banca intesa a.d. beograd bazel ii stub 3 objavljivanje … · 2017-06-02 · banca intesa a.d....

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD

Bazel II Stub 3 Objavljivanje podataka i informacija banke sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine


SADRŽAJ

UVOD 1 OKVIR PRIMENE 2 OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI 3 OPŠTE INFORMACIJE 6 UPRAVLJANJE RIZICIMA 13 UPRAVLJANJE KAPITALOM 31 UČEŠĆA U KAPITALU DRUGIH BANAKA I PRAVNIH LICA 55


OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA 2016 . GODINU

1


OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA 2016. GODINU

2

OKVIR PRIMENE Banca Intesa a.d. Beograd je matično pravno lice u grupi koju čine Banca Intesa a.d. Beograd i Intesa Leasing d.o.o. Intesa Leasing je društvo koje se primarno bavi poslovima finansijskog lizinga. Banca Intesa a.d. Beograd ima učešće od 100% u kapitalu Intesa Leasing d.o.o., Beograd na dan 31. decembra 2016. godine.

Veličina zavisnog društva Intesa Leasing d.o.o. u odnosu na veličinu Banca Intesa a.d., Beograd i celu Grupu Banca Intesa Beograd nije materijalno značajna i ne može da utiče na procenu stabilnosti i rizičnosti Grupe niti sadržajnost objavljivanja podataka u ovom dokumentu. Učešće kapitala i prihoda kompanije Intesa Leasing d.o.o u kapitalu i prihodima Banca Intesa ad Beograd predstavljeno je u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara

Naziv Kapital Prihodi

Iznos % Iznos %

Banca Intesa ad Beograd 124.140.812 100% 68.209.764 100%

Intesa Leasing d.o.o. 986.074 0,79% 928.920 1,36%

Informacije prezentovane u ovom dokumentu predstavljaju podatke i informacije koje se odnose na Banca Intesa a.d. Beograd bez uključivanja zavisnog pravnog lica. Učešća u kapitalu koje Banka ima u Intesa Leasing d.o.o. predstavlja odbitnu stavku kapitala Banke u svrhu obračuna adekvatnosti kapitala.



3

OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Korporativne informacije Banca Intesa a.d. Beograd osnovana je kao akcionarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke „Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke „Delta banke“ deoničkog društva, Beograd. Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom. Dana 7. juna 1995. godine zaključen je novi Ugovor o osnivanju, dok je na sednici Skupštine Banke od 10. jula 1995. godine usvojen novi Statut Banke, čime je izvršeno usaglašavanje akata Banke sa odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. U 2005. godini, na osnovu Odluke Skupštine akcionara, došlo je do promene akcionara Banke, tako što su postojeći akcionari izvršili prodaju svojih akcija, dva akcionara u celini, a jedan veći deo, Intesa Holding International SA. Nakon ove promene, Banka je imala dva akcionara, od kojih je jedan - Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa učešćem u akcijskom kapitalu od preko 90%. Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd. Rešenjem Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006, od 5. oktobra 2006. godine, Banka je uskladila svoje akte i organizaciju sa novim Zakonom o bankama i izvršila promenu pravne forme iz otvorenog u zatvoreno akcionarsko društvo. Banka je ovlašćena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banka a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je, kao sticalac i pravni naslednik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene. U skladu sa izvršenom procenom vrednosti, izvršena je zamena akcija na način da su za 38 običnih akcija preuzete banke njeni akcionari dobili 1 običnu akciju Banke sticaoca. U cilju zamene ukupnog broja akcija Panonske banke a.d. Novi Sad, akcijski kapital Banke kao sticaoca povećan je za iznos emitovanih 26.166 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti 100.000 dinara, tako da je akcijski kapital Banke nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad iznosio 15.752.700.000 dinara, podeljen na 157.527 komada običnih akcija nominalne vrednosti od 100.000 dinara. Akcionari Banke prestale pripajanjem postali su akcionari Banca Intesa a.d. Beograd kao sticaoca sa odgovarajućim brojem običnih akcija i imaju isti status, prava i dužnosti kao i akcionari Banke, pri čemu stiču pravo da učestvuju u dobiti Banke počev od 1. januara 2008. godine. S obzirom da nije bilo značajnih razlika u računovodstvenim politikama primenjenim u sastavljanju finansijskih izveštaja obe banke, nisu izvršene nikakve korekcije neto imovine, niti neto rezultata Banke za 2007. godinu kao posledica računovodstvenog spajanja uz pripajanje. U toku 2012. godine Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, uz saglasnost Narodne banke Srbije, što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27. juna 2012. godine. Na ovaj način Banka se uskladila sa Zakonom o privrednim društvima.U toku 2015. godine Banka je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne Banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o bankama, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 56475/2015 od 26. juna 2015. godine.



4

Dalje, tokom 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je manjinski akcionar International Finance Corporation (IFC) prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka je imala dva akcionara, i to Intesa Sanpaolo Holding International S.A. i Intesa Sanpaolo S.p.A. U decembru 2016. godine, došlo je do nove promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što je manjinski akcionar Intesa Sanpaolo S.p.A. prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A., nakon čega Banka ima samo jednog akcionara. Na dan 31. decembra 2016. godine sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 Regionalna centra sa 166 ekspozitura. Banka je na dan 31. decembra 2016. godine imala 3.032 zaposlena radnika (31. decembra 2015. godine: 3.010 zaposlenih). Matični broj Banke je 07759231. Poreski identifikacioni broj Banke je 100001159. Klijenti i proizvodi Banca Intesa je vodeća banka u Srbiji po svim najznačajnijim kriterijumima uspešnosti bankarskog poslovanja i sa uspehom sarađuje sa preko 1,3 miliona fizičkih lica i približno 120 hiljada pravnih lica. Zahvaljujući kvalitetnoj poslovnoj strategiji, visokom kvalitetu savremene usluge, stalnom praćenju inovacija i posvećenosti zaposlenih, Banka je u stanju da ponudi pouzdan oslonac svojim klijentima i lokalnoj zajednici. Uprkos globalnoj krizi i principijelno nestabilnim uslovima u srpskoj ekonomiji, Banca Intesa je pokazala stabilnost i istovremeno učvrstila svoj tržišni položaj. U decembru 2016. godine Banka je na prvom mestu sa tržišnim udelom od 17% u aktivi, 15,5% u plasmanima klijentima i 17,4% u depozitima klijenata. Banka potvrđuje vodeću poziciju i u elektronskom bankarstvu i platnim karticama. Rasprostranjena poslovna mreža od 166 ekspozitura, podržana je sa oko 21 hiljadu POS terminala i 267 bankomata i visokim standardima direktnih kanala. Tržišni udeo Banke u segmentu kredita fizičkim licima je 13, 8%, a segmentu depozita fizičkih lica 18,1%. U segmentu pravnih lica tržišni udeo u kreditima je 15,5% a u depozitima 21,2%. Banka sprovodi strategiju kao deo Grupe Intesa Sanpaolo. Strateški cilj banke u narednom periodu je da ojača svoju poziciju na tržištu kroz selektivan rast u segmentu poslovanja sa fizičkim licima i malim biznisom, kao i većom izloženošću prema izvozno orjentisanim preduzećima. Banka će se u isto vreme fokusirati na poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija sa ciljem da minimizira cenu rizika i unapredi postojeće informacione sisteme kako bi se podržao budući rast elektronskog bankarstva. U oblasti poslovanja sa stanovništvom Banka, pored široke ponude gotovinskih i potrošačkih kredita, nudi i usluge osiguranja, lizinga, kao i brokerske usluge, koje čine integrisan koncept poslovanja. Takođe, Banka je razvila mrežu savremenih specijalizovanih centara za stambene kredite - Intesa Casa, specijalno prilagođenih potrebama kupaca u potrazi za stambenim kreditima. Atraktivni paketi proizvoda, uključujući platni promet, štedne račune i platne kartice, omogućavaju klijentima Banke da koriste pun spektar bankarskih usluga koje zadovoljavaju potrebe pojedinca u današnjem modernom društvu. Pored toga, Banca Intesa je lider u elektronskom bankarstvu i platnim karticama, nudeći najsavremenije usluge elektronskog bankarstva. Prateći globalni trend povećanja upotrebe mobilnih uređaja, Banka je prva na srpskom tržištu uvela novu uslugu beskontaktnog plaćanja mobilnim uređajima na POS terminalima za Visa Inspire i Visa Electron kartice. Dodatno, nastavljeno je sa promovisanjem najsavremenijih platnih tehnologija u težnji da se Wave2Pay usluga beskontaktnog plaćanja putem mobilnog telefona učini dostupnom svim klijentima. Sa ciljem poboljšanja e-commerce servisa, Banca Intesa je uvela novu e-commerce platformu Nest Pay koja omogućava sigurnu kupovinu platnim karticama na internet prodajnim mestima i u odnosu na prethodnu nudi dodatne funkcionalnosti, od kojih su najvažnije prodaja na rate i mogućnost plaćanja pretplate za mobilne telefone.



5

Banka takođe nudi široku lepezu proizvoda preduzetnicima i malim preduzećima sa ciljem da im omogući podršku i sigurnost, kao i uspešan poslovni razvoj. Sa ciljem da zadrži postojeće i privuče nove klijente, Banka je uvela dva nova, jedinstvena proizvoda na domaćem tržištu. Kao prva banka koja je otpočela realizaciju COSME programa, u cilju jačanja konkurentnosti preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, Banca Intesa je putem COSME kredita za obrtna sredstva klijentima omogućila lakši pristup finansiranju kroz povoljnu kamatnu stopu, produženu ročnost za predviđenu namenu, kao i relaksiranje zahteva u pogledu obezbeđenja kredita. Osim toga, Banca Intesa je prepoznajući značaj i potencijal poljoprivredne proizvodnje u zemlji, pokrenula inovativni Agroprotekt kredit namenjen registrovanim poljoprivrednicima, koji uključuje i polisu osiguranja ratarskih useva od osnovnih rizika. Osim toga, kroz unapređenje procesa u segmentu malog biznisa i poljoprivrednika, klijentima je omogućeno da na efikasniji i brži način dođu do odgovora tako i do same realizacije kroz posebne kampanje (unapred odobreni krediti za postojeće i nove klijente itd). Korporativnim klijentima Banca Intesa nudi širok spektar proizvoda i usluga: od kratkoročnih kredita koji zadovoljavaju dnevne potrebe za obrtnim kapitalom do dugoročnih kredita koji podržavaju proširenje poslovanja i kapitalne investicije. Klijentima Banke su dostupne i druge usluge i proizvodi za rastuće potrebe svojih preduzeća, uključujući faktoring, dokumentarne i garancijske poslove, biznis platne kartice, usluge trezora i trgovanje hartijama od vrednosti, kao i elektronsku trgovinu. Dodatno, po prvi put na srpskom tržištu, Banka je uradila REPO transakciju sa korporativnim klijentom, što ne samo da predstavlja novi vid obezbeđenja likvidnosti klijenta, već potvrđuje i strateško opredeljenje Banke ka konstantnom unapređenju kvaliteta finansijskih usluga na domaćem tržištu Stečeno poverenje potvrđuje nivo depozita privrednih subjekata, kao i liderska pozicija u domaćem i međunarodnom platnom prometu. Banka takođe predstavlja pouzdanog partnera srpske privrede, aktivno učestvujući u kreiranju ambijenta koji ima za cilj da doprinese njenom dugoročnom razvoju i oporavku. Kao rezultat saradnje sa velikim međunarodnim finansijskim institucijama, Banca Intesa obezbeđuje sredstva za jačanje malih, srednjih i velikih preduzeća, projekte usmerene na razvoj poslovanja određenog segmenta klijenata, kao i projekte za unapređenje energetske efikasnosti, infrastrukture i regionalnog razvoja. Banka takođe služi kao spona između srpskih i italijanskih kompanija.



6

OPŠTE INFORMACIJE

Uvod Banca Intesa Beograd, kao članica Grupe Intesa Sanpaolo, pridaje veliku važnost upravljanju rizicima i kontroli kao uslovima koji obezbeđuju pouzdano i održivo stvaranje nove vrednosti u kontekstu kontrolisanog rizika, štite finansijsku snagu Grupe i njenu reputaciju i omogućavaju transparentan prikaz profila rizika portfolija Grupe. Ovu konstataciju potvrđuje i činjenica da Banka koristi interne modele za upravljanje kreditnim rizikom za najveći deo portfolija Banke. Uz to, Banka ima dugu tradiciju modelovanja tržišnog rizika. Principi, ciljevi i sredstva upravljanja rizicima u Banci su sledeći: Principi:

Funkcija upravljanja rizicima treba da je nezavisna od centara preuzimanja rizika

Pravovremeno generisanje informacija koje se koriste u podršci procesu odlučivanja i praćenja

Transparentnost u metodologijama procenjivanja i kriterijumima koji se koriste za merenje i upravljanje rizicima.

Ciljevi:

Zaštititi kapital Banke i uvećati ekonomsku vrednost za akcionare

Optimizovati proces alokacije kapitala

Obezbediti da svi preuzeti i potencijalni rizici budu tačno identifikovani, mereni i kontrolisani korišćenjem odobrenih metodologija i procedura

Identifikovati limite i sistem ovlašćenja u skladu sa nivoima odgovornosti

Garantovati dovoljan nivo odvajanja operativnih i kontrolnih funkcija kroz definisanje uloga i odgovornosti

Obezbediti precizno i pravovremeno izveštavanje prema odgovarajućim telima i Matičnoj banci

Uvesti interne modele za kapitalne zahteve, u svim aspektima u kojima je to moguće

Biti u saglasnosti sa domaćom i međunarodnom regulativom o upravljanju rizicima i sa smernicama Grupe. Sredstva:

Politike, procedure i metodologije upravljanja rizicima

Tačna i pravovremena komunikacija i sistem izveštavanja

Postavljanje limita i njihovo praćenje

Klasifikacija kreditnog rizika i sistema rezervisanja

Interni sistem kreditnog rejtinga

Tačan i pravovremen informacioni sistem upravljanja aktivom i obavezama

Tržišni rizik i proračun fer frednosti finansijskog portfolija

Sistem identifikacije i procene operativnog rizika

Efikasna funkcija provere trezorskih poslova (middle office). Banka postavlja opšte principe kroz detaljan sistem upravljanja, kontrole limita i procedura u svojim politikama, limitima i kriterijumima koji se primenjuju na različite kategorije rizika i grane poslovanja sa specifičnim pragovima tolerancije. Grupa Intesa Sanpaolo ima kontrolu nad generalnim pravcem, upravljanjem i kontrolom rizika. Kompanijama koje pripadaju Grupi i izvor su kreditnih i/ili finansijskih rizika dodeljeni su limiti za autonomiju, a svaka od njih ima sopstvene strukture kontrole. Bazel II & III projekat i AIRB projekat Mnogo pre spajanja u Italiji, obe grupe, Intesa i Sanpaolo IMI, načinile su strateški izbor da stanu uz napredne principe Bazela II, a koji uz dozvolu regulatora obezbeđuju interno merenje rizika i sisteme za kontrolu rizika za obračun potrebnog kapitala. Uz to, pokrenuti su značajni projekti na nivou Grupe kroz koje su predviđena konkretna ulaganja u modele, organizacione promene i IT infrastrukturu. Grupa Intesa Sanpaolo je projekat Bazel II & III (inicijalni naziv: „Basel II“) odredila kao strateški, i zbog toga je kao svoje osnovne ciljeve postavila ne samo brzo usvajanje naprednih pristupa merenja rizika, nego i primenu novih i važnih inovativnih instrumenata koji će podržati poslovanje Banke.



7

Radi postizanja ovih ciljeva, Grupa Intesa Sanpaolo je pokrenula“Basel II Project” 2007. godine, uz saglasnost Izvršnog odbora i Nadzornog odbora.“Projekat” je doprineo da se Grupa ISP kandiduje za FIRB Corporate Approach for the “first application perimeter” 18. novembra 2008. godine. Banka Italije je izdala konačnu dozvolu 19. marta 2009. godine. Banka je zvanično započela svoj lokalni Bazel II projekat 2008. godine. Projekat je zatvoren krajem 2011. godine, sa rezultatima koji podrazumevaju da je Banka opremljena da svoju rizikom ponderisanu aktivu računa u skladu sa Standardizovanim pristupom i priprema standardne regulatorne izveštaje o rizičnoj aktivi i adekvatnosti kapitala u skladu sa međunarodnim COREP standardima. Osim toga, Bazel II projekat je doprineo i sledećem:

merenje i kvantifikovanje rizika koji ranije nisu procenjivani

određeni aspekti kreditnog i tržišnog rizika sada se redovno modeluju

politike i procedure u vezi sa rizicima su ažurirane

značajan deo portfolia Banke je pokriven modelima: o mala i srednja preduzeća i velika preduzeća o mali biznisi sa dvojnim i prostim knjigovodstvom o gotovinski krediti fizičkih lica

efikasniji proces odobravanja kredita baziran na internim rejting modelima

izveštavanje usklađeno sa zahtevima Narodne banke Srbije i Matične kompanije AIRB projekat je zvanično pokrenut u Banci početkom 2013. godine, sa ciljem da se unapredi postojeći okvir i da se Banka pripremi za podnošenje zahteva Regulatoru za prelazak na napredni pristup merenju kreditnog rizika u narednim godinama. Na osnovu gore navedenog, Banka je već razvila interne rejting modele za većinu svojih klijenata iz segmenata pravnih i fizičkih lica. Modeli za preostale segmente će uslediti, pri čemu će neki segmenti koji nisu značajni sa stanovišta rizika i nisu od strateške važnosti za banku biti ili pokriveni eksternim modelima Matične kompanije ili će se za njih primenjivati standardni pristup. Sve navedeno je u sklopu AIRB projekta u kojem će Banca Intesa Beograd sve više usvajati interne rejtinge za veći deo svoje aktive, u skladu sa smernicama i metodologijama Grupe ISP.

