ashton,frederick-lun i osvetnik casti 02

8/13/2019 Ashton,Frederick-Lun i Osvetnik Casti 02

http://slidepdf.com/reader/full/ashtonfrederick-lun-i-osvetnik-casti-02 1/101

LUNiKRALJ po n o ć i

FREDERIK EŠTON

L U N I O S V E T N I K Č A S T IBroj 2 150 dinara

ROTOMBUOTEKA

X*X>



4 ( IUN- KRALJ PONOĆI j f

im .

F. EŠTON

LUN

I OSVETNIK ČAST

ROTOBIBLIOTEKA

4 X-100 *



Urednik izdanja

GRADIMIR PASCANOVIĆ

Recenzent

PAVLE POPOVIĆ

Izdaje i štampa: Novinska, izdava ka i štam-parska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST«, Bulevar 23. oktobra

31 Novi Sad, telefon (021) 621555. Broj žirorauna: 657006036350. Direktor NIŠRO »DNEV-

NIK«: JOVAN SMEDEREVAC, RukovodilacOOUR »Izdava ka delatnost«: ILIJA VOJNOVIĆ, Glavni i odgovorni urednik OOUR: TODOR ĐU RIĆ, Urednik Redakcije knjiga: MILORAD PRE DOJEVIĆ, Sekretar Redakcije: ZDENKA KARA BASIL, Tehni ki urednik: JULIŠ ARVANITIDIS, Korektori: RADMILA CVIJANOVIĆ ,DRAGAN MATOVIĆ

Tiraž: 80.0(V'1orimeraka

RUKOPISI SE NE VRAĆAJU



F. EŠTON

LUN I OSVETNIK ČASTI

I

Posle uzletanja s londonskog aero

droma Donald Sikert se dao urazmišljanja. Njegovo čudesno pamćenje sadržavalo je mnoštvo činjenica o kojima je mogao da razmišlja u časovima usamljenosti i prisilnog mirovanja. Sada, dok seogromna srebrnasta letilica dizalasa jedva od leda oslobođenog Aerodroma Hitrou, Sikert je posmatraoLondon pod snežnim ogrtačem.

Pomisli koliko li zagonetki životaskriva u sebi desetomilionski grad?Donald Sikert, poznat i pod neo

bičnim i već odavno slavnim nadimkom Lun, kralj ponoći osmehivaose nekim svojim mislima dok se letilica pela k visinama na kojima ćeleteti preko Evrope. Lun je želeo dastigne u Milano, pa se sada krozokno osvrtao na London, u kome jenajčešće boravio tokom najburni

jih decenija svog života. Ni sam nijeznao kako mu se javi misao da uzdeset miliona ljudi u Londonu živemilioni glodara, a onda se prirodnonametnu i jedna druga, neobičnapomisao. Kada bi se okupile sve životinje, koje ljudi drže u svojim londonskim domovima, bili bi to nezamislivi čopori pasa i mačaka, jataptica i oblaci insekata. Javile bi se i

grupice najrazlićitijih životinja izsvih krajeva sveta. Opet mu se u

mislima javi slika miliona glodara,koji trče podzemljem, a onda se Lunseti i mnoštva divljih lisica, koje seskrivaju u mračnim kutovima velegrada.

Šta se to događa s našim svetom,o kome smo maštali da će bivatisve lepši? pitao se gledajući oblakenad Lamanšom i ponekad buromnabranu morsku površinu.

Prilikom sletanja i kratkog zadržavanja na pariškom AerodromuOrli svoje misli posvetio je najlep-šoj i najslavnijoj prestonici novog

veka. Ljudi su se nadali da će Parizpostajati sve lepši, sve bogatiji i svedragoceniji ćelom ćovećanstvu. Ašta se događa? Prema rezultatimaistraživanja Francuskog dokumentacionog i informacionog centra zaosiguranje, Parižani su dva putaviše izloženi pljačkama i raznim zlostavljanjima zločinačkih bandinego stanovnici zloglasnog Nju-

jorka, a čak osam puta više negoljudi u Tokiju.Sikert se seti nekoliko važnih

međunarodnih ugovora i konvencija donetih ovde u gradu svetlosti.Ovde su se narodi sporazumevali oposledicama mnogih ratova, počevod onog Sedmogodišnjeg 1750 -1763. godine između Velike Britanije i Portugalije s jedne i Francuske i Španije s druge strane, pa

do drugog svetskog rata, koji sezavršio 1945. godine i o kome je pot

3



pisan mirovni ugovor 1947. godine. Te misli Luna dovedoše do pitanjada li bi jedan novi svetski rat ostavio ikog živog da misli na mir? Tasumorna pomisao ga ozlovolji i onpokuša da popravi raspoloženjerazmišljanjem o Milanu, ka komeletilica uskoro krenu.

Odavno je želeo da u Milanu boravi više dana, pa možda i nekolikomeseci. Iako je to bio za savremenepojmove grad srednje veličine saoko milion i po stanovnika, po svo

jim zanimljivostima mogao sesvrstati u one u kojima čovek imaveoma mnogo razloga da se zadrži.Na mestu sadašnjeg Milana prenaše ere nalazila se stara keltska

naseobina, Pre tačno dve hiljade idvesta godina keltski Mediolanumosvojili su Rimljani, a u trećemveku Dioklecijan ga je učinio jednom od carskih rezidencija. Godine312. Konstantin Veliki izdao je ovdesvoj Edikt o toleranciji, kojim jehrišćanstvo izjednačeno s ostalimverama. A onda su sledili mnogiburni događaji, koji su činili da se

grad ruši i ponovo podiže. Osvajalisu ga Atila, Odoakar i Teodorik, anisu ga minule ni borbe Vizantije iOstrogota... Rastao je Milano i kaoslobodni grad, prvi medu severno-italijanskim gradovima, ali ga nijemimoišao napad Fridriha Barba-rose. Rušen je i opet izgrađivan, da,između ostalog, postane pobednikne samo nad Barbarosom, već i nadaustrijskim armijama u ustanku1848. godine. A kako je tek krvariograd u sukobima radnika s crnimodredima Benita Musolinija!...

Posle preletanja ledenih vrhovaAlpa i Lepontine, pred očima putnika kroz avionska ovalna oknazablistale su ledene površine jezerai ravnica ka Milanu. Lun je razmišljao o lepotama grada. Video jesebe i starog doktora Prekolinija

kako lutaju Milanom obilazeći Amfiteatar, Forum i Carsku palatudrevnog Mediolanuma, Pinakotekudi Brera, Biblioteku Ambrozijana,Muzej del Kastelo Sforcesko. Mi

lansku operu La Skala, trg Duomo ilepote oko njega...

Ali prijatne misli se povukošepred strepnjama. Lun je želeo da uMilano dođe u proleće, ili početkomleta, a ne sada u vreme oštrih zimskih mrazeva. No, morao je da dođeiako ga profesor hernije, slavni milanski naučnik doktor Valerio Pre-kolini nije izričito pozvao. Samomu je javio o nesrećnim događa

jima, koji su ga pogodili. Kao da suu Lunovom sluhu još uvek odzvanjale reći starog naučnika, kad mu

je u telefonskom razgovoru javio:- Znam da ćeš mnogo toga saz

nati i iz novina, ali morao sam da tepozovem. Nauka čoveka čini nesreć

nim usamljenikom... Ne znamkome da se požalim...

- Sta se dogodilo, doktore? - pitao je Lun, zabrinut, skoro plačnimglasom starog naučnika.

- Odlazeći iz Londona, oduševljen danima provedenim u tvomdruštvu, nadao sam se da ću naćismirenje u nastavku svojih istraživanja... Eto, ja ne znam kako da

kažem sve to što me pritiska - jedva je govorio starac.- Kaži najvažnije. Molim te da

budeš čvrst baš zato što ti je teško- ohrabrio ga je Lun.

- Našu Nizu su ubili... Sofija jenestala... Enriko se odmetnuo... -

jedva je izgovorio dr Valerio Preko-lini.

- Doći ću - rekao je Lun.Starac je poćutao. Nije hteo ni da

ga zove, ni da ga odvraća od dolaska. Samo je jednostavno pitao:

- Kada? .- Sto pre budem mogao - odgo

vorio je Lun.- Onda znam da će to biti brzo

- zaključio je starac.Nije bilo bez razloga to što je Lun

skoro u jednom trenutku odlučioda usred zime, uprkos februarskim

olujama i hladnoći, odmah otputujeu Italiju. Prijateljstvo između njegai već tada starog naučnika u oblastihernije, doktora Valerija Prekolinija, nastalo je još pre deset godina.

4



Tu desetu godišnjicu saradnje i pri jateljstva proslavili su pre nekolikodana. Dr Prekolini je sa svojim po-sinkom Enrikom bio došao u po-setu Lunu. Istina, stasiti mladiPrekolini nije slutio ko je čovek čijisu bili gosti. Znao ga je kao inže

njera Toma Lejna, kako mu ga jebio predstavio njegov stric i ujednopoočim Valerio.

- Gospodin Tom i ja smo u istovreme otkrili jedan do sada nepoznati hemijski proces, kojim sestvara snažna električna struja — pričao je starac svom posinku. -Suština je u tome da ima nade dase tako zarobi sunčeva energija.Sunce pokreće biološke, a zatimhemijske procese iz kojih nastajestalno ogromna električna energija. Nju treba dati čovećanstvu...

A sve to bilo je istina. Pre desetgodina Lun je upoznao italijanskognaučnika na kongresu hemičara uRimu. Jedan drugome su govorili otome šta postižu izučavajući hemijske procese iz kojih se stvarastruja. Znali su da se taj način dobi-

janja električne struje može smatrati ravnopravnim sa načinom ukome se koristi mehanička energija. Oni su pošli dalje. Zamislili suda spregnu sunčevu energiju, životna Zemlji i herniju, pa da u tomlancu dobiju novu, električnu energiju, koja se tako lako pretvara umehaničku... Eto, to je bio početak

jednog pravog prijateljstva. Posle jestarac saznao ko se krije iza imena

Toma Lejna, a Lun je bio siguran damu sa te strane nikad neće zapre-titi opasnost. Znao je istinu da suveliki naučnici ujedno i veliki, pošteni ljudi.

Avion je sleteo na Aerodrom For-lanini i Lun požuri ka izlazu. Izdaleka ugleda belobradog starca oslonjenog na štap kako mu maše rukom. Doktor Prekolini ga je izda

leka prepoznao zato što je Lun i putovao kao inženjer Tom Lejn. Na toime imao je i dobro izrađena dokumenta i pravi pasoš dobijen veštimpoduhvatima u službi koja ih iz

daje. No, pored svega toga Lun seiznenadio što vidi starca. Nije mubio javio kada dolazi, a naročito neto kojim avionom i kojeg sata će sle-teti. Valjda ga starac ne očekujesvih dvadeset i četiri sata?!

Jedna pomisao za trenutak

smrači izraz Lunovog lica. No onodmah odbi mogućnost da starinaučnik čeka ovde kako bi nekomepokazao ko je Lun, londonskikralj ponoći. Ne, nije takav sedamdeset i šestogodišnji dr Prekolini!Starac je bio gologlav i slobodnomrukom je gladio svoju još uvek gustu, ali sasvim belu kosu. Njegovibeli brkovi svojim krajevima određivali su i liniju starčeve belebrade, ali sve to nije skrivalo, već

još više isticalo izraz lica. Naučnikse jedva uzdržavao da glasno nezaplače. Oči su mu se punile suzama dok mu je Lun prilazio.

Bez reči su se kratko zagrlili, pa je starac krenuo oštro udarajućivrhom svog štapa. Lun ga je zagledao sa strane, ali se uzdržao od svakog pitanja, jer možda bi ono ot

krilo ako ne sumnju, a ono makarzabrinutost. Konačno, skrenuše kaparkiralištu i starac pokaza svetlo-sivi »alfa romeo«.

- Iznajmio sam ga na duževreme za tebe. a usudio sam se daga sam dovezem... Nema mog En-rika da mi pomogne - s tugomreče starac pružajući Lunu ključeve kola.

- Veoma mi je žao to što se dogodilo i učestvujem u tvom dubokombolu zbog nesreće. Pročitao samvesti o tome - reče Lun pomažući■starcu da se smesti u kola.

- Ispričaću ti sve kad se nađemou mojoj kući. Tamo se zločin i dogodio. Nisam dozvolio ni da se uklonetragovi Nizine krvi - potresenimglasom reče starac.

Lun je ćutao, a starac uze mara

micu da obriše suzne i crvene oči.Do centra grada bilo je lako vozitiulicama koje su se u potpuno pravoj liniji nastavljale od aerodromado Porta Vitorija. Širokim kružnim

5



ulicama zaobišli su deo oko Duomai tako stigoše do Pjace Kadorna.

- Vidim da dobro pamtiš prilazeovom delu grada — primeti doktorPrekolini i s odobravanjem dotaćeLunovu ruku, koja se toga trenutka

nalazila na menjaču.No Lun to skoro nije ni osetio.Nije čuo ni starčeve reći. jer je u retrovizoru motrio jedna kola. kojasu se već dosta dugo nalazila iliodmah iza njih, ili malo dalje, aliuvek na istom pravcu. Lun skrenuna Korzo Sempione. a onda ga napusti i poveze spletom ulica čiju di

jagonalu je činila Via Sarpi.- Valjda se nismo izgubili?! -

začuđeno upita starac pogledomtražeći table s imenima ulica.- Neko nas uporno prati —odgo

vori Lun. - Skretanjima sam utvrdio da se tamno-zeleni »fijat« nenalazi slučajno iza nas. No, već nas

je izgubio.- Ovde treba biti oprezan u slu

čaju da te neko prati, jer ne događase retko da iz nekog automobila od

jeknu plotuni mašinskih pušaka —

uzdahnu starac i nekoliko puta seosvrnu.- Zna li još neko da dolazim? -

upita Lun.- Samo Enriko... Javljao se tele

fonom. Rekao sam mu da dolaziškako bi on bio mirniji. Ali on nezna ko si ti stvarno — kao da sepravda odgovori doktor Prekolini.

- Možda je taj dobričina samonadgledao svog strica i njegovog

gosta — osmehnu se Lun.- Ipak budimo oprezni kad pri-

đemo kući - reče starac. - Znaosam da je na put avionom nemoguće poneti oružje, pa sam ga jasam nabavio.

On ispod sedišta izvuče dva revolvera. od kojih je jedan imao dugucev i Lun odmah prepoznade serijučetrdeset i pet sa magnum mecima,

čiji pogoci su najčešće smrtonosni,ili u najmanju ruku nanose teškerane probijajući dosta debele zaklone.

- Koji je za mene? - osmehnuse Lun.

- Oba - odgovori starac. - Javeć imam mali pištolj pogodan zasvoj džep. U svoju »beretu« sam sigurniji nego u ove džepne topove

na kolo.- Nadajmo se da nećeš moratida se poslužiš oružjem - reče Lun.

- Ako bih sreo ubicu našeNize... — reče starac, ali ga glas iz-dade.

Lun zaustavi u mirnoj Via Ale-ardi i pregleda oružje. Uze kutijumetaka i stavi je u džep, a revolvers kraćom cevi zadenu za pojas. Magnum gurnu pod svoje sedište tako

da mu bude nadohvat ruke.- Kod kuće imam raznog oružja.Moj brat je bio lovac, a i vojnik uprošlom ratu. Voleo je oružje i čitavu zbirku pušaka pištolja i ručnih bombi sakrio je u mojoj kući.Mi Italijani, i kad smo zaokupljeninaukom, volimo oružje - reče doktor Prekolini.

- Eh, ta kobna ljubav za oružjesreće se kod svih naroda - odgo

vori Lun.Počinjao je suton dok su prilaziliulici u kojoj se nalazila izdvojena iograđena kuća starog naučnikaBio je to onaj kraj Milana premabrežuljcima koji vode do visaMonte Stela, koji krasi najveći deoParka Santa Marija Lun zaustavina početku Via Arnaboldi.

- Još napred - primeti starinaučnik.

- Znam... Zaustavio sam da osmotrim - odgovori Lun.

Sneg je padao u sitnim, ali vrlogustim pahuljicama pa se brzosmračivalo, iako je bilo prošlosamo četiri sata posle podne. Izgledalo je da nema nikakve opasnosti.Na vidiku nije bilo zaustavljenihkola, koja bi bila pokrivena samotankim slojem snega, što bi otkri

valo da su nedavno stigla Ponekakola su prolazila pored njih, ili dolazila u susret s upaljenim svetlimaLun pokrenu automobil i zaustavi

6



ga n« praznom parkingu blizukuće.

- Ja idem napred da otključamsvoj opusteli dom - s tugom rečestarac, ali prilično živahno krenu.

U tom trenutku dojuriše jedna

kola i zanesoše se zbog naglog kočenja. Iz njih vičnim pokretima i brzoizidoše dva čoveka s pištoljimaOba pritrćaše automobilu u kome

je Lun još uvek sedeo s rukavicamana rukama. Odmah je shvatio da jeto napad, ali za odbranu je bilokasno. On samo pokri lice toplimrukavicama i podiže se na sedištutako da mu glava dođe oslonjenana krov kola.

Napadači su pucali bez prigušivača i prštanje stakala na alfa ro-meu se izgubi u gruvanju revolvera.Ali oba napadača se zgledaše, jernjihova žrtva nije padala

- To nije on!... Pogrešili smo! -uzviknu jedan od napadača.

U tom trenutku prolazio je onajtamno-zeleni fijat koga je Lun bioprimetio iza sebe u toku vožnje odaerodroma. Iz tih kola odjeknu ra

fal iz mašinske puške. Oba napadača, pokošeni, padoše, a tamno-ze-leni fijat nestade u snežnoj vejavici,koja je počinjala da stvara smetovena ulicama.

Ceo napad gledao je užasnuti drPrekolini. On sada priđe kolima injegov pogled se srete s Lunovim.Nije bilo stakala na '/ralima, nitivetrobrana, pa su čuli jedan drugoga i videli izraze lica.

- Jesi li teško ranjen? - upitastarac i strah mu izobliči lice.Lun ne stiže da odgovori, već

skoro grubo odgurnu starca, a samse baci na jednog od pogođenihnapadača, koji se bio podigao nakolena, pa je sada pipao po sneguda nađe ispušteno oružje. Tek sadato primeti i starac, pa svojim štapom udari po glavi ranjenog zločinca.

- Ne! Ne udarajte... Nisam hteovas. Kasno smo shvatili da smo pogrešili - opirući se Lunovom zahvatu govorio je zločinac.

- Koga ste hteli da ubiiete? -upita Lun.

Zločinac nije stigao da odgovori, jer uz zavijanje sirene i škripu kočnica zaustavi se policijski automobil, iz koga iziđoše tri policajca, dok

četvrti ostade za upravljačem.- Ruke uvis! - naredi najbližipolicajac.

Lun posluša, ali starac je razmahivao štapom vičući:

- Ubice!... Napali su nas!... Pucali su u mog gosta!

- Smirite se, gospodine! - oštronaredi policajac.

Dr Prekolini nije popuštao, već jeneprekidno govorio o tome kako su

ubice napale njega i njegovog gosta.- Pa kako ga nisu ubili? - upita

jedan policajac gledajući sedište,krov i vrata automobila.

- Pogodili su moj kaput, ali nisume ranili - odgovori Lun pokazu

jući rupe na odelu.Policajac zavrte glavom s izra

zom čuđenja na licu. On nađe revolver s magnum mecima i upita čije

je to oružje. Starac odgovori da jenjegovo i da ga je poneo zbog svimapoznate opasnosti, koja mu preti ikoju je ovaj napad potvrdio.

Nađoše i revolver kod Luna.- I to je moje oružje. Dao sam ga

gostu neposredno pred napad, jeročekivao sam opasnost - objasnistarac. - Ali gospodin Lejn nije stigao da ga upotrebi.

Policajci već behu utvrdili da iz

revolvera nije ispaljen nijedan metak, pa narednik upita:- Ko je ubio ovog čoveka na zem

lji i ranio ovog drugog?- Ja to ne znam - odgovori Lun.

- Video sam jedna tamno-zelenakola, iz kojih je neko pucao na napadače baš u trenutku kad su hteli dame ubiju. To je sve što znam. Doputovao sam avionom pre dva sata.

Tada stigoše još jedna policijska

kola iz kojih iziđe čovek koji je mogao imati više od trideset godina.On se predstavi kao inspektorKarlo Paskoli i stojeći na snegu sas

7



luša izveštaj narednika, koji je predvodio ranije pristiglu patrolu policije. Sneg je padao po kosi mladoginspektora, koji je smireno osmotrio mrtvaca, ranjenika i kuršu-mima oštećena kola.

— Dobro, gospodo, možemo da seraziđemo — reče on zatim tako da

se to odnosilo i na desetak prolaznika, koji su stajali tu blizu i radoznalo slušali i gledali.

U tom momentu stigoše dvoja policijskih kola Iz jednih iziđoše tehničari, koji počeše da snimaju mestona kome se odigrao dvostruki napad, odnosno napad na napadače.

— Možemo li da uđemo u kuću?- upita dr Prekolini.

- Naravno da možete, gospodinedoktore - osmehnu mu se inspektor. - Ja vas dobro poznajem i pogađam šta se dogodilo. Vodite isvog gosta. Iskaze o događaju da-ćete naknadno, jer već ste rekli što

je trebalo za početak istrage. Jedino ne mogu dozvoliti da vam sevrati oružje. Verujem da nematedozvole za ona dva revolvera. .

— To je u neku ruku istina - odgovori starac. - Dozvolu za kupovinu i držanje tih revolvera imam,ali ne i za nošenje. No, s obzirom naprilike, nadam se da ćete imati ra-zumevanja za to što sam ih poneoodlazeći da dočekam svog gosta,koji je najavio dolazak iz Londona.

- Mislim da se razumemo, gospodine doktore — osmehnu se inspek

tor odlazeći da se pridruži grupiistražitelja, koji su se trudili da podsnežnom vejavicom završe posaopre mraka

- Svratite, ako možete, inspektore! - doviknu dr Prekolini, pa se pridrža za Luna i oni zajedno uđoše kroz visoku kapiju u smetovima skriveni vrt, a onda u kuću.

- Reklo bi se da imate dobrog

policijskog inspektora — reće Lun kad su stigli u hol — On je već bio ovde, jer vodi

istragu povodom smrti nesretne Nize. On je već razumeo mnogo

toga, ali je nemoćan prot'ivu silnikaMilana - s tugom reče starac.

- Vratiću se da uzmem svoj kofer iz automobila - reče Lun, jerzaista je tek tog trenutka pomisliona prtljag, koji se sastojao samo odosrednjeg kofera i jedne putnetorbe.

Dok je prilazio grupi policajaca,on je razmišljao o tome kako je svetpostao opasan za nedužne ljude. Da

je umesto njega, obučenog u neprobojni veš od kevlara, što mu je olakšavala i surova hladnoća ovih dana,bio običan slučajni gost sada bi nasnegu ležao još jedan leš.

- Mogu li da uzmem svojprtljag? - obrati se Lun inspek

toru Paskoliju na dobrom italijans-kom jeziku.- Naravno da možete, ali nadam

se da se nećete ljutiti ako pogledamo šta odnosite, jer automobil jepostao predmet istrage - s izrazom naklonosti odgovori inspektor.

Lun ispod upravljača automobilauze ključeve i otvori. Dok je izvlačiokofer i torbu, blesnuše blicevi. Tek

sada Lun primeti da se na ulici nalazi više novinara. Upališe se i dvareflektora, a jedna televizijska kamera je snimala kako se on krećeoko kola i odlazi ka kući. Na vratima ga pristigoše četiri reportera ipočeše bučno da ga mole za razgovor.

- Pa obavimo to odmah ovde -osmehnu se Lun i spusti kofer,kome tek sada priđoše inspektorPaskoli i jedan narednik.

Lun im pomože da otvore kofer itorbu, a oni vrlo brzo i spretno zavi-riše u njih, pa se zahvališe i stadošemalo dalje.

- Šta se sve ovde dogodilo? - pitao je jedan novinar.

- Ja sam video kako su kolimaprišla dva ćoveka. Otvorili supaljbu iz revolvera, ali me nisu po

godili Neko je stigao za njima isprećio ih da me pogode, iako súveć izrešetali automobil. Pali su itime je bilo sve završeno - ispričaLun i podiže prtljag.



- Ko je to učinio? Zašto? Kakvuto vezu ima sa zločinom izvršenimu kući pre čet iri dana?... — pitao jebrzo jedan novinar oblećući okoLuna kao da traži način kako da gaspreči da ode.

- Ja sam se ovde našao sasvimslučajno i ništa više ne znam da

vam kažem. Sve što možete saznatiovom prilikom reći će vam gospodin inspektor - odgovori Lun sosmehom i čvrstim pokretima polako pomeri novinare koji su musmetali da ude.

Kad se zatvoriše vrata za Lunom,novinari navališe na inspektoraPaskolija. Naročito su insistirali naimenima napadača od kojih je je

dan bio mrtav, a drugi ranjen iuhapšen.- Oba su nam odavno poznati

kao kriminalci. Ubijeni je LinoSelmi, a ranjen je i uhapšen LuidiFolki. To je sve što za sada mogu davam kažem — odgovori inspektor,pa krenu da ode.

- A ko ih je sprečio da ubiju Engleza i starog naučnika? - pitao jevisoki i mršavi novinar. - Je li to

bio Enriko?- To još niko ne zna - odgovori

inspektor i trčeći se udalji.Sneg je tako brzo padao da su se

mrlje krvi na tlu još samo malo vi-dele. Novinari su žagorili izmenju-

jući in formacije preteći jedan drugom ako sada neko sakrije istinukad su svi na okupu.

- Zna li ko nešto o tom Englezu?

- pitao je onaj visoki i mršavi novinar. — Možda je zagonetni TomLejn došao da pomogne starcu daotkrije ubice. A šta ako je Lejn nekislavni londonski detektiv?

- Pre će biti da je kakav naučnik, jer da je detektiv on bi se tako iponašao — reče drugi novinar.

- Oduzet mu je revolver, a podsedištem vozača, a to je on bio, nađen je magnum koji može da probije i neki oklop - primeti neko.

- Pokušajmo opet da razgovaramo s Lejnom i starim naučnikom- predloži visoki

Pritrćaše opet vratima i počešeda zvone, ali iz zvučnika interfonana ulazu se začu jasni Lunov glas:

- Stari doktor Prekolini je umoran. Imajte razumevanja, gospodo.Uzalud ga uznemiravate, pa timegonite i njega i mene da u idućemsusretu odbijemo svaki razgovor.

— Javnost ima pravo da zna! Primite nas!... — ponavljali su novinari, ali uskoro se uveriše da uzalud navaljuju, pa se razidoše da iskoriste ono što su saznali i snimilina mestu revolveraškog napada iobračuna

Baš tada stiže »pauk* da u policijsku garažu odnese izrešetanialfa romeo. Novinari su gledali

kako ljudi obavljaju taj posao, aonda se udaljiše da svaki potražisvoja kola. Vejavica već beše sakrila tragove krvi i ljudskih stopana tlu.

II

Jedina posluga u kući dr Prekoli-nija bila je žena njegovih godina,ugojena i dobrodušna sinjora Ra-hela. Istina, njoj su s vremena navreme pomagale dve mlade žene,koje je pozivala kad uvidi potrebuza to. Inače je sama uspevala dasprema sobe starog naučnika i posluži obroke lake hrane, kakvu je onuzimao. Istina, starca je bilo lakoposluživati. Koristio je samo sobuza rad s bibliotekom i jednu spavaću sobu. U suterenu je bila nje

gova labaratorija, ali gospoda Ra-hela tamo nije morala da ide, jerdoktor je tamo primao svoje studente i saradnike. Oni su sami spremali ono što je tamo trebalo.

Sada je starica bila uplašenaonim što je videla na ulici i čula oddr Prekolinija, ali je uspela da ponudi zakasneli ručak. Hvalila jesvoja jela tako da starac i Lun nisu

mogli da je odbiju pa sedoše za sto.Dćk su jeli, ona se spremala, jeruveće je odlazila u svoj stan kodobližnjeg Hipodroma San Širo.

9



- Umreću, a neću prežaliti štonisam dolazila kad ste bili u Londonu - reče ona u jednom trenutku.

- Rahela, zaboga, imaj obziraprem a gostu. Gospodin Lejn je gosti ne smemo mu smetati da makar

jede na miru - reče više molećivim

nego ljutitim glasom dr Prekolini.Čim domaćica posluži kafu i po

kaza kako je poredala pića, on jojreće da može da ode. Tek tada Lunshvati da može da počne da pita.Znao je da se tragedija odigraladok je dr Prekolini, zajedno sa svo

jim posinkom, odnosno bratancemEnrikom bio u' Londonu. Oni sutamo bili Lunovi gosti. Istina, En-

riko Prekolini nije slutio ko je ljubazni i gostoljubivi inženjer ToniLejn. Lun je starog naučnika odvodio u svoje laboratorije i pokazivaomu sve što je hemičara moglo dainteresuje. Istina, svi ti odlasci bilisu izvedeni tako da ni toliko ce-njeni i verni naučnik nije mogao dasazna gde je Lunovo skrovište i gdesu te male, ali sjajne laboratorije,

kojima je bio oduševljen. Radosni idobro raspoloženi dr Prekolini iEnriko vratili su se u Milano, alitamo ih je čekalo nešto strašno ineshvatljivo.

— Šta se dogodilo ovde, dok stebili u Londonu? — upita Lun u jednom trenutku.

- Imaš li strpljenja da čuješ nešto više o svemu, ali da ti iznesemsamo najvažnije činjenice? - upitastarac.

— Ja imam strpljenja i želim sveda čujem, ako ti imaš snage da takodugo govoriš. Imam na umu da siimao težak dan i da je malopredaš-nji događaj... — govorio je Lun.

— Žilaviji sam ja nego što severuje, iako mi je sedamdeset i šestgodina. Mogao bih da govorim i doponoći — reće starac.

— Onda ću da te slušam, časnastarino - blago se osmehnu Lun.- Mislim da si ti jedini ćovek

kome želim da zaista sve kažem -reće starac. — Moj život je bio pot

pun, iako se nisam oženio. Nisam jabio knjiški moljac, već borac unauci.

- Mislim da o tebi znam tolikoda sam našao mnogo razloga da tecenim i volim ne samo kao naučnika, već i kao ćoveka - reče Lun.

- I to znam — nastavi starac. -

No, ne plaši se da ću mnogo da govorim o sebi. Jedino ističem to dasam voleo i volim i život i ljude.Možda će ovo otkriti o meni više odsvake druge ispovesti. Slušaj: čestomi se dogodi da, dok se šetam uzMonte Stelu i nazad, neki usamljenii napušteni pas pođe za mnom. I nenapušta me, ako ga ne bih oterao.Ali ja ne uspevam da odbijem na

klonost životinje.- I šta uradite s psima? - upitaLun sasvim ozbiljno.

- Imam prijatelja medu seljacima u okolini, pa neki od njihprimi psa, a ja ponešto platim zabudućnost ćetvoronožnog prijatelja- osmehnu se starac. - No sve to

je razumljivo. Počeo sam o tomezbog nečega što se dogodilo počet

kom zime. Jedan mali, čupavi i sasvim crni psić pridružio mi se kodPoljoprivrednog sajma i došao zamnom ovamo. Zastao sam da gaosmotrim. Dva mala crna oka sume gledala s izrazom čudne nade,koja se mešala s izvesnim psećimponosom Ne znam sve te vrstepasa, jer ima ih preko četiri stotine,ali siguran sam da je ovaj bio od

one koja vredi. Prosto, nije molio...On je gledao pravo u moje oči. Kadsam se okrenuo, jer taj pogled me jedirnuo i skoro sam zaplakao, okrenuo se i psić. A onda sam ga pozvao. Jedan seljak ga ponekad donese i psić bude po par sati uzmene.

- Nešto slično događalo se imeni. U Londonu ima čitavo

društvo baš za zaštitu pasa i s izves-nom sumom novca može se obezbe-diti svaki pas dok je živ - reće Lun.

- Eto kakvi smo mi ljudi - uzdahnu starac. — Boli nas i pseća

10



tuga, a ljudima bismo hteli da damoviše i od sopstvenog života...

- Razumeo sam ovaj uvod. Molim te da nastaviš svoju priću — reče Lun.

- Pošto znaš da sam živeo sam,učio, ratovao...

- Znam i to da si bio prisutankad je obešen Duče - upade Lun.- Bio sam, istina je... Jedino

tada sam se radovao nečijojsmrti... No, ostavimo daleku prošlost. Posle rata sam završio studijehernije i posvetio se toj nauci. Alinisam živeo zatvoren. Putovao samsvetom, voleo žene, uživao u veselom društvu... Istina, mora da je u

tom mom neprihvatanju braka odnosno samo jedne žene, bilo i sebičnosti. Ta sebičnost se iskazivala i umom uživanju u ljubavi dece mogbrata.

- Pre nekoliko dana, dok si ti bioi nekoj poseti, Enriko mi je poka-ao fotografije svojih sestara SofijeNiže - reče Lun.

' - Onda si nešto video - nastavistarac. - Enrika si upoznao. Do-

daću samo to da sam verovatno baš ja kriv što on tako živi. Radovaosam se što je najbolji atletičar,prvak u trčanju, nenadmašni ma£e-valac, nepogrešiv strelac i rekaosam mu da treba da živi bezbrižno,

jer naslediće moju ne baš malu imovinu. Davao sam mu novaca, a on je, istina, često b io dragocen pomoćnik u mojim eksperimentima, jer

započeo je studiranje biologije. Nozabavljala ga je više tehnika, pa jestvorio i nekoliko malih pronalazaka, od kojih mu pristižu tanti

jeme koje bi nekome bile dovoljneza život. I sada je on progonjeniodmetnik!... Kuršumi ispaljeni natebe bili su namenjeni njemu...

- Veruješ li da je on pucao nanapadače? — upade Lun.

- Ja to znam — odgovori starac. — Tajno sam se s njim sreo juče.Pričao sam mu da ćeš doći, ali ne ikada. Video sam da ima tamno-ze-leni automobil, jedan od najačih fi-

jatovih modela Znači da me je pratio i obezbedivao.

- On je, izgleda, predvideo mogućnost da njegovi neprijatelji napadnu mene pogrešno verujući da

je s tobom sam Enriko - primetiLun.

Kao da je njihov razgovor telepatskim putem čuo usamljeni čo-vek, začu se zvonjenje telefona i javi se Enriko.

- Možda nas prisluškuju, ali moram da znam - reče on. - Brzo miispričaj šta se dogodilo.

Dr Prekolini mu ispriča kakav jerezultat pucnjave pred kućom usam sumrak.

- Hvala ti, striće! - veselo uzvi-knu sagovornik. - Pozdravi dragog gosta!

- A ti? Šta će biti s tobom? -upita zabrinuto stari dr Prekolini.

- Ne brini! Neću se dati, striće!- doviknu Enriko i veza se prekide.

- Ne uspevam - uzdahnu starac vraćajući se na stolicu kodstola, na kome su bile čaše s vinom.

- Šta to ne uspevaš? — upitaLun i sam otpi gutljaj prijatnog,crvenog vina tipa valpoličelo.

