Češki primer evaluacije i izrade nacrta strategije za borbu protiv droga

Lucia KiššováJindřich Vobořil

Politika za borbu protiv droga formulisana u strateškim dokumentima• 1990 – 1992 Komisija CSFR za borbu protiv droga• Decembar 1992 – Božićni memorandum Vladi• 1993 – osnovana interministarska Komisija za borbu protiv droga• 1993 – 1996 – Prvi program politike za borbu protiv droga• 1998 – 2000 – Drugi program politike za borbu protiv droga• 2001 – 2004 – Nacionalna strategija za borbu protiv droga • 2005 – 2009 – Nacionalna strategija za borbu protiv droga i 2 Akciona

plana– 2005-2006 akcioni plan– 2007-2009 akcioni plan

• 2010 – 2018 – Nacionalna strategija za borbu protiv droga i 3 Akciona plana– 2010-2012 akcioni plan– 2013-2015 akcioni plan– 2016-2018 akcioni plan

• Nacionalna strategija:– Više uopštena, definiše glavne ciljeve i osnovne principe politike

za borbu protiv droga za navedeni period, područja delovanja u okviru politike za borbu protiv droga

• Akcioni planovi:– Određeniji, definišu aktivnosti, odgovorne institucije i rokove

Evaluacija politike za borbu protiv droga 2005-2009

• Predmet evaluacije– Nacionalna strategija 2005-2009– Akcioni plan 2007-2009

• Vremenski okvir– 05/2009 – 03/2010

• Interna evaluacija – Sekretarijat Nacionalne komisije za borbu protiv droga – odgovorno telo za koordinaciju politike za borbu protiv droga

• Cilj evaluacije– saznati:– Do koje mere su strateški ciljevi ostvareni

(Na koji način se promenila situacija vezana za droge)– Koji su glavni uspesi i neuspesi politike za borbu protiv droga u periodu od 5

godina

Koncept evaluacije

Zasnovan na (pojednostavljenom) ciklusu praktične politike

Nalazi i preporuke Ono što možemo da zaključimo u vezi sa

izradom nacrta nove strategije za borbu protiv droga

• Formalna struktura strateških dokumenata je adekvatna, većina strateških ciljeva je važna za budućnost.

• Strategija i akcioni plan nisu potpuno usklađeni/povezani– Jedan strateški cilj nije imao nijednu aktivnost koja bi mogla dovesti (direktno

ili indirektno) do njegovog ostvarivanja.– Iako su strateški ciljevi bili uglavnom usmereni na menjanje situacije vezane za

droge, većina aktivnosti je bila usmerena na okvir koordinacije i organizacije.– U nekim oblastima većina planiranih aktivnosti je imala ograničeni potencijal

za menjanje situacije, tako da čak i da su implementirane, strateški cilj nije mogao biti ostvaren.

– Samo mali broj aktivnosti je bio od suštinskog značaja za ostvarivanje strateških ciljeva.

• Karakter i potencijal planiranih aktivnosti definisanih u Akcionom planu 2007-2009, a takođe i nivo uspeha implementacije odgovaraju uspehu u ostvarivanju strateških ciljeva i područja delovanja.

Matrica incidencije – sve aktivnosti koje doprinose ostvarivanju ciljeva

Matrica incidencije – sve aktivnosti koje su od suštinskog značaja za ostvarivanje ciljeva

eg. - preventionStrateški cilj – Smanjenje nivoa eksperimentalne upotrebe

Nije ostvaren:• Visok nivo eksperimentalne upotrebe – kanabis, alkohol …• Konzumiranje nelegalnih droga se povećalo, a konzumiranje legalnih droga se

zadržalo na visokom nivou.

Prevencija prema Akcionom planu 2007-2009• Nijedna aktivnost nije direktno vodila ka specifičnim ciljevima• Visok % (70) aktivnosti je bio usmeren organizaciono-koordinacioni okvir – samo

30 % aktivnosti je imalo za cilj rešavanje problema• Samo 35 % - implementiranih aktivnosti u 2007-2009 i 50 % u 2005-2006• Nikakvo poboljšanje nije uočeno u ovoj oblasti (mišljenje ekperata); određeni broj

jakih strana iz 2004 je oslabljen (SWOT).