Sistem internih kontrola

Banka obezbeđuje stabilno i pažljivo upravljanje poslovanjem, kombinovanjem težnje za profitom sa pažljivom procenom prihvatljivosti rizika i poslovnim ponašanjem zasnovanim na poštenju. Stoga je usvojila sistem internih kontrola sposoban da identifikuje, izmeri i kontinuirano prati rizike imanentne svojim poslovnim aktivnostima, u skladu sa propisima i zahtevima nadzornih organa. Sistem internih kontrola sastoji se od tri nivoa koji se odnosi na proces upravljanja rizicima, sa sledećim vrstama kontrole:

Nivo I: kontrole po segmentima imaju za cilj da obezbede da se poslovanje obavlja na ispravan način (npr. hijerarhijske, sistematske i interne kontrole na uzorcima) i da, ukoliko je to moguće, one budu uključene u IT procedure. Prvi nivo kontrole vrše nadležne operativne i poslovne organizacione jedinice, koje imaju obavezu i da izveštavaju neposredne rukovodioce o izvršenim zadacima. Kontrole se mogu obavljati i u okviru funkcije podrške (back-office).

Nivo II: kontrole rizika i usklađenosti poslovanja imaju za cilj da obezbede: o ispravnu implementaciju procesa upravljanja rizicima; o poštovanje operativnih limita dodeljenih različitim funkcijama; o usklađenost poslovanja sa zakonima, propisima i internim politikama, pravilima i procedurama.

Funkcije nadležne za ove kontrole su nezavisne od poslovnih i operativnih funkcija i doprinose definisanju politika i procesa za upravljanje rizicima.

Nivo III: kontrole interne revizije imaju za cilj da identifikuju kršenja procedura i propisa i da periodično daju procenu sveobuhvatnosti, adekvatnosti, funkcionalnosti (u smislu efikasnosti i efektivnosti) i pouzdanosti organizacione strukture ostalih delova sistema internih kontrola i IT sistema.



8

Sistemi internih kontrola obuhvataju sledeće elemente:

Regulisanje svih poslovnih segmenata i procesa u Banci zvaničnim procedurama koje su dostupne svim zaposlenima preko Intranet portala Banke;

Odgovarajuća selekcija i permanentna obuka zaposlenih, sa povremenim proverama znanja i periodičnom evaluacijom svih zaposlenih;

Uspostavljanje mehanizama za proveru rada zaposlenih od strane drugih zaposlenih u istoj organizacionoj jedinici i od strane njihovih neposredno nadređenih;

Sistem redovnog izveštavanja uprave Banke o svim značajnim događajima, trendovima i rezultatima analize svakog pojedinačnog poslovnog segmenta, kao i izveštavanje Matične kompanije;

Sistem stalne interne revizije koji se zasniva na godišnjem planu rada koji obuhvata proveru funkcionisanja internih kontrola u pojedinačnim oblastima poslovanja Banke;

Sistem interne validacije svih internih modela za merenje i upravljanje rizicima

Sistem kontinuirane provere zakonitosti poslovanja Banke na osnovu preventivne analize usklađenosti novih procedura poslovanja, kao i provere najrizičnijih oblasti poslovanja;

Sistem kontrole poslovanja mreže, koji pored redovnih kontrola obuhvata i brze i hitne istrage trenutnih problema;

Sistem permanentnog praćenja operativnih rizika koji uključuje zaposlene iz svih organizacionih jedinica Banke, sa centralizovanom analizom podataka i izveštavanjem nadležniH tela Banke;

Razmena podataka relevantnih za funkcionisanje sistema internih kontrola sa drugim finansijskim institucijama u zemlji, kao i u okviru bankarske grupe.

Uspostavljeni sistemi internih kontrola obezbeđuju transparentnost upravljanja procesima, pravovremeno identifikovanje rizika, izveštavanje i odgovarajuće planiranje aktivnosti radi otklanjanja nedostataka. Banka je uspostavila adekvatnu organizacionu kulturu koja se bazira na dobroj poslovnoj praksi i profesionalnim i etičkim standardima, što doprinosi da interne kontrole predstavljaju sastavni deo svih svakodnevnih aktivnosti zaposlenih Banke i da zaposleni razumeju svrhu i značaj internih kontrola, kao i svoj doprinos efikasnoj implementaciji ovih kontrola. Sisteme internih kontrola karakteriše dokumentarna infrastruktura koja omogućava organizovan i sistematski pristup smernicama, procedurama, organizacionim šemama, i metodologijama za upravljanje i kontrolu rizika, u koje su inkorporirane odredbe relevantnih propisa, instrukcije nadzornih organa, politike Grupe. Regulatorni okvir sastoji se od seta opštih akata koji uređuju načela poslovanja Banke (Osnivački akt, Poslovni kodeks, politike, smernice, Organizacione šeme, Organizacione modele itd.) i dokumenata operativne prirode koji uređuju poslovne procese, pojedinačne operacije i sa tim povezane kontrole. Preciznije, interni akti Banke postavljaju organizaciona rešenja koja:

obezbeđuju odgovarajuću razdvojenost između upravljačke, operativne i kontrolne funkcije i sprečavaju sukob interesa pri raspodeli odgovornosti;

obezbeđuju adekvatnu identifikaciju, merenje i praćenje glavnih rizika u različitim operativnim segmentima;

omogućavaju beleženje i snimanje, sa odgovarajućim nivoom detalja, svakog operativnog događaja i, naročito, svake transakcije, obezbeđujući njihovo adekvatno smeštanje u odgovarajući vremenski okvir;

garantuju pouzdane informacione sisteme i podobne procedure za izveštavanje različitih nivoa upravljanja kojima su dodeljene funkcije upravljanja i kontrole; i

obezbeđuju promptno obaveštavanje različitih nivoa poslovanja i brzo rešavanje bilo kakvih anomalija utvrđenih od strane poslovnih jedinica i kontrolnih funkcija.

Ustanovljeni sistem internih kontrola obezbeđuje kontinuirano praćenje i merenje svih važnijih rizika koji proizilaze iz poslovanja Banke, pružajući blagovremenu identifikaciju i procenu postojećih i potencijalnih rizika, kao i ublažavanje takvih rizika i smanjenje njihovog negativnog uticaja na poslovanje i solventnost Banke.



9

Sistemi kontrola zasnovani su na tri osnovne linije kontrole:

najviši nivo kontrole: Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbor za reviziju, u okviru svojih nadležnosti;

izvršni nivo kontrole, uključujući sve upravljačke funkcije u okviru četvorostepene organizacione strukture Banke (Divizija – Sektor – Odeljenje – Služba);

sistem internih kontrola koji funkcioniše na svim organizacionim nivoima Banke, koji se ocenjuje u celini u konkretnom slučaju od strane Odbora za reviziju i Interne revizije, nadležnih za nadzor nad regularnošću poslovanja Banke i efikasnošću sistema internih kontrola

Upravni odbor je odgovoran za uspostavljanje i praćenje adekvatnosti celokupnog sistema upravljanja rizicima u Banci, a naročito za rad Izvršnog odbora u pogledu usvajanja politika i procedura za identifikaciju rizika kojima je Banka izložena i njihovo ublažavanje. Odbor za reviziju doprinosi nadzoru sistema internih kontrola, upravljanja rizicima i računovodstvenog sistema. Odbor za reviziju izvršava svoje dužnosti i zadatke predviđene Zakonom o bankama. U sistemima internih kontrola učestvuju i Sektor za kontrolu usklađenosti i sprečavanje pranja novca i Interna revizija. Sektor za kontrolu usklađenosti i sprečavanje pranja novca je odgovoran za razvoj politika i procedura za identifikaciju, procenu i praćenje rizika neusklađenosti sa zakonima, preporukama nadzornih organa i internih akata Banke, kao i bilo kojim drugim pravilima koja se mogu primeniti u poslovanju Grupe. Interna revizija je usmerena na otkrivanje nepravilnosti, kršenje procedura i propisa, kao i na procenu celokupnog funkcionisanja sistema internih kontrola. Obe ove funkcije su nezavisne od poslovne linije i drugih delova organizacione strukture Banke. Funkcija kontrole usklađenosti Upravljenje rizikom neusklađenosti je od strateške važnosti za Banku, koja usklađenost sa propisima i poštenje u poslovanju smatra principima od fundamentalnog značaja za bankarsko poslovanje, koje je po svojoj prirodi zasnovano na poverenju. Sektor za kontrolu usklađenosti i sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Sektor za kontrolu usklađenosti), kao nezavisan organizacioni deo, zadužen je za upravljanje rizicima usklađenosti sa osnovnim zadatkom da minimizuje te rizike (regulatorni, reputacioni i rizik od finansijskih gubitaka). Sektor za kontrolu usklađenosti prati delotvornost i efikasnost sistema upravljanja rizicima usklađenosti primenjenog u Banci i njenom zavisnom društvu (trenutno je to samo Intesa Leasing d.o.o. Beograd). Sektor za kontrolu usklađenosti neposredno obavlja poslove kontrole usklađenosti u okviru regulatornog obima definisanog u skladu sa politikama Grupe, koji obuhvata sledeće regulatorne oblasti: Investicione usluge, Propisi i mere zaštite korisnika, Platni sistem, Poslovi zastupanja u osiguranju i upravljanja penzijskim fondovima, Zloupotrebe tržišta, Kastodi poslovi, Poslovi sa licima povezanim sa Bankom/obaveze predstavnika Bankarske grupe, Insajderske informacije i lične transakcije, , Sprečavanje pranja novca i poštovanje međunarodnih sankcija, Sistemi zarada i drugih primanja zaposlenih i Zaštita konkurencije., U drugim regulatornim oblastima definisanim internim aktima Banke poslove kontrole usklađenosti neposredno obavljaju tzv. specijalizovane funkcije – organizacioni delovi kojima su te aktivnosti poverene u skladu sa modelom za kontrolu usklađenosti definisanom politikama Grupe. Oblasti u nadležnosti Specijalizovanih funkcija su sledeće: Organi Banke, Ulaganja u lica izvan finansijskog sektora, Kapitalna ulaganja u finansijskom sektoru uz odobrenje supervizora, Zaštita podataka o ličnosti, Bezbednost i zdravlje na radu, ICT bezbednost, Kontinuitet poslovanja, Poreski propisi, Zakon o radu, Interni Poslovni kodeks, Kreditni poslovi, Nabavke, Upravljanje nekretninama, Eksternalizacija, Prinudna naplata, Finansijsko izveštavanje i prudencijalni nadzor, Zaštita životne sredine, Etički kodeks i Korporativna društvena odgovornost. Neposredna primenjena modela upravljanja rizicima usklađenosti podrazumeva sprovođenje aktivnosti kroz nekoliko makro procesa: definisanje smernica i metodoloških pravila, procenu rizika usklađenosti, praćenje propisa i usklađivanje akata Banke sa izmenama propisa, pružanje konsultantskih i savetodavnih usluga organima i organizacionim delovima Banke, kontrolu primene akata Banke, jačanje svesti o značaju usklađenosti poslovanja i s tim povezana obuka zaposlenih, održavanje odnosa sa regulatornim organima i nadležnim organizacionim delovima Matične banke, uključujući izveštavanje organa Banke i postupak u slučaju neusklađenosti poslovanja.



10

Pored poslova kontrole usklađenosti u oblastima iz neposredne nadležnosti, u oblastima gde je kontrola usklađenosti poverena Specijalizovanim funkcijama, Sektor za kontrolu usklađenosti u saradnji sa Specijalizovanim funkcijama definiše metodologiju procene rizika usklađenosti i procedure za njihovu kontrolu, daje nezavisnu procenu rizika usklađenosti na osnovu periodičnih izveštaja i drugih informacija koje dobije od Specijalizovanih funkcija i drugih kontrolnih funkcija Banke, kao i na osnovu provera koje sam obavi, i u periodičnim izveštajima o usklađenosti poslovanja Banke koje podnosi organima Banke daje objedinjen i sveobuhvatan pregled rizičnih oblasti kod kojih je kontrola usklađenosti poverena specijalizovanim funkcijama. Sektor za kontrolu usklađenosti i SPN vrši u odnosi na zavisno lice Banke, Intesa Leasing doo Beograd ulogu usmeravanja i koordinacije čime se obezbeđuje delotvorna i efikasna kontrola usklađenosti poslovanja na nivou cele lokalne grupe; Sektor za kontrolu usklađenosti naročito je odgovoran za definisanje smernica i metodologije procene rizika usklađenosti, upravljanja tim rizicima i kontrola na nivou lokalne grupe. Sektor za kontrolu usklađenosti takođe obezbeđuje objedinjeno informisanje organa Banke o usklađenosti poslovanja na nivou lokalne grupe. Sektor za kontrolu usklađenosti periodično izveštava o nivou rizika usklađenosti, strukturi i njihovom ublažavanju direktno Upravnom odboru, Izvršnom odboru i Odboru za reviziju, kao i centralnom Sektoru za kontrolu usklađenosti Matične banke. U toku 2016. godine obezbeđeno je izveštavanje organa Banke o nivou rizika usklađenosti u različitim oblastima poslovanja Banke. Analiza rizika usklađenosti prikazana je u Godišnjem izveštaju o uskladjenosti poslovanja Banke za 2016. godinu.. Procenu je samostalno izvršio Sektor za kontrolu usklađenosti i SPN u saradnji sa Specijalizovanim funkcijama u delu koji se odnosi na regulatorne oblasti u njihovoj nadležnosti. U skladu sa metodologijom razvijenom na nivou Grupe Intesa Sanpaolo, svaki od regulatornih konteksta procenjivan je iz ugla rizika usklađenosti i adekvatnosti primenjenog sistema upravljanja rizicima usklađenosti. Procena rizika obuhvatila je za svaki pojedinačni regulatorni kontekst procenu operativne komponente (procena operativnih gubitaka u prethodnom periodu) i reputacione komponente (kvalitativna procena uticaja na zainteresovana lica), uz ocenu nekoliko ključnih elemenata koji se odnose na sledeće: kompleksnost i izmene propisa u konkretnoj oblasti, značaj koji toj oblasti pridaju nadležni organi, njen poslovni značaj (uticaj na poslovne rezultate), broj prigovora klijenata i dr. Procena rizika praćena je procenom poslovnih procesa za svaku regulatornu oblast, za svaki osnovni makro proces upravljanja rizicima usklađenosti. Rezultat navedene dve procene jeste konačan nivo rizika usklađenosti u svakoj od regulatornih oblasti.: Konačan nivo rizika ocenjen je kao prihvatljiv, bez važnijih otvorenih pitanja. Samo u tri regulatorne oblasti je rizik usklađenosti ocenjen kao srednji i njima će biti posvećena posebna pažnja: Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, Propisi i mere zaštite korisnika i Kreditni poslovi. U preostalim regulatornim oblastima ukupan nivo rizika je ocenjen kao srednji ka niskom. Iako bez kritičnog značaja, u nekim od tih oblasti uočena je potreba za određenim unapređenjima u vezi sa boljim definisanjem i praktičnim sprovođenjem kontrola, uz obuku zaposlenih nadležnih za te poslove (Ulaganja u lica izvan finansijskog sektora, Kapitalna ulaganja u finansijskom sektoru uz odobrenje supervizora, Poreski propisi, Zakon o radu, Interni Poslovni kodeks, Upravljanje nekretninama, Eksternalizacija, Prinudna naplata, Zaštita životne sredine, Sistemi zarada i drugih primanja zaposlenih). U ostalim regulatornim kontekstima nije neophodno sprovođenje bitnijih korektivnih aktivnosti, već su za narednu godinu planirane samo manje intervencije u okviru redovnog poslovanja. Sveobuhvatne aktivnosti

Funkcija sprečavanja pranja novca nezavisna je od funkcije upravljanja rizikom, i podržana je softverskim rešenjem za identifikaciju i praćenje klijenata („Customer Due Diligence“), prepoznavanje sumnjivih transakcija, kao i izveštavanje. Podaci o modelu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i primeni međunarodnih sankcija, kao i rezultat samoprocene od rizika sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma prikazani su u Godišnjem izveštaju o poslovima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma za 2016.god. Ukupan nivo rizika SPN ocenjen je kao srednji. Navedeni nivo rizika umanjen je kroz dobar model upravljanja rizicima kroz automatizaciju ključnih procesa (radnje i mere poznavanja i praćenja klijenata, praćenje sumnjivih transakcija itd.) i usklađivanje svih procedura sa pravilima i standardima Grupe. Tokom 2016.god. ( jun) je u Banci otvoren projekat KYC 2.0. Projekat se odnosi uglavnom na prikupljanje dodatnih informacija o klijentima, nove indikatore rizika koje treba razmotriti prilikom procene klijenta i nove kontrole koje treba primeniti tokom KYC procesa. Na ovaj način omogućeno je uspostavljanje ujednačenog pristupa upravljanju rizikom pranja novca i finansiranja terorizma na nivou Grupe Intesa Sanpaolo.