- Eto, ne uspevam da ga vratim stog nesrećnog puta u odmetništvočasti - odgovori starac. - On smatra, kao da je kakav Sicilijanac, damora ne samo da osveti život svojesestre, već i čast njih obe. Ispričaćuti o njima

Starac nastavi da priča na svojnačin, koji je Lun dobro razumeo,ali koji bi drugome mogao biti nejasan. Govorio je prvo o starijoj Enri-kovoj sestri Sofiji. Nju je prirodanagradila ali kaznila već prematome kako se sada gleda lepotomkoja se retko viđa Kad je završilamedicinsku školu, da postane bolničarka ona je zbog svoje lepote i

mnoštva poziva postala manekenka No. i njena sestra jedanaestgodina m lađa koja se rodila kad suroditelji mislili da neće imati višedece, rano je pokazala takođe raskošnu lepotu. Već sa svojih dvanae-

11



stak godina N iza Prekolini je privlačila poglede mnogih ljudi svojomrano ispoljenom ženstvenošću. Kad

je napunila četrnaest godina, počela je da nastupa kao manekenka

Tada su u modu došle »ragacine«,manekenke još uvek maloletne, alirazvijene kao privlačne devojke.Pored svoje sestre Sofija je okupila

još tr i lepe devojčice i postala uneku ruku njihov menadžer. Bile suto trinaestogodišnja Ana Zvevo, petnaestogodišnje Kjarina Bonano iLidija Cestari. Tako su počeli nastupi jedne sasvim odrasle i tri nedorasle lepotice na modnim estradama i pred kamerama fotografa.

Počela je slava najlepše male trupezanosnih devojćica... — Dolazile su ovde i moja kuća je

blistala od lepote, a životna radost ismeh mladosti podmladivali su imene samog - pričao je dalje starac i oči su mu se punile suzama. -Ponekad je bilo gorkih reći izmeđuEnrika i Sofije. On nije voleo to štorade njegove sestre. Ali Sofija jetvrdila da ona bdi i nad Nizom i

nad tri ostale ragacine...Brat je i sam bdio i nad Sofijom inad Nizom, kao i nad tri njihove9aradnice. No nesreća izaberevreme za sebe. Kad je Enriko otišaosa stricem u London, u kući u Milanu ostalo je pet devojaka.

- Kad sam onog nesrećnog časaušli u kuću, vladala je potpuna tišina. Zvali smo devojke, ali niko senije javio, pa je Enriko otrčao da

obiđe sobe. Vratio se s izrazomužasa na licu i molio me da ostanem u prizemnom salonu dok ne3tigne policija — nastavio je dapriča dr Prekolini.

Pokazalo se da je u kući izvršensloćin i to u toku protekle noći. Petnaestogodišnja Niza Prekolini bilae mrtva, a Sofija ranjena u glavu.Verovatno je ubica u panici mislioia ju je ubio, ali ona je ostala živa.Ddneta je u bolnicu i došla je k svesti, pa je ispričala šta se dogodilo.

Željna što većeg uspeha SofijaPrekolini je prihvatila predlog iz-

2

vesnog Gvida Mućolija, zvanog Do-tore, da priređuje intimne modnerevije za grupe bogataša, koji sumogli da plate basnoslovne ulaznice. Posle prvih uspeha Sofija jeshvatila da se iza Mućolija nalazi

još neko, jer neki telefonski razgovori, koje je vodio s nepoznatim ljudima, upućivali su na to. Bila je re-šena da prekine saradnju sa Mućo-lijem čim se Enriko vrati iz Londona. No imala je obavezu da u nekom intimnom prostoru prirediveće »druženja«, kako su to počelida nazivaju u društvu, sa četiri vrlobogata ćoveka.

»Odlučila sam se da to bude u

stričevoj kući... I eto šta se dogodilo. .. A verovala sam da smo bez-bedne u svojoj kući« — pričala jeranjena devojka.

Znala je imena učesnika tog kobnog »druženja«, ali ne i to šta se dogodilo sa tri ostale devojčice. Ana,Kjarina i Lidija su bile nestale. Policija je uzalud tragala.

- Da zlo bude veće, opet smo bilineoprezni - nastavi da govori dr

Prekolini. - Izgleda da su krivciučinili sve da nestanu svedoci njihovog zločina. Sofija je nađena mrtvau bolnici. Ustanovljeno je da jeudavljena...

Starca je izdao glas i jecaji su mupotresli ramena. Trebalo je desetakminuta dok opet nije bio u stanjuda govori. No nije ostalo mnogotoga da se kaže. Ucveljeni brat se

zakleo da će osvetiti živote i častsvojih sestara. Uskoro je kod Želez-nićke stanice Garibaldijeva vratanađen ubijen Gvido Mućoli.

- Možda se nikada ne bi saznaloko ga je ubio, da sam Enriko nijeobavestio neke novinare da je osveta počela i da je prvi krivac kažnjen. »Ja sam saslušao i ubio togpodvodača«, rekao im je dalje. »Svizločinci završiće kao on«. To je značilo izazov podzemlju, odnosno bandama Mafije, koje su se dobro ukotvile u gradu, a zatim četvorici bogataša .. - pričao je dr Prekolini.



- Zar se znaju i njihova imena?!- iznenadi se Lun.

- Da, znaju se - potvrdi dr Prekolini.

Lun uključi svoj minijaturni magnetofon, čija kao vlas kose tankažica je pomagala da se zabeleživažni podaci i da sigurno budu sa

kriveni. jer samo Lun je znao tajnureprodukovanja snimljenih reći.

- Reci mi ta imena i šta znaš otim zločincima - reće on svomostarelom i već umornom domaćinu.

- Mučoli je priznao da iznadnjega stoji izvesni Genco Nereti -poče dr Prekolini. - Njega smatraju jednim od najlepših, ali i najpokvarenijih ljudi u Milanu. On ječovek Mafije, koji vodi poslove okonadgledanja prostitucije za visokodruštvo u gradu. On će morati dagovori kad ga Enriko nađe.

- A ko su ostali?

- Zna se samo koji su stari pokvarenjaci učestvovali u sramoćenjudevojćica te kobne noći. U mojukuću, dok su Sofija i devojčice bilesame, došli su četiri ćoveka. Prvi je

Dorđo Salvatore, pedeset i sedmogodišnji vlasnik mnogih prodav-nica i dve fabrike cipela u više gradova Italije. Oženjen je ima dvasina i kćer, a žena mu je u pedeset iprvoj godini starosti. Ona je bogo-moljka i uspeva da drži svoju decudaleko od muža grešnika On i imanadimali Pekatore ’... - očito snaporom je pričao dr Prekolini

Govorio je dalje o drugom boga

tašu, koji je bio došao da se tajnonaslađuje lepotom nedoraslih devoj-čica. Bio je to Kamib Dolkoni, vlasnik osamnaest motela na Stradi delsole, oženjeni čovek, čija drugažena je živela neki svoj život, jer isama je bila bogata i bezobzirnaPedeset i petogodišnji Dolkoniimao je osamnaestogodišnju kćer,koja je bila uzalud upisala studijeengleskog jezika Jer, upustila se u

1 Peccalore grešnik (i tal .)

onaj naćin življenja koji vodi u propast.

Treći učesnik »druženja« s kobnim završetkom bio je veleposed-nik Mateo Feroni, čiji ogromni vinogradi, mnogobrojni podrumi vina ipogoni za preradu su donosili zna

čajne prihode. Svak je bio iznenađen pričama da je i on umešan, jerFeroni je poznat kao verski zanesenjak, koji je u tom duhu vaspitavaoi svoju decu. On je i najmlađi ugrupi bogataša, koji su posetilikuću u doba odsustva njenog vlasnika da bi uživao u »gledanju« devojćica Sa svojih četrdeset i šestgodina ćelav i uvek razbarušenihostataka kose na glavi, skromno

obučen i strogog izraza lica nikakonije dao da se nasluti kako i onmože biti razvratnik. Četvrti učesnik događaja bio je tri godine stariji, ali jedini neoženjeni međunjima Akile Kondinela On je iinaće poznat kao razvratnik. Njegovo bogatstvo potiče od prihoda iztri fabrike konfekcije.

- Jesu li priznali šta važno? -upita Lun.

- Koješta! Oni nisu ništa priznali - odgovori starac - Tvrde danikada nisu videli ni Sofiju, ni Nizu,ni tri nestale devojčice. Imaju alibije za tu noć i mnoštvo svedoka

Tobože iznenađeni su što se spominju njihova imena i tumače to mogućnošću da se neko zlonamernoposlužio njima.

- Pa i šta bi drugo - primetiLun. - Sada su uklonili i jedinog

svedoka, odnosno nesrećnu Sofiju.- I sada se trude da uklone En-

rika. Današnji napad je izvedenzato što su možda očekivali da samnom dolazi on - razmišljao jeglasno stari naučnik.

Lun ga je neko vreme zabrinutogledao, a onda reče:

- Moraćeš da zatražiš zaštitupolicije. Ja ću još večeras otići, jersutra će se već pojaviti moje fotografije u novinama oa ko zna štamože da se dogodf

13



— A kuda ćeš po ovom mrazu? — upita starac.

— Snaći ću se već nekako. Moram postići to da se nađem sa Enri-kom. Sada treba spasavati njega.

— I one devojćice, ako su još žive. — Da, njih takođe. Na kraju, mo

ram da te zamolim za opreznost,

jer ne verujem ni policiji. InspektorPaskali izgleda suviše blag i blagonaklon, ali ne znam šta bi učinio dase susretne sa Enrikom - reče Lun.

— Sem tebi, nikome ne verujem.Enriko je ubio... On se odmetnuo.Gubim ga, na svaki način. Ali nekase osveti... Neka — glasno pro-plaka starac.

Lun se trudio da ga uteši i smirigovoreći o nadi da će Enriko Preko-

lini uspeti da kazni ubice svojih sestara i da se vrati mirnom životu.

— U današnjem svetu i po važećim zakonima on nema nikakvihšansi - s tugom reče starac. - On

je odgurnuo zakon i uzeo pravdu usvoje ruke. Ubijaće kako je već po-ieo, pa će ga policija i podzemlje joniti jednakom marljivošću i kazniti na najsuroviji način. Umreće

moj Enriko, a nije se naživeo. Nijestvorio porodicu... Zar to nijestrašno?

Odjednom starac ućuta, jer bešeshvatio da sve to govor i čoveku koji

je odavno u istom položaju u kakvom će se tek naći Enriko Preko-lini.

— Ne treba gubiti nadu - ne bezizraza tuge na svom muževnomlicu reče Lun. — Moj prim er govori

da se uvek može naći pravi smisaoživota.• — Sada, kad na put sličan tvome

kreće i moj dragi Enriko, mislim dabolje shvatam i tvoj položaj. Čitaosam o tebi dosta i znam te skoro čitavu deceniju, a ipak si za mene ta

janstvena ličnost. Kako je sve topočelo? Kako trpiš progone i stalnioprez? Kakve su tvoje nade? Pričajmi o tome, jer onda ću možda naćineku nadu i za Enrika.

Lun je pričao o svom detinjstvu,dok se još uvek zvao Donald Rajt.

Njegov otac Antoni, pošto mu se ijnervnom rastrojstvu zbog muževlje.vog finansijskog sloma ubila ženepoveo je dečaka u Ameriku. Tamcj’

je zapao u mreže zločina, pa je izgu.bio život i nestao s mrljom da je bic,gangster. Posle je dećak uzeo pre.zime Sikert i ne znajući da ga poq

svoje okrilje uzimaju baš ubice nje.govog oca. Tri po zlu čuvena gang.stera spremali su ga da bude naj.veći zločinac sveta.

- Ali oni su pogrešili, jer od ćo_veka koji nauči mnoge veštine i ste-,kne mnoga znanja ne može di(postane zločinac — pričao je dalje,Lun. - Nauka me je privukla svo-'

jom snagom i zadržala za sebe i pored moje prošlosti. Otkrio sarrjistinu o zločinima gangstera FalkaMajnarda i Brauna. Oni su nestali i

ja sam nastavio da se borim pro-tivu zločina, ali ni nauku nisam napustio. ..

- Kad bi to mogao i Enriko -prekide ga starac. - Ali on je biosportista. Atletika i mačevanje, streljaštvo i igranje šaha, smućanje poAlpima. plivanje i sve druge

sportske discipline postaće mu nedostupne. A on ne može da se zatvori u svoju tajnu labaratoriju, kaoti. Jedino možda uz tebe... Kad biuspeo da ga otrgneš i uzmeš k sebi... No šta ja to govorim?! Zar tebinije dosta što ulažeš nadljudskenapore da se i sam održiš?

- Ućiniću sve što budem mogaoza tvog posinka Enrika — reče Luni lice mu dobi odlučan izraz. — Obe

ćaj mi da ćeš u samom sebi ojačatinadu u srećan ishod Enrikovogobračuna. Moraš savladati tuguzbog smrti tih divnih i nedužnihdevojaka. Moraš naći snage da i dalje živiš, jer potreban si Enriku...

- Jedino još to mi daje snage.Zbog toga sam savladao svoju sa-vest i pozvao te da dođeš u pomoćEnriku. A otkud mi pravo da to učinim? Ja znam šta je pravo i stidimse svog postupka, ali u jednom trenutku nisam znao kome da se obratim - govorio je starac zadihano i

14



kao da grab i da što pre kaže sve štomu je na duši.

- Sada sam tu i neću se povućidok i ti sam ne budeš mogao rećida je sve okončano - reče Lun. — A sada bi bilo dobro da ja odem.Narednih dana naći ću način da se

viđam, ili dogovaram s tobom. Treba da nađem sigurno skloništeza sebe, a možda i za Enrika Sada

je najvažnije da se s njim što prenađem. Ti si nam jedina veza i učiništa nadeš da treba kako bismo seEnriko i ja sreli.

Starac je klimao glavom u znakda razume i da će ućinito ono što seod njega očekuje. A onda ispratiLuna. koji mu reče da zna dobar

novi hotel u istočnom delu grada iblizu Centralne železničke stanice,pa će otići tamo.

- Mi smo krenuli, a nismo pozvali taksi — priseti se starac ilupnu sebe dlanom po čelu.

- Stanica podzemne železnice jetu kod Hipodroma, a prtljag mi nijetežak — osmehnu se Lun i izide.

Te večeri Lun je bio zadovoljan

smeštajem. Bio je to nov i vrlo moderan, ali ne suviše luksuzan i skuphotel u uličici uz prostranu Via Pal-manova blizu stanica podzemne železnice. Lun je radoznalo razgledaopodove u sobama, koji su bili od keramičkih ploča i zagrevani ćelompovršinom cevima postavljenimispod njih. Kupatilo je bilo dovoljnoveliko i veoma lepo, pa se obrijao iokupao. Restoran je bio odličan iLun je večerao, a onda otišao u hotelski salon s televizijskim prijemnikom. Tamo je sačekao emisiju vesti,u kojoj je video snimke s mestaobračuna kod kuće dr Prekolinija.Nije bilo nikakvih iznenađenja i on

je bio zadovoljan time što mu je šešir na snimcima prilično skrivaolice, a nejasnosti slike doprinosilo

je i padanje snega u onom tragič

nom trenutku. Dakle, Lun se mogaopouzdati u to da ga ljudi koji su gledali emisiju neće prepoznavati i naulici, ili bilo gde u hotelu.

Hotel »Flumendoza« imao je malibar i Lun se odluči da neko vremeprovede tamo u razmišljanju i smiš-ljanju planova On je ovde bio bezsvojih sigurnih drugova Makfer-sona, Ro Hača, Hofa. ili reporteraMarkinča Nije imao oružja i

opreme, niti skrovišta da se skloniod mogućih potera Sve to trebalo je stvoriti, jer je bilo moguće zatošto je Lun imao novaca upućenihna Milansku banku, a i dovoljnomogućnosti da ode do Švajcarske,gde je imao neograničena sredstvauložena na šifru. Tako se završilo

jedno prijatno veće uprkos žalosnim događajima koji su Luna doveli u Milano.

No jutro je donelo nove brige.Lunovo iznenađenje je bilo veliko ivrlo neprijatno. Kad je ustao, zatražio je da mu donesu u sobu doručaki nekoliko jutarnjih listova i časopisa. Hteo je taJco da što boljeupozna događaje u čitavoj toj zemlji, da ih tako upozna da niko ne pri-meti da je stranac. Njegov italijan-ski izgovor b io je odličan, a umeo jeda se posluži s više lokalnih na-

rečja. Njegova želja je bila brzoispunjena.

Posle doručka smestio se uudobnu fotelju kod prozora, pogledao snegom zasute krovove i osluš-nuo zavijanje vetra, pa počeo da lista novine. Hteo je prvo da čita ovremenu širom Evrope i Italije, jertih dana se bilo pogoršalo i vladalesu vrlo niske temperature. Ali,trgao se od prvog krupno štaihpa-nog naslova, koji je glasio:

LEJN ILI LUN?Preko tri novinska strupca nala

zio se snimak načinjen u trenutkukad je on vadio svoj kofer iz alfaromea oštećenog pucnjima napadača.

»Ako je taj čovek mogao da zavede policiju u pogledu svog identiteta, pa i u pogledu toga kako je

ostao živ pred pravom kišom kur-šuma ispaljenih neposredno unjega i kroz već razbijena staklačoveku naviknutom da logično

15



misli ne mogu da izmaknu činjenice«, pisao je novinar Albertini.»Odmah se postavlja jedno notornopitanje. Ko je mogao da ostane živstojeći pred dva revolvera, čiji svimeci su ispaljeni k njemu iz neposredne blizine? Samo ćovek koji je

bio zaštićen odećom od kevlara, teneprobojne tkanine kojom se naopasnim mestima štite ugroženi velikani!

Zar je to i Tom Lejn, jedva poznatiengleski inženjer? On nije državnik. niti ćovek kome preti opasnostod terorističkih napada. I ko bimogao da dođe iz Londona u po-setu starom profesoru hernije drPrekoliniju? Koga to zanima he-

mijsko zarobljavanje sunčeve energije? Evo koga: slavnog naučnikaDonalda Sikerta, odnosno Luna,kralja ponoći. Pa setimo se opisaizgleda tog slavnog naučnika iavanturiste, a onda pogledajmo snimak inženjera Toma Lejna.

No, ima još jedan dokaz, o komegovore dve na sledećoj strani prikazane fotografije. Pre godinu dana

izvesni dr Tomas Strobang, profesor fizike na londonskom univerzitetu održao je svega nekoliko predavanja, a onda je morao da nestane, jer otkriveno je da se pod tim imenom skriva sam Donald Sikert. Evo

jedan odlomak vesti iz naučnog časopisa, koji je objavio i ovu fotografiju:

»... Naučno proračunatim i objašnjenim dokazima profesor dr Stro

bang je oduševio ne samo studente,već i sve svoje saradnike idejom dase ulože veći napori na korišćenjusunčeve energije na zemlji. I samoduševljen, tobožnji dr Strobangobećava nam novu eru na zemaljskoj kugli. Biće napuštena atomskaenergija i korišćenje mineralnihgoriva svedeno na minimum, jersve to može da zameni sunce...«

Pogledajte fotografije dr Stro-banga i inženjera Lejna koji moždai sam ima pravo na titulu doktoranauka, pa će nestati sumnje u pogledu identiteta čoveka koji je uple

ten u najnoviji revolveraški obračun u Via Arnaboldi...«

Lun je već bio svestan da se dogo dilo ono što će mu ovde u Milanudoneti ogromne nevolje. Potrebno je samo još malo vremena da sveshvate policija i podzemlje, pa će

nastati hajka za tobožnjim TomomLejnom. Ipak. on mirno pročita svenovine, pa onda pozva dr Prekoli-nija. Starac mu poznade glas iako

je Lun javljao: — Ovde Donaldeli. Vaš psić, koga

ste uzeli pod svoje sasvim je dobro.No, danas u novinama piše da gatraže...

— Već sam sve pročitao. Vide-ćemo se kad prođe zima, a dotle mipazite miljenika. Voleo bih da gasvako veće izvodite u šetnju do izvora na brežuljku - reče starac.

— Sada je veće već u sedamnaestsati, a ja to mogu tek oko dvadesetKod izvora je zaista lepo — odgovori Lun.

Odmah zatim on spusti slušalicu, jer njih dva su se bili razumeli. Bilo je sreća što je stari profesor još

uvek imao odlično pamćenje, pa sesećao čak i kafea u kojima je sedeos Lunom još pre nekoliko godinaKafe »Fonte Zelbio« pripadao je ćo-veku koji je poticao iz brdskog seo-ceta Zelbio iznad zapadnog kraka

Jezera Komo. Mora da je pamtiokakav lep izvor, pa ga se setio kad

je tražio ime za svoj kafe. »FonteZelbio« nalazio se u uličici iz Trga

Leonardo da Vinči i Lun se sećaoodličnog mleka koje je tamo um-esto alkohola ispijao sa dr Prekoli- jem.

Početak jutra nije obećavao bašmnogo dobra za taj dan. ali Lunkrenu bez dvoumljenja. U svojojtorbi potraži mali adresar, u kome

je bio popisao trgovine u kojima ćemoći da kupi što mu treba. U džep sadresarom stavi i lažna, ali odličnofalsifikovana dokumenta na imetrgovca ženskom odećom LuiđijaFarentina Bila je tu i dragocenadozvola za vožnju automobila Ost

16



alo je još da rizikuje i još uvek kao Tom Lejn siđe i plati hotelski račun.

Pokazalo se da je imao sreće. Snatućenim šeširom i naoćarimabez dioptrije nije mnogo ličio načoveka s fotografije u novinamaPlatio je račun i izišao sa svojimkoferom i torbom. Dočekao ga jesnežni kovitlac.

Sneg i zima smetaju i drugimapomisli on i osmehnu se odlazećika novoj, dugoj Ulici Padova I odmah je pronašao agenciju za iznajmljivanje automobila Uzeo je fi-

jat 131, jer takvih kola je bilo veomamnogo na ulicama grada Naravno,kola je iznajmio na ime Luiđija Fa-rentina.

Posle jednog sata kupovanja sitnih potrebština i odeće novi LuiđiFarentino nije nimalo ličio na

Toma Lejna. Sada je mogao da pođedalje po Milanu.

IIIEnriko Prekolini je bio obrijao

svoju gustu, svetlu kestenjastubradu i više puta se osmehnuo svo

joj neprilici, jer lice mu je sada ze-blo više nego drugim ljudima.Istina, belina kaže na delu lica koji

je pokrivala brada i tamnija ni jansa na čelu i gornjem delu licabehu mu dali neki nov izraz, pa ga

je teško bilo poznati, jer već godinama je nosio bradu. Pored toga,potrudio se da promeni frizuru iodeću, a da izbegava mesta na ko

jima se ranije često viđao.

Pošto je uspeo da se smiri posleonog obračuna sa Mučolijem i odnjega saznao šta se dogodilo u kući,nadao se da će brzo naći GencaHeretija i bogate učesnike događaja koji su se tako kobno završiliza njegove sestre. No, pokazalo seda su se stvari odjednom izmenile.Svi oni su prosto nestali, sakrili se ičekaju.

Oni čekaju mene, a ja moramnjih, pomislio je znajući da će gatražiti. Trebalo je pustiti da prođeprvi talas istrage oko smrti njegove

sestre u bolnici. Trebalo je tražitinestale devojčice. Trebalo je naćiskrovište i ujedno štititi strica Trebalo je, trebalo i uvek je nešto trebalo. .. A mraz je stezao.

Od strica je čuo da će iznajmitikola za gosta i otići da dočeka

Toma Lejna. Nije starcu ništa rekao, ali odlučio je da ga prati, jerželeo je da proveri prati li ga policija ili neko iz podzemlja. I tako sedogodilo da se našao iza jednog »re-noa* za koga je utvrdio da pratistričeva kola On je izgubio tragalfa romea ali mu je na vidikuostao reno. Ta kola su ga dovela dostričeve kuće. I tako se dogodilo da

je bio svedok napada na automobil

u kome je bio Tom Lejn. Bio je oča jan što je zakasnio skoro jednu minutu zbog naglog kretanja, jer mašina se trgla i točkovi su klizali nasnegu. Tek kad je polako krenuo,kola su počela da se pomeraju. Morao je polako da ubrzava, a lepo jevideo kako napadači prilaze automobilu iz koga je starac tek bio izišao.

Morao je jednom rukom da pucaiz kratke uzi mašinske puške, koju

je sa sportskom opremom bio do-neo iz Austrije. Pretila je opasnostda pogodi napadnutog Lejna, pa jepucao nisko. Tek kad su napadačipopadali pogođeni u noge, mogao

je da doda zadnji rafal i da pobegnes tog sada opasnog mesta. Morao jeisto veće da napusti svoja kola, jermožda je neko video njihov broj, a i

i nače njima nije smeo još dugo dase služi, iako im je bio stavio lažnibroj. Već sama boja ih je činila privlačnim za policiju, koja je želela daga spreći u daljem obračunu sa zločincima.

Posle neobičnog događaja naulici, Enriko Prekolini požuri da seskloni od snega i zime. Znao je daće jedino sigurno sklonište naćikod Albertine. Noseći svoju torbu snešto veša, uzi mašinskom puškom,dva revolvera iz očeve zbirke i kuti

jama metaka, on uđe u staru i zapu

17



štenu zgradu u Via Pordenone blizuPjaca Udine.

- Ko je? - čuo se ženski glas izavrata.

- Enriko, otvori! - odgovori on.Vrata se odškrinuše i pomoli se

devojka prćastog nosa i prijatnog

izgleda.- Zar ti nisam rekla da ne možešviše k meni? - pitala je ne pravećimu prolaz.

- Zima je i nemam kuda - odgovori on smrknuto.

Ona napravi ljutitu grimasu i propusti ga unutra On spusti torbu ipoče da svlači kaput i skidekrznenu kapu, pa stojeći poče datrlja ozeble ruke i promrzlo lice.

Ona nogom gurnu torbu i s uzdahom reče:- Gvožđurija...- To je ono što sada moram da

nosim - reče on i uđe u jedinu de-vojčinu sobu.

Spusti se u jedinu, staru i umašćenu naslonjaču. Ona ćuteći gurnumali sto bliže njemu, pa iz ormanadonese hlepčić i tanjir s nešto sira išunke. Pored toga stavi i slamom

opletenu bocu kijantija. Enriko samnali vino i žudno ispi prvu čašu kaorubin crvenog vina.

- Slušala sam vesti — reče ona.- Šta si čula?- Ubio si mafijaša Selmija i ra

nio Falkija.- Napali su...- I to sam pročitala. No o tome

govorim zato što si posle toga došao ovamo.

- Kuda da odem?- Kud god hoćeš, ti razmaženi

gospodičiću! Dok je tebi bilo dobro,nisi hteo ni da čuješ za to da nampristupiš.

- Ali ti pripadaš crvenima. Ja nemogu s vama... Ne odobravam teror ni crnih, ni crvenih. Istina žalim vas koji ste u zabludi misleći dase tako može doći do ljudske slobode. Crne mrzim, jer i oni su u zabludi verujući da će vratiti fašizamtim groznim, masovnim ubistvima.Oni ubijaju narod, a vi političare i

bogataše. Ne, ne mogu to da prihvatim - govorio je Enriko držeći u

jednoj ruci nož, a u drugoj već načeti hlepčić.

Onda ućuta i poče da jede. Razmišljao je o Albertini Bijardi, de-vojci koja je napustila studije arhi

tekture u Rimu i postala ilegalaccrvenih brigada. Sreo ju je pre trimeseca na nekom predavanju o političkim prilikama u svetu, koje jedržao neki bradati momak, o komese malo znalo. Tada je Enriko pri izlasku nehotično gurnuo devojku imodrom kišnom ogrtaču i zamolio

je da mu oprosti.- Nisam od marmelade - nas-

mejala se ona. - Nema potrebe da

se izvinjavate.- Niste marmelada, ali ste slatki

- našalio se tada i nastavio da korača pored nje.

Marmelada nije vaša i ne možeteni da liznete - našalila se i ona.

I, tako, reč po reč, šala na šalu injih dvoje su koračali oko severnogdela Parka Reviza, a onda su svratili u jedan kafe. Kako to običnobiva kod mladih, već posle nekolikodana priznali su jedno drugom dasu »stali na mađije« i našli su se uzagrljaju. Bili su to lepi dani sve doEnrikovog odlaska u London,Istina, izvesnu mračnu senku je naoboje bacala činjenica da se devojka bavila nekim tajnim poslovima.

- Nije još vreme da ti kažem šta je po sredi. Važno je da sam samotvoja u ljubavi ali u svemu drugompripadam svojim drugovima - rekla mu je s tugom u očima.

,A kad se dogodila nesreća, onaga je prihvatila i pokušavala da gauteši. No kad joj je on rekao da ćese osvetiti svoje sestre na najsuro-viji način, ona je rekla:

- To nas rastavlja. Nas dvojeviše ne smemo da se viđamo, jermoglo bi se dogoditi da nam nava

liš na glavu i policiju i Mafiju. Iinače s njima imamo mnoštvo neprilike.

- Ko to?

18



- r'itaš kao da si tupouman...- Zar je sve to važnije od naše lju

bavi?- isto to ja mogu tebe da pitam.

Ti si sada postao odmetnik, a jasam to odavno - zaključila je ona

Shvatio je da ona pripada tajnoj

organizaciji, ali nadao se da će jeodvojiti od nje. Vraćao se k njoj,iako ga je molila da je ostavi. Sadaga je jedva pustila u svoj bedni stančić.

Kao da je telepatski čitala njegove misli, ona reće:

- Ovaj stan nije moj. Ne smemda ugrožavam one koji će moždadoći da se sklone ovde.

Enriko pomisli kako je to neprih

vatljivo da kod Albertine dođe nekineznanac i jednostavno ostane datu živi, ili samo prespava nekolikonoći.

- Kako je sve to mučno — rečeon preko zalogaja.

Ona shvati da mu smeta da jede,pa ode da skuva čaj na malom re-šou u uglu. Ćutali su zaneti svojimturobnim mislima

Te noći dugo su razgovarali. Al-

bertina je tvrdila da ga voli tako dabi žrtvovala život za njega ali mprada prestane da ga viđa jer to nalaže disciplina u njenoj tajnoj družini.

- Dobro, potražiću drugo sklonište - zaključio je Enriko.

Dugo nije mogao da spava Zbogtoga se ujutru nije odmah probudio.

Trgao se kad su lupnula vrata Ona je donela novine. Odmah je potra

žio vesti o događaju pred stričevomkućom i prvo što je pročitao bio jenaslov koji je pitao: »Lejn ili Lun?«.

Ona je čitala preko njegovog ramena i on oseti kako se njena rukasteže oko njegovog ramena

- Sad i to... Neće pristati... Od-baciće me kao grešnicu... - govorila je tiho.

- Sta kažeš? - okrenuo se kknjoj Enriko. - Ko će da te odbaci?

- Oni, moji drugovi..- Ali ja neću. Budi moja - obgrli

je on iskosa oko struka

- Ne. moraćeš da odeš, dragi -reće ona i suze joj grunuše.

Utešni poljupci se pretvoriše ustrastvene i njih dvoje odbaciše novine s tim strašnim i nemilim ve-stima pa se zagrljeni nađoše nauskom, neudobnom ležaj u, koji im

se učini kao cvetna poljana radosti.Bližilo se podne kad je Enriko iz

ulične govornice pozvao strica Pozdravi ga, reće mu da je pročitao svenovine i zaključi:

- Sećaš li se jazbine?- Da - odgovori starac, jer znao

je da je pre više godina izgrdio svogsinovca što ga je video u kafeu uVia Kolodi, iznad koje je bilo jednood onih prenoćišta koja primaju

sumnjive parove na po nekolikosati, a imaju mogućnosti da pozovudevojke sa ulice, ako to gost zatraži.

- Mogli bismo da pokušamo dato bude tamo - reče Enriko misleći na susret.

- Kada? - upita starac.- U tri sata.- Prihvaćeno! Biće kako treba -

zaključi starac misleći na to da ćeizbeći da ga neko prati i tako

ugrozi njegovog posinka.Kad se vratio u stan Albertine Bi-

jardi. ona opet poće razgovor o njegovom odlasku.

- Ili ti, ili ja To je jedina alternativa koju su mi ostavili. Bila sam s

jednim od naših ljudi - reće ona.- Otići ću ja - odgovori Enriko

- Ali ne odričem te se zauvek. Kaczavršim ono što moram, potražićite svakako.

- A gde li ću ja tada biti? - kaoda pita samu sebe reće devojka.

- Shvataš li ti, Albertina, da te javolim? Zar bi mogla da odeš, a dami ne ostaviš poruku?

- Smislićemo nešto. Učili su memnogim veštinama ilegalnog rada.Postoji nešto pod imenom »poštansko sanduće«. To je kakvo skrivenomesto, na koje se ostavi poruka

Nije teško u nekom parku, ili objektima podzemne železnice, na nekojstanici, ili u hotelu naći takvo rne-

19



sto... - govorila je devojka gleda jući kako on sprema svoju torbu.

Zastao je trenutak razmišljajućinad oružjem. Jedan revolver zataćeza pojas, a drugi pruži devojci.

- Neka ti ovo bude poklon i uspomena od jednog odmetnika zbog

časti porodice. Nije li to staromodan razlog? - nasmeja se on.- Devojka razgleda revolver, vič

nim pokretom zavrte kolo i oružjespremno za paljbu zadrža u rucispuštenoj niz telo. Gledala je kakoon proverava okvire metaka zamašinsku pušku i kako je smeštana dno svoje torbe.

- Ne bih te gonila od sebe da menije strah? - reče ona tada. - Co-

vek danas nikome ne može dareruje.

- Ne razumem te, draga -uspravi se Enriko, jer već beše zatvorio svoju torbu.

- Morala sam izvesnim ljudimada kažem ko si i oni zahtevaju daodeš. Jutros sam bila napolju dakupim novine, ali i da se susretnems jednim od njih. Bio je ljut što ti većnisi daleko od mene i ovog stana -odgovori ona.

- Misliš li da bi oni mogli da nešto preduzmu protivu mene? -upita on još uvek stojeći nad torbom.

- Ponekad naslutim da se negde,u tamnim vilajetima skrivanja, dodirnu crveni i crni teror, podzemljesa svim vrstama zločina i tajni deo

javne politike - dodade Albertina.

- Da li te ja dobro razumem?Misliš li da bi tvoji crveni teroristimogli da me gurnu pred cevi Mafije, ili policije? - upita Enriko izbog nečega se ukoči.

I ona beše ćula neki šum izpravca vrata. Enrikova ruka pode krevolveru i u istom terenutku vratase rastvoriše*kao da ih je raznelaeksplozija.

Enriko je pucao u magnovenju.

Pucajući je kleknuo na jedno ko-leno. Prvi od dva napadača, kojibehu upali s revolverima u rukama,nišanio je u Enrika, ali već je bio

pogođen. Drugi je držao oružje skre-nuto prema devojci i Enriko nehotično pogleda k njoj. I ona je držalapodignut revolver, ali pucala jekasno. Ruka joj je već padala, pa sekuršum zari u pod.