Strateški cilj – Smanjenje rizika od upotrebe droga

Ostvaren:• Infektivne bolesti i druge zdravstvene posledice na niskom nivou• Stabilizacija problematičnih korisnika droga• Relativno stabilna mreža službi za pružanje pomoći u oblasti droga

Smanjenje štete prema Akcionom planu 2007-2009• Imao je najveći broj aktivnosti koje su direktno vodile ka ostvarivanju većine strateških

ciljeva• Najveći % (65) aktivnosti, koje su bile naročito usmerene na rešavanje problema• Sprovedeno/implementirano 78 % aktivnosti 2005-2006 (većinom iz sva 4 stuba), 41 %

u periodu2007-2009.

• Stoga, više pažnje treba posvetiti boljem usklađivanju akcionog plana i strategije – planiranih aktivnosti i strateških ciljeva .

• U toku planiranja treba proveriti da li planirane aktivnosti doprinose ostvarivanju ciljeva i da li su realne.

• Definisati ograničen broj prioriteta za određen vremenski period kako bi se usmerili pažnja, ljudski i finansijski resursi.

• Jasno formulisati aktivnosti – nejasne i neprecizne definicije dovode do različitih tumačenja, što otežava implementaciju i evaluaciju.– Uočena je pozitivna korelacija između jasne formulacije aktivnosti i stepena

uspešnosti ostvarivanja cilja.

• Češka politika za borbu protiv droga se može osloniti na stručni potencijal eksperata, dostupnost relevantnih informacija i na institucionalni okvir (mreža pomoćnih službi za korisnike droga, institucije koje su odgovorne za implementaciju politike za borbu protiv droga).– Treba da se oslanjamo na ove faktore tokom implementacije buduće politike za

borbu protiv droga.• Nivo koordinacije relevantnih institucija ima pozitivnu, ali takođe i negativnu

ulogu kod implementacije politike za borbu protiv droga.– Kod buduće politike za borbu protiv droga pažnju treba posvetiti jačanju oblasti

saradnje i koordinacije.• Negativni faktori koji otežavaju ostvarivanje cilja su formalnosti kod obavljanja

aktivnosti i nerealne aktivnosti koje su definisane u akcionom planu. – Ubuduće ovo bi trebalo izbeći pažljivim postavljanjem realnih aktivnosti, koje je

moguće implementirati i preciznijim definisanjem načina na koji aktivnost treba da bude sprovedena.

• Negativan uticaj na češku politiku za borbu protiv droga imaju ograničeni finansijski izvori, davanje prioriteta drugim javnim praktičnim politikama, nisko interesovanje političara za oblast droga i na kraju, visok stepen društvene tolerancije prema upotrebi legalnih droga i podcenjivanje rizika povezanih sa upotrebom droga.

Izrada nacrta nove Strategije za borbu protiv droga i Akcionog

plana

• Proces izrade nacrta dokumenata nove Strategije i proces evaluacije su sprovođeni paralelno, uključujući iste ljude, te je stoga i prenos znanja bio lakši.

• Procesi izrade nacrta novih dokumenata i evaluacije bili su koordinisani od strane Sekretarijata Nacionalne komisije za borbu protiv droga.

• Strategija:

– Odlučili smo da strategija i njena struktura ostanu manje-više iste.

– Ažurirali smo strateške ciljeve prema nalazima praćenja situacije u oblasti droga.

• Akcioni plan:

– Osnovane su radne grupe eksperata.

– Prioritete politike u oblasti droga za period koji pokriva akcioni plan (3 godine) odredio je sekretarijat Nacionalne komisije za borbu protiv droga.

Osnivanje radnih grupa• Radna grupa za svaku područje delovanja u okviru politike za borbu protiv

droga (7 područja delovanja)

– 7 područja delovanja – Prevencija, Lečenje, Smanjenje štete, Sprovođenje zakona, Koordinacija i finansiranje, Informisanje, istraživanje, evaluacija i Međunarodna saradnja

• Određivanje svih zainteresovanih strana za svako područje delovanja.

• Idealni sastav svake radne grupe je morao obuhvatati:

– ministarstva, NVO, stručne organizacije, pojedinačne eksperte, Univerzitet (Centar za adiktologiju)

• 15-20 osoba po grupi.

