bazel ii stub 3 - objavljivanje - 31.12.2012_1.pdf

Upravni odbor Banke Del broj: 1.0-7424/10 Datum: 28.05.2013.

Upravljanje rizicima i kapitalom

Godina 2012

Bazel II Stub 3 Objavljivanje


2

Sadraj

1. Opte informacije ....................................................................................................................................... 4

1.1. Osnovne informacije o Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad, lanici NBG Grupe .................................. 4

2. Uvod ........................................................................................................................................................... 5

2.1 Stub 1 ................................................................................................................................................... 5

2.2 Stub 2 ................................................................................................................................................... 6

2.3 Stub 3 ................................................................................................................................................... 6

3. Sveukupno upravljanje rizikom i kapitalom ............................................................................................... 6

3.1 Strategija upravljanja rizicima .............................................................................................................. 6

3.2 Okvir upravljanja rizicima ..................................................................................................................... 7

3.3 Struktura rukovoenja rizicima ............................................................................................................ 7

3.4 Upravljan1je kapitalom ........................................................................................................................ 9

3.5 Tipovi rizika ........................................................................................................................................... 9

3.6 Nadgledanje i izvetavanje .................................................................................................................10

4. Struktura kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala ..............................................................................10

4.1 Struktura i adekvatnost kapitala ........................................................................................................10

4.2 Uvaavanje ICAAP-a ...........................................................................................................................13

5. Kreditni rizik .............................................................................................................................................16

5.1 Uvod ...................................................................................................................................................16

5.2 Upravljanje kreditnim rizikom ............................................................................................................16

5.3 Kapitalni zahtev za kreditni rizik .........................................................................................................17

5.4 Kvantitativne informacije u odnosu na kreditni rizik .........................................................................19

5.4.1 Bruto i neto kreditna izloenost prema klasama izloenosti ......................................................19

5.4.2 Kreditna izloenost prema geografskim podrujima ..................................................................22

5.4.3 Kreditna izloenost prema sektorima .........................................................................................23


3

5.4.4 Kreditna izloenost prema preostalom dospedu ........................................................................25

5.4.5 Raspodela izloenosti prema kategorijama klasifikacije i prema vrstama druge ugovorne

strane, kao i obraunata posebna i potrebna rezerva .........................................................................27

5.5 Velike izloenosti ................................................................................................................................28

5.6 Ispravke vrednosti i izloenost u docnji .............................................................................................28

5.7 Ublaavanje kreditnog rizika ..............................................................................................................32

5.8 Transakcije sa povezanim licima i licima unutar NBG Grupe .............................................................33

5.9 Izloenost po osnovu vlasnikih ulaganja u bankarskoj knjizi ............................................................33

6. Trini rizik ................................................................................................................................................36

6.1 Uvod ...................................................................................................................................................36

6.2 Upravljanje deviznim rizikom .............................................................................................................36

6.3 Upravljanje trinim rizikom...............................................................................................................38

6.4 Kapitalni zahtev za trini rizik ...........................................................................................................39

7. Operativni rizik .........................................................................................................................................40

7.1 Uvod ...................................................................................................................................................40

7.2 Upravljanje operativnim rizikom ........................................................................................................40

7.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik ....................................................................................................42

8. Ostali tipovi rizika .....................................................................................................................................43

8.1 Uvod ...................................................................................................................................................43

8.2 Rizik likvidnosti ...................................................................................................................................43

8.3 Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi .............................................................................................46

8.4 Rizik koncentracije..............................................................................................................................48

8.5 Rizik druge ugovorne strane...............................................................................................................48

8.6 Reputacioni rizik .................................................................................................................................48

8.7 Ostali rizici ..........................................................................................................................................49


4

Smernice Narodne banke Srbije u odnosu na Bazel II standarde stupile su na snagu 31.12.2011. godine,

kao opti okvir primene Bazel II standarda za banke koje posluju u Republici Srbiji. Objavljivanja

sadrana u Izvetaju Bazel II Stub 3 Objavljivanje su pripremljena u skladu sa zahtevima NBS

istaknutim u Odluci o objavljivanju podataka i informacija banke (Slubeni glasnik RS br.45/2011).

Izvetaj Bazel II Stub 3 Objavljivanje sadri opis aktivnosti Banke na polju prakse i procesa upravljanja rizikom i adekvatnou kapitala. Objavljivanja u ovom Izvetaju su u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima i Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja i u saglasnosti su sa Napomenama uz finansijske izvetaje Banke za 2012. godinu, odnosno u nekim sluajevima slue da se pojasne objavljivanja izloena u Finansijskom izvetaju za 2012. godinu.

1. Opte informacije

1.1. Osnovne informacije o Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad, lanici NBG Grupe

Vojvodjanska banka a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) osnovana je 1. Januara 1990. godine

transformacijom Vojvodjanske banke Udruene banke, Novi Sad. U skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Skuptine, Banka je 30. decembra 2001. godine pripojila Srpsku razvojnu banku a.d. Beograd i Uiku banku a.d. Uice.

U decembru 2006. godine, Ugovorom o kupoprodaji akcija, Nacionalna banka Grke, Atina, Grka, postala je vlasnik 99.43% akcija Banke, to je i registrovano u Centralnom registru hartija od vrednosti dana 12. decembra 2006. godine. Dana 25. Oktobra 2007. godine Nacionalna banka Grke, Atina, je sprovela prinudni otkup preostalih 1.727 akcija i postala 100% vlasnik Vojvodjanske Banke. Dana 7.

decembra 2007. godine Vojvoanska banka a.d. Novi Sad je na svoj zahtev iskljuena sa listinga Beogradske Berze (Belex).

Banka je zatvoreno akcionarsko drutvo, registrovano u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu, i posluje u skladu sa Zakonom o bankama.

Banka je u skladu sa odlukom Skuptine Banke od 3. januara 2008. godine donela Odluku o pripajanju Nacionalne banke Grke a.d. Beograd, Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad poev od 31. decembra 2007. godine. Navedeno pripajanje registrovano je kod Agencije za privredne registre 14. februara 2008. godine

pod brojem BD 6190/2008 (brisanje privrednog subjekta Nacionalne banke Grke ad.d. Beograd usled pripajanja) i upis promene osnovnog kapitala Vojvodjanske banke a.d. Novi sad (reenje BD 6210/2008). Nacionalna banka Grke a.d. Beograd je bila u potpunom vlasnitvu Nacionalne banke Grke a.d. Atina, Grka. Banka je nastavila sa poslovanjem pod imenom Vojvodjanska banka a.d. Novi Sad.

Sedite Banke je u Novom Sadu, Trg slobode 7. Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka se sastojala od Centrale u Novom Sadu, 60 filijala ne ukljuujui i neaktivne filijale u Pritini i Podgorici i 57 ekspozitura (31. decembar 2011. godine: 60 filijala ne ukljuujui i neaktivne filijale u Pritini i Podgorici, 58 ekspozitura). Na dan 31. decembar 2012. godine, Banka je imala 1,770 zaposlenih radnika (31. decembar

2011. godine, 1,786 zaposlenih radnika). Matini broj Banke je 08074313. Poreski identifikacioni broj Banke je 101694252.


5

Na dan 31. decembar 2012. godine, Banka ima kontrolu nad pravnim licima: Brodogradilite Apatin d.o.o. Apatin (100% uea u kapitalu) i Imos a.d. id (51.55% uea u kapitalu), ija konsolidacija nije izvrena u prezentiranim pojedinanim finansijskim izvetajima.

2. Uvod

Novi Bazel II okvir, koji se primenjuje u Srbiji od 31.12. 2011. Godine, obezbeuje osetljiviji pristup proceni rizika i izraunavanju regulatornog kapitala. Novi okvir nastoji da jaa praksu i procese upravljanja rizikom i kapitalom unutar finansijskih institucija. Polazei od zahteva regulative, Banka je preduzela odreene korake kako bi uskladila svoje poslovanje sa novom regulativom. Okvir upravljanja rizikom i kapitalom koji je definisan od strane NBS je konzistentan sa Bazel II okvirom, i sastoji se iz tri

stuba:

Stub 1: izraunavanje iznosa aktive ponderisane rizikom i kapitalnog zahteva. Stub 2: proces ocene supervizora, ukljuujui proces procene adekvatnosti internog kapitala. Stub 3: pravila objavljivanja informacija o upravljanju rizikom i adekvatnou kapitala.

2.1 Stub 1

Stub 1 propisuje osnove izraunavanja pokazatelja adekvatnosti regulatornog kapitala. Ovaj stub definie minimum zahtevanog regulatornog kapitala za svaku banku, kojim se pokrivaju kreditni, trini i operativni rizik. Stub 1 takoe definie metodologiju merenja ovih rizika, kao i brojne elemente kvalifikovanja kapitala.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala se izraunava deljenjem iznosa regulatornog kapitala sa ukupnom rizinom aktivom banke (RWA). Dobijeni pokazatelj adekvatnosi kapitala (PAK) je neophodno odravati iznad unapred odreenog i propisanog nivoa od strane NBS. Prema Bazel II standardima minimalni pokazatelj adekvatnosti kapitala u Srbiji je postavljen na nivou od 12%, u poreenju sa Bazelskim pokazateljom adekvatnosti kapitala od 8%. Narodna banka Srbije zahteva od banaka koje posluju u Srbiji

da formiraju i odravaju kapitalni bufer od 2.5% iznad minimalno zahtevanog pokazatelja adekvatnosti kapitala. U sluaju da je pokazatelj adekvatnosti kapitala vii za manje od 2.5% od propisanog PAK tj. od 12% ili bi bio vii posle raspodele nerasporeene dobiti za manje od 2.5% u odnosu na propisani pokazatelj adekvatnosti kapitala od 12%, to znai da banka ne moe da vri raspodelu dobiti osim u elemente, odnosno stavke koje ulaze u osnovni kapital.

Pod Bazel II kapitalnim okvirom Narodne banke Srbije, rizina aktiva se izraunava upotrebom sloenijih i za rizik osetljivijih metoda nego to je to bilo pod Bazel I okvirom. U narednoj tabeli su predstavljeni rizici pod Stubom 1 i pristupi koje Banka koristi kod izraunavanja rizine aktive Banke u skladu sa Bazel II kapitalnim okvirom Narodne banke Srbije.