- Ne! - viknu Enriko i jedva na-

tera sebe da prvo nanišani, a tekonda opali u čoveka koji je pucaona devojku.

Napadač kao da odskoči ustranu, ali onda pade na pod kao dase bacio na njega da našeto uhvati.Prvi napadač pokuša da podignerevolver, koji još nije bio ispustio,ali mu ruka klonu.

Enriko ispali u njega zadnji metak iz doboša revolvera i odmah gapreseče strah da će naići još neko.Zato se baci ka revolveru koji bešeispustila Albertina, jer znao je da unjemu mora biti još koji neispaljenimetak. Tek kad ga je držao uperenaprema otvorenim vratima shvatida više niko ne dolazi. Ipak on brzootvori torbu i izvuče kratku uzimašinsku pušku. To oružje izraelske proizvodnje kao da je bilo

načinjeno da se lako skrije u torbu,a i pod kaput. Tek tako naoružan kleče kod de-

vojke. Kao svestrani sportista znao je dosta o povredama, pa mu nijetrebalo mnogo vremena da proceništa je s devojkom, kada je nedavnobila zapalila plamen snažne ljubaviu njemu.

- Albertina!... Ne, ovo ne smebiti istina! - jauknu on i suze mu

naglo navreše na oči.Začuše se glasovi u hodniku.

Neko je dozivao pitajući šta se todogađa. Zato Enriko ustade ioprezno proviri uz ragastov vrata.Pomaljale su se glave iza odškrinutih vrata duž hodnika. Gore naspratu je neko vikao:

- Zovite policiju! Neka nekootrči do telefona i javi policiji!

Dole u prizemlju neko je trčao.Enriko još jednom dotrča do de-vojke i zastade u nadi da će osetitida ona još diše. Ali nada je bila uza

20



ludna. Zato on uze torbu u levuruku, a mašinsku pušku, kao da jeto pištolj, zadrža u desnoj i iziđe uhodnik.

Na ulicu je istrčao iz zaleta, jeročekivao je da mrtve napadačeneko čeka napolju. To se i dogodilo,

jer iz jednog automobila, na komenije bilo snega, odjeknuše pucnji.Enrikove trkačke sposobnostiovoga puta mu pomogoše da iz-begne kuršume. Udaljavao se brzo iu suprotnom smeru od onog kakome su bila okrenuta napadačevakola.

Već se čula policijska sirena. To je značilo da je pre stanara oronule

kućerine neko javio da se u njojpuca, pa je radio javljanjem nekanajbliža patrola upućena tamo. Ne,eto, i od patrole je novi odmetnikbio brži.

Enriko skrenu iz Via Pordenoneu Via D’Aragone. Već u Via Starošao je samo ubrzanim korakom.Uspeo je da se udalji od zvuka policijske sirene u splet ulica premaParku Lambro. Opet je skrenuo

kružnim pravcem da bi stigao doPjace Udine, gde se nalazila stanicapodzemne železnice linije dva.

Vozeći se sedeo je na klupi kodvrata i držao svoju torbu na kole-nima. Razmišljao je kuda da krene.Primećivao je da ga mnogi putnicipodzemne železnice gledaju ili sčuđenjem, ili sa sažaljenjem. Tektada on shvati da je gologlav i danema zimskog kaputa ili bilo kak

vog ogrtača. Morao je brzo da seodluči, jer možda će neko uzput nanekoj stanici skrenuti pažnju policiji na čudnog putnika. Znao je daljudi nisu spremni da pomognu jedan drugom, a naročito ne i da seza njega izlože bilo kakvoj opasnosti. Ali mnogobrojni su oni koji suspremni da nekoga potkažu i op-štuže, naročito ako ih to ničim neugrožava.

Pa šta da radim? pitao se skoroizbezumljen od bola zbog smrti Al-bertine Bijardi. Postojao je jedinizaključak da mora doći do zimskog

kaputa ne samo da prestane bitiupadljiv, već i da ne pati od zime.Već na stanici kod Pjace Piola oniziđe iz voza i uputi se ka toaletu.Osmotri ljude pred sobom. Jedan jebio njegovog rasta i imao je kaput

kakvih je mnogo prošle godine prodavala konfekcija. Enriko pođe zanjim. U toaletu mu gurnu cev revolvera u bok i tiho reče:

- Uđite u kabinu, ali bez otpora.Ako šta pokušate, ubiću vas odmah.

- Ne pucajte... Imam trista hiljada lira u novčaniku. Uzmitesve... I sat i prsten - govorio je zaista tiho napadnuti nesrećnik.

- Ne trebaju mi ni vaš novac, ni

dragocenosti - reče Enriko zatvarajući vrata kabine. Pokažite misamo ličnu ispravu.

Žrtva je drhtala od straha i jedvaizvuče novčanik. Kartu identiteta

jedva izvuče, pa mu Enriko uze novčanik iz ruku. Samo jednom rukomon lakše otvori kartu i pročita imeuplašenog čoveka. Pri tome ispa-doše i dve posetnice. Napadnuti ihpodiže.

- Posetnice s vašim imenom? -upita Enriko.

- Da... Hoćete li i njih? - upitanesrećnik.

Enriko mu vrati novčanik i uzesamo jednu posetnicu.

- Uzeću samo vaš zimski kaput,ali platiću vam ga Moj kaput jeuzeo neko drugi, pa sada moram i

ja tako da se opremim. Ne mogu da

idem i kupujem. Vi možete - rečezatim.

- Mogu... Ne morate da platite- reče uplašeni čovek, koji se zvaokao i jedan omiljeni italijanski filmski komičar.

- Svucite kaput - naredi Enriko.

Ćovek posluša i pribi se uz zidkabine.

- Ostanite ovde najmanje četvrtsata. I ni za živu glavu ne javljajtepoliciji. Ja nisam razbojnik, većodmetnik časti Enriko Prekolini...

21



Seo ye za isti onaj sto za kojim ga je stric video onda slučajno prolazeći ulicom. Tako je mogao da motri rta prilaz kafeu i da primeti dolazak sumnjivih osoba, ali pre svegasvog strica. Nije bio baš bezbrižanšto se tiče strica, jer nije više bio siguran u njegovu sposobnost da sve

na vreme primeti. Jedan čovek malo neobičnoghoda. kao da poskakuje, prođemimo izloga. Imao je nekakav pastirski šešir na glavi, ispod koga jevirila duga, kao ženska kosa, a bio

je ogrnut nekom vrstom šarenogmeksikanskog ogrtača bez rukava.Kad se vrata kafea otvoriše, vetarubaci i malo snežne prašine, a navratima se pojavi baš onaj čovek.Enriko opet skrenu pogled ka ulici,ali sa strane u vidnom polju mu sepojavi onaj neobični gost. Prilazio

je njegovom stolu.- Oprostite, čekam društvo -

reče Enriko.- Nisam ni ja baš loše društvo -

odgovori nepoznati i pomeri stolicuda sedne.

Tek kad je čuo taj glas, Enriko

otkri ko je došao. Zahvati ga nesavladiva potreba da se smeje. Imatako trenutaka kada se potreba zasmehom pretvori u pravi napad,bolesno stanje smeha, koje ne možeodmah ni da se savlada ni da se prekine.

- Ti?!... - jedva izgovori Enriko.pa ga opet potrese napad smeha.

Stric više nije imao svoju belu

bradu, a bela kosa je bila pokrivenasvetlo-smeđom, neprirodnom i naprvi pogled perikom od sintetike,

jer one prave su bile skupe. Istina,takve perike su nosili mnogi tipoviželjni nekog novog, zabavnog izgleda. Viđao je dosta i takvih ogrtača. I sve to nikada nije privlačilonjegovu pažnju. Ali sada, na njegovom stricu, ozbiljno tihom naučniku, koji je duboko zašao u osmu

deceniju života, sve to najpre je izazivalo smeh, a onda zapanjenost inevericu.

- Prošetaj do toaleta - reče starac i popravi periku.

Enriko Prekolini pritisnu ustedlanom, kao da zadržava povraćanje, pa ga posluša i otrča niz zavo

jito stepenište u podrumski toaletkafea. Tamo je počeo glasno da kašlje ujedno se smejući. A kad je pro-

cenio da je napad smeha oslabio ida će polako nestati, on odjednomoseti nekakvo opšte olakšanje. Višemu nije bilo strašno ništa od onogšto se dogodilo. Manje bolno mupostade iznenadno saznanje da jepostajući »odmetnik časti« postao irazbojnik. Manji postade strah odbudućnosti.

Vraćajući se u kafe čuo je kakostric naručuje veliku čašu slatkogmleka »meta-meta«, što je značiloda bude mlako. Kad Enriko sede,starac kočoperno isturi grudi i tihoreče:

- I tako, u slavu boga Bahusaispićemo po jedno dobro mleko.

Treba da proslavimo ovaj susret.Samo za tebe ga nisam naručio, jervidim da si se trovao espresom.

Enriko htede nešto da pita, aliopet oseti da će prsnuti u smeh.Samo nešto veoma tužno moglo bisada da sasvim ugasi taj napadsmeha zbog stričevog izgleda.

- Pričaj - reče starac. - Šta sedogađa?

- Nije dobro — reče Enriko iodmah oseti da više neće bitismeha.

On ispriča starcu o devojci, koja je toga podneva poginula porednjega.

- Je li to bilo u Via Pardenone?... Izvesna Alberina Bijardi? -upita starac.

Enriko potvrdi, a starac pokazamali džepni prijemnik, koji izvadiispod ogrtača, pa reče:

- Neprekidno slušam vesti. Ubi jena su dva mafioza. Zovu se Mašimo Butafave i Mario Nikioli. Tajprvi, bacač boba1, bio je na spisku

1 Butafave je prezime izvedeno od po jma bacit i bob (ital.)

23



sloćinaca za kojima su raspisanepoternice.

- Čudno — kao za sebe reče En-riko. - A zbog čega su raspisalipoternicu?

- Rekoh da je bio mafiozo.- Kako su mogli da me nadu?...

Da su me pratili, napali bi me naulici, odmah. Ovako...

- Može li biti da je devojka? -zausti starac.

- Jeste... Ona je rekla nekome.Ali to su teroristi, crveni... Nijemoguće da su oni. Da je bila iz tabora crnih, znao bih kako su menašli — prekide ga Enriko.

- Smetao si im ... Možda si imaosuparnika kod devojke - reče sta

rac.Enriko je ćutao, jer stolu priđekonobar i donese mleko. Staracpoče da se okrepljuje mlakim mle-kom srčući penu s vrha čaše stvorenu sipanjem mleka pod pritiskomiz aparata. Razmišljali su nekovreme, a onda Enriko upita:

- Šta bismo mogli sada da učinimo?

Starac ispod ogrtača izvuče torbicu obešenu o rame kaišem išapnu:

- Doneo sam ti novac. Negdetreba da se sklonimo do večeri, jeronda ćemo se sastati s Tomom.

-- Je li to izvesno? - trže se Enriko.

- Ugovoreno: u dvadeset sati u»Fonte Zelbio«, kafe kod Pjace Leo-nardo da Vinči.

- A ovih više od četiri sata dotada?- Zar nemaš neko skrovište?

Hteo bih da ga vidim, jer ovogaputa sam umakao uhodama i policije i Mafije. Ovo je dobra prilika.

- Nemam nikakvog skrovišta -odgovori Enriko. - Ne znam ni gdeću provesti narednu noć. Smislićuneštp.

- Smislićemo! - naglasi starac.- Nisam ja uzalud obrijao bradu...Ali da vidiš, u trgovini pozorišnimpotrebama našao sam brade istovetne s mojima. Odmah sam kupk

dve i mastiks. Kad skinem periku inalepim bradu, evo ga opet dr Vale-rio Prekolini.

- I sve to zbog ovog susreta?! -iznenađeno šapnu Enriko.

- Vruće mi je pod ogrtačem, pahajdemo odavde. Valjda se u jazbinigore može dobiti soba na nekolikosati — reče starac umesto odgovora.

- Može... istina, misliće vratarda si ti stari homoseksualni razvratnik, a ja tvoj partner - nasmeja seEnriko.

- Svet je gadan, pa neka ga -namršti se dr Prekolini. - Verujemda dosta takvih dolazi ovde.

- O, i još te kako! — potvrdi En

riko.Za popodnevno korišćenje sobenisu morali ni da kažu imena, ni dase upišu. Bilo je dovoljno da un-apred plate. Povelika napojnicaodobrovolji ćoveka na recepciji i onreče:

- Najbolja soba nam je pod krovom, a tamo je jedina. Niko vas nemože čuti, niti imate koga vi da ču

jete.- Mi ne hrčemo, a nismo ono što

mislite - nasmeja se Enriko. - Jednostavno, mom stricu treba malopopodnevnog odmora.

- Naravno, gospodine, naravno!- pokloni se portir.

Lift ih diže samo do petog sprata,a onda su morali pešice u potkrovlje. Bilo je istina da ih niko ne možećuti, niti oni koga, jer svakog časalupali su i zvrndali uređaji pogonalifta, koji su se nalazili uza zid sobe.No čuli su jedan drugoga i mogli suda porazgovaraju. Ispričaše jedandrugom sve što su imali da kažu, aonda starac zaključi:

- Ko zna kakva će nam noć doći,pa je najbolje da ti spavaš. Dajmeni revolver i stražariću kao starišumski vuk.

- Uzbuđen sam zbog svega štose dogodilo i zbog očekivanog susreta s Lunom, pa ne znam hoću limoći da spavam. Pokušaću — reče

24



Enriko svlaćeći se i pružajućistricu revolver.

- Nisam poneo svoj pištolj, jerne želim da ga možda policija nadekod mene. Jutros su mi javili da mise oduzima pravo nošenja oružjazbog onih revolvera nađenih u kolima - objasni starac.

- Ako budu hteli da te ubiju, pištolj ti neće pomoći, a sam nećešnikoga napadati - reče Enriko.

- Ko zna? - osmehnu se staracskidajući periku.

No i posle toga izgledao je podm-lađen, valjda zato što je obrijaobradu. On sede za sto i poče da razgleda predmete koje je vadio izmuške torbice za nošenje o ramenu

i iz džepova Bilo je tu obešenihbrkova nekakvih čuperaka kose,brižljivo upakovanih brada i bočica. Bezglasno se smejao, pa pogleda ka Enriju, koji još nije biosklopio oći.

- Moraćemo, kao i Lun, da izučimo veštinu maskiranja. Jesmo liodmetnici, ili nismo? - reče s vragolastim izrazom lica.

- Oh, striče! - uzdahnu Enriko i

okrenu se k zidu.Potrebe mladosti bile su jaće oduzbuđenja i on uskoro poče dubokoi mirno da diše. Starac je sedeodržeći ruku na stoćiću pored punogrevolvera. Samo ponekad bi je podigao i u nekakvom nemom monologu pretio.

IV

Sneg je bio prestao da pada, jertalas toplog vazduha iz Sredozemlja bio se svalio preko LigurskihApenina u Lombardiju. Stari imladi Prekolini sišli su i pozvalitaksi da ih preveze do mesta susreta s Lunom. Dok su stajali predprenoćištem, Enriko reče:

- On nas neće prepoznati, amožda ni mi njega jer mora biti dase i on maskirao.

- Budi bez brige. Taj ume dagleda i da prepozna čoveka - osmehnu se starac. - A ni »Fonte Zel-

bio« nije suviše veliki kafe, u komebismo se mimoišli.

Taksi stiže, i dok su on* u<a2ili,vozač se žalio da je zbog topljenjasnega i leda na ulicama postalo klizavo i opasno.

- Pustićemo da malo otklizi icena prevoza - našali se Enriko.

- O, to mi ne činimo! - uzviknuvozač. - Ali neka napojnica... Pato čovek ne može da odbije.

- Vozite! - uzviknu starac trlja jući dlanom svoju ogoljenu bradu,koja mu je zebla i pored otopljenja.

Enriko se sam za sebe nasmejamisleći kako su događaji i njega istrica naterali da ostanu bez svojihmuških ukrasa.

Kad su prišli ulazu u »Fonte Zel-bio«, jedan nepoznat muškarac irrprepreći put i promuklim glasonreče:

- Izbrijana gospoda mogla bi dtmi se pridruže. Pozivam vas da bu-dete moji gosti.

- Ko ste vi? - sumnjičavo upiteEnriko i ruka mu polako pođe keotvoru otetog kaputa

- Prihvata se s oduševljenjem! —

uzviknu starac i uze neznanca podruku.Enriko još nije verovao da je

pred njima Tom Lejn, odnosno Lun,ali pomisli da je to možda neki njegov čovek, koga stric Valerio poznaje.

- Očito još uvek u nešto niste sigurni - reče Lun i pruži mu ruku.- Imam automobil tu u Via Boti-

ćeli pa hajdemo tamo. Bićemo komotniji na jednom mestu kojeznam.

- Vodi nas. Tome - reče Starac.- Luiđi, Luiđi Ferentini, molim!

- nasmeja se Lun. - Zapamtite: odsada sam samo Luiđi Farentini.

- Zapamtićemo — reče Enrikokad pridoše velikom, svetlosivomfijatu.

On stade uz zadnja vrata, ali muLun pokaza prema sedištu za vozača i reče;

25



- Ne volim da po ovakvom vremenu vozim »drži desno«, a ti siipaii ui&đi i bolje poznaješ grad.

- 1 naspavao se danas poslepodne - dodade dr Prekolini, kojiveć beše seo na zadnje sedište.

Kad Lun sede pored starca, En-riko koji je već držao upravljač, zalupi vrata napred i upita:

- Kuda da vozim?- Ka južnom delu grada iza

Skalo Romana - odgovori Lun iodnekud pruži presavijen plangrada, na kome je plavim krugombila okružena brojka devedeset petna kraju Via Kvaranta.

Enriko pokrenu kola. Vozio jebrzo uprkos večernjoj saobraćajnoj

gužvi i klizavim kolovozima. Lun seiznenadi kako su brzo stigli, jer bio je navikao na londonske srazmereplanova i londonske daljine. Milano

je ipak bio grad od svega milion ipo stanovnika. A i Enriko je biosportski vozač.

Četiri ulice zatvarale su nepravilan četvorougao, na koji je vodilomnogo prilaza izdvojenim kućama.

Ka jednoj od njih Lun pokaza rukom i reče:- Tamo je sada naš bezbedni ku

tak. Taj prilaz je samo naš i vodipravo do vrata garaže.

Kad smestiše automobil, Lunuputi goste da uđu kroz unutrašnjavrata, a on ode da kod ulaznihuzme novine, jer sa vlasnikom obližnjeg kioska bio se dogovorio da muostavlja jutarnja i večernja izdanjanekoliko listova, a tako i nova izdanja najvažnijih revija na italijans-kom i engleskom. Iako je bilo veće,kroz poštanski prorez na vratimabila je ubačena čitava hrpa novina.Bogata napojnica data prodavcunovina činila je svoje. Lun još uhodu izdvoji večernja izdanja, jer

jutarnje novine bio je pregledao jošna početku dana.

Ulazeći u hol kuće on je čuo kakostarac kaže:

- Možda je bilo bolje da stemene odmah ostavili blizu moje

kuće. Ovako, trebaće da se opetmučite vraćajući me preko centra.

- Domaćin je pozvao i tebe, amožemo pozvati taksi — odgovoriEnriko svom stricu.

- Nema vraćanja, dotore - veselo reče Lun. - Ovo je naša mala

tvrđava, a ti si, sudeći po mnogočemu, dobrovoljac broj jedan.- Kako misliš to »nema vraća

nja«? - upita starac opipavajućisada ogoljeni deo lica, koji je do predesetak sati pokrivala bela i nego-vana brada.

- Ako si s odmetnicima, ondabudi to na neki način sam - odgovori Lun.

- Pa zar nisam? Obrijao sam

bradu, nabacio meksikansku pelerinu, pokrio svoju sedu glavu perikom i tako krenuo u staračku avanturu - gunđao je starac skidajućiogrtač s ramena i periku s glave.

Lun ih odvede u prostranu sobu.delom uređenu da bude radna prostorija, a delom da posluži za svedruge vrste dnevnog boravka. Bilisu tu fotelje, kauči za odmaranje,

sto sa skupocenim šahovskim figurama, televizijski aparat, muzičkikomplet, sto s kutijama karata ikocki za izgru i veliki globus. Domaćin pokaza gostima kako se globusotvara na dve uspravne polulopteispunjene policama s pićima raznih vrsta. Provede ih da vide kuhinju, trpezariju, luksuzni salon i nakraju spavaće sobe s kupatilima naspratu. Odmah im predloži i to koće u kojoj spavaćoj sobi da provodibuduće zajedničke noći.

- Ali ja neću da vam budem nateretu, a i navikao sam na neke posebne udobnosti u svojoj kući — reče dr Prekolini.

- Možda Tom želi da makar ovenoći budemo zajedno, pa pokušajda to izdržiš - primeti Enriko.

- Nisam mislio na jednu noć -zbog nečega odlučno reče Lun. - Tvoja izloženost tamo u tvojoj kući je neprihvatljiva Zločinci bi moglida te otmu i da nas ucenjuju. Pored

?e



toga, oni bi te mučili da im otkriješkako da uhvate Enrika...

- Zar smo dotle došli?! - iznenađeno ga prekide starac.

- Podseti se koliko je već mrtvihpalo, pa ne treba ništa da ti objašnjavam - odgovori Lun i krenu ka

stepeništu.Oni siđoše za njim, a on ih odvede u trpezariju. Sto je bio postavljen za četvoro, a pošto je bio veliki,za trostruko veći broj gostiju, nanjemu je bilo dovoljno mesta dabudu poredane i boce s pićem.

- Nadam se da je večera još topla, jer ostavio sam uključene gre-

jače kad sam bio ovde pre neštomanje od dva sata - objasni Lunpozivajući ih na večeru.

- Ali ko je sve ovo spremio?! -iznenađeno upita Enriko.

- Bila bi potrebna vrlo dugapriča da se dobije potpun odgovor- smejući se reče Lun - Noukratko moram da objasnim kakosam vrlo brzo našao ovu kuću ipreuzeo je sa svim što ste u njoj vi-deli. Ona ima i drugih, tajnih pred

nosti. Slučajno sam juče pročitaoda u Milanu živi jedan ne mnogopoznat, ali vrlo tražen pisac, s ko

jim sam se sprijateljio pre šest godina. Bila bi to lažna skromnostako bih prećutao činjenicu da sammu dva puta spasao život Drugiput je u pitanju bila i njegova čast,koja je nekim izuzetnim ljudimavažnija i od samog života Takav je iovaj ponosni Alpinac sa bregova

Orobije.- To ti govoriš o Ronkobelu -

upade Enriko.- Zar ga znaš? - upita Lun.- On je poznati smućar, a sport

uopšte drugi mu je hobi posle pisanja filmskih scenarija i priča s fantastičnim sadržajem - odgovoriEneriko. - Sreo sam ga nekolikoputa.

- Taćno tako! - nasmeja se Lun.- On je takav da sam smeo da mupoverim sve svoje brige. On je bioojađen što sam k vama svratio prenego k njemu. Odmah je pokupio

ženu dete i poslugu i otišao u Švaj-carsku na smučanje. Meni je »zapo-vedio« da boravim u kući sve dokmi to treba. Pokazao mi je sve i ude-sili smo tako da on »i ne zna da jeneko provalio i živi u njegovomstanu«. On će obezbediti da stalno

ima alibi kako nije ni slutio da samovde, ako se to otkrije. Objasnio mi je kako da koristim i usluge jedneagencije, koja se bavi vanrednimspremanjem obeda za veći brojljudi i dovođenjem u red kuće kadto zatreba Tako imam i nemamposlugu, već kako mi bude odgovaralo.

- Dakle, tako je spremljena i ovavečera - doseti se starac. - Noubuduće, znajte da stari hemičarima i jedan hobi. A to je kuvanje.Smeo bih da se sa svakim kuvaromtakmičim, na primer, u spremanjušpageta a la milaneze, ili makaronana bilo koji način. Tri muškarca su se dobro snala

zila poslužujući jedan drugoga utoku večere. Dobra vina su pripomogla da se vedro raspoloženje

održi iako niko od njih nije popioviše od dve čaše.- Zao mi je što nisam predvideo

sve ovo, pa da ponesem ono što jenajbolje u našoj zbirci oružja -reče starac u jednom trenutku.

- O oružju sam se ja pobrinuo.Već sam vičan da u velikom gradunađem ljude koji ne pitaju za ime inabavljaju svaku vrstu oružja, akose to plati kako žele i preuzme naročitim postupkom, koji isključujemešanje policije - odgovori muLun.

Enriko kaza šta ima od oružja izaključi:

- Dakle, oružje nam ne nedostaje. Uskoro ćemo morati da serastanemo, jer j a .. - zausti on.

- To uskoro biće još ove noći -upade Lun. - A sada mi dozvolite

da pogledam večernja izdanja novina jer očekujem da u njima pročitam nešto što sam sam napisao.

On se vrati s jednim novinama ipruži ih Enriku, koji ih uze i pročita

27



jedan naslov, pa onda začuđenopogleda Luna. Ovaj je samo klimaoglavom. Enriko je čitao:

»... Ako nedužne devojčice nebudu puštene odmah po izlaskuovih novina, krivci ne mogu računati na milost. Ana Zvevo, KjarinaBonano i Lidija Cestari su žrtveljudi povezanih i drugim zločinima

To su isti oni koji su ubili moje sestre. Do pola noći treba da se čujevest da su tri nesrećne prijateljicemojih ubijenih sestara oslobođene izdrave. U protivnom, stupa nasnagu surova, ali pravedna osudana smrt svih onih koji znaju nešto ootmici devojčica, ili su u njoj učest

vovali, a sada ne čine ništa da onebudu oslobođene.Pamtite zločinci, od ponoći mo

žete da počnete da drhtite odstraha, jer osveta vas neće mimoići.A ja nisam sam. Sa mnom je i Do-nald Sikert, poznat i kao Lun, kraljponoći..

Enriko spusti novine. Nekolikotrenutaka oštro, skoro ogorčeno jegledao Luna. a onda reče:

- Ovo ja nisam napisao i ne prih-vatam!- O čemu se rad i? — upita sta

rac i uze novine da sam pročita onošto njegov posinak odbija.

- Ovaj ultimatum zločincimabih mirne duše potpisao — nastavida govori Eneriko. — A li ovaj krajne prihvatam. Tražiću od novinara,makar im zapretio kao i ubicama,da poreknu ovo što su objavili.

- A zašto? - upita Lun.- Ja ga razumem — upade sta

rac. - On je častan momak! Nemože da prihvati to da s tobom po-deli odgovornost za sve te smrti.

- Valjda me nećete osramotitipred javnošću ovoga grada?! — oštro se iznenadi Lun. — Rekaosam da očekujem objavljivanje nečega što sam sam napisao. Ne pristajem da to poreknem.

On tada obori pogled i ućuta. Cu-tali su i dva Prekolinija. Svaki je sasvog stanovišta bio u pravu. Staro

je napisano pravilo, čak i neka

vrsta zakona da osvetnik časti osvetu izvršava sam, svojom rukom.Plaćeni ubice, rođaci i prijatelji nemogu da izvrše osvetu u ime nekoga drugoga Jer onda je to zločinačka osveta, koju su mnoga poko-lenja na Siciliji, Sardiniji i Korzici,a i po mnogim krajevima Italije,smatrala prljavom. Razmišljajući otome Enriko reče:

— Zašto ne poštuješ naša shvata-nja? Ja sam oglasio sebe za odmetnika časti i to hoću da ostanem. Nitebi, najdraži prijatelju, ne mogu dadozvolim da me u tome ometaš.

— Mislio sam da razumem moralne zakone- smrknuto reče Lun.

Opet su neko vreme ćutali. Prviprogovori starac: — Moramo naći iz la z I ja imam

nešto da predložim. — Ja ne vidim drugi izlaz do da

objavim da je ova poruka falsifikat.Ne moram reći ko je njen tvorac. Ionda Tom mora da prestane da semeša u moju osvetu - reče Enriko.

— Time ti uzimaš pravo da se jasam osvećujem sločincima Svi ljudi

su moja braća i sve žene su mi sestre kad je reč o odbrani od zločina Tako sam i ja u neku ruku odmetnik časti — reče Lun i osmehnu sekao da je ispričao neku dosetku.

— Mi se ne razumemo - primetiEnriko.

— A trebalo bi - nastavi Lun. -Ne prihvatam da budemo konzervativni i ograničeni krutim stavovima.

— Enriko, pa Lun je u pravu -reče starac. — Važno je da ti ne propadneš sam u toj neravnopravno;borbi s podzemljem...

Enriko je ćutao slušajući časLuna, a čas strica kako ga ubeđujida treba menjati neka stara shvatanja. On je samo ćutao. Kad su se ve<ponadali da je popustio, on reće:

— Ne, ne mogu da prihvatim! Jedino može Tom... Ja sam navikacda te tako zovem... Jedino prista jem da Tom objavi da je sam napisao pismo računajući na moju saglasnost. No ja ne prihvatan

28



tvrdnju da nisam sam i da je sam-nom Sikert. To molim da porekneš- reče Enriko odlučno.

- Pristajem - odgovori Lun. -Naći ću način da javnost saznapravo stanje stvari. No važno je dami ostanemo stvarno zajedno...

- Da ostanemo prihvatam. Odmetnik časti mora da se negdeskriva i može da prihvati svakupomoć, sem u neposrednom izvršenju osvete - upade mu u reč Enriko.

- Hej, tvrda glavo! - nasmeja seLun. - Ni ja ne uzmičem tako lako.I ja imam pravo da tražim otete de-vojčice. Imam pravo i da istražujemko su krivci za smrt tvojih sestara

Mene je Valerio obavestio o zlukoje vas je snašlo, pa sam ja došaokao prijatelj..

- To je istina. I pored svih našihstarih običaja ti, Enriko, ne možešda ga isključiš i svega ovoga -reče starac.

- Ne isključujem ga - branio seEnriko. - Ali osveta je moja i uobračune ću ići sam.

- Moram onda i ja sam. A želeo

sam da krenemo zajedno - rečeLun.

Raspoloženje je bilo pokvareno.Sumorne misli su se nametale svakome od njih. Lun je imao smišljenplan da se u ponoć i oglasi nekimpoduhvatom. No sadašnji Enrikovstav ga je naterao da se koleba upogledu trenutka prvog napada.On zato predloži da pređu u velikusobu. gde će on moći da piše.

Dok su Enriko i njegov pooćimprilično žučno raspravljali, Lun jepisao na pisaćoj mašini svoje novopismo redakcijama listova i novinskim agencijama. Kad je završio, onpozva starca i Enrika da ga slušaju,pa poče da čita. Suština je bila utome da je Lun javljao da je samnapisao onaj ultimatum ne pozna

jući dobro stare običaje osvete ča

sti. No, dalje je govorio:»... Niko nema pravo da se naovaj način umeša u osvetu časti i jaizjavljujem žaljenje zbog pogreške.

No ostajem kod toga da i ja zahte-vam oslobođenje Lidije, Ane i Kja-rine. Imam i ja pravo da nateramzločince da priznaju zločin, pa ću toi činiti. Jedino ću se povući ako seubice Niz§_..i Sofije Prekolini predaju pravdi...«

- Eto, potpisaću i poslaću desetak primeraka ove poruke - zaključi Lun.

- Tako je u redu - složi se Enriko.

- To smo uredili. Sada Valeriomože da ide u krevet, ili da pogledatelevizijski program, a nas dva moramo da radimo - reče Lun.

- Na šta misliš? - upita Enriko,

- Tebe sada gone, ćoveče - nasmeja se Lun. - To znači da morašnaći načina da im ne pričiniš zadovoljstvo da te uhvate.

- Mislim da se do sada nisu bašnajbolje proveli - othuknu Enriko.

- To je tačno. Poubijao si im najbolje revolveraše. No to im je opomena i iskustvo, a neće zanemaritii našu pretnju. Čak i ako puste de-vojčice, neće se odreći naših glava.

Dakle, moraš mnogo toga učiniti dase održiš - odgovori Lun.

- Već počinjem da shvatam kolika opreznost je potrebna. Aliverujem i u to da je važno ima li čo-vek sreće.

- Pouzdavati se u sreću je suvišehazardno. Treba se pomučiti i okodrugih uslova za uspeh.

- Eto, kad tako govoriš, ne padami na pamet ništa što bih odmahmogao da počnem, izuzev da krenem u napad. Znam gde bih moždanašao Genca Neretija - reče Enriko.

- Ali ti više ne smeš ni da se po javiš na ulici bez maske i opremeza uspešno odmetništvo - odgovori Lun. - To što si obrijao bradune znači mnogo. Već su objavljene

tvoje fotografije dok nisi nosiobradu, a i robot-fotografija načinjena na osnovu one na kojoj si sbradom.

2S



- Video sam sve to, ali šta ja tumogu — slegnuvši ramenima rečeEnriko.

- O, te još koliko možeš! Trebanaučiti veštinu maskiranja, pribaviti lažna dokumenta na drugo ime,ili čak na više imena, stvoriti sigurna skrovišta i smisliti ozbiljne

planove - objasni Lun.- Zar da ih ostavim na miru dok

sve to ne stvorim?! - iznenađenoupita Enriko.

- Počećemo odmah. Uspeo samda pokupujem mnogo potrebnihuređaja za fotografisanje, štampanje, izradu falsifikata i mnogo čegadrugog. Treba da poboljšam i sklopim džepne primopredajnike, ko

jima ćemo održavati vezu među sobom i sa tvojim poočimom. Moramo sutra kupiti još mnogo toga.

Treba i izviđati. Još skoro ništa neznamo o kretanju zločinaca s ko jima ćemo se sukobiti. Jesu li pobe-gli iz grada i treba li da ih gonimo,ili se skrivaju pod zaštitom svojihubica? Preduzimaju li nešto višeprotivu nas, ili su način pasivneodbrane? Na sva ta pitanja trebatražiti odgovore - izlagao je Lun.

- To je suviše zamršeno - pri-meti Enriko.

- U nekom smislu odmetnik, ćo-vek koji se skriva makar samo odneprijatelja iz podzemlja, a još višeako ga goni i policija, sličan je razbojniku. Misli se da gangsteri, provalnici i odmetnici žive nekim lakim, romantičnim životom. Astvarno oni moraju da rade mnogoviše od drugih, običnih ljudi - odgovori Lun. - Danonoćno moraju dasu oprezni. Pripremaju planove,skrivaju se na komplikovan i skupnačin... O tome koliko im je teškomogli bi satima da govorimo. A sveto trpe do-trenutka kada ih na tlosvale kuršumi gonilaca.

- Nameravaš li da me plašiš? -nasmeja se Enriko. - Ja i sam deli-nućno znam, a delimično slutim sveto. Čak sam svestan da idem poivici provalije, koja se zove razboj-

ništvo. Već danas nas opljačkaoprvog nedužnog čoveka...

Enriko ispriča kako se dogodiloda otme zimski kaput u stanici podzemne železnice.

- Mislim da smo se sada razu-meli. Ti ćeš pročitati knjižicu o pozor išnom maskiran ju, koju sam

našao kupujući opremu kao dasam snabdevač pozorišne trupe -zaključi Lun. — Ja ću za to vreme upodrumu nešto da radim, a onda ćudoći radi vežbe. Eadićemo do polanoći slušajući radio vesti, a ondaćemo i mi na odmor. Da možemozajedno, još noćas bismo posetilinekoga. Ovako...