• 60 eksperata zajedno uključenih u proces.

Rad radnih grupa• Učestvovanje u evaluaciji i rad na rezultatima evaluacije.• Sastajanje otprilike 3x.• Sprovođenje SWOT analize situacije u relevantnom području delovanja

politike za borbu protiv droga.• Prepoznavanje glavnih problema (W) i snaga (S) – eksperti su rangirali

glavne probleme i snage prema njihovoj važnosti.• Eksperti su zatim pokušali da pronađu rešenja za prepoznate glavne

probleme metodom forsirane proizvodnje ideja (brainstorming).– Postojala je i mogućnost slanja ideja i putem e-mejla nakon sastanaka radne

grupe.– Postojao je kriterijum prema kome predložene aktivnosti treba da pokrivaju

definisane prioritete politike za borbu protiv droga u periodu od tri godine.• Predložena rešenja/ideje stvorile su osnovu za definisanje aktivnosti

akcionog plana.• Sekretarijat Nacionalne komisije za borbu protiv droga napravio je

selekciju predloženih aktivnosti/ideja i izradio nacrt novog akcionog plana.

Proces pregovora/ davanja komentara o akcionom planu• O nacrtu akcionog plana diskutovano je u okviru:

– radnih grupa koje su učestvovale u procesu evaluacije i izrade nacrta– Regionalne komisije– Komisije sačinjene od predstavnika Ministarstava (ministri, institucije)– a zatim u okviru Nacionalne komisije za borbu protiv droga (članovi su ministri

i ostali visoki predstavnici drugih institucija)

• Nakon toga je nacrt akcionog plana podnet Vladi.

Koordinacija politike za borbu protiv droga

• Prednosti i mane ovog procesa (-) Potrebno je više rada i truda (-) Dugotrajan je (-) Zahteva dobre pregovaračke veštine i veštine facilitacije (+) Uključuje sve relevatne zainteresovane strane i eksperte od nižeg do

višeg nivoa menadžmenta (+) Olakšava vođenje diskusije, razmenjivanje stavova, te stoga olakšava

pronalaženje zajednički prihvatljive politike za borbu protiv droga (+) Podstiče osećanje zajedničke odgovornosti za politiku u borbi protiv

droga.

• Ipak imajmo na umu:– Politika za borbu protiv droga je ipak javna politika.– Čak iako se trudite da bude što je više moguće zasnovana na dokazima

i objektivna, uvek će biti različitih stavova, pojedinačnih interesa ministarstava ili pojedinaca, političkog uticaja.

Hvala vam i

Kissova.lucia@vlada.czVoboril.jindrich@vlada.cz

Detaljne informacije o evaluaciji strategije i akcionog plana za borbu

protiv droga u Republici Češkoj

Propratne informacije za učesnike iz Srbije

Nacionalna strategija za borbu protiv droga 2005-2009

Specifični ciljevi:I. Stabilizacija / smanjenje broja

problematičnih korisnika drogaII. Zaustavljanje porasta

eksperimentalne upotrebe drogaIII. Stabilizacija/ smanjenje

konzumiranja drogaIV. Smanjenje rizika od upotrebe drogaV. Garantovanje dostupnosti službi za

pružanje pomoći u oblasti drogaVI. Smanjenje pristupačnosti droga

Tehničko-organizacioni ciljevi:VII. Efikasno finansiranjeVIII. KoordinacijaIX. Informisanje opšte javnostiX. Međunarodna saradnjaXI. Evaluacija aktivnosti

• Smanjenje prevalence upotrebe bilo koje droge i potencijalnih rizika

• Suzbijanje organizovanog kriminala

Glavni ciljevi

Akcioni plan 2007-20097 područja delovanja u borbi protiv droga: • Prevencija• Lečenje• Smanjenje štete• Sprovođenje zakona

Akcioni plan 2007-2009 imao je 43 zadatka i 170 aktivnosti

• Koordinacija i finansiranje• Informisanje, istraživanje, evaluacija• Međunarodna saradnja

Primer strukture akcionog plana

Cilj evaluacije• Saznati :

– Do koje mere su ostvareni strateški ciljevi (Kako se promenila situacija u vezi sa drogama)

– Koja su glavni uspesi i neuspesi politike za borbu protiv droga u periodu od 5 godina.