11

Interna revizija Interna revizija Banke daje nezavisno, objektivno mišljenje i obavlja savetodavnu aktivnost predviđenu da poboljša i unapredi poslovanje Banke i njenih povezanih članova. Ona pomaže Banci i njenim povezanim članovima da ostvare svoje ciljeve uvođenjem sistematskog, disciplinovanog pristupa radi procene i poboljšanja efikasnosti procesa, upravljanja rizikom, kontrole. Interna revizija podržava korporativno upravljanje i obezbeđuje blagovremen i sistematičan tok informacija ka rukovodstvu, unutrašnjim odborima i regulatornim telima o statusu sistema internih kontrola i izdatim preporukama po osnovu sprovedenih aktivnosti. Interna revizija ima zaposlene sa odgovarajućim profesionalnim veštinama i stručnošću i obezbeđuje da se njene aktivnosti sprovode u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i standardima interne revizije uspostavljenim od strane Instituta internih revizora (IIA – Institute of Internal Auditors). Struktura Interne revizije organizovana je na način da efikasno pokriva sve relevantne rizike. Interna revizija sagledava između ostalog:

Kontrole u pogledu: operativnih procesa Mreže i Sedišta Banke uz verifikacije funkcionalnosti kontrola; poštovanja interne i eksterne regulative; pouzdanosti operativne strukture i mehanizama delegiranja; ispravnosti dostupnih informacija u različitim aktivnostima i njihove adekvatne upotrebe, uključujući slobodan i nezavisan pristup od strane funkcija; podataka i dokumentacije; primene odgovarajućih alata i metodologija;

Procese odobravanja i upravljanja plasmanima uz potvrđivanje njegove adekvatnosti u pogledu sistema kontrole rizika i funkcija aktuelnih mehanizama merenja;

Procese merenja, upravljanja i kontrole izloženosti tržišnom, operativnom i kreditnom riziku i riziku druge ugovorne strane, periodičnim pregledom interne validacije modela i ICAAP procesa razvijenih u skladu sa regulativom;

Procenu adekvatnosti i efektivnosti procesa razvoja i upravljanja sistemom infomacionih tehnologija kako bi se obezbedila njihova pouzdanost, bezbednost i funkcionalnost;

Procese koji se tiču finansijskih operacija i adekvatnosti pripadajućih sistema kontrole rizika;

Procese koji se sprovode od strane funkcija koje upravljaju rizikom usklađenosti. Tokom godine Interna revizija takođe vrši monitoring svih glavnih procesa Banke, obraćajući posebnu pažnju na mehanizme kontrole u modelima i procesima Banke i, uopšteno, na efikasnost i efektivnost sistema kontrole. U vršenju svojih aktivnosti Interna revizija koristi metodologije za preliminarnu analizu rizika u različitim oblastima. Na osnovu izvršenih procena i odgovarajućih prioriteta, Interna revizija priprema i podnosi Godišnji plan revizije na prethodno razmatranje Izvršnom odboru, Odboru za reviziju i na usvajanje Upravnom odboru. O svim nedostacima sistematski se obaveštavaju nadležni organizacioni delovi i rukovodstvo odgovorno za blagovremena unapređenja, koja su predmet praćenja kroz follow-up aktivnosti. Procene sistema interne kontrole koje proizilaze iz revizorskih aktivnosti periodično se dostavljaju Izvršnom odboru, Odboru za reviziju i Upravnom odboru, koji zahtevaju ažurne informacije o statusu načina rešavanja u cilju ublažavanja kritičnih slabosti. Takođe, o najvažnijim događajima se blagovremeno obaveštavaju Odbor za reviziju i Sektor interne revizije Intesa Sanpaolo. Okvir za upravljanje rizicima Sistem upravljanja rizicima u Banci postavljen je prateći zahteve Narodne banke Srbije, Bazelskih standarda, Međunarodnih standarda računovodstva i izveštavanja (MRS/MSFI), Matične kompanije, standarde branše i najbolju poznatu bankarsku praksu. Osnove sistema upravljanja rizicima su definisane strategijom upravljanja rizicima gde su utvrđeni:



12

predmet i okvir upravljanja rizicima u Banci

proces upravljanja rizicima o identifikacija rizika kojima je Banka izložena o merenje/procena rizika o monitoring rizika o kontrola i ublažavanje rizika o komunikacija i izveštavanje

sklonost preuzimanju rizika

principi implementacije. Identifikacija, merenje i upravljanje rizikom je kompleksan proces i uključuje više organizacionih jedinica i komiteta:

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje kreditiranjem

Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji

Odeljenje za analizu i administraciju kreditnog portfolia

Odeljenje za proaktivno upravljanje portfoliom

Kreditni odbor

Komitet za upravljanje kreditnim rizikom (CRGC)

Komitet za problematične plasmane (PAC)

Odbor za aktivu i pasivu (ALCO)

Izvršni odbor

Odbor za reviziju

Upravni odbor. Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za implementaciju odgovarajućeg sistema upravljanja rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi. Upravni odbor utvrđuje politike za identifikaciju, merenje i procenu rizika, i odgovoran je za implementaciju jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i nadzor tog sistema. Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju, i primenjuje principe upravljanja rizicima odobrene od strane Upravnog odbora. Izvršni odbor odobrava interna akta koja definišu upravljanje rizicima i predlaže strategije i politike za upravljanje rizicima Odboru za reviziju i Upravnom odboru. Odbor za reviziju analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja. Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima. U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku. Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika. Banka je zvanično definisala sklonost za rizike setom limita koji se odnose na adekvatnost kapitala, rizik likvidnosti, kamatni rizik, operativni rizik i kreditni rizik. Sektor za upravljanje rizicima redovno prati, kontroliše i izveštava o usklađenosti sa postavljenim limitima..



13

UPRAVLJANJE RIZICIMA Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou klijenta, grupe povezanih lica, i ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem. Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima. Upravljanje potraživanjima u docnji i upravljanje strategijama namirenja po problematičnim kreditima je u nadležnosti Sektora za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji. U nadležnosti Odeljenja za proaktivno upravljanje portfoliom uspostavljen je proces upravljanja subjektima sa povećanim kreditnim rizikom u banci, kao standardizovani proces u okviru ISP Grupe, na osnovu Smernica Matične Banke. Osnovni cilj procesa upravljanja subjektima sa povećanim kreditnim rizikom je da obezbedi odgovarajuće i blagovremeno upravljanje onim urednim klijentima (iz segmenata: Velika preduzeća, Srednja i Mala preduzeća), koji usled svojih karakteristika ili spoljašnjih razloga, mogu da predstavljaju različite stepene finansijske i / ili ekonomske poteškoće sa posledičnim potencijalnim pogoršanjem svoje kreditne sposobnosti. Sektor za upravljanje kreditiranjem, Odeljenje za proaktivno upravljanje portfoliom, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji, su nezavisni organizacioni delovi Banke. U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom. U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke. Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se bazira na predlogu koji daje Sektor za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem rejtinga i skoring modela uz verifikaciju i eventualnu dodatnu analizu od strane kreditnih analitičara. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih gubitaka i troškova rezervisanja koje je banka pretrpela u prošlosti po datom tipu proizvoda. Cena rizika za klijente iz privrede se utvđuje na bazi kreditnog rejtinga dužnika. S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju, u zavisnosti od poslovnog segmenta, tipa proizvoda, rejtinga, tipa sredstava obezbeđenja i drugo. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Direktor za upravljanje rizicima, Kreditni odbor, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost Matične banke.



14

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita. Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva rizik plasmana. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije a prati nakon izvršavanja transakcije. Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka usled prevelikog obima plasmana u određenu grupu dužnika. Grupe dužnika se mogu definisati po različitim kriterijumima: po regionima, po sektorima, po zemljama, po povezanim licima odnosno ekonomskim grupama itd. Banka kontroliše rizik koncentracije tako što ograničava i prati izloženost prema određenim grupamakreditnog rizika.. Banka je, radi efikasnijeg praćenja rizika koncentracije, podelila limite na tri grupe limita:

specifični limiti (RAF limiti)- specifični limiti koncentracije usvojeni su od strane Upravnog Odbora i predstavljaju limite prema najvažijim izvorima rizika koncentracije. Ovi limiti definišu sklonost Banke ka riziku koncentracije. (Prate se: limit izloženosti u stranoj valuti prema segmentu klijenta, limit izloženost prema državi, limit izloženosti prema privredi, limit izloženosti prema komercijalnim nekretninama, limit za stambene kredite);

opšti limiti - definišu rizik koncentracije po grupi izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika kao što su privredni sektori, geografska područja, vrste proizvoda, vrste instrumenata obezbeđenja. Opšti limiti su: (limit izloženosti prema segmentu klijenta, limit izloženosti prema grani delatnosti (privrednom sektoru), limit izloženosti prema vrsti proizvoda u kreditnom portfoliju fizičkih lica, limit izloženosti prema geografskom području, a na bazi regionalne podele Banca Intesa Beograd, limit izloženosti prema vrsti instrumenta kreditne zaštite);

regulatorni limiti - regulatorni limiti su limiti za koje je Narodna banka Srbije Odlukom o upravljanju rizicima propisala maksimalne vrednosti, za pojedinačne rizike koncentracije (prate se velike izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica - zbir najvećih izloženosti vrednosti limita definisani su Odlukom o upravljanju rizicima Narodne banke Srbije) U izveštaju o velikim izloženostima Banke prikazuju se sve izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica čija je izloženost veća od 10% regulatornog kapitala banke. U velike kredite Banke uključeni su podaci iz izveštaja velikih izloženosti i podaci iz izveštaja o potraživanjima Banke prema licima povezanim sa Bankom.

Derivativni finansijski instrumenti Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom volatilnosti koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne banke Srbije. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati.



15

Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, otvara kreditne linije i druge vanbilansne proizvode po osnovu kojih ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik. Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika „Katalog sredstava obezbeđenja Banca Intesa a.d. Beograd“ je dokument koji određuje šta Banka u svom poslovanju koristi kao sredstvo obezbeđenja. Prihvatljiva sredstva obezbeđenja za Banku su:

1. instrumenti platnog prometa 2. instrumenti materijalne kreditne zaštite 3. instrumenti nematerijalne kreditne zaštite – proizilaze iz obaveze treće strane da izvrši plaćanje određenog

iznosa u slučaju neizmirenja obaveza dužnika ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na drugu ugovornu stranu

4. jemstva fizičkih i pravnih lica. Instrumenti platnog prometa su:

ovlašćenje direktnog zaduženja

menice. Instrumenti materijalne kreditne zaštite su:

finansijska sredstva obezbeđenja

stambene i poslovne nepokretnosti

potraživanja

ostali instrumenti materijalne kreditne zaštite (pokretna imovina, polise životnog osiguranja, instrumenti koje je izdala kreditna institucija, a koji su otkupivi na zahtev).

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite su:

garancije banaka i države

kontragarancije banaka. Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom.

Za potrebe interne klasifikacije sredstva obezbeđenja delimo na prvoklasna i adekvatna:

Prvoklasnim sredstvom obezbeđenja smatra se: gotovinski depozit kod banke koji služi kao obezbeđenje za

određena potraživanja banke, zaloga na zlatu i dužničke hartije od vrednosti, kao i garancije, drugi oblici jemstva koji

u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%.

Za potrebe kolektivnog obračuna, vrednost adekvatnog sredstva obezbeđenja umanjenu za hair-cut, koji iznosi 28,75%1 procenjene vrednosti osim ukoliko na bazi iskustvene procene nije utvrdjeno drugačije.

1 Potraživanje je pokriveno sa 140% vrednosti kolaterala, što je u skaldu sa Basel 3 AIRB definicijom prihvatljivog kolaterala.



16

Za potrebe proračuna rizične aktive Banka koristi samo sledeća sredstva obezbeđenja:

gotovinski namenski depoziti

hipoteke nad stambenim objektima

garancije države ili prvoklasnih banaka. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja internog kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom. Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (veći od EUR 250.000 za pravna i fizička lica) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja duža od 90 dana u materijalno značajnom iznosu), odnosno ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju plasmana. Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi kvartalno. Pojedinačna procena ispravke vrednosti se vrši kvartalno. Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima) kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama. Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu procene dva parametra: 1) verovatnoće nastanka statusa neizmirenja obaveza (verovatnoća default-a, PD), i 2) procene gubitaka u statusu neizmirenja obaveza (stopa gubitaka, LGD). PD parametar se utvrđuje na bazi dugogodišnjih prosečnih stopa default-a po rejting kategorijama. LGD parametar se utvrđuje na bazi dugogodišnjih prosečnih stopa gubitaka po homogenim grupama dužnika/proizvoda. Rashodi indirektnih otpisa plasmana Na teret bilansa uspeha Banka je u toku 2016. godine evidentirala ukupne neto rashode indirektnih otpisa plasmana u iznosu od RSD 4.496.591 hiljada. Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2016. godini prikazane su u sledećoj tabeli:



17

Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezveđenja finansijskih plasmana i rezervisanja za rizične

vanbilansne pozicije i ostale obaveze

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2016. godini

Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2015. godine

27.573.723

Povećanje rezervisanja u toku godine

9.060.507

Ukidanja rezervisanja u toku godine

-4.563.917

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa

376.091

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa

-143.175

Prenos na vanbilans

-2.801.763

Prenos sa vanbilansa

15.127

Prodaja (ustupanje) potraživanja

-4.167.486

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding)

-898.179

Konačno stanje - 31. decembar 2016. godine

24.450.928

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2015. godini

Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2014. godine

30.082.738

Povećanje rezervisanja u toku godine

13.346.812

Ukidanja rezervisanja u toku godine

-5.320.605

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa

763.536

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa

-677.820

Prenos na vanbilans

-3.049.853

Prenos sa vanbilansa

48.294

Prodaja (ustupanje) potraživanja

-6.066.718

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding)

-1.552.661

Konačno stanje - 31. decembar 2015. godine

27.573.723

Politika klasifikacije aktive Kvalitet kreditnog portfolija Banke se meri i prikazuje na osnovu politike klasifikacije aktive koja je usklađena sa harmonizovanim pravilima klasifikacije aktive ISP Grupe i Banke Italije. Prema politici klasifikacije aktive sa stanovišta rizičnosti, sva potraživanja se dele na dve grupe: nonperforming i performing. Nonperforming potraživanja su potraživanja po kojima klijenti izmiruju svoje obaveze u roku dužem od 90 dana, kao i potraživanja od dužnika čija je finansijska situacija i kreditna sposobnost ugrožena: značajna blokada tekućeg računa dužnika, stečaj dužnika, utuženje ili vođenje izvršnog postupka protiv dužnika, značajne finansijske poteškoće dužnika, banka je zbog značajnih finansijskih problema dužnika odobrila dužniku olakšice u izmirivanju obaveza koje u drugim okolnostima ne bi odobrila, finansijsko i operativno restrukturiranje dužnika ili unapred pripremljeni plan reorganizacije i drugo, ostali negativnih predznaci i štetni događaji. Nonperforming potraživanja uključuju kategorije: past due, unlikely to pay i doubtful. Klasa past due uključuje potraživanja koja nisu klasifikovana u klase, doubtful ili unlikely to pay i na dan izveštavanja su u docnji dužoj od 90 dana. Klasu Unlikely to pay (nastala spajanjem dve klase - restructured i substandard) čine potraživanja od dužnika kod kojih su pokazatelji kvaliteta kredita značajno pogoršani i kod kojih se ne očekuje da budući novčani tokovi u potpunosti servisiraju njihove finansijske obaveze.



18

Klasu doubtful čine potraživanja od dužnika koji su efektivno nesolventni (iako još ne formalno) ili u sličnom statusu, nezavisno od nivoa procenjenih gubitaka po ovim potraživanjima, odnosno nezavisno od toga da li su pokrivena sredstvima kreditne zaštite. Potraživanja u segmentu stanovništva koja su u docnji dužoj od 270 dana klasifikuju se kao doubtful. Performing potraživanja uključuju sva potraživanja koja nisu klasifikovana kao doubtful, unlikely to pay i past due, odnosno potraživanja od dužnika koji su uredni u izmirivanju obaveza prema Banci tj. svoje obaveze izmiruju u roku ne dužem od 90 dana. Restrukturirani (Forborne) plasmani U postupku klasifikacije vrši se monitoring plasmana koji imaju status Restrukturirani (Forborne), označenih u skladu sa Procedurom Restrukturirani - Forborne plasmani. Period monitoringa za klijente koji su klasifikovani u Performing sa Forborne statusom traje najmanje 24 meseca. Ako tokom perioda monitoringa dužnik bude kasnio duže od 30 dana u izmirivanju obaveza prema Banci, novi period monitoringa počinje onog momenta kada se docnja klijenta spusti ispod 30 dana. Ako se nakon isteka perioda monitoringa utvrdi da klijent po konkretnom plasmanu nije imao kašnjenja duža od 30 dana i izmirio značajan deo ili celokupan dug, takva partija izlazi iz Forborne statusa. Ponovni reprogram plasmana u Performing Forborne statusu znači klasifikaciju klijenta u Nonperforming (unlikely to pay). Reprogram naredne partije klijenta koji ima neku od partija u Forborne statusu, za uslov ima ponovni period monitoringa od 24 meseca za sve partije koje su već u Forborne statusu. Period monitoringa za klijente koji su klasifikovani u Non-performing sa Forborne statusom traje 12 meseci. Ako u periodu monitoringa dođe do kašnjenja dužeg od 30 dana, početak perioda monitoringa se poništava i od prvog datuma po kojem se docnja smanji ispod 30 dana započinje novi period monitoringa. Ako se nakon isteka perioda monitoringa utvrdi da klijent po konkretnom plasmanu nije imao kašnjenja duža od 30 dana, takva partija prelazi u monitoring status za klijente koji su klasifikovani u Performing, koji traje naredna 24 meseca. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. Decembra 2016. godine:

Performing

Past Due

Unlikely to Pay

Doubtful Ukupno

Plasmani bankama 28.334.525

0 12 2.001 28.336.538

Korporativni plasmani 123.370.184

0

10.195.380 10.041.665 143.607.229

Plasmani malim i srednjim preduzećima

113.548.919

73.357

7.947.232 8.948.179 130.517.688

Hipotekarni krediti stanovništvu 51.989.122

53.699

88.342 1.575.165

53.706.329

Ostali plasmani stanovništvu 76.059.678

489.769

391.769 2.315.292

79.256.508

Ukupno 393.302.428

616.825 18.622.736 22.882.303

435.424.292

Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014,25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016 i 91/2016). Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke. U narednoj tabeli prikazujemo pregled formirane ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i rezerve za potencijalne gubitke obračunate u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke („Službeni glasnik RS“ br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, i 91/2016) sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine:



19

U hiljadama dinara

2016.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke

- bilansnih plasmana 46.735.102 - vanbilansnih stavki 2.552.613

49.287.715

Formirane ispravke vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama - ispravka vrednosti bilansne aktive (23.395.681)

- rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (1.055.247)

(24.450.928)

Pozitivna razlika između obračunate rezerve za procenjene gubitke i ispravke vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 24.757.115

Više obračunata ispravka vrednosti i rezervisanje za gubitke po vanbilansnim stavkama u odnosu na obračunatu rezervu za procenjene gubitke 1.753.110

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke na dan 31. decembra 26.510.225

Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da Banka ne poseduje dovoljno rezervi likvidnosti za izmirenje dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive. Problem likvidnosti se definiše kao deficit rezervi i otežano ili nemoguće pribavljanje likvidnih sredstava po razumnoj tržišnoj ceni. Rizik likvidnosti se meri tako što se kontinuirano prati i analizira usklađenost aktive i pasive preko izrade odgovarajućih izveštaja i pokazatelja. Banka je u skladu sa pravilima ISP Grupe definisala pokazatelje likvidnosti po Bazel 3 standardu, CRR/CRD IV i Delegated Act regulativama EU kao osnovne mere kojima se definiše sklonost ka riziku likvidnosti. Usvajanjem Politike likvidnosti koja u potpunosti odgovara standardima ISP Grupe i implementacijom ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje je standardizovano za praćenje rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe, pravila Basel 3 standarda, CRR/CRD IV i Delegated Act regulative EU su uvedena u interna dokumenta i sistem izveštavanja u Banci. Glavni pokazatelji rizika likvidnosti su pokazatelj LCR (Liquidity Coverage Ratio) koji prikazuje kratkoročnu likvidnost do mesec dana, i pokazatelj NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji prikazuje srednjoročnu i dugoročnu poziciju likvidnosti banke preko godinu dana. U 2016. godini LCR je definisan u skladu sa Delegated Act regulativom (regulativa EU) i predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti banke (u 2015. godini LCR pokazatelj je obračunat u skladu sa CRR/CRD IV regulativom). LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u periodu od 30 dana u stresnim uslovima. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0,9 (90%). NSFR je definisan u skladu sa Basel 3 pravilima i predstavlja strukturnu likvidnost banke. NSFR je pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji pokazuje i namenjen je limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda zahtevajući od banke da svoje dugoročne aktivnosti finansira stabilnim izvorima sredstava. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0,9 (90%). Takođe, Banka mora biti usklađena i sa regulatornim indikatorima rizika likvidnosti propisanim od strane Narodne Banke Srbije. Sistem upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane Matične Banke tako i regulatornim normama definisanim od strane Narodne Banke Srbije. Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sektor za upravljanje rizicima izveštava o likvidnosti Matičnu banku, Narodnu banku Srbije kao i ALCO Odbor. Takođe, Sektor za upravljanje rizicima pruža podršku sektoru Trezora u domenu statističke analize i testiranja značaja i nivou kritičnih vrednosti indikatora koji ukazuju na pojavu krize likvidnosti.



