog imena. Srbi su Svetog Savu i Svetogvelikomu~enika kosovskog Kneza Lazara ose}ali saputnicimakroz sve vrleti pokosovskih vekova, ~uvaju}i narod ota~astvasvoga. Kao Mojsije oni idu pred svojim Izraiqem nose}i bukti-wu svetosavske svesti, koja se nikada nije gasila.

U ovom ose}awu i smislu su i poruke svetog apostola Pa-vla: “Bra}o, {to god je istinito, {to god je po{teno, {to god jepravedno, {to god je ~isto, {to god je dostojno qubavi, {to godje na dobrom glasu, bilo koja vrlina, bilo {to pohvale dostojno,to mislite” (Flp. 4,8).

Upravo danas na Savindan, misle}i na sve na{e pretke,borce za sve ono {to je istinito, po{teno, ~isto, na dobromglasu i pohvale dostojno, osnaùjemo i svoju sada{wost.

Nedavno proslavismo {est vekova od Kosovske bitke, alimnogoimenita kwiga srpskih stradalnika i novomu~enika ispi-sivana je i daqe novim stradalnicima i novomu~enicima. Wiho-vi grobovi su kolevke novih snaga. To su grobovi novih Lazare-vi}a, Obili}a, Popovi}a, Jankovi}a, Sin|eli}a, Gavrilovi}a idrugih. U ovim delovima na{e Crkve i naroda, mi smo na ispitu

96 Besede

bili uvek, pa i sada. Ne treba se ovoga pla{iti. Podvizima izna{e pro{losti dali smo srazmerno vi{e slavnih qudi i èna,vi{e svetaca i heroja, vi{e presudnih megdana po Balkanu iEvropi, nego ma koji susedni narod.

I jo{ ne{to, duh Svetosavqa {irio se i na{im zadu`bi-narstvom po susednim zemqama, i {ire. Najve}i zadu`binari uRumuniji bili su Srbi i Srpkiwe. Najznamenitiji veliki vezi-ri u Stambolu bili su Srbi. Najve}i pesnik ma|arski bio je Sr-bin. Nekoliko Srba vojskovo|a bili su me|u prvima u Rusiji.Na spisku velikih qudi u Austro-Ugarskoj bili su i Srbi. Prvai najve}a svetiwa u Albaniji jeste manastir [in \on sa mo-{tima Sv. kraqa Jovana Vladimira, kod Elbasana. Prva i naj-glavnija svetiwa u Rumuniji su mo{ti Svete Petke Srpkiwe uJa{u. Dvorska crkva sa mauzolejom u Kurte de Ar|o{u, gde su sa-hrawivani rumunski vladari, jeste srpska zadu`bina. Prva inajva`nija svetiwa u prestonici Bugarske jeste crkva Sv. Nede-qe, gde su mo{ti svetog kraqa Milutina. U neposrednoj blizi-ni Groba Gospodweg nalazi se zadu`bina kraqa Milutina, po-sve}ena svetim Arhan|elima, Krsnoj slavi Nemawi}a. U gr~kojTesaliji, naj~uveniji manastiri su na Meteorima, u kojima senalaze mo{ti Srba svetih i ktitora. Da ne govorimo o SvetojGori, koja je obnovqena blagodare}i najvi{e srpskoj brizi ipomo}i duhovnoj i materijalnoj. I najzad, u na{e vreme u Ame-rici dva ~oveka Srbina u{li su u red dvadesetorice najzaslu-`nijih qudi Amerike: Nikola Tesla je otac energetike, a Mi-hailo Pupin komunikacija.

Najnoviji doga|aji u svetlu Svetosavqa

Istorija Srba je dugo putovawe po trnovitom putu. Nekafizi~ka sila, ~ak dvostruko ili trostruko ja~a, bez moralne iduhovne snage, ne bi izdràla ono {to je u pro{losti izdràosrpski narod. Tri Tur~ina su se borili u ~uvenoj Kosovskoj bit-ki protiv jednog Srbina. Ne{to tako se dogodilo i 1914. godine.Ali, srpska du{a je tokom pet stotina godina robovawa strada-la i verovala. Stradawe ponekad slama veru. Me|utim, srpskostradawe je ja~alo veru srpskoga naroda. Sa verom je dolazilanada, sa nadom snaga, i tako su Srbi izdràli najteè ropstvoikada zabeleèno u istoriji.


Svi ste vi svedoci ovih novih nesre}a koje su se sru~ile nasrpski narod. Stari planovi za politi~kom dominacijom odBerlina do Bagdada oìveli su ponovo. Srpski narod je na putui glavna smetwa ostvarewu tih planova. Kao {to je u tursko do-ba put sa Zapada preko srpskih zemaqa i{ao ka Konstantinopo-qu i Solunu, i sa Istoka od Bagdada ka Be~u i Berlinu, tako bi,po wima, trebalo opet biti. Jo{ jedna ni~eovska teorija je da-nas aktuelna: “Mali narodi nemaju pravo na samostalno postoja-we”. Svi mali narodi i dràve moraju se udruìti u veliku dr-àvu. Prema toj postavci, ona jedino ima pravo na nezavisno po-stojawe i sposobnost za kulturno stvarawe. Kada se kaè, veli-ka i sna`na dràva ima pravo da gospodari nad susednim malimdràvama, onda se pre}utno kaè i prihvata mi{qewe da jedanja~i ~ovek, isto tako, poseduje pravo da gospodari slabijim ~o-vekom. Kada se u~ewe Ni~eovo o Nad~oveku i vi{oj rasi utvrdiu qudskoj svesti, onda je vrlo kratak put da se ono ostvari u ì-votu. Kada se Nad~ovek silom nametne kao idol ~ove~anstva,istorija i kultura ~ove~anstva bi}e srozani na kanibalizam Ju-`nog mora. Kakav tuàn i tragi~an eho pesme o Ri~ardu £££: “Ne-ka mi{ice na{e budu savest, a ma~evi na{i zakon!”

Mi smo se, uvereni u pomo} Boga i Svetog Save, vi{e odsto godina o~ajni~ki borili protiv ove surove i ne~ove~ne ide-ologije ‡ da mali narodi nemaju pravo na ìvot i slobodu, bori-li se protiv jedne ideje koja je tako stara kao Tamerlan i turskiSultanat, tako stara kao austrijska deviza “zavadi pa vladaj”,pa ~ak i kao najsuroviji nagon qudski. Tako Srpski ustanak tra-je vi{e od 180 godina. Verujem da je sada na vrhuncu i u svojoj za-vr{noj fazi.

Ne}u preterati ako kaèm: blagodarimo Bogu {to smo ro-|eni u svetosavskom podvi`ni~kom narodu. To nam olak{ava te-rete nenavidnika, tu|inaca, koji olako primaju protiv nas sve{to do wih do|e. Neka oni to ~ine, a mi imamo daleko vi{e raz-loga da budemo i daqe sve ~estitiji, uredniji, svetliji, revno-sniji i radosniji, nego oni ~iji su preci napustili ono {to imje bilo najsvetije i najvrednije. Budu}i da smo nau~eni od car-skog sina Svetog Save da se mu~imo i ~inimo vi{e nego {to mo-èmo, ispuweni smo, na kraju krajeva, pobedom i zadovoqstvom.Zato, nikako ne moèmo verovati da su na{e nade uni{teneovim nametnutim prqavim ratom. Mi smo u pro{losti izdrà-

98 Besede

li, pre`iveli i duhovno pobedili. To je lekcija iz srpske i sve-tosavske pro{losti na{oj sada{wosti i sivilu. Sveti Sava ni-kada svoj narod nije ostavqao. On je sa nama, kao i svi ostalisrpski velikani. Oni su sa nama, kao {to smo i mi danas sa Sve-tim Savom.


QUDSKA LI^NOST ‡ PREDMETPO[TOVAWA CRKVENOG PASTIRA

Gledajte da ne prezrete jednoga od ovih malih.

(Mt. 18,10)

Danas je neophodno govoriti o qudskoj li~nosti, wenompo{tovawu i ìvotu srca. Dok razmi{aamo o ovoj te-mi, naro~ito nas zanimaju ova pitawa: vapiju}a nejed-

nakost ~oveka i ~oveka, moralni sukobi i socijalna nejednakostdru{tva.

Crkvenog pastira interesuje i pakao koji qudi stvori{e.Zatim, za{to se nevoqno re{avaju socijalni problemi, koji su usvojoj su{tini eti~kog karaktera. Jevan|elsko je pravilo: neo-zbiqno je re{avati ìvotne probleme, ìvotna pitawa ~oveka,bez ~oveka. Stalno lutawe po periferiji, analizirawe “grubekore crnog neobi~nog nanosa”, ne obaziru}i se na su{tinu, bit-nost ~oveka, nije ni{ta drugo do stvarawe la`nog ponosa i po-uzdawa u svoju sopstvenu li~nost. Ti problemi osta}e nere{enisve dotle dok postoji uverewe da ~ovek nije ve~an, da je izjedna-~en sa crvima, sa mravima, sa bilo kojom tvari, kra}e ili duè}ute}i umom i srcem, pretrnuo od kontradiktornosti. U takvomstawu samo jednim malim deli}em srca ose}a suprotno tome,ose}a skoro prekinu}e saveza, zaveta, i Bog mu ne rawava srcesvojom qubavqu, kako re~e sv. Vasilije Veliki. Ako je ~ovekisto {to i pra{ina koju najmawi pustiwski vetri} nosi i raz-nosi, za{to ga mu~i pitawe je li izjedna~en sa svim onim {to gaokruùje. Ako je ~ovek isto {to riba u vodi, ptica u vazduhu iìvotiwa na zemqi, za{to ga od pamtiveka mu~i pitawe o smi-slu ìvota? Nema~ki pesnik Hajne veli:

O razre{ite mi zagonetku ìvota,

Ve~no nespokojstvo i stra{na pitawa!

Odgovor mi dajte {to je tajna veka

100 Besede

U ~emu sudba ~oveka.

Otkud je do{Äo? Kuda ide?

I ko tamo nad zvezdama ìvi?

Ako je ~ovek jednak sa svim onim {to se zove zemqa i ze-maqsko, za{to tolika nezadovoqstva, klecawa, padawa, jauci ivapaji? Zar je ~ovek samo telo ‡ vrsta ma{ine; fizi~ki automat‡ jedna brojka celokupne sume ‡ sveta, samo deli} svetskog meha-nizma?

Ako je tako, {to se danas i uvek potencira, uzaludno je go-voriti o ~asti, obrazu, ponosu i dostojanstvu ~oveka. Na{e srcenema prava kad nam iznosi na{a tanana ose}awa. Sva stradawa~oveka i ~ove~anstva samo su privi|ewa. Na{a qubav prema ro-diteqima, deci, prijateqima, ~oveku, a naro~ito prema ìvomeBogu, jeste besmislica, buncawe, bez ikakve sadràjnosti. Takvarezonovawa su nelogi~na, apsurdna. Duboko uroweno i uìvqe-no bi}e u Bogu, a to moè biti samo ~ovek, ne prima ovu drskuoptu`bu protiv sebe, slike i prilike Bo`je. On je li~nost isvaki otkucaj srca gromovito govori da je ~ovek ozbiqno bi}epod ovim nebom, jedino psihofizi~ko bi}e. Slovesno bi}e nemoè razumeti kamen, jer ne doìvquje stra{ne bolove, griùsavesti, nepodnosiva stradawa, `rtvenu qubav, samoodricawe imu~eni~ko li{avawe samog sebe zbog Gospoda i Boga svoga. Sveovo nije od zemqe; ovo mora biti sa neba, od Boga.

Problem ìvota je problem li~nosti

Problem ìvota je oduvek bio problem li~nosti, slove-snog bi}a, stvorenog po Savetu Svete Trojice. Kaè sv. Makari-je Veliki: “Bez ~oveka se ne mogu re{iti problemi ~oveka. Podpojmom “~ovek”, veli on, razumemo li~nost - heruvimsku sr` na-{e du{e, an|eosko jezgro weno, koja je uvijena u tajnu i za o~inevidqiva. Bog je stavio u ~oveka svoj najboqi dar - obrazBo`ji. No, taj dar, taj najskupoceniji biser skriva se u riznicidu{e, u blatwavoj ru`noj qu{turi zariven, usred tiwe na dnudu{evnog mira. Taj dar je oslepquju}e svetlozra~an. Skinite sa~oveka odelo, ublede}e telo, podlo`no isku{ewima, bolestimai smrti. A ako biste skinuli i telo, onda biste ugledali debeosloj grehova koji kao r|a izjedaju du{u. No, ako biste sa du{e


skinuli taj truli, smrdqivi deo, onda biste tamo ugledaliobraz Bo`ji, ikonu Wegovu, a to je su{tina ~oveka. Tu jeli~nost - ~ovek, wegovo dostojanstvo i nazna~ewe. To je svetaunutra{wost du{e qudske, istinsko “ja” ~ovekovo, koje je va-`nije od ~itave vaseqene.” ôvek je neprolazan kao ideal i onje najdragoceniji u ìvotu. “Kakva je korist ~oveku ako sav svetdobije, a du{i svojoj naudi? Ili kakav }e otkup dati za du{usvoju?”, po Hristovim re~ima (Mk. 8,36).

Govore}i o visokom dostojanstvu ~oveka, sveti MakarijeVeliki veli i ovo: “Nema takve bliskosti kao {to je u du{i sBogom i u Bogu s du{om”. Bog je stvorio razne stvari, kao: nebo,sunce, zemqu, mesec, vodu, plodonosna drveta, ìvotiwe svakevrste. Me|utim, ni u jednoj od ovih tvari ne po~iva Bog. Svakaje tvar u Wegovoj vlasti, ali u wima nije utvrdio Svoj presto,niti sa wima ustanovio zajednicu. Blagovoleo je samo jednom~oveku, stupiv{i sa wim u zajednicu, u wemu stanuju}i. Kao {toje Bog stvorio nebo i zemqu za obitavawe ~oveka, tako je telo idu{u stvorio za ìli{~e Sebi, da bi se uselio u telo wegovokao u dom Svoj, imaju}i prekrasnu nevestu, qubqenu du{u, stvo-renu po obrazu Wegovom. Zato sveti ap. Pavle kaè: “Mi smodom Wegov”, “Hram Duha Svetoga” (1 Kor. 6,19). Tako je i ~ovekpostao u~esnik u Bo`joj prirodi.

Materijalni svet je stvoren po re~i Bo`joj, a ~ovek poobrazu i podobiju Bo`jem. Stvarawu ~oveka prethodilo je save-tovawe Svete Trojice, u Troji~nom Boànstvu, posle ~ega svatri Boànska Lica neposredno i li~no stvaraju ~oveka. Zato je~ovek dragoceniji od svih tvari. Bi}u smeo i re}i }u: ne samovidqivih nego i nevidqivih, tj. slu`benih Duhova. Za arhan|e-le Gavrila i Mihaila nije Bog kazao: “Sotvorim po obrazu i popodobiju na{em”, ve} je kazao s obzirom na umnu su{tinu ~ove-ka, podrazumevaju}i pri stvarawu razumnu du{u i telo, hram du-{e. Tako, ~ovek je slavan i ~a{}u oven~an.

“ôvek je stvoren od Tvorca da bude ovaplo}eno obli~jetranscedentne Boànske mo}i”, veli sveti Grigorije Nisijski.“Du{a je ìvot tela, a ìvot du{e - srce, a u srcu ~ovekovom jeduh Bo`ji”, veli sv. Makarije Veliki. Du{a je tajanstveni, sve-{teni hram koji blista nebeskom krasotom. Vazda se traì du-{a ~ovekova, i ko se u ovom svetu za wu ne bori? Na wu se uti~e,

102 Besede

~iste sve naslage i ona postaje glavni ciq propovedi Hristove,~itavog ìvota i rada Gospoda Isusa Hrista.

Ono {to odre|uje put pravoj kulturipo~iva u srcu, u du{i

Tajne ve~nosti susre}u se u srcu qudskom, gde je srce srcaqudskog Bog. Ono {to ostaje sakriveno u du{i, u riznici vred-nosti unutra{weg sadràja, Gospod Hristos je nazvao qudskosrce u kome ose}amo potajni boànski plamen. Spasiteq visokoceni taj izvor duhovno-moralnog stvarala{tva, wegovu ~istotu,pa neumorno traga za ~ovekom u ~oveku, za wegovom su{tinom, zawegovom svrhom.

U qudskom srcu je “Carstvo nebesko”, sakriveno u poqu,koje na{av{i ~ovek odlazi i prodaje sve {to ima samo da bi ku-pio poqe ono (sr. Mt. 3,44). Riznica svakog ~oveka zakopana je upoqu du{e wegove. U srcu je skupoceni biser. Taj biser nije da-leko, wega svuda sa sobom nosi ~ovek. Samo rob greha to ne zna,niti veruje, putuju}i kroz ovaj svet, da je u wemu tako skupocenoblago. Zemaqske stvari vidi onaj ~ije je oko zdravo, dok }e nebe-sku stvar ugledati samo onaj u koga je nebesko oko zdravo: “Bla-go ~istima srcem, jer }e Boga videti” (Mt. 5,8).

Marko Aurelije veli: “Zagledaj u sebe, u tebi je izvor do-bra - neiscrpni izvor. Istina nije van tebe, nego u tebi; na|isebe u sebi, ovladaj sobom i ugleda}e{ istinu. Istina se ne na-lazi u stvarima - nije van tebe, a nije negde daleko preko mora,nego je u tebi u tvom srcu.” Mi smo hram Bo`ji i Duh ìvi u na-ma. Dragi kamen, dijamant, pokriven je grubom korom. Na prvipogled ne razlikuje se od obi~nog kamewa. îste}i ga i gla~aju-}i mesecima, pa ~ak i godinama, skida se gorwa kora i pojavqujeunutra{we kao rosa prozra~no jezgro, blista se i preliva nasuncu u raznim bojama. Tako i ~ovek, spoqa prqav, a unutra takodivan, da Bog radi wega nije po{tedeo Sina Svoga Jedinorod-nog, predao ga je ~ak na muke i na smrt.

Problem li~nosti i ìvota, duhovne kulture u Bogu re-{io je ne ~ovek koji kaè da um wegov caruje, nego Bogo~ovekkoji kaè: “Ja sam put, istina i ìvot” (Jn. 14,6). ôvek ili izgordosti, ili iz neznawa, ili iz ukorewene mr`we prema svemuHristovome, traì sam sebi puteve i ciqeve, stvara kvazi kul-


turu, luta i spoti~e se, premerava ~itavu vaseqenu, stavqa ubrojke, u kvantitetu traì smisao sveta.

Rezultanta svega toga je pitawe koje nas mu~i: za{to vladazlo, ili, dana{wim jezikom re~eno, kriza u svakom pogledu? Za-{to je, takore}i, vapiju}a razlika me|u qudima, bez obzira nadru{tvene sisteme? Otkud tolika razlika izme|u bogatih i si-roma{nih, bolesnih i zdravih, silnih i bednih? Za{to i ~emupobune i prevrati? Sve je to ~edo mehanizacije, racionalizaci-je ~oveka. Na srce ~ove~je, na wegove moralne kvalifikacije sevrlo malo obra}a pa`wa. Ne postoji dru{tveni sistem koji oveprobleme moè sam re{iti, ne uvaàvaju}i koncepcije neba.Treba znati ‡ to~ak istorije pokre}u moralne li~nosti, genijesrca, a ne samo uma.

Ko je pa`qivo ~itao Sveto Pismo, morao je opaziti da seuvek daje prednost qudskom srcu, pred wegovim razumom. Po we-govom shvatawu, i misli qudske imaju izvor, ne u umu ve} u srcu.U Svetom Pismu se veli da je veliko nevaqalstvo na zemqi:“Predade ih èqama srca u ne~istotu, da se pogane telesa wiho-va me|u wima samima. Pretvori{e istinu Bo`ju u la`, vi{epo{tova{e i posluì{e tvari nego Tvorcu” (Rim. 1,24-25). Spa-siteq pita: “[ta mislite u srcima svojim?” (Lk. 5,22); “[ta sepla{ite i za{to takve misli ulaze u srce va{e?” (Lk. 24,38);“Porodi aspidini, kako moète govoriti kada ste zli, jer ustagovore od suvi{ka srca” (Mt. 12,34); “Iz srca izlaze zle misli,ubistva, preqube, kra|e, la`na svedo~anstva, hule na Boga” (Mt.15,19).

Materijalna dobra su qude podelila na dostojne i nedo-stojne; prema bogatstvu, prema svemu spoqa{wem, formalnom,odre|uje se ~oveku mesto u dru{tvu. Kako je to plitko shvata-we?! Ko para nema ni{ta nema. Nema ni dostojanstva, ni ~asti,ni po{tewa. Lepo je kazao Dostojevski u svom romanu “Bedniqudi”, kad Djevu{kin pi{e Varvari: “Da, Varinka, ne treba ma-lodu{ja, ali ipak recite sami... u kakvim }u ~izmama sutra ugrad i}i? îzme su mi, znate,... nu`ne da o~uvam ~ast i obraz.”

Makaru je vrlo te{ko zato {to se qudi cene i mere po ma-terijalnom stawu, pa pi{e Varvari daqe: “I svako zna, milamoja, da je bedan ~ovek jadniji od krpe, i da ne moè ste}i ni~ijepo{tovawe, pa pisali oni {to im drago. Neka drqaju kako im jevoqa, bedni }e ostati kakav je bio. Ovo znate, jer u bednog ~ove-

104 Besede

ka treba da bude sve izvrnuto”... “Ja sam, dodu{e, veli on, nezna-lica i mo`da glupan, ali srce je u mene isto tako kao i u drugihqudi. Dodu{e, ni~im ne blistam, nema u meni sjaja ni tona, alija sam ipak ~ovek, ~ovek srcem i mislima. Prosjak je... prosjak,ali plemenit prosjak se umorio, prozebao, pa ipak se trudi, do-du{e, na svoj na~in...”

Zatim nam Dostojevski daje vrlo àlostan prizor i ne je-dinstven u na{em vremenu: Desetogodi{wi de~ak u ko{uqicibosonog stoji, ruke i noge su mu se uko~ile (od zime), drh}e igricka okrajak na rukavu i pruà molbu svoje bolesne majke:“Dobro~initeqi moji, kaè, majka de~ja umire, troje dece gladu-ju, zato nam sada pomozite”. êmu }e se nau~iti bedni mali{a-ni? Samo }e im se srce napuniti gor~ine. Prolaze qudi. Srcasu im kamena i ~uju se re~i: “Odatle! Nosite se!” Dakle, de~akuzebu noge i ruke, ali duh radi, jer se na primedbe ne osvr}e, i da-qe prosi sa napisanom molbom majke.

Sveti Jovan Zlatoust, propovednik srca, morala, svagda ina svakom mestu je davao moralne pouke i primere. Wegove bese-de su uvek nove, prijatne i potrebne. On veli: “Manija je i javnobezumqe puniti sanduke odelima, a ~oveka, stvorenog po obrazui slici Bo`joj, gledati naga kako trpi hladno}u i jedva se drìna nogama”... “Zar se tu ne sramoti zajedni~ka priroda qudska?”

Sveti Jovan Kron{tatski, sav pogruèn u sluèwe ~oveku- slici Bo`joj, podiè radni~ke domove, skloni{ta za bespo-slene, dnevna boravi{ta, sirotiwske domove, osnovne {kole,radni~ke {kole, ure|uje besplatnu lekarsku slu`bu, za nevoq-nike, prosjake i druge. Molio je Gospoda ~esto: “Gospode, ti sido{ao da bi sluìo qudima. Ti nisi samo u hramu govorio re~istine. Ti si pose}ivao gradove i sela, dolazio si, pre svega,onima ~ije si àrko pokajawe boànski predvi|ao i tako si ne-govao zajednicu qubavi. Podari i nama ovu zajednicu da se misve{tenici ne zatvaramo pred qudima u svoje ku}e; da ne iznosi-mo samo ono {to smo nau~ili, samo po du`nosti, nego da im seobra}amo slobodnom i ìvom re~ju vere i qubavi.”

Drevni pastiri Crkve upodobqavali su sebe Pastirena-~alniku Hristu koji prosi, boluje, ne traì ni{ta skupocenodo hleba, krova i re~ utehe. Nije govorio: oslobodi me od stra-dawa, ne daj mi bogatstvo, mada sam radi tebe, ~ove~e, osiroma-{io. Mada sam u tamnici, ne zahtevam, ne zahtevam da me od oko-


va oslobodi{, traìm samo jedno - da poseti{ su`weg radi te-be, da primi{ dovoqnu blagodarnost i samo za to ti dajem nebo.Mada sam te oslobodio od te{kih okova, meni je dosta ako me ve-zana poèli{ pogledati, tj. rekao sam, “kad jednome od ove mojemale bra}e u~iniste, meni u~iniste” (sr. Mt. 25,40).

Kakvim besmislicama i gordostima kipti ovaj na{ gordivek?! Pored sve kulture i civilizacije, hiqade i hiqade umiruod gladi; jednom re~ju, prezreni su. U pojedinim delovima ovena{e planete, ko zna koliko bolesne dece sisa hladne grudi svo-je majke koja je umrla od gladi ili neke druge neda}e. Tragizamjevan|elske pri~e o bogata{u i Lazaru nije ni danas - na vrhun-cu civilizacije - izgubio svoju snagu. To su negativni dijagno-sti~ki sistemi evolucije.

Socijalni problemi su prvo problemi srca

Oni su svagda u osnovi isti. Oni su prisutni u ovom vreme-nu i prostoru, i ne mogu se druga~ije re{avati no prirodno ihri{}anski. Svaki ~ovek kakav bio da bio, ima svoje dostojan-stvo; to mu je Bog dao. Zato treba po{tovati tu|e dostojanstvo.O po{tovawu tu|eg dostojanstva Dostojevski veli: “I gle, nemasudaca i nema osu|enih, - ima samo qudi”. Moramo dodati: namaklasa, staleà, bogatih, siroma{nih, silnih, starijih - postojesamo qudi kao slika i prilika Bo`ja.

Nikakvo ìgosawe, niti lanci, nisu u stawu nekoga u~ini-ti ~ovekom. Sa wim treba ~ove~anski postupati. Taj ~ove~anskipostupak moè o~ove~iti onu li~nost gde je davno potamneo likBo`ji. Dobar postupak cene vi{e qudi od dobre plate, naro~i-to qudi od ponosa i dostojanstva. To je prirodni i hri{}anskipogled na veru koja “kroz qubav dela”. S druge strane, ko moère}i da je istraìo dubinu tih srdaca i pro~itao u wima {to jesakriveno od celog sveta? Srca onih koji su stradali i kojistradaju, veoma su osetqiva za qubav, za ukazivawe po{tovawa.Wihova bitna patwa sastoji se u prezirawu ispoqenog mi{qe-wa, cene qude samo po spoqa{wim znacima bogatstva. Bilo komu drago i kako god mislio, makar i instinktivno, neznala~ki,on traì po{tovawe svoje qudske li~nosti, a hri{}ansko po-stupawe moè uquditi onoga kod koga je odavno potamnela sli-ka Bo`ja. Ako tako ~inimo, to je wegov spas i radost.

106 Besede

Pitawe socijalne nejednakosti najpre je postavqeno u Bi-bliji. Postoji mi{qewe da religija podràva eksploataciju,vlast i kapitalizam. Da bismo pokazali da je ovo neta~no trebase setiti re~i: “Teè je bogata{u u}i u Carstvo Bo`je, negolikamili pro}i kroz iglene u{i” (Mt. 19,23). U Starom zavetu jeo{tro postavqena razlika izme|u dobra i zla. Tako i socijalnopitawe postavqa se u starozavetno doba vrlo o{tro, u duhu ne-po{tedne borbe sa izrabqiva~ima, i to ~ak u duhu osvete i ka-zne: “Zato {to gazite siromaha - oduze}e vam se ku}e i vinogra-di” (Amos 5,11); “opleni}e one koji ih opleni{e” (Jez. 19,10). Uto vreme, proro~ko doba, isti~e se naro~ito vrednost siromahai potla~enih, wihova izabranost i bliskost Bogu. Tako kaoostvarewe pravde veli psalmopevac: “Izbavi}e ubogoga kojicvili, svi narodi bi}e mu pokorni. Bi}e milostiv ni{temu iubogomu i du{e }e jadnima spasavati” (Ps. 72,4 i 12-13). Starizavet, kao {to je re~eno, {titi siromaha i ugwetene, ukazuje imnaro~itu pa`wu, smatra ih kao izabrani narod, i zato, u odnosuna wih, naro~ito nagla{ava pravdu: “Nemoj izvrnuti pravde si-romahu svojemu u parnici wegovoj” (Izl. 23,6), a u istoj glavi,samo tre}em stihu, veli: “Siromahu u parnici wegovoj ne gledaj{to je siromah”. Kolika je razlika izme|u ove preporuke ipravde koju qudi reù, nije potrebno raspravqati.

Hri{}anstvo je primilo sva starozavetna merila koja seodnose na siroma{ne i bedne, produbquju}i ih u ideji bratstva,qubavi i bogosinovstva. Hristos zapoveda da se razda imawe si-romasima. Siroma{tvo je nazvao blaènstvom. Zna~i, ne sabi-raj blago na zemqi: “~uvajte se svake gramzivosti, jer niko neìvi od imovine svoje, {to je suvi{e bogat” (Lk. 12,15). Sve ovone sluì kapitalizmu niti brani burùjstvo. [ta vi{e, mi uhri{}anstvu nailazimo na tako radikalne stavove odricawaburùjskog duha i kapitalisti~ke psihologije da oni izazivajustrah i trepet: “Ne brinite se {ta }ete jesti, {ta }ete piti i u{ta }ete se obu}i”... “Pogledajte ptice nebeske”... “Pogledajtena qiqane poqske”... (Mt. 6,19; Lk. 12,15-34). Kapitalizam iburòazija su, u stvari, apsolutno poklonstvo stvarima, tj. ido-lopoklonstvo. To je ro|eno dete materijalizma. To je, po izrazuKarlajla, “mamonizam”, priznavawe izobiqa, obezbe|enosti ibogatstva kao vi{ih i apsolutnih vrednosti. To stawe Hristosprikazuje u svojoj kratkoj pri~i ovako: “Re}i }u du{i mojoj: du-


{o moja ima{ blaga za mnogo godina: ne brini se, jedi, pij i ve-seli se” (Lk. 13,19). Suprotno ovome mamonisti~kom principu,Hristos je dao novo na~elo i ukazao na jedini mogu}i put: “Tra-ìte pre svega Carstva Bo`jeg i pravde Wegove, a sve ostalo }evam se dodati” (Mt. 6,33).

Prva hri{}anska op{tina je postavila socijalno pitawena osnovama Bo`je nauke i iz srca qudskog. Tu se realizovalaqubav prema Bogu i bli`wima i re{eno pitawe socijalne ne-jednakosti i bede, uvek najpre traè}i “Carstva Bo`jeg i prav-de Wegove”. “A svi koji verovahu behu zajedno i imahu sve zajed-ni~ko” (Dap. 2,44). Ovde je postignuto ono {to je Platon iska-zao kao ideju u svome delu “O dràvi”: “Me|u drugovima je svezajedni~ko”. Va`no je ovde ista}i da je ova komuna qubavi bilaostvarena na zemqi samo u prvoj hri{}anskoj op{tini i u naj-boqim hri{}anskim manastirima, koji su ovakvu komunu quba-vi podràvali. Ovakva komuna qubavi moè da ìvi samo krozqubav, `rtvu, samoodricawe, pregnu}e duha. Iz Dela apostol-skih se vidi da je i u prvoj hri{}anskoj op{tini bilo takvih~lanova koji ovu komunu qubavi nisu mogli izdràti. Slu~aj saAnanijem i Sapfirom ovo potvr|uje (Dap. 5,1-11).

Ovim socijalnim pitawem bavili su se veoma mnogo i OciCrkve, veliki hri{}anski mislioci i filosofi. Oci Crkve,koji su ìveli u epohi sumraka anti~kog sveta i pada rimske ci-vilizacije, posmatrali su sliku koja je sli~na dana{wem kapi-talisti~kom poretku svake vrste: è| za boga}ewem i naslada-ma, gubitak granica izme|u moralnog i nemoralnog u sticawubogatstva, uàsnu rasko{ i koncentraciju ogromnih materijal-nih dobara. U takvom dru{tvu Sveti Oci su bili za uvaèwequdskog roda, traè}i radikalno re{ewe socijalnog pitawa. U“Apostolskim pravilima” i “U~ewu dvanaestorice Apostola”nailazimo na slede}e stavove: neka ti je sve zajedni~ko s bratomtvojim i ne nazivaj ni{ta svojim, jer kada vam je zajedni~ko ono{to je neprolazno - nebesko, utoliko vi{e treba da vam je zajed-ni~ko ono {to je prolazno - zemaqsko.

Mi{qewa svetih: Klimenta Aleksandrijskog, VasilijaVelikog, Jovana Zlatousta, Grigorija Nisijskog, Amvrosija Mi-lanskog, Blaènog Avgustina, Jeronima, Laktancija i drugih,mogla bi se uglavnom svesti na slede}e: “Bog je stvorio na{ rodza zajednicu”... “Sve je zajedni~ko, i bogati ne treba da imaju vi-

108 Besede

{e”... “Bog nam je dao pravo kori{}ewa, ali samo u granicamaneophodnog i za zajedni~ko dobro”... “Bogati treba da su kaoupravnici nad dobrima koja se dele siroma{nima”... “Prirodaje dala zajedni~ko pravo, a boga}ewe privatno pravo”. Avgustinsmatra da je “privatna svojina uzrok sukoba, neprijateqstava,pobuna, nepravdi, ubijawa”.

Zatim Sveti Oci ta~no razlikuju sve vrste siroma{tva idve vrste boga}ewa. Sveti Vasilije Veliki razlikuje “blaènekoji su siroma{ni duhom” od onih koji su siroma{ni po svomeimawu i neobi~no gladni po svojim stremqewima. Sv. GrigorijeNisijski govori o siroma{tvu koje poniàva ~oveka i o siro-ma{tvu koje uzdiè ~oveka: “Onaj koji je dobrovoqno siroma-{an svim zlim pomislima i nema ni{ta u svojoj riznici od sa-tanskih blaga... toga }e Hristos prikqu~iti onom blaènom si-roma{tvu ~iji je plod Carstvo nebesko.”

“Bogatome ne smeta bogatstvo ako ga na dobro upotrebqa-va, a siroma{nog ne uzdiè siroma{tvo ako u ritama i bedi neizbegava greh”, veli blaèni Jeronim. Zatim: “Nisu blaènisvi koji su siroma{ni, jer je siroma{tvo samo po sebi moralnoneutralno. Siroma{ni mogi biti dobri i r|avi”, veli svetiAmvrosije Milanski. Sveti Zlatoust na isti na~in daje ocenubogatog i siroma{nog. On kaè: “Ni{ta tako ne doprinosi su-kobima kao srebroqubqe, a najgore je kada se ono pojavi iz siro-ma{tva, jer se ova bolest javqa u du{ama siroma{nh i poja~avawihovo siroma{tvo... Bogatstvo i siroma{tvo ne treba ocewi-vati po koli~ini imawa, ve} po kakvo}i misli... Nije siromahonaj koji ni{ta nema, nego onaj koji pohlepno ùdi da mnogoima; niti je bogat onaj koji mnogo ima, nego onaj koji niu~emu neoskudeva... @eqe ~ine ~oveka bogatim i siroma{nim, a ne izo-biqe i oskudica u novcima.”

Prema ovde izloènome, postoji duhovno stawe koje zatva-ra ulaz u Carstvo Bo`je, u ostvarewe bratstva, sabornosti iqubavi, tih vi{ih vrednosti. Kada ovo govorimo, imamo u viduduhovno stawe bogata{a i siromaha, duhovni odnos prema stva-rima i vrednostima. Tada je ìvot lak i sre}an, tada du{a cvetakao cvet i postaje ~ila za let kao ptica.

Pridruìmo ovome i mi{qewe blaène uspomene episko-pa Nikolaja: “Svi su qudi kraqevski sinovi. I oni siroma{ni,koji ne stoje u kraqevskom odelu pred vratima i traè milosti-


wu. Vi se odnosite prema va{em ko~ija{u koji vas vozi s maweinteresovawa, nego prema biqu i kamewu ukraj puta, i zausta-vqate svoj pogled na svakom drvetu i kamenu kraj puta vi{e negona wemu. Poneke elegantne dame, kako one iz “Dru{tva za za-{titu ìvotiwa”, tako i one van svih dru{tava, obla~e svojeku~i}e u svilu i polaù ih na kadifenu postequ, dok nijednumisao svoju ne poklawaju slugama svojim koji na asurama spavaju.Pravi kraqevski sinovi odlikuju se po{tovawem, prvo premasamom sebi i po{tovawem prema drugim qudima, jer po{tovatisebe moè samo onaj koji vidi u sebi jo{ nekoga. Po{tovawe jemogu}e samo udvoje. Po{tuju svakog ~oveka jer nalaze kraqevskodostojanstvo u svakom ~oveku.”

A Aleksa [anti} veli:

Mene sve rane moga roda bole,

I moja du{a pati sa wim i grca.

Ja }u da vas te{im i sa vama da stradam,

I da ku{am sa morem i nebom!

Ho}u da se s vama molim i nadam,

Ho}u da se s vama istim hlebom hranim.

Zato Crkva ne sme da se pretvara u ma kakav zemaqski ob-lik, ne sme da se ograni~i na neku socijalnu ili individualnuulogu, na prosve}ivawe ili moralisawe. Crkva nije samo “savezvernika”, niti je neka filantropska ustanova ili pak privatnastvar pojedinih lica. Crkva je stvarna veza “ovoga” i “onoga”sveta, ona je projekcija ve~nosti kao i ~ovek, u vremenu “pravalestvica od neba do zemqe” niz koju silaze an|eli, i uz koju uz-laze qudi. Weno je da preobraàva zemaqsko i da ovaplo}uje du-hovno, da realizuje ve~no i da spasava tro{no, da od ovih na{ihbednih grehom ophrvanih du{a i od ove smrtne prirode izgradineumrlo savr{enstvo i ~istu lepotu Tela Hristovog. Crkva ve-zuje ~oveka s Bogom i an|elima, ona ga ujediwuje i sa bra}om we-govom, jer je ona Istina izvr{ena u obliku qubavi.

Da bi mogli raditi na zemqi, weni pastiri i vernici tre-ba da imaju ~vrst izgra|en kostur, gipke organe, razra|enu orga-nizaciju i neiscrpnu qubav. Ne smeju pre}i u konzervatizam, utupo ponavqawe mrtvog slova, prazne forme od kojih je duh od-leteo i ~iji je smisao izgubqen. @ivo i stvarno op{tewe saApostolima, svecima, velikim u~iteqima Crkve, isto je tako

110 Besede

duboka potreba, kao i formirawe novih Zlatousta i spasavaweìvih du{a. Puno}a ìvota pastirske delatnosti upravo se utome i sastoji ‡ da se naslawa na apsolutne vrednosti prekora-~iv{i granice vremena i prostora. Pastir treba da zna da seCrkva ne moè otkinuti od svog korena, niti se sme odre}i svogzadatka u dana{wici i budu}nosti, sve do posledweg dana na ze-mqi.

Danas posebno Crkva treba da aktivira svu mo} svoje quba-vi kako bi mogla da svojom istinom obasja tminu na{eg ìvota.Ako to bude tako, sve osnovne te`we ìvota na}i }e svoje izmi-rewe i koordinaciju u Crkvi, po ~ijem }e obrazu i podobiju ude-siti qudski ìvot i tako re{iti sve socijalne probleme. Pro-ma{i li taj ciq, mo`da }emo ubrzo prisustvovati prvom ~inuapokalipti~ke tragedije ~iji je rasplet Stra{ni sud.

Dakle, hri{}anstvo, obogo~ove~ewe, nije nam samo dato,nego i zadato.

Dato kao istina i zadato kao qubav. Istina je ve~na saprojekcijom dogme i otkrivewa, a qubav ima da dela svakog tre-nutka i svakog trenutka da pronalazi nova sredstva i nove `r-tve. Istina osloba|a od klawawa idolima, a qubav koja deluje uIstini radi slobodno. Tako je Hristos lik savr{enog bogo~o-ve~anstva, a Crkva i u woj pastir - neumorno pribliàvawestvarnom oboèwu ~oveka, realnom oduhovqewu svemira.

Rekao je Vi{eslavcev: “Samo boànska re~ dopire do slu-ha srca”... Tada se sjediwuje du{a sa du{om, srce sa srcem, voqasa voqom. Ovo je ono normalno ose}awe religioznosti vere uBoga, koje Biblija naziva srcem ili duhom. Ko srcem nije nika-da i ni{ta doìveo, taj ne zna {ta je vera u Boga, {ta je religi-ja, {ta je qubav prema Bogu i ~oveku, {ta je to ~initi dobro. Tidoìvqaji su veoma va`ni, uzvi{eni, i za wih je potrebna ple-menitost duha. Zato je na primer: ciq jevan|elske qubavi dadvoje postanu jedno, i to jedno su{tinom. Bogom re~eno i oprak-tikovano: Qubav je su{tina u Boga, a time i su{tina svake qud-ske li~nosti uop{te. Veli Stjepan Mitrov Qubi{a: “Ako stegladni, evo vam tela moga; ako ste èdni, evo vam krvi moje”. Za-to je u ovim mislima i postupcima jedino re{ewe socijalnihbolesti, kao: neprezirawe bednih, a u svetlosti Hristovoj gdenema grupa, kategorija, partija, bogatstava, dvoli~nosti, laì iza koga je dragocenija jedna du{a, jedna li~nost, nego ~itava va-


seqena. Hristos ceni i meri li~nost ne po spoqa{wosti, pobogatstvu, slavi, nego po srcu wegovom, po duhovno-religioznimmoralnim osobinama. “Evo pravog Izraiqca u kome nema lukav-stva” (Jn. 1,47), rekao je za Natanaila. Tu, i jedino je tu kqu~ zare{ewe ove qudske zagonetke.

Po svemu i u svemu izloènom, qudska li~nost - predmetpo{tovawa i ìvot srca u ulozi crkvenog pastira, mogu} je sa-mo onda u potpunosti, bez ikakvih primesa sa strane, kada po-stajemo ono {to jesmo. Rekao je Bog: “Budite savr{eni kao {toje savr{en Otac va{ nebeski” (Mt. 5,48). Postajati i postatisvesno i aktivno ono {to po mo}i i ustrojstvu Bo`jem na skri-ven na~in ve} jesmo, temeqi se na na{oj stvorenosti po slici iprilici Bo`joj i obnavqawu iste praktikovawem Jevan|eqaBo`jeg. Nama pastirima Crkve Bo`je je zapovest od Boga datraìmo one koje je On ve} na{ao. Poslao nas je na raskr{}aovoga sveta bez {tapa, torbe, hleba i novca, bez ikakvog oru`ja,da jedino jevan|eqem Bo`jim - propove|u, dovoqnim razlozimaprivodimo qude domu Carevom i postavqamo ih za trpezu Care-vog Sina (sr. Lk. 9,3). Veli sveti Makarije Veliki: Oni koji suoku{ali dar Svetoga Duha, doìvquju u svojoj svesti dve stvariujedno: radost i utehu, s jedne strane; drhtawe, strah i optuìva-we sebe, na drugoj strani.”

Ujedno gledawe Boànske slave i svest o ~ovekovom grehu,neprestani su predmeti pastirske slu`be. Ona je u neku rukuuvek àlost koja se preta~e u radost, po re~i sv. Jovana Les-tvi~nika. Tako shva}ena pastirska slu`ba neprestano stremiizvoru Bi}a, izvoru Dobra, izvoru Savr{enstva, Onome koji ra-|a sve vrednosti, Ocu svih vrednosti. To je ono {to pastir nazi-va svojim vi{im blagom, kome poverava svoje srce kako bi onikoji su mu povereni mogli mu poveriti svoje srce, odn. prekowega svoje najboqe emocije i stremqewa poveriti Svetiwi -Bogu. Tako shva}ena i vr{ena pastirska slu`ba je ìva i ìvo-tvorna, i qudsko bi}e je moè shvatiti kao puno}u i punotvor-nu.

Iz re~enog o ulozi i zadatku crkvenog pastira proizlazi:kao {to je ime Sina Bo`jeg veliko i neizmerno, koje nosi ~itavsvemir, tako je isto neizmeran i veliki zadatak crkvenog pasti-ra da u svoj svojoj ozbiqnosti poziva pronosi kroz ovaj svet pra-vi lik i ìvot srca qudskog. Ne}emo mo}i pravilno oceniti

112 Besede

mo} i zadatak ako u sebi ne osetimo mo} Bo`ju, pokaèmo punusamoodgovornost, ~ak strah i trepet od Spasiteqevog prizivaupu}enog “izgubqenim ovcama doma Izraiqeva”. âk i jevrejskatradicija vrlo mnogo ceni onoga koji ne{to ~ini u ime nekogadrugoga, ime mu priziva ili se na wega poziva.

Da zakqu~imo ovo izlagawe mi{qewem ~oveka koji je odprvog dana svoga sve{tenosluèwa sledio pravilo da se u najve-}oj meri predano odnosi prema svom Tvorcu i sve{teni~kom de-lu, strogo paze}i na sebe i svoju unutra{wost. To je sveti JovanKron{tatski, pastir i na{eg veka. On kao prvo pita:

[ta je sve{tenik? I odgovara: On je Bo`ji poslanik. Nasvakoj slu`bi Bo`joj, na molitvi, on stoji pred prestolom Naj-vi{ega ~ijoj su sili nebo i zemqa pot~iweni. On neprestano go-vori o Bogu i - Bog mu odgovara. Wegovoj zastupnoj molitvi po-veravaju se najve}i i najmawi. On moè da se moli za qude, zasvaki dar i za oslobo|ewe od svakog neduga. On stoji pred prai-zvorom ìvota i blagodari pred Bo`jim svedobrim, svemudrimsvevide}im Gospodstvom.

Zatim: Kakav treba da je pastir? On uvek mora da ìvi uDuhu Hristovom, sve qude da voli qubavqu Hristovom i da ihposmatra Wegovim ~istim, ne`nim i bezazlenim pogledom. Svi-ma da bude sve. On je nosilac dugotrpqive qubavi, prestavnikIstine i postojanosti Crkve.

I tre}e: Kakvu bestrasnost treba da ima sve{tenik? Onuvek treba da ima qubavi: kada se moli, kada vr{i tajne ili ka-da op{ti sa qudima, ali prvenstveno kad obavqa boànsku Li-turgiju - taj sveti obred neizmerne qubavi Bo`je. Da li je lakoimati savr{enu qubav? Qubav - to je sam Bog. Sve{teni~ko do-stojanstvo je uzvi{eno: to je ~ast Hristova. Mi smo obu~eni ublagodat Wegovog sve{tenstva i On sâm deluje kroz nas. Tako jesve{tenstvo Pravoslavne crkve po svome bi}u najradosnija, naj-svetija i sveprosve}uju}a slu`ba na zemqi. Ono je posrednik iz-me|u stvorewa i Tvorca, uzvo|ewe qudi ka sinovima Bo`jim. Toje naro~ita milost Bo`ja, ~ovekoqubqe Bo`je, neprestana bla-godarnost Bogu za izlivene darove i ìvot od Svetog Pri-~e{}a.


BAWA VITEZDA18

U svetu }ete imati nevoqe, ali ne bojte se, jer

ja nadvladah svet.

(Jn. 16,33)

Usvetu je bilo, i danas ima, mnogo nevoqa i gor~ine ko-

je ispuwavaju qudske du{e. Ne treba ih se bojati, hra-bri nas sveta Crkva, jer je Hristos sa nama. Treba se

Bogu moliti da pomiluje ceo svet, pa i nas.Dana{we jevan|eqe, kao deli} velikog ogledala ‡ Jevan|e-

qa Bo`jeg, prikazuje jednu nevoqu koja je trajala punih 38 godi-na. Pomenuti mladi}, po svome grehu, dugo je leào nepomi~anod Boga mole}i samo jedno - da ozdravi. Ovo je izuzetna i stra-{na bolest. âsovi sre}e su krilati, a ~asovi muke su bez krilai ~esto bez nogu. Jedan dana{wi ~ovekov radni vek proveo jeovaj bolesnik nepomi~an, ~ekaju}i ozdravqewe. Divimo se nesa-lomivoj veri ovog pa}enika, nad~ove~anskim naporima da se do-vaqao do bawe kada An|eo zatalasa vodu i postade lekovita.Isto, divimo se nasalomivoj nadi wegovoj u ozdravqewe, i to izdana u dan, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju. Misle}i owemu, ~ovek ne moè a da ne pogleda na blede karaktere na{esada{wosti, koji sa nesravweno mawim mukama diù ruku nasvoj ìvot i odlaze Bogu kao samoubice.

Ovaj bolesnik je ~ekao i do~ekao Onoga koji le~i svaku bo-lest du{e i tela. “Ho}e{ li biti zdrav”, upita ga Gospod Hri-stos. “Da, Gospode; ali nemam ~oveka da me spusti u bawu kada sevoda zamuti; a dok ja do|em, drugi si|e pre mene”, odgovori mla-di}. Posle svakog neuspeha, ~uju}i korake i glasove prolaznika,pesmu i ìve razgovore, jadikovawa i blagosiqawa ispred i okojerusalimskog hrama, pitao je: ima li ~oveka u ovom gradu? Ko

114 Besede

18 Na osve}ewu crkve

zna koliko je puta zakqu~io: nema ~oveka u svetom gradu Jerusa-limu. Vidite li kako se izrodio rod izabrani? Vidite li kakoje korov uzrastao na nekada rodnoj wivi? Kako se nekada{wapobo`nost izraiqskog naroda izrodila u tupu bezose}ajnost ihladno}u? Kako se ~ak i sve{teni~ka slu`ba Bogu, “koja je ve-nac, uqe pomazawa oca vi{wega”, qudskom voqom izvrnula u po-nositost, samozadovoqstvo formalnog `rtvoprino{ewa i zvec-kawe hramovnim novcem?