• Organizacioni aspekti:– interna evaluacija – Sekretarijat Nacionalne komisije za borbu protiv droga (telo

koje odgovorno za koordinaciju i implementaciju politike za borbu protiv droga)– 1,5 zaposleni, nema budžeta– Osnovan je Odbor za evaluaciju strategije za borbu protiv droga (5 eksperata):

• Obezbeđene metodološke smernice za proces evaluacije i instrumente evaluacije

• Nadzor konačnih rezultata/nalaza i konačna verzija izveštaja o evaluaciji

Koncept evaluacije

Zasnovan na (pojednostavljenom) ciklusu praktične politike

Mišljenje zainteresovanih strana o strukturi i formulaciji evaluirane strategije za borbu

protiv droga i akcionog plana

Pre izrade nacrta novih strateških dokumenata u okviru evaluacije pitali smo zainteresovane strane kakvo je njihovo mišljenje o tadašnjoj strategiji i akcionom planu (Želeli smo da saznamo da li treba da zadržimo ili menjamo strukturu za novu strategiju).

• Korišćen metod– Online upitnik

• Ciljna grupa:– Predstavnici relevantnih ministarstava (33 osobe)– Regioni (regionalni koordinatori za borbu protiv droga - 14)– Članovi stručnih organizacija (8 osoba)

• Postavljena pitanja u upitniku:– Da li su strateški ciljevi bili realni?– Da li je u strateškim dokumentima bio jasno definisan način (mere) za

ostvarivanje strateških ciljeva?– Da li su prioriteti bili jasno definisani?– Da li smatrate da je sadašnji akcioni plan efikasan instrument za ostvarivanje

strateških ciljeva?– Koliko dobro akcioni plan oslikava trenutnu situaciju i trendove u oblasti

droga?– Koliko je za Vaš posao korisna strategija za borbu protiv droga i akcioni plan?– Da li je prema Vašem mišljenju struktura sadašnje strategije i akcionog plana

adekvatna?

Primer

Evaluacija procesa formulacije

Kako su strateški dokumenti bili formulisani

• Tokom procesa izrade nacrta i usvajanja strateških dokumenata 2004. došlo je do personalne promene na poziciji glavnog aktera/zainteresovane strane koja je odgovorna za izradu nacrta strateških dokumenata.

• Nacrt Nacionalne strategije 2005-2009 je izradila prethodna zainteresovana strana, a prateći akcioni plan 2005-2007 nova zainteresovana strana.

• Pronađene su neke nedoslednosti u ova dva dokumenta – područja delovanja politike za borbu protiv droga u akcionom planu i odgovarajuće aktivnosti nisu u potpunosti bile u skladu sa Nacionalnom strategijom. Promenom glavne odgovorne zainteresovane strane došlo je do izmene/promene prvobitne svrhe/strukture i sadržaja akcionog plana.

• Iz tog razloga smo odlučili da našu evaluaciju usmerimo na proces formulacije strateških dokumenata.

Q1: Da li je došlo do promena tokom procesa formulacije?Q2: U kojoj meri su Akcioni plan i Strategija usklađeni/povezani?Q3: Kog su karaktera/tipa aktivnosti predviđene Akcionim planom?

FormulationEvaluaciona pitanja

Da li su strateška dokumenta promenjena u odnosu na njihov planirani dizajn?• Korišćene metode

– Upoređivanje zvaničnih (i internih) dokumenata – kakva struktura i sadržaj su planirani 2004. i šta je odobreno 2005.

– Polu-strukturisani intervju sa prethodnom zainteresovanom stranom.• Glavni nalazi

– Došlo je do promene prvobitne svrhe i sadržaja akcionog plana.– Prema prvobitnoj verziji, akcioni plan je trebalo da obuhvata oblast Upotreba

legalnih droga, ali je ona izbačena – alkohol i duvan još uvek nisu postali integrisani deo politike za borbu protiv droga (mana politike za borbu protiv droga).