20

Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumeva:

Projektovanje priliva i odliva gotovine;

Postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti;

Merenje i praćenje likvidnosti banke;

Praćenje pokazatelja krize likvidnosti;

Pripremanje izveštaja za menadžment. Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama:

Regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti;

LCR (Liquidity Coverage Ratio) – „Delegated Act“ regulativa (2016) odnosno CRR/CRD IV regulativa (2015) za praćenje kratkoročne likvidnosti;

LCR po značajnim valutama;

NSFR (Net Stable Funding Ratio) – Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti;

Iznos i struktura rezerve likvidnosti;

Rezerve likvidnosti za dnevne operacije;

Projektovani kumulativni gep do jedne nedelje;

Stres test likvidnosti – stresni LCR pokazatelj. Regulatorni pokazatelji likvidnosti U 2016. godini, regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti su bili znatno iznad zakonom propisanog minimuma i prosečan regulatorni pokazatelj likvidnosti je bio skoro trostruko iznad zahtevanog nivoa.

Pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 2,62 2,83 3,44 2,18 2015 2,63 2,83 3,40 2,24

Uži pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 2,26 2,30 2,97 1,71 2015 2,05 2,22 2,78 1,69

U 2016. godini, pokazatelji likvidnosti LCR i NSFR su bili znatno iznad zahtevanog nivoa propisanog od strane ISP Grupe i prosečna vrednost datih pokazatelja je bila višestruko iznad zahtevanog nivoa.

LCR (Liquidity Coverage Ratio)

31, decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 (LCR_DA) 3,28 6,70 7,83 3,28

2015 (LCR_CRR) 1,95 2,47 3,62 1,59 NSFR ( Net Stable Funding Ratio)

31, decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 2,00 1,99 2,04 1,94

2015 1,87 1,91 2,12 1,79



21

Iako prosečne vrednosti pokazatelja definisanih od strane Narodne Banke Srbije i „Delegated Act“ regulative koincidiraju i daju sličnu sliku stanja likvidnosti, moramo napomenuti razlike u načinu obračuna u sledećim aspektima:

regulativom Narodne banke Srbije pri obračunu pokazatelja likvidnosti celokupan iznos obavezne rezerve se posmatra kao likvidna rezerva, dok u obračunu LCR pokazatelja samo višak iznad obračunate obavezne rezerve se posmatra kao deo likvidne rezerve;

lokalna regulativa posmatra Državne hartije od vrednosti izdate u lokalnoj valuti sa rokom dospeća dužim od 90 dana kao likvidnu rezervu primenjujući u obračunu 10% haircut na tržišnu vrednost obveznica. Sa druge strane, pri obračunu LCR pokazatelja uzima se u obzir celokupan portfolio državnih hartija od vrednosti izdat i u lokalnoj i stranoj valuti na koji se primenjuje haircut od 0%;

u skladu sa lokalnom regulativom prilivi po osnovu visoko kvalitetnih kredita se računaju primenom koeficijenta 100%, dok se regulativom za obračun LCR pokazatelja krediti sa rokom dospeća u narednih mesec dana primenjuje koeficijent od 20%/50%/100% u zavisnosti od vrste kredita (nosioca kredita);

samo dospeli deo oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun pokazatelja likvidnosti definisan od strane Narodne banke Srbije, dok celokupna vrednost oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun LCR pokazatelja, zbog mogućnosti da budu u potpunosti povučeni u bilo kom trenutku bez naplate penala koji je veći od iznosa izgubljene kamate;

na obavezujuće neiskorišćene kreditne linije lokalna regulativa definiše primenu haircut-a od 20%, dok Delegated Act regulativa primenjuje haircut od 5%.

Tabela u nastavku predstavlja analizu preostalih rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31, decembra 2016, godine u kojoj su sve bilansne i vanbilansne pozicije raspoređene u određene intervale ročnosti prema preostalom ugovorenom roku do dospeća, odnosno u vremenski interval do mesec dana ukoliko nemaju ugovorenu ročnost a mogu uticati na poziciju likvidnosti Banke.



22

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do godinu dana

Od godinu dana do pet godina

Preko pet godina

Bez definisane ročnosti

Ukupno

AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke

102.353.828

-

-

-

-

17.072

102.370.900 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 163.091 1.128.327 693.302 1.984.720 Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

46.068

-

-

-

-

-

46.068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

7.035.337

10.393.377

54.356.854

48.595.040

-

(21.817)

120.358.790 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

33.090.868

46.703

3.581.663

882.239

12.873

(22.534)

37.591.812

Krediti i potraživanja od komitenata

42.192.750

18.105.151

68.139.894

114.153.903

53.287.813

(24.129.581)

271.749.929 Investicije u zavisna društva

-

-

-

-

-

962.496

962.496

Nematerijalna ulaganja

-

-

-

-

-

1.347.422

1.347.422

Nekretnine. postrojenja i oprema

-

-

-

-

-

7.398.719

7.398.719

Investicione nekretnine

-

-

-

-

-

174.147

174.147 Odložena poreska sredstva

-

-

-

-

-

237.493

237.493

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

-

-

-

-

-

1.697.057

1.697.057

Ostala sredstva

-

-

-

-

-

5.496.219

5.496.219

UKUPNA AKTIVA 184.718.851 28.545.230 126.241.501 164.759.508 53.300.686 (6.150.005) 551.415.772

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

-

-

-

-

-

2.594

2.594

Depoziti i ostale obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

10.517.249

268.533

5.996.931

12.335.938

3.594.596

1.342.210

34.055.459

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

275.006.654

18.571.264

66.762.094

18.868.760

1.206.362

3.037.425

383.452.558 Rezervisanja

-

-

-

-

-

1.753.517

1.753.517

Tekuće poreske obaveze - - - - 55.668 55.668 Ostale obaveze

3.705.477

9.431

88.999

7.820

-

4.143.438

7.955.164

UKUPNO OBAVEZE

289.229.379

18.849.228

72.848.024

31.212.518

4.800.958

10.334.852

427.274.960

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

124.140.812

124.140.812

UKUPNO PASIVA

289.229.379

18.849.228

72.848.024

31.212.518

4.800.958

134.475.664

551.415.772

ROČNA NEUSKLAĐENOST (104.510.528)

9.696.002

53.393.477

133.546.990

48.499.728

(140.625.669)

KUMULATIVNI GAP

(104.510.528)

(94.814.526)

(41.421.049)

92.125.941

140.625.669



23

Gore navedena tabela o analizi rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31, decembar 2016, godine prikazuje buduće novčane tokove primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, obzirom da se shodno vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prehodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja. Naime, ukoliko bi se primenio interno definisani „Sight model“ kojim se identifikuje bihejvioralna stabilnost depozita po viđenju, tabela koja predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveze Banke na dan 31. Decembar 2016.godine bi izgledala na sledeći način:

U hiljadama dinara

Do mesec dana Od mesec do tri meseca



Preko pet godina Bez definisane ročnosti

Ukupno


102.353.828 - - - - 17.072 102.370.900 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

- -

163.091 1.128.327 -

693.302

1.984.720

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

46.068 -

- - -

-

46.068


7.035.337 10.393.377 54.356.854 48.595.040 - (21.817) 120.358.790

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

33.090.868 46.703 3.581.663 882.239 12.873 (22.534) 37.591.812


42.192.750 18.105.151 68.139.894 114.153.903 53.287.813 (24.129.581) 271.749.929

Investicije u zavisna društva

- - - - - 962.496 962.496


- - - 1.347.422 1.347.422


- - - - - 7.398.719 7.398.719


- - - - - 174.147 174.147

Odložena poreska sredstva

- - - - - 237.494 237.494 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

-

-

-

-

-

1.697.057

1.697.057

Ostala sredstva

- - - - - 5.496.218 5.496.218

UKUPNA AKTIVA 184.718.851 28.545.230 126.241.501 164.759.508 53.300.686 (6.150.005) 551.415.772

PASIVA


-

-

-

-

-

2.594

2.594


10.517.249

268.533

5.996.931

12.335.938

3.594.596

1.342.210

34.055.459


187.515.738

37.277.317

122.880.254

31.535.462

1.206.362

3.037.425

383.452.558 Rezervisanja

-

-

-

-

-

1.753.517

1.753.517

Tekuće poreske obaveze - - - - 55.668 55.668 Ostale obaveze

3.705.477

9.431

88.999

7.820

-

4.143.438

7.955.164

UKUPNO OBAVEZE

201.738.463

37.555.281

128.966.185

43.879.220

4.800.958

10.334.852

427.274.960

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

124.140.812

124.140.812

UKUPNO PASIVA

201.738.463

37.555.281

128.966.185

43.879.220

4.800.958

134.475.664

551.415.772

ROČNA NEUSKLAĐENOST

(17.019.612)

(9.010.051)

(2.724.684)

120.880.288

48.499.728

(140.625.669)

KUMULATIVNI GAP

(17.019.612)

(26.029.663)

(28.754.347)

92.125.941

140.625.669



24

Tržišni rizik

U 2016. godini, Banka je prisvajala pozicije trgovačke knjige i shodno tome bila izložena kamatnom, cenovnom riziku koji mogu nastati po osnovu knjige trgovanja. Sa druge strane, bankarska knjiga je bila izložena deviznom riziku ali ne preko iznosa koji je dozvoljen Odlukom Upravnog odbora Banke. Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta. Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda. Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija obračuna FX VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. Do 2014. Godine, FX VaR je uzimao u obzir devizne pozicije u EUR, USD i CHF valuti, dok su ostale valute smatrane nematerijalnim i agregirane su u okviru EUR pozicije. Od 2014. FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva Matične Banke tako i zbog povećanje volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost izračunatog FX VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom 2016. godine učešće EUR u proseku iznosilo 67% ukupne otvorene devizne pozicije. Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno osetljive aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. U toku 2016. godine nije se menjao nivo limita prvog i drugog reda odnosno FX VaR limita i limita neto otvorene devizne pozicije. U toku 2016. godine nije registrovan proboj limita prvog reda, dok je jednom registrovan proboj limita drugog reda. U toku 2016. godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20% regulatornog kapitala. Na dan 31. decembar 2016. godine regulatorni pokazatelj deviznog rizika je iznosio 1.81%. Sledeća tabela pokazuje referentne vrednosti FX VaR-a u toku 2016. odnosno 2015. godine:

U evrima Devizni VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 4.425 13.977 49.762 2.307 2015 24.112 44.701 169.450 2.403

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursna na rezultat i regulatorni kapital Banke:

U hiljadama dinara

Scenario Efekat 2016 Efekat 2015

10% depresijacija dinara (91.290) (8.046) 20% depresijacija dinara (182.579) (16.092)

Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke. Kamatni rizik se računa odvojeno za Bankarsku knjigu (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju) i za knjigu Trgovanja (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje). Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena.



25

Metodologija ISP Grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom 2014. godine i usvojena od strane Banke kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman margine kao fiksnog budućeg novčanog toka, obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto ugovorenih cena,modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih prinosa koje su modifikovane istorijskim vrednostima PD (verovatnoćama difolta). Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO Odboru kao i Matičnoj Banci na mesečnom nivou. Kamatni rizik se meri i izveštava za dnevnom nivou na portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (AFS) kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje (HFT). Za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se računaju sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene od 50 baznih poena, 100 baznih poena i 200 baznih poena). Za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje se računa IRR VaR kao mera kamatnog rizika. Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju odnosno hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje na dnevnom nivou koji Banka može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2016. godine:



26

U hiljadama dinara

Do mesec dana




Preko pet godina


Ukupno


102.353.828

-

-

-

-

17.072

102.370.900 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

-

-

163.091

1.128.327

-

693.302

1.984.720


46.068

-

-

-

-

-

46.068


7.035.337

10.393.377

54.356.854

48.595.040

-

(21.817)

120.358.790 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

33.638.948

39.783

3.374.516

561.099

-

(22.534)

37.591.812


109.253.374

81.342.754

47.704.716

50.091.527

6.673.291

(23.315.733)

271.749.929 Investicije u zavisna društva

-

-

-

-

-

962.496

962.496


-

-

-

-

-

1.347.422

1.347.422 Nekretnine. postrojenja i oprema

-

-

-

-

-

7.398.719

7.398.719


-

-

-

-

-

174.147

174.147 Odložena poreska sredstva

-

-

-

-

-

237.493

237.493

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

-

-

-

-

-

1.697.057

1.697.057

Ostala sredstva

-

-

-

-

-

5.496.219

5.496.219

UKUPNA AKTIVA

252.327.555

91.775.914

105.599.177

100.375.993

6.673.291

(5.336.157)

551.415.772

PASIVA


-

-

-

-

-

2.594

2.594


11.037.249

11.545.273

5.791.486

4.149.278

189.962

1.342.210

34.055.459


280.533.887

19.775.075

63.833.417

15.451.789

820.965

3.037.425

383.452.558

Rezervisanja

-

-

-

-

-

1.753.517

1.753.517

Tekuće poreske obaveze - - - - - 55.668 55.668

Ostale obaveze

3.705.477

9.431

88.999

7.820

-

4.143.438

7.955.164

UKUPNO OBAVEZE

295.276.612

31.329.779

69.713.902

19.608.887

1.010.928

10.334.852

427.274.960

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

124.140.812

124.140.812

UKUPNO PASIVA

295.276.612

31.329.779

69.713.902

19.608.887

1.010.928

134.475.664

551.415.772

ROČNA NEUSKLAĐENOST (42.949.057)

60.446.135

35.885.274

80.767.105

5.662.364

(139.811.821)

KUMULATIVNI GAP

(42.949.057)

17.497.078

53.382.352

134.149.458

139.811.821



27

Ukoliko bi se primenio interno definisani „Sight model“ kojim se identifikuje bihejvioralna stabilnost depozita po viđenju, tabela koja predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) Banke na dan 31. Decembar 2016.godine bi izgledala na sledeći način:

U hiljadama dinara

Do mesec dana




Preko pet godina


Ukupno


102.353.828 - - - - 17.072 102.370.900 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

- - 163.091 1.128.327 - 693.302 1.984.720


46.068 - - - - - 46.068


7.035.337 10.393.377 54.356.854 48.595.040 - (21.817) 120.358.790 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

33.638.948 39.783 3.374.516 561.099 - (22.534) 37.591.812


109.253.374 81.342.754 47.704.716 50.091.527 6.673.291 (23.315.733) 271.749.929

Investicije u zavisna društva

- - - - - 962.496 962.496


- - - - - 1.347.422 1.347.422


- - - - - 7.398.719 7.398.719


- - - - - 174.147 174.147

Odložena poreska sredstva

- - - - - 237.493 237.493 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

- - - - - 1.697.057 1.697.057

Ostala sredstva

- - - - - 5.496.219 5.496.219

UKUPNA AKTIVA

252.327.555 91.775.914 105.599.177 100.375.993 6.673.291 (5.336.157) 551.415.772

PASIVA


- - - - - 2.594 2.594


11.037.249 11.545.273 5.791.486 4.149.278 189.962 1.342.210 34.055.459


193.042.971 38.481.129 119.951.577 28.118.491 820.965 3.037.425 383.452.558

Rezervisanja

1.753.517 1.753.517

Tekuće poreske obaveze 55.668 55.668

Ostale obaveze

3.705.477 9.431 88.999 7.820 0 4.143.438 7.955.164

UKUPNO OBAVEZE

207.785.696 50.035.832 125.832.062 32.275.590 1.010.928 10.334.852 427.274.960

UKUPNO KAPITAL

0 0 0 0 0 124.140.812 124.140.812

UKUPNO PASIVA

207.785.696 50.035.832 125.832.062 32.275.590 1.010.928 134.475.664 551.415.772

ROČNA NEUSKLAĐENOST

44.541.859 41.740.081 (20.232.886) 68.100.403 5.662.364 (139.811.821)

KUMULATIVNI GAP

44.541.859 86.281.940 66.049.055 134.149.458 139.811.821



28

Sledeća tabela prikazuje uticaj promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine banke primenom standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena. Prilikom obračuna uticaja promene kamatnih stopa na neto kamatni prihod, obavezna rezerva prema Narodnoj Banci Srbije u iznosu od 93 milijarde dinara na dan 31. Decembar 2016 nije uzeta u obzir obzirom da se smatra kamatno neosetljivom pozicijom. U hiljadama dinara

Povećanje od 100bp

Smanjenje od 100bp

Povećanje od 200bp

Smanjenje od 200bp

Osetljivost neto prihoda banke na promenu kamatne stope 2016

Na 31. decembar (294.185) 294.185 (588.370) 588.370

Prosek za period (257.967) 257.967 (515.934) 515.934

Maksimum za period 158.693 507.998 317.386 1.015.995

Minimum za period (507.998) (158.693) (1.015.995) (317.386)

2015

Na 31. decembar (195.818) 195.818 (391.636) 391.636 Osetljivost neto vrednost imovine banke na promenu kamatne stope

2016

Na 31. decembar (838.377) 838.377 (1.844.676) 2.484.480

Prosek za period (921.712) 921.712 (1.470.006) 2.199.051

Maksimum za period (535.917) 1.152.259 (1.094.714) 2.628.681

Minimum za period (1.152.259) 535.917 (1.844.676) 1.687.687

2015

Na 31. decembar (971.530) 971.530 (1.817.094) 2.447.331 Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju: U evrima IRR AFS VaR 31. Decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 719.077 518.910 721.262 400.897 2015 505.374 859.737 1.312.175 446.897

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za trgovanje:

U evrima

IRR HFT VaR 31. Decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 12.415 24.571 72.176 1.420 2015 47.497 21.283 50.047 1.649



29

Operativni rizik Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik. U saradnji sa Intesa Sanpaolo Grupom, Banca Intesa Beograd je definisala generalni okvir za upravljanje operativnim rizicima uspostavljanjem grupne politike i organizacionih procesa za merenje, upravljanje i kontrolu operativnih rizika. Za kontrolu operativnih rizika zadužen je Izvršni odbor Banke, koji identifikuje politike upravljanja rizicima i odobrava metodologije, dok je Upravni odbor Banke zadužen za odobravanje politika i standarda, kao i uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja i kontrole rizika. Banka ima centralizovanu funkciju upravljanja operativnim rizicima u okviru Sektora za upravljanje rizicima. Ova funkcija je odgovorna, u koordinaciji sa Matičnom bankom, za definisanje, implementaciju i praćenje okvira za upravljanje operativnim rizicima, kao i za merenje rizičnog profila, proveru efikasnosti korektivnih mera i izveštavanje menadžmenta Banke. Svi organizacioni delovi Banke učestvuju u procesu upravljanja operativnim rizicima. Njihova uloga je identifikacija, procena, upravljanje i predlaganje mera za ublažavanje operativnih rizika. Sektor za upravljanje rizicima sprovodi drugi nivo nadzora i kontrole procesa upravljanja operativnim rizicima. Rizici izloženosti Banke Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku zemlje porekla lica prema kome je Banka izložena. U 2016. godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije. Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom. U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama obezbedili su da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke. Rizici ulaganja Banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u pravna lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za računovodstvo kvartalno izveštava o ulaganjima Banke preko izveštaja UB. Nakon slanja izveštaja u NBS, izveštaj se dostavlja Sektoru za upravljanje rizicima koji, informacije o riziku ulaganja prezentuje na prvoj narednoj sednici nadležnih organa Banke (Odbor za upravljanje aktivom i Upravni odbor) u okviru redovnih izveštaja o upravljanju rizicima. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.