Ja ne mislim tuma~iti detaqno ovaj jevan|elski doga|aj.Da bismo ga razumeli i wegov smisao primenili na doga|aje izna{eg ìvota, treba ~initi ono ~ime su se posve}ivali na{ipreci stotinama godina. “Nije li ~ovek na vojsci na zemqi? Adani wegovi nisu li dani nadni~arski?” ‡ govorio je pravedniJov. Ako smo na vojsci, ovde smo radi ve`be, borbe i pobede; iako smo nadni~ari, onda smo radi nagrade. Nikako ne mislite daje istorija ovog mladi}a daleko od nas i da nema ni{ta zajed-ni~ko sa na{im ìvotom. Nije li u pet na{ih ~ula, kao u pettremova, zgomilano celo stovari{te bola i jada, suza i gnoja,greha i bezakowa, bolesnih misli, slepih èqa i strasti, hro-mih poku{aja i suhih nadawa? Jeste! îme ovo ublaìti i koga~oveka potraìti da nas isceli, ako ne Hrista? Ostavimo svedruge stvari i po~nimo najpre u~iti veru svoju i dobrim delima~initi je ìvom. Danas je vera potrebnija nego ikada ranije. Ka-da god su se nadvili tmurni oblaci nad qudima, oni su pribega-vali Bogu, toj bawi Vitezdi, {to je sasvim prirodno, jer On “sasvetim postupa sveto, sa ~ovekom vernim verno” (Ps. 18,25). Ta-ko je ~inio i Sveti Sava u~e}i nas kome se treba obra}ati. Izovih materijalisti~kih perspektiva te{ko je o~ekivati da savsvet u~i svoju hri{}ansku veru, a trebalo bi jer ona daje svet-lost i mudrost, prosvetquje tamu, opasuje nas snagom i ~ini namveran put; wom nas drì desnica Bo`ja i milost Wegova ~ininas velikima; {iri korak na{ i ne spoti~u se noge na{e. Onaja~a nadu u boqe, i molitva usta na{ih ne}e biti odbijena.

Dana{we jevan|eqe neodoqivo ukazuje na nakoliko pri-sutnih stvarnosti u svetu:

ôve~anstvo je grehom bolesno, onemo}alo i o~ekuje Bo`jupomo}.

Zatim, Bog promi{qa o qudima iako po gresima svojimprolaze kroz stradawa i, tre}e, stradawa su posledica greha, pa


isceqenima uvek zapoveda: “Vi{e ne gre{i da ti ne bude gore”(Jn. 5,4).

Samo verom koja kroz qubav dela, stvara se red u du{ama,reguli{e i upravqa spoqa{wim stvarima. Bog se raduje kada~inimo dobro, kada Mu prilazimo i molimo: “Ne udaquj se odmene; jer je nevoqa blizu, a nema pomo}nika me|u qudima. U Te-be se uzda{e oci na{i i Ti si ih izbavqao; Tebe priziva{e, ispasava{e se; u Tebe se uzda{e i ne ostaja{e u sramoti.”

Bo`ja usta izgovorila su i ovu misao: “[ta vredi ~ovekuako zadobije ceo svet, a du{i svojoj naudi, ili kakav }e otkup da-ti za du{u svoju?” (Mt. 16,26).

Pre pro{log rata, kao i mnogo ranije, crkveni propoved-nici i straàri nad du{ama pitali su: Za{to ponosita Evropasa tako mnogo veli~anstvenih hramova ne stavqa Bo`je iznadqudskog, duhovno iznad materijalnog kada je ovo prava medicinaza ozdravqewe ~ove~anstva?

Niko danas ne prodaje skupu stvar za jeftiniju. Najumnijeglave ekonomista u svetu danas pronalaze profit i do sitnicaizra~unavaju kako }e najboqe i na koji na~in robu skupo unov~i-ti. Kada je tako sa materijalnim stvarima, a svi smo svedoci dajeste, za{to onda davati du{u za jeftinije? Ovo nije pojava sa-mo na{eg vremena, ve} je iz drevnih vremena, ~ak od prarodite-qa na{ih. Pitamo: za{to i danas, kao onaj mladi} iz Jevan|eqa,mnogi izjavquje da “nema ~oveka”? Gde je otkup ako du{u izgubi-mo? Sva carstva i gospodstva ovoga sveta, kulturne tekovine istarudije, poloàji i vrednosti, ne mogu otkupiti jednu du{u.Ni za celu vasionu ne moè{ kupiti jednu du{u. Ona stoji iz-nad svega toga.

Nedavno je sve{tenik sa carskih dveri ~itao re~i iz Je-van|eqa kako je Juda prodao svoga U~iteqa za trideset nov~i}ai obesio se. Obesio je telo svoje. Nije se obesio {to Ga je jefti-no prodao, ve} zato {to je izdao Krv pravu, {to je uop{te izdao.Da mu je ponu|eno Rimsko carstvo, da mu je Tiberije krunu ponu-dio, on bi se ipak obesio, jer je onom nepomeniku dao du{u svoju.Ovakav nikome dobro ne ~ini, pa ni sebi.

Vi stariji ~itali ste na{e narodne pesme u kojima je na{narod izrazio svoju du{u. Se}ate se da nijedna ne po~iwe, nitise svr{ava, a da u woj nije pomenuto ime Bo`je. U wima je izne-ta narodna dogmatika. To je bilo i ostalo narodno jevan|eqe, ne

116 Besede

samo u doba Sv. Save, cara Lazara, majke Angeline, starca Vuja-dina, Jankovi} Stojana, ve} i danas. I to narodno jevan|eqe, po-sle ukazane Bo`je pomo}i, nedvosmisleno napomiwe: “Idi i negre{i vi{e, da ti ne bude gore”. “Sine Marko, jedini u majke,boqe ti je izgubiti glavu, nego svoju ogre{iti du{u”, govorilaje majka Marka Kraqevi}a. Gre{iti zna~i buniti se protiv Bo-ga, sebe i svakoga drugoga. To je buna protiv naredaba i uredabaBo`jih, kojima je tako mnogo sluìo i sebe posvetio doma}inovoga svetog hrama i na{e Crkve uop{te. Crkvom u~en i vo|en,na{ narod se uvek posve}ivao Bogu i stideo greha. Tako vaspita-van sa crkvene propovedaonice, na materinom krilu, porodi~nosjediwavan, za nebesa vezivan, u~io se shvatawu i praksi ìvotakoje se zove Pravoslavqe.

Tako i ova nedovr{ena bawa Vitezda, hram, koji, kao i svinedovr{eni hramovi, pruà op{tu sliku. Sa jedne strane su muprvi neimari, sa druge pokolewa i pokolewa dolaze u susret.Mnogih danas nema koji se radova{e prvim wegovim po~ecima ipodizawu, a mi pogledamo sa nadom kada }e u potpunosti prope-vati. Onda kao i sada, on na jednoj strani ~uva pro{lost, a nadrugoj vaspitava budu}nost jednog naroda kraj uzburkanih talasaplavog Jadrana, vazda dele}i sudbinu sa drugim narodima u ovomgradu i podnebqu. On je trajna veza izme|u vremena i ve~nosti,izme|u generacija koje dolaze i odlaze; on du{u odmara, uzdièi {iri srce za zagrqaj svih qudi dobre voqe.

Tako i mi prisutni danas na ovoj molitvi, ~itaju}i pro-{lost, posmatraju}i sada{wost i gledaju}i u budu}nost, a pou-~eni dana{wim Jevan|eqem, polaèmo nadu u Boga da }e ovajhram biti priveden svojoj funkciji. Recimo: kako je ovo svetomesto zanosno lepo, skladno i privla~no u ovom gradu gde su sevekovima smewivale kulture i civilizacije, svaka ostavqalasvoj pe~at, pa i najnovija, zaduùju}i ga i ~ine}i ga zna~ajnim.

Bogu na{emu neka je hvala za sve u~iweno i {to }e u~ini-ti. Amin.


SVETI SAVA I MI

Sveti Sava, blagosloveni sin svetog Nemawe (Simeona)i majke Ane, u mona{tvu Anastasije, napisao je Tipik(pravilnik ìvota) za monahe u manastiru Hilandaru.

Ali ve}i deo toga manastirskog Tipika on je naloìo na savsrpski narod od carskog dvora do kolibe pastirske. I seoski igradski srpski narod odràvao je taj Tipik do dana{wih dana.Znao je da nema ure|enog naroda ni dru{tva bez discipline duhakoja se utvr|uje na osnovu vere. Ovo su dobrodeteqi jevan|eqakoje je Sveti Sava naloìo na sav srpski narod, a mi ih imenuje-mo jo{ jednim imenom ‡ Svetosavqe.

Nije bilo davno kada su kod nas Srba zadruge bile veomaprisutne. Wihov jevan|elski sadràj bio je u slede}em: Biti uz-dr`qiv u jelu, oprezan na re~i, po{ten i razuman, ~edan u devo-ja{tvu i veran u supru`ni{tvu, biti molitven i pokajnik, ~isti milostiv, poslu{an prema starijima i milostiv prema mla|i-ma, biti pri~e{}en i uvek za smrt prigotovqen; sve{tenike po-{tovati i svetiteqe Bo`je slaviti, a naro~ito Presvetu Bogo-rodicu, mrtvih se se}ati, podu{ja im davati. To je od starih vre-mena tipik srpskog doma, koga se drì srpski narod i danas, sa-da ne{to i poja~ano zbog neda}a koje nas snalaze.

Ne}u preterati ako kaèm da blagodarimo Bogu {to smoro|eni u svetosavskom podvi`ni~kom narodu. To nam olak{avaterete neprijateqa i tu|inaca koji olako primaju sve do wihprispele klevete protiv Srbina svetosavca. Imamo daleko vi-{e razloga da budemo ~istiji, uredniji, pitomiji, svetliji, rev-nosniji i radosniji, nego oni ~iji su preci napustili ono {toim je najsvetije, svoju veru i naciju, pa se i dan-danas dokazujuvelikim nedelima, naro~ito u izuzetnim situacijama kao {to jerat.

118 Besede

Rekosmo da je srpski narod, narod podvi`ni~ki, mona{kinarod. Nau~en od carskog sina Svetog Save, on se mu~i da u~inivi{e nego {to se od wega traì.

Istorija Srba, to je putovawe po dugom i trnovitom putu.Jedna fizi~ka sila ~ak dvostruko i trostruko ja~a, bez moralnei duhovne snage, ne bi mogla izdràti ono {to je u pro{lostiizdrào srpski narod.

Tri Tur~ina su se borila protiv jednog Srbina u ~uvenojbitci na Kosovu 1389. godine, upravo kao {to su se tri Nemca -Bugarina borili protiv jednog Srbina u Prvom svetskom ratu.Dva na{a kraqa su poginula u roku od sedamnaest godina pri za-ustavqawu te turske najezde - kraq Vuka{in na Jedrenima iknez Lazar na Kosovu. Sad moèmo lako pojmiti koliko je mno-go na{eg plemstva izginulo u tim okr{ajima kad su samo u se-damnaest godina dva vladara `rtvovali svoje ìvote u prvimborbenim redovima.

Svi ste vi svedoci ovih nesre}a koje su se ponovo i ko znapo koji put sru~ile na srpski narod.

[ta bih mogao re}i o Srbima u Bosni i Hercegovini? Da-na{we ubice tela pokazali su nad Srbima svoju ve{tinu ubija-wa. Uni{tavali su stare qude, ène, decu, bolesnike i raweni-ke, klali su sa uìvawem. Palili su ku}e, {kole, stogove sena,otimali blago. Ako me pitate {ta je Bosna i Hercegovina da-nas, ja }u vam odgovoriti: velika hrpa poklanih mrtvaca kojaprezire svoje ubice. Ho}ete li da vam dam jo{ jedan odgovor?Bosna i Hercegovina bi}e od sada savest svojih neprijateqa iprijateqa. Kao Ri~ard £££, neprijateqi }e biti uznemiravani iu snu vizijom razorene Bosne i Hercegovine, koja kao duh {apu-}e: Za{to ste se tako te{ko ogre{ili o mene? A weni prijate-qi }e se od sada prezati u snu od privi|ewa novomu~enika srp-skih, sa ve~nim prigovorom: Za{to mi niste u muci pomogli?Ali, ne, ja pogre{ih! Moderne ubice su tako savr{eno izvr{i-li svoj zlo~in protiv Srba u Bosni i Hercegovini ubijaju}iwihovo telo, ali su im du{e ìvqe nego ikada ranije.

Ho}ete li mi verovati da niko na svetu ne pla~e tolikokoliko mi Srbi? To nije na{a fizi~ka mana, ve} osobina na{edu{e. Na{a du{a je u na{im suzama. Mi pla~emo u radosti i à-losti. U radosti, jer je ona na{ redak posetilac, a u bolu, jer jeon na{ stalni doma}in.


âk i na{ narodni junak Marko Kraqevi} plakao je gleda-ju}i srpski narod u ritama i pqa~ka{e u svili i kadifi. Pla-kao je i nad Tur~inom Musom koga je smatrao boqim junakom odsebe. Bio je divovskog stasa - kako ga je narodna tradicija opisa-la - mada je imao setnu du{u punu bola i suza. To je prava srpskadu{a.

Na{ narod kaè: “Boqe se okupati u suzama, nego u reciJordanu”. “Koliko molitava, toliko i suza”. “Sa kapima suzagresi se peru”. “Boqe je plakati sa mudrima, nego pevati sa lu-dima”. “Tugovawe pa}enika budi an|ele, smejawe pijanaca budi|avole”. A sveti Bernard re~e: “Suze pokajnika su vino an|e-la”. U suzama se rodila srpska demokratija. To je ono {to ho}unaro~ito da naglasim pred na{im evropskim “prijateqima”.

Na{a srpska demokratija je sasvim druga~ija. To je ne{toneplanirano, spontano i izvorno. Dugo smo mi imali demokra-tiju i ne znaju}i joj ime. Jednog dana kada svet bude prou~avaoporeklo i su{tinu na{e demokratije, za~udi}e se da je to bilopo~etkom na{eg nezavidnog bitisawa pre nekoliko stotina go-dina.

Na{a srpska istorija pruà op{ti dokaz kako ugwetavawetela vodi preporodu du{e. [to je srpsko telo bilo vi{e mu~e-no, to se srpska du{a vi{e uzdizala. U sre}nom vremenu ~ovekvi{e ìvi telom, a u tamnom vremenu fizi~kog ugwetavawa ì-vi vi{e duhovnim ìvotom. Kada je telo u lancima ropstva, on-da samo du{a moè biti slobodna.

U vremenu stradawa na{a du{a je bila sli~na muwi u cr-nim oblacima. “Moje telo pripada mu~iteqima, ali moja du{aje moja”, bila je jedna srpska izreka. Du{a je izdràla, preìve-la, pobedila. To je lekcija iz srpske pro{losti i sada{wosti.

Ne verujte da su na{e nade uni{tene sada{wom katastro-fom. Nisu. Mnogo puta smo u pro{losti bili sudbinom bacanina dno pakla, pa smo i na dnu toga pakla jo{ uvek verovali uraj...

120 Besede

SRPSKO HRI[]ANSTVO

Konstantin Filosof opisuje srpsku zemqu kao zemqu“kojoj se u celoj vaseqeni ne moè na}i ravne, da imasva dobra sabrana”. Ovako opisuje Srbe u vremenu Ste-

vana Visokog, car Lazarevog sina:“Hrabri su tako da takav glas u vaseqeni niko drugi nema

me|u qudima. Dobro}udni su i u poslu{nosti da im nema ravna usvetu. Gde je potreba, brzi su na poslu{nost a spori na govor. Agde je neka protivnost, brzi su na odgovor svakome. Telesnom ~i-stotom prevazilaze druge narode, a isto tako, lakom i svetlomkrvqu. Jo{ su, uz to milostivi i druèqubivi. Ako bi ko odwih osiroteo u potrebama, ostali mu daju sve potrebno, svakomesvagda, i ne samo davawem potrebnoga, no dvostrukom milosti-wom.

@ivot pak u celoj toj zemqi je kao Crkva Bo`ja, a ne kaoostali koji se pona{aju skotski i protiv prirode. Ure|ena jekod wih molitva od malog do velikog dva puta na dan i vi{e. â-sno je da sin, mada je u svome domu, kada je sa roditeqima, kaosluga stoji pred wima. Ovo se moè videti kako kod bogatih, ta-ko i kod najprostijih i posledwih siromaha. Gde se ~ulo kodwih da je neko uvredio oca ili mater? Zaista nigde. No, po Hri-stu vr{e zakon ~ine}i jedan drugoga ve}im od sebe, gospodinomimenuju}i gologlavi, kao u starini, i kao sada u isto~nim ze-mqama. Izuj obu}u sa nogu tvojih, zemqa na kojoj stoji{ sveta je;{to }e re}i, po{tuj zemqu obi~ajem. Otuda je kod wih Srba zai-sta sve izvanredno, pa i ostalo sve, shodno Pavlu, {to je ~asno ipobo`no i izbrano (Flp. 4,8), a osobito qubav koja je kruna svihvrlina.”


Epsko hri{}anstvo

Tako se moè nazvati srpsko Pravoslavqe. To je vera nadelu, u akciji, vera vojinstvena. Grci su logi~ari. Wihov duh jeoduvek filosofski. Oni su dali logi~ne formule hri{}anstvu.Srbi su od Grka primili i usvojili razra|eni sistem hri{}an-ske nauke, koji im je bio dovoqan kao osnov delatnosti i borbe.Kod Rusa prevla|uje ose}ajnost, lirika. Rusi su shvatilihri{}anstvo kao qubav. Kod Srba, pre svega i iznad svega, pre-vla|uje delo. Kada je re~ o veri, Srbi èle da je vide na delu.Ne vredi samo govoriti, mora se i tvoriti. I ko delom drugeu~i, najboqi je u~iteq. Otuda i poznata izreka: “Dobar pastirsve {to kaè inom, i sam svojim potvr|uje ~inom”. Sveti Savase proslavio me|u Srbima svojim delima, a ne zbog re~i. Tako idrugi mnogobrojni srpski svetiteqi, heroji i mu~enici.

Ne bismo hteli da ovim kaèmo da u ruskom hri{}anstvuoskudeva logika, niti da u srpskom hri{}anstvu nema ose}ajno-sti. Isti~em ono {to su istorijske prilike i du{evne naklono-sti istakle kao najvidnije obele`je ovih pravoslavnih naroda.Ni Rusi ni Grci nisu imali vekovno geslo “za Krst ~asni i slo-bodu zlatnu”, imali su ga samo Srbi. Jer borba, nametnuta borbaza Krst ~asni i slobodu, trajala je duè i bila je upornija kodsrpskog naroda negoli kod gr~kog i ruskog naroda. Otuda je srp-sko hri{}anstvo primilo epski karakter, a to zna~i, karakterdela, akcije, borbe.To je hri{}anstvo jake voqe, voqe na dobroupravqawe. Rekao je Spasiteq: “Ako ko izvr{i i nau~i, taj }ese veliki nazvati u Carstvu nebeskom” (Mt. 5,19). Dakle, prvodelo, pa kroz delo pouka drugome.

Ono {to Konstantin Filosof govori o Srbima H¤ veka,neka vaì i danas i za ovaj grad. Srbi treba da budu jo{ boqi ipobo`niji danas, jer su petvekovnim iskustvom postali bogati-ji.

Neka Bog pomogne i vazda u budu}nosti bude sa svima qudi-ma ovoga grada. Neka bude sa svima op{tinskim, crkvenim, po-licijskim, {kolskim ustanovama radi boqeg sutra.

122 Besede

MUÊNI[TVO

Zapadna Evropa se sa uàsom se}a jedne krvave Vartolo-mejske no}i. Trebalo bi mi mnogo vremena da nabrojimsve na{e uàsne i krvave srpske vartolomejske no}i.

Kada bi Evropa bar sada po~ela u~iti srpsku istoriju, druga~i-je bi se pona{ala u svima ovim novim neprilikama.

Usrpskoj pro{losti je bilo vremena kad su Turci moglivideti oko sebe samo sakate prosjake. Bilo je to u nekada{wojotaxbini velikih junaka. Telo srpskog naroda je bilo ubijano, adu{a je jo{ bila ìva. Bogaqi i slepi nisu o~igledno bilipredstavnici nekada{we srpske fizi~ke sile, nego srpske du-{e. Ako malo dubqe zagledate u qudski ìvot, za~udi}ete sekoliko je du{a smerna u univerzumu. Najuzvi{enija du{a pone-kad ìvi u najsiroma{nijoj i najneuglednijoj ku}i. Slepi Mil-ton, grbavi Poup i hromi Bajron ne mogu se uzeti kao primeriengleske fizi~ke lepote i snage, ali mogu kao primeri engle-ske du{e.

Nisu li prethodni i najskoriji veliki ratovi pokazali ko-liko se besa i mr`we izlilo na srpski narod. Sa demonskom ve-{tinom uni{tavani su stari qudi, ène, deca, bolesni i rawe-ni, klali su ih sa uìvawem. Ku}e, {kole, stogove sena u kojimasu se krile srpske izbeglice, palili su i u pepeo pretvarali. Idanas se ~ine stra{ne stvari. Ako biste me pitali {ta je srp-ski narod danas, rekao bih: “Stari vavilonski car, razoriteqJerusalima, postideo bi se kada bi danas ugledao razorene srp-ske ku}e, bogomoqe, {kole, umnoèna grobqa i grobove, zajed-ni~ke grobnice koje se jo{ kriju i o wima se ne govori”. Srpskinarod je jedan veliki i prostrani zbeg sa nadom u boqe sutra. Onje bio i od sada }e biti savest koja }e kucati na savesti wegovihneprijateqa.


Demokratija

Engleska demokratija se iskristalisala posle dugotrajnihopita i rasu|ivawa. Mudrost je osnova demokratije. Srpska de-mokratija je druga~ija od engleske demokratije; sli~na je ame-ri~koj. To je ne{to spontano i izvorno. Dugo smo mi imali de-mokratiju i ne znaju}i da joj je tako ime. Jednog dana kada se budeprou~avala demokratija u Srba, svi }e se za~uditi da je we bilokod nas jo{ pre nekoliko stotina godina.

Na{a srpska istorija pruà op{ti dokaz kako ugwetavawetela dovodi do preporoda du{e. [to je srpsko telo bilo vi{emu~eno, srpska du{a se vi{e uzdizala. U spokojnom vremenu mi-ra i zadovoqstva, ~ovek ìvi vi{e fizi~kim ìvotom, a u tam-nom vremenu fizi~kog ugwetavawa, vi{e duhovnim ìvotom.Kada je telo potpuno slobodno, ono postaje vo|a ~ove~jeg ìvo-ta. A kada je telo u lancima ropstva, onda samo du{a moè da bu-de slobodna i ona postaje vo|a ~ovekovog ìvota.

U na{im srpskim stradawima, pa i sada, na{a srpska du{aje bila sli~na muwi u crnim oblacima: telo je bilo prezreno, adu{a veli~ana. Moje telo pripada mu~iteqima, a moja du{a jeuvek moja. Ja~ina ìvota du{e odgovara ja~ini mu~ewa tela. Du-{a uvek izdrì, preìvi, pobedi. To je lekcija svima mu~ite-qima iz srpske pro{losti. To je lekcija i danas svima mu~ite-qima koji su se tako silno okomili na srpski narod. Mnogimsudbinama u pro{losti bacani smo do najdoweg pakla. Pa ipak,na tom dnu pakla verovali smo u raj. Engleski pesnik Edison jerekao: “Nije na smrtnicima da nare|uju uspeh; ali }emo u~initivi{e, moj prijatequ, mi }emo ga zasluìti”.

Ove re~i se mogu veoma lepo primeniti na srpsku sudbinu.Tako i mi Srbi moèmo re}i: Nije bilo u na{oj mo}i da nare|u-jemo uspeh, ali smo u~inili ono {to smo najboqe mogli. Mi smouspeh zasluìli.

A sad, kakva nesre}a?! Opet isku{ewa i nevoqe navali{ena celokupan srpski narod zapadno od reke Drine. Vojska se do-stojanstveno borila. Politi~ari tako|e. Mnoge stotine qudi,èna i dece sa majkama napusti{e svoja vekovna ogwi{ta, a danam niko nije rekao krivicu zbog koje to moramo u~initi. Isti-cali su nam naciju i veru kao osnovni greh. Kao da smo samo minarod pod ovim nebom koji ima svoju nacionalnost i versku pri-

124 Besede

padnost, pa nam je to veliki greh! Svi narodi imaju svoju nacio-nalnu i versku pripadnost. Sve ovo donelo je velike `rtve svedo mu~eni{tva, pa ipak je srpski narod sa~uvao svest o svojojsrpskoj du{i koja se ne veè u lance, ne zatvara u tamnice, negubi u gudurama i provalijama. Ona je uvek na vidiku puna vere inade u boqe sutra. Ona pogleda preko mora u blagosloveno ostr-vo {apu}u}i:

Ja ìvim za ciq koji sadrì hri{}anske ideale o slobodi,o ~ove~noj civilizaciji. Ja ne mogu umreti. Ubice moga narodane mogu ubiti wegovu du{u, moju narodnu du{u. Kakav je tuàn itragi~an eho pesme Ri~arda £££: “Neka mi{ice na{e budu na{asavest, a ma~evi na{i zakon”.

Povodom ovoga imamo pravo da kaèmo: mi ne smatramo se-be gospodarima ovoga sveta. Na ovaj svet gledamo kao na wivuBo`ju, a na qude kao Bo`je seme. Ko nam je dao pravo da kaèmoda ovo ili ono stvorewe treba uni{titi, jer mi smeta da ostva-rim svoje planove? Ili zato {to nije na{e boje, na{e rase, na-{e vere? Ko nas je u~inio sudijama sveta da presu|ujemo i dono-simo tako krupne i sudbonosne odluke u smislu: ovaj narod trebauni{titi, jer je premali; treba ga raseliti, jer je opasan; on semora pot~initi, jer ne govori na{im jezikom i ne moli se Bogukao mi. Ne, niko nema takvo pravo sile, ve} moralne obaveze idu`nosti prema drugome.

Srpski narod ima pravo da ìvi na ovome svetu, ali i oba-vezu da dozvoli drugome da ìvi.

Mi imamo pravo da budemo slobodni, ali i obavezu da pri-znamo slobodu drugim narodima.

Mi imamo pravo na svoj nasu{ni hleb, ali i obavezu da sestaramo o svojim gladnim susedima.

Mi imamo pravo da zahtevamo za{titu svoje li~nosti, alii obavezu da {titimo druge u opasnosti.

Mi imamo pravo da gledamo na sebe kao sinove Bo`jeg na-roda, ali isto tako i obavezu da gledamo na sve qude kao na si-nove Bo`je i sve narode kao Bo`je narode. Mi Srbi drìmo setakve filosofije ne zato {to smo mali narod, nego zato {to jeto uzvi{ena Bo`ja filosofija.


PROPOVED O SVETITEQIMA19

Svetiteqske praznike je ustanovila Crkva. Na prvommestu zato da bismo praznovawem svetiteqa slavili iveli~ali Boga. Svetiteqi su najve}a i najlep{a tvore-

vina duha Bo`jeg u ovom svetu. Te predivne tvorevine duhaBo`jeg utoliko su ~arobnije, ukoliko su vi{e svetiteqi Bo`jiu wemu sara|ivali. Ima veoma mnogo razloga zbog kojih slavimosvetiteqe. Najpre da bi oni koje slavimo posluìli dobrimprimerom onima koji ih slave. Neznabo{ci nisu imali svetite-qa, kao i mnogi narodi danas, niti svetiteqskih praznika. Nakoga su se ti qudi mogli ugledati pri odsustvu svetiteqa? Predkim su se molili i ko im je bio uzor? Ugledali su se jedan nadrugoga, a o stidu nije bilo ni re~i.

Moète zamisliti u kakvoj smo prednosti mi hri{}aninad onima koji nemaju svetiteqa! Mi smo moralno i duhovno ne-sravweno bogatiji. Svi na{i dani u godini ukra{eni su sveti-teqima i svetiteqkama, i tu nije re~ o nekakvim izmi{qenimbi}ima, nego o svetim qudima za koje se zna da su ìveli u ovo-me svetu i Bogu se upodobili. Na{a hri{}anska godina predsta-vqa jedan nevidqivi ikonostas i svaki Bo`ji dan podse}a nas nanekog sveca, an|ela na zemqi i ~oveka na nebu.

Tako nas dana{wi dan podse}a na sv. velikomu~enicu Ne-|equ, plodnu maslinu sa veoma bogatim rodom. Kao {to u sv.hramu o~ima gledamo mnoge svetiteqske ikone, tako danas du-hom svojim gledamo lik svete Ne|eqe. Gledamo wen obraz, ka-rakter, wene vrline, wenu oja~anu veru i sjaj wene qubavi.

Praznuju}i ovu Krsnu slavu, svesni smo da je ona bila po-maga~ velikoj hri{}anskoj porodici, pomaga~ svakom ko se woju molitvama obra}ao. Na taj na~in ona ukra{ava Crkvu svoju.Wena vera je bila zapojena velikom prosve}eno{}u wenog duha.

126 Besede

19 Na praznik Sv. Ne|eqe

Wen uticaj se {irio kroz ceo pravoslavni svet, dosegao u ovena{e krajeve, kao blagouhani miris i ~udesan lek koji tako ì-vo ose}amo i nosimo u sebi.

Mi Srbi se imamo na koga ugledati, po~ev{i od svetiteqasrpskih, pa sve {ire i {ire, do najnovijih vremena podvi`ni-{tva i bogougodni{tva.

Na primer, {ta je Sveti Sava u nama utvrdio? Utvrdio je unama veru na{u. Mi smo se wime uzdigli iznad ostalih. On ni-kakvu drugu veru nije usa|ivao u nas, nego onu kojom je sebe takovisoko do neba uzdigao. To svi znamo, kao {to znamo da je wegovBog, Bog svete velikomu~enice Ne|eqe i na{ Bog sav potvrdan,a nimalo odre~an; pozitivan, a nimalo negativan.

Na dana{wi dan, narod srpski dolazi u ovu svetiwu u veli-kom broju. [ta je to {to vas dovodi ovde? To je zavet va{ i verava{a, draga bra}o i sestre. Mi se javqamo kao zavet i vera, kaoìvot i sila ìvota, kao Crkva koja se lako odràva u zavet-nom narodu. Mi se ovde javqamo kao obestra{}eni, otvoreniprema Nebu, predani svome zavetu. Ne javqamo se kao oni kojimrze, jer nismo promenili verom, a znamo da niko tako silno nemrzi kao onaj koji je promenio verom. Zato smo izazov za mnogedruge narode.

Na{ pojedina~ni ili op{ti zavet izloìo je Srbe poseb-nim isku{ewima i doneo iskustva koja su za nas veoma zna~ajnai sudbonosna. Na{i zaveti su utoliko zna~ajniji i vredniji,ukoliko su bile ve}e `rtve i patwe. Te `rtve su otkrile pravona{e lice i lice drugih. Na{i zaveti nas u~e da nema Carstvanebeskog bez pokajawa, {to je zapravo preobraàj na{, kojim se~ovek osloba|a strasti i postiè bestra{}e, zlatnu slobodu usvom zavetu. îne}i ovako, hteli mi to ili ne, mi smo u stalnojmatici svetskih zbivawa.

Jedino na ovaj na~in razumemo istorijski poloàj Pravo-slavqa, Svetosavqa i na{ pojedina~ni. Jedino na ovaj na~in mise orijenti{emo, a svetiteqi nas upu}uju kako da prevazi|emosve nevoqe. Wego{ misli da se zavetom ‡ i samo zavetom ‡ mogupomiriti qudi zava|eni me|u sobom, i da to pomirewe nije pukaravnodu{nost, nije ravnodu{nost iscrpqenih qudi mr`wom iratom.

Naro~ito sam ovo naglasio i molim vas, poja~ajte svoje za-vete pred svetom velikomu~enicom Ne|eqom i drugim svetite-


qima. Molitva stradalnika i pravednika mnogo moè pomo}i(sr. Jak. 5,15). To bi bio na{ odgovor na istorijski izazov pode-qenosti u na{em narodu. înimo to u ovom vremenu raznih ne-voqa i zala koje su tako mnogo prisutne u na{em narodu. To jena{a hri{}anska du`nost, propoved i ìvot pred dragim Bo-gom...

Pri|i danas Bogu, sabore srpski, pravoslavni. Svojim za-vetima osveàvaj se i osnaùj. Pri|i i pokloni se svetoj veli-komu~enici Ne|eqi, da bi nepovre|en ostao i video se kao og-weni stub protegnut od zemqe do neba, kao i preci tvoji.

128 Besede

PRAVOSLAVQE

Kome je svet skup, tome je Bog jeftin. Ko se zaplete u pa-u~inu stvari, taj gubi vid za pravi svet slobode. Pra-voslavqe je religija slobode od despotizma qudi, de-

spotizma stvari i despotizma od samog sebe.U na{em vremenu kada se sve uzburkalo do krajwih mogu}ih

granica, o~ekuje se nova re~ od Pravoslavqa. Ta re~ ne moè do-}i samo sa jezika, nego i sa srca. Ko }e imati srca ako ga stra-dalnici nemaju? Ako hri{}anski Istok, ~ije raspe}e traje odsame Golgote pa do danas, nema vizije sveop{teg bratstva qudi,ko }e ga imati? Podignuti na krst treba da imaju daqi horizontod onih koji sede pod krstom. Pravoslavqe je u su{tini jedanspasonosni duh obu~en u rasko{nu ode}u, izatkanu od Azije iEvrope. Pravoslavqe je istina, svetlost, dobrota, slivene u ì-votvorno jedinstvo nazvano qubav.

Zatvoriti Pravoslavqe u granice jedne nacije, ili jedneprovincije, isto je {to i sun~anu svetlost zakqu~ati u metalnikov~eg. Kako se moè ograni~iti Pravoslavqe da ne svetli ce-lome svetu? Ako ne svetli celome svetu, nikome ne svetli. Akone greje qubavqu sve, nikoga ne greje.

Pravoslavqe nije uslovqeno nikakvim politi~kim iliekonomskim sistemom. Ono je protiv nepravde i nasiqa, bilo danepravda i nasiqe dolaze iz svile ili drowa. Ono ne deli qudena gospodare i sluge, na bogate i siroma{ne, nego na pravedne igre{ne. To nije vojni element duhovne strategije. To nije siste-matski duhovni vojni element nekakve religije koja bi bila sve-tovna, zemaqska, nezavetna zajednica koja gaji prividan odnos saBogom. Naprotiv, kada qudi pobede voqu za grehom u sebi, lako}e ostvariti najsavr{eniji politi~ki i ekonomski ideal. Kadase u qudima zacari poverewe umesto podozrewa, saàqewe ume-sto osvete, radost u tu|oj radosti i tuga u tu|oj tugi, qudi - bo-


goqudi sa bolom posmatra}e pokolewa iza sebe koja su ispuwa-vala svoje bele dane ù~nim gloèwem oko vlasti i hleba.

Na{i preci su stradali pet stole}a za Krst ~asni i u timstradawima, pokolewe za pokolewem sagorelo je kao suho li{}eu ogwenoj pe}i. Stradao je i ceo hri{}anski Balkan. Treba dasmo ponosni, no u ponosu smireni pred Bogom zato {to je palo uudeo na{im precima da nose najteì krst muka na Balkanu to-kom posledwih pet stotina godina.

U~e}i istinu, Pravoslavqe u~i mir i jedinstvo. Vi }ete sesetiti iz istorije kako je Sv. Sava delovao celoga ìvota namiru i jedinstvu otklawaju}i razdor i rat me|u bra}om i me|ususedima. I po smrti sve do danas wegovo ime sluìlo je devi-zom mira i jedinstva u narodu.

Mir, bra}o, ne zna~i monotiju, nego harmoniju. Jedinstvo,bra}o, ne zna~i slabqewe nego osnaèwe. A mir i jedinstvo saBogom izvor je svakog istinskog mira i jedinstva u svetu. Maloje re}i da Pravoslavqe propoveda; ono gori ~e`wom za mirom ijedinstvom naroda.

Kako }e se ujediniti narodi dok se ne ujedine Crkve, najdu-hovniji izraz wihove du{e? Kako }e se zasnovati me|usobnimir naroda sa ukr{tenim materijalnim, rasnim i jezi~kim raz-likama, ako Crkve wihove, sa istovetnim duhovnim interesima,ne zasnuju me|usobni mir? Svi savezi naroda, stvoreni iskqu~i-vo na materijalnim interesima, ka{qivog su zdravqa i o~ajnokratkove~ni. Pas i ma~ka iz straha jedno od drugog mogu se za~asi sloìti o podeli ru~ka, no nikakav savez ne mora neophodnootkloniti rat oko ve~ere.

Samo savez du{a je dugove~an, savez morala, ustrojen na sa-vesti, na istini, svetosti i dobroti. Svaka qudska du{a u ovomvremenu mora se podi}i i utvrditi na ova tri osnova kako bi seovo maleno dru{tvo, ovaj svet pred Bogom i istorijom, mogaoodràti na wima. Ne mogu svetiteqi i zlikovci biti gra|evin-ski materijal Carstva Hristovog, nego samo svetiteqi. Nitimoè biti mira me|u svetiteqima i zlikovcima do svr{etkavremena.

Pravoslavqe je religija mira i jedinstva, religija svetih.Otuda i ~e`wa Pravoslavqa za jedinstvom i mirom me|u naro-dima ozna~ava ~e`wu za vi{om svetosti naroda. I ~e`wa Pra-voslavqa za jedinstvom Crkava ozna~ava ~e`wu za vi{om sveto-

130 Besede

sti Crkava. Qudi i narodi prirodno }e se ujediniti kada posta-nu svetiji. Od svetosti crkava i naroda, i od svakoga ponaosob,zavisi kada }e se mir i objediwenost doìveti kao voda u jezerukoja pristiè sa raznih strana. Srce Pravoslavqa treba da ku-ca podjednako toplo za sva qudska bi}a na zemqi koja se u buriìvota hvataju za Hrista kao za svoju kotvu spasewa.

Probu|ena religija u korenu du{e je probu|eni ose}aj slo-bode. Religija zna~i slobodu pred qudima, pred stvarima, preddemonima, pred smr}u. Ona zna~i i slobodu pred Bogom. Religi-jom ~ovek prestaje biti rob Bo`ji i postaje sin Bo`ji, prestajebiti neprijateq stvari i postaje drug stvari. Kada jelen na|ezelenu pa{u u planini, wemu je otu`na suva hrana.

Ako ste se borili protiv nasiqa, sujete i laì, onda se to-ga drìte i daqe. Ako ne izdrìte ono {ta }e re}i drugi o va-ma, zar ne}e re}i: dobru su {kolu zavr{ili kod nekoga drugog, asvoju napustili. [ta }e re}i va{i umrli ako opaze da ne osve-}ujete wihove grobove plemenitim mirom i uzvi{enom moli-tvom, ako se niste ven~ali, decu krstili, postili, kajali se,pri~e{}ivali, decu dovodili na veronauku i u strahu Bo`jemìveli, no da ih obesve}ujete niskim mislima, otrovnim re~i-ma i delima nepravde.

Ne, bra}o i sestre. Ne vre|ajte ni ìve ni mrtve, ve} budi-te izvor radosti i jednima i drugima. Tako }ete kroz oìvqenuveru na}i melema bezbrojnim ranama, sa kojima je va{a du{aiza{la iz godina surove borbe, ponièwa i agonije smrti.


NA KRSTOVDAN20

Ako ko ho}e da ide za mnom, neka se odrekne sebe

i uzme krst svoj, i za mnom ide.

(Lk. 9,23)

Za{to se krstimo

Od najstarijih vremena sveta Crkva ukazuje na Krst ismatra ga za sveti znak i znamewe hri{}anske vere.Hri{}ani se krste prilikom svake molitve i svakog

va`nijeg posla. Krste}i se prizivaju blagodatnu silu koja zra~iiz Krsta Gospodweg; Krst je znamewe te boànske i blagodatnesile. U crkvenoj pesmi se kaè: “Krst je ~uvar cele vaseqene,krst je ukras Crkve, krst je snaga careva, krst je tvr|ava vernih,krst je slava an|ela i rana demona”. Krstimo se sa tri ujedno sa-stavqena prsta: palca, kaìprsta i sredweg prsta. êtvrti imali prst su savijeni doti~u}i dlan na desnoj ruci. Ovako sasta-vqena tri prsta ozna~avaju Svetu Trojicu: Oca koji nas je stvo-rio, Sina koji nas je spasao, i Svetoga Duha koji nas prosve}ujeobitavaju}i u nama. Tri Lica su u jednom Bogu. To je Sveta Tro-jica. Dva prsta, savijena prema dlanu, ozna~avaju dve prirode uGospodu Isusu Hristu - boànsku i ~ove~ansku. On je i Bog i ~o-vek - Bogo~ovek.

Krste}i se doti~emo najpre ~elo izgovaraju}i: “Vo imjaOca - u ime Oca”, ~ime obe}avamo da }e sve na{e misli biti po-sve}ene Bogu i svemu {to je dobro. Potom stavqamo tri sasta-vqena prsta na grudi, prsi, govore}i: “I Sina”, ~ime izraàva-mo Bogu obe}awe da }emo Ga voleti svim srcem. Naposletku,stavqamo ruku na desno i levo rame govore}i: “I Duha Sveto-

132 Besede

20 Beseda odràna u kapeli u Drni{kom poqu

ga”. “Amin”. Ovo je obe}awe Bogu da }emo Mu sluìti svojomcelom snagom. Krste}i se tako ispovedamo veru u Svetu Trojicu,obe}avaju}i da }emo ispuniti najva`niju Bo`ju zapovest kojaglasi: “Qubi Gospoda Boga svim srcem svojim, svom du{om svo-jom, svom mi{qu svojom i svom snagom svojom” (Mk. 12,30). Uisto vreme ispovedamo najbitnije hri{}ansko u~ewe: veru uSvetu Trojicu, u bogoovaplo}ewe i iskupqewe qudskog roda.

Krst i samoodricawe

Spasiteq je rekao: “Ko ho}e da ide za mnom, neka se odrek-ne samoga sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide” (Lk. 9,23).

U svakoj hri{}anskoj zemqi krst je veoma vidan znak. Vidise na vrhovima zvonika, u oblicima hramova, na oltarima i sve-tili{tima, u rukama sve{tenika, na grudima vernika, nad uzgla-vqima posteqa. Me|utim, nije dovoqno da hri{}ani pokazujukrst i da krste}i se izraàvaju po{tovawe prema Krstu Gospod-wem. Potrebno je da ga ne nose samo na sebi, nego i u sebi! Tonije jednostavno i lako, jer zahteva veliko samoodricawe. Neop-hodno je da se ~ovek odrekne sebe samoga.

U Hristovo vreme krst je bio znamewe sramote, kao, naprimer, u na{e vreme ve{ala ili elektri~na stolica. Raspe}emna krstu u ono vreme su ka`wavani najve}i zlo~inci. Stradaju-}i na krstu, Spasiteq je pretrpeo ne samo najteè mu~eni{tvo,nego je time pokazao najve}e samoodricawe “uniziv{i samogasebe... do smrti na krstu” (Flp. 2,8). To je u isto vreme, i najvi-{i stupaw samoodricawa iz qubavi prema qudima. Tako je krst,kao negda{we oru|e srama i zlo~ina, postao najzna~ajnije i naj-uzvi{enije znamewe qubavi prema bli`wima i znak samoodri-cawa.

Znamewe koje le~i

Spasiteq kaè: “Kao {to Mojsije podiè zmiju u pustiwi,tako treba da se podigne Sin ~ove~ji, da svaki ko veruje u Wegane pogine, nego da ima ìvot ve~ni” (Jn. 3,14-15). Upore|ewe jeuzeto iz Starog zaveta. Na putu za Obe}anu zemqu Izraiqci suponekad duhovno padali i moralno popu{tali. Radi popravke i


opomene Bog bi na wih pu{tao razne kazne. Tako jednom “oslabiduh u narodu”, koji “vika{e na Boga i na Mojsija”. “Gospod pustina narod zmije vatrene, koje ih ujedahu” (Br 21,5-6). Po{to se“Mojsije pomoli za narod”, Gospod mu re~e da napravi zmiju odbakra i da je stavi na veliku drvenu motku, pa }e svako ko pogle-da u wu sa verom ozdraviti od ujeda zmije. Tako su bili izle~enisvi Izraiqci koji su pogledali u ovo znamewe veruju}i u Bo`jupomo}.

Ovo drvo, na kome je bila obe{ena zmija od bakra, bilo jepraslika krsnog drveta na kome je Hristos bio razapet. Veruju-}i u Gospoda i gledaju}i zmiju na drvetu, le~ili su se Izraiqciod zmijskog otrova. Tako isto, na putu u Obe}anu zemqu ve~no-sti le~e se qudi od zemaqskog otrova gledaju}i sa verom u zna-mewe Hristova krsta. Hristos je svojim Vaskrsewem pobediosve zmije otrovnice u ovom svetu, me|u kojima je najopasnija onazmija u kojoj je bio satana, koji je naveo prve qude na greh. Stogatreba da qudi {to ~e{}e gledaju u Hristov Krst sa verom u mi-lost Bo`ju, àle}i {to su sagre{ili, da se pokaju, promene ipreobraze. Tu je najve}e zna~ewe i smisao Krsta Gospodweg.

Krstu Tvome poklawamo se, Vladiko

Danas se u na{im hramovima ~uje divna pesma: “KrestuTvojemu poklawajemsja, Vladiko, i svjatoje Tvoje voskresenijeslavim”. “Krstu Tvome klawamo se, Vladaru, i sveto Tvoje Vas-krsewe slavimo”. Krstimo se svakog dana i klawamo se svako-dnevno Krstu Gospodwem, a posebno danas, na Krstovdan, doì-vqavamo smisao i blagodat Krsta Gospodweg, koji je, “~uvar ce-le vaseqene” i “tvr|ava vernih”. Klawaju}i se danas, u du{amai srcima, znamewu svetoga i ìvotvornoga Krsta, sagledavamo uwemu dve najve}e stvarnosti. Prva stvarnost je stradawe radiistine, pravde, qubavi, vere i Boga radi; to je stvarnost trpqe-wa, samoodricawa, no{ewa svoga krsta. Druga strana ove stvar-nosti jeste sagledavawe Vaskrsewa Hristovog. To je vaskrseweistine, koja uvek nadìvqava neistinu. To je doìvqavawepravde, koja na kraju uvek pobe|uje sve nepravde ovoga sveta. Toje doìvqavawe i qubavi, koja uvek pobe|uje sve mr`we koje sepojave na zemqi.

134 Besede

Zbog svega toga radujmo se ovom prazniku Krsta Gospodwegi ovom divnom znamewu na{ih nada u pobedu dobra i vrline, iovom savr{enom izvoru na{e vere u ve~ni `ivot u Ocu i Sinu iSvetome Duhu. Amin!


BESEDA NA KRSTOVDAN

[ta je ìvot ~ovekov, pita se jedna devoj~ica koja je zavreme protekle okupacije ostala bez igde ikoga? Gle,rekla bih da ìvot ~ovekov po~iwe u jednom toplom

grobu (utrobi majke); putuje preko jednog uskog brvna ìvota ina kraju leè u hladnu utrobu majke zemqe. Gospode, kako je te-àk ovaj moj ìvotni krst! Da mi je neko rekao pre mog dolaskana ovaj svet, {ta me u ìvotu ~eka, rekla bih, verujte mi, hvalalepo na ulaznici, ja ne}u u to svetsko pozori{te tragedija.

Majko, gde si da mi pomogne{! Pa ti si me uvek podràvalatelesno i du{evno dok si bila sa mnom! Nema te, legla si u grob.Onda kad sam se najvi{e nadala tvojoj pomo}i, ti si me moralanapustiti. Savijala si se i previjala od tereta i naposletku na-{la si kraj pod svojim ìvotnim krstom. Se}am se onog posled-weg momenta, pre proboda bajonetom tvoga srca, kad si odva`norekla: “Stanite, vojnici, junaci, za ~asak stanite! Spustite svo-je bajonete. Stanite da predam krst sa grudi detetu svom. Ja samga nasledila od majke moje. êdo moje, evo predajem ti krst kojisam stalno nosila i nikad se u ìvotu nisam odvajala od wega.Metni ga na sebe i se}aj se uvek Boga, svojih roditeqa, bra}e isestara. Se}aj se svih qudi, moli se za wih Bogu. Predajem tikrst, budi mi hri{}anka, pa }emo se na}i u onom svetu, CarstvuHristovom.

Primila sam onda krst od tebe i pitala te: “Kaì meni,slatka nano, jelÄ od Boga tako dano, da nam ovaj ìvot pruà vi-{e trwa nego ruà.” Tvoje posledwe re~i su bile: “Ne boj mi se,k}eri moja, nek se sti{a du{a tvoja. Vi{e trwa skupqa ruà, tonam ovaj ìvot pruà.” Eto, dajem ti krst kao utehu i predajemte Bogu. Boè, sa~uvaj mi u ìvotu ovo dete!

Onda, majko, kad si izdahnula pred mojim o~ima i kad samte svu bledu i krvavu svojim nejakim rukama spu{tala u grob, ce-livala sam rane tvoje i kao da sam i daqe slu{ala onu divnu pe-

136 Besede

smu krstu koju si ~esto pevala: “Krst spasava verne qude od svihpovreda..., Krst je sila, Krst je slava, Krst je pobeda.” Hvala tina krstu, majko moja. Ja vas danas, roditeqi moji, ose}am vrloblizu.