– Takođe je došlo do zamene prvobitno planirane oblasti Odnosi sa javnošću oblašću Informisanje, istraživanje, evaluacija – te se stoga ne vidi veza između aktivnosti u akcionom planu i specifičnog strateškog cilja.

FormulationQ1: Da li je došlo do promena tokom procesa formulacije?

Kod Q2 želeli smo da saznamo koliko aktivnosti zaista vodi ka ostvarivanju strateških ciljeva.

Kod Q3 ocenjivali smo aktivnosti sa aspekta njihove formulacije, njihovog potencijala za rešavanje problema i njihovog značaja za situaciju vezanu za droge.

Korišćene metode:– Analiza dokumenata zasnovana na principu analize logičkog okvira – pomaže

kod povezivanja i pojašnjavanja međusobnih odnosa između glavnih ciljeva, zadataka, rezultata i aktivnosti.

– Osnovana je interna radna grupa (5 članova) u sledeću svrhu – radna grupa je ocenjivala svaku aktivnost Akcionog plana prema 5 različitih kriterijuma.

Q2: U kojoj meri su Akcioni plan i Strategija usklađeni/povezani?Q3: Kog su karaktera/tipa aktivnosti predviđene Akcionim planom?

• Kriterijumi prema kojima je radna grupa ocenjivala svaku aktivnost:– formulacija – da li je aktivnost jasna i razumljiva? (da/ne)– kontekst rešavanjaproblema:

• da li je cilj aktivnosti rešavanje problema? (npr. Implementacija određenog programa prevencije)

• Ili je cilj aktivnosti stvaranje uslova/okvira za rešavanje problema? (npr. Redovni sastanci odbora za prevenciju upotrebe droga)

– značaj za situaciju na području droga:• Aktivnost sa visokim potencijalom za menjanje situacije na području droga (npr.

Usvajanje striktnije regulative za slobodnu prodaju lekova koji sadrže pseudoefedrin). • Aktivnost sa delimičnim potencijalom za menjanje situacije na području droga (npr.

Objavljivanje metodološkog priručnika za prevenciju).• Aktivnost bez potencijala za menjanje situacije na području droga (npr. Sprovođenje

ispitivanja putem upitnika među nastavnicima).– Značaj za strateške ciljeve:

• Svaka aktivnost je zatim ocenjena sa aspekta njihovog značaja za pojedinačne strateške ciljeve (imali smo 11 strateških ciljeva). Radna grupa je ocenjivala da li je aktivnost bila ključna u postizanju strateškog cilja ili je samo delimično doprinela postizanju strateškog cilja ili pak nije imala nikakav doprinos.

• Na ovaj način smo saznali da su aktivnosti koje su formulisane za oblast prevencije bile prilično formalne, i da nisu bile u direktnoj vezi sa strateškim ciljevima i imale su veoma nizak potencijal za menjanjem situacije na području droga..

Primer

Evaluacija procesa implementacije

Q1: Koliko je bila uspešna implementacija Akcionog plana 2007 – 2009?Q2: Koji su faktori uticali na proces implementacije (pozitivno i negativno)?Q3: Kakvi su uslovi za implementaciju politike za borbu protiv droga na

regionalnom nivou?

Evaluaciona pitanja

• Korišćene metode:– Top-down pristup – Ciljevi koji su postavljeni na centralnom nivou su

ocenjivani sa aspekata – načina na koji su ostvareni, šta je predstavljalo prepreke za njihovo ostvarivanje, i kakva je doslednost očekivanih ishoda i rezultata u odnosu na postavljene ciljeve.

– Prosleđen je upitnik relevantnim zainteresovanim stranama/akterima– (16 ministarstava i institucija direktno odgovornih za implementaciju aktivnosti, 6 saradnika– stručne organizacije, 14 regiona)

– Interna radna grupa odgovornog tela za evaluaciju ocenjivala je dobijene informacije.