Tip rizika Pristup koji Banka upotrebljava

Kreditni rizik Standardizovani pristup

Trini rizik Standardizovani pristup

Operativni rizik Pristup osnovnog indikatora


6

2.2 Stub 2

Stub 2 se bavi ocenom supervizora i evaluacijom procesa izraunavanja potrebnog kapitala (SREP). Ovaj stub takoe opredeljuje potrebu sprovoenja procesa interne procene adekvatnosti kapitala (u daljem tekstu: ICAAP) koji banke treba da slede radi procene sveukupnih kapitalnih zahteva, kako bi se pokrili

svi relevantni rizici sa kojima se banke suoavaju (ukljuujui one koji nisu pokriveni pod Stubom 1).

Prema regulativi NBS i smernicama Stuba 2, svaka banka je po definiciji predmet ocene od strane NBS, s

tim da NBS moe za svaku banku pojedinano da propie minimalno zahtevani pokazatelj adekvatnosti kapitala, ako proceni da je to neophodno i da je u interesu same banke.

ICAAP proces ukljuuje ocenu i evaluaciju upravljanja rizicima i kapitalom u odnosu na rizike kojima je banka izloena. Vojvodjanska banka je razvila ICAAP proces koji ukljuuje identifikovanje i merenje rizika, kako bi se podrao odgovarajui nivo internog kapitala u skladu sa sveukupnim profilom rizika i poslovnim planom Banke. Razvijena je Politika ICAAP-a kako bi se opredelile glavne komponente

upravljanja rizikom u Banci, ukljuujui tipove rizika koji nisu ukljueni pod Stubom 1, a to su rizik likvidnosti, kreditno devizni rizik, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizik koncentracije, reputacioni

rizik i drugi rizici. U svom prvom ICAAP Izvetaju za 2012. godinu, Banka je izraunala interne kapitalne zahteve za kreditno devizni rizik, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi i rizik koncentracije.

2.3 Stub 3

Prema Bazel II okviru Narodne Banke Srbije, Stub 3 opisuje kako, kada i na kom nivou treba da budu

objavljene informacije koje se tiu upravljanja rizicima i rukovoenjem i praksom odravanja adekvatnosti kapitala u bankama. Objavljivanja obuhvataju ukljuivanje detaljnih kvalitativnih i kvantitativnih informacija. Svrha Stuba 3 i zahteva za objavljivanjem je da se dopune prva dva stuba i da

se oni dovedu u vezu sa procesom ocene supervizora. Objavljivanja su dizajnirana tako da omogue interesnim stranama i uesnicima na tritu da procene skonost riziku od strane banke, kao i njenu izloenost riziku, i da ohrabre banke, preko pritiska trita, da usvoje naprednije forme upravljanja rizikom.

3. Sveukupno upravljanje rizikom i kapitalom

3.1 Strategija upravljanja rizicima

Banka je svesna da je neophodno razviti postojane sposobnosti upravljanja rizicima kao osnove za

pruanje odgovarajue pogodnosti prema svojim klijentima, investitorima i NBG Grupi. Banka e nastaviti da stremi ka usvajanju najbolje meunarodne prakse po pitanju upravljanja rizicima, razvijanju superiornog korporativnog rukovoenja i najviih nivoa trine discipline.

Primarni ciljevi Strategije upravljanja rizicima u Banci su:

Upravljati rizicima koji su svojstveni poslovanju Banke i u skladu sa sklonou Banke ka rizicima; Jaati praksu upravljanja rizicima u Banci u skladu sa najboljom praksom bankarske industrije; i Uspostaviti sklad izmeu internog kapitala i materijalnosti rizika.

Strategija upravljanja rizicima je jasno predstavljena kroz strukturu limita za sve pojedinane rizike. Ovi limiti su bazirani na poslovnim planovima Banke i voeni su zahtevima regulatora i njegovim uputstvima.


7

Uspostavljajui sklonost riziku, Banka vezuje svoje pojedinane rizike za svoju strategiju. Limiti rizika odraavaju nivo rizika koji je Banka spremna da preuzme sa ciljem da ostvari poslovne ciljeve. Banka redovno ocenjuje i usaglaava sklonost riziku u odnosu na poslovni plan i promene u ekonomskom okruenju, odnosno trine scenarije. Banka takoe procenjuje toleranciju u odnosu na posebne kategorije rizika i svoju strategiju upravljanja ovim rizicima. Sklonost riziku ocrtava izloenost Banke riziku i definie njen nivo tolerancije u smislu da prihvata ili izbegava ove rizike. Nivoi tolerancije se odraavaju u definisanim limitima od strane Banke za svako polje rizika.

Na bazi Strategije upravljanja rizicima Banka je razvila set politika, koje se odnose na pojedinane rizike, u kojima su, izmeu ostalog, precizirani postupci identifikovanja, procene, merenja, nadgledanja, izvetavanja i kontrole rizika; nain organizovanja procesa upravljanja datim rizicima; kao i uloge i odgovornosti nadlenih oragnizacionih delova i organa u odnosu na svaki tip rizika. Unutar pomenutih politika definisane su tehnike ublaavanja rizika, kao i naini koje Banka koristi za obezbeivanje i praenje efikasnosti u ublaavanju rizika.

3.2 Okvir upravljanja rizicima

Banka je uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima, koji je ukljuen u sve njene poslovne aktivnosti i koji obezbeuje da rizini profil Banke uvek bude u skladu s ve utvrenom sklonou rizicima. Sistem upravljanja rizicima u Banci je srazmeran prirodi, obimu i sloenosti poslovanja Banke, odnosno njenom rizinom profilu.

Sistem upravljanja rizicima u Banci obuhvata:

Strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i procedure za identifikovanje i merenje, odnosno procenu i upravljanje rizicima

Odgovarajuu unutranju organizacionu strukturu Efektivan i efikasan proces upravljanja svim rizicima Adekvatan sistem unutranjih kontrola Odgovarajui informacioni sistem.

Okvir upravljanja rizikom u Banci je praktino u duhu sa sledeim principima upravljanja rizikom, polazei od Bazel II standarda: Nadziranje i kontrola od strane menadmenta Kultura rizika i vlasnitvo nad njim Prepoznavanje rizika i procena Kontrola aktivnosti i segregacija zaduenja Informisanje i komunikacija Nadgledanje aktivnosti upravljanja rizikom i korekcija nedostataka.

3.3 Struktura rukovoenja rizicima

Upravni odbor Banke ima sveukupnu odgovornost za uspostavljanje kulture rizika na nivou Banke i

obezbeivanje efektivnog sistema upravljanja rizicima u Banci. Upravni odbor Banke usvaja i periodino ocenjuje strategije i politike upravljanja rizicima u Banci. Odbor za upravljanje rizicima pri Upravnom

odboru Banke kontrolie rad Funkcije upravljanja rizicima u smislu njene nezavisnosti, adekvatnosti i efikasnosti. Ovaj odbor, takoe, obezbeuje razvoj i tekuu efikasnost internog sistema upravljanja rizicima Banke, i ukljuivanje istog u proces donoenja poslovnih odluka uzimajui u obzir sve vrste rizika. Izvrni odbor Banke odgovoran je za nadgledanje i primenu politika usvojenih od strane Upravnog odbora Banke.


8

Kljuni element filozofije upravljanja rizicima je da Funkcija Upravljanje rizicima obezbeuje nezavisno nadgledanje i kontrolu dok u isto vreme ostvaruje blisku saradnju sa svim organizacionim delovima Banke

koji preuzimaju na sebe rizik, odnosno koji su nosioci i vlasnici rizika.

Struktura rukovoenja rizicima u Banci opisana je na sledeoj slici.

Odbor za upravljanje rizicima Odbor za reviziju

Upravni odbor

ALCO Kreditni odbor

Izvrni odbor

Finansije

IT Poslovni

procesi

Ljudski

resursi

Funkcije

back office-a

Pravno

Drugi specijalizovani

organizacioni delovi

Interna

revizija

UPRAVLJANJE

RIZICIMA

Kreditni

rizik poslovi saprivredom

Trini rizik

Operativni rizik

Modeli

kreditnog rizika

Organizacione

jedinice

Prva linija odbrane Druga linija odbrane Trea linija odbrane

Strateki nivo

Taktiki nivo

Operativni nivo

Bazel II

Upravljanje

Portfoliom

i klasifikacija

Compliance

Marketing

UPRAVLJANJE

KREDITNIM RIZIIKOM

Inicijalizacija

kredita retail

Retail politike,

procedure i

upravljanje

kreditnim

portfolijem

Funkcija Upravljanje rizicima ima centralnu ulogu u nadgledanju rizika povezanih sa aktivnostima Banke.

Glavne odgovornosti Funkcije Upravljanje rizicima su:

Odreivanje sklonosti Banke riziku i predoavanje istog Odboru za upravljanje rizicima pri Upravnom odboru Banke i Upravnom odboru Banke na odobravanje, odnosno usvajanje.

Razvijanje i ocenjivanje politika upravljanja rizicima u skladu sa smernicama NBS, NBG Grupe i najboljom meunarodnom praksom po pitanju upravljanja rizicima. Ocenjivanje uputstava koja se tiu operativne politike i obezbeivanje da ta uputstva budu u skladu sa politikama upravljanja rizikom i da se dre kljunih rizika sadranih u povezanim procesima/proizvodima. Nastupanje u ulozi glavnog koordinatora pri uvoenju i primeni Bazel II standarda u skladu sa zahtevima NBS, kao i podrka izvoenju kljunih aktivnosti koje se tiu primene Bazel II standarda u Banci. Identifikovanje i preporuivanje analitikih alata i tehnika koje se tiu rizika u skladu sa zahtevima Bazela II, sledei smernice izdate od strane NBS i NBG Grupe. Ocenjivanje adekvatnosti uspostavljenih limita za rizike i obezbeivanje povratnih informacija u odnosu na relevantne organe odluivanja. Pripremanje izvetaja koji su predmet ocene od strane Odbora za upravljanje rizicima pri Upravnom odboru Banke i samog Upravnog odbora Banke.

Razvijanje sistema i resursa u funkciji ocene kljunih izloenosti Banke i komuniciranje u pogledu planiranih i izvrenih korektivnih mera prema Odboru za upravljane rizicima pri Upravnom odboru Banke.


9

Upravljanje rizicima u Banci se odvija na sledeim nivoima:

Strateki nivo Obuhvata funkcije upravljanja rizicima koje izvrava Upravni odbor Banke. Ovo podrazumeva usvajanje strategije i politika upravljanja rizicima i kapitalom, kao i potvrivanje definicija rizika od strane Banke, profila rizika, sklonosti riziku, kao i rizik/prinos profila Banke.