O~e moj, ti si uvek govorio: “êdo, Krst Hristov nama jesu|eno nositi i tako ispuniti Zakon Hristov,” ali ni tebe sadanema da mi u ovoj najve}oj te{ko}i pomogne{ re~ju svojom. Oti-{ao si od ku}e, odveli su te tamo daleko u logor Dahau i tamo sina{ao svoj kraj u krematoriju. Pri~aju da su te bacili ìvog.Bra}o i seje, pa ni vas danas nema. Oti{li ste pre majke; ona jesvedok va{ih muka. Oti{li ste Gospodu s majkom i ocem. Za{tome ostaviste sirotu? Ne bi li bilo boqe da sam ja s vama oti-{la? Oh, za{to i meni ìvot ne oduze{e kao i vama? Ostavi{eme da budem svedok va{ih muka. Bila bih im zahvalna, a i mojìvotni krst bio bi mi potpuno skinut sa nejakih le|a.

O, Boè moj, {ta ja govorim? Oprosti mi! Ti svakako pro-mi{qa{ o meni, i imao si u svom planu da ja ostanem ovde i mo-lim se za wih. Oprosti, Boè, seti se, Boè, du{a mojih poginu-lih roditeqa, bra}e i sestara, seti se sviju qudi. Ja }u kao mojamajka pevati onu pesmu: “Krst je sila i znamewe, Krst je spase-we”. No, jo{ }u dodati re~i sv. ap. Pavla: “Ako }u se u svomeìvotu ~ime hvaliti, hvali}u se Krstom Gospoda Hrista” (sr. 2Kor. 12,9). On nije za mene sablazan kao za Jevreje, niti bezumqekao za nevernike.

Eto, dragi moji, tako o Krstu Hristovom rezonuje jedno na-mu~eno dete, devoj~ica. Ona qubi Krst Hristov i nosi ga kaoamanet Boga i svojih roditeqa. Gle, ona nije kao ona dama kojamoli, a pomalo i nare|uje, da joj mu` od honorara sa slu`benogputovawa po inostranstvu kupi nekakav medaqon, medaqon nakome moè biti lik Bude, Konfu~ija, Muhameda, cice mace i dr.Ona jo{ moli da za wenu }er~icu kupi zlatnog oxa~ara, jer velida je on sre}a wenom detetu u ìvotu. Ona jo{ isti~e da joj nekupi slu~ajno krsti}, jer ne èli da se kiti onim {to je bilonajsramnije oru`je na kome su se ka`wavali najteì gre{nicikod Jevreja. Nemoj mi kupiti krsti} na kome je razapet najve}islabi} sveta, jer ja se s wim ne}u sigurno pojaviti u parku, nakorzou, u bioskopu, pozori{tu ili na nekom drugom javnom me-stu. Tako, eto, rezonuje èna u kojoj jewava vera, a raste sujever-


je. Onde gde Bog postaje izgnanik, tu razni medaqoni postaju do-ma}ini.

Danas sam stavio pred vas ova dva primera. Prou~ite svo-jom pobo`nom du{om i srcem oba slu~aja, pa }ete videti ko jeboqi radnik na dobru. Uveri}ete se da je ono dete vaspita~ mno-gim roditeqima. Kad se u ovo budete uverili, ote}e vam se izgrudi pesnikove re~i: “Krst je sila i znamewe, Krst je spase-we”, i jo{ vi{e od ovoga: “Poklawam se, Gospode, ~asnom KrstuTvome, jer je on sila Bo`ja na spasewe svakome koji u wega veru-je.”

138 Besede

Ê@WA ZA @IVOTOM

Ko ho}e da qubi ìvot i da vidi dobre dane...

neka se uklawa od zla i neka ~ini dobro.

(1 Petr. 3,10-11)

@ivot u izobiqu

Svaki ~ovek èli da ìvi {to boqe, sre}nijim i puni-jim ìvotom na zemqi. U ovome se svi qudi slaù, iovde su svi jednaki. Razlikuju se u pogledima na ìvot,

u odgovorima za{to ìvimo, za{to se borimo i radimo, {tao~ekujemo od ìvota i, na kraju, kakav je ciq qudskoga ìvotana zemqi. Dokle su neki qudi prete`no vedri i radosni, drugisu tmurni i tu`ni. Neki su, opet, ìvahni i hrabri, drugi su ma-lodu{ni i obeshrabreni. Jedni su puni snage i stvarala{tva,drugi jo{ za ìvota postaju pravi mrtvaci bez voqe za ìvot,bez snage i vere u budu}nost.

Gospod Isus Hristos je rekao: “Ja sam do{ao da imaju ì-vot i da ga imaju u izobiqu” (Jn. 10,10). Celokupno Hristovo de-lo na zemqi svodi se na bu|ewe qudske svesti i savesti, da bi~ovek ìveo {to punijim ìvotom. Ispuwavawem ìvota najve-drijom i najlep{om sadrìnom u qubavi prema Bogu i bli`we-mu, u duhovnom i telesnom stvarala{tvu, - ìvot dobija puno}ui obiqe.

Spasiteq je do{ao da otvori o~i i srca qudi kako bi vide-li i shvatili {ta je ìvot i da bi ga “imali u izobiqu”. Mnogiqudi i danas misle da }e boqe ìveti mawe rade}i i beè}i odborbe, stvarala{tva i napora u ìvotu. Veliki broj qudi nala-zi zadovoqstvo u raznim vrstama opijuma, alkohola, drogirawa,ma|ioni~arstva, sujeverja i sli~no. To su, u stvari, razni na~i-ni povla~ewa iz ìvota i beàwa od stvarala{tva.


Nasuprot ovome, Gospod Hristos ukazuje ~oveku na puteveìvota koji su “i strmi i uski”, na kojima }e se ~ovek namu~itii ~esto “zaridati i zaplakati”. Ali }e ìveti punim ìvotomi na kraju }e se “radovati”.

Pravi putevi ìvota

Reka ima svoj tok da bi imala stalnu vezu sa svojim izvo-rom, ina~e bi presu{ila. Bog je izvor qudskog i svakog ìvota.Zbog toga ~ovek mora da ima stalnu i ìvu vezu sa Bogom, izvo-rom ìvota. Prekidawem te veze qudski ìvot se su{i u ideja-ma, stvarala{tvu, dostojanstvu, puno}i.

ôvek je do{ao od Boga i u boànskim predelima je praviqudski zavi~aj. Qudi su svesno ili nesvesno uvek ~eznuli zaovim boànskim zavi~ajem. Ogra|eni raznim ve{ta~kim ograda-ma od Boga i ovog nebeskog zavi~aja, oni su ipak uvek nesre}ni.Ptice selice, prezimqavaju}i u tu|im i dalekim krajevima,stalno ~eznu za svojim starijim zavi~ajem. Preletaju hiqade ki-lometara da bi se vratile svojim gnezdima u starim grmovima.Ne{to sli~no ~ovek ose}a stalno ~eznu}i za krilom svog OcaNebeskog, iako ~esto nije ni svestan toga.

Celim svojim ìvotom i radom na zemqi Gospod Isus Hri-stos ukazuje qudima na puteve vra}awa u ove boànske predele.Wegova nauka ‡ Jevan|eqe nije teorija. To je pravi puni ìvot ipraksa najsavr{enijeg doìvqavawa ìvota. Stoga re~ Bo`ja ikaè da u wemu “be{e ìvot”, i taj “ìvot be{e svetlost qudi-ma” (Jn. 1,4).

Svojim primerom je Spasiteq osvetlio puteve vra}awaBogu ukazuju}i kako se najpotpunije ìvi na zemqi. @iveti poJevan|equ zna~i voleti, dobro ~initi, radovati se, verovati,nadati se dobru, u~estvovati u Bo`jem stvarala{tvu. Daju}i uqubavi, u dobrim delima, ~ovek ne gubi, nego, naprotiv, primapuno}u ìvota. Zbog toga je sv. ap. Petar zapisao re~ Bo`ju kojakaè: “Ko ho}e da qubi ìvot i da vidi dobre dane... neka seuklawa od zla i neka ~ini dobro” (1 Petr. 3,10-11)

Zbog toga je vrlo pogre{no shvatawe da je ìvot punijiukoliko se vi{e uzima od ovoga sveta, od qudi, od ovoga vreme-na. Naprotiv, {to vi{e dajemo u qubavi i dobru, vi{e primamo

140 Besede

u puno}i ìvota. “Bogu uzajmqujemo” da nam se mnogostruko vra-ti, kaè se u na{em narodu.

Qudi ~esto govore da su proma{ili ìvot zbog lo{eg iz-bora poziva, zbog nesre}nog braka i sl. Me|utim, svaki poziv jedostojan ~oveka i najglavnije je da ~ovek ose}a da na svakom po-slu sara|uje s Bogom i da ~ini “dela onoga koji ga je poslao” uovaj svet i ìvot (Jn. 9,4). Va`no je da ~ovek bude toga svestan ida stalno ima ovo u vidu. Odlagawe ove misli je uvek posao sata-ne, koji sve preduzima kako bi ~oveku na{kodio, jer uvek dolazikao “lopov da ukrade” ne{to lepo i plemenito iz qudske du{e.Hristos je do{ao da qudi “imaju ìvot i da ga imaju u izobiqu”,i to vr{e i ~ine dobro bez odlagawa, po{to }e “do}i no} kadaniko ne moè raditi” (Jn. 9,4).

Prevazilaèwe ìvotnih te{ko}a

ôvek susre}e mnoge te{ko}e, prepone, neprilike, nesre-}e. Me|utim, stradawe je stvarnost koju je u najteìm oblicimadoìveo i Gospod na{ Isus Hristos raspe}em na krstu.

U prevazilaèwu ìvotnih te{ko}a Spasiteq, u prvomredu, ukazuje na borbu koju ~ovek najpre ima sa samim sobom. Po-trebno je da se savladaju sva zla koja dolaze od samoga ~oveka ikoja se prvo za~iwu u wegovom srcu. Na bojnom poqu qudskogasrca vodi se najteà bitka unutarwih sukoba. To je najteà vr-sta gra|anskog rata koji se odvija u qudskoj du{i izme|u dobrai zla, izme|u ìvotiwske i an|eoske prirode. On mora najpreda prihvati tu bitku i da izvojuje pobedu pomo}u Bo`jom. Ni-{ta se ne moè u~initi beàwem od ìvota i od samoga sebe.Naprotiv, vra}awem sebi vra}amo se pravom ìvotu. Jedan odvelikih mudraca sveta je ~esto govorio: “Put kojim se pewemBogu je isti kojim silazim u samoga sebe”. Uzdiù}i se Bogu ~o-vek u isto vreme sti~e veru u dobro i u krajwu pobedu dobra.“Sve mogu u Hristu koji mi daje mo}”, veli sv. ap. Pavle (Flp.4,13). Ose}aju}i prisustvo Bo`je ~ovek dobija snagu da prevazi-|e ~ak i strahote koje donose ~asovi susreta sa smr}u. Zabele-èn je divan primer mladi}a, studenta medicine, kome je u jed-noj bolnici saop{teno da boluje od najstra{nijeg oblika raka.Po{to ga je najpre ovo mnogo uzbudilo, zamolio je sve da iza|uiz wegove sobe re~ima: “Pustite me da budem nasamo sa Bogom”.


Posle toga wegovo lice je bilo potpuno mirno. Tako je potreb-no svakom ~oveku da oseti prisustvo Bo`je. To ose}awe pomaèuvek, a najvi{e u savladavawu nevoqa i nesre}a koje ~oveka za-dese u ìvotu.

Sveti ap. Pavle je ose}ao svoje qudske slabosti i o wimajavno govorio i pisao u svojim poslanicama. Me|utim, on je uvekpobe|ivao ose}aju}i u sebi ìvo prisustvo Hrista. âk je i go-vorio: “Ne ìvim vi{e ja, nego Hristos ìvi u meni” (Gal.2,20).

@ive}i u zajedni~arstvu sa Hristom, ~ovek postaje granaBo`jeg stabla, “loza na Hristovom ~okotu” koja ra|a bogateplodove dejstvom Duha Svetoga. Ti plodovi su: “qubav, radost,mir, dugotrpqewe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdràwe”(Gal. 5,22-23). To su najbogatiji plodovi qudskog ìvota na ze-mqi. To je i najboqe {to moèmo da u~inimo da bismo ìvot“imali u izobiqu”. Ovim vrlinama najdostojnije proslavqamo ina{eg Oca Nebeskog s wegovim Jedinorodnim Sinom i Presve-tim i Preblagim Duhom.

142 Besede

O QUBAVI PREMA BOGU21

Ra|ajte se i mnoìte se, i napunite zemqu, i

vladajte wome, i budite gospodari od riba mor-

skih i od ptica nebeskih i od svega zveriwa

{to se mi~e po zemqi.

(Post. 1,28)

Na prvom mestu govorio bih o otu|enosti dana{weg ~o-veka. @ivimo u vremenu punom nasiqa svake vrste, vre-menu skoro bezdu{nom kad se najvi{e ceni novac, a “ko

qubi novac, ne}e se novca nikada nasititi”. Upravo zbog toga,svaki drugi smisao ìvota, pa i produètak ìvotne loze broj-nim porodom, izgubqen je, ili potisnut u drugi plan. Time je iz-gubqen i pravi pojam vrednosti samoga ~oveka.

Naravno, ovo nije jedini uzrok, ve} jedan od prvih uzrokaotu|enosti ~oveka od ~oveka. Ono {to se najpre name}e kao kon-statacija jeste: ima tu ne~eg nemoralnog za nas hri{}ane. Otudpitawe: za{to je to tako; a odgovor glasi: to je uglavnom i na pr-vom mestu odsustvo osnovnog zahteva Hristove vere, odsustvoqubavi prema bli`wima, pa time i prema svojoj sopstvenosti ibudu}nosti.

Nave{}u jedan tipi~an primer ove otu|enosti. Prilikomosve}ewa obnovqene crkve u Gradi{tu (oblast Brani~evo), pa-trijarh Pavle upita blaènopo~iv{eg vladiku brani~evskogSavu: “O ~emu bi trebalo proizneti koju re~ narodu?” Vladikazamoli Patrijarha da govori o natalitetu - prira{taju. U tomkraju, kada se rodi prvo dete u porodici, pogotovo mu{ko, retkisu bra~ni parovi koji èle drugo ili tre}e dete. I dodade jo{:

Jedan bogat doma}in oèni sina i do|e prinova u ku}u - mu-{ko dete. Proslavi{e ovu radost, a potom jednog dana re~e otacsinu gotovo prete}i: “Sine, pazi, ako mi rodite jo{ jedno dete,


21 Beseda o braku

ja }u ga zadaviti, jer ne}u da mi se deli imawe.” Na àlost, do-ma}in ~ije je srce priraslo za materijalne stvari, ne ose}a i nezna da je “~ovek najlep{a pesma koju je zemqa otpevala u slavuBoga; pesma puna tuge i bola, ali i radosti”. A za ovoga mladogoca, ~ini mi se, nesre}a je voleti istinu (u ovom slu~aju htetivi{e dece), a nemati snage suzbiti la` i biti toliko pritisnutèqom oca da bi je morao izvr{iti.

Verovatno }e neko od hri{}ana re}i: ako makar i samo tajnavedeni primer otu|enosti dana{weg ~oveka - iskazuje duhvremena i negativne tokove savremene civilizacije, onda pro-tiv toga nema vaqane i uspe{ne za{tite. Pogotovo tamo gde seto name}e i kao, tobo`, dru{tvena potreba savremenog ~oveka -civilizacije. Da, civilizacija je tanka kora, politura na ~ove-ku, a ispod we, u dubini du{e, vriju ìvotiwske strasti i po-trebe. I kao {to ~ovek u dru{tvu pokriva svoju telesnu nagotuodelom, tako i svoju duhovnu nagotu maskira prividnim dobrom,qubazno{}u, u~tivo{}u. Zar nam doga|aji koji se u posledwevreme name}u od “kulturnog” zapadnog sveta, ne potvr|uju ovu~iwenicu? Koliko je do sada ugla|ene gospode selo za pregova-ra~ki sto, koliko je vremena utro{eno u pronalaèwu nekakvogizlaza za sve zara}ene strane u prethodnoj Jugoslaviji? Jasno jepokazano koliko je tu prividnog dobra, qubaznosti i u~tivosti.

Toliko bih rekao o savremenoj otu|enosti ~oveka, a dozvo-lite mi da sada pre|em na brak kao Svetu tajnu qubavi. Tajnabra~nog ìvota je velika. Gospod Isus Hristos je u Kani Gali-lejskoj - u~iniv{i po~etak Svojim ~udima - pretvorio vodu u vi-no, pokazuju}i time da je put bra~nog ìvota - put preobraàva-wa ìvota: da je ~ovek u hri{}anskom braku pozvan da u qubavi,slobodi, `rtvi i susretu preobrazi svoj biolo{ki i prirodniindividualisti~ki na~in postojawa u bra~ni, odnosno crkvenina~in postojawa, a to je na~in qubavne zajednice po obrazu ì-vota Svete Trojice. Ciq hri{}anskog braka je da bra~ni drugo-vi nau~e da celokupnim svojim bitijem i ìvotom bivaju ~lano-vi Crkve Hristove, kao zajednice Boga i ~oveka, pri~asniciwenog bogo~ove~anskog ìvota - zajedno sa svojim kr{tenim iohristovqenim precima i potomcima.

“Ima nekih koji kaù da je brak blud i da ga je |avo izmi-slio”, veli Sveti Kliment Aleksandrijski. Ovo govore iz oho-losti, a “Bog se protivi oholima, a krotkima daje blagodat”.

144 Besede

Otuda, pod takvom blagoda}u, kako mu` tako i èna treba dastupaju u brak po slobodnom izvolewu i saglasnosti. Zato sve-{tenik na ven~awu pita mladence da li voqno i saglasno stupa-ju u brak. Bez saglasnosti obeju strana ne moè biti ~vrst brak,pa ni ~vrste odluke o ra|awu dece. Svako prinu|ivawe, pa i onona prvi pogled najmawe i naivno, veliko je zlo u braku. Oni kojiìve u braku, uvek moraju imati na umu da su hri{}ani, da susvojim zajedni~kim ìvotom postali, po re~ima Sv. apostolaPavla, “Crkva u malome” (Rim. 16,4; Flm. 2), gde je mu` sve{te-nik, a supruga sve{tenica doma ove doma}e crkve. Wihova decasu ~lanovi te crkve. Ni mu` ènu, ni èna muà ne bi trebaloda ostavi do smrti, ve} da podraàvaju boànsku harmoniju kojablagodatno deluje na wih i na potomstvo.

Kr{tewem se u dete polaè seme ìvota u Hristu. To semepostoji i deluje u wemu kao sila koja ga oblikuje, ali koja nijewegova sopstvenost. Duhovni ìvot za~et u detetu kr{tewem,posta}e wegova sopstvenost i javi}e se u svom punom vidu tekonda kada svojom slobodnom odlukom sebe posveti Bogu, te dra-govoqno, radosno i blagodarno usvoji blagodatnu silu koju je za-teklo u sebi.

To su po~eci detetovog duhovnog ìvota, koje se u wemuproteè na neodre|eno trajawe.

Kada ovo imamo u vidu, ose}amo i saznajemo {ta biva sa de-tetom i kakav je wegov put. Onda }e biti potpuno jasno i razu-mqivo {to je razmnoèwe qudskog roda Bo`ja voqa. To jeBo`je ume}e na~ina na koji se rod qudski razmnoàva, i Bo`jatajna kako ~ovek ostavqa oca i majku i prilepquje se èni svo-joj (Ef. 5,31).

Ostaviti roditeqe ne zna~i napustiti roditeqe, nego isâm postati roditeqem. Kada deca postanu roditeqi, nisu vi{esamo deca, nego i drugovi svojih roditeqa. Kada oèweni sino-vi poznaju tajnu ra|awa, - a re~ je o onim roditeqima koji ose}a-ju strah Bo`ji u sebi, - onda jo{ vi{e po{tuju svoje roditeqe.

Nikad bra~na veza ne osloba|a ~oveka od po{tovawa i po-slu{nosti wegovim roditeqima. Prvobitna zapovest Bo`ja opo{tovawu roditeqa mora se ispuniti. Me|utim, po prirodnomtoku stvari, ~ovek postaju}i roditeqem, ostavqa roditeqe svo-je, postaje zasniva~ nove budu}nosti, dok wegovi roditeqi svr-{avaju svoju ulogu i odlaze iz ovog sveta. Ipak, nije u tome sve


ostavqawe roditeqa. Po nekoj nedoku~ivoj tajni, ~ovek se pri-lepquje èni, a odlepquje od roditeqa.

Blaèni Teodorit pi{e: “Sam Hristos, ostaviv Vi{wegaOca, sjedinio se s Crkvom”.

Sveti Kliment Aleksandrijski u~i da je u braku ra|awedece samo po sebi “tajna stvarawa” i da je Bog istiniti uzrokra|awa, dok su roditeqi samo sluìteqi ra|awa. Sveti Zlato-ust nekoliko puta skre}e pa`wu na to da je blagoslov plodnostibio dat Adamu jo{ pre stvorewa ène. Isto tako, nekoliko putatvrdi da ra|awe dece ne dolazi samo od braka, nego od re~i kojuje Bog kazao u po~etku - “Ra|ajte se i mnoìte se” (Post 1,28), ida ro|ewe dece ne treba pripisivati zajedni~kom ìvotu supru-`nika, niti ~emu drugom osim Tvorcu.

Sada }u se osvrnuti na problem poba~aja, tako rasprostra-wenog i ozakowenog od strane mnogih dràva i parlamenata.

Jedan od op{tih argumenata kojima pribegavaju pristalicepoba~aja jeste da je ènino pravo da privatnost proteè na kon-trolu onoga {to se de{ava u wenom telu, ukqu~uju}i sadràj iwene materice. Ovaj argument je prihvatio i Vrhovni sud Ame-rike, ukoliko period trudno}e ne prekora~uje tri meseca, u svo-joj odluci iz 1973. g. o abortusu. Izvesni branioci ovakvog mi-{qewa idu tako daleko da nastali ìvot u utrobi karakteri{ukao kancerioznu izraslinu - “deo suvi{nog tkiva”.

Pravoslavqe odbacuje ovakvo shvatawe usled velike vred-nosti koju ìvotu daje sam Bog (roditeqi daju telo, a Bog ì-vot), kao i zbog ~iwenice da je ìvot dar koji niko nema pravoda oduzme. Ako nemamo pravo sebi da oduzmemo ìvot, kolikotek nemamo pravo oduzeti ìvot nevinom embrionu u utrobi!Ako su na{a tela “hramovi Duha Svetoga” (1 Kor. 6,19), kao {toispovedamo, onda je ubistvo nedu`nog qudskog bi}a - zlo~in, nesamo protiv date li~nosti, nego i protiv Svetoga Duha.

A da li~nost koja raste u maj~inoj utrobi ima poseban ì-vot, razli~it od ìvota majke, vidi se iz toga {to je wegov hro-mozomski razvoj razli~it od wenoga, i {to zametak predstavqajedinstvo izvedeno i od majke i od oca. On je geneti~ki jedin-stven i jedinstvo wegovih karakteristika je neponovivo.

Sveti Vasilije Veliki veli: “Pravi ~ovek je onaj koji upo-trebqava na dobro ono {to mu je Bog na dobro darovao, a ne~o-vek je onaj koji ono {to mu je Bog dao na dobro, upotrebqava na

146 Besede

svoje i op{te zlo”. Isti svetiteq daqe govori: “One (ène) ko-je prihvataju uni{tewe deteta, za~etog u utrobi, jesu ubice, kaoi one koje uzimaju otrov da bi ubile decu” (8. kanon Sv. VasilijaVelikog).

Ako danas na ovo zamr{eno pitawe treba da pruìmo odgo-vor dostojan poverewa, vaqa obratiti pa`wu na teolo{ke i mo-ralne razloge kojima se rukovodila rana Crkva u oblikovawusvoga stava. Pri tome imati na umu da je wena pouka proisteklaiz duha qubavi i neprestane pastirske brige za moralno i du-hovno dobro hri{}anske pastve.

Razlozi na{eg verovawa

Mi pravoslavni hri{}ani ispovedamo da ìvot dolazi odBoga i da je on najdragoceniji dar neba zemqi. Bog, iznad svega,po{tuje svetiwu qudskog ìvota. Ovo se vidi i iz toga {to jeiz svoje prevelike qubavi prema nama (qudima) poslao u ovajsvet Svog Jedinorodnog Sina Isusa Hrista da “svako ko veruje uWega ne pogine, nego da ima ìvot ve~ni” (Jn. 3,16). Ovo nasupu}uje na ~iwenicu da ~ovek ima svoj po~etak, ali nema svogakraja. Me|utim, qudski ìvot nije bezuslovni dar od Boga, on sasobom nosi i izvesnu odgovornost. Jasno je da se Bog srdi nad od-uzimawem nevinog ìvota. To se vidi ne samo iz {este zapove-sti Dekaloga “Ne ubij”, nego i iz slu~aja bratoubistva Kaino-vog. Kain ubi svog ro|enog brata Aveqa i tim doga|ajem po~e{esvi sukobi - ratovi, mali i veliki na zemqi.

Hristos je svojim bitisawem i radom osvetlio qudski ì-vot za svu ve~nost, wegovu psihi~ku i duhovnu stranu. Stvara-wem ~oveka Bog je u wega utisnuo pe~at Svoga obraza i podobija(sliku i priliku). Padom u greh ~ovek je razbio svoju sopstvenuikonu i razorio podobije Bo`je u sebi. @ivotom, smr}u i vaskr-sewem Drugi Adam - Isus Hristos je obnovio ikonu Bo`ju u ~o-veku i vaspostavio podobije. Ovo nije samo odsjaj boànskog bi-tisawa u ~oveku i li~nosti, ve} mogu}nost neprestanog prebra-àvawa sebe u boqeg - sve dok se kona~no sa Bogom ne sjedini.

Dok ovo govorim, mislim na mogu} zakqu~ak: postupak obo-èwa, tj. duhovni razvoj li~nosti, ni za jednu qudsku li~nostnikada ne biva zavr{en niti savr{en da bi postala sasvim kaoBog. Svim qudskim bi}ima svojstven je isti potencijal razvoja


u li~nost, bez obzira na to jesu li jo{ u utrobi materinoj, da-kle, na po~etku ìvota, ili su pak na samrtnoj posteqi. Li~no-sni potencijal qudskog zametka o~igledan je ne samo na osnovupravoslavnog shvatawa i psihofizi~kog jedinstva, nego i naosnovu Svetoga Pisma.

O ~emu govori praksa?

Na{e vreme, nazivano vremenom prosve}enosti, prepla-vqeno je proglasima o vrednosti ìvota; ostavilo je kao vrhun-ski kriterij za re{ewe ovog tako va`nog problema, ne istinuìvota, odnosno potrebu wegove za{tite, nego psevdopolitiku,i to na prvom mestu:

A) Strah od prenaseqenosti (prihvativ{i poba~aje kaosredstvo ograni~ewa ra|awa) i

B) Individualna prava (apsolutizuju}i, kao {to smo vide-li, na nenau~an na~in, prava ène trudnice).

Posledica toga je ta da je u nekim zemqama dozvoqen poba-~aj u ograni~enoj meri (uglavnom zbog vanbra~nih ili pred-bra~nih za~e}a, ili do tre}eg meseca), a u drugim zemqama bezikakvih ograni~ewa. Ra~una se da je u 1985. godini na 20 za~e}abilo 9 poba~aja. U tom pogledu predvode zemqe koje su ozakoni-le poba~aje (Kuba, Poqska, Rumunija) u kojima procenat poba~a-ja prelazi 60 % za~e}a. Ra~una se da u Poqskoj na 1,000.000 poba-~aja odgovara 702.000 ro|ewa.

U Gr~koj se ra~una da 56 % èna vr{i poba~aje. Poslediceovoga nisu samo individualne. Gr~ka postaje zemqa staraca inastaje bojazan i{~eznu}a gr~kog naroda. Predsednik Gr~ke is-ti~e da ako se produì ovo stawe, 2000-te godine Turaka }e biti85 miliona, a Grka samo dvanaest.

Posle svega re~enog, zasnovanog na nau~nim razlozima,ostaje otvoreno slede}e pitawe: Kako je mogu}e da mnogi qudine smatraju prekid trudno}e ubistvom? Na osnovu ~ega? Evo ka-ko na to pitawe odgovara pristalica abortusa g|a Marangopulu(Grkiwa):

“Poba~aj nije vi{e zlo~in, jer ne vre|a osnovna eti~kaose}awa dru{tva po{to ga vr{i toliki broj èna.” Drugim re-~ima, po g|i Marangopulu, pravo na ìvot je skop~ano sa stavom

148 Besede

ve}ine i predstavqa stvar li~ne potrebe, a ne pitawe eti~kihshvatawa i same svetiwe ìvota.

[ta kaù lekari i kakva su wihova svedo~ewa? Profesordr Filipidis, po{to je u jednoj svojoj studiji prvo podvrgaokritici sve argumente pristalica abortusa sa pravne ta~ke gle-di{ta, dodaje: “Problem je moralne prirode. A kad je re~ o mo-ralnim pitawima, tu pravo ne moè da bude niti neutralno, ni-ti da stvara za sebe alibi nejasnih odredbi...”

Ovo isto isti~u i mnogi drugi nau~nici. Profesor gene-tike na Pariskom univerzitetu J. Leèn pi{e: “Kao i svi druginau~nici koji nepristrasno posmatraju biolo{ke fenomene, ija sam uveren da ~ovekovo bi}e po~iwe od trenutka za~e}a. To,opet, zna~i da je namerno uni{tewe jednog ploda bilo kog uzra-sta ravno ubistvu jednog qudskog bi}a.”

Gr~ki profesor Avramidis isti~e: “Plod nije deo telatrudnice. Prema tome, ona ne moè sama da odlu~uje o sudbinisvoga ploda, kao {to bi odlu~ivala o odsecawu slepog creva ilikrajnika u svom organizmu”.

Govore}i o istoj temi, profesor sociologije Kavadijas pi-{e: “Ako sa potrebnom ozbiqno{}u uzmemo u obzir sve psiho-lo{ke i psihi~ke posledice, ako shvatimo da je svaki pojedinacodgovoran za dru{tvenu celinu, ako prihvatimo stav Dostojev-skog - kad jednog ~oveka razapiwu na zemqi, razapiwe se celo~ove~anstvo - onda jasno proizlazi zakqu~ak da dru{tvo ne samoda ima pravo, nego i obavezu da se ume{a i da pomogne (nero|e-nom) ~oveku i da ga za{titi.” Ovim re~ima Kavadijas èli danaglasi da dru{tvo ima pravo i obavezu da se ume{a i ne dozvo-li pojedincima da razapiwu “svekoliko ~ove~anstvo”, ubijaju}inajneza{ti}enije i najnevinije wegove ~lanove, nero|enu decu.To potvru|uju nauka, etika i sociologija, kroz usta odgovornihlekara, pravnika i sociologa.

Naro~ito je zanimqiv opis poba~aja ploda od 8 nedeqa(dva meseca) poznatog lekara Pavla Rokvela iz Wujorka. “Pre14 godina dao sam anesteziju za vanmateri~no za~e}e. Uzeo sam uruke posteqicu. Bilo je to najsi}u{nije qudsko bi}e koga se~ovek ikada dotakao. U posteqici je plivalo jedno ìvahno, mi-kroskopski si}u{no qudsko bi}e mu{koga roda, duìne jednogin~a (2,5 cm). Ovaj mikroskopski ~ovek je bio potpuno obliko-van sa dugim kupastim prstima. Koà mu je bila skoro providna


i na krajevima prsti jasno su se raspoznavale arterije i vene.Detence je bilo ìvahno i plivalo je u krug u toku jedne sekun-de, sa ritmom prirodnog pliva~a... Kada se wegova posteqicaotvorila, mikroskopski ~ovek je izgubio ìvot i dobio izgledembriona toga uzrasta, uko~enost ekstremiteta... Imao sam uti-sak da vidim pred sobom jednog mrtvog zrelog ~oveka.”

Stav da samostalni ìvot kod ploda po~iwe posle 12 nede-qa zastupalo je ve}inom glasova i Svegr~ko lekarsko udruèwe.Me|utim, isto to Udruèwe, na svom simposionu dve godine ka-snije (1985), odreklo se toga svoga ranijeg stava i podràlo stavda se, saglasno savremenim nau~nim ~iwenicama medicine, “po-~etak ~ovekovog ìvota poklapa sa trenutkom za~e}a”.

Ova istina je postala potpuno o~igledna kada je 1983. godi-ne stvoreno prvo “dete iz epruvete”. Prvo dete iz epruvete po-bilo je i u prah pretvorilo shvatawa da je plod - grumen mrtvogtkiva maj~inog tela i potvrdilo da je on li~nost sa potpuno sa-mosvojnim nezavisnim ìvotom.

Dve godine ranije (1981), kada je Ameri~ki senat zatraìomi{qewe osam vrhunskih specijalista o tome “kada po~iwe ì-vot kod ploda”, sedmorica od wih sa punom odgovorno{}u izja-vili su da, saglasno sa naukom (medicinom - biologijom), ìvotpo~iwe od momenta za~e}a. Profesor Jeronim Leèn u svompredavawu na Francuskoj akademiji moralnih i dru{tvenih nau-ka izjavio je 1. oktobra 1973. godine: “Po~etak qudskog bi}a sevezuje za trenutak za~e}a... qudsko bi}e je od tada celovito i je-dinstveno. Jedno je zato {to je apsolutno isto u svim stadijimasvojim, i jedinstveno, jer ni u ~emu ne moè biti zameweno ne-~im drugim... Ovaj mikroskopski si}u{ni plod, {estog ili sed-mog dana, kada mu je visina tek jedan i po hiqaditi deo, u stawuje da ~ak brine o svojoj sudbini. On, upravo on, uti~e na prekidmese~nog ciklusa kod svoje majke, name}u}i se tako svojoj majcida ga ona {titi.”

U zakqu~ku nave{}emo stavove dr Ernesta Haunta iz jednewegove dokumentovane biolo{ke, sociolo{ke i eti~ke studije.Evo {ta on kaè: “Oplo|eno jaja{ce nije prosta }elijska masa,bez sopstvenih karakteristika. Ona tako|e nije, na ovom stepe-nu, ni izra{taj biqnog ìvota, niti neke ìvotiwske vrste.Ono je potpuno i apsolutno projavqewe jednog qudskog bi}a,upravo onako kako to biva sa novoro|en~etom, odoj~etom, dete-

150 Besede

tom, mladi}em, odraslim ~ovekom... Prema tome, prilikom po-ba~aja ubija se qudski ìvot, qudsko bi}e, makar se ono nalazi-lo na najranijem stadiju svoga razvoja.”

Posle ovoga {to smo naveli, postaje potpuno jasno da abor-tus nije bezazleni prekid trudno}e, nego prekid ìvota samo-svojnog qudskog bi}a, sledstveno tome - ubistvo, uni{tewe.

Opisuju}i poba~aj, ~uveni profesor N. Luros doslovno ka-è: “To je ubistvo sa predumi{qajem”. Prema tome, na pitawe,da li je poba~aj ènino pravo, odgovorio sam na samom po~etkuovog odeqka o poba~aju, ali bih ovde sa va{om dozvolom dodao islede}e: êdomorstvo je hotimi~no ubistvo, ubistvo svoga dete-ta. Dete koje ubija majka, nije imalo priliku da vidi, da pozna,da zavoli.

“Mawe crkava, vi{e prezervanata”, dovikuju “ène u cr-nom”. “Beogradske ène u crnom” razvile su svoje transparentepred Srpskom patrijar{ijom posle Boì}a 1994. godine, jer jepatrijarh srpski Pavle u boì}noj poslanici pozvao srpskemajke da ne ubijaju decu u utrobi svojoj, da ne postaju ubice.

Umesto da rodi dete, èna okre}e glavu od wega i ubija ga.Ona kao Pilat pere ruke od ubistva. A pri tom, po re~ima apo-stola Pavla, “èna prevarena postade prestupnica; ali }e sespasti ra|awem dece, ako ostane u veri i qubavi i u svetiwi sa~estito{}u” (1 Tim. 2,14-15).

Sveti Vasilije Veliki isti~e tri li~nosti pri ~edomor-stvu. Ako je majku i dete pomenuo i razjasnio wihove uloge, è-nu koja spravqa i daje otrov osu|uje kao hotimi~nog ubicu.

Stav Crkve je da su èna koja ubija dete u svojoj utrobi ionaj ko joj u tome pomaè, tj. lekar ili neko drugi - ubice, bezobzira na starost deteta, zametka. Patrijarh srpski to nije mo-gao da pre}uti. Pogotovo {to je to zlodelo uhvatilo korena i{to se godi{we u na{oj zemqi ubije i do dvesta hiqada dece. Toje genocid nad sopstvenim narodom, pred kojim narod zatvarao~i. Kad ovo ~ine, lekari zaklawaju svoju odgovornost i savestiza gra|anskog zakona koji dopu{ta abortus. Misle li da su usvakom pojedina~nom slu~aju izvr{enog abortusa krivi oni kojisu doneli zakon? Kada vade dete iz utrobe, i kada se ono otimaistrumentima, kaù: “Krv ovoga pravednika, na va{e glave, po-slanici?” Da li se se}aju Hipokrata. Bio je neznaboàc, ali je


u lekarskoj zakletvi, primeru lekarske etike, zabranio abor-tus!

Danas je, izgleda, svima “savest ~ista”!Lekari se zaklawaju gra|anskim zakonom, ène - majke se

zavaravaju nedefinisanim pravom na raspolagawe svojim telom,prema kome smatraju dete do izvesne starosti (10 - 15 nedeqa)svojim telom. Svako isti~e svoja takozvana prava, jedino dete}uti. Zasad! [ta se zbiva sa detetom tih prvih nedeqa? Da li jeono deo organizma majke? Videli smo stav Crkve, ali se bojimoda qudi vi{e veruju nauci. Crkva nije protiv nauke. Naprotiv,nauka otkriva tvorevinu Bo`ju. Ovde ne}u iznositi rezultatenauke, jer za to nisam stru~an, ali sam uveren da nauka u osnoviiskazuje sve ono {to i Crkva, samo svojim jezikom.

Minimalni zakqu~ak, koji se name}e, jest dvojak.Prvo, od za~e}a je dete u odnosu na maj~in organizam potpu-

no samostalno, u tom smislu da ne predstavqa wen deo. Drugo,dete nije pasivan vegetiraju}i stvor, nego bi}e koje stremi dase, prelaskom iz faze u fazu, razvije do kraja. U tom stremqewuono upoznaje okolinu, sa kojom, ve} prema uzrastu, ima komuni-kacijski odnos.

Kako druk~ije, nego ubistvom, okvalifikovati i nazvatinasilni prekid ìvota; prekid smewivawa faze razvoja slede-}om fazom razvoja, ranog iskustva deteta onim kasnijim, i jo{kasnijim. Lekari su svedoci da se dete pri abortusu brani odwih.

Za{to qudi izbegavaju da kaù deteubistvo, ili prosto -ubistvo? Naj~e{}e zato {to se dete jo{ nije videlo, nije upo-znalo, nije ga svet poznao. Pri abortusu majka ne raspolaè svo-jim telom, nego ubija tu|e. Stoga bi bilo dobro da i nauka, kao iCrkva, otvoreno i pou~no kaù da se radi o ubistvu. Tada bi sena{a (srpskog naroda) demografska slika znatno izmenila i nebismo bili zabrinuti malim prira{tajem dece. Prira{taj udru{tvu bi}e normalan i bez ogre{ewa samo onda kada u brakuprazni~na radost traje kroz celi ìvot.

Mu` i èna treba da svakoga dana izgledaju jedno drugomkao nova, izvanredna bi}a. U braku je divna samo qubav, a stra-{an je samo gubitak qubavi. Samo u braku qudi mogu poznatijedno drugo. I to je isto tako ~udesno i jedinstveno koliko je~udesan i jedinstven doìvqaj bogopoznawa. Pre braka ~ovek

152 Besede

kao da lebdi negde iznad ìvota, posmatra ga samo spoqa. Tek ubraku on ponire u ìvot, ulazi u wega kroz li~nost supru`ni-ka. Ovo obitavawe u stvarnome znawu i ìvotu pruà nam ose-}aj dostignute puno}e i zadovoqstva, {to nas ~ini bogatijim iumnijim. Ta puno}a biva jo{ dubqa kad iz wih dvoje sjediwenihizroni neko tre}i - wihovo dete, odnosno, izrone wihova deca.


BOG ‡ QUBAV GOVORIÔVEKOVOJ DU[I

Bog je qubav (1 Jn. 4,8). Kao {to nema ni~eg uzvi{enijegod Boga u oba sveta, tako nema ni{ta veli~anstvenijeod qubavi. U odnosu na ~oveka, qubav je ono ~ime ~o-

vek vredi; on je ostvarena qubav Bo`ja, otelovqena qubav. Sva-ki duhovni dar je proèt qubavqu, tj. Bogom i bez we ne bi bioduhovni dar. Ona izvodi ~oveka iz wegove sebi~ne i samoìveusamqenosti. Qubavqu - Bogom se ~ovek pro{iruje, produbquje,obeskona~uje, obezgrani~uje, obesmr}uje. Boànska qubav je putu koji se ulivaju svi putevi svetih vrlina. ôvek je bogolikobi}e bogolikom boànskom qubavqu, pa se i za ~oveka moè re-}i: ~ovek je qubav. Bog je Bog qubavqu i ~ovek je ~ovek qubavi.To vaì i za Bogo~oveka. Oduzme li se qubav Bogo~oveku, onprestaje biti Bogo~ovek. Bog, Trojica u Jedinici i Jedinica uTrojici, po svome obli~ju stvara ~oveka po Svojoj slici i pri-lici, tj. ~ini ga stvorenim qubavqu. Ako to nije, on je prizraki utvara. Sve boànsko i ~ove~ansko, nije li qubav, pretvara seu tamu, u |avoqe i |avolsko.

Du{o, qubav je Bo`ja vrlina, sjediwewe ~ovekovo verom uOnoga koji je celokupna qubav, silazi me|u svoja stvorewa itraì Svoju qubav.

On kaè: jedino {to ho}u jeste qubav. Koja du{a dopusti daje vodi Onaj koji qubi, i ona je qubav. Nesebi~na qubav ne traìsvoje uìvawe ili interes, nego interes i voqu qubqenoga. Rev-nosna, àrka i intenzivna qubav probija sve barijere. Ovo jeistinska qubav, a sebi~nost je ponor u koji uvaquje du{e qudske iru{i samu sebe. Du{o, posmatraj sebe, srce svoje. Studiraj sebe izapazi}e{ koliko treba da qubi{. Prava je qubav ponizna, veli-kodu{na i nesebi~na. Dakle, ako ho}e{ da te nau~im kako da qu-bi{ Mene, prvo zaboravi samu sebe. Ne povla~i se od samopo`r-

154 Besede

tvovawa, niti gledaj koliko te to staje, ne brini o onome za{toima{ voqu. Qubi, i onda ima{ ogromnu snagu koja pobe|uje svet.

Mnogi misle - qubav je samo toliko da kaèm: “Ah! Boèmoj, ja te qubim!” To nije qubav Bo`ja. Boànska qubav je slat-ka, ali i delotvorna. Ho}e{ li da qubi{ Mene, umilno, uvek iu svemu: u poslovima kao i u odmorima, u utehama kao i u patwa-ma i ponièwima, ima{ Moju pomo}. Pokaì mi delima da Meneprestano qubi{, jer se u tome najboqe nalazi qubav.

Kad bi, du{o, ovo dobro razumela, kako bi brzo napredova-la u savr{enstvima, i koliko bi ute{ila Srce Moje i sebe. Re-ci da Me qubi{, i tad najvi{e ose}a{ da si gladna qubavi Mo-je. Ho}u da gori{ od ùdwe da qubi{ Mene, i neka od sada nebude drugo hrana tvoga srca. Neka bude samo ova blagodatna ùd-wa koja pokre}e na sve intenzivniju qubav. Posmatraj dobro Sr-ce Moje i plamen koji uni{tava sve suprotno Srcu Mom. To se,du{o blaga, zove qubav koja oblagoro|ava srce tvoje i telo tvo-je. Plamenom qubavi Moga Ja qubim svaku du{u, a naro~ito du-{u Mojih izabranika. Za takve du{e odredio sam naro~ite sta-nove, a oni su u srcu Boga Qubavi. Oni koji u wemu stanuju, istosu pred Mojom neograni~enom qubavi.

Ti se useli u srce Moje i okusi sladost Wegovu. Zanesi semirom Wegovim i dopusti da se srce tvoje zapali od ovog boàn-skog plamena. Deli sa Mnom patwe, tuge i ~asove usamqenosti.Ostani sa Mnom! Qubi Me pre tolikih du{a koje Me ostavi{esamog i preziru Me. Qubav sve olak{ava du{i. Du{a koja qubi,èqna je da pati, jer patwa pove}ava qubav. Qubav i patwa, du-{o, ~esto se ujediwuju sa svojim Bogom i ~ini ih da su jedno.Mnoge du{e dobro Me primaju kada ih sa utehama potraìm.Mnoge se raduju Meni i Sv. Pri~e{}u, ali malo ih je koje otva-raju vrata svoja kada kucam kod wih Krstom Svojim. Ako du{arazapiwe sebe na Krst Moj i tamo ostavi sebe na Meni, ta du{aproslavqa Mene i Meni je najblià.

2

Mnoge du{e ne poznaju Mene. To je istina, ali je jo{ ve}ibroj onih koji Me poznaju i opet su Me ostavili da bi ìvelisvojim ìvotom. Tako je mnogo du{a telesnih koje postado{etelo greha. One samo traè uìvawa i sa wima }e sti}i u pro-


past, jer Moj put je put patwe i Krstove qubavi. Jedino qubavdaje snagu da na ovom putu Mene sledi{, jer to traì Moja qu-bav.

Svebi}e je Svebi}e qubavqu i bi}e je bi}e qubavqu. Sr`toga si ti, du{o (bi}e), nenasita u neprolaznoj ~e`wi za svojimboànskim Sveizvorom. Ako, du{o, dvoje qube jedno drugoga, inajmawa beznade`nost sa jedne strane u srce rawava drugo. Takoje i sa Mojim Srcem. Du{o, ako si verna u ne`nosti qubavi, Jase ne dam pobediti velikodu{no{}u i du{u tvoju mir }e pokri-ti. Ne}u da te ostavim samu tvojoj malenkosti. Ti }e{ biti ve-lika, jer }u Ja ìveti u tebi. Srce Moje ne moè u sebi zatvori-ti onu saèùju}u ùdwu; ono daje i predaje sebe tebi, du{o, daìvi{ uvek. Oh! Koliko ~ekam da otvore srca svoja, da tamosmeste Mene i sebe. Ova vatra, koja srce Moje sve vi{e raspaqu-je, hteo bih da oja~ava i plamti u wima. Ja }u za wih biti ono{to bi voleli da budem: bi}u Otac ako Me ho}e za Oca, Verenik}u im biti ako Me èle za Verenika, snaga }u im biti kad imtreba snaga, i ako im je èqa da Me ute{e, dopusti}u da ute{eMene. @eqa Mi je da dam Sebe za wih i da izru~im svu blagodat{to sam pripremio za wih.

3

Du{o, dopusti da budem veliki u tebi. Ti zna{ da vera do-bija od qubavi svu svoju vrednost, sav svoj ìvot, svoju besmrt-nost. Bez toga ona je kao i vera Jude Iskariotskog. Veruj u MojeVeli~anstvo i Ja }u zauzeti mesto u tvojoj malenkosti. Nas dvoje}emo uvek zajedno ìveti i raditi. Ja }u ìveti u tebi i ti uMeni. Sve }e uraditi Moje Srce. Delova}e Moje milosr|e i qu-bav Moja uni{ti}e tvoju ogrehovqenost. [to }e{ vi{e presta-ti biti, tim vi{e }u biti tvoj ìvot i ti }e{ biti Moj odmor uCarstvu Mojemu. Govori k meni, jer sam s tobom, ne veruj da sisama i ako Me ne vidi{. Tu sam kraj tebe i ~uje{ Mene. GovoriMi, nasme{i Mi se, jer Sam Ja tvoj nerazdeqivi Drug. Svi|a{Mi se {to si toliko malena, a samo dve stvari traìm od tebe:qubav i pouzdawe u Mene. Ho}u da si kao prazna vazna - Ja }u jenapuniti najlep{im cve}em raznih boja i mirisa prijatnih zaukus Moj i tvoj. To }e sve biti, samo ti u qubavi budi po meri.

156 Besede

Qubi i dopusti da se Stvoriteq zanima tobom, malim stvore-wem.

Sirota si, a Ja sam bogat; slaba si, a Ja sam sama Snaga.Traìm da ni{ta ne odbija{, ne sakrije{ od Mene. Ja }u odbra-niti tebe, osloni se na Mene. Ja }u sve u~initi da i ti postane{velika i Mome Ocu draga. Ja to ho}u, ali sve Meni da ponudi{,i najmawe poslove tvoje. Ho}u da se bez straha odmara{ u SrcuMojem. Gledaj ovo Srce i vide}e{ kako vatra ovog Srca moè utebi uni{titi svu tvoju nesavr{enost. Ho}u da se potpuno osla-wa{ na Mene, na Moje Srce, i ne brini se ni za {ta drugo, ve}samo da se dopadne{ Srcu Mome. Zapamti da sam Ja Otac tvoj,Spasiteq i Bog tvoj. Useli se u ovo Srce, u ove dubine Qubavi ini~ega se ne boj. @elim da zasluì{ blagodat Moju koju tebidodequjem. Ho}u da primi{ blagodat i Mene pusti da Ja radim utebi. Ja gledam na tebe, a ti gledaj u Mene. Toliko Mi se dopa-da{, i pored sve bede i siroma{tva tvoga, pa ~ak i pogre{akatvojih. Krv Moga Srca sve bri{e. Dosta je tebi kada zna{ da Jatebe qubim, a ti se samo oslawaj na Mene.