- Opet ti! - upade Enriko. -

Rekao sam da je osveta samo moja.A izviđanja mogu da budu zajednička. Naročito ne smem te sprečavati da učiniš nešto za oslobađanjenestalih devojčica.

- Ništa na ovom svetu nije sasvim jednostavno. A ljudski život jeveoma zamršen. No, uprkos svemutome moramo napred - reče Lun iustade.

Enriko je vrteo glavom zbog po

misli da odlučujući se o osveti nijeni slutio da će prvo morati daprouči knjigu o pozorišnoj šminki imaskama. No uskoro je otkrio da jeto sada za njega vrlo zanimljivoštivo. Čitavo jedno poglavlje knjigegovorilo je o tome kako se postižeda čovek izgleda stariji, a da ne pro-meni osnovni izgled, a kako da neizgleda stariji, a sasvim promeni

lik. Bilo je tu crteža, grafikona, fotografija i primera svake vrste.Za to vreme Lun se bavio onim

bez čega je teško ostvarivao svojemnogobojne poduhvate. Bila mu jepotrebna mikro radio tehnika. Popriličnu vrećicu mikro primopre-dajnika bio je doneo skrivene u lažnim bombonama, ali sada je trebalo od delova i sklopova sastaviti

džepne primopredajnike i uličnereleje sa pojačivačima za prenošenje onoga što emituju »stenice«,odnosno mikro primopredajnicinajbolje vrste, kakve je on izra-

30



divao od japanskih delova koristeći i neke nemaćke. 1

Na kraju je poredao predmeteminijaturne hemijske laboratorije,u kojoj će narednih dana proizvestiuspavljujuće gasove i eksplozivnasredstva.

Kad se vratio gore, on zateće

starca kako već spava u naslonjačupred televizorom, dok je Enriko sta

jao pred jednim ogledalom gleda jući čas u svoje lice u ogledalu, času knjigu o pozorišnoj veštini maski-ranja.

- Je li na radiju javljeno šta zanimljivo? - upita Lun.

- Svi dižu galamu zbog senzacijeda si ti ovde, i sa mnom. Razmišljao

sam o tome... - poče Enriko.- I ja - pobrza Lun. - Sada ćete goniti još jače. I ne samo da će tetražiti Mafija i policija već ovamoće povrveti razni svetski obave-štajci i agenti, koji će smatrati da jeMilano mali grad u poredenju saLondonom, pa je to prilika da melako otkriju. Sada će ti i oni biti zapetama u nadi da će tako doći domene.

- Ti kao da me celo veće plašiš- nasmeja se Enriko. - A ja sespremam da budem čas RinaldoRinaldini, a čas taksi-vozač. Zamišljam i kako će mi pristajati rizafranciskanca, ili sjajna kardinalskaodora...

- Salu na stranu, ali stvarno ćenešto slično tome i biti, ako nećešda se ulešiš kao momci koji su se

nalazili na tvom nišanu - rečeLun.

Enriko priđe prozoru, ukloni unutrašnji neprozirni zastor i pogleda napolje.

- Vidi se samo to da pada kiša.Inače je mračno kao u rogu - oba-vesti on Luna.

- Zima je nepodesno doba za sveodmetnike, hajduke, skitače i avan

turiste - našali se Lun.- To je istina. Otuda su tako čuvena odmetnička zimovanja - pri-meti Enriko.

Dr Valerio Je još uvek držao zatvorene oči, ali je čuo razgovor, pa sada primeti:

- A šta da kaže čovek koji je pored zime u prirodi zapao i u zimuživota? A ja se dao u odmetnike bažsada.

- Učinićemo sve da te zaštitimo

od podzemlja, a da te vlasti ne proglase odmetnikom. Učinićemo dase poveruje da si otet, ili prisiljenda nestaneš - reče Enriko.

- Važno je da si na sigurnom, auz to možeš nam mnogo pomoći -dodade Lun i poče da mu priča otome kako su mu od neprocenjivekoristi Džejn i Makferson kad je uLondonu, ili kad su s njim negde

drugde.- Sam čovek je nemoćan - rečestarac. - Zar ne .bi bilo dobro dapozoveš nekog od svojih ljudiovamo?

- Plašim se da su već svudapostavljene zamke baš zato štomnogi gonioci misle da će neko odmojih krenuti ovamo - odgovoriLun.

- Možda će oni sami doći - pri

meti Enriko.- Bez poziva neće. O tome smo

se čvrsto dogovorili. Jedino bi jurnuli ovamo ako se čuje da sam uhvaćen, ili ubijen. Iako to ne odobravam, znam da bi se surovo osvetili- zaključi Lun.

Na televizijskom ekranu počešeposlednje noćne vesti i starac po

jača zvuk, koji je bio utišao zbog

dremanja u naslonjaču. Prikazalisu scenu u stanu nesrećne Alber-tine Bijardi.

- Utvrđeno je da ubijena de-vpjka pripada terorističkoj grupiCrvenih brigada i da je za njom bilaraspisana potera Pravo ime joj jeAndrijana Intini... - govorio je spiker.

Eririko je bio potresen sazna

njem da je voleo devojku kojoj nijeznao ni pravo ime. Spiker je govorio o iznenađenju policije što suse na jednom mestu našli plaćeni

31



ubice, novi odmetnik časti i crvenateroristkinja.

Gledajući njegov izraz lica Lun jepogađao šta se događa u duši tog

još uvek mladog ćoveka Zato muponudi jednu pilulu bez objašnjenjakakvo joj je dejstvo. Enriko je prihvati.

Zatim se popeše u svoje sobe zaspavanje.

VBilo je krajnje vreme da istraga

nešto postigne. Inspektor Karlo Pas-koli se formalno skrivao od novinara, a njegov komesar se izgovarao time što je sva istraga predatau ruke jednog inspektora, kome,istina punu pomoć daju gradskapolicija, karabinjeri i sve drugesnage bezbednosti. Niko nije znaokoje su to »druge snage«, pa ni samPaskoli. Bilo je prošlo četiri danaod prepada dva zločinca u stanutobožnje Albertine Bijardi, odnosnoprave Andrijane Intini, iz koga ježiv izišao i nestao jedino EnrikoPrekolini.

Šta li se događa tamo gde je Prekolini? I da li je Donald Sikert blefirao i prvom izjavom u ime Prekoli-nija i drugom u kojoj je priznaosvoju pogrešku? Da li je došlo dosukoba između Luna i odmetnikačasti? Šta preduzima i na šta sesprema Mafija? Šta li rade osumnjičeni bogataši, koji, istina, imaju alibije da nisu učestvovali u zloupotrebi nepunoletnih devojćica iubistvu jedne od njih?... Množila suse ta i takva pitan ja Iz razmišljanja0 njima trže ga telefonski pozivunutrašnje policijske linije. Javljaose komesar policije Sajoni, kojireče:

- Dođi da porazgovaramo.Inspektor Paskoli spusti slušalicu

1 izraz nezadovoljstva pređe mu licem. Bio je ljut na poznati način

komesarov da dok istraga nemauspeha, on upadljivo ukazuje na inspektora koji je vodi, a ako je uspehznačajan, ili čak spektakularan,

32

kao da zaboravlja i kako se inspektor i ostali policajci zovu i ponavlja:»Mi smo... mi ćemo...«

- Sedite! - reče i rukama načiniširoki pokret, kao da bi inače inspektor morao da stoji mirno prednjegovim stolom. — Ima nekih važnih novosti u vezi s događajima,

čije uzroke i posledice istražujete.Sve je ipak postalo ozbiljnije negošto se očekivalo...

Inspektor Paskoli je morao dasluša te i takve reći, koje nisu imalenikakvog stvarno korisnog sadržaja I taj višegodišnji komesarovodnos sa potčinjenima, u kome jedržao distancu i stalno sa svimabio na vi, bio je Paskoliju ne samo

nesimpatičan, već i odvratan. Kadkomesar završi praznu priču, inspektor ga ubode pitanjem:

- Ima li još i nešto novo?- Im a.. No, bolje bi bilo da vi

meni saopštavate novosti - vratimu komesar. — Prilike u kojima sevodi istraga o seriji ubistava, kojasu počela povodom smrti prvo NizePrekolini, a onda njene sestre...

- Da - prozbori inspektor ii

znak protesta zbog nastavljanjenepotrebnog ponavljanja i praznihzaključaka.

Znao je da to komesar pripremanekakvu efektnu izjavu, ili nekonovo naređenje.

- Počinju čak i međunarodnekomplikacije - nastavi komesar.- U Milano su stigli izvesni Ben Ti-ler iz Londona tajni agent Skotland

Jarda i Tio Vorel, agent američkogFederalnog istražnog biroa. To suoni za koje znamo i koji su nam se

javili pomoću konzularnih veza.Verujem da ima i onih koji su došlida gone Luna, a niko to ne zna

- Šta oni hoće? - upita inspektor. - Ne bismo smeli dozvoliti danam stvore zbrku i ometaju istragu.

- S višeg mesta imamo zahtev

da saradujemo, istina samo sa In-terpolom zvanično, ali lično...~2nam da si dovoljno inteligentan

da razumeš šta mislim.



- Hvala na oceni moje inteligencije, ali ne razumem neposrednuvezu - osmehnu se inspektor. — Zato molim da mi sve kažete onakogrubo, jednostavno.

- Mogu i tako - skoro uvređe-nim tonom reče komesar Sajoni. -

Trebalo bi da se vi tajno sastanete

sa Vorelom i Tilerom i da uspostavite stalnu saradnju.- Zašto tajno? Neka dođu u poli

ciju. ..- To nikako! Nećemo da kršimo

konvencije i zakone, ali moramo daomogućimo tim ljudima da rade.

- Pa neka im se omogući. To nijemoja nadležnost '

- Ali biće! Treba sa njima tajno .

da sarađuješ, a oni snose odgovornost ako pogreše.- I ja s njima - upade inspektor

Paskoli.- Obezbeduj se od posledica.

Zato saradnja s njima i mora dabude tajna.

- Ali ona mi je nepotrebna- Varaš se, Paskoli!Inspektor primeti da mu se kome

sar policije u ljutnji obraća sa ti.

- Šta oni mogu da učine? -upita on smirenije.

- Ne izigravajte naivčinu - nastavi Sajoni opet prelazeći na vi. -Znate da su to veliki eksperti. Tiler

je došao sa suprugom i zanima gasamo Lun. On je sada najveći ekspert baš u odnosu na tog tajanstvenog kralja ponoći.

- On će, dakle, da ga uhvati -

podsmehnu se inspektor Paskoli. -A šta onda hoće Vorel?- I on je došao zbog Luna. Ja ne

želim da ulazimo u sva objašnjenjao razlozima njihovog tolikog intere-sovanja za Luna Važno je da oniimaju svoje obaveštajne mreže širom sveta, pa i ovde.

- Dakle, ja treba da znam da seoni služe svojim špijunskim mrežama i rade nešto u našem gradu, aipak da im pomažem — primeti inspektor.

- Nazovite to i tako - smrknutoodgovori komesar.

- Razmeo sam da ne mogu dobiti nikakav pismeni nalog usmislu potrebe da sarađujem sastranim obaveštajcima

- Ne samo da nema pismenognaređenja već ako se šta iskompli-kuje, ovog našeg razgovora kao danije ni bilo. I još nešto: Vorel i Tiler

nisu obaveštajci, već policajci, kao imi.- Velika razlika - podsmehnu

se inspektor Paskoli. - No da sevratimo onome što je treba da uradim. Kako će oni stupiti sa mnom uvezu?

- Imaju vaš broj telefona ustanu, a vi ćete odmah otići tamo,da se malo odmorite, jer zaista

imali ste mnogo napora već čitavihdeset dana - odgovori komesarpolicije Sajoni i ustade, što je za Pas-kolija bio znak da može da ide.

Ipak on zastade i reče-.- Kad svi ti stranci počnu da se

mešaju u obračune odmetnika Pre-kolinija i Luna sa Mafijom i ubi-cama iz kruga bogatih razvratnika,biće pucnjave. Stranci će nositioružje, a mi ćemo sve to znati...

- Pa šta onda! - prekide ga Sa joni. - Važno je uhvatiti Luna i Pre-kolinija, a to treba da se dogodi štopre.

- A ubice i Mafija?- Njih inače ne možemo da istra

žimo. No, ako nam padnu šaka znase postupak - odgovori neodređeno komesar policije.

Paskoli zaklima glavom u znak

da razume. Bilo je to tako odavno.Niko od važnih ljudi iz vlasti i policije nije se isticao u naporima da seuništi Mafija i druge grupe organi-zovanog zločinstva, a ako je neko ipokušao, brzo je ginuo. Nemoć predsnagama podzemlja bila je i izvorstraha. Ni sudovi nisu bili izran togstraha i nemoći.

Pa šta ja sam da postignem? pitao se inspektor u mislima, aglasno reče:

- Učiniću sve što je u mojoj moćida izvršim svoju dužnost u interesuzakona i pravde.

o- \r -j n n .t u VN-Pi



- I onako kako smo se ovde dogovorili.

- Pa to je isto - ne ispevajući daodstrani cinički podsmeh sa licareče inspektor.

- Sada imate šansu da budetepohvaljeni sa više strana. Zavidim

vam i opet ponavljam da učinitesve da Lun padne u ruke naših pri jatelja. Po mogućstvu neka ga odvedu živog — zaključi komesar policije i koraknu udesno od stola.

- Razumeo sam, gospodine komesare! - oštro odgovori inspektor Paskoli, koji takode beše ustao,pa sada zauze stav mirno.

Odmah zatim iziđe, iz svog biroauze službenu beležnicu i pištolj ost

avljen u malom sefu, pa napusti prefekturu.

Tek što je stigao u svoj momačkistan, oglasi se zvono sa ulaza. Onuključi interfon i upita ko ga traži.

Javi se Ben Tiler govoreći sasvimdobro italijanski. Zatraži da ga inspektor primi u »privatnu posetu«.

- Izvolite — prihvati Paskoli iautomatom oslobodi prolaz na ulaz

nim vratima. Tek što je gost seo, zvono najavinovog gosta i na isti način stiže TioVorel, koji se predstavi domaćinu isrdačno se pozdravi sa Englezom,što je otkrivalo da se poznaju još odranije. I on je dobro govorio italijanski, pa na tom jeziku nastaviše razgovor.

- Važno je da se ne sudaramomeđu sobom makar mi koji možemo da se dogovorimo. Biće i drugih, o kojima ništa ne znamo, a kojisu već tu, ili će stići - poče TioVore l kao da prećutno uzima pravoda predsedava neobičnom skupu.

- Sta možete da nam kažete osvim događajima koji su u pitanju,a to nije već napisano u novinama,ili javljeno radiom i televizijskimemisijama? — upita Ben Tiler.

- Baš ništa - odgovori insepk-tor Paskoli. — Već četvrti dan nedogađa se ništa javno. Izgleda da sesvi spremaju. Plašim se da će bitimnogo buke kad sve to počne.

- Oba posetioca su postavljalapitanja i inspektor im je odgovaraoništa ne tajeći, ali sve to nije otkrivalo ništa važno, niti novo.

- Da li su preduzete sve mere dase otkrije gde je odseo Donald Si-kert? - upita na kraju Ben Tiler.

Paskoli je posmatrao agenta Skot-land Jarda procenjujući da je staroko četrdeset i pet godina, ali da je još uvek u punoj formi. Imao jezdrave, krupne zube, lep osmeh i

još uvek gustu, iako dosta sedu svet-losmeđu kosu. Brkovi su mu bilitamniji i bez sedih dlaka, što je činilo mladim njegovo lice i poredsede kose. Stas mu je bio vitak, a popokretima se moglo proceniti da je

to hitar, žilav i snažan čovek.- Da - poče Paskoli. - Činimo

dosta, ali ne postižemo mnogo. Eto,na primer, nismo obavešteni da stestigli vi i vaša supruga..

- Ali ja sam se javio - upade Tiler.

- To je drugo. Ja nisam obave-šten o vašem dolasku pré nego jedo policije prispelo vaše »javljanje«.

To znači da su pored vas mogli dastignu još izvesni Samjuel Makfer-son, ili kavgadžija Ro Hač - smeš-kajući se odgovori inspektor.

- Nadam se da su vam šefovirekli i o meni - reče Tio Vorel.

- Jesu - potvrdi inspektor. -Ali od službi prijava u hotelima ipolicijskim stanicama nije o vamadošlo ništa. Dakle, neko može dadoleti i preko Atlantika, a da mi otome kasno saznamo. Dakle, gospodo, treba tražiti. Predlažem da,po mogućstvu, tragajući za Lunomučinimo nešto i za hvatanje ubica ičlanova umešane gangsterskebande.

- Svakako, svakako - složi seVorel, ali te reči su Paskoliju zazvu-čale hladno i prazno.

Posmatrao je agenta Federalnog

istražno istražnog biroa Sjedinjenih država Amerike, koji je zdalekapotegao čak u Lombardiju da potraži Luna. Prodorni pogled i nekakav stalni izraz ljutnje nà licu tog

34



ćoveka otkrivali su da bi on mogaobiti opasan protivnik, ali i sebičansaveznik. Odjednom Paskoliju padena pamet jedno pitanje.

- Zašto ste baš sada požurili saLunom? - upita on. - Zašto ga niste tražili u Londonu?

- Pitanje nije baš na mestu -

reče Tio Vorel. - No, odgovorićuiskreno i tačno. Lun je ovde mnogoslabiji nego u Londonu. Nema tajnaskrovišta, kakvih u Londonu imaviše. Nije mogao da donese svesvoje oružje, koje mu u Londonustoji pri ruci. Ovde se smanjujumogućnosti upotrebe hemijskihsredstava i mreže pojaćivaća zaprisluškivanje uz pomoć mikro pri-

mopredajnika, što Lun u Londonuprimenjuje uvek na svoju velikukorist. Eto, ti i takvi razlozi su rukovodili moje šefove da mi narede dabaš sada učinim sve što se može dase Lun stavi pod kontrolu.

- I ja sam došao iž istih razloga- upade Ben Tiler i snažni, zdravizubi mu blesnuše ispod razvučenihbrkova.

- Valjda ćemo pokazati trpelji

vost i veštinu da ostanemo fer jedan prema drugom u svakoj prilici- primeti Vorel.

- Trudiću se i ja u tom smislu,premda bih više voleo da se vi nemešate, naročito kad sam negde naposlu. Ne bih voleo da se pokaže dasu moji policajci pripucali na vas ustrahu od gangstera - zaključi inspektor milanske policije Karlo Pas-

koli.Dogovoriše se da se odmore i popiju po čašu pića, pa da nastavestvaranje planova o hvatanju Luna,Prekolinija i eventualno nekog odubica.

- Brine me što, možda i nehotično, skoro i ne mislimo o otetimdevojčicama — reče u jednom trenutku inspektor Paskoli.

- Ne znamo šta da učinimo -reče Vorel. - Eto, uzalud je i Lunobjavio rat otmičarima. Možda višenisu ni žive.

u tom trenutku zazvoni telefon.Preskoli se javi i usne mu zadrh-taše dok je slušao. Vorel i Tiler suga radoznalo gledali.

- O čemu vi to govorite?! -upita on zapanjeno.

- O tome da nemate baš najboljedruštvo, inspektore - odgovori sa-

besednik. - Istina, niste ga izabralisami...

- Vi buncate! - uzviknu Paskoli.- A vi znate da to nije istina —

čulo se da se sabesednik smeje. — Znam oba ta mangupa. Tiler bi irođenu majku prodao za malo uživanja, a Vorel mrzi i samoga sebe,pa često žali što ne može da se ponekad ujede za sopstvenu stražnjicu.

Čuvajte se takvih ljudi.- A šta vi zapravo hićete? -mnogo smirenije upita inspektorPaskoli, jer beše se savladao i sadase brzo povraćao od iznenađenja

- Želim samo da vas opomenem- odgovori nepoznati. - Treba dagonite gangstere i ubice, da pronađete otmičare devojćica i da sedržite zakona i ljudskog moralaOstavite takve kakvi su Tiler i

Vorel. Umesto da im pomažete,odmognite im i, ako možete, učiniteda što pre odu, pa će neko pomoćivama. Toliko!

Paskoli zausti da nešto kaže. aliveza se prekide.

- Ko je bio? - upita Tiler.- Ne znam. Nije mi rekao. Neko

od onih koji znaju da smo započelisaradnju opominje me da se čuvamvas dva i da budem na strani zakona. pravde i morala... - poče daodgovara inspektor.,

- Zar to troje nisu isto? - upademu u reć Vorel.

- Zanimljivo pitanje - nasmejase Paskoli. - Valjalo bi povesti akademska razmatranja o njemu. Nisam se mnogo mučio tim pitanjimaali sada svakako hoću...• Zatim on im ispriča sadržaj raz

govora.- To je Lun! - uzviknu Ben Tiler.- To sam u jednom trenutku i

sam pomislio, ali on nema razloga

35



da ne kaže svoje ime, jer inače seskriva — odgovori Paskoli.

Meni to više nalikuje na to da seumešao neko iz lanca obaveštenih0 početku naše saradnje. Mislim daneko tako hoće da nas spreči dakršimo mnoge formalne propise osaradnji sa stranim agentima policije, ili obaveštajnih službi. U itali- janskoj policiji ima onih koj smatraju da ne uspevamo da sprečimocrni i crveni teror, a da nam podnosom narastaju gangsterskebande, zato što puštamo da sestranci mešaju i što nisu nezavisneni obavešlajna služba ni policija.

Tiler i Vorel su pobijali i Paskoli- jev zaključak o tome ko ga je zvao i

opšte tvrdnje o kojima je inspektorgovorio. Ali sumnja je ostajala Pregledaše svoju odeću, a Paskoli pregleda i odeću i stan, ali ne nađošeprislušne »stenice«, niti bilo štasumnjivo.

*

- Sada razumem kako uspevašda te ne uhvate - reče dr Prekolini,koji je sa Lunom i Enrikom slušaorazgovor tri čoveka u stanu policijskog inspektora. - Dakle, jutros sizbog toga izlazio?

- Jesam - potvrdi Lun. — Trebaznati šta se događa i u protivničkom i u neutralnom taboru, kojimože da se umeša Sreo sam inspektora Paskolija kad je dolazio u prefekturu, pa sam mu »pustio buvu* unjegovu toplu kestenjastu košulju.

- To što rade komesar policijeSajoni i oni koji su mu to naredili,predstavlja kršenje zakona. I kad jetako u policiji... - zausti starac.

- To je sitnica. Tako čine skorosve policije sveta - reče Lun. -Mnogo je gore to što ponekad postoji ne samo saradnja policije sastranim agentima, već i sa Mafijom1 drugim zločincima. Tih primera

ima vrlo mnogo.- Zato ti ne sarađuješ s polici jom - primeti Enriko.

- Ponekad sarađujem, ali nasvoj način i da budem sasvim neza

visan. Sve zavisi od koristi zastvarno uništenje zločina - odgovori Lun.

Porazgovaraše još malo, a ondaLun reče:

- Za ručak neka se poštara svakza sebe. Izmeriiii ste izgled tako davas niko ne može da prepozna, a

juče smo završili sva potrebna dokumenta i iznajmili kola za Enrika.Dobro je što ćemo imati stalnu vezumeđu sobom i svoje skrovište s posadom kakvu nema nijednatvrđava. Zamislite, slavni profesor,doktor hernije Valerio Prekolini nastalnoj straži.

- Eh, da ogu da držim korak svama - uzdahnu starac. - Ali ako

dođe nužda, učiniću i ja nešto nasvoj način.

Malo kasnije Lun i Enriko iziđoše, a starac ostade kod uključenog primopredajnika. Već nakončetvrt sata i Lun i Enriko se javišeda provere kako funkcionišu veze.Bile su u redu i sa starcom i izmeđunjih samih.

*U Klubu Trgovačke komore M'

lana, u naročito za tu priliku prypremljenom separeu, sastali su sina ručku četiri čoveka. Bili su toDorđo Salvatore, Kamib Dolkoni,Mateo Feroni i Akile Kandinela.Ručali su i razgovarali kao da nijebilo nijednog od onih događaja, ukoje su bili umešani i koji su tako

uzbuđivali javnost grada. Tek kad je služenje završeno i

kada su mogli da iznutra zatvorevrata separea, Mateo Feroni poče:

- Treba o svemu da se dogovorimo.

Dordo Salvatore stavi prst popreko na usta, a onda pokaza pokretom ruku oko sebe i šapnu:

- Ovi separei... Policija ih

možda ponekad priključi na svojeprislušne uređaje.- Pa zašto smo se sastali ovde?

- upita Kamib Dolkoni skidajućinaočari da ih očisti.

36



- Zbog ručka - odgovori Salvatore tarući dlanom svoje ogoljeneteme. - Sada možemo da pređemou moj biro, koji je tu blizu. Tamonema opasnosti da nas neko čuje.

Ja sam već razgovarao s nekim ljudima, pa ću vam to reći.

Pozvoniše i platiše ručak, pa sespustiše sa trećeg sprata, u kome jebio klub, da prizemlja, gde sačekašesvoje naoružane pratioce. Odmahzatim krenuše duž Via Masena dougla sa Via Randacio. Vratima prvipriđe sam Salvatore i zastade da seukloni stari prosjak, koji je tamostajao.

- Gospodine, dajte mi koju liru- reče starac pružajući ruku.

- Odlazi! - oštro viknu Salvatore.

Njegov pratilac priđe i povučestarca, koji se otrže i ukoso pade naSalvatorea Držeći se za njega za-vaipi:

- Budite milostivi, meni greš-niku...

- I ja sam Grešnik - našali seSalvatore, koga je tim nadimkom

rvala njegova pobožna žena Horten-Ija, pa mu je to postalo nadimak i *trgovačkim krugovima gradaDolkonije dotakaše starčeve

ruke, pa se on ljutito otrže.Salvatore se probi napred i uđe, a

pratioci odguraše starca pretećimu da će ga tući.

- Pekatore1... - doviknu staracza Salvatoreom, a onda se okrenuostalima - Budite vi milostivi, go

spodo!Niko mu ne dade ništa Samo pra

tilac Kamiba Dolkonija pruži nes-rećniku nekoliko metalnih novčićaod po sto lira a onda mu reče:

- Nikada ne traži od bogatih. Siromašni imaju više samilosti, jer isami znaju kako je kad ćoveknema

- Neka si blagosloven, sinko -

zahvali se starac i potapša čuvarapo ramenu.

1. Pec cat or e greš nik (i tal.)

Malo kasnije u jednim kolimastari prosjak se preUori u staroggospodina koji je sedeo naslonjenna dlan desne ruke. Bio je to Do-nald Sikert i sada je slušao šta sečuje iz biroa trgovca cipelama ivlasnika fabrika obuće. Svakih

pola sata oslušnuo bi na posebnojtalasnoj dužini da li šta javlja En-riko Prekolini.

U svom prostranom birou DorđoSalvatore širokim pokretom rukeponudi goste da sednu u fotelje, asvojoj sekretarici atratkvinog izgleda devojke za reklamu reče daponudi piće. Svi odbiđe, ali Salvatore je uspeo da prihvate makar počašu šampanjca Kad je sekretaricadonela čaše i šampanjac, ona upitada li će im zatrebati i posle ovoga, jer bilo je vreme njenog odlaskakući. Salvatore joj reče da slobodnoide i da za sobom zaključa svavrata, iako će u holu ostati četiripratioca, jer on ima ključeve.

- Tako i kažite momcima - zaključi on i sačeka da se vrata za de-vojkom zatvore.

Svi su gledali u njene duge noge,pa im vidik sakriše svetlo-sivomkožom tapacirana vrata Salvatoreih zaključa i vrati se u fotelju.

- Sad smo u zatvoru - pri metiKondinela

Dolkoni i Feroni se pogledaše, aSalvatore reče:

- Razgovor nam ne može biti pri jatan, ali je nužan. Niko od nas nepriznaje učešće u orgijama one ve

čeri, kada je neko zadavio Nizu Prekolini. ..

- Ja i nisam učestvovao - osme-hujući se reče Feroni.

- Ni ja! - uskliknu poskočivši sfotelje Dolkoni, pri čemu mu nao-čari spadoše na dno nosa i on ihnamesti.

- Onda znate da nisam ni ja biotamo - nasmeja se Akile Kondinela

- Dakle, trebalo bi da i ja ostanem pri tome - nastavi Salvatore. - Toga se čvrsto držimo kadse radi o policiji, ili o ludom odmet

37



niku i Lunu. No, trebalo bi da utvrdimo ko je stvarno ubio devojku...

- Zašto da utvrđujemo? Treba lida nekoga gurnemo iza rešetaka?- upade Mateo Feroni.

- Tražili smo zaštitu - odgovoriSalvatore.

- To znamo. Ti si zadužen da ostvariš dogovor sa određenim krugovima To je u redu. Neka nas štite ineka pozovu ljude da uklone En-:rika Prekolinija i Luna. Ali nije biloreći o razjašnjavanju ko je od nasviše, a ko manje kriv - objasni Feroni svoja malopređašnja pitanja.

- Oni hoće da znaju ko je zadnjibio sa Nizom, jer to je važno za njihkao dokaz iskrene saradnje - rečeSalvatore.

- A' zna li neko stvarno ko je odnas ubica? - upita Ak ile Kondi-nela - Hoće li da na nam to kažećovek kome se omaklo da malo

jače stegne vrat devojćice?- Ja nisam bio taj. Svi znate da

sam bio prvi sa Nizom. Tada jedroga činila svoje i nije bilo njenogotpora - reče Salvatore.

- I sada to treba da znači da si tinevin, zar ne? - primeti KamibDolkonL

- Ne kažem to da odbijemučešće - smrknuto reče Salvatore.

- I sam znaš da smo sve zbrkali.Bili smo svi pijani, kao i devojćice,koje su bile i pod dejstvom druge,utoliko jačim koliko su više alkohola popile. Vraćali smo se od jednedrugoj. Ko zna da se ti opet nisi vra

tio ka polusvesnoj Nizi? — izložisvoje sumnje Mateo Feroni.

- Da li me ti sumnjičiš, ili optužu ješ? - upita Salvatore.

- Nijedno od toga - odgovoriFeroni i pramenovi kose oko proćelave glave su se pokrenule kad jeodrećno zavrteo njome. - Ja samohoću da kažem da ne treba mi daotkrijemo i odredimo ko je ubica

- Ali to je uslov gospodara podzemlja a bez njih smo u opasnosti- odgovori Salvatore. - Možda seistina otkrije na neki drugi naćin,pa ću tanje krivca sada može posle

3ft

da mu uskrati našu pomoć. Možda je starija sestra znala ko je ubica,pa je zato u nju pucao Mučoli. Sadasu i on i Sofija mrtvi, ali možda En-riko zna istinu.

- Možda je baš zato Prekolini iubio Mućolija - primeti Kondinela

čupkajući svoje lepo uobličenebrkove.- Možda ga je ubio zbog Sofije.

Obdukcija je potvrdila da je Mučolitrpeo strašne bolove pre nego jeubijen. Možda je sve priznao -reče Dolkoni.

- Ali ako je ostala sumnja za Nizino ubistvo na svima nama? - pitao je Feroni.

- Zato treba da znamo istinu -

nastavi Salvatore. — Jer, ondaćemo najbolje zaštititi tog čovekaod odmetnika i Luna..

Takav razgovor se nastavljao, aliniko nije priznao ubistvo, niti jepodsećanje na pojedine trenutkeone kobne noći pomoglo.

- Onda ostanimo na tvrdnji da je i Nizu ubio Gvido Mučoli, makroi Kazanova Milana - zaključi Sal

vatore.- Nema od toga ništa! - uzvi-knu Mateo Feroni ustajući. — Mitamo nismo bili i o tome ništa neznamo. Pri tome ostajemo, gospodo!

- Jedino to izjavljujemo! - ta- kođe viknu, ali sedeći, Akile Kondinela

- Istinu ne traže oni koji žele danas kazne, već oni čiju zaštitu tražimo. To je uslov da nam pomognu

- primeti Dorđo Salvatore. - Noako ste vi za to da ne kažemo istinu,onda sam za to i ja Dakle, mi plaćamo zaštitu, iako izjavljujemo danikakve veze nemamo sa ubistvom.

Svi se složiše da je to zaključak.No poskakaše kao da je bomba eksplodirala kad zazvoni telefon. Salvatore se javi i malo kasnije posrnu,ali se održa na ivici stola i reče:

- Ništa vas ne razumem! Ko stevi?

- Daćete mi jednog po jednog prisutnog - reče sagQvornik. - Morate naći ubicu nesrećne Nize



Prekolini, pa neka se on preda policiji i sudsko) pravdi. Tako ostalimogu da budu isključeni iz osvete.U protivnom svi ste ubice i svi ćeteumreti...

- Ovde nama niko... Ja vas nerazumem... Odbijam... - mucao je

Dordo Salvatore.- Uzalud lažete, Pekatore - nas-meja se nepoznati. - Dajte mi Kon-dinelu.

- Tebe traži — okrenu se Salvatore pozvanom.

Kondinela je davao znake daneće da govori, ali konačno prihvati slušalicu. Vodio je razgovor sličan onom malopredašnjem. I on,bled i orošen mrtvačkim znojempredade slušalicu Dolkoniju, a ovajkasnije Feroniju. Kad se veza prekinula, svi su neko vreme zurili jedanu drugoga ne skrivajući strah i un-ezverenost.

- Tek ovde nas je neko čuo. Salvatore, čoveče!.,. - huknu Dolkonii opet mu niz nos skliznuše naočari.

- Znacima se možemo sporazu-meti - tiho reče Feroni i pokaza da

treba otići bez reći.Svi se složiše da odu, ali Dolkonireče da hoće nešto da napiše. Salvatore mu nade list hartije i olovku.On krupnfm slovima napisa:»Možda nas je pozivao Enriko, iliLun, već ko je bio kod telefonatamo, namamio da se raziđemo. Štaako nas čekaju cevi iz kojih će naspogoditi kuršumi?«

Salvatore uze papir i dopisa: »Šti-tiće nas naši ljudi. Ovako skupasamo jači. Posle neka svak brine osebi*.

Feroni preuze hartiju, pa i on dopisa svoje mišljenje: »Kola su namdaleko, čak kod kluba. Neka momciodu i dovezu ih ovamo, a uzgredneka dobro osmotre. Kad budemo ukolima, bićemo sigurniji«.

Dok se to događalo u birou, napolje je Lun pokušao da dobije vezu saEnrikom. Uzalud je zavao, slušao iopet zvao. Nije bilo odgovora. Onpozva dr Prekolinija i ovaj se od

mah javi. Upita ga da li se zadnjilpola sata Enriko javljao i ovaj odgovori odrećno, pa upita:

— Da nije kakvo zlo?- Ne, nije — odgovori Lun. -

Samo nisam dobio Enrika u kontrolni minutima, pa proveravam.

Možda je zauzet, ili nema priliku dagovori, jer sedi s nekim. Budimostrpljivi i mirni.

Lun je tako tešio starca, a samnije bio miran.