30

Rizik zemlje Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo.Najveći deo izloženosti prema nerezidentima se odnosi na sredstva Banke na nostro računima kod korespodentskih prvoklasnih banaka u inostranstvu, i izloženost prema Republici Italiji po osnovu hartija od vrednosti. Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane (counterparty risk) jeste rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Rizik druge ugovorne strane se. u skladu sa važećom regulativom. izračunava za sledeće finansijske instrumente:

finansijske derivate;

kreditne derivate;

repo i reverse repo transakcije;

transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe;

transakcije kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;

transakcije s dugim rokom izmirenja. Banka je usvojila Metodologiju ISP Grupe o izloženosti riziku druge ugovorne strane. koja opisuje metode za uspostavljanje limita izloženosti kao i za izračunavanje iskorišćenosti istih. Izloženost riziku druge ugovorne strane se po datoj Metodologiji izračunava tako što se uzima veća vrednost između tržišne vrednosti (Mark to Market) i potencijalne izloženosti koja se dobija kada se nominalna vrednost pomnoži odgovarajućim koeficijentom volatilnosti (Add-ons). Add-ons koeficijenti se kontinuirano procenjuju od strane Sektora za upravljanje rizicima ISP Grupe tako da odgovaraju proceni potencijalne buduće izloženosti svake transakcije. u zavisnosti od tipa finansijskog instrumenta, valutnog para i preostalog roka dospeća. Sa druge strane, prema Odluci o adekvatnosti kapitala banke koju propisuje Narodna banka Srbije. Banka za izračunavanje iznosa izloženosti pozicija po osnovu finansijskih derivata. koristi metod tekuće izloženosti po kome se iznos izloženosti izračunava kao zbir:

tekuće izloženosti po osnovu ugovora čija je vrednost pozitivna. koja predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost jednaka je nuli) i

potencijalne izloženosti (PFE) u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze koja se dobija kad se nominalna vrednost glavnice svakog ugovora na dan izračunavanja pomnoži odgovarajućim koeficijentom volatilnosti (add-on).

Banka vrši praćenje i izveštavanje o izloženostima Banke riziku druge ugovorne strane po oba opisana metoda odnosno kako u skladu sa pravilima Intesa Sanpaolo Grupe tako i u skladu sa domaćom regulativom. Vanberzanski finansijski derivati (nominalni iznos i fer vrednost i izloženosti) na dan 31. decembra 2016. godine su prikazani u sledećoj tabeli:

Izloženost riziku druge ugovorne

strane

FX Forward nominalni

iznos

FX Forward pozitivna fer

vred.

FX Forward izložen.

FX Swap nominalni iznos

FX Swap pozitivna fer vred.

FX Swap izložen.

Banke 0 0 0 66.992.882 690.902 1.360.831 Pravna lica 0 0 0 0 0

Total 0 0 0 66.992.882 690.902 1.360.831



31

Rizik izmirenja/isporuke (delivery risk) Rizik izmirenja/isporuke jeste rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvršavanja obaveze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na ugovoreni datum izmirenja/isporuke (due delivery date). Banka je dužna da izračunava kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija ako druga ugovorna strana nije izmirila obavezu u roku od četiri radna dana nakon ugovorenog datuma izmirenja/isporuke. Tokom 2016.godine Banka nije bila izložena riziku izmirenja/isporuke. UPRAVLJANJE KAPITALOM Cilj upravljanja kapitalom je da banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;

obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja i

održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati kvartalno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona i

koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja, potrebne rezerve za procenjene gubitke i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala.

Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

U nastavku je dat prikaz informacija koje se odnose na :

iznos kapitala banke, kao i iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, s pregledom pojedinačnih elementa kapitala i svih odbitnih stavki ( PI-KAP),

opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala ( PI-FIKAP),

podatke i informacije o povezivanju pozicija kapitala banke iz bilansa stanja s pozicijama kapitala banke iz izveštaja o kapitalu sačinjenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke (PI-UPK).



32

UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak)

PI-KAP Podaci o kapitalnoj poziciji banke

(u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv pozicije Iznos

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 60.959.437

1 OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 89.232.590

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih kumulativnih akcija 21.315.900

1.2. Emisiona premija 20.432.569

1.3. Rezerve iz dobiti 47.484.121

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina

1.5. Dobit iz tekuće godine

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve

2 ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 28.273.153

2.1. Gubici iz prethodnih godina

2.2. Gubitak tekuće godine

2.3. Nematerijalna ulaganja 1.347.422

2.4. Stečene sopstvene akcije banke. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 26.925.731

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 415.506

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je

ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke 26.510.225

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 704.050

1 DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 704.050

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija

1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke 704.050

1.4. Hibridni instrumenti

1.5. Subordinirane obaveze

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u

odnosu na očekivane gubitke

2 ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA

2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena

hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

2.4. Iznos kapitala kojim se prekoračuju ograničenja za dopunski kapital

III UKUPAN KAPITAL 60.700.991



33

1 UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 61.663.487

2 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 962.496

Od čega umanjenje osnovnog kapitala 481.248

Od čega umanjenje dopunskog kapitala 481.248

2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u

iznosu većem od 10% kapitala tih banaka. odnosno tih lica 962.496

2.2.

Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

2.3.

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala. kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze. koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

2.4. Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u

finansijskom sektoru

2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u

odnosu na očekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije

izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7.

Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive. rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

Iznos ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke

Od čega na grupnoj osnovi

Od čega na pojedinačnoj osnovi

Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu

Bruto iznos subordiniranih obaveza



34

UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) PI-FIKAP

Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke

Redni br.

Karakteristike instrumenta Obične akcije

1 Emitent BANCA INTESA AD BEOGRAD

2 Tretman u skladu s propisima

2.1. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala

Instrument osnovnog kapitala

2.2. Individualni/grupni/individualni i grupni nivo uključivanja instrumenta u kapital na nivou grupe

-

2.3. Tip instrumenta Obične akcije

3 Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hiljadama dinara. sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)

Obične akcija: 21.315.900 hiljada dinara

Emisiona premija : 20.432.569 hiljada dinara

Ukupno priznato u regulatornom kapitalu : 41.748.469 hiljada dinara

4 Nominalna vrednost instrumenta 100.000 RSD

5 Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital

6 Inicijalni datum izdavanja instrumenta

Akcije su izdavane u više emisija:

I emisija - 11.06.2004 Skupština akcionara je donela Odluku o distribuciji redovnih akcija radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nominalne vrednosti ( homogenizacija) a 13.09.2004 je upisano u Trgovinskom sudu u Beogradu

II emisija - 12.02.2007 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 28.02.2007 je upisana promena u APR-u

III emisija - 17.12.2007 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 31.12.2007 je upisana promena u APR-u

IV emisija - 06.03.2008 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 09.04.2008 je upisana promena u APR-u

V emisija - 31.03.2008 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 09.04.2008 je upisana promena u APR-u

VI emisija - 08.12.2011 Skupština akcionara je donela Odluka o izdavanju običnih akcija a 13.12.2011 je upisana promena u APR-u

7 Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća

Instrument bez datuma dospeća

7.1. Originalni datum dospeća Bez datuma dospeća

8 Da li postoji pravo prevremenog otkupa (call option) na strani emitenta

N/P

8.1. Prvi datum aktiviranja prava prevremenog otkupa N/P

8.2. Naknadni datumi aktiviranja prava prevremenog otkupa (ako je primenljivo)

N/P

9 Kuponi/dividende N/P

9.1. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi N/P



35

9.2. Potpuno diskreciono pravo. delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi s vremenom isplate dividendi/kupona

N/P

9.3. Potpuno diskreciono pravo. delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona

N/P

9.4. Mogućnost povećanja prinosa (step up) N/P

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi N/P

10 Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument N/P

10.1. Ako je konvertibilan. uslovi pod kojima može doći do konverzije

N/P

10.2. Ako je konvertibilan. delimično ili u celosti konvertibilan

N/P

10.3. Ako je konvertibilan. stopa konverzije N/P

10.4. Ako je konvertibilan. obavezna ili dobrovoljna konverzija

N/P

10.5. Ako je konvertibilan. instrument u koji se konvertuje

N/P

10.6. Ako je konvertibilan. emitent instrumenta u koji se konvertuje

N/P

11 Mogućnost otpisa N/P

11.1. Ako postoji mogućnost otpisa. uslovi pod kojima može doći do otpisa

N/P

11.2. Ako postoji mogućnost otpisa. delimičan otpis ili otpis u celosti

N/P

11.3. Ako postoji mogućnost otpisa. privremen ili trajan otpis

N/P

11.4. Ako je otpis privremen. uslovi ponovnog priznavanja

N/P

12 Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta

N/P

N/P – pitanje nije primenljivo



36

UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) PI-UPK

Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP

1. Razlike između bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe sačinjenih u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima. odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja

Oznaka pozicije

Naziv pozicije

Konsolidovani bilans stanja kao u objavljenim finansijskim izveštajima

Konsolidovani bilans stanja po

regulatornom metodu i obuhvatu

konsolidacije

A AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke

A.II Založena finansijska sredstva

A. III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

A. VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

A.XII Investicije u zavisna društva

A.XIII Nematerijalna ulaganja

A.XIV Nekretnine. postrojenja i oprema

A.XV Investicione nekretnine

A.XVI Tekuća poreska sredstva

A.XVII Odložena poreska sredstva

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

A.XIX Ostala sredstva

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja)

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

PO. III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika

PO. VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva

PO.VIII Subordinirane obaveze

PO.IX Rezervisanja



37

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

PO.XI Tekuće poreske obaveze

PO.XII Odložene poreske obaveze

PO.XIII Ostale obaveze

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja)

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital

PO.XVI Sopstvene akcije

PO.XVII Dobitak

PO.XVIII Gubitak

PO.XIX Rezerve

PO.XX Nerealizovani gubici

PO.XXI Učešća bez prava kontrole

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

UKUPNO PASIVA

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423)

V.P. VANBILANSNE POZICIJE

V.P.A. Vanbilansna aktiva

V.P.P. Vanbilansna pasiva

Podaci u tabeli nisu prezentovani, obzirom da je reč o konsolidovanom prikazu Kapitala. Banka je prezentovala izveštaj na pojedinačnoj osnovi.

2. Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja

Oznaka pozicije

Naziv pozicije Bilans stanja Reference

A AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 102.370.900

A.II Založena finansijska sredstva 0

A. III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

1.984.720

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

46.068

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 120.358.790

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 0

A. VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 37.591.812

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 271.749.929

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

0

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 0

A.XII Investicije u zavisna društva 962.496



38

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

962.496 f

A.XIII Nematerijalna ulaganja 1.347.422 i

A.XIV Nekretnine. postrojenja i oprema 7.398.719

A.XV Investicione nekretnine 174.147

A.XVI Tekuća poreska sredstva 0

A.XVII Odložena poreska sredstva 237.493

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

1.697.057

A.XIX Ostala sredstva 5.496.219

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja)

551.415.772

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

2.594

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

0

PO. III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

0

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

34.055.459

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 383.452.558

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0

PO. VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva

0

PO.VIII Subordinirane obaveze 0

PO.IX Rezervisanja 1.753.517

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

0

PO.XI Tekuće poreske obaveze 55.668

PO.XII Odložene poreske obaveze 0

PO.XIII Ostale obaveze 7.955.164

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja)

427.274.960

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 41.759.627

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

21.315.900 a

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

20.432.569 b

PO.XVI Sopstvene akcije 0

PO.XVII Dobitak 34.484.276

Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 24.559.933 g

Od čega dobit iz tekuće godine 9.924.343 d

PO.XVIII Gubitak 0

PO.XIX Rezerve 47.896.909

Od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala 47.484.121

v

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava i hartija od vrednosti koja se. u skladu s MSFI/ MRS. iskazuju u korist ovih rezervi ( razlika sa pozicijom u PI-KAP odnosi se na porez na dobit od 15%) 828.294

p



39

Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 415.506

l

PO.XX Nerealizovani gubici

PO.XXI Učešće bez prava kontrole

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL

124.140.812

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

UKUPNO PASIVA

551.415.772

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423)

V.P. VANBILANSNE POZICIJE

V.P.A. Vanbilansna aktiva 616.364.138.

V.P.P. Vanbilansna pasiva 616.364.138

3. Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja i pozicija u obrascu PI-KAP

Redni br. Naziv pozicije Iznos Izvor podataka u

skladu s referencama iz 2. koraka

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 60.959.437

1 OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 89.232.590

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih kumulativnih akcija 21.315.900

a

1.2. Emisiona premija 20.432.569 b

1.3. Rezerve iz dobiti 47.484.121 v

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina g

1.5. Dobit iz tekuće godine d

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima đ

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve e

2 ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 28.273.153

2.1. Gubici iz prethodnih godina ž

2.2. Gubitak tekuće godine z

2.3. Nematerijalna ulaganja 1.347.422 i

2.4. Stečene sopstvene akcije banke. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

j

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

k

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 26.925.731

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

415.506 l

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve lj

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

m

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

26.510.225

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve n

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 704.050

1 DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 704.050



40

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija

nj

1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija

o

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke (razlika sa pozicijom u Bilansu stanja odnosi se na porez na dobit od 15%)

704.050 p

1.4. Hibridni instrumenti r

1.5. Subordinirane obaveze s

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke

2 ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA

2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije t

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

ć

2.4. Iznos kapitala kojim se prekoračuju ograničenja za dopunski kapital

III UKUPAN KAPITAL 60.700.991

1 UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 61.663.487

2 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 962.496

Od čega umanjenje osnovnog kapitala 481.248

Od čega umanjenje dopunskog kapitala 481.248

2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka. odnosno tih lica

962.496

(u+f+h)

2.2. Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

2.3.

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala. kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze. koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

2.4. Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru

2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7.

Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive. rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

Iznos ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke



41

Od čega na grupnoj osnovi

Od čega na pojedinačnoj osnovi

Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu

Bruto iznos subordiniranih obaveza 60.959.437

Adekvatnost kapitala Upravljanje kapitalnom adekvatnošću podrazumeva niz procedura i politika koje određuju iznos i optimalnu kombinaciju raznih instrumenata kapitala koji će obezbediti da nivo kapitala banke bude konzistentan sa profilom rizika banke i da pokriva zahteve regulatora. Nivo potrebnog kapitala zavisi od koncepta pod kojim se taj kapital računa. Ovi koncepti mogu biti:

Regulatorno zatevani kapital za rizike iz Stuba 1 Bazela II

Ukupan ekonomski kapital po Stubu 2 Bazela II. u skladu sa ICAAP-om. Regulatorno zahtevani i ekonomski kapital se mogu razlikovati po definiciji i po rizicima koje pokrivaju. Regulatorno zahtevani kapital se računa kroz pondere propisane od strane regulatora i pokriva samo tri vrste rizika: kreditni rizik, tržišni rizik i operativni rizik. Ekonomski kapital može da se računa i primenom internih metodologija i treba da pokrije ne samo rizike iz stuba 1 već sve rizike identifikovane kao materijalno značajne za Banku. Upravljanje kapitalom u osnovi podrazumeva merenje i anticipiranje kvaliteta i adekvatnosti ekonomskog i regulatornog kapitala sa stanovišta rizika koje je Banka preuzela i koje namerava da preuzme u budućem periodu. Banca Intesa Beograd sprovodi internu procenu adekvatnosti kapitala (ICAAP) najmanje jednom godišnje. ICAAP se sprovodi na bazi metodologije definisane od strane Matične banke i interne ICAAP procedure. ICAAP obuhvata procenu ekonomskog (internog) kapitala potrebnog za pokriće svih materijalno značajnih i merljivih rizika kojima je Banka izložena:

Kreditni rizik

Tržišni rizik

Operativni rizik

Kreditno-devizni rizik

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi

Rizik koncentracije

Strateški rizik

Rizik promene vrednosti nekretnina Za pokriće ostalih rizika Banka je formirala rezervu kapitala od 2%. Rezultati ICAAP-a ukazuju da Banka raspolože adekvatnim finansijskim sredstvima i regulatornim kapitalom za pokriće svih identifikovanih rizika. i u normalnim i u stresnim uslovima. Rezultati ICAAP-a su prezentovani regulatoru. Narodnoj banci Srbije. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka je obračunala kapitalne zahteve za kreditni, tržišni i operativni rizik. Kapitalni zahtev za tržišne rizike, koji obuhvata cenovni i deviznik rizik, je računat za cenovni rizik dok poseban kapitalni zahtev za devizni rizik nije računat iz razloga što nivo ovog rizika u Banci nije materijalno značajan. Prema Odluci o adekvatnosti kapitala Banka nije u obavezi da obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik ukoliko:

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 5% vrednosti ukupnih poslova Banke duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;

Da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi RSD 1,5 milijarde duže od tri dana u kalendarskom mesecu;

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi 6% vrednosti ukupnih poslova Banke;

Da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi iznos od RSD 2 milijarde.