4

Du{a koja se sasvim oslawa na Mene, toliko Mi se dopadai pored svoje malenkosti. Ja od we ~inim nebeski raj i rado sezadràvam u woj. Ako sve stavqa{ na Mene, sve }e{ na}i u SrcuMome. Potrebna su Mi Srca koja qube, koja `rtvuju sebe, a naj-sigurnije je onoj du{i koja se oslawa na Mene. One du{e koje do-puste da ih vodim, jer sam Ja Otac wihov, ~ije su o~i otvorene daih vodim i wima upravqam.

Ti, du{o, ako Me zove{ Ocem, voqom gledam na tebe iz Sr-ca Moga i drìm za du`nost Svoju da se Ja brinem o tebi. Tu nazemqi kada dete po~ne da govori i izusti onu ne`nu re~ “o~e”,roditeqe radost preliva. Ra{irenim rukama primaju na srce ~e-do svoje, sa toliko ne`nosti i qubavi grle i qube ga. Tu radostiovoga sveta ni{ta nisu prema wihovoj radosti, prema wihovomblaènstvu. Ako je to tako kod zemaqskog oca i majke, {ta }e bi-ti, kakva }e radost biti kod Onoga koji je odjedanput ujediniosve: i Otac, i Mati, i Bog, i Stvoriteq, i Spasiteq, i Verenik,~ije se srce u ne`nosti i qubavi ne moè s ni~im uporediti.


Jeste, du{o qubqena, ako te strah i utu~enost mori, do|i,potr~i Meni, zovi Me “Ocem”, i odmori se u Srcu Mome. Ako odposlova ne moè{ padati pred noge Moje, kao {to bi èlela,kaì samo Meni nanovo i ponovo reci: “O~e moj”, i ja }u ti po-mo}i, tebe oja~ati, vodi}u te i ute{i}u te.

Gledaj Srce Moje. Razmi{qaj, razmi{qaj o wemu. Nau~i}ute svim vrlinama, a naro~ito da revnuje{ za Slavu Moju i zaspasewe du{e svoje. Dobro gledaj Srce Moje. Ovo Srce je uto~i-{te bednima, nevoqnima, pa i tvoje, jer gde bih na{ao ve}eg ne-voqnika od tebe? Pogledaj, u dubini Moga Srca je more plamenau kojem se i najne~istije srce o~isti i zapali plamenom qubaviBo`je. Pri|i bliè vatri ovoj. Ostavi ovde bede i grehe svoje.Uzdaj se i veruj u Mene, Ja sam Spasiteq tvoj. Opet pogledaj Sr-ce Moje. Ono je Izvor @ive Vode. Pij iz wega dok ne utoli{è| svoju. @elim to i ho}u da svaka du{a do|e na ovaj Izvor dase osveì. Tebe sam u dubinu Srca Moga smestio. Tako si malenai nejaka da sama od sebe ne bi mogla u}i u wega. Koristi prili-ku, napajaj se blagoda}u koju ti dajem, silu Moju za tebe neophod-nu i korisnu. Dopusti da qubav Moja radi u tebi, da ne ostane{uvek sasvim malena. Uzrastaj Bogom, jer ako si u Srcu Mome,tvome uzrastawu nema kraja.

Jeste, pravo kaè{: “Ja sam dobar”. I da to razume{ samojedno nedostaje tebi - sa Mnom sjediwen unutarwi ìvot. Koli-ko vi{e bi Me poznavala kad bi tako ~inila. Nau~i}u te, du{o,da sa Mnom ìvi{ zajedno. Ima ih koji nisu sa Mnom, jer su da-leko od Mene. Ja sam u najtesnijoj poverqivoj vezi sa svima pre-ko blagodati. Ako bi moji izabrani ovako ìveli, zaista bi po-znali Mene. Koliko bi dobra mogli ~initi tolikim sirotimdu{ama! Ako se izabrane du{e sjediwuju sa Mnom, onda }e znatikoliko uvreda moraju primiti, kako }e ih pretvoriti u dobro,da se ne bi radovao neprijateq du{e ~ovekove. Razumele bi ose-}aje Moje i ute{ile bi Me. Ispuwene poverewem prema MojojDobroti, traìle bi opro{taj i zaista ga dobile, jer Ja imammilost za sve. Du{o, ti qubi{ Mene jer sam dobar, a Ja qubimtebe jer si mi dala malenkost svoju.

Kako je ~udesna ta qubav postavqena iznad svega? To je qu-bav Hristova. To je ona qubav koju je Gospod Hristos nazvao“novom qubavqu”, i zapovest o woj “novom zapove{}u”, za raz-liku od svih ostalih qubavi u na{em ~ove~anskom svetu. Sva je

158 Besede

novina wena u ovom svetu - qubi, du{o, kao {to Hristos qubi.Novu vam zapovest dajem “da qubite jedan drugoga kao {to Ja vasqubim, da se vi qubite me|u sobom” (Jn. 13,34). Kada to ~ini{, iJa sam zajedno sa tobom. Eto, du{o, qubav je tvoj `ivot ive~nost. To je tvoje vaskrsewe. Tebe Gospod Hristos stalno po-ziva na tvoje vaskrsewe, a ti Mu uvek odgovori: Hristos vaskrse- Vaistinu vaskrse!


BLA@ENI STE KAD STRADATE

Tokom pet stotina godina srpska du{a je stradala i ve-rovala. Stradawe kad-kad slama veru. Srpsko strada-we, naprotiv, ja~alo je veru srpskog naroda. Sa verom

je dolazila nada, sa nadom snaga, i tako su Srbi izdràli naj-mra~nije i najteè ropstvo, ikada zabeleèno u istoriji.

Mudrost sveta nije sabrana u glavama samo jednog ili poje-dinog naroda. Svaki narod ima svoja posebna izvorna iskustva oovom ìvotu. Mi imamo dva dobra, vrlo bri`no negovana: demo-kratiju i tradiciju. Neki kaù da demokratija i tradicija nemogu zajedno, ali je kod Srba to i{lo zajedno. Zato je srpski na-rod sposoban da svakoga razume, pou~i i vodi, izjedna~uje qude,{iri hri{}anstvo... Ovo potvr|uje i nekoliko slede}ih izrekasrpskog naroda:

U vremenu kad god je srpsko telo bilo okovano i porobqe-no, srpska du{a je bila slobodna.

Boqe je ne biti ro|en, nego zloupotrebiti ìvot.Suze slaboga optuùju jakoga. Suze siroma{noga optuùju

bogatoga, a suze pravednika jesu dijamanti u prestolu Bo`jem.Boqe je dati ìvot, nego uzeti ìvot. Ko daje ìvot, ~ini

ono {to i Bog daje; ko uzima ìvot, ~ini ono {ta satana ~ini.U ovoj zemqi, srpski narod je predstavqao jezgro wene dr-

àvnosti i dràvotvornosti, kao i nadahnu}e pozitivnih ostva-rewa. Neki na{i susedi, u zemqi i van we, nisu to mogli podne-ti, pa su danas ustali protiv nas. Na{i ideali su oduvek bilisloboda i jedinstvo. Vreme je do{lo da smo ponovo u isku{ewuda branimo slobodu i jedinstvo svoga naroda. Moraju znati svi -u srpskom narodu ìvi jedan ~udan duh, vrlo ~udan i veliki duh,koji }e odrediti na{e i wihove daqe me|usobne odnose. U wemu}e ta uloga biti sve prisutnija, jer je, ube|en sam, taj duh sve-~o-ve~anskiji, nego {to je sve-slovenskiji i sve-jugoslovenskiji.

160 Besede

Srpski narod je pun blagodarnosti prema svojim prijate-qima koji su mu bili od pomo}i ranije, ali je isto tako za~u|en- otkuda danas ti isti prijateqi ne razumeju nas i prebacuju namda smo narod koji ho}e tu|e? Kaè jedna na{a narodna poslovi-ca: “Mudar lav traì prijateqstvo, ne samo sa lavovima, nego isa p~elama”. Nama je ostalo da tako ~inimo. Mi koji smo u pro-{losti sve mudro stvarali i ni u ~emu nismo ùrili, nema ~egada se bojimo.

Srpski narod je sa svojim vladarima bio obrazac pravogreligioznog duha i prave nade. Ovo se naro~ito moè re}i zavladare po~ev od Sv. Save pa do okupacije Srbije od strane sul-tana 1389. godine. Gradili su divne crkve, mnogo ve}e i rasko-{nije od svojih rezidencija, dvorova. Na Zapadu nije bilo tako.Rezidencije i dvorovi srpskih vladara su nestali, jedva se nazi-re gde su bili, a crkve i manastiri podizani u slavu Bo`ju, jo{uvek postoje. Turci su mnoge srpske svetiwe uni{tili, a mnogeobesvetili i uprqali oni na{i neprijateqi koje je na{ narodpo{tovao smatraju}i ih svojom bra}om i hri{}anima...

Ja nisam politi~ar, niti sam se za tu vrstu posla pripre-mao. Ja }u i daqe govoriti kao crnorizac. Nama je prvenstvenopotrebno unutarwe ozdravqewe porodice. Ali, da ne govorimsada o porodici, da po|em od dece. Srpskoj deci je potrebno do-bro vaspitawe, porodi~no, versko i {kolsko. Na{e {kole vi{eobra}aju pa`wu na sticawe znawa nego na vaspitawe karakterai obrazovawe voqe. Na{e narodno pesni{tvo i istorija boqesu obrazovali na{ narod, nego {to to ~ini savremena nauka. Ipored toga, nisam protiv nauke. U ovom vremenu ona je veoma po-trebna, ali da bude osve{tana Bo`jom naukom i roditeqskimu~iteqstvom. Takav narod, kao {to je srpski, zaista zasluùjesvetliju i lep{u budu}nost u kojoj }e ubudu}e ìveti. Ja govo-rim o najboqem vaspitawu srpske dece, upravo u ovom vremenu,kada bi prvenstveno trebalo govoriti o opasnostima i nevoqa-ma koje su prisutne i koje }e nastati.

Isto tako, srpska èna morala bi razvijati kod sebe ve}usposobnost za socijalni rad. Tako bi imale vi{e na~ina da or-ganizuju stil svoga ìvota, koristan i op{toj stvari. Te{ko mije da govorim o srpskim majkama u ovom trenutku kada su te na{emajke sa svojim sinovima i k}erima, ~esto malobrojnim, gaènei progawane od na{ih suseda i onih koji ih pomaù, kako }e sa


bolom i }utawem gledati u nebo, ispovedaju}i se i pripremaju}ise za svirepu smrt.

Nedavno mi jedan ~ovek postavi pitawe: “[ta je potrebnosrpskom narodu?” Potrebna mu je zdrava kultura i zdrava civi-lizacija. Potrebna mu je prava religija, ona religija koju nampreci ostavi{e u amanet. Potrebna nam je prava nauka i pravaumetnost. Srpski narod ne}e civilizaciju koja ozna~ava obmanui ve{tu proizvodwu oru`ja za ubijawa. Najpre mu treba Biblijau domovima, tako da bi ~itaju}i Bibliju - Sveto Pismo u~iniosebe boqim, ali i nauka koja poma`e o{troumnost i umetnost.Ovo bi bile polazne smernice za stvarawe i produ`ewe srpskeslave i srpske veli~ine...

162 Besede

PUT ÔVEKOV22

Iza tu~e bistrije je nebo, iza tuge bistrija je

du{a, iza pla~a veselije pojem.

(Wego{)

Jedan dobar poznavalac sveta i doga|aja u wemu je rekao:“Prvi je deo puta qudskog - poznavawe zla, a drugi -ostvarewe dobra”.

Doìvqavawem dobra, gledawem wega pored sebe, ~ovekpostaje sposoban ~initi dobro. To je isto kao pre}i iz rata, ha-osa, qudskih nemira i nesigurnosti u slobodu, u miran i spoko-jan ìvot.

Nema naroda na ovoj planeti, niti ima dràve koja nemasvoje upoznavawe zla i svoje ostvarewe dobra. Otkad smo se na-{li na ovome par~etu zemqe pa do danas, imali smo i mi svojapoznavawa zla i svoja ostvarewa dobra. Moglo bi se ~ak re}i danema ni{ta u ovom svetu {ta se de{ava a da nema svoj prauzor izpro{losti. Stvari i doga|aji se ponavqaju, ali se ponavqawadoìvqavaju uvek u novim i novim oblicima. Kada bismo pre-tresli i pomenuli samo doga|aje iz pro{losti koji su se odigra-li na dana{woj teritoriji SO Zadar, na{li bismo wih dostarazli~itih, sli~nih i ponekih gotovo identi~nih. Te sli~nostii razlike o~i duha qudskog u sebi oslikavaju i prenose ih daqekao osveène doga|aje, bez obzira kada su se zbili.

Dostojevski je rekao: “Budite bra}a, ali ne jedino zbogekonomske koristi, nego zbog puno}e ìvotne radosti i zbog pu-no}e qubavi”.

Kada se pristupalo obnavqawu ovog malog pravoslavnoghrama i stavqawa obele`ja na wemu, ove mermerne plo~e, u ovojgrani~noj parohiji Eparhije dalmatinske i SO Zadar, i ovomprilikom je ova poruka Dostojevskog upu}ena od svih onih koji


22 O osve}ewu obnovqenog hrama Sv. Trojice u Tribwu 14. jula 1984. g.

su u ovoj obnovi i obele`ju uzeli u~e{}a. Pristupilo se osve-èwu i beleèwu jednog dela nemilih doga|aja iz minulog rata.Ova crkvica je jedan od mnogih osveènih spomenika, onima ko-ji nevino postrada{e u woj iz ovog mesta i {ire. Tu su izginulimu{ki i ènski, odrasli i deca, stari i mladi, najblià rodbi-na, srodnici i prijateqi. Na ovaj na~in rekli smo im hvala zaprolivenu krv i hvala za na{u obavezu prema wima. Postavqenaplo~a na crkvi glas je zahvalnosti i moralne obaveze Op}inskekonferencije socijalisti~kog saveza radnog naroda Hrvatske -Zadar, ovda{wih me{tana i sviju vas koji se uvek do sada moli-smo i danas pomolismo za pokoj wihovih du{a na odsluènojsvetoj slu`bi i parastosu. Tako smo se ovim doga|ajem najprepodsetili na zlo koje je ovde izlilo svoj jed, a zatim u slobodividnim znakom obeleìli dobra i priznawa.

Minule godine Drugog svetskog rata bile su kriza duha to-ga vremena kada je zlo dostiglo svoj vrhunac. “Strah ìvotu ka-qa obraz ~esto. Juna{tvo je car zla svakojakog”, veli Wego{.Sve ono {to je u~iweno u Drugom svetskom ratu, na stazama do-bra, nije ni{ta drugo do borba protiv zla i ukazivawe na wega.Zato nije pogre{no re}i: “Put ~ovekovog ìvota je sloboda”. Uvremenu kada se svi duhovni orijentiri i sluh uprti za raspo-znavawem zvukova trube i komande, nastaje pometwa duha i ronise u zlo, u greh. Sa druge strane, sve vi{e nastaje moralnih hero-ja, pojedina~no i u masama, u~enih i neukih, sirotih i bogatih, -radnici svih vrsta i specijalnosti, vojnici i generali, ~ete ipukovi. Za takve je psalmopevac rekao: “Gospod prihvata sve ko-ji padaju, i ispravqa sve pognute” (Ps. 145,14). Dakle, ono {tose smrtnim jezikom zove velikim doga|ajima, bi}e upisano uistoriju ovog pokolewa. Zar nam o tome ne govore mnogi spome-nici podignuti {irom na{e zemqe i van we, raznih vrsta i ve-li~ina? I u ovom ratu se kod nas potvrdila Cerska bitka izPrvog svetskog rata, koja se izu~ava u svim vojnim akademijamasveta kao tipi~an primer da malo boraca moè savladati dale-ko nadmo}nijeg neprijateqa.

Mi danas i sa ovoga mesta èlimo izraziti svoju dubokublagodarnost Skup{tini op}ine Zadar, Op}inskoj konferenci-ji Socijalisti~kog saveza radnog naroda Hrvatske - Zadar, pod~ijim je rukovodstvom sve ovo izvedeno, ovda{wim sve{tenici-ma i svima onima koji ovu stvar na bilo koji na~i pomogo{e.

164 Besede

Ovo ~inimo najpre u ime Eparhije dalmatinske, srodnika izgi-nulih, ovda{wih me{tana i u svoje li~no ime. Ovome {to se ov-de zbilo u proteklom ratu data je va`nost, du`na pa`wa i po-klowena puna qubav i zahvalnost.

Na kraju, èlim re}i re~ utehe rodbini izginulih, ~ija susrca danas uzbu|ena i tugom pokrivena. Va{i mili i dragi “usvemu su se pokazali kao sluge Bo`je: u trpqewu mnogom, u nevo-qama, u bedama, u teskobama; kao àlosni a uvek radosni; kao si-roma{ni a koji mnoge oboga}uju; kao oni koji ni{ta nemaju a sveposeduju” (2 Kor. 6,4.10).

Zbog ovoga ne tugujte, jer za takve je viziju sa neba imaosveti Jovan Bogoslov kad veli: “Videh pod oltarom du{e pobije-nih za re~ Bo`ju i za svjedo~anstvo koje imahu” (Otkr. 6,9), negose radujte, jer su duhom uvek sa vama. I oni su, kao i mnogi drugi,od sebe dali ono najdragocenije - svoje ìvote. Oni nisu moglivi{e dati, niti se od wih moglo vi{e traìti. To i jeste raz-log za{to smo danas ovde, bez obzira na verovawa i uverewa.Posetite po na{oj zemqi spomenike i pro~itajte na wima ispi-sana imena. Uveri}ete se da nisu samo va{i mili i dragi prera-no odavde oti{li u vremenu kada su mnogi traìli smrt ali imnije do{la. Ova na{a crkva bi}e vam jo{ milija, ne samo kaobogomoqa nego i kao zbori{te krvi wihove. Zapamtite, slobodaje najsimpati~nija stvar na svetu. I kada je mrze, qudi joj se di-ve. Divimo se i mi i ~uvajmo je. Tako }emo trajno o~uvati uspo-menu na na{e pokojnike, a oni }e se tome radovati i biti sa na-ma u slobodi kojom nas Hristos oslobodi.

Jo{ jednom svima iskrena hvala na svemu u~iwenom.


DELO SLOVENSKE BRA]E23

Pored drugih zna~ajnih doga|aja koji padaju ove godine ijubileja kod nas i u Evropi, u zenitu pa`we je proslava1100-godi{wica od smrti svetog Metodija Solunskog

(+885.), starijeg brata svetog Kirila, u miru Konstantina(+869.).

Prosvetiteqi slovenskih zemaqa, Metodije i Kirilo svo-jim radom su vrlo mnogo zaduìli sve slovenske narode.

Neka je obeleàvawe ove godi{wice u Eparhiji dalmatin-skoj blagodarnost besmrtnim dobrotvorima svega Slovenstva,svetoj solunskoj bra}i Metodiju i Kirilu. U velikoj porodicislovenskih naroda i Srbi su preko wih ~uli propoved Jevan|e-qa Hristovog na ro|enom jeziku, pojmqivom umu i pristu-pa~nom srcu.

Vama su, qubazni slu{aoci, poznati trudovi i zasluge sve-tih apostola slovenskih. Dali su slovenskim narodima sve veli-ke sile, sile koje pobe|uju svet i zajem~uju svaki uspeh. Sile ko-je su spasle jo{ tada divqa slovenska plemena od pogibli i du-hovne propasti, od wih stvorile istorijsku i kulturnu narod-nost - slovensku bukvicu i slovenski jezik.

Od po~etka rada ovih velikih muèva na propovedi Re~iBo`je pro{lo je 1122 godine. Od prestavqewa svetog Kirila1116, a od smrti sv. Metodija 1100 godina. Posle smrti svogabrata u Rimu, Sveti Metodije nastavqa podnositi terete kojisu pratili wegov ìvot, razvijati jo{ ja~e misionarsku delat-nost, daju}i joj pravni i crkvenopravni ugled, uspostavqati od-nose svoje Arhiepiskopije sa slovenskim knezovima, voditi slo-ène diplomatske odnose sa Istokom i Zapadom. Ovo je sve odfundamentalnog zna~aja za kulturni razvoj svih slovenskih na-

166 Besede

23 Propoved 1985. g., o prestavqewu svete bra}e Kirila i Metodija

roda. Zbog toga, rad Svete bra}e ve} decenijama okupira nau~nointeresovawe velikog broja slavista.

Sveti amaneti svagda slavnih nastavnika i u~iteqa Pra-voslavqa me|u slovenskim narodima nisu izumrli. I danas sepokazuje veli~ina, zna~aj, izuzetnost i dubina wihovih dela uEvropi, a padala su u vreme deobe na Istok i Zapad, a u crkve-nom pogledu na Pravoslavqe i Rimokatolicizam. Oni i sadaìve. I danas, posle toliko vekova, Kirilova bukvica sluìneizmenqivom ode}om jezika pravoslavnog hri{}anstva i ~uvase, samo s nekim izmenama, u ìvotu i kwièvnosti svih pravo-slavnih Slovena od Jadrana do Urala, i od Crnog do Balti~kogmora. I danas je Kirilo-Metodijev jezik, iako mrtav, posred sa-da ìvih slovenskih jezika, ìvi jezik na{e Crkve, jezik moli-tve, jezik Pravoslavqa, rado slu{an i smatran sakralnim jezi-kom u ovda{wem podru~ju na{e Crkve.

Padaju nam na um re~i svetog ap. Pavla: “Se}ajte se prvihdana u koje ste prosvetqeni” (Jevr. 10,32) i “u~iteqa koji vampropoveda{e re~ Bo`ju, gledaju}i na svr{etak wihovog ìvota;ugledajte se na veru wihovu” (Jevr. 13,7). Ne zaboravqaju}i delaovih velikih qudi, danas im prinosimo svoje svete molitve iovaj skromni program, uvek imaju}i na umu ono {to su i oni ima-li: Hri{}anska misao je svedo~anstvo o ve~nom poretku stvari,o nevidqivom svetu {to uvek u svemu prisustvuje, kako bi se tajsvet otkrio svima i uverio svakoga: bogo~ove~anski napori Cr-kve su i danas vrlo potrebni u ovom samouverenom dobu. Ova po-ruka je uvek bila i do danas ostala vrlo aktuelna i potrebna.


DIVAN JE BOG U VERI SVETIH SVOJIH24

Ko seje dobro seme po neiskr~enoj i neobra|enoj wivi?Samo r|av doma}in, slab i lakomislen ~ovek. Dobardoma}in najpre iskr~i svoju wivu, duboko uzore, zemqu

prehrani i zatim seje.Hristos je vi{e puta ovim primerom pou~avao narod. Wi-

va, to su du{e qudske, korov su gresi - plodovi bezbo{tva, a do-bro seme je vera u jednoga Boga, govorio je.

Vama, draga bra}o i sestre, danas izgleda sasvim prirodnoverovati u jednoga Boga. U prastara vremena nije bilo tako. Ni-je bilo tako ni kod nas Slovena, i jo{ odre|enije kod nas Srba.Verovalo se tada u mnogo bogova. Bilo je vremena kada je u vas-celom svetu samo nekoliko qudi verovalo u jednoga Boga. Za-tim, do{la su vremena da je po ceo jedan narod verovao u jednogaBoga. Mnogoboà~ki narodi gledali su sa bogata{kim prezi-rom narode koji odbaci{e verovawe u mnogo bogova i pri|o{ejednome Bogu. Oni, opet, koji su verovali u jednog Boga, gledalisu sa ~u|ewem i àqewem na mnogobo{ce koji su imali mnogobogova, a, u stvari, nisu imali ni{ta.

Dana{wa svetiteqka, sveta velikomu~nica Ne|eqa, tako-|e je gledala i àlila one koji su mislili da imaju mnogo, a ustvari nemaju ni{ta od svog verovawa.

Veru u jednoga Boga trebalo je dobiti od pouzdanog svedo-ka, zatim posvedo~iti i sejati veru po qudskim du{ama kao powivama. Najpouzdaniji svedok o jednom Bogu jeste Gospod Hri-stos, ìvi i istiniti Bog. On je svedo~io za Sebe i istinito jesvedo~anstvo Wegovo. On je sâm sebe posvedo~io, preko istin-skih i dostojnih qudi govorio: “Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemojimati drugih bogova uza me” (2 Moj. 20,2-3). Bog je sebe postepe-no otkrivao i objavqivao ovome svetu, “mnogo puta i na razli-

168 Besede

24 Beseda izgovorena u Ko`lovcu 1985. g.

~ite na~ine” (Jevr. 1,1). Usred mnogoboà~kog korova On je na-lazio wivice, male oaze i sejao seme svoje. To su bile iskr~enei o~i{}ene wivice, gde je uspe{no uzrastalo seme vere u jedno-ga Boga. Te du{e bile su kao prigotovqene sve}e koje je Boguègao, te su svetlile u tami mnogobo{tva. Za wih veli svetiJovan Bogoslov: “Svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze” (Jn.1,5). Sve su to pojedina~ne upaqene sve}e, upaqene davno preHristovog dolaska u ovaj svet, i sveta Crkva ih proslavqa kaostarozavetne svetiteqe.

Zatim, Bog je objavqivao sebe Izabranom narodu jevrej-skom najpre u Misirskoj zemqi - dana{wem Egiptu, a to je ze-mqa tu|a, pa onda u pustiwi, zemqi ni~ijoj, i na posletku u ze-mqi Hananu, u zemqi wihovoj. I tada je sav narod jevrejski go-vorio: “Verujemo u jednoga Boga”. Taj Bo`ji narod, izabrani, po-~eo se kolebati u veri, i to kolebawe je trajalo sasvim dugo.Opasnost je pretila da se svetlost u tami ugasi i razgoreliogaw upepeli.

U tom osetqivom i kriti~nom vremenu, po veru u jednogaBoga, do{ao je Sin Bo`ji u ovaj svet:

Da razagna tmine mnogobo{tva,Da ukrepi srca qudska za hod navi{e,Da poseje dobro seme ‡ veru u jednoga Boga.Vredne p~ele Hristove, sveti Apostoli, proneli su veru,

taj Bo`ji usev, po ~itavom svetu. Tu veru su na{i preci primi-li i do dana{weg dana ona se prenosi sa kolena na koleno. Vai-stinu, kao medonosne p~ele Bo`je razi{li su se po celome sve-tu, na sve ~etiri strane, po~ev{i od Jerusalima. Raznosili su jepo narodima i plemenima, da kao medom slade qudske du{e bla-gove{}u u jednoga Boga.

Sveti apostoli kr~i{e zemqu od idolskog korova i du{equdske od verovawa u mnoìnu boànstava. Bio je to naporan iopasan posao! Bio je to najve}i zapam}eni sukob koji je misiona-re jednobo{tva stajao znoja i truda, rana i krvi.

Dana{wa slavqenica je svoju veru tako|e posvedo~ila iznojem, i suzama, i ranama i smr}u. Nije ona za neku minimalnuplaticu, koju bi dobijala od gospodara svojih ili ne{to vi{e odtoga, tako lako napu{tala svoju veru u Boga, kao {to se ~ini una{em vremenu. Ona je vi{e uga|ala Bogu nego qudima.


Protiv svetih apostola ustale su dve vrste qudi, a dve vr-ste ih je bilo u tada{wem svetu. Jedni su hranili du{e otrovomidolopoklonstva, a drugi su hranili tela od idolskih kipova. Iovi posledwi nisu bili mawa smetwa apostolima nego ovi prvi.Evo jednog primera iz vremena propovedawa ap. Pavla, ~ovekakoji je 64. godine propovedao Jevan|eqe Bo`je u ovim krajevimaDalmacije, naro~ito u kawonu reke Ticijusa, na mestu gde se da-nas nalazi manastir Krka i na{a Bogoslovija. Neki zlatar Di-mitrije iz Efesa u Maloj Aziji sabrao je svoje radnike i jedno-mi{qenike i pozvao ih na bunu protiv sv. apostola Pavla: “Qu-di, vi znate da od ovoga posla zavisi na{e blagostawe (a izra|i-

vali su kipove bogiwe Artemide efeske i makete mnogobo-

à~kog hrama u Efesu). I vidite i ~ujete da ne samo u Efesu negogotovo po svoj Aziji ovaj Pavle ubedi i odvrati mnogi narod go-vore}i da to {to se rukama ~ove~ijim pravi nisu bogovi. I ne sa-mo {to }e ova opasnost sna}i na{ zanat da bude prezren, nego sei svetili{te velike bogiwe Artemide ne}e ra~unati ni u {ta, ipropa{}e veli~anstvo one koju sva Azija i sav svet po{tuje”(Dap. 19,25-27).

Koliko se vera u jednog Boga pro{irila i qubav premaWemu oja~ala, sveta velikomu~enica Ne|eqa potvr|uje na tajna~in, {to je od ovog doga|aja na 200 i ne{to godina postradalamu~eni~ki u gradu Nikomidiji, tako|e u Aziji. Ovo je ona veli-ka devojka me|u devojkama, koja je kle~e}i pred ma~em uzdignu-tih ruku molila se da Bog pomiluje sve one koji budu wen spo-men slavili, da upokoji wenu du{u tamo gde po~ivaju weni rodi-teqi, isto mu~eni~ki postradali.

Nema sumwe, jedni mnogobo{ci su smatrali da im je du{a uopasnosti, a drugi da je wihov trbuh u opasnosti od nove vere.Tako se smatralo i pre pojave onih zapaqenih pojedina~nih sve-}ica.

Mnogoboà~ka kultura tu nije pomogla mnogo. Kulturnijinarodi pravili su idole samo od skupocenijeg materijala i upravilnijem obliku, nego divqi narodi. Idoli su ostajali ido-li i ropstvo du{e ~ovekove bilo je podjednako. Kada je sveti ap.Pavle bio u kulturnoj Atini, “raèsti se duh wegov u wemu gle-daju}i grad pun idola” (Dap. 17,16). Idoli na trgu, idoli predkasarnama, idoli pred pragom, idoli u ku}i, idoli po sobama,

170 Besede

idoli svuda. Nijedan spisak nije mogao nabrojati sve bogove ko-jima su se qudi klawali.

Sve to idolsko trwe greblo je i krvarilo svete apostole iwihove potomke. Oni su ga smelo sasecali, kr~ili, ~istili i namesto wega sejali dobro seme vere u jednoga Boga. Taj titanskiposao apostoli i wihovi sledbenici su svr{avali re~ju, ~udesi-ma, qubavqu i `rtvom. Gde nisu uspevali jednim, uspevali sudrugim. Gde ni~im drugim nisu mogli uspeti, uspevali su svojomkrvqu i smr}u.

Jedini Bog ìvi i istiniti blagoslovio je re~ svetih apo-stola i wihovih sledbenika. Blagoslovio je trud wihov, re~i wi-hove, suze, uzdahe i ìvote wihove. Tako je seme wihovo urodilodobrim rodom, koje se veli~a mnogoqudnom posetom ovom svetomhramu i svetoj Ne|eqi.

Da opet ponovimo Bo`je svedo~anstvo i zapovest: “Ja samGospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me”. To je prvosvedo~anstvo Bo`je o Sebi, prvo otkrivewe qudima na zemqi oBogu od Boga i prva zapovest Bo`ja: “Nemoj imati drugih bogovauza me”. Nemoj ih imati, jer }e{ imati dve pogube kao plod bo-goborstva. Prva je: verova}e{ u la`ne bogove, nepostoje}e, iz-mi{qene, izma{tane, i druga je: podeli}e{ qubav i strahopo-{tovawe, koje su od Boga i pripadaju Bogu, sa la`nim bogovima.

Time }e{ pomra~iti veru u ìvotvornog Boga, oslabi}e{qubav i strahopo{tovawe, darove Bo`je u sebi. Bi}e{ bezbo-`nik, mada }e{ uobraàvati da si bogat u pobo`nosti zbog ve-rovawa u mnoge bogove.

Vera u jednoga i ìvoga Boga je vera smernih i umnih. Ovonije vera gordih, koje gordost ~ini oholim, te oboàvaju sebeili neku Tvor~evu tvar. [to je ~ovek smireniji, to je razumniji;{to je oholiji, to je bezumniji. Smernima Bog daje um da znaju irazumeju, a gordima se protivi. [to se smerni vi{e smirujupred Gospodom, to im Bog daje obdarewe umom. Upita}e neko odvas, {ta je um? Um je svetlost koja vodi Bogu i sagleda prola-znost ovoga sveta. Blago onima koji se ose}aju malima i ni{ti-ma, jer }e ih Bog uzvisiti do najvi{eg poznawa, do poznawa BogaSvevi{wega. Tako, svugde i svako zra~i svetlo{}u uma i ispo-vedawa: Verujem u jednoga Boga i svetima wegovim.

Ovo je vera na{a, hristonosci i bogonosci, okupqeni da-nas na ovom svetom mestu. Zato sam vam danas govorio o veri,


ìvoj i ìvotvornoj, koja ~uda ~ini i proìma sve. Neka ovobude i vera dece va{e, sa kolena na koleno, sve do kraja vremenai ìvota. Wome se na{i oci spasava{e, za wu trudove podnosi-{e i strada{e. Ovo je vera nepostidna, spasavaju}a, spasonosna.Oci na{i se ne postide{e ove vere, niti ona wih. Vaistinu, ovoje vera obrazovanih qudi, onih koji nose Bo`ji obraz u sebi.

Ovo je vera dana{we slavqenice, svete Ne|eqe u ~iju smosvetu ku}u do{li, bogosluìli i molili se. Neka ona blagoslo-vi sve nas, domove i decu va{u! Neka ispuni molitve na{e iumnoì imetak va{! Neka svima vama za va{e darove woj, vratisvojim bogatim uzdarjem! Na{e molitve su ovakve i neka bi daoBog da uvek budu plodne.

* * *I na kraju jo{ ne{to, draga bra}o i sestre.Dobrota i milost Bo`ja, uvek vas pratila.

Desnom nogom kro~ili, desnom rukom manuli i Boga pome-

nuli.

U ku}i vam se ra|ala mu{ka de~ica, u brdu vinova lozica.

Gde vam zrno padalo, onde vam se mladilo; koje vam najmi-

lije bilo, najboqe vam rodilo.

Sa neba vam {kropilo, na wivama plodilo, te vam boqe

rodilo.

Kumovi i prijateqi vam dolazili, na podobnu ~ast i po-

{ten glas.

Bog vam dao ruke pune, srce veselo. Stidom se ne zastideli,

èdna napojili, gladna nahranili, gola odenuli, beri}et u ku}i

imali.

Omladinom i unu~adima se di~ili i krasili kao \ur-

|ev-danak Spasovim danom.

Boè daj da bi se do va{e duboke starosti qubili kao

hleb i vino, tj. kao sveto Pri~e{}e, jedan drugog pohodili kao

sre}ni i ~estiti, nikad se ne omrznuli, pribranih se qudi dr-

àli, du{u ~istu pred Boga poneli.

Neka Bog dade i milost Bo`ja, da sve{teni~ki blagoslov

ustraje na vama uvek i doveka. Amin, Boè daj i Bogorodice i

dana{wa sveta slavqenice.

172 Besede

O NA[IM TAPIJAMA25

Pro{logodi{we slavqe u manastiru Studenici bilo jevrlo zapaèno u na{oj zemqi i van wenih granica. Do-sta je u~iweno da se ovaj spomenik kulture jo{ vi{e

pribliì doma}oj i stranoj javnosti, i uspelo se. Za osam veko-va ìvota ovog izuzetno zna~ajnog sakralnog i kulturnog centravezani su mnogi istorijsko-umetni~ki tokovi. Ovaj jubilej jebio u neku ruku smotra pro{losti i kulturnog blaga koje je pre-ostalo i sa mukom o~uvano do danas. Nagla{eno je vi{e puta:“Manastir Studenica je majka na{ih manastira i crkava”, pa,razume se, i manastira Krupe.

Ove godine se navr{ilo 670 godina od kada su udareni te-meqi ovoj svetiwi, blagovoqewem srpskog kraqa Milutina na~etiri godine pre iznenadne smrti u Nerodimqu. Podizawe ovesvetiwe spada u onih ~etrdeset podignutih svetiwa koliko jegodina vladao. Mo`da se poriv ovog velikog ktitora sastoji uslede}em: “Se}aju}i se grehova mladosti, koja dobra dela ìvo-ta mogu da Ti prinesem, Gospode? Pokajawa ne stekoh, a tako|eni suza dovoqno da speru sve grehe moje. Ima li greha i zlobe uovom ìvotu u ~emu ja ne sagre{ih? Kakav }e mi zbog toga bitisud? Kada Ti, Boè moj, bude{ sedeo na sudi{tu, koja }e me re~tada izbaviti?”

Ovaj manastir je u nizu nemawi}kih zadu`bina. Ni mana-stir Krupu nije po{tedela pro{lost. Za wega su nastala te{kavremena od 1502. godine pa daqe. U posledwem ratu mnogo jestradao. Ono {to su vredne ruke krupskih kalu|era stvarale,sakupile i sa ovda{wim narodom ~uvali i sa~uvali jednim de-lom, danas se putem izlagawa prezentuje javnosti. Ovo se ~ininajvi{e predusretqivo{}u i materijalnim sredstvima dru-{tvene zajednice SR Hrvatske.


25 Govor prilikom otvarawa riznice u manastiru Krupi 9. maja 1987. g.

Otvarawe ove riznice sa svima predradwama jeste svoj-stvena poruka. Kulturno-istorijski, ovi eksponati, bilo da susakralnog ili kog drugog sadràja, sve vi{e postaju bliski sa-vremenoj stvarnosti, dru{tvenoj svesti, ~ovekovom ìvotu iprostoru u kome ìvimo.

Ono {ta je preostalo, dobrim delom o{te}eno i na teàkna~in sa~uvano govori: Manastir Krupa je izgra|ivao svoj umet-ni~ki sadràj visokih estetskih radova i vrednosti, preko Mi-trofanovi}evog ìvopisa manastirskog hrama, ikonopisca Jo-vana Apake i drugih. Ocewuju}i ovo otvarawe riznice kao vrlozna~ajan kulturno-istorijski domet, budu}i posetioci vide}eovaj manastir sa wegovim nepokretnim i pokretnim blagom u ja-snijem svetlu Podvelebita.

Muzejski predstavqene dragocenosti, svaka ponaosob punogovori. Od kolike je va`nosti samo jedan rukopisni list, svetisasudi, ode`de, ikone, poveqe, fermani, ku}ni predmeti i dru-go, u ovoj prilici nije potrebno govoriti. Nesumwivo, riznicacrkvenih predmeta u ovom prostoru mnogo }e vi{e re}i i bitizna~ajnija kada se isto ovako otvore riznice u drugim svetili-{tima Eparhije dalmatinske. Ta kulturna porodica, u punojsvojoj zajednici i lepoti, pokaza}e koliko su nam preci imalismisla, voqe, qubavi i ose}aja za velike stvari. Danas se moère}i: ide se tome da se kulturne vrednosti sa dru{tvenog stano-vi{ta bitno unaprede, za{tite od propadawa i pruè ~ovekukao sakralna i kulturna stvarnost.

Gajimo nadu da }e u dogledno vreme iza}i na svetlost danaopse`na, nau~no napisana monografija ovog manastira, jer 670godina postojawa moè mnogo ponuditi kulturnoj javnosti iprose~nom ~itaocu.

Treba naglasiti, spomenici kulture, nepokretni i pokret-ni, ulaze u zajednicu onih fenomena koji ostvaruju emotiv-no-psiholo{ka dejstva u savesti qudi. Ovo je wihova zna~ajnaprednost. ôvek je verom, humano{}u i onim {ta je primio u na-sle|e, vezan za svoje pretke i wihovo stvarala{tvo. Stvarawemovakvog odnosa prema kulturnom stvarala{tvu i pro{losti ~i-ni se vrlo zahvalna stvar. To se ~ini i na na~in ako sada{wostoboga}ujemo vaqanim svakodnevnim informacijama i {irim pu-blikacijama. Ovakve aktivnosti mogu biti najsre}niji povodi

174 Besede

da se o spomenicima kulture kaè ono {ta smo du`ni re}i to-plije i inspirativnije.

Obi~no u kriznim dru{tveno-ekonomskim uslovima, spo-menicima kulture se mawe posve}uje pa`wa, a u ratnim prili-kama neprijatequ je ciq da ih odnosi, pribliì svome ogwi-{tu. I kod nas je zavladala ekonomska kriza, ali se nije pokaza-la na kulturnom blagu, pa ni u pripremi ove riznice. Nema sum-we, oskudica i nema{tina stvaraju nove ideje i nagone na soli-darnost. Spomenicima kulture je potrebna solidarnost. Ovde samanastirom Krupom se projavila na na~in i sa pravim povodom.

Solidarnost izme|u manastira Krupe i Republi~kog SI-Z-a za kulturu, Republi~kog komiteta za prosvetu, kulturu, fi-zi~ku i tehni~ku kulturu SR Hrvatske, Komisije Izvr{nog vi-je}a Sabora SR Hrvatske za odnose sa vjerskim zajednicama, kaoi Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture iste Repu-blike, Unutra{wih organa i drugih faktora SFR Jugoslavije,oko pronalaska i povra}aja vlasniku pokradenih ikona ovog ma-nastira pre nekoliko godina, Narodnog muzeja u Beogradu,Skup{tine op{tine Obrovac sa ostalim ~iniocima, Zavoda zaza{titu spomenika kulture u Zadru i drugih - pokazateq je nesamo brige, ve} i dobrih odnosa izme|u Dràve Jugoslavije iSrpske pravoslavne crkve.

Dozvolite mi, dame i gospodo, da svima pomenutima i nepo-menutima najsrda~nije zahvalim, bilo da su dru{tvena tela ilipojedina lica. Hvala im na bri`qivijem i prisnijem odnosuprema ovom obnovqenom manastiru, wegovom kulturnom blagu iqudima koji u wemu ìve i rade. Hvala svima vama {to do|osteda sa nama podelite radost ove sve~anosti. Ovde je raskr~en puti pokazana svetlost kulturnog nasle|a, i pritom ponovo napo-miwemo da je jo{ dug put otkrivawa kulturnog nasle|a na{ihpredaka u ovom dalmatinskom podnebqu.


O SVETOM VASILIJU OSTRO[KOM26

Ko pozna muku svoju i bol svoj i podigne ruke

svoje u ovome domu, Ti Gospode ~uj s neba, iz sta-

na svoga, oprosti i podaj svakome po putevima

wegovim, a sve{tenici tvoji, Gospode Boè, ne-

ka se obuku u spasewe i sveci Tvoji neka se raduju

dobru.

(2 Dnev. 6,29-30.41)

Proputujte po ovom na{em starom Balkanu punom slave,pa }ete na}i mnoge svetiwe, kao kandila upaqena, po-stavqena i svetla. Pre|ite put od Ohrida do Fru{ke

gore i severnije, od Jadrana i zapadnih strana pa do Stare pla-nine, pose}uju}i samo hramove. Upitajte ko ih je podizao i za-{to? Dobi}ete odgovor: podigo{e ih boqi od najboqih, pobo-`ni od najpobo`nijih. Svi su oni pesma Bogu, uzdarje Tvorcu zamnoga dobra {to oni i oci wihovi i na{i primi{e od Boga.

Vi, draga bra}o i sestre, podigoste Bogu svome ovaj stan,ovu pesmu ispevaste, ovo upaqeno kandilo vere i dobrote va{evidno postaviste. Neko je rekao: “Blagosloven je narod koji Bo-gu hramove podiè”. [ta ima lep{e do podi}i crkvu, kazati navidan na~in Bogu svome: “Hvala, Gospode, za sve {to nam ~ini{u ìvotu”.

Podizawe ovog uzdarja trajalo je vi{e godina. Izgra|ena jejo{ jedna {kola vere i pobo`nosti. Poloìli ste ispit sa naj-ve}om ocenom. Za{to sa najve}om ocenom? Zato {to pri|osteovom poslu u vreme kada se na sve strane ~ini i ~uje kako vi{etreba uzimati nego davati. Vi ste davali da biste vi{e imali.To je ono pravo boga}ewe u Bogu. Nije paradoks nego i iskustvo:

176 Besede

26 Beseda odràna na osve}ewima dvaju hramova, u Crnogorcima kodImotskog 10. maja 1987. g. i u Pala~kovcima kod Prwavora 17. maja1987. g. posve}enih Svetom Vasiliju Ostro{kom ûdotvorcu

ko vi{e daje Boga radi, taj vi{e prima. Trudite se da vam je de-snica i daqe dare`qiva i otvorena, da bi i Bog bio prema vamadare`qiviji i sa otvorenom desnicom. To ~inite prvo radi vassamih i doma}ih va{ih, a onda i radi drugih. Treba poznati iuveriti se: “Bo`ja je zemqa i sve {ta je na woj”.

Neka Vam je od Crkve blagosloveno, od naroda hvala, a odBoga i svetog Vasilija Ostro{kog ûdotvorca primqeno kaonajlep{i prinos, mesto molitve i proslavqawa.

Crkva slavi ìve, a ne mrtve. Za mrtve se moli Bogu, a ì-ve slavi. Ko su ti ìvi koje Crkva slavi? To su nebeske vojskeAn|ela i Svetaca. Me|u wim i pred nama je i sveti VasilijeOstro{ki ûdotvorac, narodni dobro~initeq. Ova crkva je po-dignuta wemu u ~ast, i posvetismo je svetome imenu wegovom.

Ovaj svetiteq nije nepoznat. On je sebe mnogo puta pred-stavio. Znaju se po imenu wegovi roditeqi Petar i Ana Jovano-vi}, a on je na kr{tewu dobio ime Stojan. Bilo je to negde na iz-maku prve decenije H¤££ veka (oko 1610. godine). Kao dete bio jenapredan, sa umnom bistrinom, marqivo{}u i svojstvenom ~ed-no{}u. De~ak je vaspitan u roditeqskom domu u marqivosti, po-{tovawu starijih, u strahu Bo`jem i molitvenosti, u dràwupraznika i negovawu doma}ih obi~aja. Tako su kod wega bilirazvijeni pobo`nost i bogougodan na~in ìvota od samog po~et-ka. Prema predawu, od malih nogu pokazivao je smisao za dare-`qivost i pristojan odnos me|u vr{wacima.

Ovo dete od napretka brzo je palo u o~i neprijatequ. Da gane bi ubili ili oteli, roditeqi odlu~e da svog jedinca posveteBogu. Odvedu ga u manastir Zavalu (to je Hercegovina gde je iro|en u Popovom poqu) stricu jeromonahu Serafimu, da Stojanposlu{a strica i u~i kwigu. Kao manastirski |ak, Stojan je bioprimeran u svakom pogledu. Slu{ao je svoga strica i brzo shva-tao onu prvu nauku. Tu je nau~io Bukvar, âsoslov, Psaltir ione prve molitve, da bi nastavio u~ewe, a kwiga je bilo dosta.Ubrzo, stric mu Serafim prime}uje wegove umne sposobnosti i{aqe ga u manastir Tvrdo{ kod Trebiwa, gde je postojala {ko-la, da tamo jo{ boqe izu~i kwigu, stekne bogoslovsko obrazova-we, ne slute}i da }e jednog dana Stojan postati jerarh - episkopsvoje Crkve. Pogotovo nije mogao pretpostaviti da }e postatisvetilo svoje vere i Crkve u svom vremenu, da }e wegov plamen isvetlost toga plamena biti sve ve}i i ve}i. To je pozitivno zna-


lo jedino Bo`je provi|ewe, pa ga Gospod nije ispu{tao ispodsvoje milosti.

U manastiru Tvrdo{u Stojan se mona{i (kalu|eri), dobijaime Vasilije i prima sve{teni~ki ~in, {to je moglo biti u ì-votnom dobu izme|u 20. i 25. godine. A daqe je ostao u svom mana-stiru kalu|erstva. Odlazio je odatle na Cetiwe i posle krat-kog boravka u Cetiwskom manastiru vra}a se ponovo u Tvrdo{,ali na kratko vreme. Po{ao je u Svetu Goru i navratio kod srp-skog patrijarha Pajsija u Pe}i na nekoliko dana. Mudri Patri-jarh, primetiv{i wegove sposobnosti, daje blagoslov da ode doSvete Gore, ali da se tamo ne zadràva dugo. U Svetoj Gori Va-silije ostaje godinu dana, pose}uju}i i poklawaju}i se tamo-{wim svetiwama, dok najvi{e boravi u manastiru Hilandaru.Boravak, razgovori sa iskusnim podvi`nicima i molitvenici-ma, sveno}na bogosluèwa i drugo, uticalo je na ovda{wi Vasi-lijev duhovni razvoj. Iz Svete Gore odlazi u Rusiju, gde se po-kloni mnogim svetiwama i upozna silne pobo`ne i ugledne qu-de. Odavde se vra}a posle nekoliko meseci, duhovno i materijal-no obdaren, u svoj manastir Tvrdo{.

Po povratku, ubrzo bude posve}en za Episkopa sa titulommitropolit zahumski. Posvetio ga je patrijarh Pajsije u Pe}i,po predawu, na Preobraèwe, verovatno 1639. godine. Wegovaepiskopska sedi{ta pomiwu se: manastir Tvrdo{, Onogo{t (sa-da Nik{i}) i manastir Ostrog.