VI

Da nije bilo obećanja datih Lunui stricu, Enriko Prekolini bi odmahnapao, ili bi u najbolju ruku sače

kao noć da se koristi njenom zaštitom. Ovako je morao strpljivo daizviđa i učini sve kako bi saznaošta se događa i sprema u taboruneprijatelja. Za svoj prvi cilj napada izabrao je Genca Neretija, okome mu je govorio Gvido Mučolipre nego je morao da umre zbogsvog zločina.

Iako je osećao glad, Enriko nijepotražio ručak, već je sedeo u svo

jim kolima i osmatrao prilaze kućipostavljenoj na malo višem zemljištu od same, započete ulice. Tu saugla video je jedina dva moguća prilaza s jedne ili druge strane duž ViaAdriatiko, a onda putanjom odkuće do Via Ćerzo.

Bilo je dva sata posle podne kadse jedna kola zaustaviše na samomuglu i to u trenutku kad je dobro

maskirani Enriko bio izišao daispruži noge. Jedna žena spusti staklo na vratima automobila i pogleda prema Enriku s izrazom očekivanja. To je značilo da kao muškarac treba da priđe i nađe se na usluzi dami. On tako i postupi. No,kad priđe, prepoznate tu dugokosu,zavodnički nasmejanu ženu i jedvaprikri svoje uzbuđenje.

- Znate li možda gde je najbližaprodavnica cigareta, jer zaboravilasam ih, a idem u jednu posetu?

— Ima — odgovori Enriko sadveć siguran da je savladao prvo iz

39



nenađenje. - Treća kuća od u g la ..Ali da ne okrećete i napuštate kola,mogu ja da vam učinim tu malu uslugu, jer i inače šetam sad poslekiše.

- Veoma ste ljubazni, ali kako dauzvratim uslugu kad neću imati prilike - reče ona i radoznalo osmotri nepoznatog stasitog i sportskigrađenog muškarca.

- Samo recite koje cigarete i koliko kutija želite - osmehnu joj seEnriko kao da uživa što može dausluži tu ženu.

- Uzela bih ceo paket od desetkutija - odgovori ona. - I ja sampodlegla snobizmu da se pušestrane cigarete i navikla sam na»kent*.

Ona hitrim pokretima otvoritašnu i pruži mu novčanicu od stohiljada lira, koju svi nerado me-njaju, ali on ne reče ništa, već je uzei ode do bifea koji je držao i cigarete. Vlasnik se izvinjavao što nemadovoljno sitnijeg novca da mu raz-meni krupnu novčanicu, pa Enrikoplati svojim novcem. Vrati se i ženi

pruži i novac i cigarete.- Nisu imali sitnog novca - ob jasni Enriko.

- Pa šta ću sada? Nemam ni janišta sitno. Upravo nemam dovoljno - nađe se u neprilici ženane uzimajući ni cigarete ni svoj novac.

- Uzmite cigarete i novac, a dugćete mi platiti nekom drugom prilikom - odgovori Enriko.

- Vi se šalite... Ne mogu tako. Možda se ne sretnem ni za ceo vek - nađe se žena u neprilici. - Jedino ostaje da parkiram kola i potražimo način da razmenimo novac

- Rekao sam, ako ste u stisci s vremenom... - zausti Enriko.

- Naprotiv, malo sam požurila. Imam još pola sata do ugovorenog trenutka posete.

- Onda pođimo do kafea koji se nalazi malo gore uz ovu nedovršenu ulica To je tek otvoren i lep

lokal, a nema mnogo gostiju -predloži Enriko.

- To mi odgovara, jer u tompravcu i idem.

- Jeste li dolazili i ranije?- Da, nekoliko puta. Tu imam

rođake, koji se zovu Nereti - odgovori ona otvarajući desna vrata daprimi u kola ljubaznog i privlačnogneznanca.

To Enriku dade priliku da sesnađe, jer opet ga beše uzbudiloono što je čuo. Dakle, Marselina Dol-koni, žena Kamiba Dolkonija, jednog od učesnika bahanalija koje sukoštale života njegove dve sestre,ide u posetu Neretiju. To može dabude samo Genco Nereti, jer drugih

porodica s tim prezimenom nijebilo u blizini. Enriko se bio raspitaoi sve je već strpljivo osmotrio.

On sede pored Maresline Dol-koni i smeštajući se oseti na nadla-nici dodir krzna njene kratkebunde. Iskosa je osmotri procenju-

jući gde da joj stavi »stenicu«. Zaključi da će mu se za to najbolje prilika pružiti kad joj bude pomagaoda skine bundu, jer trebalo je mi-

kro primopredajnik staviti naodeću u kojoj se sedi i u sobi.Kad stigoše u kafe, on joj pomože

da skine bundu i pod kragnu njenesvetlozelene bluzice stavi sićušnzrno slično zrnu soćiva. Pri tome ,morao kao nehotično da zapleteprste u njenu do pola leđa dugu ipuštenu kosu.

- Uvek imam neprilika s ovakodugom kosom, ali mnogi kažu da

mi dobro pristaje - reče ona.- Bilo bi greh oštetiti taj divni

ukras vaše lepote - odgovori Enriko. - No sada mi oprostite štosam bio nespretan i nisam se odmah predstavio. Ja sam Filip Kar-dini, hemićar...

- A ja sam Marselina Dolkoni,slikarka bez većeg uspeha, ali bogato udata za četvrt veka starijeg

muža, - tiho i primičući se knjemu, kao da poverava neku tajnu,r e č 6 ŽGK1CL.

Enriko htede da je upita je li jojmuž Kamib Dolkoni, ali se uzdrža,

40



jer on je već znao da je tako. Zato jepovede za sto i oni pozvaše kelnerada naruče piće.

- Ja još nisam ručala, jer tamokud idem čekaju me da im budemgost na ručku, pa ću zato neki aperitiv. Možda je najbolje da uzmem»amaro« - brlja la je žena živahno.

Enriko reče da ni on nije ručao ida retko pije alkohol, ali amaro se

jedva i može ubrajati u alkoholnapića. Ona beše ponela jednu kutijucigareta pa ga sada ponudi, ali onreće da ne puši, jer je sportista.

- Ja pušim, ali oduševljavaju memuškarci koji ne puše - reće ona.- Ni Genco ne puši...

- Ko je Genco? - upita s osme-

hom Enriko, kao da ništa ne zna oNeretiju.- To je prijatelj kod koga idem

na ručak... U stvari, rođak - setise žena šta je malopre govorila.

Odmah se videlo da ona pokušava da što više kaže u što kraćemvremenu, ali i da što više sazna odovog čoveka, koji joj se dopadao.On je vešto postavljao pitanja pa je

uskoro znao da njen muž KomibDolkoni ima pedeset i pet godina, aona svega dvadeset i devet i da mu-

je ona druga žena. Prva Dolkoni- jeva žena se utopila na moru i nikad se nije ustanovilo kako se todogodilo. Iza nje je ostala devojčica,kojoj je sada osamnaest godina alise već može smatrati posrnulom.Uzima droge i živi u društvu bogate, ali raspuštene i propale omla

dine.- Moja jadna pastorka je već

poznata po tome što »opipa šlic« svakom muškarcu koji joj se nađe blizu - reće ona u jednom trenutku. - Naročito uživa u pokuša

jima da se nametne mojim prijateljima

Enriko je odmah svatio da se između pastorke 1maćehe vodi većni,

nemilosrdni ral- Život je pun neprilika - mudro reće Enriko.

O sebi je morao da Izmišlja priču pazeći da ne zaboravi da je on za

nju Filip Kardini. Nije joj bilo dovoljno ono što je rekao da je hemi-ćar, već je pitala na kom je fakultetu studirao. On se nadao da jeona studirala u Milanu, čija Likovna akademija je imala znatanugled, pa reče da je rimski student.Odmah je upita gde je ona učila slikarstvo.

- Činila sam to na pravom me-stu, u Parizu. No, mladost mi nijedozvolila da mnogo naučim. Akouspem da nagovorim muža, opetbih išla u Pariz Nikad nije kasnoda se ćovek probije - odgovoriona.

- Dobro ste učinili što niste mladost žrtvovali umetnosti. Ziveti je

ipak važnije - primeti Enriko.- Pa ja sam i izabrala slikarstvoda bih veselije živela. Razumećeteto kad me posetite u ateljeu. Dođite

jednom. Evo vam moja adresa -odgovori ona i iz svoje torbice izvadi posetnicu.

- Koje doba je pogodno za takvuposetu? - upita on.

- Kad god sam tamo, ali bolje jeda proverite telefonom da li samsama jer onda zaključam vrata dabih se posvetila gostu. No ne dozvolite da prođe cela većnost do vašegdolaska - odgovori Marselina Dolkoni.

- Šta je za vas »cela većnost«? - nasmeja se Enriko.

- Pa Sve preko dva dana - ta-kođe se smejući odgovori ona

- Nije li ovo doba kad biste mo

rali biti malo oprezniji? - upita Enriko i odmah se pokaja zbog izgovorenih reći.

No žena nije razmišljala i samo reće:

- Mislite zbog pfere u kojoj optužuju mog muža?... To me se ništa ne tiče. Kamib je pokvarenjak i ja nemam moralnih obaveza prema njemu.

- Oprostite - blago reće Enriko i uze joj rukaOna prihvati milovanje rukama

a njene oči su zvale na neki neposredan način, ali sa izrazom koji go

<1



mitovan i koji može da oda tajnepodzemlja.

- Da, odluka je pala. Pozvan jeMorep. Prvi si mu na spisku ti, aonda dolaze Prekolini i Lun - nastavi nepoznati.

Nereti je gubio znak. Znao je dapostoji ćovek koga zovu Morvel iliMorep. Nadimak je dolazio od skraćenih reći morte i veloče1. No u na

južim krugovima su istog ćovekanazivali Morep, što je dolazilo odmorte repantina.3Malo je znalo kose krije iza nadimka Brza Smrt, aliu podzemlju je bilo poznato da je tonajveštiji plaćeni ubica Italije.

- Pa to je strašno... Ne mogu dashvatim. Ja nikada ne bih rekao ni

reć! - uzbuđeno reče Nereti.- Da je reč samo o policiji, sve bi

bilo u redu. Ali postoji Lun. Njemuse nećete odupreti, jer on ima načinda izvuče istinu, koji policija nema.

- Kad je tako strašno, zašto mi javljate? - upita Nereti s naporomizgovarajući reći.

- Rekao sam već da ste me zadužili. Imate šansu da pobegnete od

svih. Istina, ta šansa je mala, ali jeipak nešto - odgovori nepoznati.- To za mene i nije nikakva

šansa. Trebalo bi da se skrivam ce-log života I moji prihodi dolaze odpos lova .. Ne, to nije šansa! - zaključi Nereti.

- Obavest je bila jedino štomogu da učinim za vas - dodadenepoznati i prekide vezu.

Nereti ne stiže da se oporavi odudarca zbog strašne vesti, a naulazu zazvoni. On pomisli da trebada vikne neka ne otvaraju dok dobro ne provere ko je, ali momakkod vrata je bio ranije obaveštenda se očekuje gospođa Dolkoni, pa

ju je brzo pustio da uđe. Ona zatečeGenca još uvek oslonjenog o stočićs telefonom i potrča mu u zagrljaj.

On se nije snalazio i ostao je hla

dan puštajući da ga ona ljubi u opuštena usta kao mrtvaca

M o r t e v e lo c e b r z a s m r t .J. Mor te repan t ina p rek a sm r t .

- Sta ti je? - upita ona.- Dođi - reče on i uze je za

ruku, pa je povede u trpezariju, gde je sto vec bio postavljen.

Kuvarica je ujedno i posluživala,pa je sada izvirivala kroz vrata izpravca kuhinje. Nereti je sedeo opu

šten u stolicu s kratkim naslonom i jedva dade znak ženi da donese jelo. U međuvremenu Marselinaupita:

- Kako to izgledaš, dragi?- Ništa ne pitaj - uzdahnu Ne

reti.Skoro ceo ručak je prošao u nje

nim pokušajima da od njega saznazašto je tako rđavo raspoložen.Malo su jeli i ona prva ustade i

pođe ka njegovoj spavaćoj sobi. On ju je pratio zaostajući.

- Sta je s tobom? Zašto si meonda zvao ovamo? - upita ona čekajući ga na sredini sobe.

On priđe i više se prihvati za njunego što je zagrli.

- Zaželeo sam te se, ali sada ..- Nisi dolazio cele sedmice -

upade on a - Zar nije bilo bolje da

si danas došao u moj atelje?- Ne smem tamo... Sama znaškakve su prljave optužbe stavljenena mene. Policija mi je naložila dase ne udaljujem iz grada paverujem i da me nadzire. Poredtoga...

- Zar je stvarno istina da se En-riko Prekolini odmetnuo i da odnjega preti opasnost i tebi i Ka-mibu?

- Istina je... No stvari postaju još gore. Meni sada preti opasnostsa svih strana - pričao je Nereti.

Taj deo razgovora slušao je izsvog automobila sam odmetnik časti, no nije saznao ništa novo. Malokasnije bilo mu je odvratno dasluša kako dvoje ljubavnika uzaludpokušavaju da počnu ljubavnuigru. Konačno je Nereti počeo da

viče.- Meni preti smrt i ne mogusada ništa!... Sta me tako gledaš?...Nisam impotentan, već zabrinuti..Obuci se već jednom!



- Ne ljuti se, dragi. Kad se medoodmoriš, biće opet sve u redu -reče Marselina

- Ništa neće biti u redu! Neznam kad ćemo se opet smeti danađemo... Ništa ne znam! Cimpočne mrak, ja moram da krenemiz ove proklete kuće.

- Zašto je prokleta?- Ostavi priču za drugi put- Dobro, hoćeš li da odem?- Hoću, ali idemo zajedno. Seš-

ćemo svako u svoja kola i idemoprema bolnici. Kod nje ja skrećemna svoju stranu, a ti produži. Javićuti se kad budem mogao - odgovori

joj malo smirenije Nereti i ustadeda se obuće.

Pola sata kasnije već je počinjaosumrak. Palile su se ulične svetiljke,ali videlo se daleko i preko dvestametara No, sa severozapada brzosu dolazili oblaci, pa u trenutku kadse dvoja kola spustiše niz blagi nagib od Neretijeve kuće poče da sipislaba kiša.

Pokazalo se dobro što Enriko nijebio kazao Marselini koja su njegova kola, jer sada je mogao dakrene i da prati Ne retija

Blizu jednog kioska Neretijevakola se zaustaviše i on iziđe iz njih.Skupljao je novine na kiosku i birao magazine i časopise.

- Još nemate večernja izdanja -primeti Nereti.

Enriko Prekolini beše i sam prišao da kupuje novine, ali dva Neretijeva pratioca se nađoše iza svog

šefa. Nije bio povoljan trenutak dapozove zločinca i kad se on okreneda puca, a da to učini iznenada ipobegne nije žeieo, a i to je biloopasno, jer videlo se da revolverašidrže ruke na prsima, uz revolverepod pazusima. Jedino je mogao dapokuša da podmetne »stenicu«svom neprijatelju. Zato on toboženehotično sruši hrpu jeftinih knjižica prema Neretiju.

- Pazite! - viknu Nereti i po-meri se u stranu.

- Oprostite! - uzviknu Enrikotobože nespretno hvatajući obo

rene stripove i romane u svešćičama.

To mu omogući da mu u jednontrenutku ruka stigne do Neretije1vog sakoa čak ispod zimskog kaputa. Enriko pođe rukom po Neret i'

jevom rukavu, kao da ga je isprljacr- Nije ništa - odmaće se Nereti

a dva revolveraša se već nađoše-između njih dvojice zverajući i mo'treći.

Enriko se i njima osmehnu i nastavi da odvaja novine za sebe i dcpodiže oborene sveščiće.

- Platiću i uzeću ove koje samisprljao - reče on prodavcu. 1

- Čekajte da ja platim svoje — opomenu ga Nereti.

- Svakako, gospodine, svakako- razvuče Enriko usta u širok os-1meh i pomisli: brzo učim Lunoveveštine.

Malo kasnije njegov primopredaj-nik je prenosio razgovor iz Neretije-vih kola Jedan od pratilaca je pitaokuda da vozi.

- Skreni na Viale Žara, pa kudati je najpogodnije do Pjace Baraka.

Tamo ću ti reći kuda da skreneš -odgovori Nereti.

Baš tada se Enriko seti da je propustio već dva javljanja Lunu istricu, jer prvi put ga je omela M arselina Dolkoni, a drugi put želja dane propusti nešto od razgovora težene i Genca Neretija. Sada je bioprogovori, pogodan trenutak, ali on

još nije dobro vladao tim malimaparatom i jednom rukom nije mo

gao da uhvati potrebnu talasnu dužinu. Enriko tome nije pridavao veliku važnost, jer nije bio naviknutna saradnju s Lunom i potrebu dase ne odstupa od dogovora, semako se on nikako ne može da ostvari. Misleći na to da se još ove večeri, ili u toku noći dokopa Neretija, on nije razmišljao o tome da ćeu svom malom taboru izazvati pa

niku, a u najmanju ruku veliku zabrinutost.

Trudeći se da ne izgubi iz vidaNeretijeva kola, on ih je izbliza pra

44



tio, a onda Je u jednom trenutkućuo kako jedan od gangstera kaže:

- Već podugo motrim jedna kolaiza nas. Sada sam siguran da nasneko prati.

- Motri 1dalje - reće Nereti. -A ti, Paolo. nađi način da se odlepiš.

Zbog toga Enriko zaostade i pustida mu Nereti umakne. Vozio je svo

jim putem ka Pjace Baraka, ali jeslušao još uvek jasan prenos izkola, što je bilo moguće samo najboljim mikro uređajima, kakvi su biliLunovi. Lun je bio postavio relejnestanice i veza se nije gubila ni u slučaju da se praćeni udalje.

U jednom trenutku Enriko je čuoda Nereti kaže:

- Pred nama je Pjaca Baraka, aline idi tamo, već skreni desno u ViaSafi. Hotel »Gargano« ima garažu ipoznajem vlasnika Idemo u taj hotel.

Malo kasnije stao je i Enriko.Nije video ulaz u hotel, ali svetlećareklama je bila blizu. Istina trebalo

je da obiđe kroz tri ulice zbog jed-nosmerne vožnje u ovoj u koju je

zašao da ga Nereti ne vidi, ali jednim pešačkim prolazom mogao jetamo da stigne za par minuta Ovde

je već bio našao i parkiralište, paostade da čeka Ćuo je da su Neretii njegovi ljudi dobili dvosobni apartman na trećem spratu. vrata tristadevet.

Dakle, tu smo, Nereti, pomisli Enriko zadovoljan što je uz pomoć

Lunovih uređaja za prisluškivanjesve išlo lakše nego što je mogao dazamisli.

Opet je bilo vreme javljanja i Enriko pozva strica. Ispriča mu gde senalazi i šta se dogodilo do sadaOnda pokuša da se javi Lunu, alisada se nije ćuo Sikert

*

U trenutku kad su se bogataširazilazili iz zgrade u kojoj je bio luksuzni biro Đorđa Salvatorea, Lunse odluči da prati Kaniba Dolko-

nija, čiji pratilac mu je kao pros jaku udelio tri stotine lira i koji jetakođe dobio »stenicu*. Sada je ipreko toga mikro primopredajnikamogao da sluša razgovor. Odjednom, još dok su se kola kretala kaĐolkonijevoj kući, Koja je bila u ViaLatancio, Lun je cuo jedan aferu,ko99,3domoći glas. Žene nije bilo uDonelijevim kolima, a on ni jednojženskoj osobi nije bio prikačio mikro primcpredajmk.

- Da li je gospodin stigao? - pitala je ona.

- Još nije - odgovori jedandrugi ženski glas

- A da li je dolazila Karla?- Jeste... N jena dva odvratna pri

jatelja bili su sa njom Morala samda poslužim ručak.

- Biću u svojo sobi, ako Kamibpita

Lun oceni da je ono glas Dolkoni- jeve žene, ali nije shv&tao kako sedogodilo da od nje dolazi emitova-nje mikro primopredajnika To jeznačilo da je bila sa Enrikom, ili joj

je on negde prikačio »stenicu*. Tre

balo je to da proveri i on pozva drPrekolinija. Starac mu javi šta sedogađa i da će obavestiti Enrika otome da Lun preuzima praćenjeMarseline Dolkoni.

Čekanje se nastavljalo. Dolkoni jeušao u svoju trospratnu, skupukuću sa stubovima na ulazu i ba-štom ispred njega. Već je više odsata bio mrak, a sada je padala

jača kiša i počinjalo je da bivahladno, kao da će se kiša pretvoritiu sneg. Sada je Lun ćuo oba mikroprimopredajnika, čije emisije su semešale i stvarale smetnje. Trajaio

je to dobrih pola sata Tek kad semuž i žena sretoše, ćulo se isto emi-tovanje.

- Kako si provela dan? - pitao je Kamib.

- Ne baš veselo - odgovori Mar-selina

- Jesi li viđala Neretija?- Kakvo je to pitanje?! - tobože

preneraženo upita žena

45



balo da uključi talasnu dužinu zavezu s Lunom i on to odmah učini.Lun se javljao poznavajući lozinku.On ispriča Enriku gde se nalazi ida je začuđen što se čuje emitova-nje od Marseline DolkonL

- Baš- je mali ovaj svet - nas

rne ja se Enriko i ispriča kako se igde upoznao sa tom ženomZatim ispriča da će još ove noći

iz hotela izvesti Genca Neretija- Ako mi to ne uspe, onda on ili

ja nećemo više nikud živi iz te jazbine - zaključi on.

Lun je znao da bi uzaludno predlagao da ga Enriko pričeka, pa dataj poduhvat obave zajedno. Skorašnji odmetnik još nije imao rđavo

iskustvo zbog odbijanja neposredne pomoći. On sada, kao da pogađa Lunove misli, reče:

- Pod sadašnjim imenom uzeću i ja sobu u hotelu. U toku noći uči-niću sve da mirno uđem k njimaImam uspavljujući gas i to mi dajeprednost.

- Bilo bi dobro da paziš nastalnu vezu, jer danas smo bili zabrinuti i ja i tvoj stric - reče Lunizbegavajući da mu govori o opreznosti.

- Ako ide sve kako zamišljam, javljaću se redovno - odgovori Enriko.

Odmah zatim on napusti svojautomobil i kroz pešaćki prolazstiže pred hotel. Tek tada se prisetida bi mogao biti sumnjiv ako uđe izatraži sobu bez ikakvog prtljaga,

pa potraži trgovinu koja je još uvekotvorena. Nađe mali dragstor, rad-njicu uređenu po američkomuzoru, ali suviše malu da s pravomnosi taj naziv. No u njoj Enrikonađe sve što mu treba. Kupi putnutorbu, košulju, pidžamu i pribor zaumivanje i brijanje. Sada je mogaobez ustezanja da zatraži sobu služeći se imenom i dokumentima lažnog Filipa Kordinija.

Kiša je i dalje padala, pa je biopokisnuo tako da mu je Zimski kaput postao težak. No imao je sreće ion odmah dobi sobu. Obesio je ka

put tako da se brže suši, okupao se iprilegao da se malo odmori. Tako jesačekao vreme javljanja Lunu istricu i to obavio uz napomenu danemaju razloga da brinu.

Kad je opet legao, poče da razmišlja o Lunu. Voleo je tog hrabrog,

umnog naučnika, kome nije biloteško da se bavi i ličnim brigama jednog svog prijatelja Banije, doknije znao ko je Lun, zamišljao jeLuna kao ćoveka koji se bavi samenajvećim bandama gangstera kri

jumčara i zločinaca drugih vrsta. Aeto, sada Lun traži tri nesrećne de-vojčice i pomaže usamljenom bratuda osveti mrtve sestre. Sve to jošviše je podizalo Lunov ugled u nje

govim očima.No, Enriko Prekolini je osećao i

pritisak od Lunove strane. Činilomu se da mu Lun ograničava slobodu dejstva već i samim svojimprisustvom. Nametnuo mu je načinborbe. Istina, prisluškivanje zločinaca mu je omogućilo da saznamnogo više i da ne juriša kao slep.Da nije Luna, Enriko bi negde sačekao Neretija, pa ako ga ne bi mogao da zarobi i natera da otkrijezločince, odnosno neposredneubice njegovih sestara upozorio biga da je tu i pucao. Na tu misao kaonesnosni insekti navališe pitanja.Šta bi bilo posle? Kako bi otkriovođe podzemlja? Je li Nereti pravikrivac? Ko je oteo devojke? Koji odčetiri bogataša je zadavio Nizu?...Ne. samo pištolj nije dovoljan. Ne

može se ubijati bez poznavanja činjenica. Enrika nije tištalo to što jeubio Mučolija. Taj zločinac je priznao svoj deo krivice, ali on nije ubioSofiju, a nije znao ni ko je Nizinubica. Mućoli nije znao ni ko su ostali šefovi Mafije. Otkrio je samoGenca Neretija i umro zato što jeranio Sofiju u želji da je zauvekućutka Mućoli je bio krivac i predsvojim šefovima, jer počeo je da iz

daje. Oni bi, ga ubili i da to zbog osvete nije učinio Enriko.

Da li se Neret u hotelu skrivasamo od njega, Enrika, ili i od poli

47



cije? Ne skriva li se gradski zavodnik i mister Milana i od svojih šefova?. pitao se Prekolini i umalo gaosvoji san.

Izlazio je iz svoje sobe na četvrtom spratu i silazio do apartmanana trećem. Oslušnuo je i čuo razgovor. Umalo ga je tu iznenadio kel-ner, koji je na kolicima za posluživanje izišao iz lifta i pokucao baš natim vratima Biće na okupu sadadok večeraju, zaključi Enriko i požuri da se vrati u sobu. Trebalo jeda se obuće tako da može napustitihotel odmah posle napada, a gore usobi mu je bila i torba iz koje je trebalo da uzme polugu ponetu iz automobila, kojom će moći da provali

vrataVratio se spreman za borbu i odlazak Uspeo je da proturi cevčicuza ispuštanje gasa iz neobične posude prilagođene da se nosi uz telona trbuhu, a čvrste da drži gas podpritiskom do tečnog stanja Gde li

ju je Lun ovakvu našao? pitao seEnriko. Cevčica je nečujno prošlaEnriko je po glasovima koje je ćuozaključio da je apartman uređenna uobičajeni način. Prva prostorija bila je ujedno i soba za dnevniboravak i salon za primanje gostiju, a po potrebi i trpezarija Viđao je takve apartmane i radovaose što protivnik postupa- tako damu daje najpogodniju priliku.

Gas je isticao dosta brzo i cevčica je šištala, ali ne toliko da je ljudi,zabavljeni večerom i razgovorom,

čuju. Uz to se ćula i televizijska emisija, jer bili su uključili aparat ko jim je ovakav apartman skoro uvekopremljen.

Enriko primeti da se više ne čujuglasovi ljudi, a od televizora je dopirala samo utišana muzika, koja jedošla posle govorne emisije. On izapojasa izvuče polugu za skidanje istavljanje automobilskih guma, panjen povijeni kraj gurnu između

vrata i dovratka što je bliže mogaobravi Onda oproba da li je bravaostala otključana Neretijevi pratioci nisu bili zaboravili svoju duž

48

nost i zaključali su je čim je kelnerizišao.

Kad brava popusti, Enriko stavimalu masku, koja mu je pokrivalasamo vrh nosa Upade u apartmani za sobom gurnu vrata, pa poče davezuje popadale i uspavane gang

stere. Pazio je na vrata, ali u jednom trenutku morao je da kleknekako bi vezao jednog od dva Nereti- jeva pratioca, koji je zbog nečegakrkljao kao da se davi. Možda ga jegas oborio baš u trenutku kada jeimao puna usta, pa se sada davio.

Taj neprijatni detalj mu je privukaopažnju, i on ubrza vezivanje, zbogćega se nije osvrtao k vratima

Tada se dogodilo da je stigao kel

ner. koji je primetio povredu drvetana vratima i okviru kod brave. Onstupi unutra pošto je prvo opreznoodgurnuo vrata i pogledao. Pružio

je ruku i sa kolica na toćkovimadohvatio bocu s vinom. Nečujno, alibrzo je prišao Enriku, za koga jeprocenio da je razbojnik. Udario ga

je iz sve snage po glavi i boca se slomila, a vino zalilo i Enrika i ćovekakoji se davio.

Enriko je osetio udar kao da muse u glavi dogodila eksplozija Bles-nulo je svetio kao od munje, a ondase sve ugasilo.

Kelner je trenutak razmišljao, pazaključi da bi za njega bilo korisnije da sam osvesti gosta koji plaćai naređuje, a on je već bio primetioko je to, pa odveza Genca Neretija.Istim gajtanima koje je Enriko bio

otkinuo sa zastora i zavesa. on vezanepoznatog napadača. Zatim donese čašu vode iz kupatila i poče dakvasi lice i glavu uspavanog Neretija

- Šta je to bilo? - upita Nereti sizrazom straha na licu.

Kelner nije stigao da odgovori, aNereti je već video onesvešćenognapadača i svoje uspavane ljude.On ustade i posrćući izvuče revol

ver. Držeći ga spreman u ruci onpogleda u jedinog čoveka koji je sta jao na nogama a to je bio kelner.Nije ništa pitao, već je motrio brzo



- Moram odmah da vidim gospodina Dolkonija Javite mu da je došao inspektor Karlo PaskolL On me već zna.

- Sada nije vreme... Ja inače ne bih smeo... - kolebao se vratar.

- Nije vaše da odlučujete. Ako se plašite, ostaću ovde napolju i če-

kaću da obavestite svog gazdu — smrknuto reče Lun.

- Ipak, radije bih vas ostavio da čekate napolju. Možda znate da iz- vesne okolnosti...

- Sve znam i ne zameram. Požurite - prekide ga Lun.

Vratar zaključa i ode, ali uskorose vrata širom otvoriše i on pozvaLuna da uđe. Zatim ga povede na

sprat. Lun osmotri svoj lik kadprođe pored ogledala Bio je zadovoljan. Kamib Dolkoni je stajao kodraspaljenog kam ina pa pođe u susret »poznaniku iz policije«.

- Izvolite i odmah, da ne gubimovreme, kažite šta želite da popijete- ponudi ga Dolkoni.

- K vama dolazim službeno, aline da vas ispitujem, već da uspostavimo saradnju. Naređeno mi je da

vas pitam šta mislite o svojoj sigurnosti, s obzirom na pretnje u odmet-nikovim i Lunovim pismima objavljenim u štampi. A taj razgovor nebi trebalo da neko čuje, iii ometa — mirno reče Lun osvrćući se kao danešto traži.

- Želite li nešto? — upita Dolkoni.

- Vaš čovek me nije ponudio daodložim kaput - odgovori lažni inspektor.

- Bićemo mirni u mojoj sobi zarad, a tamo ima mesta i za kaput -nasmeja se domaćin.

Tako se njih dva nađoše sami.Dolkoni okrenu ključ u vratima ipogleda prema gostu kao da želi dautvrdi njegovo zadovoljstvo. Na Lu-novom licu se videlo da je stvarnozadovoljan. Događalo se ono što je

on i želeo.Kad je domaćin seo u fotelju naspram Luna, kao mađionićarskimtrikom na stolu se nađe. pištolj.

- Šta mislite, ko će biti brži daga uzme i puca? - upita Lun.

- Zaboga, inspektore šta vito?L. — jedva upita Dolkoni i podiže ruke.

- Ne zahtevam da ruke držitedignute, već da govorite - reče Luni levom rukom zagladi kosu, koja jebila očešljana baš onako kako jenosi pravi inspektor Paskoli s raz-deljkom sleva u desno.

Lunova kosa zauze svoj uobiča jeni položaj, a on odlepi dodatke nakrajevima obrva kakve je imao inspektor. Taj detalj odmah znatnopromeni izgled lica. Lun više nije ličio, pa čak ni podsećao na KarlaPreskolija a malopre je on stvarno

to bio. Lunovom maskiranju veoma je pomoglo što je umeo da oponašai glas i izraz lica ćoveka u koga bise prerušio.

- Vi niste... - jedva reče Dolkoni i popravi naoćari na nosu.

Strah mu izoblići široko lice, amišići na u stranu isturenim vilicama zadrhtaše.

- Istina je, ja nisam ono što stemalopre mislili - reče Lun.

- Niste ni Enriko Prekolini.- Ni Enriko nisam.- Mislim da sada znam - zak

ljuči domaćin.. - Šta želite odmene? Ja vam neću pružiti nikakavotpor, jer znam...

- Ovoga puta spas ne tražište upasivnosti i nepružanju otpora, veću saradnji i istini. Samo vas istinamože spasti, gospodine Dolkoni -

objasni mu Lun situaciju. -Odavde ću izaći znajući sve što i viznate. Pitanje je samo da li ćete vitada biti živi. Ako vam je stalo doživota, govorite!

- Samo ćasak — reče Dolkoni inekoliko trenutaka je ćutao kao daosluškuje, a onda nastavi da govori:- Kažite mi ko ste, a onda pitajtešta želite da znate.

- Prvo, da li ste bili one kobne

noći kad je ubijena Niza Prekoliniu kući starog dr Prekolinija? -upita Lun.

- Bio sam — odeovori Dolkoni.

50



- Ko ju je ubio?- To ne znam... Svi smo se izme-

njivali. Ne znam ko je šta mogao daučini devojčicama, jer sem Kondi-nele svi smo stariji ljudi. Možda jebaš nečija nemoć izazvala ubilačkibes - odgovori Kamib Dolkoni. -

No, ja vam govorim, a vi mi nisterekli ko ste.- Pa kako smete da rizikujete?

- osmehnu se Lun.- Ako niste Donald Sikert, ja

uvek mogu sve da poreknem, a i daučinim da stradate. No verujem dase ne varam. Vi ste Lun!

- Pogodili ste, Dolkoni! A sadami recite na koga sumnjate da jeubica.

- Sumnja je jedno, a znati tačno je drugo.- Na koga sumnjate?- Već sam sa Salvatoreom go

vorio o tome.- Zašto s njim?- Mi se znamo odavno. Naše

veze su i posebne vrste, dok su Ma-teo Feroni i Akile Kondinela ipaknešto drugo.

- Zašto sumnjate u Feronija?

- To je malo duža priča- Saslušaću je celu - odgovoriLun i primaće revolver bliže k sebi,pa se komotnije nasloni u fotelji

- Feroni je veleposednik - počeDolkoni. - On je vlasnik imanjavinograda podruma i pogona zapreradu vina i voća .. Poznat je kaopobožan čovek, koji je redovan ucrkvi i svim verskim manifestaci

jama. Ima ženu, dve kćeri i petogo

dišnjeg sina. Dakle, jedan uzoranbogataš...- Pa kako se našao u vašem

društvu? - upita Lun.- Mi ostali smo ženskaroši.

Istina, ispravni smo katolici, ali neživimo »u strahu božjem«...

- Za vas katolik i čovek kojičvrsto veruje u boga nije isto - pri-meti Lun smejući se.

- Nismo prvi grešnici, koji su

javno odlučni katolici. To je u nekuruku i političko opredeljenje - odgovori Dolkoni.

- Zastranjujemo - primeti Lun.- Nastavite ono o Feroniju.