42

S obzirom na to da Banka ne zadovoljava gore navedene kriterijume, kapitalni zahtev za cenovni rizik je obračunat za 2016 godinu i iznosi 30.267 hiljada dinara. Takođe, prema Odluci o adekvatnosti kapitala Banka je dužna da računa kapitalni zahtev za devizni rizik ako je zbir ukupne neto otvorene devizne pozicije i vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu veći od 2% regulatornog kapitala Banke. Obzirom da je na dan 31. decembra 2016. godine otvorena devizna pozicija Banke 0,91% regulatornog kapitala, Banka nije obračunala poseban kapitalni zahtev za devizni rizik. Sledeća tabela prikazuje otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembra 2016. godine:

U hiljadama dinara

EUR

USD

CHF

Ostale valute

Ukupno

Neto spot pozicija 66.183.490

99.043

(2.177.387)

65.918

64.171.064

Devizna imovina 324.800.699

24.347.948

4.666.125

4.004.429

357.819.201

Devizne obaveze 258.617.209

24.248.905

6.843.512

3.938.511

293.648.137

Neto forward pozicija (66.672.170)

(103.079)

2.182.099

0

(64.593.150)

Duga pozicija 740.834

0

2.182.099

0

2.922.933

Kratka pozicija 67.413.004

103.079

0

0

67.516.083

Pozicija u opcijama 0

0

0

0

0

Duga pozicija 0

0

0

0

0 Kratka pozicija 0

0

0

0

0

Duga devizna pozicija 0

0

4.712

65.918

70.630 Kratka devizna pozicija 488.680

4.036

0

0

492.716

Neto otvorena devizna pozicija 488,680 4,036 4,712 65,918 492,716

Pozicije u zlatu

58.852

Ukupna izloženost deviznom riziku

551.568



43

Izveštaj o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na dan 31. Decembra 2016. godine prikazan je u sledećoj tabeli (obrazac PI-AKB):


Redni br.

Naziv Iznos

Pokrivenost osnovnim kapitalom

Pokrivenost dopunskim kapitalom

1 2 3

I KAPITAL 60.700.991

1 UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 60.478.189

2 UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 222.802

II KAPITALNI ZAHTEVI 33.110.489

1 KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

28.785.695

28.785.695

1.1. Standardizovani pristup (SP) 239.880.789

1.1.1. Izloženost prema državama i centralnim bankama

1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne

samouprave 3.641.530

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima 115.525

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojinim bankama 0

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0

1.1.6. Izloženosti prema bankama 7.712.153

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 131.310.831

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 85.590.773

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 0

1.1.10. Dospela nenaplaćena potraživanja 0

1.1.11. Visoko rizične izloženosti 0

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0

1.1.14. Ostale izloženosti 11.590.977

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) 0

1.2.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama 0

1.2.2. Izloženosti prema bankama 0

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima 0

1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima 0

1.2.4.1. Izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene

hipotekama na nepokretnostima 0

1.2.4.2. Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima 0

1.2.4.3. Ostale izloženosti prema fizičkim licima 0

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 0

1.2.5.1. Primenjeni pristup: 0

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika 0

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa 0

1.2.5.1.3. Pristup internih modela 0

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 0

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi 0



44

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno

diversifikovanim portfolijima 0

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja 0

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani

pristup kreditnom riziku 0

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostale imovine 0

2 КAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA

0

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 30.267 30.267

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni. devizni i robni rizik izračunat

primenom standardizovanih pristupa 30.267 30.267

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od

vrednosti 30.267

30.267

3.1.2. Kapitalni zahtev sa cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od

vrednosti 0

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik 0

3.1.4. Kapitalni zahtev za robni rizik 0

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni. devizni i robni rizik izračunati

primenom pristupa internih modela 0

4 КAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK

4.294.527 4.294.527

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat ptimenom pristupa

osnovnog indikatora 0

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom

standardizovanog pristupa 4.294.527

4.294.527

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog

pristupa 0

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 33.110.489

33.110.489

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 22,00%

Kao što se vidi iz tabele, ukupan kapitalni zahtev iznosi RSD 33.110.489 hiljada od čega se na kreditni rizik odnosi RSD 28.785.695 hiljada, na tržišne rizike RSD 30.267 hiljada, a na operativne rizike RSD 4.294.527 hiljada. Adekvatnost kapitala Banke iznosi 22,00%. U nastavku sledi objašnjenje obračuna kapitalnog zahteva za kreditne, tržišne i operativnerizike.



45

Kapitalni zahtev za kreditni rizik Banka koristi standardizovan pristup za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom, definisan od strane Narodne banke Srbije Odlukom o adekvatnosti kapitala. Aktivu ponderisanu kreditnim rizikom čini zbir vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnožen odgovarajućim ponderima kreditnog rizika. U nastavku je prikaz bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke pre primene tehnika za ublažavanje kreditnog rizika, posle primene tehnika za ublažavanje kreditnog rizika, kao i prikaz aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnog zahteva po klasama izloženosti, na dan 31. Decembra 2016. godine:

U hiljadama dinara

Bruto izloženost pre primene tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Klase izloženosti Izloženost 0% 10% 20% 35% 50% 75% 100% 150%

Izloženost prema državama i centralnim bankama 186.819.594 186.819.594 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

9.074.226 0 0 0 0 8.881.488 0 192.738 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 116.033 0 0 0 0 0 0 116.033 0

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama

0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 47.600.112 14.750.625 0 28.950.716 0 3.849.383 0 49.389 0

Izloženost prema privrednim društvima 525.436.771 0 0 0 0 0 0 522.982.855 2.453.916

Izloženost prema fizičkim licima 161.213.105 0 0 0 43.750.220 0 102.403.431 15.052.040 7.415

Ostale Izloženosti 127.094.776 57.411.303 0 501.735 0 0 0 69.181.738 0

Izloženost po svim klasama izloženosti 1.057.354.617 258.981.521 0 29.452.451 43.750.220 12.730.871 102.403.431 607.574.793 2.461.331



46

U hiljadama dinara

Neto izloženost pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika




8.255.477 0 0 0 0 8.255.477 0 0 0



0 0 0 0 0 0 0 0 0






Efekati materijalne i nematerijalne zaštite prikazani su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Tip kreditne zaštite Stanje

Instrumenti materijalne zaštite

2.880.429

Instrumenti nematerijalne zaštite 15.850.161

Ukupno

18.730.590



47

Prikaz bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke nakon primene tehnike za ublažavanje kreditnog rizika na dan 31. Decembra 2016. godine nalazi se u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Izloženost nakon primene tehnike ublažavanja kreditnog rizika




8.255.477 0 0 0 0 8.255.477 0 0 0



0 0 0 0 0 0 0 0 0






Izloženost nakon primene tehnike ublažavanja kreditnog rizika i primene faktora kreditne konverzije


Iznos aktive ponderisane

kreditnim rizikom

Kapitalni zahtev

Izloženost prema državama i centralnim bankama

195.686.286 195.686.286 0 0 0 0 0 0 0 0 0


7.283.061 0 0 0 0 7.283.061 0 0 0 3.641.530 436.984

Izloženost prema javnim administrativnim telima

115.525 0 0 0 0 0 0 115.525 0 115.525 13.863


0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 32.638.426 5.328 0 28.722.516 0 3.885.875 0 24.694 12 7.712.153 925.458

Izloženost prema privrednim društvima 130.881.467 0 0 0 0 0 0 130.022.738 858.728 131.310.831 15.757.300

Izloženost prema fizičkim licima 134.129.163 0 0 0 43.257.337 0 81.684.657 9.187.080 88 85.590.773 10.270.893

Ostale Izloženosti 60.128.466 48.217.102 0 501.735 0 0 0 11.409.630 0 11.509.977 1.381.197

Izloženost po svim klasama izloženosti 560.862.393 243.908.716 0 29.224.251 43.257.337 11.168.936 81.684.657 150.759.668 858.828 239.880.789 28.785.695



48

Sledeća tabela prikazuje portfolio Banke sa stanovišta urednosti u izmirivanju obaveza po klasama izloženosti:

Raspodela izloženosti po osnovu urednosti u izmirivanju obaveza

u hiljadama dinara

Ukupno

Klase izloženosti Bez docnje od 1 do 30

dana od 31 do 60 dana

od 61 do 90 dana

od 91 do 180 dana

od 181 do 270 dana

od 271 do 360 dana

preko 360 dana

Izloženost prema državama i centralnim bankama 186.819.594 0 0 0 0 0 0 0 186.819.594


8.074.235 807.253 0 0 0 0 0 192.738 9.074.226

Izloženost prema javnim administrativnim telima 116.033 0 0 0 0 0 0 0 116.033

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 47.600.112 0 0 0 0 0 0 0 47.600.112

Izloženost prema privrednim društvima 484.117.506 7.368.468 1.419.621 378.054 3.206.449 970.929 651.633 27.324.111 525.436.771

Izloženost prema fizičkim licima 149.192.021 5.823.846 622.583 453.252 772.821 553.177 336.099 3.459.305 161.213.105

Ostale Izloženosti 127.094.776 0 0 0 0 0 0 0 127.094.776

Izloženost po svim klasama izloženosti 1.003.014.277 13.999.568 2.042.204 831.306 3.979.270 1.524.106 987.732 30.976.154 1.057.354.617

Sledeća tabela prikazuje portfolio Banke sa stanovišta ročnosti po klasama izloženosti:

u hiljadama dinara

Raspodela izloženosti po ročnosti

Klase izloženosti do mesec dana od jedan do tri meseca

od tri do šest meseci

od šest meseci do godinu dana

od godinu do pet godina

preko pet godina

bez definisane ročnosti

ukupno

Izloženost prema državama i centralnim bankama 56.402.348 0 0 405.674 0 0 130.011.572 186.819.594


119.194 523.101 363.497 977.704 4.877.343 967.093 1.246.293 9.074.226

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 15.773 16.078 32.967 51.207 0 9 116.033

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 27.261.504 517.067 856.263 220.971 73.414 0 18.670.894 47.600.112

Izloženost prema privrednim društvima 5.910.329 9.135.942 18.961.182 24.738.443 59.298.271 10.407.675 396.984.930 525.436.771

Izloženost prema fizičkim licima 2.561.594 5.718.256 8.890.219 14.327.959 47.758.987 41.355.108 40.600.981 161.213.105

Ostale Izloženosti 45.986.654 0 0 0 5.692 0 81.102.430 127.094.776

Izloženost po svim klasama izloženosti 138.241.623 15.910.138 29.087.239 40.703.718 112.064.914 52.729.876 668.617.108 1.057.354.617



49

Sledeća tabela prikazuje portfolio Banke sa stanovišta geografske raspodele po klasama izloženosti:

Geografska raspodela izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Beograd Vojvodina Ostatak

Srbije EU*

Ostatak Evrope

Ostatak sveta Ukupno

Izloženost prema državama i centralnim bankama 175.575.552 0 0 11.244.042 0 0 186.819.594


1.162.499 2.324.525 5.587.202 0 0 0 9.074.226

Izloženost prema javnim administrativnim telima 116.033 0 0 0 0 0 116.033

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 19.743.428 1.545.297 123.489 21.166.343 1.263.242 3.758.314 47.600.112

Izloženost prema privrednim društvima 458.404.125 31.225.307 33.946.121 1.861.218 0 0 525.436.771

Izloženost prema fizičkim licima 73.368.398 37.750.629 49.786.463 162.175 131.223 14.217 161.213.105

Ostale Izloženosti 127.094.776 0 0 0 0 0 127.094.776

Izloženost po svim klasama izloženosti 855.464.811 72.845.758 89.443.275 34.433.777 1.394.465 3.772.531 1.057.354.617

*Izloženosti prema državama i centralnim bankama EU odnosi se na obveznice Republike Italije



50

Sledeća tabela prikazuje sektorsku strukturu portfolija Banke po klasama izloženosti:

Sektorska raspodela izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Banke Centralna

banka Finansijske institucije

Fizička lica Javna

preduzeca

Jedinice lokalne

samouprave Preduzetnici

Poljoprivreda, šumarstvo,

ribarstvo

Izloženost prema državama i centralnim bankama 0 59.259.046 0 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0 9.074.226 0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 47.600.112 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema privrednim društvima 0 0 7.323.322 0 35.626.811 0 1.323.787 10.613.704

Izloženost prema fizičkim licima 0 0 11.179 131.772.906 134.118 0 6.991.732 743.168

Ostale Izloženosti 52.525.296 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost po svim klasama izloženosti 100.125.408 59.259.046 7.334.501 131.772.906 35.760.929 9.074.226 8.315.519 11.356.872

Izloženost prema granama delatnosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti

Rudarstvo, prerađivačka

industrija,snadbevanje vodom

Građevinarstvo Trgovina, popravka

motornih vozila

Saobraćaj i skladištenje i

usluge smeštaja i ishrane

Poslovanje nekretninama i ostale uslužne

delatnosti

Ostale delatnosti

Ukupno

Izloženost prema državama i centralnim bankama 0 0 0 0 0 127.560.547 186.819.594


0 0 0 0 0 0 9.074.226

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0 0 0 0 116.033 116.033

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 0 0 0 0 0 0 47.600.112

Izloženost prema privrednim društvima 64.040.769 20.988.800 60.845.064 14.112.215 11.278.460 299.283.839 525.436.771

Izloženost prema fizičkim licima 5.142.602 1.645.353 8.854.705 2.393.996 1.981.631 1.541.715 161.213.105

Ostale Izloženosti 0 0 0 0 0 74.569.480 127.094.776

Izloženost po svim klasama izloženosti 69.183.371 22.634.153 69.699.769 16.506.211 13.260.091 503.071.614 1.057.354.617

Banka ne koristi eksterne kreditne agencije jer veoma mali broj klijenata ima eksterni kreditni rejting određen od strane podobne rejting agencije.



51

Kapitalni zahtev za tržišni rizik Kapitalni zahtev za tržišni rizik u iznosu od 30.267 hiljada dinara uključuje kapitalni zahtev za cenovni rizik (Knjiga trgovanja) izračunat primenom standardizovanog pristupa. Sledeća tabela prikazuje otvorenu poziciju knjige trgovanja i kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2016. godine:

U hiljadama dinara

Valuta Otvorena pozicija

Ponder (%)

Ponderisana otvorena pozicija

Usklađena pozicija po

klasama

Neusklađena pozicija po

klasama Duga Kratka Duga Kratka

EUR 44.002 0 1,25 550 0 0 550

RSD 163.091 0 0,40 652 0 0 652

RSD 1.084.324 0 1,75 18.976 0 0 18.976

Total 1.291.417 0 20.178 0 0 20.178

Kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 30.267

Ukupna otvorena pozicija knjige trgovanja iznosi 1.291.417 hiljada dinara. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za specifični i opšti cenovni rizik pomnožen sa 1,5. Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka nije bila izložena specifičnom cenovnom riziku po osnovu dužničkih hartija od vrednosti. Kapitalni zahtev za operativni rizik Banka izračunava kapitalni zahtev za operativni rizik primenom standardizovanog pristupa u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Narodne banke Srbije. Kapitalni zahtev za operativni rizik predstavlja trogodišnji prosek godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Godišnji kapitalni zahtev predstavlja zbir kapitalnih zahteva za pojedinačne linije poslovanja za određenu godinu. Kapitalni zahtev za pojedinačne linije poslovanja jednak je proizvodu indikatora izloženosti izračunatog za tu liniju poslovanja i odgovarajuće stope kapitalnog zahteva (regulatorni koeficient).

Linije poslovanja Regulatorni koeficijent (ß)

Finansiranje privrednih subjekata (ß1)

18%

Trgovina i prodaja (ß2) 18%

Bankarski poslovi sa fizičkim licima (ß3)

12%

Bankarski poslovi sa privrednim društvima (ß4)

15%

Platni promet (ß5) 18%

Agencijske usluge (ß6) 15%

Upravljanje imovinom (ß7) 12%

Brokerski poslovi sa fizičkim licima (ß8)

12%

Ako su kapitalni zahtevi za pojedinačnu liniju poslovanja. za bilo koju godinu negativni, oni se uključuju (s negativnim predznakom) u izračunavanje godišnjeg kapitalnog zahteva. Trogodišnji prosek godišnjih kapitalnih zahteva predstavlja aritmetičku sredinu tih zahteva. Ako je godišnji kapitalni zahtev negativan, banka u obračun trogodišnjeg proseka. za godinu u kojoj je izračunat negativni kapitalni zahtev uključuje nulu umesto negativnog broja i trogodišnji prosek deli sa tri.