Vladikovao je u raznim prilikama i ne tako lako. Brigu zavernike, brigu za Crkvu, brigu za miran ìvot Eparhije i pa-stve pod okrutnom rukom okupatora, brigu za delo Bo`je u celi-ni, koje mu je Bog poverio preko Patrijarha u Pe}i, shvatao jekao svoju ogromnu odgovornost. Pun episkopske revnosti i odgo-vornosti, nastavio je svoj podvi`ni~ki, pastirski i nacionalnirad. U takvim prilikama bio je pravi podvig pose}ivati narod,te{iti, u~iti ga wegovoj veri i otvarati mu duhovne o~i kakobi wima video smisao trpqewa. Sa apostolskom revno{}u obi-lazi svoju pastvu, moli se Bogu za wu i sa wom. On ne zna zaumor; on, podvi`nik po pozivu, shvata podvigom i obilaèwepastve. Zato su o wegovom bavqewu ostala mnoga predawa kojase prepri~avaju do danas.

U tom celokupnom delawu, manastir Ostrog postaje najto-plije ogwi{te koje greje i svetli sve do danas. Po svoj prilici,

178 Besede

sveti Vasilije dolazi tu za stalno 1666. godine; kao da je ponovoizabrao manastir gde su ga roditeqi prvi put doveli. Ukopan uzemqu i stewe, siroma{an, pogodan za molitvu, tihovawe i pri-premu za onaj drugi svet.

Sveti Vasilije zasijao je jo{ za ìvota, jer ga je Bog pro-slavio. Wegovo telo prestalo je biolo{ki da ìvi 1671. godine,ali wegova bogolika i bogo~e`wiva du{a nastavqa ìveti jo{punijim ìvotom. Wena telesna posuda kao da je wu jo{ vi{euobli~avala. Sveti Vasilije je prisutan u Ostogu svojim mnogo-brojnim ~udotvorstvima. On kao da se nije premestio, preselioiz ovoga sveta u onaj drugi savr{eniji svet. Preko wegovog telaBog ~ini ~uda, zra~i istinskom preobraàvaju}om duhovno{}u.Ostrog, to je Siloam i Vitezda na{eg podnebqa; tu se dodirujudve stvarnosti, nebeska i zemaqska. U Ostrogu imamo realnoprisustvo svetiwe. Vernik na{eg modernog i racionalizovanogdoba dolazi do pojma svetiwe, ne apstraktnim i zaobilaznim pu-tem, nego konkretnim doìvqenim opitom. To je prava, izvornateologija, vi|ewa svega toga pod prizmom Bo`je svetlosti iBo`jih intervencija u svetu. Sve nas ovo upu}uje i ube|uje uve~no postojawe Boga, besmrtne du{e sve~eve, koja se po dobruogla{ava i posle izlaska iz tela.

Tako, draga bra}o i sestre, sveti Vasilije postaje sve bli-stavija zvezda na pravoslavnom nebu i, posebno, u na{oj svetojSrpskoj crkvi. On je zasijao kao bogougodnik u te{ka vremenarobovawa i ogor~ene borbe za o~uvawe pravoslavqa. Nad svimtim on se visoko uzdigao, stalno sa prikovanim pogledom za ne-bo. Video je svoj uspeh jedino u Bo`joj pomo}i i nalazio dubokismisao stradawa svog i svoje pastve.

Treba znati: ko iz sebe zra~i boànske stvari, nikada nijeusamqen. Ovo potvr|uje ovaj novopodignuti hram posve}en sve-tom Vasiliju Ostro{kom. Dok ste god, i kad ste god, na ovomhramu radili, i on je bio sa vama. On je podgrevao voqu i smisaoza lepo, punio srca va{a zadovoqstvom i ulivao nova prega-la{tva. Zato je hram ovako lep, i svi ose}ate radost u du{amasvojim.

Ovaj hram je oboga}en zavetnom ikonom sv. Vasilija, koja jepostavqena u posebnom tronu. Ikona ne izobraàva propadqi-vo telo, nego telo preobraèno, obasjano blagoda}u, telo budu-}eg veka. Ona preko telesnih o~iju prenosi lepotu i slavu


Bo`ju. Upravo zbog toga sveti Oci kaù da je ona dostojna po-{tovawa i sveta je, jer predaje nama oboèno stawe svetog Vasi-lija. Drugim re~ima, to je blagodat Svetoga Duha koja proizvodisvetlost, i u izobraènoj li~nosti i u wenoj ikoni. Upravo uwoj se ostvaruje odnos izme|u vernika i svetoga. Ikona u~estvu-je, da tako kaèmo, u svetosti wenog prvolika; preko ikone mimolitvom u~estvujemo u toj svetlosti.

Vi me{tani i zadu`binari ove crkve veoma ste po~astvo-vani ovom zavetnom ikonom. Davna{wa èqa vam je danas ispu-wena. Na vama je koliko }ete sve ovo ceniti, biti vezani za ovusvetiwu, dolaziti na molitvu pred ovu ikonu, dovoditi svoju de-cu i koliko }e domovi va{i biti crkva u malome. Na vama je ko-liko }e ovo mesto mirisati svetiwom i privla~iti verne. Mojemolitve, va{eg Vladike, ostalih Arhijereja i sve{tenosluì-teqa upu}ene su Bogu, da ovo bude mesto poklowewa svetom Va-siliju u ovom delu na{e svete Crkve. Da se od danas ovde uznosimolitva Bogu, Presvetoj Bogorodici - Majci sviju nas, Svetimai An|elima Bo`jim.

Ovo je trenutak, draga bra}o i sestre, kada moèmo obe}a-ti Bogu da }emo biti pobo`niji, odaniji, molitveniji ovde, usvom domu i na svakom drugom mestu. U svim prilikama i potre-bama odgovorniji, na visini svog hri{}anskog zadatka.

Isto tako, ovo je prilika da uputimo molitvu Bogu:

Hriste Gospode, U~itequ, Iskupitequ, Vaskrsitequ

na{, Pobedni~e satane i smrti, ôvekoqup~e. Ti si Bog svih

otaca i matera na{ih, koji ovde do|o{e, nastani{e se, zaku}i-

{e se. Ti si Bog svetog velikomu~enika Vladimira Elbasan-

skog i prepodobne majke Petke-Paraskeve. Bog si svetog Kiri-

la i Metodija, ravnoapostola slovenskih, Klimenta i Nauma,

prosvetiteqa na{ih. Bog si svetog Prohora P~iwskog, sve-

tih Simeona i Save, rodona~elnika Crkve srpske. Bog si sve-

tih na{ih kraqeva i careva, ktitora i zadu`binara. Bog si

svetog Vasilija Ostro{kog, Tobom ~udotvorca i prepodobnog

Joanikija Devi~kog, isto ~udotvorca. Bog mno{tva mu~enika

srpskih sa svetim knezom Lazarom Kosovskim i druìnom we-

govom. Bog si svetoga cara Uro{a i \or|a zlatnog, Zlatara

kratovskog. Bog prepodobnih prvosve{tenika i sve{tenika,

180 Besede

monaha i monahiwa, vojnika i vojena~alnika, Bog si velikih i

malih, znanih i neznatnih, svetih èna i devica, juno{a i mla-

denaca, kroz stole}a i stole}a, koji u Tebe verova{e, Tobom

ìve{e, Tobom crkve zida{e, Tebe radi posti{e i svoje tela

mu~i{e. Za Tebe strada{e i pomre{e po drumovim i planinama,

po tamnicama, boji{tima, mu~ili{tima, terani u lancima i

prodavani na trgovima kao jeftina roba.

Jo{ Te molimo, neka ovo sveto mesto bude izvor qubavi i

me|usobnog ìvqewa u slozi, razumevawu i dobroj voqi sa svi-

ma qudima, bez obzira na veru i nacionalnost, jer si Ti Bog

svih qudi. Za sve si Sebe prineo na `rtvu i preko svetog Vasi-

lija Ostro{kog ûdotvorca izliva{ svoja dobro~instva, ne

gledaju}i ko je ko.

Jo{ Te molimo, daruj nama, dobro~initeqima ovoga sve-

toga hrama, potomstvu na{em i svoj deci sveta, Duha Tvog

Svetog i miroqubivog, da su svi sjediweni u mi{qewu, u quba-

vi, u delovawu. Daj nam veliku {irinu srca i svetlost uma.

Najzad Te molimo, podari pokoj svima koji su sa verom u

ìvot ve~ni do{li Tebi, pa i za na{e najbliè Te molimo. Ne-

ka zajedno sa An|elima i Svetima Tvojima stalno proslavqaju

Tebe, Boga na{eg, u nezalaznom danu Carstva Tvoga pevaju}i:

“Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot, puno je nebo slave Tvoje”.

Amin.


DUHOVNA SLU@BA27

Va{a Svetosti,Va{a Preosve{tenstva,Dragi na{i gosti i prijateqi,Va{e Preosve{tenstvo, novoposve}eni g. Episkope,

Ovaj dan je sinteza dosada{weg posmatrawa Va{eg radau Crkvi i postavqawe novih zadataka pred Vas. Kao{to je arhijerejski san ve}i od dosada{wih stepena

sve{tenstva i ~inova koje ste nosili, tako su i zadaci koji supred Vas postavqeni sloèniji i odgovorniji u ovom vremenu,gde boqe prolazi mudrost zmijina nego plemenitost jagweta igoluba.

Pravoslavni svet, a posebno u na{oj Srpskoj crkvi, uvek jeo~ekivao i o~ekuje uputstvo od svojih poslenika u domu Gospod-wem, za vo|ewe broda ìvota i svoje Crkve, naro~ito danas uovom pomamnom vremenu. U Pravoslavnoj crkvi o~uvana je ka-rakteristika sa oznakom “duhovna slu`ba”, pa je duhovnim u~i-teqima lak{e biti svestan naro~itog zadatka i odgovornosti uCrkvi, jer je hri{}anstvo vera aktivizma, stvarala{tva.

Ruski pisac Pu{kin je pevao o proroku koji “re~ju palisrca”. Video je svoj poziv u tome “da budi lirom dobra ose}awa”.Nije se odu{evqavao za “cve}e zla”, pa ni oni zlikovci kojePu{kin slika ne mogu da “proteraju savest”, “ovu zver ~ije kan-xe grebu srce”.

Dostojevski, pisac koji nije razdruìvao lepotu od dobrogtvrde}i da }e “lepota spasti svet”, postiè vrhunac u besediodrànoj prilikom otkrivawa spomenika Pu{kinu. Posle odr-ànog govora pisao je Dostojevski: “Verujete li, dragi moji pri-jateqi, da se mno{tvo qudi sa suzama qubilo, daju}i jedan dru-gome zakletvu da }e od danas biti boqi. Dva siva starca pri|o-

182 Besede

27 Pozdravna re~ hirotonisanom Episkopu topli~kom Mitrofanu nabanketu 12. jula 1987. g.

{e mi i jedan od wih re~e: Dvadeset godina bili smo jedan dru-gome neprijateqi i dvadeset godina ~inili jedan drugome zlo.Ali mi smo se tek sada posle Va{eg govora izmirili i do{lismo da to Vama izjavimo.”

Uzrok ovome ne leì samo u estetskoj, nego vi{e u eti~kojvrednosti i toploj ~ove~nosti pomenutih pisaca.

Ovo je trenutak, Va{e Preosve{tenstvo, kada mogu i trebapoèleti Vama Bo`ju pomo} na putu kojim }ete daqe i}i. Za-hvaqujem na svemu {to ste u~inili, a u~inili ste mnogo u Epar-hiji dalmatinskoj. To ~inim u ime sve{tenstva, mona{tva, Bo-goslovije u manastiru Krki koju ste zavr{ili, bili wen su-plent, profesor i rektor. Zahvaqujem u ime manastira Krke,koji Vas je odu{evio za mona{tvo, primio za sabrata kao svojedete i Vi wega prigrlili kao svoju drugu majku. Zajedno sa Bogo-slovijom, tom na{om najstarijom regularnom {kolom, koja je odzagreba~kog Sveu~ili{ta starija pune 43 godine, on je izgradioVa{ duhovni lik i doveo Vas do ovog zvawa i poloàja u Srp-skoj crkvi. Zahvaqujem u ime Va{ih biv{ih saradnika, profe-sora i ostalog osobqa Bogoslovije, parohijana kistawske paro-hije, sviju prijateqa manastira i Bogoslovije, kao i u svoje ime.Mi svi sa arhijerejima, koji su isto bili satrudnici na wiviGospodwoj u Eparhiji dalmatinskoj i Bogosloviji Sveta Tri Je-rarha u manastiru Krki, èlimo da Va{a re~ u budu}nosti paliqudska srca, da ste lira dobrih ose}awa, da ste uvek u dobru iiznad zla, da savest uvek bude podstreka~ za nove pozitivne na-pore i da se posle re~i Va{e pouke, qudi jo{ vi{e vole, mire,re{avaju probleme, da Va{e ~isto srce jasnije vidi Boga.

Budite poslu{ni Bogu i svojoj Crkvi,Qubite svoj narod, sluìte mu, a zatim i {ire.Ne bojte se uvreda, ne traìte venac,Pohvalu i klevetu primajte ravnodu{no.Sa ovih nekoliko bratskih misli èlimo i od Boga moli-

mo Va{em Preosve{tenstvu blagosloven put u prostrani vino-grad Gospodwi, u predvodni{tvo poverenih Vam, a Sveti arhije-rejski sabor Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je da Va{asvetiwa bude episkop Eparhije topli~ke, {to je danas izvr{e-no.

@iveli na mnogaja qeta!


PAROHIJA ‡ [IRA DOMA]A CRKVA28

I neka ove re~i koje ti ja zapovedam danas budu u

srcu tvome... I ~esto ih napomiwi sinovima

svojim i govori o wima kad sedi{ u ku}i svojoj i

kad ide{ putem, i kad leè{ i kad ustaje{.

(5 Mojs. 6,6-7)

O porodici

Ova nedeqa i ovaj dana{wi praznik, sveta velikomu~e-nica Ne|eqa, praznuje se u nizu drugih crkvenih pra-znika. Ovaj sveti dom i danas opomiwe svaku hri{}an-

sku porodicu da je ona doma}a crkva. Pozdravqaju}i svoje sarad-nike u Rimu, sveti ap. Pavle pozdravqa svoje verne pomaga~e upropovedawu Jevan|eqa Akilu i Priskilu i celu doma}u crkvuwihovu, tj. wihovu porodicu (Rm. 16,3-4).

Do sada u na{im {kolama, po~ev{i od obdani{ta do uni-verziteta, nije bilo ni~ega {to bi moglo da pomogne religio-znom vaspitawu dece i omladine. Naprotiv, ~inilo se sve damladi prihvate ateisti~ki, bezbo`ni~ki pogled na svet i ì-vot. Veoma ~esto, sredina van doma i Crkve uti~e negativno naversko i moralno vaspitawe omladine i dece. Ipak, dve su najva-`nije boànske ustanove koje mogu pomo}i: Crkva i porodica.Crkva to ~ini blagodatnom Bo`jom silom preko svete Liturgi-je, svetih bogosluèwa, svetog pri~e{}a i ostalih svetih taja-na. Isto tako je va`na misionarska delatnost Crkve ‡ propove-dawe Bo`je re~i, {irewe Hristovog Jevan|eqa, svetkovawehri{}anskih praznika, organizovawe crkvenih skupova, duhov-nih susreta kao {to je i ovo danas. Crkva ~ini mnogo, ali ulogaku}e i porodice je posebna. To nagla{ava i dana{wi praznik

184 Besede

28 Beseda odràna u O}estovu, na slavi Sv. velikomu~enice Ne|eqe, 1987.

svojom porukom. Dana{wa svetiteqka sveta velikomu~enicaNe|eqa je najtemeqitije znawe vere i pobo`nosti o Bogu i Cr-kvi, qubav prema bli`wima, brigu za spasewe svoje du{e, pone-la iz roditeqskog doma koji je bio crkva u malome.

@ivi li ovde Hristos?

Jedan na{ misionar, obilaze}i domove na svome podru~ju,imao je obi~aj da upita: “@ivi li ovde Hristos”? Do{ao je onjednom tako u jednu ku}u postavqaju}i na vratima ovo pitawe, adoma}in mu odgovori: “Idemo u crkvu o praznicima, dajemo pri-loge, pri~e{}ujemo se, kr{tavamo decu, slavimo Krsnu slavu”.“Znam da vi to ~inite”, odgovori ovaj ~ovek. “To nije odgovor namoje pitawe. Ja sam pitao da li ste vi Hrista pustili da u|e uva{ dom i da ìvi sa vama zajedno? Da li me|u vama ìvi Wego-va qubav, Wegovo strpqewe, Wegovo milosr|e, opra{tawe,iskrenost? Da li tako ìvite i da li tako radite da va{a decagledaju u vas i uvek opaàju da u va{oj ku}i prisustvuje Hri-stos?” Ova pitawa se upu}uju svakodnevno svakom hri{}anskomdomu, osobito o ovakvim sve~anostima i proslavama.

Kako usmeriti du{u?

Nedavno u jednom na{em uglednom listu, u nekoliko maho-va, postavqena su pitawa iz raznih oblasti ìvota. Me|u ovimabilo je i pitawe: “Koja je najve}a briga u na{oj porodici?”Stizali su raznoliki odgovori. Jedan sociolog iz Uìca je od-govorio: “Najve}a briga je da moja i sva deca ìve u miru, da ihne zadesi zla sudbina”. “Samo da su svi moji ~lanovi porodicesposobni za privre|ivawe,” odgovorio je jedan visokokvalifi-kovani radnik iz Zemuna. Kao svoju najve}u brigu smatrao je je-dan tre}i u~esnik ove ankete - te{ko}u oko zaposlewa svoga si-na. Me|u mnogim odgovorima izgleda da je ovaj najzna~ajniji:“Najve}a briga porodice je dobro usmeravawe dece”.

Ovo je najteì zadatak svake porodice. Mnogi qudi pred-wa~e na mnogim poslovima, uspe{no vode svoju ekonomiju i ru-kovode drugim poslovima. Drugi, opet, pronalaze i kr~e puteveu nauci, filosofiji, kwièvnosti, umetnosti. No, veoma ~esto


tako vredni i ume{ni qudi padaju na ispitu “dobrog usmerava-wa svoje dece”. Postavqa se pitawe: za{to se to de{ava? Mno-gobrojni su uzroci. Daleko ih je vi{e danas nego u ono vreme na-{e pro{losti kada ve}ina roditeqa nisu znali ni da ~itaju nida pi{u. Nisu znali ni{ta o tehnici, nauci i stvarima koje sudanas poznate i dostupne ve}ini roditeqa preko radija, televi-zije, {tampe i preko drugih sredstava informisawa. Ali na{iroditeqi u ono vreme su znali da ~itaju rukopis Gospodwi, pasu svojim prirodnim i duhovnim uticajem imali daleko vi{esnage za “dobro usmeravawe svoje dece”. “Blago onome u ~ijoj jeku}i Gospod”, rekao je psalmopevac David. Na àlost, na{a po-rodica danas u ovom pogledu preìvqava te{ka i mnoga isku{e-wa. Pomenu}emo najopasnija.

Vreme odbegavawa

Nije bilo davno kada se u na{oj {tampi pojavio ~lanak jed-nog na{eg uglednog kwièvnika pod naslovom “Vreme odbegava-wa od qudskog”. Pi{e da veliki broj qudi obra}a pa`wu na ma-le i neznatne stvari; masovno beè od onoga {to je “istinskiqudsko i {to ~ini ~oveka ~ovekom”. Iskonski qudsko je “qud-sko dostojanstvo, ose}awe ~asti i ponosa, doìvqavawe odgo-vornosti pred Bogom i qudima”, pred verom i moralom, predbrakom i porodicom, pred dru{tvom i vaspitawem mladih nara-{taja. Po{to su qudi po~eli masovno da odbegavaju od “iskon-ski qudskog”, do{lo je do krize na mnogobrojnim planovima ì-vota. Tu leè uzroci i svima krizama u ovim posledwim godina-ma, mesecima i danima, pa ~ak i u ~asovima, kada i{~ekujemo{ta }e se dogoditi.

Dragocene i zna~ajne stvari se potcewuju. Nastala je te-{ka devalvacija u procewivawu velikog broja stvari, koje “~i-ne ~oveka ~ovekom”. Sa druge strane, precewuju se male i bez-vredne stvari, ~ak i la` se prihvata kao istina i nije sramota.Isto tako, heroin je daleko skupqi od najskupqih lekova u apo-tekama. Daleko je vredniji rad jednog boksera od rada velikognau~nika. “Danas je vreme po~asti za nogometa{e, peva~e i zaba-vqa~e”, veli pomenuti kwièvnik. Drugi je opet govorio: “Dokje moja generacija bila opsednuta i utrkivali smo se ko }e vi{e

186 Besede

stranih jezika da nau~i, sada se utrkuju ko }e pre i boqe polo-ìti voza~ki ispit”.

Gde je glavni uzrok?

Uzroci su mnogobrojni. Naro~ito je opasan materijalizam.U Jevan|equ je opisano kako je Satana na jednoj gori pokazaoHristu “sva carstva ovog sveta i slavu wihovu”, pa potom rekao:“Da}u ti sve ovo ako padne{ i pokloni{ mi se”. Tada mu re~eIsus: “Odlazi od mene Satano, jer je napisano: Klawaj se Gospo-

du, Bogu svome, i wemu jedino sluì” (Mt. 4,8-10).Ovaj isti ku{a~ neprestano oble}e oko svakog ~oveka i da-

nas. Nudi mu “sva carstva ovoga sveta” pod uslovom da mu se po-kloni. Glavna wegova lozinka je: novac, novac i novac. Za novacse sve moè dobiti: vlast, poloàj, prijateqi, uticaj, oru`je,zadovoqstvo i uìvawe. Zbog toga se odbegava od “iskonskiqudskog”, od ~asti i po{tewa, od savesti i ose}awa odgovorno-sti, od vere i morala, od Boga i Wegove Crkve, od kumstva iprijateqstva, od naroda druge nacionalnosti i vere. Tu je glav-ni uzrok krize vaspitawa danas i te{ko}e oko “dobrog usmera-vawa dece” u porodici. Satani idu na ruku mnoge prilike na{egvremena. êsto mu pomaù i radio i televizija, {tampa i pro-paganda svake vrste.

Budite hrabri

Sveti bogovidac je zapisao: “Budite hrabri i nemojte davam klonu ruke” (2 Dnev. 15,7). Na pitawe koji mu je trenutakbio najuzbudqiviji u ìvotu, jedan pisac je opisao ovakav slu-~aj: “Imao sam oko {est godina. Po~eo sam u ve}oj meri da ose-}am svoju li~nost. Stoga nisam voleo da me otac drì za ruku.Ali otac je u velikoj gu`vi naro~ito uporno drào moju ruku.Na jednoj raskrsnici u velikoj gomili sveta ispustio sam o~evuruku. Posle izvesnog vremena primetio sam da sam izgubio oca.Pao sam u o~ajawe i po~eo da pla~em iz sveg glasa. înilo mi seda sam izgubio ìvot. Saàliv{i se na mene, pri|e mi jedna è-na, prihvati me za ruku i odvede me u policijsku stanicu, gde suqudi bili veoma qubazni. Ali je to sve bilo uzalud. Nije bilo


oca. Cepalo se srce u meni. Kupao sam se u suzama. Odjednom jedo{ao neki ~ovek, uzeo me za ruku i poveo me u drugu sobu. Tu jesedeo moj otac. Brzo je ustao i zagrlio me svojim sna`nim ruka-ma. înilo mi se da sam ja najsre}nije dete u celome svetu. To jebio za mene najuzbudqiviji i najsre}niji dan u mome ìvotu,”zavr{io je svoju pri~u ovaj pisac.

U prirodi dece postoji i te`wa da se osamostale. Ra{}e-wem deteta raste i ovaj snaàn nagon, i roditeqi ne bi smeli daih ograni~avaju u tome. Naprotiv, trebalo bi kod wih razvijatite`wu za osamostaqivawem. Ali, ose}aju}i da deca èle da is-puste roditeqsku ruku, treba ih sve vi{e upu}ivati da se uhvateza Bo`ju ruku.

Potrebno je da ~ine sve {to mogu da bi deca osetila da suzajedno sa svojim roditeqima najsigurnija kada se drè za Bo`juruku.

Bog je zadao roditeqima da izvr{e svoj najvi{i ìvotnizadatak - vaspitavawe dece. Najva`nije je u ovom poslu i ovomvremenu da deca osete da su, zajedno sa svojim roditeqima, decasvog Nebeskog Oca. Spasiteqa je rekao: “Izi{ao sam od Oca ido{ao sam na svet. Sad ostavqam svet i opet idem Ocu” (Jn.16,28). Pravac svakog ~oveka je da idu}i istim putem, dolazi doOca i ide Ocu.

Na tom putu, prelaze}i mnoga raskr{}a i izukr{tana kli-zi{ta ìvota, najva`nije je za svakoga ~oveka da se ~vrsto drìza ruku Gospodwu i da je nikada ne napu{ta. To je najva`nije u“dobrom usmeravawu” i vaspitawu dece i podizawu mladih po-kolewa. To bi trebalo da bude i najve}a briga svake hri{}anskeporodice. Ostalo }e sve u~initi Otac svih roditeqa i sve dece- pomo}i }e svojim blagoslovom i blagoda}u.

188 Besede

NA[ NAROD JE NEZNANI JUNAKKOJI ZA SVOJA HEROJSKA DELA NE

TRA@I NI PRIZNAWA NI POÂSTI29

Kre}emo se u narodu i sluìmo narodu koji ima mnogoneznanih junaka. Evo nas danas u kraju koji je i u nedav-noj pro{losti iznedrio veliki broj neznanih junaka.

Nikada svet nije slavio toliko neznane junake koliko ihslavi od Prvog svetskog rata pa do danas. Ima veliki broj drà-va koje su podigle spomenik Neznanom junaku, me|u kojima i na-{a zemqa. Taj spomenik se nalazi na Avali blizu prestonog gra-da Beograda.

Vi koji ste preìveli ovaj posledwi stra{ni rat, se}atese mnogih boraca, a ne znate im imena. Neko }e opisati lik po-ginulog, odakle je, {ta je rekao i kakav je borac bio, ali mu imene znate. Takvih je mnogo {irom ove zemaqske kugle. Sve ti ne-znani junaci istakli su se na razne na~ine i kroz razne podvige.Otuda su u na{oj zemqi posle posledweg rata podignuti mnogispomenici bez ispisanih imena. Ko bi ih ispisao i popamtio?

Ja sam ovime napravio samo uvod u svoje daqe izlagawe.Od kada Crkva postoji na zemqi, od tada {tujemo i ~estvu-

jemo neznane junake hri{}anstva. Koji su to na{i hri{}anskineznani junaci? To su svi oni koji strada{e i koji se napuni{eznawem i qubavqu Hristovom. To su svi oni podvi`nici hri-{}anstva koji su boravili i delali po gradovima, selima, ra-znim izbama i pustiwama. To su svi oni narodni dobrotvori ko-ji u svojoj veri dobra ~ini{e i u kalendar u|o{e. Zatim, svioni ktitori i prilo`nici mnogih hramova i manastira po na-{oj hri{}anskoj zemqi i po drugim hri{}anskim zemqama. Tihneznanih junaka oduvek ima u hri{}anskom rodu i wihova imena


29 Beseda odràna u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca, na Ogwenu Mariju1987. g.

ostado{e nepoznata. Niti oni svoje nagrade ovde na zemqi pri-mi{e, niti pak kakve po~asti. To su svi oni koji su samo Boguznani, a qudima nepoznati. To su na{i hri{}anski neznani ju-naci. Ima ih i danas, ali wih samo Bog zna.

Samo Bogu su znana imena onih pastira iz Vitlejema kojiprvi do|o{e u pe{teru i prvi se pokloni{e Junaku koji je do-neo svetlost istine i nebeske qubavi. Mi bismo hteli da svako-ga od wih znamo po imenu, pre nego {to bismo hteli da znamoime onog oholog Aleksandra Makedonskog. Bogu su poznata ime-na i onih 14 000 vitlejemskih mladenaca koji svojom nevinom kr-vqu prvi postado{e `rtve i svoju nevinu krv dado{e za Spasi-teqa svog.

Mi ne znamo, ali je Bog znao po imenu onu ènu, onu udovi-cu koja spusti dve lepte u tas crkveni stidqivo i pla{qivo,osvr}u}i se da ne bi ko video wen mali dar. Ali Bog vide i wenmaleni dar objavi kao najve}i. Ja mislim, bio je to mnogo ve}idar od dara koji ~ine bogata{i rukama iski}enim zlatnim pr-stewem i narukvicama.

Zato~nici hri{}anstva i Crkve

Kako bismo rado hteli da znamo mnoge crkvene zato~nikekoji postrada{e zbog qubavi i vere u Boga Jedinoga! Neznano jei ime one ène gra{nice koja je suzama oblivala noge Isusove.Kako bismo rado èleli znati ime i one ène Hananke i kape-tana zapovednika iz Kapernauma! Kako bismo èleli da znamoime i onog desetog gubavca koga je Hristos iscelio i vratio seda Hristu zahvali, jer ga je vera u Gospoda iscelila! Ne znamoih po imenu, ali wihova dela se svakodnevno ~itaju po hri{}an-skim hramovima. Zatim, ko na svetu zna za ime onog Samarjani-na? Me|utim, on postade i sve{tenik, iako nije bio ~ovek izIzabranog naroda. Dela kakva je on ~inio i do danas se po wemuzovu samarjanstvo. I danas me|u nama postoje takvi neznani ju-naci koji ne traè nikakvu nagradu, nikakvo priznawe ovde nazemqi.

Kada bih hteo izneti sva takva dela iz Sv. Pisma, trebalobi mnogo vremena, strpqewa i pa`qivog slu{awa, a zatim iugledawa na wih. Veliko nebo Bo`je ima mesta i za takva imena,kao {to ima mesta i za wihove primere. To nam svedo~i sveti

190 Besede

Jovan Bogoslov u svojoj svetoj i slatkoj kwizi Otkrivewu. Uglavi sedmoj ovako opisuje svoje vizije: “Video sam kako stojepred Gospodom Bogom... bezbrojne ène, deca, starci, u divnoj~istoti, u svojoj besmrtnosti”.

Bra}o moja, u tom narodu koji je on video jesu i na{i srp-ski mnogi neznani junaci po~ev od primawa vere Isusove pa svedo danas. Tu su roditeqi na{i, mnoga deca na{a, tu su starci,stari i novi prijateqi na{i, koji su pre nas oti{li na onajsvet prirodnom smr}u ili nasiqem. Sve ih je sveti Jovan videou ogromnom Carstvu Bo`jem.

Primeri neznanih junaka

Daleko bi me odvelo ako bih vam re|ao primere i imenatih na{ih neznanih junaka. Isto tako, i vas bi daleko odvelokada biste re|ali imena i primere onih koje znate. Mislim dato i ne treba ~initi, jer znam da su na{e re~i ne{to slaba{noprema onome {to oni u~ini{e, prema `rtvama koje oni podne-{e, jer su se `rtvovali za sveto hri{}anstvo, za svoju otaxbinu,za svoje bli`we i za sve qude, za slobodu, mir, blagostawe.Ipak, postavi}u vam jedno pitawe ne traè}i da mi na wega od-govorite, jer }u sam odgovoriti: Da li ima me|u nama neznanihjunaka? Ima, bra}o moja, i jo{ koliko ima! Ima mnogo qudi ièna, mladi}a i devojaka, i dece na{e, ispuwenih strahomBo`jim.

Ja sam se posle rata sreo sa jednom ènom iz ovoga kraja ko-joj su na o~i zaklali sedam sinova i traìli jedino unu~e daubiju. Molila je da i wu ubiju, ali ne htedo{e. Posle rata svo-jih sedam sinova je gledala u jedinom unu~etu koje je ostalo ìvoi Bogu je uvek blagodarila i ubicama {to je ostala ìva. Nijeli to junak na{eg vremena? Jeste i dobar primer za {kolske ux-benike.

Sreo sam se sa jo{ jednom ènom iz ovoga kraja koja je ima-la dva sina. Jedan se na{ao u jednoj, a drugi u drugoj vojsci. Kadabi donosila rubqe i hranu starijem bratu, vikao bi na wu i go-vorio da mu nije majka ako ide kod wegovog mla|eg brata. Kadabi i{la kod mla|eg sina, i on bi se isto tako pona{ao. Ne oba-ziru}i se na wihova negodovawa i me|ubratsku mr`wu, ona jestrpqivo hranila i prala oba sina, jer su wena deca, a ona ne


zna ni za kakve podele me|u decom. Nije li i to neznani junakna{eg vremena? Jeste, jer je materina qubav ve}a od bilo kakvihpoliti~kih opredelewa. I ovo je primer za {kolske uxbenikekako materina qubav pokriva grehove dece.

Sirotiwa pomaè sirotiwu

Poznavao sam jednu sirotu udovicu koja s te{kim trudomzara|iva{e sebi hleb, ali zaradu ne zadràva{e samo za sebe,nego je polovinu davala sirotiwskom domu. I to je na{a neznanajunakiwa. Tako|e mi je poznat jedan trgovac koji je imao prija-teqe, i stalno su ga saletali da im potpi{e menice obe}avaju}ida }e mu brzo vratiti pozajmqeno. To se nije desilo, i on je pla-tio wihove dugove i osiroteo veoma. Govorio je uvek: ja sam ra-dostan {to sam od neprilike spasao ove qude i ne àlim {tosam postao siromah.

Zatim, poznajem jednog bogatog ~oveka kojem na ulici is-padne {tap iz ruke. Kada se savio da ga uzme, ispao mu je nov~a-nik sa velikim iznosom novaca. Me|utim, to je primetio jedanmladi} koji je podigao nov~anik i brzo pritr~ao da ga predavlasniku. Dok je predavao nov~anik, okrenuo je glavu da ga ovaj~ovek ne vidi, da mu ne zahvaquje. Uostalom, ~esto se u na{ojdnevnoj {tampi moè pro~itati, kako vlasnici zahvaquju po-{tenom pronalaza~u nude}i mu nagradu. Ja mislim, sve su to ne-znani junaci na{eg vremena i dobar pokazateq da se na{ ~oveknije udaqio od Boga i Wegovog svetog Jevan|eqa. Da jo{ imatrudoqubivih roditeqa koji vaspitavaju svoju decu kako po{te-no da ìve i svojim primerom pokazuju da su uvek na snazi onere~i iz na{eg naroda: “îni dobro, ne kaj se; ~ini zlo, nadaj se”.

Na{ narod je neznani junak

Znam mnoge hramove, svetiwe po na{oj zemqi kojima u po-vorkama na{ narod dolazi i moli se. Da podsetim na nedavni po-lazak svetih mo{tiju, svetog kneza Lazara, mu~enika kosovskog.Koliko ga je naroda ispratilo iz Beograda i koliko ga je narodado~ekalo u sremskoj Ravanici? Svakoga dana dolaze mu u Ravani-cu sremsku na poklowewe. Koliko }e poklonika biti kada

192 Besede

mo{ti pre|u u Bosnu i na putu kroz Podriwe, Ma~vu, Tamnavu,[umadiju pa sve do Gra~anice na Kosovu poqu, i daqe prekoPri{tine i Kru{evca do wegove zadu`bine, manastira Ravani-ce kod ]uprije u Srbiji. To je put gde }e se mnogi pokloniti inezapaèni ostati.

Naveo sam samo nekoliko primera neznanih juna{tava ineznanih junaka, onih koji ne vole o tome da govore, onih o koji-ma novine ne pi{u i o kojima se rado ne govori. Neka zanemeona usta koja klevetaju: “Pa to je prost narod, to je ta glupa masakoja ~ini takva dela!”

Oni ne govore ni{ta “genijalno” i jo{ mawe ne{to novo.Za takve klevete se zna iz najranijih vremena hri{}anstva. Teklevete ne padaju na ove koji veruju u Hrista, na one koji Hristavole. Takvih neznanih junaka ima u narodu, takav je neznani ju-nak i na{ narod. Ho}ete li primer? Na{ narod u ovom ekonom-ski i moralno kriznom vremenu podiè najve}i hram na svetu,hram Sv. Savi na Vra~aru u Beogradu. Podiè zgradu Bogoslov-skog fakulteta i zgradu Bogoslovije u manastiru Krki. Ni bo-gatiji narodi od nas to danas ne ~ine. Nije li to junak-narod me-|u mnogim narodima u zemqi i van we? Jer {ta je onaj ~ovek naAvali kome se klawaju gospodari i velika{i drugo do sin na-{eg naroda srpskog, koji je ìvot svoj poloìo na branikuOtaxbine ne traè}i za to priznawe i po~asti! Neznani junacisu i tvorci na{ih svetili{ta: Studenice i Gra~anice, Pe}kepatrijar{ije i Visokih De~ana, Ostroga i Cetiwskog manasti-ra, svetiwa po Bosni, Sremu, Banatu, Ba~koj, Slavoniji, hrvat-skom Zagorju, Gorskom kotaru i Lici, zatim po svim susednimzemqama i, {ire, gotovo po ~itavom svetu. Bezbroj je onih ne-znanih junaka koji su hrabri u ratu i po{teni u miru, koji sunajpobo`niji i u ratu i u miru. Wihova imena nama nisu pozna-ta, ali su Bogu poznata. O wima i wihovim delima re~eno je uSvetom Pismu: “Radujte se i veselite se, jer je velika plata va-{a na nebesima” (Mt. 5,12).

Nema ni{ta sla|e do ~initi dobra dela ne o~ekuju}i nika-kve nagrade ovde na zemqi i spremati du{e svoje za Carstvo ne-besko. Upitan je jedan svetiteq: “Kada bi te Gospod Bog poslesmrti povratio na zemqu da tamo ìvi{, {ta bi èleo da ~i-ni{?” Odgovorio je: “Samo dobra dela i samo dobra dela”. I javama kaèm: Ako su va{a imena napisana na nebesima, ne traì-


te da ih svet zna. ^initi dobra dela, zna~i Boga ~initi svojimdu`nikom. Dakle, ~inite dobra dela, draga bra}o i sestre, i netra`ite nagradu od qudi, ve} na nebesima. Pred vama je na ovomplanu veliko poqe rada, tim pre kada su vam svi va{i hramovijo{ u ru{evinama. Imajte poverewa u svoje sve{tenike. Tamogde nam je narod dao poverewe, tu su nam svi hramovi popravqe-ni i u popravci mnogi neznani junaci u~estvovali, a gde toga ni-je bilo, kao ovde, i do danas su u ru{evinama.

To vam preporu~ujem na dana{wi dan, na praznik ove sveti-teqke Ogwene Marije, kada ste do{li da se svojim duhovnim te-lom spojite sa svojim Bogom i Wegovim svetima. Amin.

194 Besede

JEDNO SRCE - JEDNA DU[A30

Kada se do|e na duhovno vrelo, kao {to je manastir Gra-bovac, najboqa je duhovna radost odsluèna sveta Li-turgija, pri~e{}e ìvotvornim Telom i Krvqu Hri-

stovom i duhovno zajedni~arewe sa decom Bo`jom.Uzno{ewem zajedni~kih molitava danas pomolismo se za

sve pretke va{e i za osniva~e ove svetiwe, Pajsija, Evstatija,Stefana, Gerasima, Dionisija, sa wima i za onu desetoricu sve-{tenomonaha i monaha koji kasnije do|o{e sa igumanom Stefa-nom, svi kao sabra}a manastira Dragovi}a u Dalmaciji. To smou~inili i za sve ostale koji ovde boravi{e i dobro ~ini{e.

O prvim susretima sa decom na{e svete Crkve ovde pi{eletopisac Pajsije:

“Moli{e nas sa suzama da ih ne ostavqamo. Behu ona vre-mena oskudna i siroma{na sve{tenim licima, pokazav{i namovo sveto mesto dostojna za manastir. Naro~ito su podse}ali naznamewe da je u stara vremena gore na brdu bio manstir, ~ija jecrkva Bo`jom blagoda}u bila ìvopisana, i danas to hri{}animogu videti.”

Do{av{i ovamo dragovi}ki kalu|eri prvo podigo{e keli-je za stanovawe, a zatim pristupi{e podizawu manastirskoghrama 1595. godine. Ovo je bilo 200. godine od podizawa mana-stira Dragovi}a. Sada, u 392. godini ìvota, manastir Grabovacje duhovno ~edo dragovi}ko i po mnogo ~emu su sli~ni. Ova dvaduhovna vrela nisu nikada presu{ila, mada znaju za oseke, kao{to su ih pratile plime.

Pa i ovo vreme je puno kriza svake vrste koje se odraàvajui na Crkvu, jer se ~ovek udaqio od Boga i time od sebe samog.

U iskrenoj blagodarnosti Wegovoj Svetosti Patrijarhuna{e Crkve Germanu, koji me je delegirao da ga o ovoj sve~ano-


30 Beseda u manastiru Grabovcu, Ma|arska, 1987. g.

sti predstavqam, sa osobitim zadovoqstvom svima vama preno-sim wegove najlep{e ~estitke, najboqe èqe, pozdrave i blago-slov. Posebno nagla{avam da ste mu svi u srcu roditeqskog du-hovnog starawa, brizi i se}awu kada je Eparhiju budimsku poho-dio kao poglavar Srpske crkve.

Radujemo se va{oj visokoj pa`wi i ~asti ukazanoj nama ko-ji do|osmo iz starog zavi~aja ove svetiwe. Dozvolite da svesrd-no zahvalimo u ime Eparhije dalmatinske, manastira Dragovi}ai ostalih manastira, sve{tenika, monaha, gospode profesora iu~enika Bogoslovije u manastiru Krki i bogoqubive pastve na-{e. Hvala na pozivu i blagovoqewu da uzmemo u~e{}a u ovom ta-ko zna~ajnom jubileju.

Hri{}anska qubav ove dve svetiwe stalno je osveàvala inikada nije presahla. Kroz dugu im istoriju ona vezuje ove dveeparhije i ova dva manastira. Ovu posetu ~inimo kao nov i bogatprilog ovoj dragocenoj riznici i podnebqu susedne nam dràveMa|arske, uvek se mole}i Bogu za {to svestranije dobre odnoseizme|u na{e dràve Jugoslavije i va{e otaxbine Ma|arske,draga bra}o i sestre.

Sa druge strane, ove godine smo proslavili zajedno svetloi radosno Vaskrsewe Hristovo, Vaznesewe i ro|endan Crkve -Duhove, kada je Duh Sveti u vidu ogwenih jezika si{ao na apo-stole. Time je simvoli~ki prikazano jedinstvo svih hri{}ana ime|usobno razumevawe; iako govorimo raznim jezicim, pripada-mo raznim narodima i dràvama. Zapisao je sve{teni pisac zaprve hri{}ane da su “svi bili zajedno i sve su imali zajed-ni~ko” i da je u wih bilo “jedno srce i jedna du{a” (Dap. 4,32).Na{ dolazak je samo u ovim i ovakvim jevan|elskim okvirima.

Du`nost nam je i ~ast isporu~iti vam molitvene pozdravei najlep{e èqe u Gospodu na{eg bogoqubivog sve{tenstva, mo-na{tva, profesora i u~enika Bogoslovije, kao i na{eg bogoqu-bivog naroda srpskog u Dalmaciji. Svi mi uznosimo molitve Bo-gu i svetim Arhan|elima, Preosve}eni Vladiko, za sve{tenstvoi pastvu Va{u.

Molimo Vas primite ovaj mali dar Eparhije dalmatinske(dve sve{teni~ke ode`de) i jedno kolo Mineja, dar manastiraDragovi}a ovoj svetiwi - manastiru Grabovcu.

Neka vas sve Bog poìvi na mnogaja qeta! Amin.

196 Besede

DA SVI BUDEMO JEDNO31

Ukazala nam se velika ~ast i radost, {to smo u svojstvuizaslanika Wegove Svetosti Patrijarha Srpske pra-voslavne crkve, kao i u ime Eparhije dalmatinske, pri-

sutni ovoj sve~anosti u Eparhiji budimskoj. Wegova Svetost Pa-trijarh German je svojevremeno bio doma}in ove Eparhije i wuje posetio kao poglavar na{e Crkve. I u ovoj prilici i za ovomtrpezom qubavi prenosim wegove patrijar{ke ~estitke i bla-goslov. Za ovu Eparhiju veù ga lepi doìvqaji i odnosi sa qu-dima, bez obzira na veru i uverewa, pa nam je to utoliko draè,pa se i mi ose}amo kao svoj me|u svojima.

Kada smo primili vest o ovoj proslavi i poziv da do|emo,ose}ali smo da je ovo prvenstveno stvar Bo`ja, a zatim i jedno-du{na blagodarnost sada{wih pokolewa ove Eparhije Bogu iprecima za sve ono {ta imaju i od wih u nasledstvo primili.

U na{em vremenu ~ove~anstvo je uspelo na mnogim plano-vima ìvota. Savladani su prostori i daqine. Razbijeni su ato-mi i atomska energija se koristi u razne svrhe. Brzim teh-ni~kim napretkom su poru{eni mnogi zidovi koji su vekovimadelili dràve od dràva i narode od naroda.

Pa ipak, umesto da qudi budu bliì jedni drugima, oni sestalno udaquju. Ne samo da rastu zidovi koji dele narode i rase,dru{tva i staleè, nego rastu i me|e koje razdvajaju qude u po-rodici, muève i ène, roditeqe i decu. Mnogi zna~ajni qudi otome pi{u i govore. Mnogima od wih ~ini se da je voz istorije~ove~anstva u{ao u tamni tunel. Mnogi ose}aju koliko su hlad-ni mrazevi udarili po du{ama qudi, ohladneli me|usobni odno-si i odgovornosti.

Mi hri{}ani se svakodnevno pitamo za{to se qudi tolikodele? Za{to su tolike pregrade i zidovi me|u wima? Svi mi


31 Beseda za trpezom qubavi u manastiru Grabovcu, Ma|arska

kao hri{}ani i kao qudi ose}amo odgovornost pred pitawem:nismo li i mi u zamrzavawu qudskih odnosa ne{to doprinelisvojim pona{awem, svojim stavovima, svojim grehovima. Izgledada su ove me|uqudske pregrade i zamrzavawa do{la od ja~anequdske gordosti, sebi~nosti, pohlepe, poroka, neverovawa ni ukoga i nikome, sem u sebe. Od toga i takvoga materijala bila jepodizana Vavilonska kula. Mi hri{}ani postavqeni smo predpitawe: {ta moèmo u~initi da bi bilo boqe, toplije i kori-snije za sve qude, bez obzira gde ìve, kojoj veri, dràvi ili na-rodu pripadaju.

“Svi su jedno u Hristu Isusu” (sr. Gal. 3,28), rekao je svetiap. Pavle. Nama Jevan|eqe govori: ne moè se ni{ta u~initidok ~ovek ne po|e od sebe samog i najpre ne postigne sopstvenojedinstvo sa Bogom. Bez hoda uspravnom linijom ka Bogu, ne mo-è ~ovek stvoriti duhovne uslove za idewe i sjediwewe sa qu-dima oko sebe u vodoravnom pravcu. Takav je na{ krst ìvota,kao {to smo i mi stvoreni u vidu krsta, tog ~udesnog znamewakoje stalno obilazi ovaj svet.

Sa druge strane, celokupna misija na{eg boànskog U~ite-qa trajno je usmerena u pravcu da se uspostavi jedinstvo sa Bo-gom, da bi se moglo uspostaviti jedinstvo sa qudima. Molio seGospod: “Da svi budu jedno, kao {to si Ti, O~e, u Meni i Ja u Te-bi” (Jn. 17,21). U tome je glavni zadatak Wegovog dolaska u sveti slawa nas da propovedamo nauku koju nam je ostavio. Tako jeHristos postao najve}i graditeq mostova me|u qudima i me|unarodima.

Pre nekog vremena, u na{em uglednom nedeqnom listu na-pisao je ~lanak jedan na{ poznati nau~nik, akademik, profesoruniverziteta i lekar pod naslovom “Uqudite se qudi”. Pi{e osavremenoj civilizaciji obrazovanih, ali bez obraza, civilizo-vanih ali neuqudnih, {kolovanih ali ne prosve}enih qudi.Zbog toga ovaj pisac poziva qude: “Uqudite se qudi, po{to vamnije uqudan razgovor i pona{awe, ni odelo, ni pesma, ni igra,ni radne navike, niti me|uqudski odnosi”.

Ovakav zadatak je uvek stajao pred nama hri{}anima radi“ostvarewa puno}e vremena, da se sve sastavi u Hristu”.

Tako, i ceo istorijski tok manastira Grabovca bio je uovom zadatku. Da toga nije bilo, on bi brzo propao, i mi danasne bismo proslavqali i beleìli ovo vi{evekovno slavqe.

198 Besede

Wegovi osniva~i, sluìteqi, propovednici i popravqa~i bilibi u najmawem minimumu, niti bi imalo bilo kakvih kulturnihvrednost. Se}aju}i se svega ovoga i wegovih poslenika sa du-`nim po{tovawem, zatim svih koji su u na{em vremenu oceniliod kolike je vrednosti manastir Grabovac, poloìli su i danasjo{ jedan ìvi pe~at koji }e sutra{wici re}i: “Mi smo imalizajednicu, svi sa svima”.

@ele}i svima prisutnima najve}i napredak, zajedno sa Va-ma, Preosve}eni Vladiko Danilo, srda~no i ovom prilikom za-hvaqujemo na pozivu i pozdravqamo sve. Hvala.


O CRKVI32

Du{a koja èli pou~iti se Zakonu Bo`jem, ni~im se nemoè tako koristiti kao Svetim Pismom. Ovde suskrivene mere blagodati Duha Svetoga, koje kada se po-

stignu, proizvode u du{i veliku nasladu.Mi smo se danas sastali u ovo molitveno zborovawe da naj-

boqe osetimo Bo`ju blagodat i mo}. Svojom pojavom, ìvotom,onim {to radimo svedo~imo Istinu, svedo~imo Boga Tvorca nasi ostalog. Istinu svedo~imo najboqe kroz Crkvu, za koju bi semoglo re}i: “Crkva je Gospod Isus Hristos produèn kroz veko-ve u svu ve~nost”. To isto jesmo i mi deca Crkve i sve ono {tonam je Bog dao za upotrebu, stvorio radi nas. Moje misli su da-nas najvi{e upu}ene na Crkvu.