Taktiki nivo Obuhvata funkcije upravljanja rizicima koje izvravaju Izvrni odbor i Direkori funkcija u Banci. Ovo ukljuuje odobravanje politika i procedura upravljanja pojedinanim rizicima i uspostavljanje adekvatnih sistema i kontrola kako bi se osiguralo da relacija izmeu sveukupnog rizika i prinosa ostane unutar prihvaenih nivoa.

Operativni (poslovne linije) nivo Ovo obuhvata upravljanje rizicima na takama na kojima rizici stvarno nastaju. Relevantne aktivnosti se sprovode od strane zaposlenih koji preuzimaju

rizik u ime Banke. Upravljanje rizicima na ovom nivou se izvrava pomou odgovarajue kontrole ukljuene u relevantne operativne procedure i smernica uspostavljenih od strane Izvrnog odbora Banke.

3.4 Upravljanje kapitalom

Politika Banke je da odrava jaku kapitalnu bazu i zadovoljava minimalne standarde zahtevanog kapitala propisane od strane NBS, kako bi se odralo poverenje investitora, kreditora i trita, i omoguilo dalje odvijanje poslovanja Banke. Polazei od priznatog uticaja nivoa kapitala na prinos akcionara, Banka prepoznaje potrebu da odri balans izmeu viih prinosa, koje je mogue ostvariti uz vei obim poslovanja, sa jedne strane, i prednosti i sigurnosti koju donosi pozicija postojanog kapitala, sa druge

strane. Politika Banke u odnosu na upravljanje kapitalom zahteva maksimiziranje prinosa na kapitalu

prilagoenom za rizik, dok se u isto vreme zadovoljavaju zahtevi regulatora.

Banka nastoji da obezbedi da zahtevi za adekvatnou kapitala budu zadovoljeni i da budu u skladu sa zahtevima regulatora. Banka obezbeuje prethodnu saglasnost NBG Grupe pre nego to predstavi predlog raspodele dobiti (dividende).

3.5 Tipovi rizika

Banka je izloena razliitim tipovima rizika.

Rizici unutar Stuba 1 Kreditni rizik

Trini rizik

Operativni rizik

Rizici unutar Stuba 2

Rizik likidnosti

Kreditno devizni rizik

Rizik koncentracije

Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi

Reputacioni rizik

Drugi rizici

Detalji u odnosu na komponente rizika i kako se njima upravlja su predstavljeni u sledeim odeljcima ovog dokumenta.


10

3.6 Nadgledanje i izvetavanje

Funkcija upravljanje rizicima, kao nezavisna funkcija, obezbeuje da svi tipovi rizika budu predmet merenja i upravljanja u skladu sa uputstvima i smernicama uspostavljenim od strane Upravnog odbora

Banke. Funkcija Upravljanje rizicima podnosi kvartalni izvetaj o upravljanju rizicima na nivou Banke, Izvrnom Odboru, Odboru za upravljanje rizicima pri Upravnom odboru Banke i Odboru za reviziju pri Upravnom odboru Banke.

4. Struktura kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala

4.1 Struktura i adekvatnost kapitala

Narodna banka Srbije je regulator koji uspostavlja i nadgleda kapitalne zahteve prema Banci. Pri primeni

tekue regulative, u pogledu kapitalnih zahteva, NBS zahteva da Banka odrava propisani PAK od 12%, koji predstavlja odnos izmeu ukupnog regulatornog kapitala i rizine aktive Banke. Bankarske aktivnosti se kategorizuju u trgovaku i bankarsku knjigu i rizina aktiva Banke se odreuje u odnosu na specifine zahteve koji treba da odraze razliite nivoe rizika koji se vezuju za izloenosti iz bilansa stanja i vanbilansnih stavki. Narodna banka Srbije, takoe, zahteva od banaka koje posluju na tritu Srbije da odravaju kapitalni bufer od 2.5% iznad propisanog minimalnog pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Politika Banke je da odrava jaku kapitalnu bazu i zadovoljava minimalne standarde zahtevanog kapitala od strane NBS, kako bi se podralo poverenje investitora, kreditora i trita, i omoguilo dalje razvijanje poslova Banke. U ovom smislu, od Banke se trai da njena praksa u potpunosti bude usaglaena sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala banke (koja je bazirana na Bazel II standardima) u odnosu na regulatorni kapital. Banka je usvojila standardizovani pristup za izraunavanje kapitalnih zahteva za kreditni i trini rizik i pristup osnovnog indikatora za izraunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Po pitanju usklaenosti kapitalnog zahteva u odnosu na propisanu regulativu, Banka je tokom cele 2012. godine bila usaglaena sa propisanim zahtevom. Na dan 31.12.2012. godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke je bio 17.05%. Banka planira i dalje da odrava snanu poziciju kapitala.

Regulatorni kapital Banke se analizira na dva nivoa:

Osnovni kapital (Tier 1 kapital) ukljuuje: uplaene akcije (iskljuujui preferencijalne kumulativne akcije PKA); emisiona premija na akcije; rezerve alocirane iz dobiti; i dobit Banke; umanjeno za gubitke iz ranijih godina; gubitak tekue godine; nematerijalna ulaganja; steene sopstvene akcije i preferencijalne akcije (iskljuujui PKA) zaloene kod Banke; i regulatorna prilagoavanja vrednosti. Dopunski kapital (Tier 2 kapital) ukljuuje: uplaene PKA; emisiona premija na PKA; deo pozitivne revalorizacione rezerve; hibridne instrumente; subordinirani dug; umanjeno za sopstvene PKA; PKA

zaloene kod Banke; i potraivanja pokrivena hibridnim instrumentima i subordiniranim dugom Banke. Odbitne stavke od kapitala u sluaju Banke ukljuuju: iznos za koji se prekorauju kvalifikovana uea Banke u nefinansijskim licima; i iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke na bilansnim pozicijama i

vanbilansnim stavkama.


11

Struktura regulatornog kapitala, kapitalnih zahteva i rizine aktive Banke, na dan 31. decembar 2012. godine je bila sledea: U hiljadama dinara

Br. STRUKTURA KAPITALA 31.12.2012.

I KAPITAL 9,591,544

1. OSNOVNI KAPITAL 14,295,215

Nominalna vrednost uplaenih akcija (osim preferencijalnih kumulativnih akcija - PKA)

16,337,430

Emisiona premija 120

Rezerve iz dobiti 2,016,120

Nerasporeena dobit iz ranijih godina 198,961 Gubitak iz ranijih godina 0

Gubitak tekue godine (1,893,935) Nematerijalna ulaganja (375,028)

Regulatorna usklaivanja vrednosti nerealizovani gubici (103,189) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke

(1,885,264)

2. DOPUNSKI KAPITAL 1,256,607

Deo revalorizacionih rezervi banke 1,256,607

3. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (5,960,278)

3.1. Od ega: umanjenje osnovnog kapitala (4,703,671) 3.2. Od ega: umanjenje dopunskog kapitala (1,256,607) Iznos za koji su prekoraena kvalifikovana uea u licima koja nisu lica

u finansijskom sektoru

(304,486)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke u skladu sa lanom 427 stav 1. Odluke kojom se ureuje adekvatnost kapitala banke

(5,655,792)

4. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 9,591,544

5. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 0

Br. KAPITALNI ZAHTEVI 31.12.2012.

I KAPITAL 9,591,544

1. OSNOVNI KAPITAL 9,591,544

2. DOPUNSKI KAPITAL 0

II KAPITALNI ZAHTEVI 6,749,598

1. Kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane, rizik izmirenja/isporuke po

osnovu slobodnih isporuka

5,790,644

2. Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija 0

3. Trini rizik 153,415 3.1.1. Cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti 18,378 3.1.2. Cenovni rizik po osnovu vlasnikih hartija od vrednosti 0 3.1.3. Devizni rizik 135,037

3.1.4. Robni rizik 0

4. Operativni rizik 805,539

5. POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 6,749,598

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 17.05%


12

Br. STRUKTURA RIZINE AKTIVE 31.12.2012.

1. Kreditni rizik 48,255,364

2. Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija 0

3. Trini rizik 1,278,458

4. Operativni rizik 6,712,825

UKUPNA RIZINA AKTIVA 56,246,647

Prema regulativi Narodne banke Srbije, Banka je obavezna da odrava strukturu kapitala, nivo kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala u skladu sa sledeim zahtevima i ogranienjima gledano prema regulatornom kapitalu:

- Ukupni kapital najmanje 10 miliona evra. - Osnovni kapital najmanje 50% ukupnog kapitala. - Pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) minimum 12%. - Ukupni iznos hibridnih instrumenata moe biti maksimalno 50% od osnovnog kapitala. - Ukupni iznos hibridnih instrumenata iskljuujui konvertibilne instrumente u sluaju pogoranja

bilansa (izuzev kumulativnih prioritetnih akcija) moe biti maksimalno 35% od osnovnog kapitala.

- Subordinirani dug ukljuen u dopunski kapital je ogranien na 50% od osnovnog kapitala. - Banka iji je PAK vei za manje od 2.5% od propisanih 12% ili bi bio vei nakon preraspodele

nerasporeene dobiti za manje od 2.5% od propisanih 12% ima ogranienje da moe da prerasporeuje dobit samo u elemente/stavke osnovnog kapitala.

- Suma stavki umanjenja kapitala se oduzima 50% od osnovnog kapitala i 50% od dopunskog kapitala. Ukoliko je iznos 50% ukupnih stavki umanjenja vei od raspoloivog iznosa dopunskog kapitala razlika iznad iznosa raspoloivog dopunskog kapitala se oduzima od osnovnog kapitala.

- Banci je dozvoljeno da deo potrebnih rezervi tretira kao odbitke od ukupnog kapitala, umesto tretiranja istih kao odbitaka od osnovnog kapitala, na sledei nain: do kraja 2011. 100% od tog iznosa; do kraja 2012. 75% od tog iznosa; i do kraja 2013. 50% od tog iznosa.

- Iznos subordinirane obaveze banke koji se ukljuuje u dopunski kapital se u poslednjih pet godina pre roka dospea te obaveze, umanjuje za 20% godinje, pa se u poslednjoj godini pre tog roka subordinirane obaveze ne ukljuuju u dopunski kapital.