52

Indikator izloženosti se izračunava kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatonosnih prihoda na osnovu sledećih elemenata:

prihoda i rashoda kamata

prihoda od dividendi i učešća

prihoda i rashoda naknada i provizija

prihoda i rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza

prihoda i rashoda od kursnih razlika

ostalih prihoda iz redovnog poslovanja. U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuju se:

rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija

rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije

ostali rashodi iz redovnog poslovanja

realizovani dobici/gubici po osnovu finansijske imovine namenjene trgovanju

ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja. Sledeća tabela prikazuje indikator izloženosti za tri godine kao i njihov aritmetički prosek u hiljadama dinara:



53

Standardizovani pristup

Indikator izloženosti

Regulatorni koeficient

Obračun Indikator

izloženosti Regulatorni koeficient

Obračun Indikator

izloženosti Regulatorni koeficient

Obračun Ukupni

kapitalni zahtev

Linije poslovanja t-3 t -2 t-1

Finansiranje privrednih subjekata

Trgovina i prodaja 5.719.753 18% 1.029.556 8.276.167 18% 1.489.710 7.144.237 18% 1.285.963 Brokerski poslovi sa fizičkim licima

3.298 12%

396 4.217 12% 506 1.960 12% 235

Bankarski poslovi sa privrednim društvima

11.679.226 15%

1. 751.884 10.251.285 15% 1.537.693 8.242.863 15% 1.236.429

Bankarski poslovi sa fizičkim licima

11.312.395 12% 1.357.487 12.797.558 12% 1.535.707 13.677.527 12% 1.641.303

Platni promet 31.140 18% 5.605 31.753 18% 5.715 26.302 18% 4.734

Agencijske usluge 1.484 15% 223 1.765 15% 265 1.132 15% 170

Upravljanje imovinom

Kapitalni zahtev 4.145.151 4.569.596 4.168.835 4.294.52

7

Korišćenjem Standardizovanog pristupa, obračun kapitalnog zahteva za operativne rizike iznosi RSD 4.294.527 hiljada.



54

UČEŠĆA U KAPITALU DRUGIH BANAKA I PRAVNIH LICA a) akcije U hiljadama dinara

2016

2015

Razvojna Banka Vojvodine AD Novi Sad 1.566

1.566 Tržište novca 564

583

IMK 29.Novembar Subotica 15.073

15.073

Menta AD Padej 5.814

5.814 Kosmaj Mermer Mladenovac 36 36 Panon Crvenka ad Kelebija 25.729 25.729 Nabavna vrednost na dan 31. decembra 48.782

48.801

Odstupanja od nabavne vrednosti (18) (18)

Minus: Ispravka vrednosti

(28.582) (27.598)

Stanje na dan 31. decembra 20.182 21.185

b) učešća u kapitalu

U hiljadama dinara 2016 2015

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica: – Intesa Leasing d.o.o. Beograd – 100.00% udela 962.496 962.496 Minus: Ispravka vrednosti - -

962.496 962.496

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica:

Alma Mons d.o.o.Novi Sad 30 30

Bancor Consulting Group d.o.o. Novi Sad 34 34

Pan trgovina d.o.o. Novi Sad 466 466

Veeda d.o.o. Vranje 29 29 Minus: Ispravka vrednosti (488) (488)

71 71

Stanje na dan 31. decembra 962.567

962.567



55

DODATNE INFORMACIJE

U skladu sa Smernicama za objavljivanje podataka i informacija banke koji se odnose na kvalitet aktive Narodne banke Srbije, Banka u odeljku Dodatnih informacija prikazuje propisane tabele.

Sledeća tabela prikazuje pozicije bilansa stanja Banke podeljene na imovinu izložene kreditnom riziku i imovinu koja nije izložena kreditnom riziku. Bilansna imovina izložena kreditnom riziku čini 74,83 % ukupne bilansne izloženosti, dok vanbilansna kreditna izloženost čini 15,86 % ukupne vanbilansne izloženosti. Ukupna kreditna izloženost čini 36,34% ukupne izloženosti:

Podaci o ukupnoj izloženosti kreditnom riziku

Tabela 1


Pozicije bilansa stanja

Imovina po osnovu koje je banka izložena kreditnom riziku Imovina po

osnovu koje

banka nije izložena

kreditnom riziku

Vrednost iz

bilansa stanja Bruto vrednost

Akumulirane ispravke vrednosti/

rezervisanja

Neto vrednost

1 2 3 (1-2) 4 5 (3+4)

Gotovina i sredstva kod centralne banke 0 0 0 102.370.900 102.370.900

Založena finansijska sredstva 0 0 0 0 0

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 0 0 0 1.984.720 1.984.720

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0 0 0 46.068 46.068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 0 0 0 120.358.790 120.358.790

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 0 0 0 0 0

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 37.614.346 22.534 37.591.812 0 37.591.812

Kreediti i potraživanja od komitenata 295.065.662 23.315.733 271.749.929 0 271.749.929

Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0 0 0 0 0

Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 0 0 0 0 0

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 0 0 0 0 0

Investicije u zavisna društva 962.496 0 962.496 0 962.496

Nematerijalna ulaganja 0 0 0 1.347.422 1.347.422

Nekretnine,postrojenja i oprema 0 0 0 7.398.719 7.398.719

Investicione nekretnine 0 0 0 174.147 174.147

Tekuća poreska sredstva 0 0 0 0 0

Odložena poreska sredstva 0 0 0 237493 237.493

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 1.697.057 0 1.697.057 0 1.697.057

Ostala sredstva 2.348.468 57.414 2.291.054 3.205.165 5.496.219

Bilansna izloženost 337.688.029 23.395.681 314.292.348 237.123.424 551.415.773

Date garancije i jemstva 34.753.300 832.604 33.920.696 0 33.920.696

Preuzete buduće obaveze 62.982.963 222.643 62.760.320 0 62.760.320

Ostale vanbilansne izloženosti 0 0 0 518.627.875 518.627.875

Vanbilansna izloženost 97.736.263 1.055.247 96.681.016 518.627.875 615.308.891

Ukupna izloženost 435.424.292 24.450.928 410.973.364 755.751.299 1.166.724.664



56

Sledeća tabela prikazuje bruto i neto izloženost Banke podeljene prema sektorima i kvalitetu potraživanja, ispravki vrednosti i vrednosti sredstava obezbeđenja:

Podaci o bruto i neto izloženosti kreditnog rizika po sektorima i kategorijama potraživanja, prema načinu obezvređenja, dospelosti i vrednosti sredstava obezverđenja Tabela 2


Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Ukupno bruto

potraživanje

Akumulirane ispravke vrednosti

Ukupna neto

potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja*

nije dospelo dospelo

na

pojedinačnoj osnovi

na grupnoj

osnovi

na pojedinačnoj

osnovi

na grupnoj

osnovi

Neobezvređenih

potraživanja

Obezvređenih

potraživanja

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 117.591.852 5.316.077 683.075 3.446.686 127.037.691 130.179 2.909.213 123.998.298 47.882.532 1.465.095

Stambeni krediti 50.328.684 1.660.438 507.218 1.209.988 53.706.328 94.542 777.157 52.834.630 46.496.550 1.297.165

Potrošački i gotovinski krediti 32.342.426 2.105.413 84.722 1.079.227 35.611.789 1.661 1.111.139 34.498.989 398.811 40.564

Transakcioni i kreditne kartice 31.991.935 1.407.577 6.271 1.016.834 34.422.617 6.271 917.867 33.498.480 228.004 5.523

Ostala potraživanja 2.928.807 142.649 84.864 140.636 3.296.956 27.706 103.050 3.166.200 759.166 121.845

Potraživanja od privrede 241.328.724 8.461.236 32.886.341 2.219.550 284.895.851 15.972.079 3.311.195 265.612.577 64.131.574 19.926.755

Velika preduzeća 96.489.637 3.240.503 6.602.325 6.587 106.339.052 3.188.688 300.768 102.849.596 32.144.694 3.312.222

Mala i srednja preduzeća 108.664.282 3.140.520 15.230.403 371.810 127.407.015 7.620.172 1.173.929 118.612.913 27.154.137 9.088.801

Mikro preduzeća i preduzetnici 23.073.482 918.035 10.844.785 1.072.968 35.909.270 5.035.123 1.071.423 29.802.724 4.055.951 7.512.118

Poljoprivrednici 4.785.951 354.920 16.091 768.184 5.925.146 297 730.085 5.194.764 47.372 13.613

Javna preduzeća 8.315.372 807.258 192.738 1 9.315.369 127.799 34.990 9.152.579 729.420 0

Potraživanja od ostalih klijenata 20.581.868 22.862 2.459.759 426.260 23.490.749 1.770.838 357.423 21.362.488 67.932 1.388.737

Ukupna izloženost 379.502.445 13.800.176 36.029.175 6.092.496 435.424.292 17.873.096 6.577.832 410.973.364 112.082.037 22.780.588

Prema kategorijama potraživanja Neproblematična potraživanja 379.502.374 13.538.369 0 0 393.040.743 0 2.321.476 390.719.267 111.859.038 0

od čega: restrukturirane 1.176.750 32.595 0 0 1.209.345 0 80.167 1.129.178 680.191 0

Problematična potraživanja 71 261.807 36.029.175 6.092.496 42.383.548 17.873.096 4.256.356 20.254.096 222.999 22.780.588

od čega: restrukturirane 0 0 23.111.274 379.995 23.491.269 13.769.915 299.381 9.421.973 0 11.281.214

Ukupna izloženost 379.502.445 13.800.176 36.029.175 6.092.496 435.424.292 17.873.096 6.577.832 410.973.364 112.082.037 22.780.588

* Tržišna ili fer vrednost maksimalno do bruto vrednosti obezbeđenog potraživanja



57

Sledeća tabela prikazuje kreditni portfolio Banke podeljen prema granskoj i geografskoj koncetraciji. Izloženost Banke prema klijentima u inostranstvu iznosi 6,35% ukupne izloženosti i gotovo u celom iznosu odnosi se na potraživanja od ostalih klijenata – kratkoročne izloženosti prema bankama.

Podaci o granskoj i geografskoj koncentraciji izloženosti Tabela 3


Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne

Srbije Region Južne i Istočne

Srbije Region Kosova i Metohije Inostranstvo

Neproblem. potraživanja

Problem. potraživanja











Potraživanja od stanovništva 61.372.821 2.081.519 27.146.395 1.056.991 19.459.720 777.874 14.400.060 444.608 0 0 270.239 27.463

Stambeni krediti 32.383.291 1.018.468 9.910.169 464.865 5.103.459 320.993 4.157.191 134.958 0 0 190.358 22.575

Potrošački i gotovinski

krediti 11.312.694 458.942 9.431.845 318.893 8.185.467 235.735 5.491.187 154.188 0 0 21.425 1.414

Transakcioni i kreditne

kartice 15.566.592 476.231 7.362.458 230.105 5.823.406 182.622 4.586.571 136.231 0 0 54.929 3.474

Ostala potraživanja 2.110.243 127.880 441.923 43.129 347.388 38.524 165.111 19.231 0 0 3.527 0

Potraživanja od privrede 146.020.899 20.390.836 21.788.693 3.214.143 20.570.511 2.130.641 10.094.975 1.059.506 0 0 0 0

Sektor A 1.369.003 39 40.977 748 779.289 10 216.476 8 0 0 0 0

Sektor B, C i E 13.261.962 1.468.662 1.789.031 402.672 2.391.636 371.583 876.858 20.206 0 0 0 0

Sektor D 4.858.553 13.978 4.935.048 168.713 1.146.237 19.740 428.641 60.589 0 0 0 0

Sektor F 43.911.019 5.905.057 4.711.956 2.117.613 9.648.102 1.071.289 3.848.532 566.621 0 0 0 0

Sektor G 43.602.812 5.239.693 7.544.532 491.571 5.360.865 579.421 3.675.436 73.896 0 0 0 0

Sektor H, I i J 30.280.269 5.241.352 2.066.666 26.145 855.586 61.486 788.170 30.745 0 0 0 0

Sektor L, M i N 8.737.282 2.522.055 700.482 6.682 388.796 27.112 260.862 307.441 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 22.523.189 8.033.803 10.508.757 1.953.459 6.806.559 778.375 4.714.408 432.357 0 0 27.363.518 1.972

Ukupna izloženost 229.916.909 30.506.159 59.443.845 6.224.593 46.836.789 3.686.891 29.209.443 1.936.471 0 0 27.633.757 29.435

Sektor A Snabdevanje elktričnom energijom, gasom i parom i klimatizacija

Sektor B, C i E Građevinarstvo

Sektor D Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo

Sektor F Rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti

Sektor G Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala

Sektor H, I i J Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije

Sektor L, M i N Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost



58

Sledeća tabela prikazuje kreditni portfolio Banke podeljen po sektorima i prema statusu obezvređenja i broju dana docnje:

Podaci o izloženosti kreditnom riziku po sektorima i kategorijama potraživanja, prema statusu obezvređenja i broju dana docnje Tabela 4


Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Nije u docnji do 30 dana od 31 do 60

dana od 61 do 90

dana preko 90 dana Nije u docnji do 30 dana

od 31 do 60 dana

od 61 do 90 dana

preko 90 dana

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 117.591.852 4.395.522 452.118 209.864 258.574 1.140.144 124.745 63.839 147.657 2.653.376

Stambeni krediti 50.328.684 1.102.729 201.562 111.494 244.653 766.201 70.950 23.099 97.969 758.987

Potrošački i gotovinski krediti 32.342.426 1.911.177 136.152 52.862 5.222 59.880 28.029 21.213 34.608 1.020.220

Transakcioni i kreditne kartice 31.991.935 1.261.243 104.604 36.294 5.436 293.275 21.330 14.263 11.953 682.284

Ostala potraživanja 2.928.807 120.372 9.799 9.214 3.264 20.788 4.436 5.264 3.127 191.885

Potraživanja od privrede 241.328.724 8.144.088 245.498 68.468 3.182 8.154.808 1.312.583 1.129.625 352.882 24.155.993

Velika preduzeća 96.489.637 3.240.503 0 0 0 2.398.796 300.139 125.547 0 3.784.430

Mala i srednja preduzeća 108.664.282 2.959.600 176.980 3.940 0 5.216.986 987.009 834.101 84.738 8.479.379

Mikro preduzeća i preduzetnici 23.073.482 865.381 21.833 30.821 0 528.611 11.782 164.630 262.314 10.950.414

Poljoprivrednici 4.785.951 271.345 46.686 33.707 3.182 10.414 13.653 5.346 5.830 749.032

Javna preduzeća 8.315.372 807.258 0 0 0 1 0 0 0 192.738

Potraživanja od ostalih klijenata 20.581.868 21.862 1.000 0 0 18.785 1.203 18.457 0 2.847.573

Ukupna izloženost 379.502.445 12.561.472 698.616 278.331 261.756 9.313.738 1.438.531 1.211.921 500.539 29.656.942

Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 379.502.374 12.561.472 698.616 278.281 0 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirane 1.176.750 32.492 29 75 0 0 0 0 0 0

Problematična potraživanja 71 0 0 50 261.756 9.313.738 1.438.531 1.211.921 500.539 29.656.942

od čega: restrukturirane 0 0 0 0 0 3.501.585 1.181.437 768.408 4.024 18.035.816

Ukupna izloženost 379.502.445 12.561.472 698.616 278.331 261.756 9.313.738 1.438.531 1.211.921 500.539 29.656.942

* Dani docnje računaju se prema metodologiji banke



59

Sledeća tabela prikazuje problematična potraživanja banke po sektoru i njihovo učešće u ukupnim potraživanjaima, kao i pokrivenost problematičnih potraživanja ispravkama i sredstvima obezbeđenja:

Podaci o problematičnim potraživanjima Tabela 5


Sektori kreditiranja

Bruto vrednost ukupnih

potraživanja


ukupnih potraživanja

Bruto vrednost problematičnih

potraživanja Akumulirane

ispravke vrednosti

problematičnih potraživanja

% problematičnih

potraživanja

Vrednost sredstava

obezbeđenja

problematičnih potraživanja

od čega restruktuirana

potraživanja

1 2 3 4 5 6(3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 127.037.691 3.039.392 4.388.456 197.685 2.339.500 3,45% 1.688.094

Stambeni krediti 53.706.328 871.699 1.961.859 30.951 730.394 3,65% 1.516.444

Potrošački i gotovinski krediti 35.611.789 1.112.800 1.169.171 166.734 830.140 3,28% 42.419

Transakcioni i kreditne kartice 34.422.617 924.138 1.028.662 0 658.618 2,99% 5.523

Ostala potraživanja 3.296.956 130.756 228.764 0 120.348 6,94% 123.709

Potraživanja od privrede 225.270.204 15.479.900 26.795.126 16.323.215 14.207.178 11,89% 14.065.743

Sektor A 2.406.551 43.056 805 0 581 0,03% 0

Sektor B, C i E 20.582.610 1.251.819 2.263.124 1.157.916 1.123.995 11,00% 1.605.910

Sektor D 11.631.499 227.894 263.020 152.490 111.758 2,26% 176.029

Sektor F 71.780.189 5.561.869 9.660.580 6.633.829 5.181.006 13,46% 4.365.374

Sektor G 66.568.225 5.124.014 6.384.580 5.440.783 4.825.454 9,59% 2.460.873

Sektor H, I i J 39.350.418 1.753.425 5.359.728 1.314.635 1.505.828 13,62% 4.167.133

Sektor L, M i N 12.950.711 1.517.824 2.863.290 1.623.562 1.458.555 22,11% 1.290.424

Potraživanja od ostalih klijenata 83.116.397 5.931.636 11.199.966 6.970.369 5.582.774 13,48% 7.249.749

Ukupna potraživanja 435.424.292 24.450.928 42.383.548 23.491.269 22.129.452 9,73% 23.003.587










60

Sledeća tabela prikazuje promene na problematičnim potraživanjima tokom godine:

Podaci o promenama problematičnih potraživanja Tabela 6


Bruto vrednost

na početku godine

Nova problematična

potraživanja Smanjenje problematičnih potraživanja

Druge

promene*

Bruto

vrednost na kraju godine

Neto vrednost

na kraju godine

od čega:

kupljeno

od čega:

naplaćeno

od čega:

prodato

od čega:

otpisano

1 2 3 4 5 6 7 8 9(1+2-4+8) 10

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 5.154.625 880.685 0 1.225.971 12.802 0 1.213.169 -420.883 4.388.456 2.048.957

Stambeni krediti 1.821.189 329.826 0 42.210 2.551 0 39.660 -146.946 1.961.859 1.231.465

Potrošački i gotovinski krediti 1.390.804 233.560 0 421.491 3.799 0 417.692 -33.703 1.169.171 339.032

Transakcioni i kreditne kartice 1.647.143 296.081 0 732.623 5.929 0 726.693 -181.939 1.028.662 370.044