Crkva je konstruktivna

Ona je konstruktivna po svome zadatku i ulozi u ovom sve-tu. Ona, da se izrazim slobodnije, “konservira” Istinu od pro-mena. Ona ~uva Istinu nepovre|enom, neizmenqivom. Crkva jeuvek mlada, mla|a i od same savremenosti, mladosti; lepa, lep-{a od najlep{eg u ovom svetu. Ona je ~uvarica Istine. [to jestvar blià Istini, {to je istinitija, to je lep{a. Crkva jekao ustanova ve~na, nepromenqiva. Ako je tako, a jeste tako, mo-è li se od we zahtevati da se mewa, da ne bude konzervativna.Naravno ne. Promena je potrebna od lep{eg ka lep{em, od nesa-vr{enog ka savr{enom, od neistinitog ka istinitom. Ona samapo sebi poseduje puno}u lepoga, mladoga, savr{enoga, istinito-ga.

Mi smo ~lanovima te i takve Crkve postali prilikomSvetog kr{tewa. U sve ideale za kojima teì cela qudska pri-

200 Besede

32 Beseda odràna u Cetiwu, 1987. g.

roda, napore i misao, ukqu~ujemo sebe kroz Crkvu. Nesavr{eno,a svedoci smo mnogih nesavr{enosti kod sebe i u svetu, ne pro-isti~e iz Crkve. [to god se vi{e mewamo i odstupamo od sebe,od svoga ja, sve smo bliè Savr{enome, svetiteqima Bo`jim,koji ne ìve{e sobom ve} Hristom. Crkva, ako bi ikuda odstu-pala od sebe, promenila bi se, ne bi bila ono {to jeste. Od savr-{enstva se nema kud do jedino wegovoj protivnosti, nesavr{e-nosti. Tako, ni svetiteqi nisu se mewali, stalno su bili u Cr-kvi i sa Crkvom. Lutawe po bespu}u moè izvesti na put. Opa-sno je lutati po putu, kao {to mi hri{}ani ponekad ~inimo, jermoè se sti}i u bespu}e. Crkva je toliko savr{ena da joj se ne-ma {ta dodati. “Pozlatiti suvo zlato, udahnuti miris qubi~i-ci, naslikati krin, dati koju nijansu boje dögi vi{e, upalitisve}u da bi uveli~ali sjaj sunca, puka je preteranost”, veli[ekspir.

Takvo je, draga bra}o i sestre, lice Crkve. Lice svetog Pe-tra Cetiwskog, svetog Vasilija Ostro{kog ûdotvorca, va{ekrsne slave i ostalih svetaca Bo`jih, uvek je lice Crkve.

O ovom vremenu, gde stojimo mi deca Crkve?

Mi stojimo na zadatku oìvqewa ~ovekove duhovne pusto-{i. U savesti, odgovornosti prema dru{tvenim obavezama i ~o-veku pojedina~no, bilo bi na{e stojawe pred Crkvom. Ako ~ini-mo to, ne}e kod nas biti patolo{kih ishodi{ta, nego ìvot poSvetom Pismu.

Vaqda nikada nije bilo potrebnije toliko boraca protivzla kao danas? Nikada nije bilo toliko potrebno udruìvawesnaga na planu propovedawa Istine kao danas! U ovim prilikamnajboqa i najefikasnija propoved je li~ni ìvot, opraktikovanJevan|eqem Hristovim.

ôvek ~istoga srca zra~i me|u qudima, smatra qude za qu-de. On ne}e da misli zlo o qudima, sve dok se qudi ne pokaùzli na delu. U tome je uzvi{enost ~oveka dobrog roda. Ako ~o-vek zlog roda podozreva i vidi qude u zlu, kleveta ih za ru`nemisli i namere, dobar je pokazateq, on je pred Bogom i svojomsave{}u odgovoran za naru{eni moralni odnos sa wim i sobom.ôvek r|avog roda uop{te ne veruje u dobro u qudima. Nisu ret-ki primeri, da je dobar ~ovek poverovao u dobrotu onoga koji je


nema, pa je dopadao tamnice i jo{ teìh posledica. Bar na{asveta Pravoslavna i, posebno, Srpska crkva ima mno{tvo ta-kvih primera i iskustava.

Ovo ne govorim da bih vas upla{io, nego ohrabrio, jo{ vi-{e u svojoj Crkvi u~inio budnima i odgovornima. Da bi ste se uakciji uzvi{enog hri{}anskog poziva, pred Bogom pokazali jo{odgovorniji. Nema sumwe, veli Ber|ajev, “la` se prestaje sazna-vati kao la` kada se zbiva preina~avawe saznawa, pri ~emu segubi razlika izme|u istine i laì”.

Treba naglasiti: danas se zaboravqa da su se svi kulturninapori ~ove~anstva, ako nisu poticali iz ìve eti~ke svesti,sru{ili kao privi|ewa. Jedini pozitivni ciq svih ~ovekovihnapora, radi prevazilaèwa sebe i stvarnosti oko sebe, jestepribliàvawe idealu, za~etom davno, kada su svi qudi imalivisoku moralnu svest, bili deca Bo`ja i ~eda svoje Crkve, ne sa-mo po stvorenosti, po kr{tewu, nego po sopstvenim pozitivnimnaporima, po svetosti.

Kakvo je lice ovoga sveta u o~ima Crkve?

U savr{enoj duhovnoj atmosferi odigravaju se krupni isudbonosni doga|aji. Nije Bog sa~uvao netrule`nim svetiteqepo Crnoj Gori tek da ih ima, niti da mi hri{}ani imamo jedandokaz vi{e kako smo imali blagodarne pretke. Niti ni radi is-ticawa pred drugim narodima, naro~ito onima na Zapadu. Sa~u-vao ih je da naro~ito nama, potomcima wihovim, pokaè da suoni bili bez prekora, svetiteqi bez slabosti. Zatim, da bi nasi telom i duhom podsticao na uzvi{eni hri{}anski ideal - sve-tost - i na mogu}nost dostignu}a tog ideala.

Ima naroda koji su sre}ni kada mogu na jednu stogodi{wi-cu proslaviti neke svoje tekovine. Nama je dato mnogo takvihgodi{wica. Pro{le godine smo proslavili 800 godina manasti-ra Studenice. Ove godine proslavqamo 200 godina od ro|ewaVuka Karaxi}a, pa 75-godi{wicu oslobodila~kih Balkanskihratova. Kroz dve godine proslavi}emo 600 godina od Kosovskebitke. Ove godine se navr{ava 205 godina kako se sveti PetarCetiwski zavladi~io i 211 godina od dono{ewa prvog pisanogzakona u Crnoj Gori. Isto tako da napomenem, idu}e godine senavr{ava 555 godina od prvog srpskog pomena mesta Wegu{i u

202 Besede

literaturi. Ovo je sve ~iweno onda kada je vladalo mi{qewe dani{ta boqe u ovoj vasioni nema od dobroga ~oveka.

Me|utim, otkada je ponovo proklamovan ~ovek kao merilosvih stvari, vr{ene su korenite izmene stvari i wihovih vred-nosti. Pod nekim poliranim obrazinama, pod maskom koju nijelako raskriti, izgra|uju se u svetu naro~iti tipovi qudi, pre-fiweni, ali celokupno{}u svojom sabrani u protivteù Isti-ni, Crkvi.

U ~oveku preobraènom u kult wegovom razumu postavqenje temeq za izgradwu ovakvih li~nosti. Kultivisan je sa veli-kom bri`qivo{}u ponovo paganski ideal u ~oveku, koga je hri-{}anstvo odavno potislo i pokazalo nedostojnim ~oveka. Po~eose podizati kult bestijalnosti. Pevaju se himne stihijama plo-ti. @eqa za bezobzirnim uzdizawem iznad sredine, ùdwa zauspesima, boga}ewem, kultom li~nosti, sila je koja pokre}e naakciju. U takvom hodu napred, u tom kultu stihijskoj nemani vo-qe, za~eti su i uzrasli plodovi od kojih trnu zubi, {to je najve-}a te{ko}a za porodicu, dru{tvo, ~oveka. Radi primera pomenu-}u da je pre petnaestak dana pod naslovom “Za{to diù ruku nasebe?” beogradska Politika pisala: “Za posledih petnaest go-dina sreo sam se sa tri generacije mladih. Prvi, izdanci hi-pi-pokreta, bili su buntovni, borbeni, spremni da se suo~e saproblemima. Drugi, ma kako to ru`no izgledalo, pravi su pri-padnici potro{a~kog dru{tva, nezainteresovani za znawe i na-uku, okrenuti materijalnim interesima, obuzeti samo mogu}no-stima brzog i lakog sticawa bogatstva. Posledwa generacija jenajproblemati~nija: apati~ni su, bezvoqni, o~ekuju od drugihformulu smisla ìvota.” Ovo su re~i lekara Psihijatrijskeklinike u Qubqani.

A {ta da kaèmo o ovoj najnovijoj kugi - sidi. Sem Crkve,niko ni slovom ne}e da prizna da je to naru{ena sedma Bo`ja za-povest: “Ne ~ini preqube”; da je to axuvanstvo, po re~ima sv. ap.Pavla (sr. Rim. 1,26-27). To nam je donelo povampireno sofi-sti~ko u~ewe kako je “~ovek merilo svih stvari”. Isto tako jenaru{ena druga Bo`ja zapovest: “Ne pravi sebi idola, niti ka-kvog lika; nemoj mu se klawati niti mu sluìti”.

Iz ovakvog shvatwa ìvota i wegovog kori{tewa izrodiose bezobzirni cinizam, nemogu} odnos ~oveka prema ~oveku. Da-leko sam od pomisli da gledam demonizam u svim tekovinama da-


na{we kulture i civilizacije. Odavno je otkrivena istina da“Duh oìvqava”, pa je on i u ovom vremenu oìvqavao i oì-vquje, gde i Crkva ima udela svojim delovawem, mada je uglav-nom bila svedena samo na sveti hram i crkvenu portu.

Tako vama, draga bra}o i sestre, sabranima u ovom svetomhramu, htedoh naro~ito naglastiti od kolike je va`nosti redov-no dolaziti u crkvu, u ovu {kolu vere i pobo`nosti. Ovo su sta-jawa za trku, za novu trku napred, rad na planu {irewa dobra uovom svetu oskudnom dobrom. Pronositi Bo`je Jevan|eqe zada-tak je svakog hri{}anina. Tako se najboqe ose}a radost i puno-}a ìvota, sagledaju razlozi za{to nas je Bog poslao u ovaj svet.Na taj se na~in opaà kolika je pred Bogom i pred vama odgo-vornost nas sve{tenika. Mi o~ekujemo va{u pomo}, a i du`nostnam je zajedni~ka - da ulep{avamo lice svoje Crkve, svoje zemqe,svoga mesta u kome ìvimo, svoga doma i najpre svoje sopstveneli~nosti. Tako }emo pri}i blizu Bogu i proslavqati Ga sa svi-ma svetima. Amin.

204 Besede

“GODINE PROLAZE KAO GLAS”33

Pre mnogo vekova prorok i car David je rekao: “Godinena{e prolaze kao glas” (Ps 89,9). Protekle godine jeobjavqeno da se petmilijarditi stanovnik ove planete

rodio u Zagrebu. U pro{loj godini svaki ìvi ~ovek je sebeogla{avao svojim glasom i svako na svoj na~in. Novoro|en~eglasom pla~a, samrtnik na posteqi glasom ropca, drugi, opet,glasom klicawa, glasom jecawa, glasom radosti ili àlosti,glasom nadawa i o~ajawa.

Dok prelistava stranice kwige svoga ìvota u pro{loj go-dini, svakom ponaosob izgleda}e da je sve brzo pro{lo kao {toprolazi “glas qudskog grla”. Korisno je na po~etku Nove godi-ne pregledati doga|aje i prelistati kwigu svoga ìvota, se}aju-}i se {ta smo doìveli i {ta uradili u staroj, kao i u svimaminulim godinama.

Potrebno je da, pre svega, izrazimo blagodarnost Bogu nasvakom dobrom daru kojim nas je obdario do sada. Da kaèmo kaonekada psalmopevac David: “Blagosiqaj, du{o moja, Gospoda, ine zaboravqaj ni jednoga dobra {to ti je u~inio” (Ps. 103,2).

Potrebno je da se setimo dobro~instava kojima su nas zadu-ìli mnogi na{i dobrotvori, po~ev{i od najbliìh i najve}ih:roditeqa i u~iteqa, prijateqa i ro|aka, kumova i drugara, pre-galaca i graditeqa, i svih ostalih koji nas zaduì{e na bilokoji na~in. Neka ih sve Bog obdari svojim blagoslovom i nekaim svima uzvrati svojim bogatim uzdarjem. Neka su svi od Bogablagosloveni koji pomogo{e na{oj svetoj Crkvi u izgradwihrama Sv. Save na Vra~aru, Bogoslovskog fakulteta u Beogradu,Bogoslovije u manastiru Krki, kao i hramova i drugih objekatau na{oj Eparhiji u pro{loj godini, koji odo{e Bogu na istinu,koji su na poslu i daleko od svog zavi~aja i toplog roditeqskog


33 Beseda na Novu 1988. godinu

ogwi{ta. Neka Bog blagoslovi na{u mlade`, podmladak, da sejo{ vi{e umnoì, a pred wima je ìvot pun stvarala{tva i od-govornosti, napora i radosti. Neka Bog blagoslovi sve oko nas,kao i dela ruku na{ih. Neka im sve bude po{teno, Bogu milo ipred sopstvenom save{}u opravdano.

Iskori{}avajte svoje vreme

Va`no je vreme koje je pro{lo i koje dolazi, ali je za sa-vremenog ~oveka najva`nije ovo sada{we, vreme dana{we. Veo-ma je va`no ono {to je govorio sv. ap. Pavle: “Mudro se vladaj-te... koriste}i vreme” (Kol. 4,5). On je tako radio, pa je pri kra-ju svoga ìvota moga re}i veoma zna~ajne re~i: “Dobar rat rato-vah, trku zavr{ih, veru odràh. Sada me ~eka venac pravde koji}e mi u onaj Dan dati Gospod” (2 Tim. 4,7-8).

Da bi ~ovek odrào ravnoteù na pu~ini ìvota, potreb-no je da bude na sredini svog ìvotnog broda. Odràvawe ravno-teè je neophodno u osnovi postojawa svega u svetu, bilo u mate-rijalnom ili duhovnom pogledu. Ako bi neko naru{io tu zako-nitost na ovoj zemqi, do{lo bi do propasti. Isto tako je va`noodràvawe ravnoteè u moralnom i duhovnom ìvotu qudi. Za-kon Gospodwi je postavio ~oveka u sredinu svojih istina, ni su-vi{e levo ni suvi{e desno. Tragedija savremenog ~ove~anstvadanas je najvi{e u tome {to su se qudi podelili, stali na boko-ve svoga zajedni~kog istorijskog broda. Zbog toga je do{lo dogubqewa ravnoteè, me|usobne iskqu~ivosti: sukoba, ratova,zala svake vrste. Me|utim, savremenom ~ove~anstvu Gospod po-ru~uje isto ono {to je u davna vremena rekao Isusu Navinu:“Drìte i tvorite sve po zakonu (ravnoteè); ne odstupajte odwega ni na desno ni na levo” (INav 1,7).

Vreme je kratko

ôvek je sklon da ne misli mnogo o tome kako }e jednoga da-na oti}i sa ovoga sveta. Naro~ito qudi mnogo gre{e {to svojedu`nosti odlaù za sutra, iako mogu i treba da ih izvr{e danas.Postoji jedna isto~wa~ka pri~a o tome kako najvi{e uspeha kod

206 Besede

qudi imaju oni ne~astivi duhovi koji ~oveka uvere da svoje za-datke i poslove odlaù za neko vreme.

Nedavno je jedna slavna ameri~ka kwièvnica napisalakwigu pod naslovom “Nemam vi{e vremena”. Na pitawe za{to jedala takav naslov kwizi, odgovorila je: “Nisam nikada ranijemislila koliko je blizu kraj svakome ~oveku. Ali, nedavno samu jednoj godini izgubila majku, supruga i brata. Tako sam pojmi-la ne{to o ~emu ranije nisam razmi{qala: kraj je svakome bli-zu, ma koliko godina ìveo. Tako sam osetila da ”nemam vreme-na”.” Veoma je va`no, naro~ito danas da i mi ovo osetimo, i dase {to ~e{}e u idu}oj godini setimo apostolske pouke: “Bra}o,vreme je kratko”.

S druge strane, nama bi bilo veoma polezno da sa staromgodinom odbacimo stare r|ave navike, stare poroke i {tetnobreme nesre}e i propasti, da gledamo napred, idu}i za Hristomi wegovim idealima. Da propu{teno uradimo bez odlagawa. Se-ja~a koji zakasni sa setvom na wivi neminovno o~ekuje neuspeh iprezir drugih, koji ina~e svaki posao rade u pravo vreme.

Kakvo je na{e vreme

Celokupna na{a ovogodi{wa {tampa je ocenila 1987. go-dinu veoma niskom ocenom. Pomiwu se ratovi, nove netrpeqi-vosti i zastra{ivawa, te neprijateqstva me|u narodima, novenevoqe i nesre}e po ~itavom svetu, napadi, ubistva, silovawa,terorizam, strahovi, stresovi, atentati, {trajkovi, kidnapova-wa i ~itav niz drugih nesre}a koje su porasle u pro{loj godiniu odnosu na ranije.

Na po~etku 1985. godine u NIN-u je iza{ao ~lanak pod na-slovom: “Sre}nije stare nego nove (godine)”. Tada su vr{ene i“novogodi{we ankete”. Pomiwane su mnogobrojne nevoqe u na-{em celokupnom ìvotu: porodi~nom, dru{tvenom, me|unacio-nalnom, ekonomskom, finansijskom. Prognoze, donesene na osno-vu anketirawa qudi iz na{eg dru{tva, u najve}em broju su bilepesimisti~ke. Kao najàlosniji zakqu~ak svega toga moè seuzeti ono {to je na kraju rekao pisac pomenutog ~lanka: “Qudimogu biti bez mnogo ~ega, a u sada{wosti, ali ne mogu ìvetibez nade” (Nin, 27.1.1985, str. 15).


Na àlost, i mi posle proìvqene 1987. godine moèmo toisto ponoviti uz konstataciju: stawe se nije izmenilo na boqe,ali to nas ne sme obeshrabriti. [ta bismo trebalo mi hri{}a-ni da kaèmo na ovo? Pre svega, mi verujemo da pred Bogom nemavremena, niti novih godina i da je pred Wim “jedan dan kao hi-qadu godina, i hiqadu godina kao jedan dan” (2 Pet. 3,8). Akohri{}anski razmi{qamo, ni jedno vreme nije beznade`no. “Evo,sada je najpogodnije vreme, evo, sada je dan spasewa” (2 Kor. 6,2),veli sveti apostol Pavle. Svako vreme i svaki dan je Bo`je vre-me, zbog toga je i svaka situacija za ~oveka prihvativa, za svako-ga ko èli da ~ini dobro. Sve prolazi kao {to i dolazi, a jedi-no ostaje Bog, ~ija je Re~ jedina Istina i jedina stvarnost, uvekista. @ive}i u Istini koja je nepromenqiva, svako je vreme za~oveka “dan spasewa”. Kako ovo da se objasni?

Ko veruje u Boga, taj veruje u pobedu dobra. Stoga, pravihri{}ani nikada nisu pesimisti! Jevan|eqe je radosna vest,blagovest vere i nade u spasewe, u ve~ni ìvot. Ni{ta nije gorei àlosnije od prepu{tawa stihiji bezna|a, pesimizma i razo-~arawa u smisao ìvota i postojawa. Moè se to desiti svakome~oveku u trenucima velikih nesre}a. Ali to moè biti smo tre-nutno raspoloèwe, koje se razvedrava i razbija verom u Boga inadom u Wegovu pomo}. Car David je sebe te{io i blaìo u ta-kvim nevoqama: “[to si klonula, du{o moja, {to si àlosna?Uzdaj se u Boga; jer }u Ga jo{ slaviti, Spasiteqa moga i Bogamoga” (Ps. 42,5).

[ta Crkva èli i o~ekuje od svoje dece?

Pre svega, èli i o~ekuje da budu duboko veruju}i i pono-sni svojom verom. Da u~ine ono {to su du`ni ~initi bilo premaCrkvi, porodici, dru{tvu, zajednici, svojoj otaxbini. Da se nemole samo u nevoqi, ve} stalno. Da nikada ne govore “vreme jenovac”, {to nije ta~no. Vreme je veliki dar Bo`ji, koji, ako sene iskoristi pravovremeno, ne moè se povratiti. To je nevi-dqiva reka koja stalno te~e. Da shvate da pro{lost je pro{la, abudu}nost je neizvesna. Sada{wost je na{a, najpogodnije vremeda dobro ~inimo, Bogu se molimo, kajemo i preobraàvamo, daopra{tamo, da volimo i da se radujemo, da se mirimo i Boga sla-vimo.

208 Besede

Tako, draga moja deco duhovna, Ro|ewem Sina Bo`jeg ispu-nilo se staro vreme, nastalo je novo, daleko odgovornije iozbiqnije.

Svima vama ~estitamo Novu 1988. godinu i èlimo da u wojdoìvite svaki dan kao “najpogodnije vreme”, spasavaju}i se odzlih misli, r|avih ose}awa i gre{nih dela. @elimo vam da sva-kodnevno doìvqavate puno}u plodova vere i nade, ~inite novamilosr|a i dobro~instva, doìvite nove radosti u Hristu Go-spodu, kako nam “vreme ne bi bilo kao glas”. @elimo da se u na-{oj zemqi govori o pravim poduhvatima, da prestanu tiranisa-wa srpskog naroda na Kosovu i da se svako ose}a u svom domu bez-bedan, uìvaju}i blagodeti mira. Neka vas, domove i sav imetakva{ blagoslovi Bog, kome neka je slava i hvala. Amin.


TALENTI NAM NE NEDOSTAJU34

Kada se raduju pravedni, velika je slava,

a kada se podiù gre{nici, traì se ~ovek.

(Pri~e 28,12)

Draga na{a omladino,

Ova misao je davno izgovorena i ostala uvek aktuelna.Obra}am se no}as prvenstveno vama mladima, jer ste vinajimpulsivnija snaga u na{em vremenu. Pred vama su

veliki zadaci i odgovornosti, {to ose}ate i znate. Kao da se re-~i pesnika: “Gde ja stadoh ti produì, {to ne mogoh ti oduì”,bezuslovno name}u i ~uju. Kormilo na mnogim poqima ìvota,poziva i odgovornosti stoji pred vama. Mi stariji ose}amo va-{e smele ispruène ruke da ga prihvatite. Ima li svako dovoq-no znawa, sposobnosti i voqe, ostaje da se vidi. Samo hrabro ine bojte se ìvota i odgovornosti u wemu. Mi smo uvek bilistvarala~ki narod i takvi treba da ostanemo.

Svagda je mawina bila gladna pravde

Mislim, svakome je od mnogih dana bilo dosta zla svoga (sr.Mt. 6,34). Svagda su gladni i èdni pravde bili u mawini. Te-{ko da je ikada ranije sve bilo toliko izdrobqeno i izme{anokao u vremenu najve}ih organizatorskih nastojawa na svima pod-ru~jima ìvota. Sloì}ete se da nikada na{a planeta nije bilatoliko poznata kao sada. To saznawe u svetu i sveta nije pove}a-lo pravednost, qubav i dobre odnose me|u qudima i dràvama,nego se, {tavi{e, stvaraju sve ve}i zapleti. Ne stièmo da tosve pravilno osetimo, a kamoli ocenimo i sledimo. Du{e su namkao ku}e pretrpane svim i sva~im i ne umemo da ih uredimo. Ne

210 Besede

34 Beseda na do~eku Nove 1989. godine u hramu Sv. velikomu~enikaGeorgija u Kninu

umemo da se naviknemo na red i mu~i nas savest zbog sopstvenenesposobnosti.

Tehnika

[ta je sve ~ovek u tehnici stvorio i koliko je uznapredo-vao u olak{awu i ulep{avawu ìvota, u {irewu umnih vidika, -sve to li~i na prekrasnu bajku. Istovremeno, sve vi{e sti~emouverewe da je tehnika sve neuhvativija, jer dobrim delom sluìzlu, kako to bar zapaàju mnogi umovi u svetu. Oni vele: stvarase nesigurnost na svim poqima ìvota. Da bi se ~ovek wome ko-ristio, mora savladati i po{tovati sve wene principe rada.Iako je u woj prisutna stalna opasnost, ~ovek se sa tim sro|avai na neki na~in navikava. Ponekad zavisnost od we mu~i du{u idrhti telo.

Izobilni su stru~ni talenti i kultura re~i

Na{e doba izobiluje talentima za pronalaske {to se naj-vi{e opaà me|u mladima. Mora se priznati da i ovde ima mno-go nereda i nesklada. Ima, jer se sve komercijalizuje i podvodiniìm vrednostima. Isto tako, u na{em dobu je rasprostrawenakultura re~i, a nikada nam re~ nije bila slabija i bezna~ajnija.Ovladala je inflacija re~i, i ne mawe od one nov~ane koja haracelim svetom. Nov~ana inflacija zna da se negde nalazi i zlato,pa kada se ono iznese, lako se procewuju wegova vrednost i dru-ge vrednosti. U inflaciji re~i, mada se pojavi koja zlatna re~,re~ neprolazna i trajno vredna ne razlikuje se od hartije na ko-joj je ispisana. Nema sumwe, u na{em vremenu je vi{e omlitave-log dobra, a u re~i zla nije sasvim izlapio otrov.

Nauka je do krajwih granica razvila svoj kriticizam i usa-vr{ila svoje metode, a ìvot nikada nije mawe teìo istini.Ono {to je obuhva}eno teorijom, teorijama i praksom i gospoda-ri dana{wim ìvotom nije Istina. To su ~iwenice, duhovnagra|a koja se moè upotrebqavati i zloupotrebqavati. Na~elo:“ne ~ini drugome ono {to ne èli{ da tebi ~ine drugi”, kao dase pamti samo zato da bi se izvratilo u svoju suprotnost. înidrugome sve {to bi hteo da tebi ~ine drugi i ne uàsavaj se nad


tu|im delima, koja da su tvoja, kovao bi ih u zvezde, {to je na~e-lo koje se sve mawe ima na umu.

Po toj istoj nauci, dok se materijalne sirovine toliko ce-ne - kao da se do{lo do nekakve genijalnosti u preobraàvawu iiskori{}avawu svakojakih otpadaka, - dotle se na ~ovekovu du-hovnost, u kome saznawe sluì voqi za nepropadqivim blagom,gleda gotovo kao na {tetne i neupotrebqive otpatke.

Dva apsurda

Danas se sukobqavaju dva apsurda, individualisti~ki i ko-lektivisti~ki. Renesansno oslobo|ewe pojedinaca, davno je ne-gde zalutalo budu}i da je otkinuto od svete obaveze prema Ko-smosu. Danas se pora|aju brda, a ra|a se mi{. Danas se vodi ti-tanska borba za plemenitu slobodu li~nosti, za wenu hrabru sa-moupravu, a ra|a se proizvoqna samoìvost, telesno iìvqava-we i sloboda iskori{}avawa bli`weg. U na{em veku protivindividualizma digao se kolektivizam progla{avaju}i spaseweu uni{tavawu same ideje Boànskog. U toj borbi kolektivizmaipak se i uglavnom udara po ~ovekovim duhovnim kategorijama.Traì se klawawe nekoj relativnoj ideji - idolopoklonstvo.Istini za voqu, nikada nije bilo toliko kolektivizama u svetukao danas, razli~itih verovawa i uverewa, a nikada mawe bo-ànske qubavi i svakog drugog dobra koje nebo daruje.

Na{e vreme ima i lepih tekovina

Uprkos svemu re~enom, na{e vreme ima i lepih tekovina.Nikada nije bilo toliko higijene i napretka medicine, tolikopobedonosnih pohoda na bolest. Ovo se moè re}i i za druga do-stignu}a ~ovekovog duha. Pa i pored vidnih uspeha u medicini,javqaju se nove bolesti za koje se traè novi lekovi. Treba re-}i, nikada nije bilo ni toliko ludila, toliko glupavih foto-grafija, pornografije, niti toliko samoubistava. Nikada nijebilo toliko dobrotvorstava i socijalnih starawa, ali ni toli-ko hladnog, ra~unxijskog omalovaàvawa ~ove~je patwe i o~aja-wa, sve do gaèwa qudskog dostojanstva. Propoveda se preporo-|ajno odgajawe, a valuta qudskog ìvota nikada nije bila jefti-

212 Besede

nija. Dana{wi ratovi sa svim svojim naoruàwem ni po ~emu neli~e na Kosovsku bitku, ~iju 600-godi{wicu srpski narod pro-slavqa ove godine. U savremenom ratovawu, u velikoj meriostvaruje se stara re~: “sad najgora r|a moè ubiti najboqeg ju-naka”. Kad bi se sada pojavio Marko Kraqevi}, presvisnuo biod ovog saznawa.

Iznose}i ovo i kada sam za moto ove besede uzeo re~i: “Ka-da se raduju pravedni, velika je slava, a kada se podiù gre{ni-ci, traì se ~ovek”, nisam imao nameru da obezvrednim va{mladala~ki entuzijazam, niti da vas obeshrabrim ili zapla{im.Sve to nije svojstveno mladosti. @elim ujedno da vas podsetimna razmi{qawa, zakqu~ke i shvatawe koliko je dostojanstvenobiti ~ovek i sa~uvati svoje dostojanstvo. Sve je to itekako va-`no, i ta saznawa pokre}u na jo{ ve}u akciju i pripremu da bi-ste mogli odgovoriti na mnoga ìvotna pitawa i jo{ vi{e pri-bliìti se Istini - Bogu. Samo se tako moè biti dobar i odgo-voran ~lan dru{tva. Samo se tako moè biti vaqan sin i pono-sita k}i svoje Otaxbine. Samo se tako moè stvarati dobra po-rodica za koju je francuski pedagog rekao: “Dajte nam dobru po-rodicu, pa }emo vam dati dobru dràvu”. To zna~i, dajte nam do-bre, u svakom pogledu zdrave i odgovorne roditeqe, pa }emo za-jedno sa wima podariti Otaxbini dobru decu.

Ova godina je jubilarna u srpskom narodu i u ovoj zemqi.Ona se zove i Kosovska godina. Napunilo se {est vekova od Ko-sovske bitke 1389. godine. Palo je u udeo sada{wim nara{tajimada ovaj jubilej obeleìmo i da nas podseti da je Kosovo na{e ini~ije vi{e. Nama je palo u udeo da se opomenemo svih predakana{ih koji su “za krst ~asni i slobodu zlatnu” poloìli ìvo-te svoje od Kosova pa do najnovijih dana i doga|aja. Ovu velikugodi{wicu obeleì}emo i mi na na{em Dalmatinskom Kosovu9. jula ove godine kod crkve Lazarice.

Neka Vam je sre}na, plodotvorna i svakim Bo`jim dobromispuwena Kosovska 1989. godina.


O DUHOVNOM VITE[TVU35

Evo nas danas na mestu svetom u na{oj dràvi.Na{a zemqa je vaistinu puna svetih mesta i svetiteqaprosijalih boànskom svetlo{}u.

Evo nas sabranih na svetom mestu da proslavimo OgwenuMariju i u ovoj godini, naro~ito, svetog kneza Lazara, kosov-skog mu~enika. Evo se na|osmo pred licem onih koji su umomsvojim grlili celo nebo, a srcem saose}ali svaki pad ~ovekov.

Ove godine na{ narod proslavqa svoje heroje iz pro{lo-sti, bliske i davne. Proslavismo 200-godi{wicu Vuka Karaxi-}a, obeleìsmo pogibiju Jankovi} Stojana, obeleìsmo osam ve-kova manastira Studenice. Ove godine obeleìsmo 600 godinaod Kosovske bitke. Isto tako, obeleàvamo i 250 godina od ro-|ewa Dositeja Obradovi}a. Idu}e godine obeleì}e se 300 go-dina od Prve seobe srpskog naroda pod patrijarhom Arsenijemârnojevi}em. Mi u Dalmaciji obeleì}emo 100 godina od upo-kojewa blaène uspomene zaslu`nog vladike Stefana Kneèvi-}a.

Zar je ovom, u pro{losti quto rawenom narodu, do prosla-va? Do proslava onih koji su bili ìvi, pa umrli? Zar se pro-slavama le~e rane rawenika, a ne hlebom? Tako mogu da mislenerasudni i tako govore kratkovidi. Ako se hlebom le~e ranetelesne, zar se hlebom ne le~e i rane du{evne? Ako telesna hra-na moè da ispravi pogrbqeno telo od gladi, zar ona ne moè daispravi du{u od poroka i zabluda?

Ko ima o~i da vidi, moè da vidi. Zar se ovaj narod poslestra{nih proteklih ratova nije oporavqao telesno, moralno iduhovno? Treba mu jo{ duhovne hrane da bi mu se du{a zale~ilai ispravila. Proslavqawe velikih qudi daje tu hranu i melemdu{i. Mi ne slavimo mrtve nego ìve! Pravi qudi nikad ne

214 Besede

35 Beseda u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca, na Ogwenu Mariju 1989. g.

umiru, ni na zemqi, niti na nebu. Oni svla~e sa sebe hudu tele-snu ode}u da potom kao slobodni duhovi borave u finijoj izra~nijoj atmosferi nego {to je na{a.

Ne treba se bojati da jedan narod ne pretera u proslavqa-wu svojih svetiteqa i u~iteqa, svojih vitezova i dobrotvora,srì srì svoje i ploda istorije svoje. Vi{e se treba bojati danarod ne zatvori kapiju za le|ima svojim, zaboravi vrline iimena svojih velikana, ne preda se samo brizi o danu i komadu.Takav narod izbrisa}e se brzo sa lica zemaqskog i nasledi}a gaonaj narod koji stalno ima pred o~ima ìvu galeriju svojih ve-likana i svetlih duhova. Gledaju}i wih, on razvija kod sebestremqewe ka dobru, poja~ava veru u dobro. Gledaju}i svoje ve-likane, ima se pred kim postideti u nevaqalstvu svom i krepitise u stradawu svome.

Takvi velikani su na{ ovogodi{wi slavqenik i dana{wasvetiteqka. Mi smo se sabrali oko besmrtnog duha wihovog. Dataj duh nije nadìveo svoje telo, zar bi neko od nas na{ao razlo-ga da sa po~a{}u prilazi wima? Zar bi se tako silan narod po-klonio svetome Knezu u ovoj godini? To je obi~an na~in Bo`jida kroz prividno neznatne doga|aje daje qudima veliku lekciju,i da sa prividno mr{ave wive puni qudske du{e bogatom du{ev-nom ètvom.

[ta su postigli mu~iteqi Ogwene Marije, ili Sultansmr}u jednog velikog ~oveka u srpskom narodu na poqu Kosovu?Ni{ta. Ako su nameravali da na wihovim grobovima caruju,prevari{e se. Wihovo carovawe nemo}nije je od wihovog praha,onda kada nepravdu brane, a pravdu napadaju. Ako su nameravalida uni{tewem ovih ìvota spuste u grob i duh wihov, opet seprevari{e. Wih Bog podiè do najvi{ih visina, veoma visokoiznad grobova wihovih. Bacawem glave svetog kneza Lazara u bu-nar Turci ne unizi{e Lazara i po{tovawe prema wemu; u svomneznawu oni ga, naprotiv, uzvisi{e.

Me|utim, mi }emo se vratiti svojim ku}ama prazni i duhomgladni sa dana{we svetkovine ako ne unesemo svete u srca svoja.Neka svako danas uzdigne duh svoj u one visine na kojoj stoji bo-gato postavqena trpeza Ogwene Marije i svetog velikomu~eni-ka kosovskog Lazara. Nahranimo se duhovnom hranom kojom su sehranile te velike du{e za vreme svog obitavawa na zemqi. Javidim tri glavna jela postavqena na toj bogatoj trpezi kojima,


kada bi se na{ narod hranio, brzo bi zale~io rane svoje du{e ibio zdraviji od svih ostalih naroda. Prvo jelo je wihova vera uBoga i besmrtnost du{e. Drugo jelo je wihovo ~ovekoqubqe i uwemu rodoqubqe. Tre}e jelo je duhovno vite{tvo i u wemu voj-ni~ko vite{tvo, kao najve}a vrednost na zemqi.

Vera u Boga i besmrtnost du{e

“Udar na|e iskru u kamenu”, veli crnogorski vladika Pe-tar ££ Petrovi} Wego{. Du{a je boànska iskra u nama, koja sa-ma sobom daje dva neposredna svedo~anstva: jedno o postojawuBoga i drugo o svojoj besmrtnosti. Nema li, pak, udara, du{aostaje mrtva, ne svedo~i ni o Bogu, ni o sebi. Stra{ni udar podkojim su stajali pomenuti svetiteqi, klesali i majstorski dr-àli upaqenu buktiwu vere i besmrtnosti du{e do dana dana-{weg. Onde gde je iskrila boànska iskra, ne pamti se da je bi-lo ijednog odricateqa od Boga i besmrtnosti du{e.

Stradawe je Krsta dobrodeteq,

Prekaqena isku{ewem du{a

Rani telo ogwem elektrizma,

a nade`da veè du{u sÄ nebom

Kako lu~a sa suncem kapqicu.

(Wego{)

ôvekoqubqe i u wemu rodoqubqe

Drugo jelo sa besmrtne trpeza ovih svetiteqa jeste ~oveko-

qubqe i u wemu rodoqubqe. Ovo jelo je vazda potrebno svakompokolewu, pa i na{em. Potrebno je onim nara{tajima koji su sepribliàvali ovoj bogatoj trpezi. Ako postoji àrka qubavprema otaxbini, ona bi nas morala privesti trpezi ~ovekoqu-bqa i rodoqubqa. Veli jedan sveti Otac: “ôvekoqubqe i ro-doqubqe uvek su i stradawe”. Nije li u tome primer sveti knezLazar kada stoji opredeqen za Carstvo nebesko, te u odbrani odneprijateqa svoga ota~astva i zaustavqawa neprijateqskogprodora u Evropu? Kod wega je stradawe bilo onaj blagosloveniudar koji kre{e plamen vere u du{i. Stradawe je najkra}i putveri, dok umovawe ~ini taj put duìm. Ja ne govorim o nerazum-

216 Besede

nom stradawu, ve} o uzvi{enim podvizima qubavi za ota~astvo.Nijedna se dragocenost ne dobija lako. Koliko li muka i podvi-ga u ìvotu ~ini ~ovek da bi o~uvao nasle|eno zdravqe! OgwenaMarija i sveti Knez Lazar su odràli i utvrdili nasle|enu ve-ru mu~nom borbom spoqa i iznutra. Istorija wihovih du{a jeistorija qudske du{e koja se probija kroz mrak ka svetlosti,kroz zlo ka dobru, kroz bezumqe ka umnoj sili. Ovako se pobedo-nosno prelaze sve muke, vera odràva, okrepquje i produbquje.Sav prividni besporedak stvari mogao je wih unekoliko uà-snuti, ali ne i zbuniti. Svojim smelim i zdravim duhovnim vi-dom oni su, po re~ima Wego{a, videli da:

Cijeli svi pesporetci,

Po poretku nekome sqeduju,

Nad svom ovom grdnom mje{avinom,

Opet uma sila torèstvuje.

Treba posebno re}i: Lazarevo ~ovekoqubqe i rodoqubqenalagalo mu je da sa svojim narodom bude, ìvi i radi. To je ~i-nio onde gde se rodio. Morao je svoj narod braniti od unutra-{wih poroka i spoqnih napada~a. Morao je ~a{}u, po{tewem izaslugama kod svakog gra|anina uve}avati moralni kapital, mo-ralnu vrednost svoga naroda pred Bogom i qudima. Sede}i nastolici svojih predaka i vitezova, nikakvo zlato nije ga moglopotkupiti, niti ugodnosti ovoga sveta, da bi napustio ve~nevrednosti i ve~ne ideale. Uostalom, zavidnije je bilo biti go-spodar nad svojim narodom, u “gnezdu sokolova”, nego sultan bez-brojnoga “roba vezanoga”. Zavidnije je bilo biti orao me|u “so-kolovima”, nego rajska ptica me|u ~avkama. Nije potrebno na-{iroko govoriti o ~ovekoqubqu i rodoqubqu wegovom, jer jeono svima poznato. Ovogodi{we proslavqawe ovog velikog mu-à to je upravo pokazalo.

On je divan u~iteq ~ovekoqubqa i rodoqubqa, {irinomsvojom pokriva mno{tvo greha i me|usobno pribliùje qude.Wegove su grudi disale molitvom za sve qude i za svoj narod. Onje mo}ni vitez uvek sveèg, zdravog i vite{kog ~ovekoqubqa irodoqubqa, za na{a mlada pokolewa do u daleku budu}nost.


Duhovno vite{tvo i u wemu vojno vite{tvo

Najzad, evo i tre}eg jela bez koga bismo se sa ove svetkovi-ne vratili gladni. To je Lazarevo proslavqawe duhovnog, i uwemu vojnog vite{tva. To je stavqawe ~oveka u punu odgovor-nost i obavezu. Na{ narod bi re~ karakter preveo re~ju vitez.Ovo duhovno jelo va`no je za svako vreme i sve nara{taje. Ciqse ovome ne sme traìti van ~oveka, prenositi iz ~oveka na makakvo spoqa{we blago. Karakteran ~ovek, karakteran narod -to je ciq na{ koji se ni pod kakvim uslovima ne sme mewati.Moè jedan narod biti malen i siroma{an, ali ako ima velikihkaraktera i ako nema Brankovi}a, on niti je mali, niti je siro-ma{an. Moè, opet, jedna dràva biti velika i bogata, no bezkarakternih qudi ona je ni{tavna i siroma{na. Pod vite-

{tvom razumeju se sve vrline, bilo u ratu ili miru.Kada Wego{ kod svojih junaka procewuje vite{tvo, on is-

ti~e Mi}unovi}a zato {to tvrdi ono {to zbori:

Mi}unovi} i zbori i tvori.

Za wega je vitez u neustra{ivoj ~estitosti vladika Dani-lo, kroz ~ija usta pesnik govori:

Strah ìvotu kaqa obraz ~esto.

Vitezovi u iskrenosti, ~ak i prema neprijateqima, jesuvojvoda Batri} i serdar Ivan Petrovi}:

Turci, bra}o, u kam udarilo,

[to }emo vi kriti u ku~ine...

Maleni su jasli za dva hata.

Vitez u molitvenoj mudrosti je iguman Stefan, koji se ve-seli vite{tvu i moli Bogu za vitezove:

Na nebu im du{e carovale,

ka im ime na zemqi caruje.

Vitez u saàqewu prema prirodi je Vuk Raslap~evi}, kojibrani da se ubije kukavica, i ostala mnoìna Crnogoraca kojine daju da se ubijaju jarebice:

Pu{tite ih, amanet vam Bo`ji!

Utekle su da vam uteknu,

A nijesu da ih pokoqete.

218 Besede

Vitez u ~ovekoqubqu je Dra{ko, koji gnevno protestujeprotiv ne~ove{tva mleta~kog:

Kada vi|eh vite{ku nevoqu,

Zaboqe me srce, progovorih:

- [to, pogani, od qudi ~inite?

[to im takve muke udarate?

Vite{tvo je ne boriti se sa slabijim, vite{tvo je ne tla-~iti bednoga, vite{tvo je biti gospodar svoga jezika, vite{tvoje i dobrota. Vite{tvo je, jednom re~ju, svaka dobrodeteq. Vite-{tvo je so ìvota. Imati vite{ke misli, zagrevati se vite-{kim ~uvstvom, ~initi vite{ka dela, to zna~i biti vitez.

Nema dana koji od ~oveka ne iziskuje vite{tvo, niti ima~oveka kojem se posvednevno ne name}e prilika da se pokaè vi-tezom, bilo da je u dru{tvu bogatih ili siroma{nih, bilo da do-bija ili gubi. Mi smo jednako okruèni gledaocima i sudijamakoji gledaju i sude na{ karakter. Mi smo do smrti na jednoj iz-lo`bi, na kojoj, hteli-ne hteli, moramo pokazati svoje vite{tvopred svetom, vidqivim i nevidqivim.

Pomiwu}i sve ovo, draga bra}o i sestre, pre sviju i poslesviju, mi se najpre poklonimo Gospodu, darodavcu svake dobrode-teqi. Poklonimo se dana{woj svetiteqki, Ogwenoj Mariji, isvetome knezu Lazaru, kosovskom mu~eniku. Blagodarimo za svadobra koja su nam darovali i {to smo udostojeni ovog molitve-nog skupa.


KAKO UREDITI SRPSKI DOM36

Draga na{a omladino,

Ovo je prilika kada vas susre}em u ovako velikom brojui kada vam se mogu obratiti kao va{ duhovni roditeqi dobroèlateq.

U na{em vremenu, postav{i sve svesniji svoje uloge i do-stojanstva u svetu, qudi èle u~estvovati u dru{tvenom, eko-nomskom i politi~kom ìvotu. Zapawuju}i napredak tehnike inauke, kao i novih sredstava dru{tvenog saobra}aja, omogu}ujuqudima vi{e vremena, da bi vidnije pristupili duhovnim i kul-turnim tekovinama, da bi se te{we vezivali i me|usobno dopu-wavali.

Dodu{e, ovo su veliki napori, jer ni deca, ni odrasli ne-maju veronauku u {kolama, a kroz wu se mladi svet razvija uistini i qubavi.

Sveta Crkva je od svog Utemeqiva~a, Gospoda Isusa Hri-sta, primila nalog da propoveda tajnu spasewa svim qudima, davodi brigu o celokupnom qudskom ìvotu. Stoga, Crkva imasvoj udeo u unapre|ewu i pro{irewu vaspitawa mladih.

Svi qudi, na temequ svog dostojanstva, imaju svoje neotu-|ivo pravo na vaspitawe koje odgovara wihovom srcu i ìvot-nom usmerewu. Mi{qewa sam da u ovom vremenu treba omogu}i-ti deci i omladini da skladno razviju svoje fizi~ke, moralne iintelektualne sposobnosti kako bi bili sposobni za savr{eni-ji ose}aj odgovornosti. Da svoj ìvot stalnim naporima pravil-no kanali{u, da idu ka pravoj slobodi kojom nas oslobodi Hri-stos (sr. Gal. 5,1). Ovo je potrebno da bi se, pravilnim usmere-wem, mogli aktivno ukqu~iti u sve tokove ìvota, dijaloga sadrugima i odu{evqeno raditi na op{tem dobru. Isto tako, dabi po meri svoga fizi~kog i duhovnog rasta mogli rasu|ivati o

220 Besede

36 Beseda na do~eku Nove 1990. godine u hramu Sv. velikomu~enikaGeorgija u Kninu

moralnim vrednostima, prihvatiti ih svojom li~nom odlukom.Treba da u~e kako da oblikuju svoj sopstveni ìvot u pravdi,istini i svetosti.

Roditeqi daju deci ìvot, ~ime sti~u velike obaveze okovaspitawa. Wih treba priznati kao prve i najovla{}enije vas-pita~e dece. Roditeqsko vaspitawe ni~im se ne moè zameniti.Na wima je da stvore porodi~ni ambijent, proèt qubavqu pre-ma Bogu i qudima. Porodica, to je prva i najtoplija {kola du-hovne snage, potrebna svakom dru{tvu. Ovo se naro~ito odnosina hri{}ansku porodicu, koja je oboga}ena milo{}u Bo`jom iduhovnom snagom Bogom blagoslovenog braka, i gde deca sti~uprava iskustva o zdravoj qudskoj zajednici, o Crkvi.

U ovom smutnom vremenu, kada svako polaè pravo na osni-vawe raznih dru{tava, decu ne bi trebalo ostaviti bez religio-znog vaspitawa. Predavawe veronauke u {kolama kao pre ratamorali bi najvi{e i najpre traìti roditeqi i u~enici po{kolama. Crkva tu ne}e izostati. Nema sumwe, deci je potrebnaduhovna sigurnost i niko je ne moè pruìti sem Crkve. Ovospada i u brigu dru{tva ako èli stvoriti zdrav nara{taj i ka-rakterne gra|ane.

Rekli smo da ovaj teàk posao vaspitawa i oblikovawaqudske li~nosti pada najvi{e na roditeqe. Wima treba da po-mogne celo dru{tvo i dràva ima zadatak da se brine za pravil-no i svestrano vaspitawe mladih, uvek po{tuju}i èqe rodite-qa i onih koji jo{ imaju udela u vaspitawu dece.

Svakom ~oveku, draga na{a omladino, otvorena su dva poqadelawa: za svoj dom i za svoje bli`we. Svakom narodu data su,isto tako, dva poqa delatnosti: za sebe i druge. Sebi~ni qudi inarodi su kao onaj sluga koji je primio jedan talanat pa ga zako-pao.

Srpski narod je dobio od Boga dve stvari: da najboqe kakoume uredi svoj dom i da drugima mawe darovitima pomogne kakoda urede svoj dom. Srpski narod je ova dva zadatka u potpunostiizvr{io. Uredio je svoj doma na hri{}anski i doma}inski na-~in, i pomogao je svima i svakome u susedstvu da uredi svoj dom.