- Banka je duna da izuzme hibridne instrumente sa dospeem ispod 12 meseci iz izraunavanja dopunskog kapitala.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala je jednak raciju koji odraava odnos kapitala Banke, sa jedne strane (brojilac) i zbira za kreditni rizik ponderisane aktive, kapitalnog zahteva za trini rizik pomnoenog sa recipronom vrednou pokazatelja adekvatnosti kapitala i kapitalnog zahteva za operativni rizik pomnoenog recipronom vrednou pokazatelja adekvatnosti kapitala, sa druge strane (imenilac).


13

U sledeoj tabeli prikazana je struktura regulatornog kapitala i rizine aktive Banke na dan 31. decembra

2012. i 2011. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:

U hiljadama dinara

2012 2011.

Regulatorni kapital

Osnovni kapital 14,295,215 18,064,319

Dopunski kapital 1,256,607 1,371,348

Ukupan osnovni i dopunski kapital 15,551,822 19,435.667

Odbitne stavke kapitala:

Potrebna rezerva za procenjene gubitke ( 5,655,792) (8,897.312)

Prekoraeno kvalif. uee u licima van fin.sektora ( 304,486) (157.442)

Ukupnan kapital (1) 9,591,544 10,380,913

Rizina bilansna i vanbilansna aktiva Bilansna aktiva 46,195,012 33,946,693

Vanbilansna aktiva 2,044,978 2,395,336

Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tritu 15,374 127,813 Izloenost operativnom riziku 6,712,825 7,411,258 Izloenost deviznom riziku 1,125,308 1,024,325 Izloenost cenovnom riziku 153,150 225,292

Ukupno (2) 56,246,647 45,130,717

Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 17.05% 23.00%

4.2 Uvaavanje ICAAP-a

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) obuhvata ocenu i evaluaciju upravljanja rizicima i

kapitalom u odnosu na rizike kojima je Banka izloena. Banka je razvila svoj ICAAP okvir (ija primena poinje od 2012. godine) koji ukljuuje identifikaciju i merenje svih materijalno znaajnih rizika kako bi se odrao odgovarajui nivo internog kapitala u saglasnosti sa ukupnim profilom rizika Banke i njenim poslovnim planom. ICAAP okvir je razvijen kako bi se prvenstveno ispunili zahtevi regulative, a potom i

nadogradilo upravljanja svim materijalno znaajnim rizicima (koji nisu pokriveni pod Stubom 1, ukljuujui rizik likvidnosti, kreditno devizni rizik, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizik koncentracije, reputacioni rizik i drugi rizici) i internim kapitalom u Banci.

Jedan od kljunih elemenata Bazel II standarda usvojenih od strane Narodne banke Srbije je zahtev za procesom interne procene adekvatnosti kapitala Banke. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije,

Banka je duna da sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, odnosno utvruje ukupne interne kapitalne zahteve u skladu sa svojim rizinim profilom, kao i da utvruje raspoloivi interni kapital i da vri njegovu raspodelu.

Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala sa ciljem da se identifikuju svi materijalno

znaajni rizici u odnosu na koje je Banka izloena kroz svoje poslovne aktivnosti i da se u tom smislu obezbedi da Banka u svakom trenutku ima dovoljno kapitala (ili ire govorei da ima dovoljno


14

raspoloivih finansijskih izvora) kako bi se pokrili svi ovi rizici. Banka i NBG Grupa su razvili odgovarajue kapacitete koji se koriste za internu procenu adekvatnosti kapitala i koji se prevashodno odnose na efektivno i efikasno upravljanje rizicima i kapitalom. Ovi kapaciteti se kontinuirano

unapreuju i formalizuju kako bi se odgovorilo na zahteve regulative, s jedne strane, ali i kako bi se dobila poslovna korist i podrala strateka stremljenja Banke i NBG Grupe, s druge strane.

Glavni cilj ICAAP-a je da se obezbedi da Banka ima dovoljno kapitala (ili ire govorei, da ima dovoljno raspoloivih finansijskih izvora) kako bi se pokrili svi materijalno znaajni rizici kojima se Banka izlae u svom poslovanju. Odreeni broj ve razvijenih kapaciteta i aktivnosti u Banci mogu se, u veoj ili manjoj meri, smatrati komponentama ICAAP-a u najirem smislu. Ove komponente su: -Sveobuhvatna strategija poslovanja i poslovni ciljevi Banke

-Rukovoenje, naroito rukovoenje u pogledu upravljanja rizicima i upravljanja kapitalom u Banci -Planiranje poslovanja i planiranje budeta Banke -Upravljanje rizicima, ukljuujui identifikovanje, merenje, procenu, ublaavanje, nadziranje i kontrolu pojedinanih rizika -Upravljanje regulatornim i raspoloivim internim kapitalom i fundiranjem Banke -Upravljanje uinkom poslovanja -Sveukupni sistem interne kontrole.

Prema tome, ICAAP je proces koji potpomae i integrisan je u ove elemente uglavnom s take gledita procene adekvatnosti raspoloivog internog kapitala, uzimajui u obzir zahteve regulative. Konkretnije, moe se smatrati da se proces interne procene adekvatnosti kapitala odnosi na dalju kohabitaciju i integraciju upravljanja rizicima, upravljanja kapitalom i upravljanja uinkom poslovanja u Banci i slui za dalje sprovoenje stratekog usmeravanja Banke. Ova integracija predstavlja najbolju meunarodnu praksu i ima za cilj suoavanje sa izazovima u pogledu upravljanja kapitalom, rizicima i uinkom poslovanja na nain kojim se optimalno upuuje na osnovnu vezu izmeu kapitala, rizika i uinka poslovanja.

ICAAP predstavlja proces procene svih znaajnih rizika kojima je Banka izloena ili bi mogla biti izloena u svom poslovanju. U skladu sa regulativom NBS u Banci je razvijen proces ICAAP koji obuhvata sledee faze: -Identifikovanje, mapiranje rizika i utvrivanje materijalno znaajnih rizika; -Izraunavanje (procena) internih kapitalnih zahteva za pojedinane rizike; -Utvrivanje ukupnih (zbira) internih kapitalnih zahteva; -Poreenje iznosa regulatornog i raspoloivog internog kapitala; poreenje regulatornih kapitalnih zahteva i internih kapitalnih zahteva za pojedinane rizike; i poreenje zbira regulatornih kapitalnih zahteva i ukupnih internih kapitalnih zahteva;

Sveukupna procena adekvatnosti internog kapitala (ICAAP), za jednu od polaznih pretpostavki ima

procenu materijalnosti rizika kojima je Banka izloena, kako bi se utvrdila potreba za izraunavanje internog kapitalnog zahteva za pojedinane rizike koje je Banka identifikovala kao materijalno znaajne.

Za sve rizike koji su identifikovani tokom postupka identifikacije rizika, Banka vri procenu materijalnosti. U skladu sa Politikom ICAAP-a, procena materijalnosti svakog rizika se vri uz primenu odreenih metodologija, odnosno pristupa koji zavise od prirode rizika, kao i od zahteva NBS.


15

Kratak opis metodologija (pristupa) koje se koriste pri izraunavanju internog kapitalnog zahteva za pojedinane rizike:

Kreditni rizik, Rizik druge ugovorne strane i Rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih

isporuka

Banka primenjuje standardizovani pristup (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke); Pristup

metoda tekue izloenosti i Pristup propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, respektivno.

Trini rizik (cenovni) Banka primenjuje standardizovani pristup (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke).

Trini rizik (devizni) Banka primenjuje standardizovani pristup (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke).

Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija

Banka primenjuje pristup propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.

Operativni rizik

Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke).

Kreditno devizni rizik

Kod izraunavanja internog kapitalnog zahteva za kreditno devizni rizik Banka koristi sopstvenu metodologiju koja se zasniva na proceni udela kreditnog portfolija koji obuhvata dunike za koje je procenjeno da imaju neusklaenu deviznu poziciju i proceni promene kursa dinara na godinjem nivou, kao i na kapitalnom zahtevu izraunatom za kreditni rizik u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, uz stresno testiranje. Udeo kreditnog portfolija koji obuhvata dunike za koje je procenjeno da imaju neusklaenu deviznu poziciju mnoi se sa procenjenom godinjom depresijacijom dinara i tako dobiveni postotak mnoi se sa kapitalnim zahtevom za kreditni rizik izraunatim u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke za ovaj deo portfolija. Dobijeni iznos predstavlja interni kapitalni zahtev za

kreditno devizni rizik.

Rizik zemlje

Banka primenjuje pristup ponderisanja izloenosti koje potiu iz neto aktive i od vanbilansnih stavki prema drugim stranim zemljama uz primenu pondera koji su razliiti za svaku od grupa kreditnog kvaliteta kojoj data zemlja pripada uz stresno testiranje.

Rezidualni rizik

Banka primenjuje pristup merenja promene trine vrednosti sredstva obezbeenja u obliku finansijske imovine koji se prema standardizovanom pristupu koristi za ublaavanje kreditnog rizika uz stresno testiranje.

Rizik mogue podcenjenosti kreditnog rizika usled primene standardizovanog pristupa Banka primenjuje pristup definisanja scenarija uzimajui u obzir jednu ili vie pretpostavki koje bi mogle da vode moguoj podcenjenosti kreditnog rizika usled primene standardizovanog pristupa.

Rizik mogue podcenjenosti operativnog rizika usled primene pristupa osnovnog indikatora Banka primenjuje pristup definisanja scenarija uzimajui u obzir jednu ili vie pretpostavki koje mogu da vode podcenjenosti operativnog rizika usled primene pristupa osnovnog indikatora. Banka analizira bruto

gubitak prijavljenih dogaaja koji imaju elemente operativnih rizika tokom poslednjih 12 meseci. Ukoliko


16

ovaj iznos bruto gubitaka prelazi kapitalni zahtev za operativni rizik obraunat primenom pristupa osnovnog indikatora, tada Banka izdvaja dodatni kapital za iznos prekoraenja.

Rizik likvidnosti

Banka u sklopu procesa izraunavanja internog kapitalnog zahteva za rizik likvidnosti moe da uspostavi interni kapitalni zahtev (kapitalni bufer) u procentualnom iznosu od ukupnih kapitalnih zahteva

obraunatih u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke uz moguu primenu stresnog scenarija.

Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi

Banka primenjuje pristup gep analize uz stresno testiranje (primenu metodologije standardizovanog

kamatnog oka).

Kreditni rizik koncentracije

Banka primenjuje pristup procene materijalne koncentracije pojedinanih izloenosti (prema duniku - nazivu) i materijalne koncentracije industrijskih sektora (prema sektoru) upotrebom Herfindahl-

Hirschman indeksa (HHI) uz primenu stresnog scenarija.

Ostali rizici (poslovni rizik, strateki rizik, reputacioni rizik i drugi rizici) Banka u sklopu procesa izraunavanja internog kapitalnog zahteva za poslovni rizik, strateki rizik, reputacioni rizik i ostale rizike koji se ne mogu precizno kvantifikovati moe da uspostavi interni kapitalni zahtev za ove rizike (kapitalni bufer za sve ove rizike zajedno) u procentulanom iznosu od ukupnih

kapitalnih zahteva obraunatih u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Banka je miljenja da je ovakav nain kvantifikacije dovoljan i adekvatan uzimajui u obzir razvijene politike i procedure identifikovanja, procene, monitoringa i kontrole izloenosti svim ovim rizicima.

Ukupan iznos internog kapitalnog zahteva Banka izraunava kao prost zbir internih kapitalnih zahteva za svaki od tipova rizika dobijenih korienjem metodologije za izraunavanje internih kapitalnih zahteva i rezultata stres testova.

Ovaj pristup se smatra konzervativnim, jer Banka ne uzima u obzir efekte diverzifikacije izmeu razliitih tipova rizika.

5. Kreditni rizik

5.1 Uvod

Kreditni rizik je rizik od finansijskih gubitaka koji nastaju ukoliko bilo koji klijent ili druga ugovorna

strana Banke u trinom poslovanju ne izmiri svoje ugovorne obaveze i uglavnom proistie iz plasmana Banke pravnim i fizikim licima. Ovi plasmani proizilaze iz uobiajenih komercijalnih bankarskih aktivnosti i obino se ti poslovi obavljaju uz instrumente obezbeenja ili uz druge vidove ublaavanja kreditnog rizika.

5.2 Upravljanje kreditnim rizikom

Banka je uspostavila interni proces procene kreditnog rizika putem Kreditnih politika.


17

Kreditna politika za portfolio poslova sa privredom

Cilj Kreditne politike za portfolio poslova sa privredom je da se zaposlenima u Banci obezbede osnovne

politike za kontrolu (identifikovanje, merenje, odobravanje, praenje i izvetavanje) kreditnog rizika koji se odnosi na portfolio poslova sa privredom. Ova Kreditna politika je osmiljena tako da ispuni organizacione zahteve i regulatorni okvir na najbolji nain, kao i da omogui Banci da odrava i pobolja svoju poziciju na tritu.

Kontrola kreditnog rizika treba uvek da se vri na osnovu propisanih politika, koja treba da se sprovodi uzimajui u obzir kreditne procedure i sva relevantna dokumenta.

Kreditnu politiku odobrava i moe da dopunjava ili revidira samo Upravni odbor i ona podlee periodinoj reviziji. Ovaj odbor ratifikuje sve izuzetke od Kreditne politike koje je prvobitno odobrio Direktor

Funkcije Upravljanje kreditnim rizicima. Svi izuzeci (i obrazloenja za njih) treba da se evidentiraju i da se navede ili datum prestanka vaenja ili pak datum revizije.

Kreditna politika za poslove sa stanovnitvom

Kreditna polika za portfolio poslova sa stanovnitvom uspostavlja politike i kriterijume za prihvatanje rizika, koji odreuju okvir za upravljanje i minimiziranje kreditnih rizika koje preuzima Funkcija Poslovi sa stanovnitvom. Njen glavni delokrug je poboljanje, voenje i regulisanje efektivnog i adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, ime se postie odriva ravnotea izmeu rizika i prinosa. Politika je orijentisana ka tri osnovna cilja:

- Odreivanje okvira za uspostavljanje osnovnih kreditnih kriterijuma, politika i procedura, - Usklaivanje sa politikom NBG Grupe, - Uspostavljanje zajednikog pristupa za upravljanje kreditnim rizicima poslova sa stanovnitvom.

Odeljenje Politike/Procedure i upravljanje kreditnim portfoliom u poslovanju sa stanovnitvom Funkcije Upravljanje kreditnim rizicima je duno da pripremi i podnese Kreditnu politiku za portfolio poslova sa stanovnitvom Upravnom odboru na odobrenje.

Odeljenje podnosi izvetaje Zameniku Direktora Sektora Kreditni Rizici poslova sa stanovnitvom, i glavni zadaci Odeljenja su da:

- Priprema i podnosi revizije Kreditne politike poslova sa stanovnitvom - Nadgleda kvalitet portfolia i dostavlja predloge za izmenu kreditnih kriterijuma ukoliko je to

potrebno.

Procesuiranje kreditnih zahteva sprovodi Sektor za obradu kreditnih zahteva primenjujui Kreditnu politiku poslova sa stanovnitvom. Kreditna politika za portfolio poslova sa stanovnitvom se revidira jednom godinje. U toku revizije, sve odobrene promene politike koje su izvrene od poslednje revizije se unose u istu. Sva odstupanja od odobrenih politika zahtevaju prethodno odobrenje od strane Funkcije

Upravljanje kreditnim rizikom poslova sa stanovnitvom NBG Grupe.

5.3 Kapitalni zahtev za kreditni rizik

U izraunavanju aktive ponderisane kreditnim rizikom Banka koristi standardizovani pristup definisan od strane Narodne banke Srbije Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Aktiv bnke ponderisn kreditnim rizikom predstvlj zbir vrednosti pozicij bilnsne ktive i vnbilnsnih stvki pomnoenih odgovrjuim ponderim kreditnog rizik. Bnk primenjuje tehnike ublvnj kreditnog rizik n nin i pod uslovim propisnim Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.


18

Bnk je sve izloenosti iz bnkrske knjige, izloenosti iz knjige trgovnj z koje je dun d izrunv kpitlni zhtev z rizik druge ugovorne strne, ko i ostle izloenosti iz knjige trgovnj, rsporedila u sledee klase izloenosti: 1) izloenosti prem drvm i centrlnim bnkm; 2) izloenosti prem teritorijlnim utonomijm i jedinicm loklne smouprve; 3) izloenosti prem jvnim dministrtivnim telim; 4) izloenosti prem meunrodnim rzvojnim bnkm; 5) izloenosti prem meunrodnim orgnizcijm; 6) izloenosti prem bnkm; 7) izloenosti prem privrednim drutvim; 8) izloenosti prem fizikim licim; 9) izloenosti obezbeene hipotekm n nepokretnostim; 10) dospel nenplen potrivnj; 11) visokorizine izloenosti; 12) izloenosti po osnovu pokrivenih obveznic; 13) izloenosti po osnovu ulgnj u otvorene investicione fondove;

14) ostle izloenosti. Rejting izloenosti i ponderi rizika Banka je u 2012. godini pri izraunavanju aktive ponderisane kreditnim rizikom koristila pondere kreditnog rizika koji su definisani Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Banka nije koristila pondere

kreditnog rizika dunika dodeljenih od strane izabranih agencija za kreditni rejting, ali je koristila pondere kreditnog rizika drave na osnovu kreditne procene drave koju objavljuje pojedinana agencija za kreditiranje izvoza primenjujui metodologiju OECD-a (kreditne procene se rasporedjuju u osam kategorija najmanjih premija osiguranja izvoza).

Banka je izloenostima prema bankama iji je preostali rok dospea dui od tri meseca i za koje ne postoji raspoloivi kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodelila ponder kreditnog rizika drave u kojoj banka-dunik ima sedite, ili ponder rizika 50% zavisno od toga koji je ponder vei, dok je za izloenosti prema bankama iji preostali rok dospea nije dui od tri meseca, a za koje ne postoji raspoloivi kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodelila ponder kreditnog rizika drave u kojoj banka-dunik ima sedite, ili ponder kreditnog rizika 20%, zavisno od toga koji je ponder vei.

Izloenostima prema privrednim druvima dodeljen je ponder kreditnog rizika 100%, s obzirom da za njih ne postoji raspoloivi kreditni rejting izabrane agencije za kreditni rejting. Za izloenosti prem teritorijlnim utonomijm i jedinicm loklne smouprve, jvnim dministrtivnim telim, fizikim licim, dospelim nenplenim potrivnjima, izloenostima obezbeenim hipotekm n nepokretnostim i ostlim izloenostima, korieni su ponderi kreditnog rizika definisani Odlukom o adekvatnosti banke.

Banka je izloenostima po osnovu repo i reverznih repo transakcija dodelila ponder kreditnog rizika 0%. Dalje u tekstu je prikazana analiza kreditnog rizika prema klasama izloenosti koje se koriste kod izraunavanja adekvatnosti regulatornog kapitala na dan 31. decembar 2012. godine.


19

Pregled aktive ponderisane kreditnim rizikom i kapitalni zahtevi po klasama izloenosti na dan 31. decembar 2012. godine prikazani su u sledeoj tabeli:

U hiljadama dinara

Klase izloenosti

Iznos aktive

ponderisane

kreditnim

rizikom

Pokazatelj

adekvatnosti

kapitala

(PAK)

Kapitalni zahtev

Drave i centralne banke 0 12% 0

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 17,950 12% 2,154

Javna administrativna tela 342,787 12% 41,134

Meunarodne razvojne banke 0 12% 0

Meunarodne organizacije 0 12% 0

Banke 1,576,370 12% 189,164

Privredna drutva 22,290,792 12% 2,674,895

Fizika lica 15,171,047 12% 1,820,526

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti 2,294,838 12% 275,381

Dospela nenaplaena potraivanja 260,215 12% 31,226

Visokorizine izloenosti

12%

Izloenost po osnovu pokrivenih obveznica 0 12% 0

Izloenost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 12% 0

Ostale izloenosti 6,301,365 12% 756,164

Ukupno 48,255,364 5,790,644

5.4 Kvantitativne informacije u odnosu na kreditni rizik

5.4.1 Bruto i neto kreditna izloenost prema klasama izloenosti

Bruto izloenosti prikazane u svim narednim tabelama ukljuuju bruto bilansnu aktivu i vanbilansne stavke pre primene faktora kreditne konverzije, a ne ukljuuju vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju, prema Odluci NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, dok je za finansijske derivate

prikazana izloenost korienjem metoda tekue izloenosti.