Ostala potraživanja 295.489 21.217 0 29.647 523 0 29.124 -58.295 228.764 108.416

Potraživanja od privrede 43.903.117 2.885.131 0 10.231.794 3.614.745 5.449.266 1.167.783 -1.447.380 35.109.074 17.411.510

Velika preduzeća 7.890.823 1.004.227 0 817.093 817.084 0 9 -1.469.045 6.608.912 3.416.552

Mala i srednja preduzeća 19.249.246 1.133.590 0 3.931.256 1.431.530 1.913.916 585.809 -849.367 15.602.213 7.687.700

Mikro preduzeća i preduzetnici 15.791.953 673.096 0 5.448.493 1.335.574 3.535.350 577.569 901.197 11.917.753 6.115.923

Poljoprivrednici 760.969 74.218 0 34.927 30.532 0 4.395 -12.803 787.457 126.396

Javna preduzeća 210.126 0 0 26 26 0 0 -17.362 192.739 64.939

Potraživanja od ostalih klijenata 3.659.412 304.974 0 915.531 325.595 583.813 6.124 -162.836 2.886.019 793.629

Ukupna potraživanja 52.717.154 4.070.790 0 12.373.297 3.953.142 6.033.079 2.387.075 -2.031.098 42.383.548 20.254.096

* Banka može posebno prikazati i druge promene u posebnim kolonama, ako ih smatra značajnim



61

Sledeća tabela prikazuje podelu neproblematičnih potraživanja po kvalitetu i pokrivenost sredstvima obezbeđenja. Uporedio su prikazani podaci za problematična potraživanja:

Podaci o kreditnom kvalitetu neproblematičnih potraživanja i vrednosti sredstava obezbeđenja kojima su obezbeđena ta potraživanja Tabela 7


Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja *

Problematična

potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja**

Visok Srednji Nizak Neproblematičnih

potraživanja

Problematičnih

potraživanja

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 121.953.140 661.827 34.267 4.388.456 47.659.533 1.688.094

Stambeni krediti 51.418.973 313.056 12.440 1.961.859 46.277.271 1.516.444

Potrošački i gotovinski krediti 34.231.880 188.911 21.827 1.169.171 396.956 42.419

Transakcioni i kreditne kartice 33.253.108 140.848 0 1.028.662 228.004 5.523

Ostala potraživanja 3.049.179 19.014 0 228.764 757.302 123.709

Potraživanja od privrede 127.843.590 117.840.331 4.102.857 35.109.074 64.131.574 19.926.755

Velika preduzeća 49.714.035 49.878.863 137.243 6.608.912 32.144.694 3.312.222

Mala i srednja preduzeća 54.426.425 54.582.345 2.796.032 15.602.213 27.154.137 9.088.801

Mikro preduzeća i preduzetnici 9.628.800 13.193.134 1.169.583 11.917.753 4.055.951 7.512.118

Poljoprivrednici 5.057.296 80.393 0 787.457 47.372 13.613

Javna preduzeća 9.017.034 105.596 0 192.739 729.420 0

Potraživanja od ostalih klijenata 20.353.599 225.698 25.433 2.886.019 67.932 1.388.737

Ukupna potraživanja 270.150.329 118.727.856 4.162.558 42.383.548 111.859.038 23.003.587

* Kvalitet neproblematičnih potraživanja definisan je u skladu sa internim rejtingom Banke - rejting klase A (visok kvalitet), rejting klase B (srednji kvalitet), rejting klase C (nizak kvalitet)

** Tržišna ili fer vrednost maksimalno do bruto vrednosti obezbeđenog potraživanja



62

Sledeća tabela prikazuje strukturu sredstava obezbeđenja po sektorima:

Podaci o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru i kategorijama potraživanja Tabela 8


Vrste sredstava obezbeđenja

Depoziti Hartije od vrednosti

Stambene nepokretnosti

Druge nepokretnosti

Zaloge na

robnim zapisima i

životinjama

Ostala sredstva

Garancije** čiji je izdavalac

Država Banka Lice povezano sa dužnikom

Drugo lice

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 531.507 0 38.436.422 309.305 0 0 0 0 0 0

Stambeni krediti 13.729 0 37.685.029 209.722 0 0 0 0 0 0

Potrošački i gotovinski krediti 316.070 0 0 87.563 0 0 0 0 0 0

Transakcioni i kreditne kartice 199.717 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ostala potraživanja 1.990 0 751.393 12.020 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 2.313.865 0 3.386.770 40.823.867 0 0 15.647.150 203.010 0 0

Velika preduzeća 99.291 0 1.115.617 13.920.900 0 0 15.647.150 78.262 0 0

Mala i srednja preduzeća 1.047.255 0 1.495.874 24.813.717 0 0 0 120.258 0 0

Mikro preduzeća i preduzetnici 1.142.378 0 760.751 1.359.830 0 0 0 4.490 0 0

Poljoprivrednici 24.941 0 14.528 0 0 0 0 0 0 0

Javna preduzeća 0 0 0 729.420 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 35.058 0 15.746 33.160 0 0 0 0 0 0

Ukupna potraživanja 2.880.429 0 41.838.937 41.166.332 0 0 15.647.150 203.010 0 0


Neproblematična potraživanja 2.776.085 0 41.248.538 40.196.057 0 0 15.647.150 203.010 0 0

od čega: restrukturirane 10.911 0 7.760 578.824 0 0 0 0 0 0

Problematična potraživanja 104.344 0 590.400 970.275 0 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirane 0 0 74.666 491.537 0 0 0 0 0 0

Ukupna potraživanja 2.880.429 0 41.838.937 41.166.332 0 0 15.647.150 203.010 0 0

* Tržišna ili fer vrednost maksimalno do bruto vrednosti obezbeđenog potraživanja



63

Sledeća tabela prikazuje potraživanja obezbeđena hipotekom podeljena po korpama loan to value (LTV) pokazatelja:

Podaci o potraživanjima koja su obezbeđena hipotekom na nepokretnostima prema vrednosti LTV pokazatelja

Tabela 9


Vrednost LTV pokazatelja

Vrednost potraživanja koja su obezbeđena

hipotekom na

nepokretnostima

Ispod 50% 0

Od 50% do 70% 16.061

Od 70% do 90% 107.453.438

Od 90% do 100% 1.610.341

Od 100% do 120% 3.019.015

Od 120% do 150% 2.761.171

Preko 150% 11.341.224

Ukupno 126.201.250

Prosečan LTV pokazatelj 75%

* LTV pokazatelj predstavlja odnos bruto vrednosti potraživanja i tržišne vrednosti nepokretnosti

kojom/ima je to potraživanje obezbeđeno



64

Sledeća tabela prikazuje promene sredstvima stečenim naplatom tokom godine:

Tabela 10

Podaci o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja


Vrsta sredstava stečena naplatom potraživanja

Stambene

nepokretnosti

Druge

nepokretnosti

Finansijska

sredstva

Ostala sredstva stečena

naplatom

Ukupno

Bruto vrednost na početku godine 1 62.607 733.397 0 0 796.004

Stečena u toku perioda 2 17.568 0 0 0 17.568

Prodata u toku perioda 3 12.489 62.726 0 0 75.215

Stavljena u funkciju u toku perioda(npr.osnovno sredstvo ili

investiciona nekretnina) 4 0 0 0 0 0

Reklasifikovana sredstva namenjena prodaji 5 49.278 0 0 0 49.278

od čega: prodato u toku godine 6 0 0 0 0 0

Bruto vrednost na kraju perioda 7 (1+2-3-4-5) 18.408 670.671 0 0 689.079

Akumulirana ispravka vrednosti 8 0 18.086 0 0 18.086

od čega: ispravka vrednosti u toku perioda 9 0 4.514 0 0 4.514

Neto vrednost na kraju perioda 10 (7-8) 18.408 652.585 0 0 670.993



65

Sledeća tabela prikazuje promene na obezvređenim potraživanjima tokom godine:

Podaci o promenama obezvređenih potraživanja Tabela 11


Bruto vrednost

na početku godine

Potraživanja koja su obezvređena u

toku godine

Potraživanja koja su prestala da budu

obezvređena u toku godine

Druge

promene*

Bruto vrednost

na kraju godine

Neto vrednost

na kraju godine

od čega:

obezvređena na pojedinačnoj

osnovi

od čega: bila

obezvređena na pojedinačnoj

osnovi

1 2 3 4 5 6 7(1+2-4+6) 8

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 4.828.827 880.685 1.225.971 -353.780 4.129.761 1.791.056

Stambeni krediti 1.516.371 329.826 42.210 -86.780 1.717.206 987.483

Potrošački i gotovinski krediti 1.382.989 233.560 421.491 -31.109 1.163.950 333.849

Transakcioni i kreditne kartice 1.639.203 296.081 732.623 -179.557 1.023.105 364.553

Ostala potraživanja 290.264 21.217 29.647 -56.334 225.500 105.171

Potraživanja od privrede 43.883.008 2.885.131 10.231.794 -1.430.453 35.105.891 17.408.365

Velika preduzeća 7.890.823 1.004.227 817.093 -1.469.045 6.608.912 3.416.552

Mala i srednja preduzeća 19.247.718 1.133.590 3.931.256 -847.839 15.602.213 7.687.700

Mikro preduzeća i preduzetnici 15.775.584 673.096 5.448.493 917.567 11.917.753 6.115.923

Poljoprivrednici 758.756 74.218 34.927 -13.773 784.275 123.251

Javna preduzeća 210.126 0 26 -17.362 192.739 64.939

Potraživanja od ostalih klijenata 3.659.412 304.974 915.531 -162.836 2.886.019 793.629

Ukupna potraživanja 52.371.247 4.070.790 12.373.297 -1.947.069 42.121.671 19.993.051




66

Sledeća tabela prikazujepromene na ispravkama vrednosti tokom godine:

Podaci o promenama ispravki vrednosti potraživanja Tabela 12


Akumulirana ispravka

vrednosti na početku

godine

Ispravke vrednosti

priznate u toku

perioda *

Ukidanje ispravki

vrednosti u toku

perioda

Druge promene **

Akumulirana

ispravka vrednosti na

kraju godine

1 2 3 4 5 (1+2-3)

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 3.477.591 1.349.046 1.787.245 3.039.392

Stambeni krediti 365.158 572.747 66.206 871.699

Potrošački i gotovinski krediti 1.296.781 418.995 602.976 1.112.800

Transakcioni i kreditne kartice 1.642.143 331.941 1.049.946 924.138

Ostala potraživanja 173.509 25.364 68.117 130.756

Potraživanja od privrede 21.736.777 5.267.871 7.721.373 19.283.274

Velika preduzeća 4.279.617 1.373.355 2.163.516 3.489.456

Mala i srednja preduzeća 9.097.788 1.760.387 2.064.074 8.794.101

Mikro preduzeća i preduzetnici 7.816.844 1.643.286 3.353.584 6.106.546

Poljoprivrednici 354.092 417.363 41.073 730.381

Javna preduzeća 188.437 73.479 99.126 162.790

Potraživanja od ostalih klijenata 2.387.429 693.675 952.842 2.128.262

Ukupna izloženost 27.601.797 7.310.592 10.461.461 24.450.928


Neproblematična potraživanja 3.302.484 145.839 1.455.346 1.992.976

od čega: restrukturirane 259.612 7.129 186.574 80.167

Problematična potraživanja 24.299.313 7.164.754 9.006.115 22.457.952

od čega: restrukturirane 14.665.094 3.605.409 4.201.208 14.069.295

Ukupna izloženost 27.601.797 7.310.592 10.461.461 24.450.928

* Obuhvata i indirektne i direktne otpise potraživanja



67

Sledeća tabela prikazuje strukturu obračunate i naplaćene kamate po sektorima tokom godine, u zavisnosti od kvaliteta potraživanja:

Podaci o obračunatim prihodima od kamata i naplaćenim kamatama Tabela 13


Prihod od kamate Naplaćena kamata

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 8.226.911 8.097.062

Stambeni krediti 1.793.946 1.793.218

Potrošački i gotovinski krediti 4.075.615 3.951.677

Transakcioni i kreditne kartice 1.901.940 1.901.533

Ostala potraživanja 455.411 450.634

Potraživanja od privrede 8.994.066 8.757.176

Velika preduzeća 3.077.482 3.018.885

Mala i srednja preduzeća 3.054.600 2.962.351

Mikro preduzeća i preduzetnici 1.961.994 1.936.410

Poljoprivrednici 527.991 470.635

Javna preduzeća 371.998 368.897

Potraživanja od ostalih klijenata 208.668 163.672

Ukupna potraživanja 17.429.645 17.017.911


Neproblematična potraživanja 15.791.031 15.541.926

od čega: restrukturirane 74.172 50.087

Problematična potraživanja 1.638.615 1.475.984

od čega: restrukturirane 860.113 697.588

Ukupna potraživanja 17.429.645 17.017.911

Priznavanje prihoda od kamate na obezvređena finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti Banka vrši u skladu sa MRS 39, što je i regulisano Procedurom o klasifikaciji i obračunu rezervisanja, razgraničenja naknada i unwinding-a.



68

Sledeća tabela prikazuje podelu restrukturiranih potraživanja po kvalitetu i pokrivenost sredstvima obezbeđenja. Uporedio su prikazani i podaci za problematična potraživanja:

Podaci o restruktuiranim potraživanjima Tabela 14


Sektori kreditiranja

Bruto vrednost

ukupnih potraživanja


ukupnih

potraživanja

Bruto vrednost restruktuiranih potraživanja Akumulirane ispravke vrednosti

restruktuiranih

potraživanja

% restruktuiranih

potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja

restruktuiranih

potraživanja od čega problematičnih

potraživanja

1 2 3 4 5 6(3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 127.037.691 3.039.392 231.952 197.685 146.094 0,18% 32.097

Stambeni krediti 53.706.328 871.699 43.391 30.951 7.066 0,08% 32.097

Potrošački i gotovinski krediti 35.611.789 1.112.800 188.561 166.734 139.028 0,53% 0

Transakcioni i kreditne kartice 34.422.617 924.138 0 0 0 0,00% 0

Ostala potraživanja 3.296.956 130.756 0 0 0 0,00% 0

Potraživanja od privrede 225.270.204 15.479.900 17.005.370 16.323.215 10.750.822 7,55% 6.738.893

Sektor A 2.406.551 43.056 0 0 0 0,00% 0

Sektor B, C i E 20.582.610 1.251.819 1.268.409 1.157.916 658.593 6,16% 921.974

Sektor D 11.631.499 227.894 152.490 152.490 38.813 1,31% 140.536

Sektor F 71.780.189 5.561.869 6.644.740 6.633.829 3.982.005 9,26% 2.294.127

Sektor G 66.568.225 5.124.014 5.452.648 5.440.783 4.194.592 8,19% 2.010.366

Sektor H, I i J 39.350.418 1.753.425 1.850.963 1.314.635 833.807 4,70% 756.693

Sektor L, M i N 12.950.711 1.517.824 1.636.120 1.623.562 1.043.012 12,63% 615.197

Potraživanja od ostalih klijenata 83.116.397 5.931.636 7.463.292 6.970.369 3.252.546 8,98% 5.190.416

Ukupna potraživanja 435.424.292 24.450.928 24.700.614 23.491.269 14.149.463 5,67% 11.961.406










69

Sledeća tabela prikazuje promene na restrukturiranim potraživanjima tokom godine:

Podaci o promenama restruktuiranih potraživanja Tabela 15


Bruto vrednost

na početku

godine

Potraživanja koja

su restruktuirana

u toku perioda

Potraživanja koja su u

toku perioda prestala

da se smatraju

restruktuiranim

Druge

promene*

Bruto vrednost

na kraju

godine

Neto vrednost

na kraju

godine

1 2 3 4 5(1+2-3+4) 6

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 339.911 100.860 206.838 -1.981 231.952 85.858

Stambeni krediti 0 43.391 0 0 43.391 36.325

Potrošački i gotovinski krediti 339.911 57.469 206.838 -1.981 188.561 49.534

Transakcioni i kreditne kartice 0 0 0 0 0 0

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 32.073.288 3.173.071 12.277.605 -332.554 22.636.199 10.147.369

Velika preduzeća 5.891.095 1.602.096 2.487.321 -80.264 4.925.606 2.203.109

Mala i srednja preduzeća 13.936.390 926.025 5.107.884 -203.865 9.550.666 3.582.115

Mikro preduzeća i preduzetnici 9.934.524 150.980 2.601.548 -30.339 7.453.618 3.805.191

Poljoprivrednici 31.813 2.244 11.410 -801 21.846 2.443

Javna preduzeća 2.279.465 491.726 2.069.442 -17.285 684.464 554.510

Potraživanja od ostalih klijenata 1.937.530 379.743 456.734 -28.076 1.832.463 317.924

Ukupna potraživanja 34.350.729 3.653.674 12.941.176 -362.612 24.700.614 10.551.152




70

Sledeća tabela prikazuje mere koje su sprovedene prema restrukturiranim potraživanjima:

Podaci o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja Tabela 16


Smanjenje

kamatne stope

Produženje

roka otplate Moratorijum

Kapitalizacija

docnje Refinansiranje Delimičan otpis

Pretvaranje

duga u kapital

Druge

mere* Ukupno

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 192.313 13.281 26.358 231.952

Stambeni krediti 10.257 6.776 26.358 43.391

Potrošački i gotovinski krediti 182.056 6.505 188.561

Transakcioni i kreditne kartice

Ostala potraživanja

Potraživanja od privrede 7.032.469 6.855.145 7.965.971 782.615 22.636.200

Velika preduzeća 2.717.924 2.009.692 197.990 4.925.606

Mala i srednja preduzeća 3.839.890 4.144.664 1.566.112 9.550.666

Mikro preduzeća i preduzetnici 459.200 694.398 5.517.405 782.615 7.453.618

Poljoprivrednici 15.455 6.391 21.846

Javna preduzeća 684.464 684.464

Potraživanja od ostalih klijenata 467.451 1.365.012 1.832.463

Ukupna potraživanja 7.692.233 8.233.438 7.992.329 782.615 24.700.615

* Banka može posebno prikazati druge mere restruktuiranja u posebnim kolonama, ako ih smatra značajnim

banca intesa a.d. beograd bazel ii stub 3 objavljivanje … · 2017-06-02 · banca intesa a.d....

Documents