Q1: Koliko je bila uspešna implementacija Akcionog plana? (praćenje implementacije)

• Struktura upitnika – korišćen za svaku aktivnost (npr.):– Da li je aktivnost implementirana? (da-ne-delimično)– Da li je implementirana na vreme? (da-ne)– Opišite proces implementacije aktivnosti (kako je bila implementirana)– Opišite probleme implementacije/razloge za neimplementiranje aktivnosti– Opišite ishod implementacije aktivnosti (da li je aktivnost ispunila svoju

primarnu svrhu)– Ukoliko je primenjivo, opišite alternativne ishode implementacije aktivnosti

neplanirane ishode.– Navedite podatke za definisane indikatore (indikatori su ustanovljeni za svaku

aktivnost)– Ukoliko je moguće, navedite podatke o finansijskim troškovima na ime

implementacije aktivnosti – Da li planirate da nastavite ovu aktivnost u okviru budućeg akcionog plana?

ImplementationPrimer

• Radna grupa je zatim pregledala podnete informacije i uporedila ih sa realnim rezultatima/ciljevima predviđenim Akcionim planom.

• Npr. Zainteresovana strana nas je obavestila da se podaci o alkoholu redovno prikupljaju i objavljuju u godišnjem izveštaju, pa je tako implementacija aktivnosti obavljena. Međutim, radna grupa je otkrila da u stvarnosti ne postoji takav izveštaj, te je stoga aktivnost smatrana neimplementiranom.

• Na ovaj način smo smanjili formalnost u ispunjavanju aktivnosti i učinili evaluaciju objektivnijom (npr. u oblasti prevencije broj prijavljenih implementiranih aktivnosti opao je sa otprilike 45 % na otprilike 35 %).

• Korišćene metode:– Grupe eksperata za 7 područja delovanja u borbi protiv droge – u skladu sa

područjima delovanja akcionog plana (oko 60 osoba) (15-20 osoba po jednoj grupi eksperata). Grupe eksperata su sprovele SWOT analizu za svako područje delovanja akcionog plana (2009. god).

– Upoređivanje SWOT analiza sprovedeno je 2004. i 2009. (upoređivanje prilika i pretnji). Eksperti su procenjivali da li je prilika definisana 2004. iskorišćena ili ne i da li se pretnja koja se javila 2004. javljala tokom sledećih 5 godina ili ne).

– On-line anonimni upitnik (35 ispitanika) – državne organizacije, lokalna vlast, stručne organizacije – u kome su ispitanici obeležavali stepen uticaja odabranih faktora (pozitivno, negativno).

ImplementationQ2: Koji faktori su uticali na proces implementacije (pozitivno i negativno)?

Primer• U upitniku su zainteresovane strane obeležavale stepen uticaja na

implementaciju faktora koji su ovde navedeni (-3 veoma negativno, +3 veoma pozitivno):– Formulacija aktivnosti– Realno planiranje– Dodeljena finansijska sredstva – Institucionalni okvir– Ljudski resursi– Dostupne informacije neophodne za obavljanje aktivnosti– Nivo motivacije stručnjaka i institucija na području droga– Nivo stručnog znanja osoba koje su odgovorne za implementaciju aktivnosti– Nivo saradnje relevantnih zainteresovanih strana/institucija– Nivo koordinacije– Nivo fleksibilnnosti odgovornih aktera da deluju i reaguju na nove trendove na

području droga– Ostalo – navedite

• Korišćene metode:– On-line upitnik među regionalnim koordinatorima za borbu protiv droga (14

regiona)• Pitanja su bila usmerena na:

– Stepen zastupljenosti ciljeva nacionalne strategije za borbu protiv droga u regionalnim strateškim dokumentima (koliko i kojih ciljeva je postalo deo regionalnih strateških dokumenata)

– Saradnju sa državnim organizacijama– Poziciju regionalnog koordinatora za borbu protiv droga/mogućnosti vršenja

uticaja na implementaciju politike za borbu protiv droga (gde je pozicija regionalnog koordinatora u okviru organizacione strukture, za koja druga područja, osim za politiku za borbu protiv droga, koordinator snosi odgovornost, da li je regionalni koordinator član svih relevantnih regionalnih koordinacionih tela i radnih grupa/odbora itd.)

– Razvoj uslova za implementaciju regionalne politike za borbu protiv droga u poslednjih 5 godina - personalnih, političkih, finansijskih, institucionalnih (navedite da li se stanje navedenih uslova pogoršalo ili poboljšalo).

ImplementationQ3: Kakvi su uslovi za implementaciju politike za borbu protiv droga na regionalnom nivou?