20

Bruto izloenosti kreditnom riziku pre primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika, ispravke vrednosti i rezervisanja, potrebna rezerva i neto izloenost na dan 31. decembar 2012. godine, prikazani su u sledeoj tabeli:

U hiljadama dinara

Klase izloenosti Bruto izloenosti

pre primene kreditne zatite

Ispravke vrednosti i

rezervisanja

Potrebna rezerva

Umanjenje po osnovu

primene instrumenata

kreditne zatite

Poveanje po osnovu primene

instrumenata kreditne zatite

Neto izloenost posle

primene kreditne zatite

Drave i centralne banke 23,000,759 6,434 0 0 2,303,306 25,297,631

Teritorijalne autonomije i

jedinice lokalne samouprave 17,957 7 0 0 0 17,950

Javna administrativna tela 353,152 0 4,607 0 0 348,545

Banke 8,142,746 295,820 14,666 0 0 7,832,260

Privredna drutva 32,576,572 218,420 1,580,450 4,723,836 0 26,053,866

Fizika lica 21,398,118 73,013 788,439 518,567 0 20,018,099

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti

7,015,737 10,434 406,212 0 0 6,599,091

Dospela nenaplaena potraivanja

16,616,910 11,705,056 4,658,011 0 0 253,843

Ostle izloenosti 19,583,018 4,759,767 88,671 0 2,939,097 17,673,677

Ukupno 128,704,969 17,068,951 7,541,056 5,242,403 5,242,403 104,094,962

Bruto izloenosti kreditnom riziku pre primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika po ponderima kreditnog rizika i klasama izloenosti, koje u sebi sadre klase izloenosti obezbedjene hipotekama na nepokretnosti (ponder 35%) i dospela nenaplaena potraivanja (u okviru pondera 100% i 150%), na dan 31. decembar 2012. godine, prikazani su u sledeoj tabeli:

U hiljadama dinara

PONDERI KREDITNOG RIZIKA

Klase izloenosti

Bruto izloenosti pre

primene kreditne zatite

0% 20% 35% 75% 100% 150%

Drave i centralne banke 23,000,759 23,000,759 0 0 0 0 0

Teritorijalne autonomije i

jedinice lokalne samouprave 18,398 0 0 0 0 18,398 0

Javna administrativna tela 353,991 0 0 0 0 353,991 0

Banke 9,173,732 0 7,832,615 0 0 1,341,117 0

Privredna drutva 45,093,134 0 0 309,533 0 44,768,623 14,978

Fizika lica 31,481,937 0 0 6,706,204 14,991,266 9,784,453 14

Ostle izloenosti 19,583,018 8,417,430 19,731 0 0 11,145,857 0

Ukupno 128,704,969 31,418,189 7,852,346 7,015,737 14,991,266 67,412,439 14,992


21

Bruto izloenosti kreditnom riziku po klasama izloenosti posle primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika na dan 31. decembar 2012. godine, prikazani su u sledeoj tabeli: U hiljadama dinara

Klase izloenosti Bruto izloenosti

posle primene kreditne zatite

Ispravke vrednosti i

rezervisanja Potrebna rezerva

Neto izloenost posle primene kreditne

zatite

Drave i centralne banke 25.304.065 6.434 0 25.297.631

Teritorijalne autonomije i jedinice

lokalne samouprave 17.957 7 0 17.950

Javna administrativna tela 353.152 0 4.607 348.545

Banke 8.142.746 295.820 14.666 7.832.260

Privredna drutva 27.852.736 218.366 1.580.450 26.053.920

Fizika lica 20.879.551 72.636 788.439 20.018.476

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti 7.015.737 10.434 406.212 6.599.091

Dospela nenaplaena potraivanja 16.616.910 11.705.056 4.658.011 253.843

Ostle izloenosti 22.522.115 4.760.198 88.671 17.673.246

UKUPNO 128.704.969 17.068.951 7.541.056 104.094.962

Bruto izloenosti kreditnom riziku po klasama izloenosti posle primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika na dan 31. decembar 2012. godine i prosene izloenosti po klasama izloenosti tokom 2012. godine prikazane su u sledeoj tabeli:

U hiljadama dinara

Klase izloenosti Bruto izloenost posle primene

kreditne zatite 31.12.2012 Prosena bruto izloenost

posle primene kreditne zatite

Drave i centralne banke 25,304,065 25,756,793

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 17,957 31,140

Javna administrativna tela 353,152 135,076

Banke 8,142,746 8,548,283

Privredna drutva 27,852,736 25,499,700

Fizika lica 20,879,551 20,782,045

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti 7,015,737 6,828,880

Dospela nenaplaena potraivanja 16,616,910 16,549,845

Ostle izloenosti 22,522,115 23,181,435

UKUPNO 128,704,969 127,313,197


22

5.4.2 Kreditna izloenost prema geografskim podrujima

Geografska raspodela bruto izloenosti posle primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika, po klasama izloenosti, prema materijalno znaajnim oblastima na dan 31. decembar 2012. godine, bila je sledea:

U hiljadama dinara

Klase izloenosti Bruto izloenost kreditnom

riziku

Drave i centralne banke 25,304,065

Srbija 25,304,065

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 17,957

Srbija 17,957

Javna administrativna tela 353,152

Srbija 353,152

Banke 8,142,746

Srbija 192,428

Evropska unija 6,728,755

ostatak Evrope 427,277

ostatak sveta 794,286

Privredna drutva 27,852,736

Srbija 27,852,012

Evropska unija 663

ostatak Evrope 58

ostatak sveta 3

Fizika lica 20,879,551

Srbija 20,876,481

Evropska unija 3,040

ostatak Evrope 14

ostatak sveta 16

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti 7,015,737

Srbija 7,015,737

Dospela nenaplaena potraivanja 16,616,910

Srbija 15,704,974

Evropska unija 815,200

ostatak Evrope 45,309

ostatak sveta 51,427

Ostle izloenosti 22,522,115

Srbija 22,522,115

UKUPNO 128,704,969


23

5.4.3 Kreditna izloenost prema sektorima

Raspodela bruto izloenosti posle primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika, po klasama izloenosti i sektorima, na dan 31.decembar 2012. godine je bila sledea:

U hiljadama dinara


riziku


sektor finansija i osiguranja 13,010,489

javni sektor 12,293,576


javni sektor 17,957


javni sektor 353,152

Banke 8,142,746

sektor finansija i osiguranja 187,366

sektor stranih lica 7,950,318

sektor drugih komitenata 5,062



sektor javnih preduzea 2,564,509

sektor privrednih drutava 24,640,584

sektor preduzetnika 150,229

sektor stranih lica 724

sektor drugih komitenata 287,896



sektor stanovnitva 20,224,307

sektor stranih lica 3,070

privatna domainstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjai 17,675



sektor privrednih drutava 287,402





sektor javnih preduzea 10,212



javni sektor 1,280



sektor stranih lica 911,936

sektor drugih komitenata 4,315,279



24


riziku




sektor stanovnitva 462,589

privatna domainstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjai 117

sektor drugih komitenata 586

ostalo 19,583,018

Ukupno 128,704,969

Sledea tabela prikazuje bruto izloenosti posle primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika kod kojih je izvrena ispravka vrednosti ili rezervisanje po vanbilansnim stavkama prema sektorima ili vrsti druge ugovorne strane, po klasama izloenosti, na dan 31. decembar 2012. godine,

U hiljadama dinara

Klase izloenosti

Bruto

izloenost kreditnom

riziku kod

kojih je

izvrena ispravka

vrednosti ili

rezervisanje

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja

Drave i centralne banke 26,295 6,434

sektor finansija i osiguranja 23 23

javni sektor 26,272 6,411

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 7 7

javni sektor 7 7

Javna administrativna tela 1 0

javni sektor 1 0

Banke 298,398 295,820

sektor finansija i osiguranja 5,968 3,390

sektor stranih lica 287,369 287,369

sektor drugih komitenata 5,061 5,061

Privredna drutva 254,904 218,366

sektor finansija i osiguranja 1,977 899

sektor javnih preduzea 10,121 5,192

sektor privrednih drutava 116,064 85,714

sektor stranih lica 3 3

sektor drugih komitenata 126,739 126,558

Fizika lica 627,164 72,636

sektor preduzetnika 7,690 1,745

sektor stanovnitva 618,194 70,712

sektor stranih lica 17 2

privatna domainstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjai 1,263 177


25

Klase izloenosti

Bruto

izloenost kreditnom

riziku kod

kojih je

izvrena ispravka

vrednosti ili

rezervisanje

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti 212,192 10,434

sektor preduzetnika 7,480 223

sektor privrednih drutava 3,135 862

sektor stanovnitva 200,790 8,798

privatna domainstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjai 787 551

Dospela nenaplaena potraivanja 13,926,414 11,705,056

sektor finansija i osiguranja 49,623 38,598

sektor javnih preduzea 8,608 8,608

sektor privrednih drutava 6,078,329 5,245,251

sektor preduzetnika 346,955 291,625

javni sektor 1,280 1,280

sektor stanovnitva 2,693,544 1,771,822

privatna domainstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvodjai 21,975 15,084

sektor stranih lica 910,534 831,217

sektor drugih komitenata 3,815,566 3,501,571

Ostle izloenosti 10,128,490 4,760,198

sektor privrednih drutava 1,796 54

sektor preduzetnika 0 0

sektor stanovnitva 6,507 377

ostalo 10,120,187 4,759,767

Ukupno 25,473,865 17,068,951

5.4.4 Kreditna izloenost prema preostalom dospeu

Raspodela bruto izloenosti posle primene tehnika ublaavanja kreditnog rizika prema preostalom dospeu, po klasama izloenosti na dan 31. decembar 2012. godine, je data u sledeoj tabeli:

U hiljadama dinara


riziku


do 1 meseca 13,753,178

od 1 do 3 meseca 491,619

od 3 do 12 meseci 2,663,082

od 1 do 5 godina 8,396,186

preko 5 godina 0



26


riziku

do 1 meseca 105

od 1 do 3 meseca 0

od 3 do 12 meseci 3,318

od 1 do 5 godina 14,534

preko 5 godina 0


do 1 meseca 6,988

od 1 do 3 meseca 500



preko 5 godina 0

Banke 8,142,746

do 1 meseca 7,789,879



od 1 do 5 godina 0

preko 5 godina 309,559


do 1 meseca 3,925,615

od 1 do 3 meseca 2,886,789

od 3 do 12 meseci 8,961,273

od 1 do 5 godina 10,736,087

preko 5 godina 1,342,972


do 1 meseca 514,146


od 3 do 12 meseci 2,511,107

od 1 do 5 godina 9,561,576



do 1 meseca 80,371






do 1 meseca 15,342,328




preko 5 godina 479,757


do 1 meseca 8,721,051

od 1 do 3 meseca 2,094,915


od 1 do 5 godina 1,343,458


Ukupno 128,704,969


27

5.4.5 Raspodela izloenosti prema kategorijama klasifikacije i prema vrstama druge ugovorne

strane, kao i obraunata posebna i potrebna rezerva

Izloenosti kreditnom riziku po vrsti klijenata i kategorijama klasifikacije na dan 31. decembar 2012. godine iznosile su:

U hiljadama dinara

Klijenti/Kategorija klasifikacije Bruto izloenost

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja Posebna rezerva Potrebna rezerva

JAVNI SEKTOR 416,824 1,287 5,894 4,606

A 185,288 0 0 0

B 230,236 0 4,594 4,594

V 0 0 0 0

G 0 0 0 0

D 1,300 1,287 1,300 12

BANKE 9,096,860 1,326,786 1,340,960 14,686

A 7,255,627 22 0 0

B 510,054 521 9,789 9,733

V 10 10 1 0

G 0 0 0 0

D 1,331,169 1,326,233 1,331,170 4,953

PRIVREDNA DRUTVA 45,093,134 8,805,260 13,900,164 5,101,593

A 14,027,516 1,379 0 0

B 11,549,581 605 208,951 208,616

V 6,162,672 1,892 870,838 869,682

G 748,649 10,064 217,675 211,914

D 12,604,716 8,791,320 12,602,700 3,811,381

PREDUZETNICI 1,067,284 293,593 358,765 65,844

A 690,565 600 0 0

B 11,818 67 192 153

V 5,605 77 729 662

G 2,009 439 604 196

D 357,287 292,410 357,240 64,833

STANOVNITVO 30,414,655 1,875,823 4,117,287 2,265,655

A 23,073,906 7,728 0 0

B 1,662,343 14,890 32,360 25,885

V 302,051 13,163 45,160 32,408

G 1,879,238 50,159 559,831 516,819

D 3,497,117 1,789,883 3,479,936 1,690,543

Ostalo 92,063 3,392 92,064 88,672

D 92,063 3,392 92,064 88,672

Ukupno 86,180,820 12,306,141 19,815,134 7,541,056


28

5.5 Velike izloenosti

U skladu sa regulativom NBS, velika izloenost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica jeste izloenost koja iznosi najmanje 10 % kapitala banke. Povezana lica imaju znaenje utvreno u Zakonu o bankama. Velika izloenost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme prei 25% kapitala banke, i zbir svih velikih izloenosti banke ne sme prei 400% kapitala banke. Ovaj izvetaj obuhvata i izloenosti banke prema licu povezanom s bankom. Takoe, u skladu sa regulativom NBS, pokazatelj izloenosti banke prema licu povezanom s bankom ne sme prei 5% kapitala banke i ukupna izloenost banke prema licima povezanim s bankom ne sme prei 20 % kapitala banke.

Velike izloenosti i ostali limiti izloenosti na dan 31.decembar 2012. godine su predstavljeni u sledeoj tabeli:

Red

broj

Limiti izloenosti Propisani Ostvareni

1 Ulaganja Banke u lica koja nisu lica u

finansijskom sektoru i u osnovna sredstva

Banke

Maksimum 60% 57.46%

2 Izloenost Banke prema licima povezanim sa Bankom

Maksimum 20% 6.50%

3 Zbir svih velikih izloenosti Banke Maksimum 400% 133.76% 4 Izloenost Banke prema jednom licu ili grupi

povezanih lica

Maksimum 25% 24.50%

5 Izloenost Banke prema licu povezanom sa Bankom

Maksimum 5% 4.34%

6 Ulaganja Banke u jedno lice koje nije lice u

finansijskom sektoru

Maksimum 10% 2.46%

Na dan 31. decembar 2012. godine, Banka ima velike kredite koji prevazilaze 10% kapitala Banke prema

sledeim privrednim drutvima i bankama: Naftna industrija Srbije a.d. Novi Sad (24.50% kapitala), Commerzbank AG Frankfurt (19.77% kapitala), Eko YU a.d. Beograd (19.43% kapitala), JP Morgan

Chase Bank National ASS (18.77% kapitala), Telekom Srbija Beograd (17.95% kapitala), JP Srbijagas

Novi Sad (17.69% kapitala), i Unicredit Bank Austria AG Be (15.65% kapitala).

5.6 Ispravke vrednosti i izloenost u docnji

Na kvartalnom nivou Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi o obezvreenju finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je

obezvreena i pretrpljeni su gubici po osnovu obezvreenja ukoliko:

Postoje objektivni dokazi o obezvreenju usled nastanka gubitka nakon prvobitnog priznavanja sredstva i to do datuma bilansa stanja (nastanak gubitka);

Nastanak gubitka je uticao na procenjene budue novane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava i

Iznos gubitka se moe pouzdano proceniti.

Objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvreena ukljuuje raspoloive podatke o sledeim nastancima gubitka:

(i) Znaajne finansijske potekoe emitenta ili dunika;


29

(ii) Krenje ugovora, kao to su propusti ili kanjenje u otplati glavnice ili kamate; (iii) Banka, zbog ekonomskih ili pravnih razloga vezanih za finansijske potekoe

dunika, odobri povlastice koje inae ne bi uzela u obzir; (iv) Visoka verovatnoa bankrota ili druge finansijske reorganizacije dunika; (v) Nestanak aktivnog trita za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih potekoa, ili (vi) Uoljivi podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje buduih tokova gotovine

od grupe finansijskih sredstava nakon poetnog priznavanja tih sredstava, mada smanjenje ne moe jo uvek da se utvrdi za pojedinana finansijska sredstva u grupi, ukljuujui i: i. tetne promene platene moi dunika u grupi, ili

ii. Nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstva u grupi.

Pored dogaaja prepoznatih kao nastanci gubitka i opisanih u prethodnom odeljku, sledi detaljna (ali neiscrpna) lista dogaaja koji se prepoznaju kao nastanci gubitka i koji mogu voditi ka umanjenju vrednosti:

Nastanci gubitka za fizika lica (i) Pravna procedura je pokrenuta, (ii) Ozbiljna bolest ili invalidnost koja utie na sposobnost za rad, (iii) Smrt, (iv) Gubitak ili znaajano smanjenje primanja (npr. gubitak posla), (v) Presuda za kriminalne aktivnosti ili zatvor, (vi) Prevara vezana za odobrenje kredita, (vii) Neispunjenje obaveze preko odreenog broja dana ili za iznos preko odgovarajueg praga

materijalnosti,

(viii) Kredit je pregovaran u prethodnih 12 meseci, tako da je Banka, zbog ekonomskih ili pravnih razloga vezanih za finansijske potekoe dunika, odobrila povlastice duniku koje Banka inae ne bi razmatrala,

(ix) Ostali nastanci gubitka koji mogu uticati na sposobnost obveznika da otplati sve ugovorene iznose kada isti pristignu za isplatu.

Nastanci gubitka za pravna lica

(i) Pravna procedura je pokrenuta, (ii) Obveznik je pokrenuo steajni postupak ili neku formu finansijske reorganizacije (npr. pretvaranje

kredita u akcije),

(iii) Obveznik je u negativnoj neto poziciji, (iv) Znaajne finansijske potekoe emitenta ili obveznika, (v) Pogoranje kreditnog rejtinga (bilo spoljanjeg ili unutranjeg) (vi) Gubitak znaajnog/ih klijenta/klijenata, (vii) Oteenja imovine, postrojenja ili opreme, koritenih u obveznikovom poslovanju ili uzete kao

obezbeenje, (viii) Presuda za kriminalne aktivnosti, (ix) Prevara vezana za odobrenje kredita, (x) Neispunjenje obaveze preko odreenog broja dana ili za iznos preko odgovarajueg praga

materijalnosti,


30

(xi) Kredit je pregovaran u prethodnih 12 meseci, tako da je Banka, zbog ekonomskih ili pravnih razloga vezanih za finansijske potekoe dunika, odobrila povlastice duniku koje Banka inae ne bi razmatrala,

(xii) Obveznik posluje u industrijskom sektoru sa finansijskim potekoama, ili u zemlji ija je ekonomija u recesiji,

(xiii) Nestanak aktivnog trita za kredite ili druge instrumente (duga ili kapitala) izdatih od strane obveznika zbog finansijskih potekoa,

(xiv) Ostali nastanci gubitka koji mogu uticati na sposobnost obveznika da otplati sve ugovorene iznose kad isti pristignu za isplatu.

Banka prvo procenjuje da li postoje objektivni dokazi o ispravkama vrednosti pojedinano za kredite koji su pojedinano znaajni. Potom se grupno procenjuju krediti koji nisu pojedinano znaajni i krediti koji su znaajni ali za koje ne postoje objektivni dokazi o ispravkama vrednosti prema pojedinanoj proceni. U svrhu omoguavanja rukovodstvu da utvrdi da li je nastao gubitak na pojedinanoj osnovi, periodino se preispituju svi znaajni odnosi sa drugim ugovornim stranama.

Ukoliko postoje dokazi o ispravkama vrednosti koje dovode do gubitaka po osnovu obezvreenja u sluaju odnosa sa pojedinanom drugom ugovornom stranom, onda se iznos gubitka utvruje kao razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti kredita (jednog ili vie njih), ukljuujui obraunatu kamatu, i sadanje vrednosti oekivanih buduih novanih tokova eskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi kredita ili po efektivnoj kamatnoj stopi ustanovljenoj nakon reklasifikacije kredita, ukljuujui novane tokove koji mogu da proisteknu iz prodaje hipotekarne imovine umanjenim za trokove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeenja. Knjigovodstvena vrednost kredita se smanjuje korienjem rauna rezervisanja a iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha kao komponenta rezervisanja za kreditne gubitke.