Kao redak doma}in, Srbin se doma}inski starao o svom do-mu, o svom selu, o svom narodu, a isto tako i o narodima susedi-ma blizu i daleko. Wegovu slu`bu Hristu nije ograni~avalo nivreme ni prostor. Zbog svog tako {irokog doma}inskog duha


Sveti Sava je bio voqen kao An|eo Bo`ji i me|u Ma|arima iBugarima, me|u Grcima i Albancima. Kraq Milutin je odbijaomongolske navale ne samo od Srbije, nego od celog Balkana. CarDu{an je ratovao i u ratu postradao daleko od svoje zemqe radiodbrane pravoslavnih Grka i Bugara, isto toliko koliko i radiodbrane Srba. Knez Lazar je poginuo na Kosovu za krst ~asni islobodu vascelog hri{}anstva, {to se tada osetilo i priznalou celoj Evropi. Kara|or|e je digao ustanak sa krajwim ciqemoslobo|ewa celog Balkana i stvarawa hri{}anske heterijesvih pravoslavnih naroda na ovom poluostrvu.

Najve}i zadu`binari u Rumuniji i Ma|arskoj bili su Srbii Srpkiwe. Najznamenitiji veliki veziri u Stambolu bili suSrbi. Najve}i ma|arski pesnik bio je Srbin. Nekoliko Srbavojskovo|a i svetiteqa ruskih bili su Srbi. Na spisku velikihqudi Austro-Ugarske monarhije nalazi se mnogo Srba. Prva inajve}a svetiwa u Albaniji jeste manastir svetog kraqa JovanaVladimira kod Elbasana. Prva i najve}a svetiwa rumunska jesumo{ti svete Petke Srpkiwe u Ja{u. Dvorska crkva sa mauzole-jem, gde su sahrawivani vladari rumunski jeste srpska zadu`bi-na u Kurtea de Ar|e{u. U prvoj prestonici Bugarske poti~u mo-{ti svetog kraqa Milutina. U neposrednoj blizini Groba Go-spodweg u Jerusalimu nalazi se opet zadu`bin Milutinova, ma-nastir Svetih Arhan|ela, i do sada dobro o~uvana. U gr~koj Te-saliji naj~uveniji su oni manastiri na Meteorima, koje su podi-gli Srbi i u kojima se nalaze mo{ti Srba svetaca i ktitora. Dai ne govorimo o Svetoj Gori koja se obnovila i do danas odrà-la blagodare}i najvi{e srpskoj brizi i pomo}i, duhovnoj i ma-terijalnoj. Najzad i u na{e vreme, u Novom svetu, u Americi i{irom sveta genijalni Srbi nau~nici zauzeli su mesta u prvomredu. [irom Amerike i celog sveta poznata su imena dvojiceSrba: Nikole Tesle, sina sve{tenika, i Mihaila Pupina.

To su nam preci veliki i slavni i ovde svi nepobrojani.Ostaje nam da ih sledimo, da se od wih u~imo kako na li~nom iop{tem planu biti koristan u na{em vremenu, Bogu ugodan iistorije dostojan.

Pred nama su vrli primeri predaka. U novom vremenu pu-nom kriza raznih vrsta, a ponajvi{e krize morala, na predstojinam drugo, draga na{a mladeì, nego da imamo: slatku du{u kra-qa Vladimira, izdrìvost Stevana Nemawe, hristoqubqe Sve-

222 Besede

toga Save, revnovawe kraqa Milutina, krotost svetog kraqaStefana De~anskog, smernost cara Uro{a, po`rtvovawe svetogkneza Lazara, kosovskog velikomu~enika, vite{tvo Jugovi}a,Milo{a Obili}a i Banovi} Strahiwe, pravdoqubqe MarkaKraqevi}a, srce Jugovi}a majke, pouzdawe carice Milice, bla-gost Jevrosime, ène prvog diplomate kod Srba, milost Kosov-ke devojke, trpeqivost porobqenog robqa, vidovitost slepihguslara, mudrost srpskih popova i kalu|era, stidqivost narod-nih devojaka, nadahnu}e narodnih peva~a, darovitost narodnihzanatlija, otmenost narodnih tkaqa i veziqa, jasno}u narodnihposlovi~ara, umerenost i otmenost srpskog seqaka, sjaj Krsneslave svih kr{tenih Srba.

Ja se nikada ne bih sloìo sa izrekom: “Dovoqno je bitidobar Srbin, vera je sporedna”. Re}i ovo nekome isto je {to ka-zati ovci: “budi samo ugojena, a pa{a je sporedna”. Ovde pomenu-te vrline treba negovati, doìveti, kako ne bi bili lepa firm-a na praznom du}anu.

Dakle, dovoqno je biti dobar pripadnik svoga roda tekaonda ako se ugleda na najslavnije qude iz svoje pro{losti. Ina-~e, nigde nemoj pomenuti: “vera je sporedna”, jer }e te Srbi vrlobrzo uterati u la`.

Da bismo sve ovo znali, treba da ìvimo po Bo`jim zapo-vestima, radimo i kwige izu~avamo. Najgore je ne znati svojupro{lost, ne poznavati svoj narod i wegove velikane koji sebeposveti{e svome rodu. Rekao je pesnik: “Blago onom ko dovjekaìvi, imao se ra{ta i roditi”.

Ovim mislima èlimo vam, draga na{a omladino, Bogomblagoslovenu Novu 1990. godinu. Da u woj bude {to vi{e zasno-vanih novih domova, Crkvom blagoslovenih brakova, pripaqe-nih slavskih vo{tanica, |ur|evdanskih uranaka, ivawskih vena-ca, ro|ene i kr{tene dece, a {to mawe inokosnih, moralnih de-likvenata. Da u ovoj godini nastupi prekretnica za mir u svetui dobru voqu me|u qudima!


O DUHOVNIM HEROJIMA37

Osve}ewe crkve Sv. velikomu~enika Georgija u Islamudoìvesmo danas kao produ`nu molitvu. U tu produ-`nu molitvu ugra|ena je veoma poznata li~nost srp-

skog naroda u Dalmaciji, Stojan Jankovi} i drugi.ôvek moè odocniti na posao, ali zadocnele molitve ne-

ma. Ipak, kao narod docnimo u onome u ~emu smo predwa~ili.Docnimo u krupnim poslovima. Jedan od neodlo`nih poslova jeoìvqavawe zatrvene duhovnosti. Predstoji nam da dozovemonara{taje, da se saìve sa duhovnim tekovinama kojih smo se do-skora odricali. Mislim na sve one tekovine za koje se ~ulo dasu zastarele i preìvqene.

U ~emu je veli~ina ~ovekova? Ukoliko we ima, ponajmaweje u vidqivim oblicima. Ona po~iwe u svesti potomaka. Timuverewem te{imo se pred grobom Stojana Jankovi}a, sve{teni-ka Petra Jagodi}a-Kurixe, vladika: Simeona Kon~arevi}a, Ste-fana Kneèvi}a, Nikodima Mila{a, kwièvnika Sime Mata-vuqa, wegovog Pilipende i mnogih drugih. Sve ih je ~ekala ze-mqa iz koje su ponikli, za ~ije su se dobro rodili, u ~iji su na-rod urasli. Jedino oni tamo mogu na}i spokoja, a i mi, jo{ ìviu neslozi, vaqda bi sa wima bili spokojniji.

U vremenu Stojana Jankovi}a i popa Petra Jagodi}a-Kuri-xe me{ala su se dva ìvqewa: latinska kultura i br|anskaenergija. Bilo je preizobiqa u sedi{tu providura a u zale|uBukovice posta; na morskoj je obali ~ulnost, a u kr{u askeza. UZadru je preticalo svile, u Bukovici je nedostajalo sukna. Prvisu to~ili vino u kristalne ~a{e, drugi su svaku kap vode ~uvaliu me{inama. Zbog ove neravnomerice izgubi Kurixina buna.

Srpski znameniti qudi neprestano su tragali za skladom. Utome je otmenost predstavqala obavezu prema svome narodu, {to

224 Besede

37 Beseda na osve}ewu obnovqene crkve u Islamu - Kula Jankovi} Stojana,1990. g.

je moralni odnos prema ìvotu. U tom vremenu biti otmen nijeono {to mi danas mislimo, nego biti zreo. Najteè je tad padalo~oveku ono {to bi ostalo nedora|eno. U nas danas {to{ta ostajena pola puta ili nedora|eno, a glavni uzrok leì u pomawkawuideja vodiqa. Onim stihom “u traqama otac vas ostavqa” BrankoRadi~evi} je formulisao sudbinu srpske duhovnosti. U nas sekontinuitet kidao u presudnim ~asovima i na bitnim mestima.

Danas se jasno vidi da su dela umnih qudi bila usmerena nadugu stazu. Vreme je da se setimo da imamo prozu Savinog bio-grafa Teodosija, prote Mateje ili Andri}a, da imamo poezijuDomentijana, Wego{a ili Du~i}a. Da imamo ra{ki nakit, stu-deni~ko srebro, sopo}ansku fresku, resavsko pisanije. Da ima-mo moravski doksat, kr~ke dragocenosti, br|ansku re~itost,{umadijski razbor, ravni~arsku umilnost i pomorsku tananost.Ta lepa svojstva krepe narod, jer su izraz samorodnog stvarala-{tva. Umesto toga, za vrat nam je sada stala evropska i ame-ri~ka menaèrija, sa kojom ne umemo iza}i na kraj, jer je lako-misleno opona{amo. Na{a popevka naj~e{}e nije na{a popevka,na{a misao vu~e tu|u promisao, na{ dom nije vi{e vedra ku}a,ve} turobno ruglo. Na{i gradovi su bez lica, na{e ustanovepremalo brinu u duhovnom, previ{e se upu{taju u akrobatikuprisutnog trenutka. Najzad, na{e {kole su predugo bile usmere-ne protiv intelektualne sutra{wice.

Na ovo me podsetilo stvarala{tvo predaka i duhovno bes-pu}e u koje smo za{li. Traqavost, i sa wom pod ruku lewost, sa-mozadovoqstvo i indiferentnost (ravnodu{nost) usporili suna{ svestrani duhovni razvoj.

Nama nisu potrebni kultovi. Imali smo ih napretek. Ni-smo odgajili kult rada i prosve}ivawa, ~emu nas je u~io DositejObradovi}, Vuk Karaxi} i drugi, a na ~emu napredna dru{tvamogu zahvaliti za svoj razvoj. Rad je molitva. On prosve}uje ioplemewuje, dok nerad dokazuje da se ne vodi briga o osnovnimdobrima. U na{em vremenu zameralo se na drànoj otmenosti iprebacivalo zbog toga {to se ne povodimo za prostaklukom.

Tu|om rukom i radi tu|e koristi, istrgnute su vrednosti izna{e svete svojine. Potrebno je ponovo i kona~no vratiti, u na{narod ugraditi moral, veru i um. Tri najve}e li~nosti srpskognaroda: Sv. Sava, Wego{ i vladika Nikolaj Velimirovi} su bezgroba u svojoj zemqi. Wihovi nepostoje}i grobovi su postali ì-


votodatni. Zar bi bez ta tri razgrobqena groba bilo svesti o ne-beskoj Srbiji i kako bismo se bez wih sluìli najve}im vredno-stima u srpskom narodu i u na{oj zemqi? Ovi veliki qudi, u iz-livu svoje qubavi, sjedinili su maltene rodoqubqe i bogoqubqe.Blaène uspomene vladika Nikolaj grdno je prekorevao me|urat-nu Jugoslaviju. Kaè: “Kada je Srbija stvarana, veliki qudi ì-veli su u malim ku}ama. Kada je Srbiju zamenila Jugoslavija, ma-li qudi ìveli su u velikim palatama. Sva vojska Kara|or|eva,koja je digla ustanak, mogla bi se smestiti u palatu jednog jugo-slovenskog velmoè, zlatoqubca i ~ovekomrsca. Zbog novca ubi-jani su qudi, paqene ku}e, sklapani brzi brakovi, razvo|eni bra-kovi, deqene zadruge, stvarane partije, zava|ana bra}a, prqanoime srpsko, odbacivana vera, izdavana svetiwa, prodavana otax-bina. Eto, za{to je morao do}i stra{ni sud Gospodwi - Drugisvetski rat, bra}o moja, i nama, i nama.” Da li su ovi gresi pona-vqani u poratnoj Jugoslaviji, ostavqam vama da rasudite.

Ja }u pomenuti samo ovo. Narodu koji se toliko natezaooko izgradwe hrama Sv. Save na Vra~aru, te saborne ku}e na pe-peli{tu svog prvog ~oveka - {ta tom narodu re}i? Taj narod je,ipak, dozvolio da neduhovna voqa bude neprikosnovena u duhov-nom poslu, po kome }e se, o~igledno, ubudu}e ponositi ovo raz-boèno pokolewe.

I jo{ pro{le godine, kad su prenete mo{ti svetog KnezaLazara preko Kosova u wegovu Ravanicu, otrpeli smo, na pri-mer, da nam u isti mah i u isti ko{ stave Sv. Savu, Wego{a iVuka sa Stepincem i Paveli}em. Ta bestidnost izre~ena je nateleviziji i ostade bez doli~nog prekora.

Nije jasno iz kojih razloga ne}e da shvate da je Kosovo pre-lomni obrt evropske sudbine u 14. veku i, hri{}anski uzev, Ko-sovo se moè uvrstiti u najpotresnija isku{ewa hri{}anstva,jer se boj nije bio za zemnu ta{tinu, nego za nebesku istinu. Ni-je se vojevalo radi prevage ma~a, nego radi prevlasti krsta.

I jo{, taj boj, u ~ijoj se prisutnosti prekalila srpska sa-mosvest, vodili su vitezovi jednog naroda na usponu mo}i. Oniga nisu vodili radi interesa svog sopstvenog naroda, nego sutraìli spasa za prosve}ene qude pred najezdom pustahija.

I jo{: svojim posledicama po sudbinu evropskog sveta ihri{}anske vere u tom svetu, kosovski boj je presudniji od svihsrpskih bojeva. Prema tome, taj boj nije bio pad: pala je vojska,

226 Besede

ali je ostala vera u poredak pravde i dobra. Posrnulo je carstvo,iznutra podriveno neslogom, ali se uspostavio moralni impera-tiv proèt saznawem da put do vaskrsewa vodi preko `rtve.

I jo{: Kosovo je preraslo u srpski znamen, zato {to smo,kao imaoci vidovdanskog `rtvoprino{ewa, vremenom uvi|alida ono predstavqa {tit na{e ~asti, jemstvo na{eg dostojanstvai zalog na{e vere. Mi ovde u Dalmaciji dostojanstveno obele-ìsmo ovaj zna~ajni jubilej i zaduìsmo potomstvo da slede}ijubilej jo{ sve~anije i potvrdnije obeleè.

Srbima predstoji da se vrate onome {to je uspostavilo wi-hov moral, karakter i pamet. Da kr{tavaju, ven~avaju i sahrawu-ju po pravoslavnom obredu. Da izbore pravo na veronauku svojojdeci u {kolama, da svetkuju krsnu slavu i ostale praznike. Davernici i ateisti budu izjedna~eni, da mladi najozbiqnije mi-sle o zajednici braka, da se vodi istinska briga o porodu, da sehramovi obnavqaju i grade bez smetwe i odu{evqeno.

Zbog toga, Srbi su du`ni da sa vi{e mere, a sa mawe neuku-sa, grade ku}e, grobqa, javne prostore. Da se prikladnije odevajui pona{aju, da oìve doma}inski duh u porodici, da po{tuju na-rodski i saborni karakter Crkve. Zbog toga, Srbi su danas du-`ni da prona|u sebe, jer ih drugi ne}e pronalaziti i na}i. Uo-stalom, slabe niko ne i{te, dok nepouzdane svako nipoda{tava.Zbog toga, du`ni su da na|u svoj put, koji je davno utrven, po me-ri duha, kulture i pravdoqubqa. Zbog toga, Srbi su du`ni da iz-le~e svoje pam}ewe, da odbace samozaborav i samoporicawe.

I, naposletku, Srbi su du`ni da iscele svoj nacionalniponos. Da se vrate svome moralu. Da budu svesni svoje duhovnesnage i da se ne stide svoje slave. Da upoznaju svoju sre}u, svojeblaènstvo, kao {to su bezbroj puta upoznali svoju patwu.

Ko imalo poznaje svoju srpsku istoriju i iz we napore pre-daka, re}i }e: “To nam i oni poru~uju”.

Se}aju}i se danas u molitvama doma}ina ku}e u neposrednojblizini ove crkve (porodi~ne), mi se molimo da Gospod upokojidu{u Stojana Jankovi}a i svih wegovih saboraca koji tera{eTurke iz Ravnih Kotara i {ire. Oni koji su osvetnici Kosova,i u sabornom zborovawu su u nebeskoj Srbiji. A svima vama, dra-ga bra}o i sestre, èlim Bo`ji blagoslov i pomo} u napretkuva{ih domova.


SEOBE ‡ NA[A SUDBINA38

Patrijarh Arsenije £££ ârnojevi} nije ni slutio da }e seseoba pod wegovim vo|stvom u 1690. godini tako dugopamtiti i od we se ra~unati novija kulturna istorija

srpskog naroda. Nije ni pomi{qao da se sa toga puta nikada ne}evratiti u svoju Pe}ku patrijar{iju i da je tim ~inom preveo jedandeo svoga naroda u Sredwu Evropu, ~ime su omogu}eni svekolikidru{tveni preobraàji, a ~ije su plodotvorne duhovne tekovinetrajno prisutne, naro~ito u na{oj nacionalnoj kulturi.

Poznato je da je prebegli srpski narod sa svojim Patrijar-hom ìveo u novoj zemqi u sticaju veoma sloènih politi~kih icrkvenih zbivawa i dru{tvenih previrawa. Ponekad je taj na-rod bio samo posmatra~ na velikoj pozornici Monarhije, a po-nekada je u~estvovao i bio nosilac ve}ih uloga. U onim nestal-nim vremenima nastojao je da se duhovno trajnije iskaè i ube-leì u istoriju, naro~ito kulturnu.

Godine 1690. odselila se iz stare postojbine srpska elita.Ova seoba je bila kao razvijena lepeza. Samo u Dalmaciju do{loje sedam episkopa, a nisu do{li sami. Ovamo ih je poslao patri-jarh Arsenije, {to }e potvrditi docnije i wegove veze sa Dalma-cijom. Sa Patrijarhom su po{li crkveni velikodostojnici(vladike), kalu|eri, sve{tenici, istaknuti trgovci, zanatlije ibogati qudi iz naroda. Letopisac, poreklom Englez, pi{e 1715.godine da je bilo “vrlo bogatih qudi”. Ovo potvr|uju i wihovio~uvani testamenti i stvari koje su posedovali.

Najve}e bogatstvo koje su nosili sa sobom jesu wihove sve-tiwe: mo{ti na{ih vladara i svetaca: svetog kneza Lazara, Ste-vana [tiqanovi}a i sv. Teodora Tirona, crkvene utvari i svetekwige. Jo{ su poneli punu nacionalnu svest, svu qubav prema

228 Besede

38 Beseda odràna u Drvaru 1990. g.

ostavqenom zavi~aju i duboku nadu da }e se uskoro vratiti usvoju Otaxbinu.

îm su se posle seobe smestili, odmah su sagradili crkveod drveta, svoje crkve, i u wih poloìli mo{ti svetaca i drugesvete utvari. Da bi nadoknadili ono {to im je na domu ostalo, uputu propalo, i da bi usred tu|eg sveta o~uvali svoju veru i na-rodnost, neumorno rade na prepisivawu kwiga: u Budimu,Sentandreji, Kalazu i drugim mestima. Daqe, organizuju se usvoje op{tine, korporacije, esnafe, podiù se sve vi{e ekonom-ski, zidaju crkve, otvaraju {kole, {tite se nacionalno, priku-pqaju intelektualnu snagu, {aqu molbe i deputacije u Be~ radizadobijawa novih i odràvawa starih prava i povlastica. To-kom vremena, uzdiù se vrlo visoko i u svemu pokazuju sve` iintenzivan ìvot, pun vedrine, poleta i rada. Oni su u svemupredwa~ili ostalim delovima srpskog naroda. U iseqeni{tvupojavquje se prva srpska u~iteqska {kola u Sentandreji, prvosrpsko kwièvno dru{tvo u Budimu. Oni su prvi palili na{uuga{enu svetlost i dodavali je na{im sada{wim intelektual-nim sredinama. Gotovo puno stole}e kasnije pojavquju se Srbi iu Trstu.

“Uzalud sam starostavne kwige pretresao, starije ispiti-vao i pra{wive arhive prebirao, kad do H¤£££ vijeka ne mogohna}i ni traga o ure|ewu srpske op{tine u Trstu. Tek s po~etkare~enog vijeka za~estaju srpske familije iz Boke, Hercegovinei Bosne da se u Trstu doseqavaju i trgovinu stalno rade”, pi{earhimandrit Ni}ifor Du~i}. Treba ovde pomenuti da je karlo-va~ki mitropolit Isaija Antonovi}, preko Ilirske dvorskekancelarije, intervenisao kod carice Marije Terezije za dozvo-lu da se i pravoslavni qudi, trgovci iz mleta~kih i turskihoblasti mogu naseliti u Trstu, da tu uìvaju slobodu veroispo-vesti, drè sve{tenika, podiù crkvu, sti~u nepokretna imawai slobodno trguju. Ovu molbu carici ponovio je i pla{~anskiepiskop Pavle Nenadovi}. Cari~inom povlasticom (privilegi-jom) od 20. februara 1751. godine ova traèwa su potvr|ena.

Prosve}eni tr{}anski Srbi zauzeli su svoje ugledno me-sto u formulisawu politi~kih i kulturnih ideala nacije. Timopredelewem sebe trajno ugradi{e u na{ kulturni identitet.Ovde mislimo i na istoriju crkve, {kole, trgovinu, pomorstvoi najuglednije srpske porodice.


Dakle, seoba Srba u Trst nije bila pod prisilom, ali su iovde dobro do{le ranije podarene privilegije srpskom narodu1690. g. i kasnije na tlu be~ke monarhije. U duhovnom pogledu,tr{}anska Crkvena op{tina je bila pod jurisdikcijom Karlo-va~ke mitropolije i sa wom je odr`avala sna`ne veze.

Me|utim, Velika seoba Srba 1690. godine zadala je Srbimatakve udarce od kojih se nikada nisu uspeli oporaviti. Bili suto po~eci provala Arbanasa na Kosovo, Metohiju i u okolnekrajeve. Tu je i proterivawe Srba iz srca nekada{we Otoman-ske carevine. Do danas to je ostala najozbiqnija i najopasnijaprovala netrpeqivog i ru{ila~kog islama u Evropu. Di-vqa~nost naroda, fantasti~na mo} reprodukcije, nekad podr-{ka Osmanlija, a sad kratkovidost Evropqana, poterali su i uovom vremenu Srbe sa wihovih ogwi{ta. Sutra }e na red do}ineki drugi hri{}anski narod. Zbog svega toga, Velika seoba Sr-ba jo{ traje i sve vi{e postaje doga|aj i datum svetske istorije.

230 Besede

HRAMOVI ‡ OGLEDALA DU[E39

Nalazimo se u godini velikog i retkog jubileja, 300-go-di{wice od Velike seobe Srba pod patrijarhom Arse-nijem £££ ^arnojevi}em. Sve na{e sve~anosti po svetim

hramovima usmerene su tom jubileju.Na{e iseqni{tvo je po~elo davno: pre i posle Kosovske

bitke. Na{i preci se pomera{e u Vojvodinu, Slavoniju, Dalma-ciju, Liku, u ove i druge krajeve. Bilo je te{ko i bolno ostavqa-ti svoja ogwi{ta i i}i u neizvesnost. Moralo se i}i, jer nijebilo drugog re{ewa.

Na{i preci nisu sa sobom nosili materijalna blaga. Naj-ve}e bogatstvo koje su poneli, bila je wihova vera, rodoqubqe,bratoqubqe, duboka i jaka svest o svojoj narodnosti, svom jezikui svojim narodnim obi~ajima. To raseqavawe je trajalo vekovi-ma, sve do najnovijih u na{em vremenu. Istovremeno trajalo je ina{e mu~eni{tvo, ropstvo, progonstvo ...

Op{ta i zajedni~ka osobina na{ih iseqenika bila je ta dakad su daqe odlazili od svog zavi~aja, gradili su prvo male cr-kve, veruju}i da }e se ubrzo povratiti svome zavi~aju. Oni drugi~ija su odseqavawa bila na kra}im relacijama, podizali su ve}ehramove i tu ostajali. Izgleda da vi spadate u ovu drugu grupuodseqenih.

Tako su na{i odseqenici u Ameriku prvo podizali malecrkve, a posle ovog rata pri{li su zidawu novih Ravanica, La-zarica, Gra~anica, Studenica. Podizali su duhovna i narodnasvetili{ta ve}ih razmera, re{eni da tu ostanu i novu zemquprihvate kao svoju. Tako oni pu{taju sve dubqe korene tamo gdesu mislili biti privremeno. Veoma je va`no {to ne zaboravqa-ju svoj zavi~aj, svetiwe i kulturne tekovine svoga naroda.


39 Beseda odr`ana u crkvi u Bastasima kod Drvara 1990. g.

Raseqavawa, ot{elni{tva i egzodusi na{eg naroda u isto-riji bili su znaci raznih te{ko}a, nesre}a i nevoqa. Tako je ina{e iseqeni{tvo od po~etka do kraja jedna velika drama itragedija. Me|utim, razni su ìvotni uslovi nagonili srpskinarod na ova kretawa. U Bibliji se pomiwe raseqavawe Izrai-qa, ~ime je Gospod èleo da svoj narod privede pokajawu i po-pravci. “I pozna}e da sam ja Gospod kad ih rasejem po narodimai razaspem po zemqama”, veli Gospod kroz usta svetog prorokaJezekiqa. Mo`da su i na{a velika raseqavawa pre i u ovom vre-menu bila znak “da se Bog na Srbe ra`quti za wihova smrtna sa-gre{ewa”?

Me|utim, na{i stari i novi hramovi podignuti po ~ita-vom svetu, pa i ovaj koga vi obnavqate, svedoci su na{eg pokaja-wa i na{e popravke. Raduju}i se tome, imamo mnogo razloga dase Bogu obratimo molitvom: “Gospode, ne gnevi se veoma na nas ine pomiwi doveka bezakowa na{a; evo pogledaj, mi smo Tvoj na-rod”.

I ovaj hram koji obnavqate, pravi je znak na{ih pokajawai pravi izraz na{e iskrene molitve da èlimo biti Bo`ji na-rod. Tako, Bog nije slao samo svete Apostole i druge da propo-vedaju wegovo sveto Jevan|eqe, nego {aqe i nas dana{we pravo-slavne hri{}ane. To i stoga kako ne bismo bili vi{e tu|inci ido{qaci, nego sugra|ani svetih i doma}i Bo`ji. Ovaj svetihram i ~itav niz drugih hramova svedo~i da ste i vi “Bo`ji na-rod” i “doma}i Bo`ji” ovde, kao i u drugim krajevima i dràva-ma gde na{i iseqenici ìve.

Pro~itao sam da je “hri{}anska arhitektura sluìteqkapobo`nosti”. Lepa crkva je propoved u kamenu. Weni torwevi ikupole su prsti upereni prema nebu. Doìvqavaju}i danas lepo-tu ovog (budu}eg) hrama i vas, draga bra}o i sestre, dobijamoutisak da je i on lepa svetosavska propoved.

Me|utim, na{a vremena su opasna i te{ka. Istorija na{egnaroda i na{e Crkve gotovo stalno je i{la strmim liticamaìvota. Zbog toga je va`no da smo uvek okrenuti Bogu i nebu.Ina~e, gledawe u provaliju savremenog ìvota, koji je ispod iizvan na{eg duhovnog nasle|a, na{ih narodnih tradicija i sve-tosavskih na~ela, zavodi svakog od nas u propast.

Pi{e sveti ap. Pavle: “Molim vas, bra}o, imenom Gospodana{ega Isusa Hrista, da svi isto govorite i da ne budu me|u va-

232 Besede

ma razdori, nego da budete utvr|eni u istom razumu i istoj mi-sli” (1 Kor 1,10). îni mi se da je ova apostolska molba upu}enai svima nama danas. Tu poruku upu}uje i Srpska crkva svojoj decigde god ih ima, a posebno vama ovde koji slavite obnavqaweovoga hrama.

Nije dovoqno da qudi zidaju, ozidaju i dolaze u hram. Po-trebno je da u wega unose svoja duhovna raspoloèwa, me|usobnuqubav, bratsku slogu i dobru voqu. Tako se u hramu postiè sa-stanak sa Bogom i me|usobno duhovno zajedni~arstvo. Potrebnoje nazidavawe verom, qubavqu i nadom u milost Bo`ju. To je po-sao koji }e uvek trajati, sve dok bude vas u ovom svetom hramu imestu.

Ovo su danas na{e najve}e poruke, odnosno, na{e Crkve.êstitamo vama na svemu do sada u~iwenom za ovaj Bo`ji dom iva{ hram. Izgradwom va{e crkve izgra|ujete i sebe, odnosno,ona izgra|uje vas. Blagoslov Bo`ji neka je sa svima vama uvek idoveka.


DIVIM SE TVOJOJ UMJETNOSTI40

Wih }u dovesti na svetu goru svoju, i razveseli-

}u ih u domu svojem molitvom... jer }e se dom moj

zvati dom molitve.

(Is. 56,7)

Danas osvetismo temeqe novoga hrama u ovoj svetoj obi-teqi, kapele sa kosturnicom. Bi}e posve}ena novim

srpskim mu~enicima.U blizini nas nalaze se temeqi jedne crkve iz {estog veka.

Ostaci nekada{we crkve govore da je ovde vrlo rano prosla-vqan Bog, i hri{}anski verovalo i ìvelo.

Ovu malu crkvu-kapelu podièmo na starim temeqima, namestu gde je bila crkva do 1941. godine kada je uni{tena, kao{to su uni{teni i ìvoti mnogih qudi iz glamo~ke op{tine.

U kosturnici ove kapele po~iva}e kosti sviju onih kojipostrada{e na pravdi Boga od zle usta{ke ruke. To su na{i mi-li i dragi, nezaboravqeni i svima poznati. Dva strati{ta kojasu otvorena, da}e jo{ ve}e podatke o wihovoj mu~eni~koj smrti.[ta }ete, kada promeqe vodenica qudi koji se Boga ne boje iqudi ne stide, kod potomaka se umnoàva èqa da im nevino po-stradali preci po~ivaju na dostojnom mestu. Evo, posle 50 godi-na mi taj dug oduùjemo, sa wima se mirimo. Verujem da }e namod danas, a naro~ito od onda kada i kapelu budemo osvetili,mirnije po~ivati i porodicama sve boqe cvetati.

U jednom manastiru u Srbiji, dok je bio u obnovi, zapisa po-setilac: “Divim se tvojoj umetnosti, graditequ crkve; grozim sena tvoja dela, varvarine”. Ni ovu svetiwu takvi posetioci ne}emimoi}i i iste re~i zapisati. Zato nastojmo da podignemo {tolep{u crkvicu i u woj u~inimo prijatan boravak na{ima milima

234 Besede

40 Beseda na osve}ewu temeqa kapele u manastiru Veseliwu, 1990. g.

i dragima. Nemojte àliti ovde dati svoj dinar. Ko ovde daje, Bo-gu pozajima i potomcima oduùje.

U~inite tako da se qudi dive umetnosti koja }e izni}i izva{e velike vere u Boga i qubavi prema pokojnicima. To je raz-log {to danas moèmo re}i: “Dove{}u ih na svetu goru svoju irazveseli}u ih u domu svome molitvenom... jer }e se dom moj zva-ti dom molitve svim narodima.”

Davno je psalmopisac zapisao ove re~i: “Radije }u biti napragu Bo`jega doma, nego stanovati u gre{ni~kim {atorima”(Ps. 83,10). Stoga se i mi danas radujmo {to se nalazimo na pra-gu budu}eg hrama zahvalnosti. Sa nama se raduje sv. Knez Lazar,kosovski mu~enik, koga ovih dana proslavqamo, kao i svi ini usrpskom rodu koji sebe dado{e za “Krst ~asni i slobodu zlat-nu”. Radova}e se i preci na{eg ktitora g. Veselina Naerlovi}a,{to }e od sada po~ivati gde je toliko vidqivo i ovom narodukorisno delo ruku wegovih.

Ova crkva }e biti mala, ali sve ono {to }e u wu uloìtiweni prilo`nici, daju}i od svojih skromnih mogu}nosti, bi}eo~igledno uzdarje Bogu.

Bili smo, draga bra}o i sestre, najsre}niji, ne kada smo bi-li najbogatiji, ve} kada smo bili najboqi qudi.

Bili smo najja~i, ne kada smo imali najvi{e oru`ja, ve}kada je u nama bilo najvi{e rodoqubqa, a me|u nama najvi{ebratoqubqa, ~ovekoqubqa, jedinstva, bratske sloge i dobre vo-qe.

Bili smo najradosniji, ne kada smo imali najvi{e novaca,ve} kada smo imali punu ku}u zdrave ~eqadi i dece, bra~ne ver-nosti i odanosti, a najmawe nesloga i bra~nih razdora.

Najmudriji smo bili, ne kada smo imali najvi{e znawa iobrazovawa, ve} kada smo najmawe gre{ili prema Bogu i premaqudima.

Uìvali smo najvi{e u svome blagostawu i imawima, nekada smo bili najbogatiji u imovini, ve} u po{tewu, ~asti i ~u-vawu istine, pravde i svoga obraza.

Ovo od nas o~ekuju oni ~ije }emo kosti uskoro poloìtiovde. Oni su takvi oti{li pre vremena tamo u Nebesku Srbiju,poloìv{i sve ispite ìvota najvi{om mogu}om ocenom. Ovobi bila wihova poruka nama, wihovim potomcima.


Hvala na svemu {to se ~ini na pribirawu kostiju na{ihmu~enika iz pro{log rata. Hvala {to }e posle pedeset godinaimati dostojno mesto po~inka do onog sveop{teg vaskrsewa mr-tvih. Neka je hvala organizacionom odboru i svima qudima kojipriti~u u pomo} da se ovaj plemeniti posao zavr{i u ovoj godi-ni obele`avawa stradawa za posledwih 50 godina.

Neka Bog i milost Bo`ja budu sa svima vama.Blagoslov Bo`ji neka bude sa svima nama i nevino postra-

dalim precima na{im i nad celim na{im narodom.Kud god stupali, daj Bo`e na dobro i na sre}u nastupali;

kud god hodili, hodili putem pravim i obrazom svetlim.Bog nas i na{e pokojnike spomenuo, Bog nam pomogao i ni-

ko nam nauditi ne mogao.Zdravi bili u dobru, u radosti, u bratskoj qubavi prebiva-

li od sada pa doveka. Amin.

236 Besede

ZADU@BINARSTVO ‡ NA[A VRLINA41

Dozvolite mi da vas najpre pozdravim i ~estitam Pra-znik, ovaj dan posve}en uspomeni Vaznesewa na neboGospoda i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista. Neka vam je

svima sre}an ovaj Praznik i molitveno zajedni~arstvo.Poznato vam je da smo pro{le godine u celoj na{oj Crkvi

i zemqi veoma sve~ano obeleìli {est vekova od Kosovske bit-ke. Obeleìli smo veoma sve~ano i u na{oj Eparhiji dalmatin-skoj i inostranstvu. Bilo je to jednogodi{we slavqe, koje }e sedugo pamtiti i koje je prostrujalo {irom kulturnog sveta. Ovegodine srpski narod i wegova Crkva obeleàvaju tri veka odVelike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem £££ ârnojevi-}em. U okviru ove velike seobe, ovog velikog kretawa srpskognaroda sa svojih ogwi{ta i stvarawa novih, mi se danas se}amoi svih drugih seoba koje su nas snalazile. Se}amo se i onih kojesu i{le na zapad i dosezale do Dalmacije.

Vladika dalmatinski Nikodim Mila{ pi{e u Pravoslav-

noj Dalmaciji: “Krajem H£££ veka zabeleèno je prvo brojnije do-seqavawe Srba u Dalmaciju, severno od reke Cetine. Prema ru-kopisnom delu frawevca Viwali}a iz H¤£££ veka, stoji: “Srbisu, godine od ro|ewa Hristova 1305., izvr{ili doseqavawe uDalmaciju.” Zatim, “jednu ve}u srpsku vojnu koloniju hrvatskiknez Mladen [ubi} naselio je 1338. godine oko Bribira, Skra-dina i Klisa. Ne{to kasnije i wegova èna Jelena, sestra caraDu{ana, naselila je srpske vojnike sa wihovim porodicama okoreke Krke. Stalnu posadu dràla je u Klisu, a wen brat Du{an,Imotski.” I pre ovih ve}ih seoba bilo je u ovim krajevima da-leko pre zajedni~kog ìvqewa Hrvata i Srba. Treba re}i, kre-tawa srpskog naroda bila su u svima pravcima i nisu prestalasve do najnovijih vremena.”


41 Beseda odràna o 600-godi{wici hrama Vaznesewa Gospodweg nagrobqu kod Vrlike, podignutog 1391. g., obeleèno 1990. g.

Slave}i ovaj jubilej, nalazimo se pred velikim brojem pi-tawa koja nam on postavqa. Ova godi{wica je prilika da slavi-mo velika istorijska dela i stvarala{tva srpskog naroda. Gdegod se kretao, srpski narod je sobom nosio svoju veru, ~ovekoqu-bqe, stvarala{tvo, bratoqubqe i juna{tvo. Koliko je samo srp-ske krvi proliveno dok su izgonili Turke iz Dalmacije i sused-nih krajeva, qudsko pero niju u potpunosti zabeleìlo. Kao da~ujemo wihove poruke i pouke koje nam oni upu}uju i preko ovecrkve Sv. Spasa.

Nau~nici tvrde da su na ovom mestu prvi temeqi crkveudareni u devetom veku, kada ovde u verskom pogledu nije bilonikakve razlike. Svi su onda bili pravoslavni. Prema tome, ita prva crkva je bila pravoslavna. Ovo {to danas vidimo i gdesmo odsluìli svetu slu`bu Bo`ju, podigao je bosanski kraqTvrtko, po ènskoj liniji iz loze Nemawi}a. On je krunisan uMile{evi na grobu Svetoga Save 1337. godine. Kada je osvojioove predele Dalmacije i naselio se veliki broj srpskih porodi-ca, on im podiè ovu crkvu 1391. godine, i to je bila prva paro-hijska crkva u Dalmaciji. O svemu ovome svedo~i Sutje{ka po-veqa koju moèmo pro~itati u Pravoslavnoj Dalmaciji od vla-dike Nikodima Mila{a. Podizawe ovog hrama svedo~i o zadu-`binarstvu ovog bosanskog kraqa. Svedo~i o duhovnoj brizi zasvoj narod koji se doselio u ove krajeve, o wegovoj veri i pobo-`nosti. Ovo se sve de{avalo u vremenu kada je Pravoslavna cr-kva bila ve} podeqena na Isto~nu i Zapadnu, na Pravoslavnu iRimokatoli~ku.

Ova je crkva u pro{losti i sve do sada, iako u ovakvom sta-wu, bila prvenstveno duhovno svetili{te ovog kraja i ovog me-sta. U woj ni do danas nisu prestajala sveta bogosluèwa. Bila jeona molitveno zbori{te koje je verom u Boga nadahwivalo na{equde u celoj ovoj okolini. Nadahwivala je nadom u pobedu Bo`jeistine i pravde, ~ovekoqubqem i rodoqubqem. Ona je u isto vre-me bila barijera otpora ovog kraja protiv svih osvaja~a. Bila jevelika nada, u oblacima najcrwih slutwi i u najteìm prilika-ma u ovom kraju. Ovde, oko ove crkve, me|u ovim brdima i na izvo-rima reke Cetine, savijali su svoja gnezda na{i preci beè}i saKosova i iz bosanskih predela od turskih nasiqa i tiranije. Ovoje bilo uvek i iz istih razloga o kojima je pevao pesnik: “OrÄognjezdo vrh Timora vije, jer slobode u ravnici nije”.

238 Besede

Pored ove crkve bilo je i ima jo{ velikih svetili{ta srp-skog naroda, kao {to su manastiri Krka, Krupa, Dragovi} i dru-ge svetiwe. Ovde treba pomenuti jo{ jednu va`nu ~iwenicu. Ni-su samo ova crkva, kao ni manastiri Krka, Krupa, Dragovi} idruge crkve ~uvali narodnu du{u, wegovu istovetnost, wegovomoralno i nacionalno bi}e, ve} je i narod ~uvao svoja svetili-{ta. Blagodare}i tome, na{a svetili{ta su se odràla, a novastvarana. To su bile ~vrste stene pod koje su se sklawala mnogana{a pokolewa od najopasnijih bura i oluja u na{oj istoriji.Dolaze}i ovde i slave}i Boga, se}amo se plemenitog ktitora,prilo`nika, graditeqa, sve{tenika, u~iteqa, pesnika, guslara,vitezova i junaka, pobo`nih vernika koji su u ovu crkvu dolazi-li, ~uvali i sklawali se pod wena krila. Svi oni su wu predalinama u nasle|e sa zadatkom da je i mi predamo budu}im pokole-wima, da se opravi i ~uva kao najdragocenije blago.

Ovo na{e slavqe nije samo jedna vrsta komemoracije, nijetek istorijsko se}awe na sve {to se doga|alo kroz proteklih{est vekova na{eg bitisawa ovde... Ono je ne{to mnogo va`nijeod toga. To je doìvqavawe i na{ih obaveza prema zavetimapredaka, koji su ovo svetili{te podigli, pod wegovim okriqem~uvali sebe, svoje duhovno, moralno i narodno bi}e. To je doì-vqavawe pouka i poruka koje nam oni neprestano {aqu tokomovih {est stotina godina. Pa`qivo slu{aju}i dugu pri~u na-{ih predaka koji su ovde ìveli, ~u}emo veoma zna~ajne porukei pouke, me|u kojima su najva`nije:

“Bili smo najsre}niji, ne kada smo imali najvi{e oru`ja,ve} kada je u nama bilo najvi{e rodoqubqa, a me|u nama najvi{ebratoqubqa, bratske sloge i dobre voqe.

Bili smo najradosniji, ne kada smo imali najvi{e novca,ve} kada smo imali punu ku}u ~eqadi i dece, bra~ne vernosti iodanosti, a najmawe neslagawa i bra~nih razdora.

Najmudriji smo bili, ne kada smo imali najvi{e znawa iobrazovawa, ve} kada smo najmawe gre{ili prema Bogu i premaqudima.

Uìvali smo najvi{e u svom blagostawu i imawima, ne on-da kada smo bili najbogatiji u imovini, ve} u po{tewu, ~asti i~uvawu istine i pravde.”

Potrebno je da ~ovek {to ~e{}e zagleda u sebe kako bi dr-ào u rukama kqu~eve svoje li~nosti. Isto je tako potrebno da


qudi stalno zagledaju u istoriju svoga naroda, kako bi u rukamadràli kqu~eve svoje narodne sudbine, i da bi doìvqavali od-govornosti prema svome narodu. Ko to iskreno ~ini, doìvqavaodgovornost i prema drugim narodima.

Jo{ mnogo i mnogo divnih poruka i pouka mogli bismo ~u-ti od na{ih predaka, doìvqavaju}i ovu veliku sve~anost kodovog viqivog svedo~anstva biv{ih seoba. Siguran sam, najboqe}emo obeleìti ovaj jubilej mnogih napora, suza, znoja, jauka iumirawa po zbegovima, beàwa od neprijateqa i traèwa mir-nijeg ìvqewa, ukoliko se vi{e u~imo na primerima na{ihpredaka.

Pre nego {to zavr{im ovu besedu, ho}u da naglasim: na~e-la pravoslavqa i svetosavqa su ista. Ona su u stalnom negovawuravnoteè izme|u rodoqubqa i qubavi prema ~itavom svetu.Ona su u negovawu ravnoteè izme|u Crkve i slobodnog stvara-la{tva. Ona su u odràvawu ravnoteè izme|u svega {to je bo-ànsko i ~ove~ansko, na svim planovima religioznog, duhovnogi kulturnog narodnog stvarala{tva. Ovo se najboqe ostvaruje uslobodnoj Crkvi, slobodnoj dràvi i slobodnoj kulturi. Otudasu vernici Srpske pravoslavne crkve du`ni negovati takvu slo-bodu svoje Crkve i svoje otaxbine, i ne mogu nikada biti protivwih.

240 Besede

KO CRKVI DAJE, BOGU POZAJMQUJE42

Usvome vremenu mnogi prolaze i ne zagledaju se u svoju

pro{lost. Misle, bi}e utoliko napredniji, ukolikomawom ocenom ocene svoju pro{lost i svoje pretke.

Me|utim, pro{lost i istorijski doga|aji su temeqi na ko-jima po~ivaju savremena zbivawa, kao i budu}a. Na wima po~ivajukultura, vera, umetnost, nauka, narodni obi~aji i jezik svakoganaroda. Zbog toga smo i mi vezani sa na{om pro{lo{}u i teme-qima postavqenim od na{ih predaka. Tako i ovaj hram podièmona temeqima ranijeg hrama, sru{enog od ruke neprijateqa, pove-zuju}i pro{lost i sada{wost.

Mnoge istorijske bujice i nepogode su vekovima udarale ona{e temeqe i zidove na{e crkvene i narodne istorije. Ru{enaje dràva, padala su carstva, ali duhovno zdawe na{e crkvene iduhovne svesti nikada nije bilo pomra~eno.

Svako novo pokolewe je na sna`nim ple}ima svoje dubokevere i narodne svesti prenosilo svoju istoriju preko najvrlet-nijih bujica ìvota. Na{a stara i izmu~ena pro{lost stalno sepreobraàvala i uvek ponovo sijala blistawem nove mladosti ilepote, no{ena u srcima i du{ama svakog novog nara{taja.

Hramovi su istorijska svedo~anstva

Iz istorije na{ih hramova u ovom kraju ~esto moèmoi{~itati istoriju na{e Crkve i na{eg naroda. Tako i ova Bo-gorodi~ina crkva u Bosanskoj Krupi pruà svoja svedo~ewa opro{losti i sada{wosti srpskog naroda u ovom gradu.

Ova crkva se podiè sa puno qubavi i ose}awa. Radovi nacrkvi obavqaju se uspe{no i do sada se mnogo u~inilo, {to jedokaz odluke ovog naroda da ni po kakvu cenu nisu voqni odre}i


42 Beseda odràna u nedovr{enom Bogorodi~inom hramu u BosanskojKrupi, 1991.

se svoje vere i svoga imena, upravo onako kao {to to nisu htelini wihovi skora{wi preci. Oko ove crkve su se stalno okupqa-li, zborovali, dogovarali, kr{tavali, ven~avali, opojavali,bratimili, jedni drugima kumovali i me|usobno sjediwavali.Ona je uvek bila najva`nije zdawe u ovome gradu, pa ~ak i ondakad je nije bilo. U woj se nikad nije ugasila boànska vatra na-rodne vere.

Ova crkva je i danas zna~ajna duhovna barijera narodnogotpora protiv moralnih opasnosti i kriza na{ega vremena. Posrpski narod u ovom mestu nema boqeg mesta od ovoga gde bi semogli sastajati radi molitve, radi susreta sa Bogom i na{ihme|usobnih vi|ewa. Miri{u}i pro{lo{}u, na ~ojstvo i juna-{tvo na{ih predaka, na wihovu veru i moral, ovaj hram je danasna{a najve}a svetiwa u ovome mestu. Stoga nas mnogo raduje we-govo ponovno podizawe, uz veliku blagodarnost g. Lazi Kova~e-vi}u, sinu ovoga kraja i glavnom nosiocu izgradwe hrama. Bognikom duàn ne ostaje, pa smo uvereni da ne}e ostati duàn niVama, g. Lazo, ve} uzvra}ati svojim blagoslovom i bogatim du-hovnim darovima.

Hramovi su Bo`ja svedo~anstva

Pored drugih svedo~anstava, i ovaj hram je jedna vrsta svedo-~ewa o Bogu, a tih svedo~anstava je bilo oduvek. Jedan stari rim-ski istori~ar je govorio da je sretao qude bez kulture, pismeno-sti, organizacije dru{tvene ili dràvne, ali ne i bez vidnihznakova wihove vere u Boga. Tako je i na{ narod kroz svoju isto-riju i podizawem hramova svedo~io o svojoj veri. Na{e pravo-slavno, a posebno srpsko shvatawe hrama je i u tome, da je on nesamo bogomoqa, ve} uzdarje koje prinosimo Bogu za sva wegova do-bro~instva. Zbog toga su u istoriji na{e kulture hramovi i sveono {to je uz wih vezano: freske, ikone, pesme, kwige, crkvenamuzika i arhitektura, ono najlep{e {to imamo.

Hramovi su ogledala istorije

Kad se ~ovek nagne nad neko duboko i bistro jezero, vidi uvodi svoj lik kao u nekom velikom i dobrom ogledalu. Nagiwu}i

242 Besede

se nad istorijom ovog hrama i ovog kraja, ne samo {to vidimolikove na{ih davnih i skora{wih predaka, ve} vidimo i sebe. Uisto vreme vidimo i svoje obaveze prema wima. Oni nas gledajui pitaju ko smo i kakvi smo. Pokazuju nam i zadatke koje nisu re-{ili u svoje vreme, pa ih ostavi{e u amanet nama da ih dovr{i-mo. Tako, istorija na{ih predaka ne samo da rasvetqava pro-{lost, ve} baca svetlo i na budu}nost, ukazuju}i na puteve koji-ma treba da idemo.