- Rekao sam, on je pravi, oduševljeni bogomoljac. Čak i pred odlazak u krevet s kakvom prostitutkom on se prekrsti i prošapuće molitvu - nasmeja se i Dolkoni. - No

on ima neku manu. Ne može bezgrešnih žena. Časne ga ne uzbuđuju. Što je žena grešnija, to ga višeuzbudi.

- Ali devojćice nisu bile od tevrste - primeti Lun.

- Bile su maloletne, a to je većigreh. To je privlačilo i nas ostale iFeronija. Taj u svom Peultu poštovani građanin ima tajni stan ovdeu Milanu...

- Odmah recite adresu!Dolkoni malo poćuta i kao da se

strese od neke jeze, a onda nastavi:- To skrovište za dane greha Fe

roni ima u Via san Senatore, u starom delu grada, blizu centra.

- A broj kuće?

- Trinaest... Malo nesrećan broj- odmehnu se zbunjeno Dolkoni.- Znam da ćete pitati, pa da od

mah kažem. Tamo, dva sprata višeima stan i već pomalo ostareli neženja Akile Kondinela. Dakle, dolazimo do toga šta u tom dvostrukomnačinu života čini da sumnja za tokobno ubistvo pada na Feronija. Nanjegovom imanju pre tri godineudavljena je jedna radnica, vrlolepa devojka Neke indicije su ukazivale da je ubica sam vlasnik imanjaMateo Feroni. No, njegov ugled i

veza učinili su svoje. Ubica nije nikada otkriven.- Je li on pred vama ostalima

priznavao taj zločin?- Nije. I strašno ga je vređalo

ako to neko u društvu spomenemakar i kad smo pijani.

- Znači, mislite da ako je jednomudavio devojku, to zločinačko ludiloga je opet uhvatilo u trenutku kadie bio sa Nizom?

- D a .. A i sećanja, istina ne sasvim sigurno, govore da je on zadnjiimao u rukama ubijenu devojku.

51



To što je Dolkoni izgovorio reći»imao u rukama« i što je nesrećnudevojčicu nazvao devojkom izazvau Lunu ogorčenje. On zato ljutitoreče:

- A sada ispovedite sve svoje zločine. Pre svega svoje veze s Mafi

jom!- Kakve veze?! - trže se Dol-

koni.Lun odmah shvati da je to bolna

tačka ovog zločinca u koži uglednog bogataša

- Jeste li član Mafije, odnosno jedan od njenih šefova? - upitaLun gledajući ga pravo u oči.

- Nisam...- Rekao sam: za laž, smrt! - upo

zori ga Lun.- Vi ne razumete naše prilike.Moram da objasnim - pobrzaKamib Dolkoni stalno popravlja

jući naočari, koje su mu klizile nizoznojeni nos. - Ja sam vlasnikosamnaest motela To ne može daprođe bez mešanja Mafije... Ondasporazum, pa i saradnja. Ali to neznači da je vlasnik i gangster. To je

samo kompromis. Oni su u svakojpori građanskog i seoskog života. Uvlasti... policiji... politici... Eto, ovošto ja govorim, ako bi se ćulo. značilo bi i moju smrt.

- A ostali iz grupe koja je zloupo-trebila maloletnice? - upita Lun.

- Dorđo Salvatore. isto kao jazna kome se treba prikloniti iplaća.. Usluge koje nam je činioGvido Mučoli bile su u neku ruku

nagrada za našu bliskost s Mafi jom. I Feroni i Kondinela plaćaju,ali ne znam ko ih drži na vezi -odgovori Dolkoni

- A vas dva? Ko vas drži nagangsterskoj vezi? - upita Lun.

- Zakleo sam se... Pretnja jesm rt .. To ne mogu da kažem - opirao se Dolkoni.

- Onda moram da primenim

jedno sredstvo - s uzdahom rečeLun s izrazom nezadovoljstvaOn je stvarno počinjao da mrzi

lifrotrebu svog tricijanopropenskogpreparata, koji je od ljudi za neko

vreme stvarao nemoćna, poslušnabića. No u trenutku kad je on tohteo i ovde da primeni, jer bio jeponeo kutiju injekcija opremljenihkao lična zaliha leka, na vratima sezaču kucanje.

- Otvorite i pazite šta činite. Revolver mi je u ruci, pa ne pokušavajte da umaknete kroz vrata -opomenu ga tiho Lun i sakri oružje.

Brzo začešlja kosu, kao do ulaskau ovu sobu. Sredstvo kojim je bionamazao kosu omogućavalo je daona bude poslušna Nalepi i produžetke obrva i za nekoliko sekundiopet je izgledao kao inspektor Pas-koli. ,

Vrata se otvoriše i 6naj ćovek

koji beše pustio Luna da uđe zbunjeno je zverao ćas u Luna, a čas usvog gazdu, a onda reče:

- Još jedan inspektor Paskoli...Isti kao gospodin ovde... Ne razumom.

- Razumem ja - osmehnu seDolkoni. - Postoje dva inspektoraPaskolija Blizanci...

- Kako?L.. Ja ne shvatam - pro

muca Dolkonijev čuvar ne snala-zeći se u svemu.- Dovedi i toga inspektora Pas

kolija i ne govori mu ništa. Malašala - reče Dolkoni i pogleda kaLunu, koji klimnu glavom u znakodobravanja

Čim čovek ode, Lun priđe Dolko-niju i preko nosa i usta mu stavigumenu poluloptu. Uspavljujući gas je delovao skoro trenutno, jer Dol

koni se zanese i Lun ga spusti natepih. Odmah zatim iziđe da potraži put kojim bi neprimećen napustio kuću. Uđe u jednu sobu za spavanje i otvori prozor. Sprat je biovisok, ali za Luna to nije bila velikasmetnja. On se prebaci kroz prozor,obesi se rukom o ivicu i skoči natravu vešto držeći položaj tela, kaopadobranci u trenutku dosezanja

zemlje.Nekoliko minuta kasnije već jebio preskočio zid ka susednomputu, obišao dve kuće i našao se usvojim kolima Premesti ih na bolje

52



- Znam da ste hteli reć i nešto otome da mi je i Lun na tragu. No jato sada znam već i po tome što steme vi našli. Ne bežim ja samo odvas, Enriko. Mene gone i oni kojimasam služio. Ja sam i pod prismotrom policije. Verovatno je već odlu

čeno da me uhapse. No, lakše moguda se spasem od vas. Luna i policije,nego od šefova podzemlja i BrzeSmrti.

- Zašto mi to govorite? - upitaEnriko.

- Znam da još niste shvatili. Jasam u bekstvu... Nisam se ni nadaoda ću imati toliko sreće da vi stignete do mene, a da me ne ubijete...

- Još uvek ne shvatam.

- Shvatićete - odgovori Nereti iotvori svoj džepni nož, pa presečeveze na rukama i nogama svog zarobljenika, koji još više zbunjenpoče da trlja zglavkove ruku i dapipa glavu. — Dakle, ja se predajemvama i Lunu. Ja jesam do grla u poslovima prostitucije i neposrednodržim vezu s najlepšim i najskupljim prostitutkama Milana No po

dzemlje me nikad nije prihvatilokao svoga Smatraju me samo pogodnim da zavodim devojke i nalazim bogataše...

- Jeste li našli i moje sestre? -upita Enriko Prekolini i kapci očijumu se suziše.

- Ne, nisam s njima imao nikakvu vezu. To je radio Gvido Mu-ćoli.

- Ali ste mu bili šef.- Jesam i nisam... Smatrali su

me važnijim. Mućoli je morao dame obaveštava i da mi predaje novac. Ali imao je i druge veze. Tekobne noći, kad je ubijena vaša sestra, nije me našao, pa je javio izves-nom Đaniju Kolantiju da je u neprilici. Ovaj, verujem, javio je dalje it-ko se dogodilo da su odlučili dadevojčice i vaša sestra Sofija ne

stanu. Mućoli je pucao u Sofiju, alinije znao da je ostala ž iva Verujemda su onda odveli devojčice i negdeih kriju...

RA.

- Ja ne gajim nadu u tom pogledu. Oni su ih ubili da uklone sve-doke, kao što su uklonili Sofiju — reče Enriko.

- Hteo sam đa vam ostavimnadu... I ja se plašim da devojčice

Gše nisu žive - nastavi Nereti. -

o ja sa tim nemam nikakve veze...emam nikakve neposredne veze.ikada nisam ubio ljudsko biće.

Grešio sam u svemu i kriv sam. Aliza ubistvo niko ne može da me optuži, jer ja ne bih mogao da ubijem.Mene oni mogu... I ubiće me, akome ne zaštititi Lun i vi. Ja vam sepredajem. Odvedite me kud godhoćete, ali ne dajte da me nadeBrza Smrt.

- Ko je Brza Smrt?- Zovu ga po nadimku, koji jeskraćenica od pojmova morte ve-loče, pa je Morvel. Ćuje se i nadimak Morep od pojma morte repan-tlina...

- To sve ne kazuje ono najvažnije. Kako mu je ime i kako se moženaći taj čovek?

- To zna mali broj ljudi u podzemlju. Možda ni bni ne znajupravo ime, ali znaju način kako daugovore »poslove« s njim. Sada suga pozvali u Milano pre svega daubije vas i Luna, ali i mene, da neotkrivam ono što znam o milanskim bandama Mafije. Eto zato jabežim. Zato se predajem vama, a iLunu, ako ga viđate - zaključi Nereti i ispod pazuha izvuče revolver,pa ga pruži Prekoliniju.

Enriko prihvati oružje, ali je biozbunjen. Pomisli čak i na mogućnost da je sve ovo neka besmislenašala gangsterskog lepotana Nijeslutio da je Lun tako blizu i da ćujesvaku reć izgovorenu u ovoj sobihotelskog apartmana.

- Razgovor se kreće najviše okotoga kako da se vi spasete - pri-meti Enriko. - Da vas oslobodimooptužbi za saučesništvo u ubistvu

mojih sestara treba mnogo više...- Ja sam spreman. Predao samse i vi me ne možete ubiti i ostatičastan osvetnik. A ja ću da govorim



sve što znam, jer moja jedina šansa je da stradaju oni koji znaju štasam radio, za šta sam kriv i zaštosam opasan za njih. Govoriću ipred policijom, ako ne budem mogao da izbegnem hapšenje - ob

jasni Genco Nereti svoju odluku da

se preda Enriku, koga je moždamogao da preda svojim šefovima itako iskupi sebe.

Enriko je ipak bio iznenađen, pa inepoverljiv, jer Neretijev postupakmu je bio nerazumljiv. On ni samnije shvatao koliki je strah u podzemlju od Donalda Sikerta. Nije seprisećao nekoliko krupnih sukobaLuna i Mafije baš na tlu Italije, kojisu se završili porazom zločinaca.

Ne znajući šta da kaže, Enrikoupita:

- Šta ćemo s tvojim revolvera-šima?

- Jedan je mrtav, a drugog ostavite vezanog dok dođe policija,koju ćete sami pozvati - odgovoriNereti.

Oba se trgoše na zvuk telefona,koji je zvonio u salonu. Neretijevrevolveraš otškrinu vrata i iznenađeno pogleda slobodnog Enrika, aonda upitno svog šefa.

- Javi se i pitaj ko je i šta želi -reče mu Nereti. - I ostavi otvorenavrata.

Revolveraš podiže slušalicu iupita ko zove i šta traži, pa seokrenu ka svom šefu i reče:

- Neki Farentino traži FilipaKardinija.

Nereti pogleda Enrika.- To je za mene - reče on i pode

ka telefonu. - Da, ovde Kardini!- Nalazim se u blizini. Ćuo sam

tvoj razgovor sa Neretijem i mislimda je taj ćovek vrlo lukav, ali dasada ne pokušava da te prevari.Naredi mu da veže svog pratioca,pa ako bude poslušao, izvedi ga iidite kući. Biću blizu vas - reče

Lun govoreći tako da mu Enrikoprepozna glas.- Učiniću tako - reče Enriko i

spusti slušalicu.

VratiSe se u sobu i Enriko tihimglasom reče Neretiju šta očekujeda ovaj uradi.

- Učinimo to zajedno. Držite nasoba na nišanu, jer želim da taj čo-vek ostane u uverenju da si me nato primorao. Znate, bio mi je veran

pratilac već dve godine - molećivim glasom reče Nereti.Enriko pristade. Uskoro su izišli

iz hotela ne noseći ništa u rukamakao da izlaze u noćnu šetnju. Uautomobilu Enriko uspostavi vezu sLunom, koji mu pomoću svog pri-mopredajnika javi:

- Sačekaj me kod Pjace Sumatra. Dogovorićemo se kako daodemo gde treba

Enriko je znao da Lun želi da pro-veri nije li ih ko pratio i da na svojnaćin priđe kući koja im je glavno i

jedino skrovište u Milanu.

VIII- Uspeli smo da sakupimo sve

što se zna - govorio je Bruno Đeno-veze čoveku oštrog pogleda i malo

jače uzdignute leve obrve. - Poli

cija je razmenila s nama spiskoveSumnjivih stranaca. Svi hoteli i prenoćišta su pod neprekidnom kontrolom. Ne znam kako nam je promaklo to da je u hotelu »Gargano«nekoliko sati bio izvesni Genco Nereti. ..

- Da, zbilja, šta je s tim ćove-kom? Jesu li istiniti izveštaji u novinama? — upita sagovornik i lice

mu dobi ljutit izraz, zbog čega muse produbiše dve uspravne bore nalicu sa strane, kakve se retko viđaju kod drugih ljudi.

Bio je to agent američkog Federalnog istražnog biroa Tio Vorel.

- Priča se da je znao mnogo oposlovima podzemlja, a dozvolio jeda bude otkriven — odgovori Đeno-veze.

- »Priča se«, je li - nasmeja se

Vorel. - Još na početku ovog razgovora složili smo se u tome da ćemogovoriti iskreno da bismo od togaimali obostranu korist.

55



- Dobro, ispravljam se... Nereti je naš čovek, ali sada mora da nestane, jer je dospeo na nišan odmetnika Prekolinija i Luna...

- Pa zlo je u tome što je nestao.Novine objavljuju izjavu inspektoraPaskolija da je smrt Neretijevog

revolveraša posledica napada En-rika Prekolinija - upade Amerikanac.

- Mislio sam na potpuni nestanak. Ovako, Neretijev nestanak jevrlo neprijatan i može imati rđaveposledice - odgovori Denoveze.

- Znam - nastavi Vorel. -Znam i šta se sve preduzima da senađu Prekolini i Sikert. U stvariznam ceo sporazum o podeli Mi

lana na četiri zone. Dve manje pripale su čoveku iz britanskog Skot-land Jarda i meni, a dve veće vamai policiji. Sve to znam.

- Pa recite šta je pravi cilj vašeposete - reče Bruno Denoveze popravljajući svoju podugu, talasastukosu, koja mu'je pokrivala veći deouha i vrat.

Njegovo pravilno i lepo skrojeno

lice imalo je ipak nešto neprijatnou izrazu. Izgledao je u isto vreme imlad i postariji. Neobično je reći damu poduboke i mnogobrojne borena licu nisu otklanjale utisak mladosti. Možda su tome doprinosilesveže, rumene i pune usne i retkabrada Crn beleg veličine muhe doprinosio je izražaj nosti lica tog ćo-veka. Voreti je znao da je BrunoDenoveze daleki rođak jednog odnajslavnijih gangsterskih bosovaAmerike, što je nagoveštavalo njegovo prezime. No nije znao da Denoveze nije samo »jedan od jednakih«. već i glavni šef Mafije u Milanu.

- Vidite, gospodine Denoveze - poče da objašnjava Vorel. - Najviše izgleda da neko pronađe Luna imate vi, odnosno vaši ljudi u

gradu. Policija nije u stanju da se ponese s njim, jer morala bi da zaviruje u život svih sumnjivih, a to vi nećete...

56

- Ne okolišate li vi još uvek, gospodine Vorele? Već ste sami pri-metili da treba govoriti iskreno -prekide ga Denoveze.

- Dobro - zaklima glavomVorel. - Stvar je prosta. Imam nalog da se učini sve da Lun bude uhvaćen. Nas ne zanima »odmetnikčasti«, već Lun. I želimo ga život.

- A mi ga želimo mrtvog i to štopre i zauvek! — povisi ton gangsterski kaid Denoveze.

- Ako bismo ga dobili, on bi ži-veo samo neko vreme. Ima nekakvih tajnih razloga da se Lun uhvati.Izgleda da su neki njegovi pronalasci baš sada važni nekim veomauticajnim ljudima kod nas. Oni su

spremni da to i plate — objasniVorel.- Koliko? - kratko upita Deno

veze.- Sto miliona dolara i to »opra

nih«, u valuti koju želite i u državi ukojoj hoćete. Uz to ide i trajna zaštita onoga ko nam preda DonaldaSikerta - odgovori Vorel.

- Zainteresovani su i drugi. Englezi, na primer.

- Pogrešićete ako se kolebate.Za Engleze je sto miliona dolara utajnoj pogodbi suviše veliki novac.Oni će pre pokušati da ga samiotmu, a znam i to da ih suviše dugomuči svojim mešanjem u neke događaje, pa bi ga radije videli mrtvog,nego slobodnog. Radite za nas,kako su vam i savetovali prijateljiiz Njujorka - odgovori smireno, ali

sugestivno Tio Vorel.- Dogovoreno! - odluči Deno

veze. — Svi na koje ja mogu da utičem, potrudiće se da mi Luna predaju život. Ipak, ja smatram da jebolje da Lun bude mrtav, nego danam umakne iz Milana

- To je istina Ovo je izuzetna prilika Nikada u jednom gradu nijetoliko ljudi i na tako malom pro

storu tragalo za Lunom. Ako sadaumakne, biće to vrlo neprijatan poraz za sve nas - složi se Vorel agangsterom



- Ostaje još nešto - dodade De-noveze. - Postoji izvesni Morel, iliMortep. On je delimično već plaćenda ukloni Prekolinija i Luna

- Platićete mu više ako Lunauhvati živog - predloži Vorel.

- Ali to nije njegov način rada

Otmica ne dolazi u obzir, iako sumu za takve poslove nuđene dvostruko veće nagrade. On puca sigurno ubija i odlazi - zavrte glavom Đenoveze.

- Onda ga zaustavite.- I to je nemoguće. Nikad se ne

zna gde se skriva- Znate li makar ime kojim se

služi?- Radi svoje sigurnosti naredio

sam da ga moj najbolji uhoda prati.Brza Smrt je odseo u motelu»Asago«, zajedno sa izvesnom ženom, koja koristi ime DorotejaSaki. On, Brza Smrt upisao se podimenom Urano Masari - odgovoriĐenoveze. - Eto, nisam vam zatajioništa važno.

Vorel je kuckao prstom po svojojtabakeri spuštenoj na sto, pa je

sada gurnu ka gangsteru.- Pogledajte je - reče zatim.Malo iznenađen, Đenoveze uze

tabakeru i oprezno je otvori. Imala je red cigareta, ali druga strana jebila masivna i imala je nekoliko staklenih kružića, koji su izgledali kaoukrasi.

- Suviše teška... Šta je ovo ustvari? - upita Đenoveze.

- Poklon za vas. Imam istu takvustvarčicu u džepu. To je analizatorprisutnosti mikro odašiljača, ili uređaja za snimanje glasova. Da stesnimali naš razgovor, ja bih toznao. Isto tako da nam je Lun podmetnuo svoje prislušne mikro odašiljače, analizator, koji je ujedno iskrembler, odnosno smetać emito-vanja, već bi me upozorio - ob

jasni Voren. - Jutros su mi stigli, jer otkriveno je da Lun prisluškuje,pa ih sada delim onim za koje jevažno da ih niko ne špijunira pomoću mikro odašiljača.

On zatim pokaza kako se rukujeuređajem i zamoli svoga novogpartnera da ga stalno koristi. F »razgovaraše još malo, a onda Tio Voreliziđe.

Od gangstera agent ode u policiju. Sledeći njegov sagovornik bio

je inspektor Karlo Paskoli. i njemuon dade skrembler i ujedno analizator svih procesa elektronike u blizini, ali ništa mu ne reče o uspostavljenoj saradnji i nagodbi sa šefommilanske Mafije. Upita ga šta imanovo i Paskoli poće da priča:

- Dobio sam spiskove svih sumnjivih ljudi, koji su odskora u Milanu. Pratimo i sve nove posetiocegrada. Imamo i neke dodatne spis

kove. Na njima ste vi i gospodin Ti-ler sa svojom Lesli En, pa čak i inspektor ministarstva finansija...

Tio Vorel beše izvadio svoj analizator i gledao je u njega otvorenogkao da želi da uzme cigaretu. Odjednom rukom dade znak Paskolijj daćuti. Jedan stakleni kružić treptao

je ljubičastom svetlošću. Bilo je jasno da iz inspektorovog biroa

neki uređaj emituje na radio tala-sima. Paskoli uze list papira i napisa:

»Pozvaću naše tehničare da nađu»stenicu«. Dakle, Lun je blizu«.

Vorel preuze list papira, pa napisa:

»To ne znači da je on baš sadanegde tu. Možda vi već danima nosite njegovu stenicu. S tim ćovekomteško ide«.

Malo kasnije na stolu se našaomikro odašiljač veličine manjegzrna soćiva Gledali su ga kroz lupučas Paskoli, čas Vorel, a čas tehničar.

- Takav nisam viđao - reče tehničar. - A znam japanske, američke, nemačke i mnoge druge.Ovaj je savršeniji, vidim po snaziemitovanja koja je kao da pred

nama stoji otpremnik s antenamaza emitovanje...Vorel rukama pokaza na zrnce i

uši u znak da oni govore, a nekosluša

57



- Isključio sam ga Lupom sevidi prekidač ne veći od tačke napa^.ru — umiri ga tehničar.

- Dokle, kasnimo sa sprečavanjem Luna da nas čuje i ko zna šta

je sve do sada saznao - uzdahnuinspektor Paskoli.

On je i inače bio deprimiran neu-spehom u istrazi. Štampa je naročito insistirala na potrebi da se štopre utvrdi šta je sa nesrećnim ne-s talim devojčica,ma Sad su tustrani agenti, podzemlje i ko zna kosve, a on u svemu tome treba da sesnađe. Na sve to pada i otkriće da

je priluškivan, o čemu mora da oba-vesti Sajonija.

Kad ga Vorel i tehničar napu-

stiše, on pokuša da dobije vezu sakomesarom, ali mu rekoše da je Sa-

joni otputovao u Rim. Paskoli spusti slušalicu i pozatvara ladice i sef,a onda odluči da ode kući, gde ćena miru moći da razmišlja i da seodmori od noćnog dežurstva i praćenja izveštaja iz prijavnih spiskova gostiju u hotelima

Tek što se spustio na kauč i tako

sedeći uspeo da skine cipele, zazvoni telefon. On podiže slušalicu neustajući, ali kad začu sagovornika,on poskoči i kleče na oba kolenakod stoćića na kome je stajao telefonski aparat.

- Kako sad mislite da mi zagorčavate život? — upita začudo skorovedrim glasom.

- Ja sam mislio da vam pomažem, a ne da vam zagorčavam život

- reče Lun, koji mu se beše javiopravim imenom.

- Pomažete vi i Prekoliniju, a ondalje ubija - reče inspektor. - Iprisluškujete policiju njemu u korist.

- Koga je sad ubio? - upita Lun.- Čoveka u hotelu »Gorgona« -

odgovori Paskoli.

- Ali sve novine tvrde da se tajudavio hranom. To je potvrdila iobdukcija - primeti Lun.

- Možda je i tako. No on je poslesvih ubistava postao i otmičar.

- Otkud ya.ni sad to?! - tobožese iznenadi Lun.

- On je odveo pred uperenimrevolverom izvesnog Genca Nere-tija Otmica je krupan zločin...

- Znam, u Americi za to se kažnjavalo smrću.

- Enriko Prekolini već je zaradio smrt - odgovori Paskoli polako ustajući i sedajući na kauč. -No, mi vodimo prazan razgovor, avi me niste zvali zbog toga. Sta je posredi onda?

- U pravu ste, inspektore. Zvaosam da vam kažem da ste zapali uopasnu gužvu, koja može da vasstaje glave. Znam o dolasku Vorelai Tilera, a i o njihovoj saradnji sa

vama. No ne znam da li su vam rekli nešto i o svojim vezama sa Mafi

jom.- Zar da vam verujem tek tako

na reć?- Verujte - nasmeja se Lun.- Verujem — začudo reče Pas

koli, pa se začu i njegov smeh. - Nošta imamo od ovog razgovora^ Nastavljamo kao i malopre.

- Ovo je uvod za jedan predlog.- Veoma sam radoznao da gačujem.

- Kad su se strani agenti uorta-ćili sa vama i sa podzemljem, viimate takođe pravo da se s nekimposavetujete. Predlažem da se ispo-mažemo - reče Lun.

- Voleo bih da se vidimo - odgovori inspektor ne odbijajući, ali i neprihvatajući saradnju.

- To je suviše rizično - rečeLun. - Dosta je da vam pošaljem

jedan dobar japanski primopredaj-nik, kojim ćemo moći da razgovaramo a da nas niko ne čuje, jer sami na tom i na svom aparatu ugradiozaštitni modulator, pa niko nećerazumeti ono što ćemo emitovati.

To izgleda kao obične radio smetnje.

- Ali domet tih primopredajnika je mali - primeti inspektor. - Nemožemo se vrzmati jedan oko drugoga.

58



- Domet zahvata ceo grad i okolinu, jer postavio sam relejne pojaći-vaće - objasni Lun.

- Ljutim se na vas... Još samogorčen zbog »stenice« koju ste mibili podmetnuli. To više neće ići, gospodine Sikerte - reče tada Pas-

koli, ali u njegovom glasu nije biloljutnje.Malo kasnije složiše se da Pas-

koli u svom stanu sačeka dolazakhotelskog momka, koji će mu do-neti Lunov primopredajnik. On jerazmišljao o tome šta li to Lun želida postigne, hoće li pribeći podvalama i može li se njemu kako smisliti zamka, ili za policiju korisna

podvala. Tamooi Lunovom skrovištu drValerio Prekolini slušao je taj razgovor svog prijatelja sa policijskiminspektorom. To je bio povod daponovo zapadne u brige oko togada li će njegov miljenik i posinakEnriko ikada uspeti da opet budeslobodan, miran stanovnik bilo ukom kutku planete Zemlje. On to iupita Luna

- Još uvek ima nade, jer svaubistva su se dogodila u samood-brani - odgovori Lun. - Da nijetako, ja možda i ne bih ostao da uMilanu tražim gangstere, dok me uLondonu čekaju već započeta istraživanja.

- Govorimo otvoreno, dragi pri jatelju - nastavi starac. - Ja gubim nadu. Pokušao sam da rasprav

ljam sa njim, ali on ne pristaje datebi prepusti inicijativu i da posluša tvoje savete. Zato se plašim. On

je već opljačkao čoveka...- Znam čega se plašiš, Valerio -

upade Lun. - Mnogi osvetnici za-neti mržnjom i kobnim nagonompostali su zločinci. Zato se mnogopriča o retkim pojedincima, koji suuspeli da sačuvaju smisao zapravdu i moral. I retko koji je umroprirodnom smrću.

- Poznavao sam slavnog »bandita časti« Žan - Simona Etorija naKorzici. Pričao sam Enriku o tom

nesrećniku, koji ipak nije propao.Hoću i tebi da je ispričam - počestarac.

Govorio je o tome da se sve dogodilo davno i ne u gradu, već u planinama Davne 1006. godine Zan-Si-mon Etori imao je samo dvadeset i

šest godina. Njegov kompanjon An-toan Lenci, nepošten čovek, falsifi-kovao je Žan-Simonov potpis itom prevarom mu ugrozio čast.Etori ga je ubio, a tom prilikom jeranio njegovog poznanika. To je pozakonima bio zločin, ali Korzikancisu takav postupak smatrali odbra-nom časti. Zato je Etori uzeo pravoda »deli pravdu«. No, morao je da se

odmetne.Odmetniku u takvom slučaju ostajale su na Korzici dve mogućnosti.Postojale su bande, parčitorastvarno običnih razbojnika Odmetnik koji im se ne priključi bivaugrožen i od njihove strane, ali presvega mora da ostane usamljen,kao pravi pustinjak. Etore je izabrao ovaj drugi nastavak svog životnog puta Skrivao se od policije ibranio od parčitora. Bilo mu jeveoma teško, ali imao je i jednu značajnu utehu. Takve odmetnike potradiciji ceni i štiti narod. Nikoneće da pomogne policiji da ga uhvati, a pomažu mu da preživi. Etori je postao čak i poštovani sudijamedu pastirima Neko vreme su gačak i suparničke bande parčitorapozivale da presuđuje za greške i

zločine među njima, ili da odrediuslove izmirenja

Za dvadeset i šest godina svogodmetničkog života Etori nije izvršio nijedan zločin. Zato je bio poštovan, pa i voljen. Tri puta se oženioi imao je osmoro dece. Godine 1931.francuske vlasti odlučno su krenule da istrebe korzikanski banditizam. Etori je konačno odlučio da se

preda uz pogodne uslove. Državnitužilac u Bastiji obećao mu jepravdu. I odmetnik časti Zan-Si-mon Etori na suđenju 1932. godineoslobođen je i pušten na slobodu.

59



- On nas je napustio -.tiho, kaoza sebe, reće starcu;.

- Toga se i ja plašim - potvrdiLun osnovanost tog starčevogstraha.

Četvrt sata kasnije Enriko se javiradio vezom i ganuto izreče žalje

nje što mora da postupi na jedinomogući način.- Veoma te volim striće! I tebe,

Tome! Pamtiću te kao Toma Lejna,iako ću znati i sve drugo. Od ovogtrenutka neću se javljati dok trajemoj obračun s ubicama mojih sestara. I neću dolaziti. Neretija možete da predate policiji, ili učinitešta god hoćete. Ja mu opraštam,ako nije sakrio istinu - obavesti ihulažući napor da mu glas nezadrhti i čak da izgleda vedar.

- Ali to je nepromišljeno!- uzvi-knu starac.

- I naglo - dodade Lun. - Treba obezbediti sredstva oružje,skrovište...

- . Nastaviću na svoj način. Nebrinite o meni. I hvala do nebahvala na svemu! - uzviknu nes-

rećni odmetnik časti i prekide emi-tovanje.Dr Prekolini i Lun su se gledali

neko vreme, a onda starac posegnuza maramicom, jer oči su mu sepunile bolnim staračkim suzama

- Izgubih ga zauvek! - uzviknui ramena mu se potresoše u grčuplača

Lun je znao da će ga utehama po-tresti još više, pa samo reče:

- Boriću se za njega Valerio,dragi prijatelju.

Odmah zatim siđe ka zarobljeniku smeštenom u podrumskomodeljku opremljenom i uređenomza držanje zatvorenog čoveka 2e-leo je da sazna šta je sve Genco Ne-reti ispričao Enriku.

*

Tog popodneva prvo mu se činiloda je doživeo znatno olakšanje. Višene pati od griže saveti što svog dobrog strica, svog pooćima, uvlači u

saučesništvo u osveti. Starac nijezaslužio da se u svojoj drugoj polovini osme decenije života zlopati nastranputicama osvete i obračuna sljudima spremnim na svaki zločin.Enriko se radovao i što je Luna oslobodio učešća u osveti. Osećao se

ponosnim što nije nastavio da isko-rišćava dobrotu i zaštitu ćovekakoji je i sam odmetnik od zakonaprogonjen i optuživan zbog toga što

je gonilac zločinaČak i zbog toga što nema skrovi-

šta i što nije odvezao iznajmljenakola, Enriko je osećao olakšanje.Sada sam sam i samo od mene svezavisi. Nikoga ne ugrožavam, akonije zločinac. A kad osveta bude go

tova.. mislio je toga trenutka, alinije mogao tako da nastavi. Kadosveta bude gotova on će izgubitirazlog postojanja i življenja. Jesamli ja normalan čovek? pitao sesmrknut A onda shvati da on morada dejstvuje bez mnogo razmišljanja. Sme da stvara planove i maštao osveti, ali ne sme da se podaje razmišljanjima o budućnosti i moral

nim dilemama.Kreni, momče! nemo naredi sebi.Do noći je trebalo da nađe stan,

ili sobu u kakvom hotelu, da pripremi noćni napad i da nađe vremena da napiše nekoliko pisama.Bio je odlučio da obavesti policiju ištampu da je sve vreme bio odvojenod svog strica i od Luna i da nastavlja osvetu sam za sebe. I svu odgovornost uzima na sebe.

No, pokazalo se da je najteže naćisobu, a u ovo zimsko doba godinenijednu noć nije mogao bez toplogkutka za odmor i san. Tamo gde jebilo lako iznajmiti sobu, pretila jeopasnost da policija proverava no-voprijavljenog čoveka.-Iz razgovori?,s Lunom i zarobljenim gangsteru iEnriko je zaključio da ga gone i plicija, i podzemlje i njihov plaće >ubica

Konačno odluči da prvu noć, p.možda i nekoliko narednih prespava kod uličnih devojaka, koje ćebiti srećne da mu umesto ljubavi za

61



dobru nagradu pruže prazan krevet u svojim sobicama. I nekolikohotela primalo je parove bez pri

jave. Mnogi zločinci tako su uspe-vali da dugo izmiču poterama policije. Može to i jedan odmetnik časti.Znao je mnoga mesta u Milanu gdese mogu sresti takve devojke. Čak iusred zime izlazile su »da se proše-taju« nekim ulicama, a onda čekaleu kafeima i noćnim lokalima, umorne i nesrećne. Trebalo je motriti ina makroe. Oni su za Enrika moglibiti opasni, jer sada ga traže šefovipodzemlja, u čijoj službi su i makroi.

Razmišljajući o svemu tome En-riko još jednom oseti kako je tužno

biti usamljen i progonjen. Kako jebilo dobro biti s Lunom, koji jeuspeo da nađe kuću na koju nikone sumnja!

Bio je dvadeset i jedan sat kad jeušao u jedan stari noćni bar u suterenu sive zgradurine u Via Mora.Ime bara »Bela sultana« imalo jeoštećeno neonsko slovo L u drugojreći, pa je umesto »lepa sultanija«

to moglo da se razume i kao lepamantija, sutana. Enriko je nosiosvoju torbu, u kojoj je imao samonužan pribor za umivanje, a uz tokratku uzi mašinsku pušku i rezervni revolver s municijom za obaoružja. Nije mogao da tu torbu po-veri na čuvanje u garderobi, pa jeneodlučno zastao razmišljajućikako da postupi.

Već na prvom koraku shvatio jeda bez skrovišta ne može ništa dapočne. Nije mogao vući torbu soružjem, u kojoj mu je bio i drago-ceni primopredajnik za vezu saLunom i stricem.

Morao je da se vrati na ulicu iode do Železničke stanice Ventimi-lja. koja nije bila daleko, pa nije tražio taksi, ili tramvajsku stanicu.Konačno je torbu smestio u iznajmljeni odeljak u garderobi i ključićstavio u džep. U bar je opet stigaotek u dvadeset i dva sata. Hladanseverozapadni vetar smrzavao jebarice po ulicama i postajalo je kli

zavo. Zbog toga je i na ulicama i ubaru bilo malo ljudi. Jedna ovakvamoć može da ubije volju za životom,pomisli Enriko, ali nije mu bilo nina kraj pameti da misli o mogućnosti da se vrati k Lunu i stricu.