Evaluacija ishodačeške politike za borbu protiv droga 2005-2009

Evaluaciona pitanja

Q2: Kakav je bio razvoj svakog područja delovanja u borbi protiv droga u poslednjih 5 godina?

Q1: U kojoj meri su ostvareni specifični strateški ciljevi?Q3: U kojoj meri su ostvareni tehničko-organizacioni strateški ciljevi?

• 7 područja delovanja u borbi protiv droga– Prevencija, Lečenje, Smanjenje štete, Sprovođenje zakona , Koordinacija i finansiranje, Informisanje, istraživanje, evaluacija i Međunarodna saradnja

• Korišćene metode:– Radne grupe eksperata za svako područje delovanja (7 grupa), 60 eksperata

(15-20 eksperata u svakoj radnoj grupi)– Svaka radna grupa ocenjuje elemente SWOT analize iz 2004.

• Da li je prednost još uvek jaka strana ili je postala slaba strana?• Da li su slabe strane eliminisane?• Da li smo iskoristili prepoznate prilike ili da li su se pojavile pretnje ili

ne... ?– Grupe eksperata su zatim odredile nove elemente SWOT analize za 2009.

Outcome evaluationQ1: Kakav je bio razvoj svakog područja delovanja u borbi protiv droga u poslednjih 5 godina?

Q2: U kojoj meri su ostvareni specifični strateški ciljevi?

• 6 specifičnih strateških ciljeva – usmerenih na promenu situacije na području droga:

I. Stabilizacija / smanjenje broja problematičnih korisnika drogaII. Zaustavljanje porasta eksperimentalne upotrebe drogaIII. Stabilizacija / smanjenje konzumiranja drogaIV. Smanjenje rizika od upotrebe drogaV. Garantovanje dostupnosti službi za pružanje pomoći u oblasti drogaVI. Smanjenje pristupačnosti droga

• Korišćene metode:– Analiza kvantitativnih podataka/indikatora situacije na području droga (podaci

dobijeni od nacionalnih fokalnih tačaka)

Primer• Ocenili smo razvoj prema sledećim indikatorima:

– Cilj I. – broj problematičnih korisnika droga i njihove karakteristike (prosečna starost, injektirajuća upotreba, primarna droga), broj problematičnih korisnika droga koji su započeli lečenje (bolničko/ambulantno lečenje, supstituciona terapija).

– Cilj II. – prevalenca upotrebe droge kod opšte populacije, školske polulacije, razvoj institucionalnog okvira i podrška za programe primarne prevencije.

– Cilj III. – konzumiranje alkohola i duvana, konzumiranje drugih nelegalnih droga.

– Goal IV. – smrt povezana sa drogom (direktna/indirektna), infektivne bolesti povezane sa drogom, broj podeljenih igala i špriceva, broj testova na infektivne bolesti, i druge intervencije ustanova „niskog praga“.

– Cilj V. – dostupnost i pristupačnost službi za korisnike droga, socio-ekonomske karakteristike korisnika droga koji su započeli lečenje.

– Cilj VI. – zaplene droga, zaplene prekursora droga (lekovi koji sadrže pseudoefedrin), laboratorije za proizvodnju pervitina, kršenje zakona povezano sa drogom, subjektivna procena dostupnosti droga na tržištu.

• 5 Tehničko-organizacionih ciljeva:VII. Efikasno finansiranjeVIII. KoordinacijaIX. Informisanje opšte javnostiX. Međunarodna saradnjaXI. Evaluacija aktivnosti

• Korišćene metode:– Kombinovanje rezultata i nalaza iz svih delova evaluacije (evaluacija procesa

formulacije, implementacije i od strane radnih grupa eksperata)

Q3: U kojoj meri su ostvareni tehničko-organizacioni strateški ciljevi?

Uspesi i neuspesi politike za borbu protiv droga

• U izveštaju o evaluaciji se na kraju nalaze uspesi i neuspesi politike za borbu protiv droga u periodu 2004-2009.

• U ovu svrhu smo koristili sintezu informacija i nalaza dobijenih iz svake faze celokupnog procesa evaluacije.

Lucia KiššováKissova.lucia@vlada.czTel: 00420 725 721 467