U davna vremena je premudri Solomon na brdu Moriji kodJerusalima podigao najlep{i i najveli~anstveniji hram na sve-tu. Zamislio je da }e to biti i najsvetije mesto gde }e se ceoIzraiq susretati s Bogom. Po{to je taj hram bio zavr{en, arazmi{qaju}i o svudaprisutnosti bi}a Bo`jeg, Solomon je go-vorio: “Ali ho}e li Bog doista stanovati na zemqi? Eto, nebo inebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom{to ga sazidah” (1 car 8,27). Hram je “stan Bo`ji i mesto gde sta-nuje slava wegova”, a u isto vreme, ni ~itava vaseqena nije do-voqna da smesti neograni~enoga Tvorca svega {to se vidi i nevidi.

ôveku je prethodno potrebno da doìvi Boga, da svojimdelima i mislima podigne lestvicu koja dopire do neba, da biBog si{ao po toj lestvici u hram wegove du{e. Diù}i sve svo-jim duhom prema Bogu, ~ovek moè da mu se pribliì, mestu gde“Bog obitava”. A Bog poru~uje vazda svima qudima: “Do|ite, pa}ete videti” (sr. Jn. 1,46). Do|ite ~ine}i dobro, qube}i Boga ibli`wega, govore}i istinu i misle}i {to je pravo. To su stepe-nice od kojih je bila napravqena lestvica Jakovqeva, koja sepodizala do neba i do Boga, i po kojoj se Bog spu{tao na zemqu.

Potrebno je i danas, kad obeleàvamo 50-godi{wicu od iz-vr{enog genocida nad srpskim narodom i u ovom mestu i kraju,da qudi podiù takve stepenice prema Bogu, da bi Bog po wimasilazio u wihova srca, u ovaj sveti hram i u ovaj grad, da se smi-re uznemireni duhovi i zavlada mir u du{ama sviju me{tana.

Tako, draga bra}o i sestre, ovaj hram koji vi podiète, po-stao je ve} danas takvo mesto i takav “{ator od sastanka” u kome}ete se sastajati sa Bogom. Neophodno je samo da svako svojimvrlinama o~uva svoj narodni obraz.

U ovom kriznom i uzburkanom vremenu Sveti arhijerejskisabor na{e svete Crkve upu}uje svoju slede}u duhovnu poruku:


O~inski molimo svoju duhovnu decu, pravoslavne Srbe, da u

svakoj prilici ili neprilici, pa i u slu~aju izbijawa oruànih

sukoba {irih razmera u na{oj zemqi, {to ne dao Bog, postupa-

ju u duhu svog istorijskog svetosavskog i kosovskog opredele-

wa, drè}i se vite{kog ~ojstva i juna{tva. Jer u narodu sa

tolikim brojem svetaca, mu~enika i za Krst ~asni zato~nika,

ne prili~i da ikome nanese povredu, a kamoli da ru{i i~ije bo-

gomoqe i svetiwe, kao {to su to nama ~inili i ~ine qudi bez

Boga i du{e.

Ovime pozivamo na{e vernike svuda i svakom mestu, a na-

ro~ito u Krajini i Hrvatskoj, da budu trezveni i ~ove~ni, a ne

vandali i genocida{i.

U na{em kalendaru postoje i sveti ratnici koji su ìvo-

te svoje `rtvovali za bli`we svoje; oni su vite{ki branili

ène i decu, a nikad nisu ubijali ène i decu, niti skvrnavili

ili ru{ili tu|e hramove i svetiwe. Oni su danas primer svima

kojima je Hristova pravda i qubav skupqa od svega.

244 Besede

JAWSKI SABOR43

Va{a Svetosti,Va{a Preosve{tenstva,

Danas obeleàvamo 125-godi{wicu od osve}ewa temeqai podizawa ove manastirske crkve. Obeleàvamo50-godi{wicu nevino postradalih Srba od 1941. do

1991. godine i, uz to, obnavqamo Jawski sabor.U ovom vremenu prepunom neizvesnosti, brzog smewivawa

doga|aja i me|uqudskih odnosa u svetu i kod nas, svojom misijomSrpska pravoslavna crkva nastoji da svu svoju duhovnu decu oku-pi, osnaì, sjedini i izvede na svetosavski i istorijski put srp-skoga naroda.

Oko nas i na sve strane razrasta se neman mr`we, i svako-jaki apetiti. U prisutnom bogoodstupni{tvu tragi~no podi-vqalih naravi, na{a Crkva na ~elu sa Va{om Sveto{}u budnoprati sve plime i oseke ovoga vremena. O tome govore mnogo-brojni susreti Va{e Svetosti sa ote~estvenim arhijerejima isve{tenstvom u ovom poratnom vremenu.

Crkva je uvek bila i ostala barometrom i po woj se narodsrpski upravqao. On zna da je wegova Crkva narodna, pa kada jewoj dobro, dobro je i narodu, i obratno.

U ovom vremenu samoìvosti, kretawa sa toplih ogwi{ta,asocijalnosti i jurwave za bezobzirnim skupqawem materijal-nih dobara, pada mi na um misao velikog ruskog pisca i mislio-ca Dostojevskog:

“Zar manastir ne bi opet mogao postati pravi narodnidom, a monah nosilac visokih ideala socijalne pravde? Istorij-ska je misija pravoslavnog mona{tva u svetu u preporoditeq-skoj pregradwi ovoga nehri{}anskog ìvotnog poretka u stvar-no hri{}anski, za kojim toliko vapije du{a izmu~enog sveta.”


43 Beseda u manastiru Glogovcu, kada je uspostavqen Jawski sabor, 1991. g

Ovda{wi srpski narod malo zna o ovoj misli Dostojevskog, alizna da se u ovom svetu de{avaju otpadni{tva od Boga, naro~ito uporatnom vremenu kod nas Srba, pa je iz svojih nedara Srpskojcrkvi dao preko 65 koje sve{tenoslu`iteqa, koje sve{tenomo-naha i monahiwa. Me|u wima i jednog uglednog arhijereja SPC.To ~ini{e, Va{a Svetosti, iz qubavi prema svojoj svetoj Crkvii svome srpskom narodu. Oni danas shvataju Va{ dolazak kaouzdarje za u~iweni dar.

Sa bogoqubivim narodom i sve{tenstvom Eparhije bi-ha}ko-petrova~ke posebno sam radostan na Va{em dolasku, Va-{a Svetosti i draga bratije, zbog toga {to Vas mogu pozdravitidobrodo{licom. Blagodarimo i za Va{e svete molitve prinetedanas i za arhipastirski blagoslov.

246 Besede

DOLGODENSTVUJ, VLADIKO!44

Va{e Preosve{tenstvo,Bra}o sve{tenici,Draga bra}o i sestre,

Pro{la i ova godina su veoma zna~ajne za Srpsku pravo-slavnu crkvu i srpski narod u ovom delu na{e zemqe iCrkve.

Na svom redovnom zasedawu u maju pro{le godine Sveti ar-hijerejski sabor je obnovio biv{u Eparhiju biha}ku sa sedi-{tem u Bosanskom Petrovcu s titulom Srpska pravoslavna

eparhija biha}ko-petrova~ka. Na ovogodi{wem redovnom zase-dawu u maju mesecu isti organ izabrao je i episkopa za ovu Epar-hiju, sada Preosve}enog Hrizostoma.

Sveti arhijerejski sinod je odredio moju malenkost da iz-vr{im ustoli~ewe Preosve}enog Hrizostoma danas u ovom hra-mu posve}enom Svetom Savi Srpskom. To u~inismo sa velikimzadovoqstvom i rado{}u. Ovo ustoli~ewe ne vr{imo tamo gdebi trebalo, u hramu svetih apostola Petra i Pavla u BosanskomPetrovcu, zbog toga {to taj hram jo{ nije obnovqen i na takvojvisini da se ovakva sve~anost mo`e obaviti (Tamo }e uskoro po-~eti obnova hrama spoqa, a potom iznutra. Treba ga u~initi ta-kvim da se mo`e zvati katedralni hram).

Va{e Preosve{tenstvo,Ova Eparhija je sa preko 50 crkvenih op{tina i parohija.

Sa preko 30 sve{tenika, prostire se na preko 10 politi~kih op-{tina. U woj su neobnovqene jo{ mnoge crkve i drugi crkveniobjekti. To su vidqivi svedoci, i posle 45 godina slobode, stra-{nih pogroma Drugog svetskog rata koji su se ovde odigrali. Uovoj Eparhiji u toku rata nestajala su ~itava srpska sela i time


44 Beseda na ustoli~ewu Episkopa biha}ko-petrova~kog g. Hrizostoma uhramu Sv. Save u Drvaru, 1991. g.

veliki broj ~lanova Srpske crkve. Neka ih se Bog seti i smestiih po veri i podvigu wihovom u Carstvo nebesko!

Postojala je velika potreba da se ova Eparhija vaspostavi,da ima svog Arhijereja koji }e molitveno snaìti ovaj narod.

ôvek na{eg vremena, Preosve}eni Vladiko i bra}o sve-{tenici, nije naviknut na nevidqivog Boga i davno je to bilokada su Ga ìvo ose}ali u svome bi}u.

@ivqewem u Bo`jem prisustvu ~ovek sti~e veliku preo-braàjnu snagu u sebi. Na taj na~in se mewa jedino celo ustroj-stvo ~ovekove du{e. Ovim preobraàjem pobe|uju se li~ne i op-{te slabosti i ide se ka usavr{avawu.

U najnovijim prilikama, kada se o Bogu slobodnije govorii u crkvu ide bez straha, u vremenu kada Vi, Preosve}eni Vladi-ko, dolazite na tron Episkopa biha}ko-petrova~kog, {to se ti-~e vere u Boga i svega ostalog {to ovaj izazov prati, li~na kar-ta bi bila slede}a:

“Zovete me U~iteqem, a ne pokoravate mi se.Zovete me Putom, a ne idete mnome.Zovete me @ivotom, a ne èlite me.Zovete me Mudrim, a ne sledujete mi.Zovete me Lepim, a ne volite me.Zovete me Bogatim, a ne}ete me.Zovete me Ve~nim, a ne traìte me.Zovete me Qubqenim, a ne poveravate mi se.Zovete me Uzvi{enim, a ne sluìte mi.Zovete me Pravednim, a ne bojite me se.Ako vas osudim, ne àlite se na me.”Neka Vas ova legitimacija ne upla{i ve} osnaì, jer ovaj

narod nije to izgubio, ve} je pomalo stavio postrani. Ideologi-ja pod kojom smo ìveli 45 godina, ovaj skupoceni talant jestalno zakopavala daleko od qudske du{e. Radi ovoga, Bog je nassve{tenosluìteqe postavio na takva mesta odakle }emo Bogaponovo uvoditi u du{e qudi i nau~iti ih kako Ga primiti i sawim ìveti.

Prvenstveno zbog ovog zadatka koji nam je naloìla na{asveta Crkva i u woj Gospod na{ Isus Hristos, draga bra}o i se-stre, Srpska crkva je vama poslala Preosve}enog Hrizostoma.Ona vas sve danas wime duhovno osnaùje. Slu{ajte ga, imajtepoverewa u wega. Sveti arh. sabor poslao vam je vrednog i rad-

248 Besede

nog ~oveka. Poznajem ga odavno, pa Vam ga i ja najtoplije prepo-ru~ujem budu}i uveren da }e se lice ove Eparhije na boqe brzoizmeniti.

^estitam Va{em Preosve{tenstvu ovo uvo|ewe u stolicuepiskopa biha}ko-petrova~kih. ^estitam i vama, bra}o sve{te-nici i dragi vernici, na vaspostavqawu va{e Eparhije i dola-sku wenog doma}ina.

Bog, Presveta Bogorodica, kao i svi Srbi svetiteqi, koji-ma je ova Eparhija priklonila svoja kolena, da budu uvek sa svi-ma vama.


NA[E DUHOVNO NEIMARSTVO45

Iovo par~e zemqe na Ravnoj Romaniji ima svoje nebo. To

je ovaj sveti hram koji blago~estivi Srbi podiù, uslavu Bo`ju, svetom velikomu~eniku Georgiju, da bi se

u wemu molili kako za ìve, tako i za upokojene. Kada smo u sve-tome hramu na molitvi, gde smo mi to? Mi smo na nebu, jer mole-}i se mi sa Bogom razgovaramo. Kada te zemqa izmi~e svojim pa-klom, ti pohitaj u hram, tu }e{ biti sa Bogom, jer je On rekao:“Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, onde sam i ja me|u wi-ma” (Mt. 18,20). Ulaze}i u hram, ti si u{ao u raj, u{ao si u ku}uBo`ju.

Ako ti qudi dodijaju svojim zlom, ti u|i u hram i tu }e{na}i pokoj i rastereti}e{ se od svih nevoqa. Tu }e te Bog uzetipod svoju svemo}nu za{titu. Tu u hramu budi me|u an|elima, jerje hram mesto gde se proslavqa ime Bo`je, gde sa tobom i an|eliproslavqaju Boga.

Ne zaboravqajte, bra}o: mi hri{}ani smo jaki Bogom, a bezBoga smo nejaki i ni{tavni. Sa Bogom smo jaki Wime i pobed-nici smo svakog zla, a bez Wega smo podlo`nici i priqubnicisvakog greha, smrti i |avola. Kada ~ovek nije sa Bogom, uvek jeigra~ka |avolova, da mu ispuwuje du{u ne~istim pomislima, re-{eta srce r|avim èqama, zapali jezik psovkama, navede ga naklevetu, ogovarawa, kra|u, bludni{tvo i na svako drugo r|avodelo.

Znate li, bra}o, koje je ~ovekovo najja~e oru`je na zemqi?To je molitva, da, molitva, i opet da kaèm - molitva. Moli-tvom ~ovek svu du{u svoju, sve srce svoje, sav ìvot svoj predajeBogu, i Bog postaje wegov braniteq i wegov hraniteq. Kada jeto tako, {ta nam mogu u~initi |avo i zli qudi? Zato Gospod na-re|uje u Jevan|equ: “Molite se neprestano” (sr. Kol. 4,2).

250 Besede

45 Beseda na Ravnoj Romaniji u nezavr{enom hramu Svetog Georgija

Za{to je danas tako mnogo zla u svetu? Qudi su odbacilinajsigurnije oru`je - molitvu, oprobano i ko zna koliko, boqere~eno, bezbroj puta potvr|eno, da je najsigurnije za borbu nasvim boji{tima ìvota i da pobe|uje svako zlo, svaki greh, smrti |avola. A to oru`je pobede jeste molitva. To je Hristovooru`je, oru`je jedinog istinitog Boga u svima svetovima. On jedao to oru`je nama hri{}anima i ono se ~uva u Crkvi i daje uCrkvi. Molitvom i postom izgoni se iz qudi svaka ne~istota.Kada qudi odbace ovo Bo`je oru`je, lako postaju plen svakogazla i greha. Za{to je Evropa zapala u ovolika zla, pa i mi Bal-kanci zajedno sa wima? Zato {to je odbacila Hrista, odbacilawegovo Jevan|eqe, Wegovo svepobedno oru`je: molitvu i post.Odbacila je i ho}e da bez Hrista re{i svoje probleme. I ne sa-mo bez Hrista, nego i protiv Hrista. A ko sa Hristom Bogom ra-tuje, taj neminovno ostaje pobe|en.

A mi Srbi, {ta smo mi uradili sa ovim Hristovimoru`jem? Uglavnom smo ga odbacili i slepo jurimo za Evropom,hitamo da se nasitimo na wivama gladi Evrope. Dok smo dràlimolitvu i post, dok smo bili naoruàni tim oru`jem Hristo-vim, bili smo pobednici u svima bitkama, na svima duhovnim bo-ji{tima. Bili smo zajedno sa najve}im srpskim molitvenikom iisposnikom Svetim Savom. Jer u srpskom rodu Sveti Sava je po-stao, i zauvek ostao, svepobedivi pobednik na svima na{im boji-{tima. Iz carskog dvora je pobegao u Svetu Goru, tamo gde sestalno posti i Bogu moli, i sebe je preradio u pravednika, u sve-titeqa, u hristonosca, u bogonosca. I tako, on je postao najve}ijunak, prvi besmrtni junak srpskog naroda, srpske istorije. Timsvepobednim oru`jem naoruàvao je Stefana Nemawu, brataStefana, ina~e prvog kraqa srpskog, i sav onda{wi narod.

A mi dana{wi Srbi odbacismo to svemo}no oru`je i raz-bolesmo se od svih evropskih “kulturnih” bolesti, i nastade po-lom srpskih du{a, za kakav do sada nije znala srpska istorija.

Danas, Bogu hvala, podièmo i ovaj sveti hram i tako oì-vquje na{a du{a. Ovaj hram ve} sada, iako jo{ nedovr{en, vi{eizgra|uje nas nego mi wega. Mi }emo wega izgraditi, ali wegovaizgradwa nas i na{ih potomaka traja}e i ovoga i onoga sveta.[to se vi{e budemo u ovom hramu molili Bogu, mi }emo sve vi-{e uzrastati u svakom Bo`jem dobru, u svakoj Bo`joj istini, u


svakoj Bo`joj pravdi. Sveti Sava je govorio: “Za neke je moli-tva najve}e blaènstvo na svetu”.

Za Svetim Savom su i svi sveti Nemawi}i zidali crkve,manastire, isposnice; zidali svete zadu`bine {irom srpskihzemaqa i daleko {ire od wenih granica, po Svetoj Gori, Meteo-rima, Palestini, Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji, a u najnovije vre-me gotovo po ~itavom svetu. U tim svetiwama ostavqamo potom-stvu ono {to je najsvetije, najvrednije, najzna~ajnije, najtrajnije,ono {to govori o imenu i pobo`nosti na{ega naroda. Zato i zanas dana{we Srbe vaì svetosavski amanet: da crkve dièmo, daBogu istinitome sluìmo, da radi Wegove ve~ne Istine iPravde ìvimo i sa ovoga sveta Wime odlazimo.

Mnogo puta se u na{oj istoriji pokazalo i dokazalo da suSrbi sa Hristom besmrtni narod, narod ja~i od svake smrti. AHristu Bogu ko nas vodi, ko nas privodi? To ~ine Sveti Sava iSvetosavska Crkva Hristova, koja preko 780 godina kao organi-zovana i u svetu priznata Crkva vr{i ovo Bo`je delo. To je na{izvor i uvor svega onoga {to je ve~no i besmrtno. Neka bi Bog iSveti Sava i daqe nadahwavali na{e du{e, da i ovaj sveti hramubrzo bude pribrojan zboru na{ih hramova, kako bi se u wemusluìla sveta slu`ba Bo`ja - sveta Liturgija, ovoga i onogasveta.

Amin, Boè daj da ga uskoro osvetimo i Bogu prinesemokao na{e ìvo uzdarje, a u spomen svih onih koji svoje ìvotepoloì{e za Krst ~asni i slobodu zlatnu.

252 Besede

PROPOVEDNIK VERE46

Nemawi}i su bili tvorci prve srpske dràve. Nemawa isin mu Sava poloìli su temeqe dràve i Crkve, a onikoji su posle dolazili, zidali su ùrno i spoqa i iz-

nutra. Tako se u srpskom narodu ova velika gra|evina, koja sezove Svetosavska Crkva, stalno podiè li~nim ìvotom po Bo-gu i podizawem svetih hramova da se u wima “poji Letur|ijaovoga i onoga sveta”.

Danas osvetismo ovu novopodignutu crkvu u Vu~joj Luci iposvetismo je svetom velikomu~eniku Pantelejmonu. Neka je odBoga blagosloveno ovo dobrovoqno delo svima vama koji mu du-hovno pripadate.

ôvek treba da ima pred sobom tri va`ne i velike stvari:Boga, du{u i smrt sa Stra{nim sudom. Ima qudi koji kaù daveruju, ali niti poste, nit se Bogu mole, niti pomi{qaju na od-lazak iz ovoga sveta. Ali, i |avo veruje i drhti pred Bogom.Mnogi koji veruju, koji se mole i koji se bore da u onom drugomsvetu budu pred licem Bo`jim, takvi i svete hramove podiù iose}aju potrebu za wima. Nije dovoqno samo verovati u Boga,nego treba verovati Bogu otkrivewem Bo`jim, jer od toga zavi-si na{e blaènstvo pred Bogom.

Vera nije bleda re~; ona je stvarnost, duboka stvarnost.Svi mi ìvimo verom, i bez vere ne bi bilo ìvota, za {ta sva-kodnevno imamo nebrojene dokaze. Da navedemo samo jedan pri-mer. Kada do|ete u kafanu i zatraìte jelo i pi}e, gostioni~arvam donese {to ste traìli, i jedete i pijete naru~eno. Vi veru-jete gostioni~aru kao Bogu i vi{e od toga. Kada mu ne biste ve-rovali, vi biste spakovali naru~eno jelo i pi}e, pa na primer,odneli u Sarajevo na analizu. Po{to tek tamo neki profesorhemije kaè da u jelu i pi}u nema otrova, vi biste jeli i pili od


46 Propoved na osve}ewu crkve u Vu~joj Luci

gostioni~ara doneto i pred vas postavqeno. Dotle bi ~ekalinajmawe dva-tri dana da to sve pro|e analizu. Da ste se osloni-li na nauku i na znawe, vi biste gladovali dva-tri dana.

Kao {to rekoh, te vera ima glavnu ulogu. Dakle, ni{ta bezvere, a bezbo`nici psuju veru i nazivaju je ènskim poslom. Kodtakvih qudi nema ni vere, ni po{tewa ni rodoqubqa.

To troje: vera, po{tewe i rodoqubqe, jesu ono {to je naj-potrebnije ovoj zemqi. To je ~itav program za na{e sada{wevreme, {to se pokazalo i u ovoj na{oj zajedni~koj nevoqi. Da jebilo vere, da je bilo po{tewa, da je bilo rodoqubqa, do te i ta-kve borbe ne bi ni do{lo. [ta mislite, koliko danas ima qudikoji kaù da su nesre}ni? Za{to su nesre}ni? Zato {to su seuverili da nema ni vere, ni po{tewa ni rodoqubqa. Govorimosa qudima radnicima, zanatlijama, ~inovnicima i s qudima vr-lo bogatim. Svuda se zla kob i nesre}a pomiwu. Radnik pada odumora, a za svoj rad dobija toliko da jedva odràva svoj ìvot iìvot porodice. Zanatlija propada jer ga gu{i veliki i stranikapital, bogati qudi propadaju pod teretom velikih da`bina.Sve je to zato {to smo se udaqili od vere, pa je nestalo po{te-wa, nestalo je rodoqubqa.

Na sve strane ~uje se: nema karaktera, nema po{tewa. Aline moè se kazati da u srpskom narodu nema po{tenih i dobrihqudi. Ima ih mnogo. Jedan od dokaza je i ovaj novopodignutihram, ova {kola pobo`nosti u kojoj }e se sa ushi}ewem govoritio veri, o po{tewu, o rodoqubqu. Ja se divim svakom onom doma-}inu koji ima vi{e dece, a malo imawe; on je istiniti heroj. Dau wemu nema vere u spas wegove otaxbine, da nije i da nema po-{tewa u wemu da gine za pravednu stvar, da u wemu nema rodoqu-bqa, zar bi on zadovoqavao sebe minimalnim ìvotnim potre-bama, a davao deci da uzrastu u prave qude u svakom pogledu.Ta-kav ~ovek zasluùje priznawe sa najvi{eg mesta. Iako obdarenvelikom porodicom, on ìvi od svog po{tenog rada, ma kakav onbio. Samo oni koji nemaju ove osobine, govore da je vera za ène,da je po{tewe ludost, da je rodoqubqe utopija.

Zatim, na ra~un propovednika vere ~uje se da paktiraju sadru{tvenim dnom, a ne}e da idu u elitno dru{tvo. Savestan hri-{}anin pita: moè li i~ega biti bez dna? Nema ni mora bez dna,ni reka bez dna. Dno je osnova svake stvari, a to {to oni naziva-ju dnom dru{tva, jeste na{ veruju}i, na{ vredni i po{teni na-

254 Besede

rod, na{ rodoqubivi narod. To je onaj narod koji je zadobijaoKara|or|eve zvezde i druga odlikovawa, koji radi i pogleda nanebo o~ekuju}i {ta }e mu doneti sutra{wi dan. To je narod kojise uzda u Boga, jer ima jaku veru. On svaki dan ose}a Boga u sve-mu. Na{ narod veruje u Boga, veruje da je On blizu, da je On usvemu. Veruje poput apostola koji su sopstvenim o~ima gledalii slu{ali Hrista kako nas vodi po ovom uzburkanom moru, kadabesni strahovita bura zapquskuju}i srpski obraz blatom svakevrste. Ali to ne iznena|uje srpski narod, jer smo mi na nevoqenau~ili.

S druge strane, mi smo kao ono najpre~i{}enije èlezo ko-je je vi{e puta prolazilo kroz ogaw, bilo kaqeno, samo da bimoglo odgovoriti nameni i alatki koju ho}emo od wega napravi-ti. Tako i danas postoji kaqewe na{eg karaktera, na{eg obraza,na{e li~nosti. Sve to nas pribliàva Bogu - Gospodu Hristu,koji je tako|e, iako bez greha, pro{ao kroz mnoge neda}e i nevo-qe koje su mu nametali gre{ni qudi. Zato neka nam ovo vremebude vreme kada u na{em ìvotu ose}amo i istinski prihvatamoGospoda Hrista i svetog velikomu~enika Pantelejmona, komeovaj sveti hram posvetismo i prizvasmo za svoga pomaga~a u ì-votu.

Dozvolite mi da svima vama zahvalim na ovom izgra|enomhramu, ovako lepo ukra{enom, i molim se Bogu da on uvek i svag-da bude na{a {kola pobo`nosti. Da nam se u wemu de~ica kr-{tavaju, a ona su najlep{i dar od Boga koji dobija jedna bra~nazajednica. Da nam se {to ~e{}e mladenci u wemu ven~avaju, i nijedna bra~na zajednica da se ne zasnuje a da ovde nije blagoslove-na svetom tajnom braka. Da se u wemu Bogu molimo, ispovedamo,pri~e{}ujemo i za ìvotne radosti blagodarnost uznosimo Bo-gu i nalazimo utehu u ìvotnim neda}ama. Neka sa molitvom od-lazimo iz ovog svetog hrama Bogu na istinu, jer smena pokolewaje neprestana i odlazak Bogu iz ovog sveta stalan, a, istini zavoqu, o tome najmawe mislimo.

I na kraju, ho}u da vas sve zamolim da o svojoj deci mislitei dovodite ih u ovaj sveti hram. Da postanu crkveni i da im Bogpomogne da dom wihovog ro|ewa bude najmilije par~e zemqe ikrova nad glavom. Bog vas sve blagoslovio i svojim bogatimuzdarjem sve vas obdario za ovaj dar koji prinesoste i pokloni-ste Wemu kao ne{to najlep{e {to imaste iz va{eg srca i du{e.


Na putu vas sre}a sustizala, molitva vam Bogu dopirala![ta molili Bog vam darovao, i niko vam nauditi ne mogao!Amin, Bo`e i Bogorodice, i dana{wi sveti prazni~e!

256 Besede

NEKROLOZI

NA POGREBU EPISKOPAGORWOKARLOVA^KOG SIMEONA, 1990. g.

Dana 28. novembra Srpska pravoslavna crkva izgubila jejednog od najboqih arhipastira, episkopa Simeona.Episkopat na{e svete Crkve izgubio je izvanrednog

brata i satrudnika, sve{tenstvo Eparhije gorwokorlova~keistinski kulturnog vo|u, stotine wegovih biv{ih |aka kojimaje predavao - svog duhovnog hraniteqa i braniteqa, a srpski na-rod u poverenoj mu Eparhiji - svog prvog sina i duhovnog oca.

Mesto koje je episkop Simeon zauzimao u Crkvi, narodu igra|anstvu; zatim, ono intimno mesto u du{ama svojih saradni-ka, prijateqa, poznanika i svih koje su ìvotne prilike dovodi-le u bliì dodir sa blaènopo~iv{im Vladikom - bez sumwe jemesto zasluèno wegovim kvalitetima. Wegova li~nost je bilakrepka do posledweg ~asa, duhovno izgra|ena, intelektualno,moralno, duhovno. Iz pravilne srazmere unutra{weg i spoqa-{weg ìvota, misli i akcije, inteligencije i karaktera, sledioje wegov ~vrst stav i sigurnost u svima te{kim i sloènim si-tuacijama, {to razbijena poratna sada{wica name}e u vidu te-{kih problema ~oveku, sve{teniku, episkopu, narodno-kultur-nom radniku.

Svojom izuzetnom silom `rtve, nesebi~nosti i smisla, onje bio svagda strpqiv, svuda i svugde izlazio kao pobednik, ocr-tavaju}i u jasnim linijama svoje ìvotno delo, trajno, uzorno, zaìvota vidno, nadahnuto idealima i imperativima pravoslavnepobo`nosti, crkvenosti, duboke vere u Boga.

Sa retkom otmeno{}u na{eg ~oveka, plemenitom i zdra-vom, lako je i neusiqeno uspostavqao kontakte sa qudima ra-znih nivoa inteligencije. Bilo je to nepretenciozno, nename-tqivo gospodstvo, koje vazda klija u toploti narodne pobo`ne


du{e. To je bio presti` duha o~eli~enog u muci i borbi, trajnoradosnog sve{}u o veli~ini svoga dela i poziva. On je nesumwi-vo imao svoj ìvot, li~an i dubok, ìvot opitan, misaon i di-rektno podvi`ni~ki. Otuda su, iz dubine toga mira, kao iz ne-kog ~vrstog centra, izvirale sigurne, odre|ene, prave linije in-tegralnog sve{tenodelovawa. Ulazio je sa optimizmom u tajnupastirstvovawa. Umeo je da izbegne dve krajnosti: praznu reto-riku i jo{ prazniju pozu, s jedne strane, i krutu autokratiju, sdruge. înio je da se wegova vladi~anska snaga i sposobnostprojavquju u delu koje je vazda posvedo~avalo pravu i trajnuvrednost.

Dugo je obavqao svoj posao u Crkvi. Po zavr{enoj Cetiw-skoj bogosloviji, studijama na Teolo{kom fakultetu u Beogra-du, postdiplomskim studija u Nema~koj, baHvio se profesor-skim pozivom u jednoj beogradskoj gimnaziji, pa u Drugoj trgo-va~koj {koli u Beogradu i Bogosloviji Svetog Save u Rakovicikao rektor, te sluìo kao Arhijerej od izbora na katedru epi-skopâ gorwokarlova~kih 12. juna 1951. godine. Pribrana voqa,pa`wa, predanost poslu i Crkvi Bo`joj, uga{eni su napisanimposledwim tekstom upu}enim Svetom arhijerejskom saboru, ko-me je trebao da predsedava kao najstariji hirotonisani Arhije-rej umesto obolelog Patrijarha.

Wegov se ìvot ugasio, ali se nije ugasilo wegovo tkawena izgradwi novih i obnavqawu poru{enih hramova, zanavqawusve{teni~kog kadra, uspostavqawu crkvene organizacije u me-stima gde je bio zamro crkveni ìvot, na obnavqawu manastiraGomirja, kao i mnogim objavqenim ~lancima, raspravama, posla-nicama, besedama.

On nam je pokazao da je pastirstvo veoma odgovoran poziv,i da su u wemu istrajnost i strpqewe dva krila koja pastirstvouzdiù neminovno veoma visoko, iznad svih zemaqskih poziva.Pokazao je da bez samoodricawa nema ploda dobre voqe, od-lu~nih napora, razvijene svesti i savesti. Zato je on i po tomebio u~iteq svojim saradnicima i svome stadu, svima koji bi hte-li da doku~e tajnu wegove velike umetnosti: konstruktivne de-latnosti.

U ovom ~asu ispra}aja tvojih posmrtnih ostataka, du`nostnam je u ovom svetom hramu gde si tolike godine prinosio bes-krvnu `rtvu, i pred bra}om arhijerejima, bra}om i tvojim bli-

258 Besede

skim saradnicima, po{tovaocima, rodbinom i svima tvojimeparhiotima - u ime Srpske pravoslavne crkve prineti tebi ve-liku blagodarnost u ime Wegove Svetosti patrijarha srpskogGermana, bra}e arhijereja, sve{tenika, tvojih najbliìh sarad-nika i u moje li~no ime.

U ~asu slatke vizije ve~nosti, kada se sav ìvotni trud sa-bira u kristalnu sliku, episkop Simeon moè mirno re}i: “Go-spode, predajem du{u svoju u ruke Tvoje” i sa svetim Zlatoustomizjaviti: “Slava Bogu za sve”.

Molitveno i usrdno molimo te, Gospode, upokoj du{u bla-ènopo~iv{eg episkopa Simeona tamo gde pravednici obitava-ju. Udostoj ga mesta gde neprestano sija svetlost lica Tvoga.Amin.

* * *

Eparhija gorwokarlova~ka je osnovana 1695. godine.

Arhijereji:

Lukijan Mu{icki, pesnik (1828-1837),Evgenije Jovanovi} (1839-1854),Ilarion Zeremski (1920-1931),Maksimilijan Hajdin (1932-1936),Sava Trlaji} (1938-1941),Nikanor Ili~i} (1947-1951),Simeon Zlokovi} (1951-1990).

Simeon Zlokovi} je ro|en 7. aprila 1911, rukopoloèn je u~in |akona 7. aprila 1940, u ~in jeromonaha 21. novembra 1940.Za episkopa izabran 12. juna 1951. Hirotonisan i ustoli~en je12. avgusta iste godine. Administrirao Eparhijom dalmatin-skom od 1951-1959. godine.


NA OPELU MITROPOLITA VLADISLAVA14. septembra 1992. g.

Upokojio se u Gospodu mitropolit dabro-bosanski Vla-dislav. Ugasio se jedan ~astan ìvot, sav u hri{}an-skoj doìvqenosti i arhijerejskoj odgovornosti.

Po ~estitosti morala, ~vrstini karaktera, ose}aju zaistinitost i pravi~nost, ~astan je izdanak porodice Mitrovi-}a, svoga oca Isaije i majke Stake.

Me|u arhijerejima veoma po{tovan i uvaàvan, bio je ~o-vek pravilnog rasu|ivawa, nepokolebiv u mi{qewu i uverewuda je Bog temeq srca wegovog i wegov deo doveka.

Puna harmonija pomenutih osobina koje su ga krasile kao~oveka i duhovnika, stare{inu i upraviteqa, u~iteqa i rodo-quba, bila je u wemu o~igledna, i to on nije mogao sakriti.

Ro|en u Novom Selu kod Glamo~a pre 79 godina, u u~iteq-skoj porodici, zavr{ava osnovnu {kolu u rodnom mestu. Po za-vr{enoj Sarajevskoj bogosloviji, diplomira na Bogoslovskom, azatim i na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa vrlo visokomocenom. Gde god je slu`bovao, a naro~ito u prosveti, svojim zna-wem oboga}ivao je mnoge, pa i ~itave generacije bogoslova Bo-goslovije Sv. Save u manastiru Rakovici; one ga pamte kao iz-vanrednog predava~a i vaspita~a. Izbor za episkopa zahum-sko-hercegova~kog zati~e ga na radu u Bogosloviji Svetog Saveu manastiru Rakovici 1951. godine.

Ratna razarawa i pusto{ewa u Drugom svetskom ratu nisumimoi{la ni Eparhiju zahumsko-hercegova~ku. Primiv{i è-zlo episkopâ ove eparhije, vladika Vladislav neumorno radi naozdravqewu du{a tamo{wih eparhiota, obnavqa crkveni ì-vot, kao i poru{ene hramove i manastire. Ponovo su zazvonilazvona na mnogim hercegova~kim hramovima i manastirima, a po

260 Besede

upokojewu blaène uspomene mitropolita dabro-bosanskogNektarija, i u Eparhiji dabro-bosanskoj. Naro~ito je mnogo ~i-nio na obnavqawu manastira @itomisli}a, koji je odredio svo-jim stavropigijalnim manastirom i mestom svoga po~inka dosveop{teg vaskrsewa. Smatrao ga je svojim manastirom, a ovde jeulagao i svoja li~na sredstva.

Sa ni{ta mawe revnosti, moglo bi se re}i, sa mnogo vi{e,prionuo je na rad u Eparhiji dabro-bosanskoj kada je od straneSvetog arhijerejskog sabora izabran za Mitropolita ove epar-hije. Brojnije sve{tenstvo, po teritoriji ve}a Eparhija sa vi{ehramova, manastira i pobo`nog naroda, angaùju ga sve inten-zivnije, i on traje i izdràva sve dotle dok ga bolest nije savla-dala.

Vreme wegovog episkovawa bilo je veoma te{ko. Govorioje: “Mi ne moèmo kvantitativno biti nadmo}niji od svojihideolo{kih protivnika, ali moèmo kvalitativno da ih pre-teknemo. Svaki od nas mora biti jevan|elski zreo, tako da nad-rastemo svoje nenavidnike i da nam jednog dana odaju priznawe.”To svoje uverewe u mnogome je doìveo, ali i ponovqena nedelanad wegovom pastvom u obema eparhijama, te je rawenog srca le-gao u grob...


NA OPELU JOVANA RA[KOVI]A

Promenio je svetom akademik i profesor dr Jovan Ra-{kovi}. On nije obi~no ime, ve} veliko ime za svetwegovih pacijenata, kolega, prijateqa, po{tovalaca, i

vi{e od toga. On je pojam rada i energije, pera i misli, ose}awa,du`nosti i nezaborava. To je ~ovek koji nije potiskivan u tamuzaborava, a bi}e istican kao uzor novim nara{tajima.

Zahvalni pacijenti, studenti, kolege lekari i svi sa koji-ma je dolazio u dodir, ne}e lako zaboraviti roditeqski i brat-ski glas Jovana Ra{kovi}a. Ubrisati suzu u nevoqi, okupiti ne-zbrinute, uneti mir i spokojstvo tamo gde ga nije, bilo je svoj-stveno pokojniku. Nadneti se nad sva~ijim bolom i previti gamelemom ose}ajnosti mogao je najuspe{nije obavqati samo ~o-vek velike vere u Boga, pameti i profesionalne odgovornosti.

Wegova stalna tema i dilema, koja ga nikako nije napu{ta-la, bio je wegov srpski narod. Kako i ne bi, jer se i on napajaona onim istim izvorima na kojima se napaja{e episkopi: Sime-on Kon~arevi}, Stefan Kneèvi}, Nikodim Mila{, Sava Bje-lanovi}, Mirko Korolija, Stojan Jankovi}, Simo Matavuq iwegov Pilipenda, kao i mnogi drugi u Dalmaciji. Uvek je govo-rio sa ponosom, a naro~ito glasno i javno posledwih godina, osvome narodu. Krvqu kr{tena istorija milog mu naroda srp-skog, bila mu je ìvotno nadahnu}e. Uveren da je wegov narod se-be osvetio mnogim oltarima, zadu`binama, grobqima, u wegovojnau~noj erudiciji i ìvotnoj dinamici, bio je to krupan ~ini-lac koji ga veza{e sa nebom i Nebeskom Srbijom. Isto tako, kr-sno proslavqawe bogougodnika, suze pokajnika, zaveti sunarod-nika, svete mo{ti, krstovi i ikone, bili su pravo nadahnu}e we-gove {iroke du{e i duha. Povrh svega toga, ponosio se {to po-ti~e iz naroda koji je sebe obogatio milionima stradalnika za

262 Besede

Krst ~asni i slobodu mu~enika. To je, po wegovom mi{qewu,ono vrhovno, jevan|elsko, sveto, i osve}eno kod naroda krstono-sca, a taj narod koji uvek neodoqivo napaja druge, po nekoj qud-skoj slabosti, ima protivnike.

Ovako duboko uveren, pokojni Jovan Ra{kovi} je govorio:Nema ni~eg ja~eg u mom narodu od svetiwe. Srpskom narodu nemoè odoleti ni bezbo`ni{tvo, ni la`, ni nasiqe, ni vulgar-nost, ni brutalnost zavojeva~a, niti ikakva nesveta prividnasila. Taj narod drì Svevi{wi Bog svojom mo}i i svojim blago-slovom. Wemu se ne moè lako odoleti, i {to u wemu vi{e imamu~eni{tva, to je on sve ~vr{}i.

Mi u Dalmaciji ose}ali smo wegovo prisustvo u svakomkutku dalmatinskog podnebqa, a ponajvi{e na wegovom radnommestu u {ibeni~koj bolnici, za katedrom, za politi~kom govor-nicom u novije vreme i u drugim prilikama gde bi se pojavqi-vao. Oko Srbina Dalmatinca wega je svagda pratilo i videlokao skromnog, tihog i ~asnog uzora svima. Kada je postao akade-mik SANU u Beogradu i bio odlikovan ordenom Sv. Save £ ste-pena, bili smo jo{ ponosniji wime.

Stoga je vest o wegovoj smrti stigla u Dalmaciju neo~eki-vano i kao gubitak koji se ne}e brzo nadoknaditi. Danas su pri-paqene mnoge vo{tanice za pokoj wegove plemenite du{e i upu-}ene molitve Bogu da ga nagradi Carstvom nebeskim.

Ako treba danas definisati ìvot pokojnika, i to u naj-kra}im crtama, onda je to rad u slavu ìvoga Boga i dobro naro-da Bo`jeg. Na kraju wegovog ìvotnog poglavqa, mogu se pome-nuti re~i vaseqenskog apostola: “Dobar rat ratovah, trku svr-{ih i veru odràh” (2 Tim 4,7). Neka bi ovih nekoliko skrom-nih re~enica bile jo{ jedna zapaqena vo{tanica blagodarnostinad wegovim odrom i izraèno iskreno sau~e{}e wegovoj oda-noj supruzi, }erki, unu~adima, rodbini i svima ostalima.

I jo{ ne{to na kraju. Mi iz Dalmacije, okupqeni oko tvo-ga odra, brate Jovane, iskreno ti blagodarimo za sve u~iweno utvom zavi~aju, u ovoj zemqi i van we za dobro sviju nas, a naro-~ito u vremenu nama nametnutog stradawa - {to si nas krepio,sokolio i upu}ivao kako najboqe da izdrìmo sve ovo {to nassnalazi.

Pokoj tvojoj plemenitoj du{i i Carstvo ti nebesko!


264 Besede

Sadràj

Predgovor ........................................................................................... 3

Na putu za Hristom .......................................................................... 5

O no{ewu tereta jedni drugih (Gal. 6,2)..................................... 9

Bogoslu`beno zajedni~arewe ........................................................ 11

Neprestano sastajawe............................................................. 11

Istrajni u nauci ...................................................................... 12

Zajedni~arstvo u Gospodu ...................................................... 12

Pri~e{}ivawe......................................................................... 13

Zajedni~ka molitva................................................................. 13

Pro{irewe hrama ‡ pro{irewe svoje vere...................... 13

Na pragu doma Boìjeg .................................................................... 15

Beseda o tri istine .......................................................................... 19

O hramu Bo`jem................................................................................. 23

Bo`ja svedo~anstva ................................................................. 23

[atori sastanka sa Bogom .................................................... 24

Mesto zajedni~arewa.............................................................. 24

Bliì Bogu - bliì jedni drugima ..................................... 25

O delotvornoj qubavi ..................................................................... 27

“Pripremqen za dobro delo” ............................................... 28

Bog }e biti s tobom................................................................. 28

@ivot je ono {to doìvqavamo .......................................... 29


Rasu|ivawe o snazi vere.................................................................. 31

Proslavite Boga, pa }e i Bog proslaviti vas .................. 31

O celishodnosti................................................................................ 33

Sveta tajna pokajawa ....................................................................... 38

Pokajawe je bunt protiv samoga sebe.................................. 38

Gresi su uzroci nesre}a ......................................................... 40

Greh odvaja od Boga ................................................................. 41

Svetiteqi preporu~uju.......................................................... 45

Zakqu~ak ................................................................................... 46

Mawe brige, vi{e vere .................................................................... 48

O sektama ............................................................................................ 51

[ta je Crkva, a {ta sekta? ................................................... 51

Verske zajednice u Jugoslaviji:............................................ 52

Adventisti................................................................................ 53

Kratka istorija adventizma ................................................. 54

Adventizam kod Srba.............................................................. 54

Kakvo je wihovo u~ewe?......................................................... 55

Kako treba postaviti pitawe:Ko je Istina? ili [ta je istina? ................................................ 59

I{ino obra}ewe............................................................................... 62

Detiwstvo i veliki pad ......................................................... 62

U tamnici sa Jevan|eqem i ‡ preokret ............................. 64

I{ina ispovest i osuda na smrt .......................................... 65

Ima li ovde pouke za qude? .................................................. 67

Temeq pravoslavqa.......................................................................... 69

Gradite trezven duh i jaku veru ..................................................... 71

Nekoliko misli o Crkvi ................................................................ 74

Ideal Crkve....................................................................................... 80

O veri .................................................................................................. 86

266 Besede

Sveti Sava .......................................................................................... 92

Prosvetiteqska misija Svetoga Save................................ 93

Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba ......................... 94

Pokosovstvo u svetlu Svetosavqa....................................... 96

Najnoviji doga|aji u svetlu Svetosavqa............................ 97

Qudska li~nost ‡ predmet po{tovawa crkvenog pastira ...... 100

Problem ìvota je problem li~nosti ............................... 101

Ono {to odre|uje put pravoj kulturipo~iva u srcu, u du{i.............................................................. 103

Socijalni problemi su prvo problemi srca..................... 106

Bawa Vitezda ..................................................................................... 114

Sveti Sava i mi ................................................................................. 118

Srpsko Hri{}anstvo ....................................................................... 121

Epsko hri{}anstvo ................................................................. 122

Mu~eni{tvo ....................................................................................... 123

Demokratija .............................................................................. 124

Propoved o svetiteqima................................................................. 126

Pravoslavqe ...................................................................................... 129

Na Krstovdan ..................................................................................... 132

Za{to se krstimo .................................................................... 132

Krst i samoodricawe.............................................................. 133

Znamewe koje le~i................................................................... 133

Krstu Tvome poklawamo se, Vladiko ................................. 134

Beseda na Krstovdan......................................................................... 136

ê`wa za ìvotom ........................................................................... 139

@ivot u izobiqu ..................................................................... 139

Pravi putevi ìvota.............................................................. 140

Prevazilaèwe ìvotnih te{ko}a.................................... 141


O qubavi prema Bogu ....................................................................... 143

Razlozi na{eg verovawa........................................................ 147

O ~emu govori praksa? ........................................................... 148

Bog ‡ Qubav govori ~ovekovoj du{i ............................................ 154

Blaèni ste kad stradate ............................................................... 160

Put ~ovekov........................................................................................ 163

Delo slovenske bra}e....................................................................... 166

Divan je Bog u veri svetih svojih ................................................. 168

O na{im tapijama............................................................................. 173

O Svetom Vasiliju Ostro{kom .................................................... 176

Duhovna slu`ba ................................................................................. 182

Parohija ‡ {ira doma}a crkva...................................................... 184

O porodici................................................................................ 184

@ivi li ovde Hristos? .......................................................... 185

Kako usmeriti du{u?.............................................................. 185

Vreme odbegavawa ................................................................... 186

Gde je glavni uzrok? ................................................................ 187

Budite hrabri........................................................................... 187

Na{ narod je neznani junak koji za svoja herojska delane traì ni priznawa ni po~asti ................................................. 189

Zato~nici hri{}anstva i Crkve......................................... 190

Primeri neznanih junaka ...................................................... 191

Sirotiwa pomaè sirotiwu................................................. 192

Na{ narod je neznani junak................................................... 192

Jedno srce - jedna du{a .................................................................... 195

Da svi budemo jedno .......................................................................... 197

268 Besede

O Crkvi............................................................................................... 200

Crkva je konstruktivna ......................................................... 200

O ovom vremenu, gde stojimo mi deca Crkve? ................... 201

Kakvo je lice ovoga sveta u o~ima Crkve? ........................ 202

“Godine prolaze kao glas” .............................................................. 205

Iskori{}avajte svoje vreme................................................. 206

Vreme je kratko........................................................................ 206

Kakvo je na{e vreme ............................................................... 207

[ta Crkva `eli i o~ekuje od svoje dece?.......................... 208

Talenti nam ne nedostaju ................................................................ 210

Svagda je mawina bila gladna pravde ................................. 210

Tehnika ...................................................................................... 211

Izobilni su stru~ni talenti i kultura re~i .................. 211

Dva apsurda ............................................................................... 212

Na{e vreme ima i lepih tekovina ...................................... 212

O duhovnom vite{tvu....................................................................... 214

Vera u Boga i besmrtnost du{e............................................ 216

^ovekoqubqe i u wemu rodoqubqe .................................... 216

Duhovno vite{tvo i u wemu vojno vite{tvo..................... 218

Kako urediti srpski dom ................................................................ 220

O duhovnim herojima........................................................................ 224

Seobe ‡ na{a sudbina ...................................................................... 228

Hramovi ‡ ogledala du{e ............................................................... 231

Divim se tvojoj umjetnosti............................................................. 234

Zadu`binarstvo ‡ na{a vrlina .................................................... 237

Ko crkvi daje, Bogu pozajmquje ..................................................... 241

Hramovi su istorijska svedo~anstva .................................. 241

Hramovi su Bo`ja svedo~anstva........................................... 242

Hramovi su ogledala istorije .............................................. 242


Jawski sabor ...................................................................................... 245

Dolgodenstvuj, vladiko! .................................................................. 247

Na{e duhovno neimarstvo .............................................................. 250

Propovednik vere ............................................................................. 253

NEKROLOZI ................................................................................... 257

Na pogrebu episkopagorwokarlova~kog Simeona, 1990. g.................................... 257

Na opelu mitropolita Vladislava14. septembra 1992. g................................................................ 260

Na opelu Jovana Ra{kovi}a.................................................. 262

270 Besede

besede - mitropolijadabrobosanska.org · mitropolit nikolaj (mr|a) ... dila bitku, a pojedinci...

Documents