Na kvartalnom nivou, svi obezvreeni krediti se revidiraju zbog izmena u sadanjoj vrednosti oekivanih buduih novanih tokova eskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi kredita. Sve izmene u prethodno priznatim gubicima po osnovu obezvreenja se priznaju kao izmene u raunu rezervisanja i evidentiraju se u bilansu uspeha kao komponenta rezervisanja za kreditne gubitke.

U sluaju kada se smatra da nema realnih izgleda za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeenja realizovani ili preneti u korist Banke, kredit i sva odgovarajua rezervisanja se otpisuju. Sve naknadne naplate, ukoliko ih bude, knjie se u korist rauna rezervisanja i evidentiraju se u bilansu uspeha kao komponenta rezervisanja za kreditne gubitke.

Proces utvrivanja rezervisanja za vanbilansne pozicije slian je metodologiji koja se koristi za kredite. Svi iznosi gubitaka se priznaju kao rezervisanja u bilansu stanja u okviru ostalih obaveza i knjie se na teret bilansa uspeha.

Ukoliko se u narednom periodu iznos prethodno priznatog gubitka po osnovu obezvreenja smanji i to usled dogaaja koji nastane nakon priznavanja ispravke vrednosti, gubitak po osnovu obezvreenja se ukida odgovarajuim smanjenjem rauna rezervisanja. Takvo ukidanje se priznaje u bilansu uspeha.


31

Neto (rashodi/prihodi) po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

a)Knjienja (na teret)/u korist bilansa uspeha

U hiljadama dinara

2012

2011

Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija:

potraivanja za kamate i naknade (89,469)

(50,417)

dati krediti i depoziti ( 1,694,418)

( 1,159,444)

hartije od vrednosti i uea u kapitalu (27,234)

(2,374)

ostali plasmani i ostala sredstva (138,751)

(254,564)

( 1,949,872)

( 1,466,799)

Rashodi po osnovu rezervisanja za:

vanbilansne pozicije -

(35,105)

otpremnine zaposlenih (46,730)

(56,063)

ostale obaveze (23,164)

-

(69,894)

(91,168)

Ukupno rashodi od indirektnih otpisa i rezervisanja

( 2,019,766)

( 1,557,967)

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa

plasmana i rezervisanja

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija: potraivanja za kamate i naknade 45,031

48,125

dati krediti i depoziti 784,850

884,717

hartije od vrednosti i uea u kapitalu 2,294

4,286

ostali plasmani i ostala sredstva 60,810

55,644

892,985

992,772

Prihodi od ukidanja rezervisanja za:

vanbilansne pozicije 35,105

10,841

sudske sporove 2,738

11

37,843

10,852

Ukupno prihodi od ukidanja indirektnih otpisa

930,828

1,003,624 i rezervisanja

Prihodi od naplaene suspendovane kamate 111,572

86,997

Ukupno 1,042,400

1,090,621

Neto (rashodi)/prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana

i rezervisanja (977,366)

(467,346)


32

(b)Promene na raunima ispravke vrednosti po osnovu obezvreenja finansijskih plasmana i rezervisanja za rizine vanbilansne pozicije i ostale obaveze

Promene na raunima ispravke vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u toku godine prikazane su u

sledeoj tabeli:

U hiljadama dinara

Potraivanja za kamate i

naknade

Dati

krediti i

depoziti

Hartije od

vrednosti i

uea u kapitalu

Gotovina, ostali

plasmani i ostala

sredstva

Rezervisanja Ukupno

Stanje na dan

31. decembar 2011. godine 624,794 8,469,697 522,814 1,147,140 530,466 11,294,911

Ispravka vrednosti i rezervisanja u

toku godine 89,469 1,694,418 27,234 138,751 69,894 2,019,766

Ukidanje ispravki vrednosti ( 45,031) ( 784,850) ( 2,294) ( 60,810) ( 37,843) ( 930,828)

Kursne razlike 58,848 574,871 27,641 82,760 ( 420) 743,700

Efekti svoenja plasmana na trinu

vrednost - - - - - -

Ostale promene ( 57,380) ( 55,291) ( 13,643) ( 97,405) 152 ( 223,567)

Stanje na dan

31. decembar 2012. godine 670,700 9,898,845 561,752 1,210,436 562,249 12,903,982

Ostale promene na raunima ispravke vrednosti bilansnih pozicija u toku 2012. godine se najveim delom

odnose na isknjiavanje potraivanja i pripadajue ispravke vrednosti na osnovu odluka Upravnog odbora

Banke.

5.7 Ublaavanje kreditnog rizika

Banka je svojim unutranjim aktima, Kreditnom politikom poslova sa privredom, Kreditnom politikom za poslove sa stanovnitvom i Procedurama za kolaterale, definisala vrste instrumenata obezbedjenja i instrukcije poev od prijema, uvanja, vrednovanja, praenja i upravljanja tim instrumentima obezbedjenja.

Tehnike ublaavanja kreditnog rizika odnose se na podobne instrumente nematerijalne i materijalne kreditne zatite.

Instrumenti kreditne zatite se smatraju podobnim ukoliko su ispunjeni uslovi za priznavanje kreditne zatite propisani odlukom kojom se uredjuje adekvatnost kapitala banke.


33

Podobni instrumenti kreditne zatite koje Banka moe da koristi radi smanjenja kreditnog rizika su:

1. Instrumenti materijalne kreditne zatite, i to:

- Sredstva obezbedjenja u obliku finansijske imovine, - Bilansno netiranje, - Standardizovani sporazumi o netiranju, - Ostali instrumenti materijalne kreditne zatite.

2.Instrumenti nematerijalne kreditne zatite, i to:

- Garancije, drugi oblici jemstva i kontragarancije, - Kreditni derivati.

Tokom 2012. godine Banka nije koristila bilansno i vanbilansno netiranje kao instrument kreditne zatite. Banka je koristila sledee instrumente kreditne zatite:

1. instrumenti nematerijalne kreditne zatite (garancije izdate od strane Republike Srbije) 2. instrumente materijalne kreditne zatite i to: gotovina i gotovinski ekvivalenti deponovani kod

Banke i dunike hartije od vrednosti Republike Srbije, ija vrednost je izraunata primenom jednostavnog metoda.

Primenjene tehnike ublaavanja kreditnog rizika na dan 31. decembar 2012. godine odnose se na privredna drutva i fizika lica, i njihova ukupna vrednost iznosi 5,242,403 hiljada dinara:

U hiljadama dinara

Klase

izloenosti/vrsta kreditne zatite

Bruto

izloenosti pre primene

kreditne

zatite

Ispravke

vrednosti i

rezervisanja

Potrebna

rezerva

Instrumenti kreditne zatite Neto

izloenost posle

primene

kreditne

zatite

Garancija

Republike

Srbije

Hartije od

vrednosti

Republike

Srbije

Gotovinski

depozit

Privredna drutva 32,576,572 218,420 1,580,450 2,297,633 1,000 2,425,203 26,053,866

Fizika lica 21,398,118 73,013 788,439 0 4,673 513,894 20,018,099

Ukupno 53,974,690 291,433 2,368,889 2,297,633 5,673 2,939,097 46,071,965

5.8 Transakcije sa povezanim licima i licima unutar NBG Grupe

Povezana lica su lica koja su povezana sa Bankom putem znatnog i/ili kontrolnog uea. Banka u sklopu svog redovnog poslovanja obavlja poslovne transakcije sa povezanim licima i licima unutar NBG Grupe.

Banka transakcije sa povezanim licima obavlja po vaeim trinim uslovima. Za potrebe identifikovanja povezanih lica Banka dosledno sledi uputstva NBS i definicije MSFI.

5.9 Izloenost po osnovu vlasnikih ulaganja u bankarskoj knjizi

Vlasnika ulaganja Banke se klasifikuju u bankarsku knjigu i predmet su ponderisanja kreditnim rizikom unutar okvira za izraunavanje adekvatnosti kapitala, sem uea koja predstavljaju odbitnu stavku od kapitala u skladu sa odlukom kojom se ureuje adekvatnost kapitala banke. Za potrebe izraunavanja


34

regulatornog kapitala vlasnika ulaganja Banke obuhvataju investicije raspoloive za prodaju, kao i kvalifikovana, znatna i kontrolna uea (investicije) u finansijska i nefinansijska lica.

U skladu sa raunovodstvenim politikama Banke, rukovodstvo Banke vri klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom poetnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti steeni i njihovih karakteristika.

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije.

Hartije od vrednosti raspoloive za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se dre na neodreeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoloive za prodaju.

Hartije od vrednosti raspoloive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i dunike hartije od vrednosti.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoloive za prodaju za koje postoji aktivno berzansko trite se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekuim cenama ponude. Promene u trinoj vrednosti hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju iskazuju se u okviru kapitala kao rezerva po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju. Kada se hartije od vrednosti raspoloive za prodaju otue ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha.

Hartije od vrednosti raspoloive za prodaju koje nemaju kotiranu trinu cenu na aktivnom tritu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajui, izuzeta su od vrednovanja po trinoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Dividende steene tokom dranja finansijskih sredstava raspoloivih za prodaju su ukljuene u prihode od dividendi i uea u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividendi. Dobici i gubici po osnovu prodaje ovih hartija od vrednosti evidentiraju se u bilansu uspeha, u okviru dobitaka, odnosno

gubitaka po osnovu prodaje hartija od vrednosti. Pored toga, imparitetni gubici na hartijama od vrednosti

raspoloivim za prodaju, koji se ne mogu smatrati privremenim, evidentiraju se preko bilansa uspeha.

Uea u kapitalu pravnih lica Uea u kapitalu sastoje se od uea u kapitalu drugih pravnih lica, povezanih pravnih lica, akcija preduzea i banaka u dinarima i stranoj valuti.

Uea u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu trinu cenu na aktivnom tritu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajui, izuzeta su od vrednovanja po trinoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica u kojima izvetajno pravno lice ima udeo u vlasnitvu iznad 50% ili vie od polovine prava glasa ili pravo upravljanja finansijskom, odnosno poslovnom politikom zavisnog preduzea.


35

Vlasnike hartije od vrednosti raspoloive za prodaju (Kotiraju se na berzi) U hiljadama dinara

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

U dinarima

Akcije banaka 101,637 101,637

Akcije preduzea 311,516 311,516

U stranoj valuti Ostale hartije od vrednosti 466 466

Stanje na dan 31.12.2012. 4

bazel ii stub 3 - objavljivanje - 31.12.2012_1.pdf

Documents