Enriko je iz Neretijevog opisaznao raspored prostorija u baru, pa je sada seo blizu prolaza ka kuhinji,koji je bio izgrađen kao zasvođenitunel širok dva i dug tri metra. Jedino tuda je gost mogao nekako dase prokrade do prostorija koje subile delom b iro vlasnika bara, a de-lom agencije »Bela sikureza«. Agencija je imala i poseban ulaz sa ulice,koji je u ovo doba b io zatvoren. Najvažnije u svemu bilo je to da je vlas

nik i šef agencije bio Dani Kolanti,a isti čovek je bio i vlasnik bara. Tadvostruka dužnost istog čovekaomogućavala je da jedna ista, luksuzno uređena prostorija sa dvojavrata bude danju biro šefa agencije. a noću vlasnika bara. No sve toimalo je još jednu, tajnu namenu.Bilo je to sedište bande »zaštite«,koju je Mafija bila dobro razvila u

svim delovima grada. Na ćelu te zaštite bio je Kolanti. To što je onimao i agenciju za obezbeđenje sigurnosti pojedinaca, ili imovine unekom trenutku ili trajno, nije proisteklo iz cinizma i drskosti gan-sterske bande, već i iz njene mogućnosti da se uspešno bavi i tim poslom. Kolanti je imao vezu sa višedesetina revolveraša najgoreg tipa,

spremnih da premlaćuju ljude, podmeću eksploziv i ubijaju, ali i dačuvaju onoga ko je platio uslugu.

Enriko je sada hteo da pogodiglavu te hidre zato što mu je Neretirekao samo to da bi odvođenje de-vojčica, pošto se nesreća već dogodila, moglo da bude u nadležnostiKolantijeve bande.

»Njegovi ljudi obezbeđuju i poslove prostitucije. Makroi bdiju naddevojkama i nalaze im posetioce,ali ako treba nekoga tući, ukloniti,ili zaplašiti, šteta je da se rizikujuiskusni veštaci podvođenja. Za to suKolantijevi momci« - ispričao je

62



Nereti prošle noći u podrumu Luno-vog skrovišta

Enriko se sada sećao svega što jeNereti rekao o Kolantiju. Njih dvasu se sprijateljili baš u takvim poslovima. Nereti je Kolantiju napravio i neke usluge, kojih se više i neseća, ali koje su mu pribavile naklonost vlasnika agencije »Lepa sigurnost«. Nereti je verovao da Kolantiželi vlast nad svim poslovima Mafije u Milanu.

»On će je možda i imati, ako nestane Bruno Denoveze« - pričao jeNereti.

Sada je Enriko razmislio osvemu, pa mu bi žao što sve to niječuo i Lun. Razmišljanja o tome pre

kide to što je video da ćovek, koji jeprema držanju u baru, mogao dabude stvarni čuvar, a ne šef salekoji nadzire rad kelnera, otišao kagarderobi i ulazu. Bila je to prilikada pokuša da prođe kroz kuhinju.

On mirno ustade i komotno s izrazom bezbrižnosti, prođe kroz prolaz i uđe u kuhinju. Tamo su dva kelnera bila okrenuta ka dugom pultu,na kome su dve kuvarice izdavalenaručene porcije mezetluka uzpiće. Niko nije obratio pažnju nanepoznatog čoveka. Enriko mirnootvori vrata na desnom zidu kuhinje i nađe se u hodniku, koji jeposle pet metara skretao pod pravim uglom. Enriko se osvrnu, aonda proviri iza ugla. Malo dalježarila se električna grejalica okrenuta ka širokoj i sunđerom ispunje

nim jastucima pokrivenoj klupi, nakojoj je dremao jedan snažan i većgojazan muškarac tamne puti. Gre- jući se naspram grejalice taj ćovek je s vremena na vreme menjao položaj. Baš tada on izloži toploti grejalice svoju levu stranu tela, pa je gledao ka vratima blizu kojih je bio nastraži, a Enriko mu se nađe izaleđa.

Gumeni donovi na kratkim čizmama omogućavali su Enriku danečujno priđe. On iz sve snageudari čoveka svojim revolverom potemenu i oseti neprijatnu jezu, jer

nije dobro procenio potrebnusnagu udarca. On u tome nije imaoiskustva a hitrina i snaga sportistečinili su svoje u trenutku napada.Zvuk razbijanja lobanje bio je stravično jasan. Dakle, na prvom koraku ubio je nepoznatog čoveka,koji je, istina, verovatno gangster,ali samo zbog toga nije nameravaoda ga usmrti.

Otvorio je vrata tako da ne načini buku, ali da to učini bez lupanja Na kraju prostranog biroa bio

je pisaći sto i za njim je sedeo ćovek izražajnog lica i brižljivo nego-vane kose, koji nije mogao imativiše od četrdeset godina

- Podigni ruke! Pogađam liru u

letu, pa očekuj da pogodim tebe uoba oka, ako šta pokušaš! - zapretiEnriko pipajući levom rukom vratada proveri ima li sa unutrašnjestrane ključ, ili neka reze.

Domaćin podiže ruke i. ostade dasedi. Enriko napipa ključ i okrenuga, proveri bravu i tek onda krenunapred. Stade nasred sobe i upita:

- Dakle, Dani Kolanti, jesi li me

očekivao?- Nisam... A ko ste vi, gospodines revolverom? - reče Kolanti. -Večeras nikoga ne očekujem.

- Onda priđi ovamo - suvo rečeEnriko.

Kolanti posluša držeći još uvekdignute ruke. Enriko mu naredi dase okrene i da sastavi ruke iza leđa.Izgledalo je da će gangster izvršiti

poslušno i taj zahtev, pa Enrikovpogled pođe po birou. Hteo je danađe nešto čime bi vezao gangstera

Kolanti napade karate udarcempo Enrikovoj ruci s revolverom ioružje pade na pod. Oba protivnika

jurnuše jedan na drugog bez reći ipretnje. Kolanti je želeo da ubije imislio je da mu njegova veština u

karateu i džudou daje prednost. Noodmah se pokaza da je i protivnikznao nešto o obe te vrste borbe.Konačno se nađoše u rvaćkom zahvatu. Enriko na vreme isturi kuk i

63



cije i iziđoše iz hodnika, koji ih dovede do stepeništa. Njime se popeše■fe» ulicu. Enriko sede za upravljač i. /veze prema istočnom delu grada.

- Onesvestiću se od bolova -rače Kolanti umornim i slabim gla-

Bili su stigli u Via Merkali i na

-sdnoj kući Enriko primeti tablu s' nenom lekara. On je pokaza povred om zarobljeniku, pa zaustaviilo dalje, jer nađe slobodno mestoparkiranje pred ulazom u nečiju-ažu.- Rekao si da idemo k mojojći. Već smo blizu. Malo napred i¡udesno je Via Pini i u njoj je mojm Otuda mogu da pozovem svog

jkara, za koga znam da će me pose-titi u svako doba. Ulaz je iz garaže,koji će nam se automatski otvoriti- predloži Kolanti.

Enriko pomisli nije li to kakvazamka, pa to i glasno pita.

- Nije — odgovori Kolanti.- A koga ima tamo? - pitao je

dalje Enriko.- Živim sa Laurom Braci. I ona

je završila školu zaštite, pa nam je i

agencija zajednička.Dok je Kolanti govorio, Enrikoslučajno otvori prednju kasetu i otkri automatski pištolj s prigušivačem već nameštenim na cev. Uze irazgleda oružje. Dobro je poznavaodevet milimetarsku beretu, pa pogleda je li puna i zadenu ga za po

jas na svojoj levoj strani.- Baš dobro. Ako dođe do kakve

pucnjave, neće biti uzbune - nas-meja se Enriko. - A zgodno je i akone budeš govorio. Ne volim da davim, iako bi bilo pravo. Moja sestra je umrla tako.

- Teško mi je... Krenimo k momstanu, ili činite već nešto — rečeKolanti dok mu se lice grćilo odbola

Enriko pomisli da Kolanti nijeimao prilike da javi o dolasku kući,

pa da neko pripremi zasedu.- Idemo k tebi. Tamo mora da jeudobnije - zaključi on i ponovoupali motor. - ^

3 ' X - 100 <LUN 2)

Nakon dve minute bili su predgaražom, koja se otvori pod dejst-vom daljinskog pokretača brave.Bio je to moderan uređaj, koji jekoštao kao dobar deo cele garaže.Enriko uveze ko la a vrata se samazatvoriše. Kolanti povede nezvanoggosta kroz uska vrata i uz kratko

stepenište. Poseban lift, koji je imaoprolaz i ka posebnom izlazu izzgrade, poveze ih na peti sprat. Kadiziđoše iz lifta nađoše se u holu izkoga su vodila samo jedna vrata.

— U mom desnom džepu od sakoa je ključ u obliku upaljača. Iovde je elektronska brava - rečeKolanti.

Enriko nađe ključ i vrata se otvor-

iše polako i bešumno. Držeći beretus prigušivačem u desnoj ruci, Enriko levom polako pogura napredsvog zarobljenika Vrata se zanjima zatvoriše. Da li je to bio in-stikt, ili samo neprijatan osećajzbog tih automatskih vrata i očitoprevelikog bogatstva u raskošnomstanu Enriko nije mogao da kaže.On je samo oprezno zverao. Bila sučetvora vrata u drugom holu. Ko

lanti pođe pravo. U istom trenutkuEnriko pođe u stranu.

- Treba mi otvoriti vrata. Ovapravo. Ja ne mogu - suviše glasnoreče Kolanti i tek tada se osvrnu.

Trže se i lice mu se bolno zgrčikad vide da je Enriko tamo gde seto ne očekuje. U istom trenutku

jedna vrata se otvoriše za dvadesetak santimetara. Enriko opali u

magnovanju. Tada se vrata naglootvoriše i jedan čovek zatetura napred. Enriko je pucao još jednom ciljajući u glavu neprijatelja koji je

još uvek držao nekakav glomaznipištolj, takođe opremljen prigušivačem.

Još telo ubijenog nije palo na zemlju, a Enriko oseti da se vrata odmah pored njega otvoriše. Ne izla

žući se opasnosti i ne gledajućikroz vrata, on isturi ruku i općilizadnja tri m etka pa poteže svoj re volver bez prigušivača

65



Kolanti pade na kolena i zakuka:- Ubio si njenog b ra ta .. Sada i

nju... Proklet čas kad si se rodio!Spreman da puca, Enriko je

zverao. Zaviri kroz ova druga vratai ugleda lepu ženu, čija duga kućnahaljina se beše otvorila i otkrilagrudi i trbuh. Mrlje krvi širile su se

svilenoj košulji za spavanje,na jfe ležala na leđima i još nijebila ispustila niklovani revolverkratke cevi i sa kratkim, valjkastimprigušivačem. Njene oči su sesporo pokretale, pa se zaustavišena Enriku.

- Pomozite... Umreću. Um-reću... — prozbori ona

Enriko joj priđe držeći je na nišanu sve dok joj nije uzeo oružje.Onda se vrati prvom napadaču, zakoga Dani Kolanti beše rekao da jedevojćin brat Zadnji pogodak bešeotvorio ranu malo iznad desneobrve, pa je bilo očito da je nesreć-nik mrtav. No, Enriko ipak proveristalno pazeći na vezanog zarobljenika

- Neko im je javio da dolazimo — reče Enriko kad se vrati ka za

robljeniku.Kolanti ne reče ništa.- Govori! — uzviknu on i uze za

ruku Kolantija u želji da ga podigne i ne misleći da će mu pričiniti bol. Kolanti zaječa, a onda izusti:

- Ubio si Karmela u baru... Javili su Lauri... A ti si je ubio.

- Još je živ a Dođi - reče En

riko.Kolanti odmah posluša da ne izazove osvetnika da ga opet povučeza ruku. Stadoše iznad ranjene de-vojke.

- Neću da umrem, Dani, dragi!...Ne daj da umrem! — molila je ona.

- Spašćeš je ako odmah govoriš — reče Enriko ožalošćen što je ranio ženu, ali rešen da do kraja idekrvavim putem osvete.

- Šta hoćeš da znaš? Brzo govori — nekako prisno i prelazeći na tireče Kolanti i nada mu blesnu uočima

- Ko je ubio moju sestru?upita Enriko.

- Koju?- Nizu... Bila je još dete, a uda

vili su je...- Niko ne zn a Bili su tamo Mu-

čoli i četiri čoveka čija imena neznam ovako, ali štampa je pisala.

- Kondinela Feroni, Salvatore iDolkoni?

- Da! Oni Niko ne zna koji odnjih. Inače ja bih znao - odgovoribrzo Kolanti i opet je nestrpljivoočekivao novo pitanje.

- A moju sestru Sofiju?- Ranio ju je Mučoli. Misleći da

je mrtva zvao me je da pošaljemljude da odvedu ostale devojke...

- Ko ju je ponovo napao i konačno ubio u bolnici?- Nisar!- Ko je Nisar?- Ubio si ga malopre... Njen

brat - odgovori Kolanti pokazu jući prema holu. - Pitajte! Pitajtebrže! Ona može da umre!

- Gde su devojćice?- Predao sam ih ljudima Bruna

Đenovezea ali znam da su ih njegovi ljudi ubili. Imam svog čoveka uBrunovoj grupi — brzo odgovoriKolanti. - Sta još?

- Gde su leševi?- Uzidani su u betonske temelje

zgrade kod motela »Agip « na izlazuAutostrade del sole, pravac A - 1.

- Šta znaš o učešću Genca Nere-tija u svemu?

- On je bio šef Mučoliju, ali sam

nije kriv.- Zašto ga štitiš?- Dužnik sam mu... Činio mi je

velike usluge.- Jesi li mu ti javio da je osuđen

da umre zato što je kompromitovani može otkriti važne tajne?

- Otkud to znaš?- Nereti je u mojim rukama.

- A tako... Ja sam ga spasao, a

on te je uputio k meni - s tugom iogorčenjem reče Kolanti. - Šta jošda ti kažem? Požuri, ona krvari!

- Ko je Brza Smrt? .

66



- Ne znaml.. To niko ne sme da ¿na!

- Pričekaću da se dosetiš.- Nije časno! Odmetnik časti, a

gazi svoju reč.- Rekli smo da spasava samo

istina Ja znam ko je Morvel, ali znam da i ti znaš i njegovo sadašnje i pravo ime. Onda ga kaži, ili da čekamo dok se prisetiš — odgovori Prekolini i pođe kao da namerava da uključi televizijski aparat, koji se nalazio malo dalje od njih.

- On mi veruje... Ne mogu i njega da izdam! - kao da smiruje svoju savest reče Kolanti. - Ali ona umire... Prekolini, prokleti mučitelju!. .. Nadam se da će ti baš to zna

čiti kraj...- Dakle, znaš li, ili ne znaš ime Morela?

- Znam... — kao da ječi odgovori Kolanti. - Rođen je i živi u Rapalu kao miran i poštovan čo- vek. Ima trgovinu novim i starim predmetima od umetničkog stakla

- Otkud sve to znaš?- S njim sam bio u vojsci, a

posle, kad mi je jednom zatrebao plaćeni ubica, opet sam sreo istog momka. Jedini ja u Milanu znam njegovo pravo ime.

- Zar ga Denoveze ne zna?! — začudi se Enriko.

- Ne... Ja sam mu predložio Mor- vela Ja sam ga i pozvao... No sada odlazi, jer više ništa važno ne mogu da ti kažem. Ako se ikad sazna šta sam govorio, pa čak i ko me je na

pao, moj život neće vredeti ni ćente- zima. A ti, ako ipak hoćeš da me ubi-

ješ, učini to odmah, ali spasi Lauru — jecajući reče gangster i pade na kolena, a onda klonu i nasloni se uza zid gledajući ranjenu devojku s užasom u očima

I Enriko je bio ganut ljubavlju tog čoveka. No još uvek nije mogao da veruje u takvu ljubav zločinca Zar

je ona moguća? Zar zločinac ima srca?... A ja? Hoću li ja sada. posle toliko prolivene krvi, moći da volim? Sva ta pitanja javljala su se u mislima kao da ih on od nekoga

čuje. Kao da ih izgovara glasno ibrzo neko sasvim drug i

Ipak, Enriko napreže snagu iupita:

- Ko iz policije pomaže gangsterima?

- Komesar Sajoni... On obave-

štava i m otr i.. Ima i običnih narednika i patrola.. Ja plaćam samodvojicu: poručnika Barbantija i Ser-denta Vizakija...

- Dalje! Planove, skrovišta, šefove... Sve kazuj! - beše se ostrvioEnriko Prekolini.

- O. ne! — zavapi Kolanti. - Nećeš od mene čuti više ni reč... Jer,nju si, eto ubio... Mrtva je, jadnamoja La ura ..

Enriko bolje osmotri devojku.Njen pogled se beše ukočio i ispraznio. Sada je bilo prirodno da Kolanti više neće hteti da govori. ZatoEnriko s revolverom u ruci obiđestan. Nađe otključan metalni or-man sličan ukrašenom trezoru.

Tamo su bili svežnjevi novca a na jednoj polici kutije s nakitom.

Činilo mu se da je dugo stajao i

otvarao te kutije s blistavim narukvicama prstenjem, ogrlicama iukrasima od zlata Nešto u njemuse borilo sa željom da sve to odnese,ali on zaključi: treba živeti. Nadekoferčič od čvrste kože i u njegazgrnu sav nakit i novac. Donese ioružje tri savladane žrtve. Nije zaboravio ni da proveri je li mu udžepu elektronski ključ za vrata, papriđe Đaniju i upita kako se otključavaju izlazna vrata Gangster nijereagovao. Kunjao je kao da umire.

Enriko tada okrenu pozivni brojhitne pomoći i javi da je u Via Pinisto dva ćovek na sam rti Objasni nakoji ulaz da uđu i da upotrebe lift,koji vodi samo do petog sprata

- Proverićemo; sačekajte na telefonu - reče dežurni hitne pomoći.- Dajte nam svoj broj telefona

Dve minute kasnije telefon zazvoni i Enriko potvrdi potrebu dakola hitne pomoći dođu i da će vlasnik telefona platiti trošak, ako je

67



poziv bio nepotreban, ili neopravdan.

Odmah zatim iziđe. Pokazalo Seda izlazna vrata može iznutra daotvori bez ključa. Noseći koferčićbrzo je odmicao do Korza di PortaRomana Tamo sačeka na pravacprema Via Piramonti, u kojoj jemogao da presedne i odveze se doŽelezničke stanice Ventimilja

Tek što je sišao s tram vaja porednjega prođe jedna vitka devojka ukratkoj suknji i prekratkom ogrtaču krojenom kao pelerina Kroztanke čarape videlo se da su jojnoge poplavile od hladnoće. Enrikopođe za njom i ona to primeti.Stade i njene umorne, krupne oči

ga upitno i s nadom pogledaše, kaooči psića koji je ostao bez gospodara.

- Trebalo bi se ogrejati negde odove pasje hladnoće - reče on istade ispred nje.

- Kasno je za bar... Možda bistehteli k meni? - reče ona živnuvšimalo kod zadnjih reći.

- A da li je soba topla i udobna?

- upita Enriko.- Nisam smela da ostavim greja-licu zbog požara, ali toplije je negonapolju - osmehnu se ona

- Znate li dobro prenoćište? Novaca imam dovoljno — reče Enriko.

- Kod Parka Solari ima sasvimlep hotelčić. Portir me zna i ne pitas kim ulazim - odgovori devojka

- Idemo da uzmem jednu torbu,

pa ćemo dalje - složi se Enriko iuze devojku pod ruku.Ona se privi uz njega, što snažno

rastuži malopređašnjeg dvostrukogubicu. Oči mu se zamutiše i on jepokušavao da se osmehne zbog tenerazumljive žalosti nad jednommožda bez razloga posrnulom de-vojkom.

IXSledećeg dana večernja izdanja

listova i emisije radija i televizijeobjavili su novu senzaciju. Malo jebilo iznenađenih time što je neki

68

razbojnik ubio brata i sestru ustanu Danija Kolantija No, Lun i drPrekolini bili su iznenađeni jednomlažju. Kolanti je policiji izjavio daga je napao Genco Nereti, slomiomu ruku i naterao ga da ga odvedeu svoj stan. Brat i sestra Braci bilisu iznenađeni upadom zločincakoji je pucao i ubio ih bez opomene.

- Znamo da to nije mogao bitiNere ti - reče dr Paskoli. - Ali zašto Kolanti optužuje njega? Javerujem da je napadač bio moj Enriko. Ali on nije bio maskiran u Ne-retija...

- Cućemo šta misli sam Nereti- reče Lun i pridržavajući starcana podrumskom stepeništu siđe ka

zarobljeniku.Kad je Nereti pročitao obavešte-

nja policije data novinarima onpoblede i neko vreme je ostao ukočen i odsutan.

- Otkuda takva Kolantijeva iz java? — upita ga Lun.

- Vi to teško možete da razu-mete. Da je Kolanti kazao istinu otome da ga je napao gospodin En

riko Prekolini, ili vi gospodine Si-kerte, potpisao bi sebi smrtnu presudu. Denoveze bi smatrao da je iKolanti otkriven, pa i da je brbljao,pa bi ga radi sigurnosti odmahuklonio. Morep mu je pri ruci - ob

jasni Nereti potresenim glasom. -Ovako se Kolanti nada da će gaDenoveze štititi kao žrtvu otpadnika koji je u bekstvu.

- To ima neke logike - rećeLun.

- Pa to je užasna logika podzemlja! - upade starac. - To je logikaizdaje i nezahvalnosti.

- A li za nas je to razumljivo i racionalno - odgovori Nereti. - Nijebilo logično ni to da se ja predamveć uhvaćenom Enriku, ali za mene je to bio jedin i spas. Utočišta kodpolicije nemam, a podzemlje me jeosudilo. Kuda da krenem? Jedino kvama I srećan sam dok sam zatvoren ovde u toplom podrumu.Možda će oni, koji znaju da sam osu



đen, nestati dok sam ja ovako skriven.

Lun i starac se vratiše i gore utrpezariji, uz večeru naručenu izobližnjeg restorana, nastaviše razgovor. Starac je jadikovao što nezna šta je sa Enrikom.

- On gubi svaku meru. Ubio je

devojku i njenog brata. Opljačkao je novac i n ak it.. Pa on postaje razbojnik! - zaključi dr Prekolini -Već je šest leševa ostalo iza njega.Sada više nema povratka. On je propao, kao da je mrtav...

Glas ga izdade i on ućuta savladu-ući tugu.

- Prvi put u životu našao sam seu prilici da želim da nekome po

mognem, da ga spasem, ali nemogu ništa da učinim. Enriko odbija pomoć. Upravo, on je onemogućava - uzdahnu Lun. - Jedini način bio bi da ja stignem prvi i uklonim sve one koji su mu krivi. Aligde će da napadne? Šta li je saznaood Kolantija? Mi to ne znamo. Sadai naši mikro primopredajnici ćute.Nešto ih ometa. Čujem jedino Dol-

konija i njegovu ženu. ali samo ponekad. To znači da menjaju odeću.- Ostaje nam da čekamo - reče

starac.- To je najgore. Vreme ne radi

za nas. Treba prestići ostale - rečeLun.

Starac ga nije razumeo. Nije hteoi nije mogao da ga na nešto nagovara, a nije znao ni šta bi trebalo dase učini. Koga i kako Lun hoće daprestigne?

- Kad bih mogao da nađem En-rika, ili kad bi se on javio - rečeLun.

Baš tada začu se signal poziva saprimopredajnika ostavljenog dastalno ima otvoren prijem za Enri-kovo emitovanje. Starac pusti da seLun javi.

- Slušamo - reče Lun u mikrofon i pojača prijem da ga i staracčuje.

- Imam jedno obaveštenje -poče Enriko. — Saznao sam da je

Morep odseo u notelu »Asago« podimenom Urano Masari. Sa njim jeizvesna Doroteja Saki. On traži itebe, Tome. Plaćen je da te ubije. Janemam osnova da ga ubijem, jer onnije umešan u ubistvo mojih sestara.

- Dobro je što si mi to javio. Mo

rali bismo da se sretnemo i razgovaramo - reče Lun.

- Rekao sam da to neću. Ja idemdalje u osvetu - zaključi Enriko iprekide emitovanje.

Lun je uzalud zvao, pa i molio danastave razgovor.

- Moram mu pom oći... Sadamogu jedino da uklonim Brzu Smrti zgrabim Denovezea - reče Lun

starcu.Odmah zatim on ode u svoju im-provizovanu podrumsku laboratoriju, a iz nje napolje. Bila je noć,vreme za mračne poduhvate. Napolju je bila kisela, otrovna magla inije se daleko videlo. Milano segreje pretežno na ugalj i naftu i ukubnom metru vazduha zimi ugljen-dioksid dostiže preko dvesta pedeset mikrograma. Po tome je ziminajzagađeniji grad na svetu. Kiselarriagla je ne samo mučila ljude, već

je oštećivala skulpture mnogih milanskih dvoraca i spomenika. Kisela magla je nagrizala i kamen.

Lun uđe u hotel »Asago« i raspitase za gosta koji se zove Urano Masari. Rekoše mu da je izišao sa nekom damom i da ne znaju kad će sevratiti.

- Ostaviću mu poruku - rečeLun i sede za stočić u holu.

Na jednu stranicu, istrgnutu izbloka, brzo napisa:

»Treba da vam saopštim usmenuporuku Kolantija. Ne poznajem vas,pa vi potražite mene. Čekaću u hotelskom baru. Imam sasvim sedukosu, ali sasvim tamne brkove, bezsedih vlasi. Imaću žutu maramicu u

džepiću sakoa, kakvu niko ne nosi.Enco«.Zatim zamoli čoveka na recepciji

da mu da koverat. Uzgred mu dadebogatu napojnicu i zatvori poruku.



Sačeka da je hotelski službeniksmesti u pregradak za ključ i takootkrije u kojoj sobi je plaćeni ubicaOdmah zatim iziđe. U kolima pro-meni izgled i opet uđe u hotel. Zatraži sobu i upisa se pod lažnimimenom kao Roko Boramini. Nije

hteo da otkriva ime Luiđi Faren-tino, jer na njemu su mu bila odlična dokumenta. Visoka napojnicaučini da službenik s poverenjemprimi kartončić i ne tražeći da vididokumenta

Nekoliko minuta docnije svojimuniverzalnim kalauzom Lun je otključao vrata hotelskog apartmanau kome je bio smešten tobožnji Ur-ano Masari. odnosno pravi Paolo

Lućidi, za koga u Rapalu niko nijeni slutio da je mnogostruki ubicaMorep, ili Morvel. Prolazili su sati iLun je jedva uspevao da ostane budan. Tek u tri sata posle pola noćičulo se stavljanje i okretanje ključau bravi.

Lun je stajao kod ležaja u spavaćoj sobi, pa kada je čuo da su sevrata zatvorila i da su se tobožnji

Masari i prava Doroteja Saki našliu sobi za dnevni boravak, on uđe knjima Baš tada je Morvel skidaokaput, pa je u neku ruku bio vezannjime.

- Završite, a onda potegnite,Morvele! - reče Lun stojeći na slobodnom prostoru i praznih, opuštenih ruku.

- Zašto bih?... Ja nisam nikakavMorvel, već m irni građanin Masari

- reče Brza Smrt i oslobodi se kaputa.

- Laž ne pomaže, a prevara nećeuspeti, Paolo Lućidi — odgovoriLun.

Zločinac se ukoči, kao zver predskok, a onda se opusti i reče:

- Vi ste Lun... Ne, neću da poteg-nem, jer nemam šanse.

Dok je govorio, izgledalo je da

tako misli i da postupi. No poslesadnje reći on odjednom potrže revolver. Stigao je da ga uperi u Luna,Etli ne i da okine. Siktav zvuk Luno-vog pištolja nadovezao se na zad

r0

nju gangsterovu reć. Samo mu sena ćelu pojaviše dve ranice. BrzaSmrt je padao nekako sporo, unazad Grč ruke izazva stezanje prsei Morvelov revolver opali kao top

jer nije imao postavljen prigušivač,Kuršum prođe iznad Luna i pogodi

tavanicu.- Urano!... Moj Urano! - vrisnuDoroteja Saki i baci se ka svommomku.

Lun joj priskoči i pridrža jojpreko ustiju i nosa improvizovanumasku s gasom za uspavljivanjenačinjenu od male gumene lopte.Ona odmah klonu uz mrtvog Lući-dija Lun nije mogao da ne primetiizrazitu lepotu ovo dvoje zločinaca

Njihova odeća je bila od one najskuplje, i elegantne. Bili su negovani.

Zločinci ne bi smeli da budu lepi.Žalosno je što Lombrozova teorijanije taćna Lakše bi bilo ubiti zločinca nakazu, pomisli Lun odlazeći.

Bio je u jednom liftu i spuštao seka prizemlju kad je hotelsko osoblje, alarmirano iz nekog susednogapartmana, ili obližnje sobe, javilo

da se čuo pucanj. Lun je neometanonapustio hoteL Zagušljiva magla, zasićena dioksi

dima sumpora i ugljenika, pritis-kala je grad Videlo se na manje odtrideset metara, pa je Lun vozio polako i razmišljajući Odluči daprođe blizu kuće Kamida Dolko-n ija Još dok ne stigne tamo, hteo jeda proveri čuju li se mikro odašiljači podmetnuti Marselini i Ka-

mibu Podesi svoj prijemnik u automobilu i nastavi da vozi Odmah ječuo ženski glas, koji je Ijutito završavao neku rečenicu, čiji smisaoLun nije mogao da odgonetne. Zatim žena reče:

- Ne mogu da podnosim strah iboravak u istom prostoru Tvoji re-volveraši kunjaju po kući a ti gledaš u jednu istu tačku kao izbezum

ljen.- Strpi se još malo, Marselina -reče muškarac, čiji glas otkri Lunuda je to Kamib Dolkoni. — U svitanje krećemo. Računam da je tada



najbezbednije izići. Otputovaćemona jug. Znam mesto u kom© ćemobiti sigurni, a gde nam neće biti dosadno ni trenutka.

- Prihvatam jedino Rim - pri-meti Marselina Dolkoni.

Zatim se čulo kako ona nekud odlazi. Srela se sa svojom sobaricom i

počela da joj daje naloge. Po zadnjem emitovanom zvuku Lun zaključi da se žena presvukla i ostavilaodeću na kojoj je bio prikačen mi-kro odašiljač. Nije se čuo ni onajprilepljen njenom mužu u trenutkukad su četiri učesnika bahanalija snesrećnim devojčicama, kada jeudavljena Niza Prekolini, ulazila ubiro Dorda Salvatorea. To je zna

čilo da je i on promenio odeću. Nijese čuo ni mikro odašiljač ostavljenpod rever kaputa milosrdnog Dol-konijevog pratioca Ćutao je i Salva-toreov, i inspektorov i svaki drugimikro odašiljač. Lun ih više nije niimao. pa da pokuša da obnovi svojeprisluškivanja. Zalio je što nije »ozvučio* makar Enrika PrekolinijaSada bi mogao da ga čuje i da mupritekne u pomoć u slučaju opasno

sti.U ovo doba noći nije mogao ništa

drugo da uradi, sem da čeka izlazak Dolkonija i njegove žene, pa daih prati i vidi kuda to oni beže. Bližilo se pet sati posle pola noći kad jedan čovek, uvijen u nepromočiviogrtač, prođe pored Lunovih kolaLeva ruka mu je bila pritisnuta uztelo, kao da ga boli trbuh, ili kao da

nešto pridržava.Izgled tog ćoveka ga natera dasune i potrči za njim, jer beše prepoznao lik koji je stvarao svojomrukom, ali se uzdrža i ostade u kolima Bio je to maskirani EnrikoPrekolini. Prateći ga pogledom Lun

je bio spreman da potrči za svojimnesrećnim štićenikom. No baš utom trenutku, kao da ih isprede gusta magla od svojih pramenova, iz-

niknuše dva policajca u uniformama i zaustaviše Enrika.

- Ruke gore! — naredi jedan odnjih.

Istog trenutka Enriko ga udari izsve snage, pa se uhvati u koštac sdrugim, koji je potezao pištolj.Rvući se padoše na pločnik i tadase začu pucanj. Lun istrča iz kola ikrenu na tu stranu. Video je kako jeEnriku ispala kratka uzi mašinskapuška, koju je skrivao pod ogrta

čem do trenutka kad je morao dase brani. Sada se on podiže i uze je,ali policajac ostade na pločniku.

- Nazad! Ako nećeš da umreš,odmah se udalji! - viknu Enriko,koji ne beše prepoznao Luna maskiranog za noćni pohod i po liku nimalo sličan tobožnjem Luiđiju-fa-rentinu, ili Tomu Lejnu.

Lun zastade. Prvi oboreni polica

jac se pokrenu i Enriko ga udarinogom u potiljak, pa otrča dalje.Magla ga odmah sakri, a Lun nestiže ni da ga pozove, ni da ga nekako zadrži. Ostalo mu je jedino dapogleda policajce. Onaj drugi je jošuvek držao pištolj u ruci. Bilo jeočito da je hteo da puca u Enrika, aovaj mu je iskrenuo ruku tako da jekuršum pogodio policajca pod vilicu i pod uglom koji je morao pogo

diti mozak. I Lun nade kako iz policajčeve kose na vrhu glave ističekrv. Kuršum beše otvorio ranu nalobanji.

Tu više nije moglo ništa da se uradi. Onesvešćeni policajac videćesvog mrtvog druga i učiniće sve štotreba. Zato Lun potrča ka svojimkolima i odmah se odveze što daljeod ovog mesta nesreće i za poginu

log policajca i za Enrika.Osvetnik časti postao je ubicabez razloga. Ubio je nedužnog policajca, posle ubistva Laure Braci injenog brata. Naglo je rastao brojmrtvih, koji nisu bili krivci za smrtEnrikovih sestara. Odmetnik častiveć je postao ubica i razbojnik.Istina, nije se znalo da je on ubiodevojku i njenog brata u Kolantije-vom stanu. Neće se znati ni ko je

ubio policajca. Ali sve to znao jeLun. Deo odgovornosti, one moralne. odgovornosti pred svojomsavešću, nosio je i Donald Sikert,

71



koji je godinama, u stotinama sukoba, uspevao da izbegne ubistvonedužnog ćoveka Kako da onemogući dalje zločine Enrika? Sadaviše nije mogao ni da ga nade i nadnjim primeni zadnje sredstvoopravdano samo u slučaju smirivanja ćoveka koga treba osuditi nasmrt A šta sa Enrikom, koga svigone, a koji bi izgubio pamćenje ipostao tihi, dobrodušni maloumnik.

Lun se strese od te pomisli. Bio jezavoleo tog svestranog sportistu,nadu svog prijatelja slavnog hemi-čara dr Valerija Prekolinija A sadatreba da ga onemogući i sampreuzme osvetu za smrt njegovihsestara pazeći da ne pogine niko

nevin.Bližilo se svitanje i Lun zaključi

da se Enriko sklonio daleko od me-sta svog novog zločina, pa se i sampovuče.

*

Prethodna noć provedena sa malom uličarkom beše još više rastužila Enrika Prekolinija Devojka

mu je ispričala jednu tužnu, banalnu priču nesrećnog deteta ocapijanca i majke prostitutke. Zvalase Pola Boine i bilo joj je devetnaestgodina Bila je u vlasti makroakome je morala plaćati dve trećinezarade, ili pedeset hiljada lira akokaže da nije »radila«.

- Odmorićeš se i gledaću da teodvedem na bolje mesto - rekao joj je Enriko odjednom ganut nje

nom sudbinom.Bio je rešen da joj da dovoljnonovaca da plaća po pedeset hiljadasvom makrou dok je »bolesna«. Kadmu makro dopadne šaka taj višeneće moći ni da pokuša da iskorištava devojke. Još nije znao da li ćega ubiti, ili onesposobiti za život Nobilo je verovatnije da će makroumreti kao što će umreti ubice njegovih sestara.. Rekao je devojci da

zadrži sobu i da ga čekaSada kad je ubio policajca trebalo je da Enriko pobegne što dalje

72

od ovog prokletog mesta No on jesada bio drugačiji od ostalih ljudi.Opsednut osvetom, on se plašiosamo da ga nešto ne omete dakazni ubice svojih sestara. Zatoobiđe blok zgrada i dođe sa drugestrane ulice. Cuo je sirene policijskih kola skriven na krovu kioskapostavljenog pod jednim granatimdrvetom. Grane su mu omogućileda se popne na kiosk i legne izapodignutog plehanog okvira uzdignutog tridesetak santimetara odivice krova

Desetine patrola pretraživale su‘najbližu okolinu, ali uskoro se povu-koše. Nije im bilo teško da zaključe1kako je ubica već daleko. Trebale1ga je tražiti dalje od mesta zločina

Bila je to neobična drskost, jer tc1se nije moglo nazvati hrabrošću •Ležao je na kiosku i osluškivao ka ’kući Kamiba Dolkonija Konačno •čuo je glasove i paljenje automobilskog motora Enriko skoči sa kioska ■i pođe u pravcu kapije, koju još nije1video zbog sve gušće magle nad ulicom.

Našao se uz kapiju, a kola su stigla na ivicu pločnika Svetio sa-stuba kod kapije na časak osvetli1vozača Enriko poznade Dolkonija •pa pritrća

Ispalio je čitav šaržer svoje ma-'šinske puške, pa je tek tada videc'da pogađa i neku ženu. Ona kloni1ka već ubijenom Dolkoniju i Enrikc } poznade Marselinu. Odnekud g i1njen lik podseti na mrtvu sestri1Sofiju.

Negde se začuo zvuk policijski5sirene i Enriko potrća Odmicao j« *brzinom olimpijskog trkača i izla ;žući se opasnosti da u magli nalet1na kakvu prepreku i tako strada

*

Inspektor Karlo Paskoli je tog«1 jutra razgovarao telefonom, a u de ~vet sati je trebalo da o svemu izve :

sti komesara Sajonia Trebalo je joi *deset minuta da čeka pa je ćutac>razmišljajući Tada ga pokreni1



zvono telefona. On podiže slušalicui javi se kratkim:

- Paskoli!- Ovde Tiler. Trebalo bi da se

danas nađemo sa Vorelom i izves-nim gospodinom Denovezeom -začu se strani naglasak Engleza.

- Radi li se o Brunu Denovezeu?- upita inspektor.- Da... Vorel je u vezi s njim, pa

su mene odredili da pozovem vas ipripremim ovaj susret - odgovoriBen Tiler.

- Denoveze bi morao da dođe kmeni i izjavi u zapisnik šta želi.

Tajni sastanak s njim ne bih prihvatio ni u kom slučaju, izuzev ako mito narede moji šefovi - reče in

spektor. Tiler pokuša opet da ga privolipričom o tome da treba koristiti itakve sastanke, koji možda nisu pri

jatni, ali su korisni. Dogovoriše seda se onda nađu njih trojica

- Ako bude još nekoga, ja ću gauhapsiti i optužiti za nedozvoljenomešanje u poslove policije. Samo vi,Vorel i ja - zaključi Paskoli. - Susret u dvanaest u mom stanu. Znate

oba gde je i dođite! Tek što je spustio slušalicu, tele

fon opet zazvoni. Paskoli se javi.- Ovde Tom Lejn - začu se iz

slušalice.- Jutros sami Englezi na tele

fonu - nasmeja se Paskoli. - Malopre javljao se Ben Tiler.

- Jedan od njegove vrste nedavno je zauvek prestao da se bavisvojim užasnim poslovima - reče

Lun.Inspektor je znao na šta se od

nosi Lunova aluzija, jer u bolje upućenim policijskim krugovima širom Evrope kružilo je uverenje daBen Tiler jeste tajni agent Skotland

Jarda, ali je i plaćeni ubica. Jedinarazlika između njega i Morvela bila

je u tome što Tiler nije prihvationarudžbine privatnih lica. Radio jesamo za zvanićne vlasti i policijebilo koje zemlje. On bi ubio i samogpredsednika nečije vlade, ako bi taista vlada to od njega zahtevala.

Naravno, kao takav specijalist i čo-vek od »velikog poverenja« zahte-vao je i mnogo veću nagradu odone koja se plaćala Morvelu. BrzaSmrt bio je jeftiniji od sporog Engleza. No, inspektor nije slutio nakoga Lun misli, jer nije još niko doveo u vezu ubistvo izvesnog UranaMasarija i napade Enrika Prekoli-nija na krivce za smrt njegovih sestara. Još uvek je tajna za Paskolijabila i to ko je ubio Lauru Braci i njenog brata Nisara No on sada nasu-mice reče:

- Zar je Nisar bio plaćeni ubica?- Bio je i on, ali nisam mislio na

njega. Morvel je bio Urano Masari,odnosno pravi Paolo Lučidi, stanovnik Rapala i trgovac umetnički izrađenim staklom - odgovori Lun.

- Je li to istina?! - iznenadi sePaskoli.

- Jeste - reće Lun. - No bilo bidobro da o svemu razgovaramoposle podne. Odgovaralo bi mi udevetnaest sati. Dođite u kuću drPrekolinija

- Ali ona je pod prismotrom -primeti inspektor.

- Vi uđite kao da istražujete, atamo ćete saznati gde da se sretnemo - zaključi Lun i veza se prekide.

Inspektor požuri ka svom šefu,koji ga dočeka stojeći kod prozora is ljutitim izrazom lica.

- Kasnite - primeti gledajućiiskosa.

- Baš sad sam završio istraživanje oko smrti Urana Masarija — sosmehom reče inspektor.

- Ali to je Bijađijev posao! - tržese SajonL

- Znam - odgovori inspektor.- Ali ja sam stigao do njega istražujući ono što je menj povereno.

- I šta ste saznali?Paskoli ispriča da je ubijeni u ho

telu »Asago« bio gangster i plaćeni ubica poznat pod imenom od koga su se ljudi užasavali

- Ali Bijađi o tome ništa ne zna- primeti Sajoni. - Malo pre je bioda podnese usmeni izveštaj. Mislio

73



sam da vi istražujete ubistvo gospodina Dolkonija i njegove žene, koje moramo da pripišemo odmetniku Prekoliniju.

- Da, on je prvo naleteo na našupatrolu i ubio policajca, ali je biodrzak do neslućenih razmera, pa sevratio i sačekao Dolkonija Morada je imao neki način da sazna kadće Dolkoni da iziđe. Posle smo saznali da je hteo da otputuje u nepoznatom pravcu. Ja mislim da se onslužio Lunovim mikro odašiljačimapa je tako saznao kada da sačeka — objasni inspektor.

- To mi liči na hipotezu - pri-meti komesar.

- Ona to i jeste. Niko nije videoubicu, sem prvi policajac. No tajopis ništa ne otkriva - složi se Pas-koli.

- A kakve dokaze imate da jeMasari stvarno Morvel?

- Nikakve, ali sam siguran.- Dakle, još jedna hipoteza?- Ne, u ovom slučaju nije hipo

teza. Imaćemo uskoro tele-foto snimak iz đenovske kvesture.

- Zar ste ga već tražili? I to bez

mog znanja, a i ne obaveštavajućiBijađija.- Ne, tek ću da zatražim snimak

iz kartoteke tamošnje policije, kojaima kartone svih trgovaca kojitrguju najviše sa strancima - odgovori Paskoli.

- Izložite mi ostale planove -reče Sajoni.

- Ispitivaču Kolantija i obićikuću dr Prekolinija jer možda

tamo nađem neki trag do starčevogposinka Enrika.

- Naredio sam da se Kolanti pusti, jer ni vi niste ukazali na mogućnost da je on ubio devojku i njenogbrata. Za sada nam nije važno ko jeubica, jer nema razloga da Kolantineosnovano optuži Neretija, koji jeu bekstvu — objasni Sajoni svojuodluku.

- Desilo se da sam ja počeoistragu i oko toga — primeti Paskoli, što je značilo da je trebalo da

zna zašto se prvi osumnjičeni pustaiz zatvorske bolnice.

- Imate posla i sa traženjemLuna i Prekolinija, pa je dobro davas rasteretimo. Pored toga Kolantiima komplikacije sa slomljenomrukom i potrebna mu je operacija.

To je ugledan vlasnik agencije zabezbednost, koja ima ne samo odobrenje, već i pomoć policije — izložiSajoni.

Inspektor Paskoli primeti da seSajoni, suprotno svojim navikama,sada trudi da dokaže valjanostsvoje odluke, pa ne htede da muučini zadovoljstvo svojim odobravanjem. Odmah zatim pređe na obave-štenje o predstojećem susretu sa Ti-lerom i Vorelom. Pomenu i njihovpredlog da se nađu sa Brunom Đe-novezeom i zaključi:

- Bez pismenog naređenja nikad se ne bih sastao sa ćovekom zakoga se veruje da je »padre« milanske Mafije.

- Da... Ćovek je sigurniji kad jeu nekim stvarima krut i principijelan. To mu je štit sigurnosti. No hvatanje zločinaca nije uvek tako jednostavna stvar - reče Sajoni.

Bilo je to prebacivanje na okolišni način, ali Paskoliju je bilo milije da se čini kao da nije razumeoaluziju.

- I ja imam takvo iskustvo. Pošten i principijelan, pa makar stradao - reče on tobože hvalisavo.

Bilo mu je čudno što Sajoni nedaje nikakva nova naređenja, nitiraspravlja o istrazi. Izraz komesaro-

vog lica bio je zabrinut, a oko očijukolutovi su bili tamniji. Zato Paskoli dodade:

- Svi su izgledi da će Enriko Pre-kolini i Lun, goneći ubice, poubijatii pola milanskih gangstera. Svakogčasa očekujem da se nađu leševi triotete devojćice.

- Sta?! - poskoči Sajoni.- Imam obaveštenje da su devoj-

čice ubijene i zabetonirane kod

motela »Agip« na početku Auto-strade del sole. Naredio sam da sesumnjivi temelji razbiju...

74



- Bez mog odobrenja?! - isko-laći oči Sajoni.

- Bili ste odsutni, pa je odobriogospodin prefekt Vasto osmehnuse zlobno Paskoli.

- Da... Mislim da je to sve, akonemate još šta da izvestite - odjed

nom reče Sajoni.- Ne, ništa - smireno i pažljivomotreći svog šefa reče Paskoli.

Ćuteći i samo pokretom ruke,komesar ga otpusti.

*

Inspektor policije Karlo Paskoli je očekivao posetu zanet razmišljanjima Odavno je znao da policajac

lako postaje žrtva onih koji žele daga korumpiraju. A medu njima suoni kojima je potrebna tajna, nezakonita i često nemoralna pomoćpolicije za postizanje nekih političkih ciljeva, ali i ljudi podzemlja i zločina. Sada se on, sam inspektor Paskoli, našao na rubu pada u provaliju služenja onima koji to ne zaslužuju, pa i onima koje bi trebalo hapsiti i suditi. Paskoli je prihvatio teret saradnje sa tajnim agentimastranih policija, a to se sada pretvara i u saradnju sa zločinom, samilanskom Mafijom. Bio je pristaona podelu teritorija grada u nadida će podzemlje pomoći da se uhvate ljudi izvan zakona. Prvo je mislio da je to podela između gradskepolicije, stranih tajnih agentura iobaveštajnih službi Italije i drugihzemalja. No ubrzo je shvatio da su

mu kao saradnici podmetnuti gangsteri, pa je danas doživeo otvorenipokušaj da se nađe u istoj »legiji«sa Brunom Denovezeom.

Ne!... To već ne! rekao je sebi umislima, ali nije bio siguran da tonije izrekao i glasno. Baš tada zaćuse zvonjenje na ulazu. On se javikućnim interfonom i pritisnudugme da se ulazna vrata kućesama otvore, jer javili su se zajedno

Tio Vorel i Ben Tiler.Cim su seli, Ben Tiler poče da govori:

- Događa se ono što nismo očekivali. Policija nije postigla nikakavuspeh u hvatanju Donalda Si-kerta..

- Ne zaboravimo da ni Skotland Jard nije u tome uspeo ne za nekoliko dana, već za više godina -

upade Paskoli.- To je istina. No, u Londonu Lun je uspeo da stvori neosvojiva skrovi-šta, pa su mu pri ruci i moćnasredstva i ljudi koji mu pomažu.Ovde je on bez svega toga - do-dade Tiler i lice mu pocrvene odnapora da prikrije uvređenost.

- Budite sigurni da milanska policija ne pomaže Lunu, čak ni kadaustaje protivu Mafije - doli Pas

koli ulje na vatru.- Nećemo takav razgovor! - uz-viknu Tio Vorel. - Ne sme se dogoditi da dođe do neslaganja. Trebada se dogovorimo i da onda nastupimo po nekom planu, jer Lun nam

je na domaku ruku. Opkoljen je čitav grad mrežom onih koji ga traže.Niko ne može da mu dođe u pomoć,a da to ne primetimo.

- Ja smatram da je hitnije hvata

nje Enrika Prekolinija On ubijakao sumanut. Ubio je policajca iDolkonijeve. Za jednu noć tri ubist-va! Sada je ukupno sedam leševaostalo na njegovom putu... - govorio je Paskoli.

- Deset - upade Tiler. - PrvoMućoli, pa gangsteri Lino Selmi,Mašimo Butafave i Mario Nikoli.

Tu su i nedužni brat i sestraBraci...

- Sve su to mafiozi - sad njegaprekide inspektor. - Znam da je iDolkoni imao vezu sa gangsterima,ako nije i sam to bio. Uz zločince,ubijeni su dve žene i jedan polica

jac. Sa Uranom Masarijem bilo bideset, ali smrt tog čoveka ne možemo sa sigurnošću upisati na teretodmetnika Prekolinija...

- A mi imamo obaveštenje da je

i taj nesrećnik žrtva Enrika Prekolinija ili, eventualno, Donalda Si-kerta - primeti Tio Vorel.

75



- Ne zaboravimo da ubija još jedan odmetnik. Prekinuli ste me inisam ukazao na to da je, premaiskazu samog Kolantija, sestru ibrata Braci ubio Genco Nereti -nastavi Paskoli.

- Niste do kraja obavešteni -

reče Tiler s prikrivenom zluradošću. - Kolanti je pušten, pa jenekome priznao da je policiji daolažan iskaz. Njega je napao i u standoveo, a onda ubio sestru i brataBraci, koji su ga dočekali s pištoljima u rukama sam Enriko Preko-lini.

- Mafija zna bolje - osmehnuse Paskoli. - Siguran sam da višeniko neće naći Kolantija, niti nje

gov leš sa znacima mučenja. Samopod mukama je on priznao ono štoga sumnjiči da je izdavao tajne Mafije, pa će to ponoviti ako mu nekoslomi drugu ruku.

- Dakle, ipak je deset žrtava En-rika Prekolinija - ponovi Tiler.

- Ne vidim svrhu spora okobroja Prekolinija moramo uhvatitišto pre, jer preti opasnost da on idalje ubija i krivce i nedužne -

reče Paskoli.Razgovor prekide zvonjenje tele

fona Paskoli se javi i sasluša sago-vornika pa se zahvali na obavešte-nju, a zatim reče:

- u betonskim temeljima građevine kod motela »Agip« na početkuStrade del sole nađeni su leševi oneri devojčice. Ubijene su iz vatrenog>ružja

- Neprijatna vest.. Taj prokletinafiozo nije u stanju... — ote se/orelu, ali on se na vreme uzdrža

No. Paskoliju to nije moglo dazmakne. Postade mu jasno da Tio/orel žali što gangster nije umeoda sakrije leševe devojčica i da pritome misli na Bruna Denovezea injegove ljude. Ali on samo zaključi:

- Ja moram što pre tamo.Istraga treba da otkrije ko se kre

tao po gradilištu i ko je doneo leševe. pa tim tragom da se ide daljedo ubica

7ft

- Onda požurimo - reče Vorel.- Treba da prihvatimo jedan dogovor.

- Ima li neko predlog kakvogplana? - upita Paskoli.

- Predlažem da se prede na sistem zaseda Zna se gde Prekolini

može da napadne. Policija nekadrži zasede na svom delu grada ami ostali na svojim delovima U zasade treba da upadnu i Lun i odmetnik. .. - govorio je Vorel

- To znači da i podzemlje imasvoje delove grada - upade Paskoli.

- Budimo iskreni - nastaviVorel. - Korisno je da to sada budetako. Posle ostaje obračun sa Mafi

jom, što je vaš stalni posao.- Prihvatam! — odlučno, ali i iznenada reče Paskoli

- To znači da sprećite policijskepatrole da ometaju istrage i potere,a naročito zasede bilo Đenovezeo-vih ljudi bilo naših momaka i nassamih - pokaza Vorel na sebe i Ti-lera

- Plašim se toga da budete bezzaštite - osmehnu se Paskoli. -

No, vi bolje znate sebe. Jedino neznam kako da zaštitim SalvatoreaFeronija i Kondinelu. Sada posleDolkonijeve smrti red je na njih.

- Baš njih policija treba da ostavi na mirtu, Stitiće ih ostali Tamo će čekati zasede - odgovori Ben Tiler.

- Preneću komesaru Sajoniju očemu smo se dogovorili - reče Paskoli. - Od njega zavisi izvršenje

plana- On će pomoći — ote se opet

Vorelu.Paskoliju je već bilo jasno da

komesar Sajoni ima i svoju vezusaradnje preko nekog drugog, alisada je počeo da veruje da je toveza sa Denovezeom. On ne rečeništa o tom zaključku i svojim brigama povodom njega Nije otkrivaoni strah zbog svog položaja koji gaopredeljuje za dvoličnost i lukavstvo. Bio je rešen da ostane častan policajac, ali da ujedno iz-



begne osvetu Mafije, ili gubitakposla u policiji.

*

Obilazak mesta na kome su nađeni leševi još više je pogoršao raspoloženje inspektora Paskolija, ali

je i učvrstio njegovu rešenost da ostvari jedan svoj plan.

Prema dogovoru našao se u kućidr Valerija Prekolinija. Videlo se dau njoj niko nije boravio već danima,

jer iskusno oko policijskog inspektora nalazilo je znake za takav zaključak. Seo je u udobnu fotelju neskidajući zimski ogrtač, jer kuća sedanima nije grejala.

Njegova razmišljanja prekide zvonjenje telefona. On se javi i odmahreče:

- Slušamo!Bio je to jasan znak da pored

njega još neko sluša telefon u tojkući pod prismotrom. Istina sada jena kuću motrila policijska zaseda unjegovoj nadležnosti, koju je mogaoda obavesti da želi nešto da pogleda i istraži u njoj.

- Imam poruku od Felicije -reče inspektoru već poznati Lunovglas.

- O, teško meni. Već danima nisam bio sa svojom devojkom. Šta jeporučila?

- Cekaće vas u svom stanu. Onaračuna da ćete krenuti odmah -reče Lun

- Pošto nije daleko, prošetaću donje pešlce, ali ne znam trebaju li mikola - odgovori inspektor znajućišta Lun očekuje.

- Ne znam... Valjda će i ona vo-leti da prošeta do vaših kola. pa jenajbolje da idete pešice - zaključiLun.

Malo kasnije inspektor je išaoduž Via Monte Ceneri razmišljajućio tome zašto 11 je Lun istraživaooko njegove ličnosti toliko da znako je njegova devojka i gde ona stanuje. Nije to činio samo zato dasada može da odredi pravac kojimće Inspektor šetati da bi mu dao priliku da mu priđe bez opasnosti. Kad

se našao na uglu Via Denerozo trebalo je da nastavi dalje prelazećiulicu, ali jedan policajac mu priđe ireče:

- Gospodine inspektore, jedanvaš prijatelj je rekao da vas čeka tudesno u Via Denerozo.

- Kako znate da sam ja inspektor? - upita Paskoli.

- Poznajem vas.Inspektor se zahvali i nastavi da

ide, ali malo kasnije primeti onogistog policajca kako se vozi u jednom fijatu tipa arđenta. Kola se zau-staviše malo dalje i policajac pokaza inspektoru rukom da sedne ukola.

- Šta je sad opet? - upita sumnjičavo inspektor.

- Ja ću vas odvesti do Luna -odgovori nasmejani policajac.

Paskoli pomisli nije li to hapšenjezato što je neko otkrio njegov planda se sastane s Lunom. No tako nebi postupili grubi momci iz policijei bilo bi ih više. Postojao je samo jedan odgovor i Paskoli odluči da pro-veri svoju misao, pa upita:

- Kako to da ne mogu da vas pre-poznam? I kako ste uspeli da takoizgledate?

- Veština maskiranja je uvekkorisna - odgovori lažni policajac,ali sada izmenjenim glasom, koji jeinspektor znao kao Lunov.

- Onda da odmah razjasnimosve sumnje - reče Paskoli. - Jasobom nosim službeni pištolj. Hoćete li da mi ga oduzmete?

- Zašto ste ga poneli? - upitaLun.- Na poslu kakav me sada zao

kuplja nosim ga uvek - odgovoriPaskoli.

- Dajete li reć da ga nećete iznenada i bez mog izazova upotrebitiprotivu mene? - upita Lun.

- Da sam hteo da pogazim svojučast i svoju reč, ja bih sada imaopune džepove lira dobijenih od

gangstera i uživao bih u očekivanjunovog prihoda - uzdahnu Paskoli.- Dakle, dajem reć i zaklinjem sebogom i svim svetinjama

77



- Hvala na poštenom i ljudskompostupku - reče Lun i pokrenukola

Zaustavili su se tek na parkiralištu kod Pjace Firence. Lun je platioparkiranje, iako je čuvar hteo da ihpropusti bez plaćanja

- Ostaćemo u kolima, jerverujem da i vi imate vrlo malo slobodnog vremena. Možda vas gospođica Felicija Dolioti zaista očekuje- reče Lun. - Slučajno sam sakomesarom Sajonijem govorio ovama i on mi je rekao kako se zovevaša devojka i gde stanuje.

- Zar ste se usudili da se viditesa tim podlacem?! - iznenadi sePaskoli.

- Pogodio sam da ima vezu sMafijom, pa sam ga pozvao u imeĐenovezea Odveo sam ga u iznajmljenu sobu i tamo smo imali razgovor, čiji snimak vam dajem - odgovori Lun i pruži standardnu magnetofonsku kasetu. - Morao sam daod nekoga saznam pravo stanjestvari. Pod hipnozom i posle ubrizgavanja jednog sedativa na bazi tri-cijanoaminopropena Sajoni je go

vorio.- Uh! - ote se Paskoliju. - Pa

šta ste saznali?- Sajoni pomaže Mafiji i spre

man je na sve zločine. Vi ste mu seisprečili svojom nepotkupljivošću.Rešeno je da nestanete. Mafija sesprema da vas ubije bacajući krivicu na Prekolinija - izloži Lun.

- Prekolini je stvarno postao nesamo osvetnik, već i zločinac, komenema spasa. On mora da umre! -odlučno reče Paskoli.

- To je, na svu moju žalost, neiz-bežno. No možda mu uspe da seskriva - reče Lun i ote mu se uzdah.

Posle toga on ispriča šta se događa ćoveku koji je brzo i nepromišljeno odlučio da sam deli pravdu.

Uzgred, Lun pomenu svoje mnogepatnje u toku više godina života ubekstvu i skrivanju. Bili su potrebniogromni napori da stalno jača

svoju rešenost da ne postane zločinac.

- Otkriću planove čije ostvarenje treba da dovede do hvatanja ilismrti Enrika Prekolinija - poče dapriča Paskoli. - Znam da timekršim policijski kodeks, ali nekakvo prokleto osećanje da je jedino to časno u ovom trenutku gonime da tako postupim.

On tada ispriča sve što je bilovažno o Vorelu i Tileru, kao i o njihovoj saradhji sa podzemljem. Sasvoje strane Lun ispriča da nemože da spreči odmetnika časti dasrlja u propast, jer odmetnuo se iod svog poočima i od prijatelja. Konačno zaključi:

- Važno je sada da vi, gospodineinspektore, otkrijete dokaze o Sajo-nijevoj izdaji. To neće biti teško sobzirom na sve što je sam priznao.On i ne sluti da je otkrio gde držinovac dobijen od gangstera i dokumenta o poslovima s njima On setrudio da drži dokaze o zločinimapojedinih gangstera i ne sluteći daće to ujedno biti dokazi o njegovojizdaji - izloži Lun osnovni razlog

svog susreta sa Paskolijem.- Znam ljude u policiji koji su još

uvek pošteni. Jedan od njih ima uti-caj dovoljan da obezbedi ono što želimo. On će pokrenuti i sudije i tužioca čim mu pružimo dokaze -reče Paskoli.

Lun predloži inspektoru da se na jopreznije obezbeduje, čemu bi do-prinelo vešto markiranje. Paskoli je

klimao glavom u znak da razume iprihvata savete.- Ovoga puta im neće uspeti da

me uklone - zaključi on na kraju.Izvezoše se sa parkinga i pred sta

nom Felicije Dolioti jedan drugomečvrsto stegoše ruke, pa se rastadoše.

X

Pola Boine bila je iznajmila stanu novoj šestospratnoj zgradi namansardi. Mala terasa otvarala jevidik na celu kratku Via Fodjija u

78



kojoj se zgrada nalazila. Bila je tomirna ulica nedaleko od prometnesaobraćajnice Via Ripamonti. Tajdvosobni stančić pod krovom bio jeskup, ali imao je svoje pogodnostiZgradi se moglo prići i prolazom izsusedne Via Matera a moderni na

čin zatvaranja kapije omogućavao je neprimetan dolazak k devojci.Zato je Enriko osetio sigurnostsvog novog skorivišta Kupio jestari metalni orman i rekao devojcida ga smesti u njegovu sobu. Unjemu je mogao da skriva oružje, ada to devojka ne zna i da se zbogtoga ne plaši.

Ona ništa nije ni podozrevala 2i-vela je tih dana u nekakvom za

nosu susreta sa srećom. TobožnjiFilip Kardini joj se činio kao nekakav tajanstveni princ preodenut uobičnog ćoveka Da je bio neobičanpotvrđivalo je i to što je svaki putbio malo drugačiji. I to što je bioprvi muškarac, koji ju je milovao, anije iskoristio to što joj pomaže. I tošto je s njom pravio planove zanjenu budućnost

- Za našu budućnost - ispravljala ga je ona- Važno je to da se ti spaseš -

tužno bi se osmehnuo Enriko Preko-lini.

- Oslobodila sam se makroa da ješ mi novac i ja sam srećna Jedino. ..

- Kaži do kraja - zahtevao jePrekolini golicajući devojku.

- Pomislim da me voliš, a eto -

odgovori devojka tog drugog danaod dolaska u novi stan

Čnriko je razumeo na šta onamisli, pa joj šapnu:

- Treba nam vremena. Nedavnosam izgubio dva najdraža stvorenja. Još uvek je u meni mnogo tugei ogorčenja Otrovao bih te svojimzagrljajima Kad to prođe...

Ona je više osećala da on govori

istinu nego što ga je razumela.Bilo je jutro četvrtog dana od onekobne noći kad se obračunao saDolkonijem i nesrećnim slučajem

ubio njegovu ženu i policajca Polabeše otišla da pokupuje namirnicei da pogleda jedan lokal u Via Ort-les, koji se prodavao s napomenomda je pogodan za držanje neke manje trgovine. Oglas joj je bio pokazao sam Enriko, odnosno Filip po

tome kako ga je ona znala Enrikoodjednom odluči da pokuša da usp-stavi radio-vezu sa stricom i Lunom Osmehnu se kad odmah dobiodgovor. Javljao se starac, koji jeneprekidno bdeo nad primopredaj-nikom u nadi da mu se voljeni posi-nak javi.

- Govori... Ja za malo ne moguod radosti - čuo se potreseni starčev glas.

- Da li je Tom kod tebe? - upitaEnriko.

- Pozvaću ga - odgovori starac.Malo kasnije on je pričao šta se događa, ali nije pristao da kaže svojuadresu. Tvrdio je da nije u opasnosti i da sve te zasede ništa ne znače.Neće on napasti nikoga, jer ima vremena za sve.

- Bilo bi pravo da dođeš k nama

- reče Lun. - Imamo mnogo togada pričamo. Video si iz novina i drugih vesti da je Sajani uhapšen, aĐenoveze u bekstvu. Hapšenja senastavljaju i zakon nastavlja tvojuosvetu.

- Ja još ne mogu da budem uzvas. Stideo bih se kad bih pogazioreć datu samom sebi - odlučnozaključi Enriko.

Uzalud su ga molili. On im se zahvaljivao, ali je odbijao da ih pretvori u svoje saučesnike. Izneo jemišljenje da Lun treba da se vrati usvoj London, a starac u svoju kuću.No starčevo strahovanje da bi gangsteri zloupotrebili prestanak njegovog skrivanja ostavio je utisak.

- Striče, ti si u pravu, kao skorouvek. U pravu je i Tom. Oprostitemi, ali ne mogu drugačije - do-

dade Enriko Prekolini i prekidevezu.Grčevit mukli plać potrese nje

gova ramena Dugo je ćutao gleda



nije hteo ništa da mi kaže. Tajstrašni čovek me drži ovde s ovimna vratu. Spasite me, gospodine Pre-kolini!

- Došao sam da te odvedem -reče Enriko.

- A znate li kako se skida ogr

lica?- Ne znam.- Onda ne mogu odavde. Otki-

nuće mi glavu!- To je tvoja stvar. Možda i neće

- nasmeja se Enriko još uvek se nemireći s time da će možda ovaj zločinac ostati živ zato što mu je ondao reč da će ga poštedeti ako govori istinu.

- Dali ste reč ... Ako me odvedete, to je ubistvo - već je grcaoNereti.

Enriko nije ni pomišljao na to daizvede Neretija i tako ugrozi Luna istrica, jer moglo bi se dogoditi danekom nesrećom gangster dospetamo gde ne treba i gde bi mogaoda otkrije skrovište. Istina Neretinije znao gde se podrum nalazi, amogao ga je odvesti vezanih očiju.

No nije li Lun već spomenuo gde jeskrovište znajući da zarobljenik nemože da umakne?

- Dakle, slušaš vesti - reče Enriko.

- Da... To je jedino što mogu dačinim ovde - odgovori gangster.

Enriko osmotri betonske zidove,metalna vrata i praznu prostorijubez prozora i bilo čega čime bi sečovek probio napolje. Znao je i to

da se negde skriva i mikro odašiljač, koji diže uzbunu u slučaju nasilnog otvaranja vrata.

- Onda znaš šta se događa -nastavi Enriko. — Traži te sada ipolicija.

- Više misle na vas — ne otrpeda ne kaže gangster. — Meni nemogu da dokažu nijedno ubistvo,ali vama...

- Znam. Možda će me i ubiti.

Zato žalim što ćeš ti ostati živ. Sadasam se pokajao što sam ti dao reč izadovoljan sam što si me oslobodiočasne obaveze — reče Enriko.

— Oslobodio?! Nisam!... Kako tomislite? - potresenim glasom izgovarao je Nereti.

Njegova narasla brada bila mu jepromenila izgled, no još uvek je biolep. Ćak ni strah i mržnja nisu mogli da ga učine ružnim.

— Šteta.. Tako si lep momak -tobože zažali Enriko. — Trebalo jeda kažeš gde se krije Bruno...

— On je sada u bekstvu - upadeNereti.

— Ali ti znaš gde bi on mogao dase krije, a ne govoriš. Slučajno samsaznao da si i ti odlazio tamo - na-sumice reče Enriko.

— Niko me nije pitao. Vi nistedošli — branio se Nereti.

— Ne verujem da bi ti govorio. — Bih. — Kaži sada da proverim.Nesposoban da razmišlja opsed-

nut strahom od strašne ogrlice, zbunjen i bez želje da traži spas nadrugi način sem pomoću poslušnosti Enriku i Lunu, Nereti poče brzeda govori:

— Bio sam tamo i verujem da je

to skrovište Bruna DenovezeaDvorac je uz samu granicu. Jediniprilaz je od Marcija, ali postoje podzemni tuneli prema graničnomkraku Jezera Lugano...

— Misliš na dvorac... - tobožezausti Enriko.

— Da, dvorac Demeli! Denovezega je kupio, obnovio i pretvorio usvoju planinsku tvrđavu. Otuda

uvek može da umakne u Švaj-carsku - brzo je pričao gangster.Opisao je svoj boravak u tom

dvorcu i provere koje je prošao dok je stigao do susreta s novim vlasnikom, pa zaključi:

— Trebalo bi imati diviziju vojnika i artiljeriju, ili helikopterskidesant da se dospe do dvorca akobi se Bruno branio. Uz to mu ostajutajni prolazi da pobegne.

Enriko klimnu glavom s izrazomlica da ga baš to sve mnogo i ne zanima, pa napusti zatvorenika i brižljivo opet spusti spoljni zasun.

81



Kuću je opet napustio ne javlja jući se starcu. Učinio je to uz krajnji napor, jer znao je da bi uznemirio starca a sam se ganuo i moždapopustio u svojoj rešenosti da nastavi osvetu. Da tako nije postupio,ne bi mogao da izbegne ni susret sLunom, jer tek što je stigao da Por-doi prolaza, a ka kući skrenuše Lu-nova kola

Nereti je pokušavao da se smiri izaustavi drhtanje celog tela, koje jenastupilo tek po Enrikovom odlasku. Tada ga pokrenu novo otvaranje vrata Pojavi se Lun, koji jezarobljeniku kazao u čijem ropstvuse nalazi. No i bez toga prema ve-stima na radiju i po postupcima

prema sebi, Nereti bi pogodio ko jepred njim.- Ne spavaš, Nereti - reče Lun.

— Kako bih spavao pri ovakvomprometu? — pokuša da se našaligangster.

Zbog nečega on se manje plašioLuna iako je znao da je on opasnijiod Prekolinija Možda je to bilo zatošto je bio siguran da ga Lun nikadne bi ubio. ako se ne brani. Na drugoj strani, slabilo je verovanje u reččoveka, koji ubija i nedužne, o čemuse svaki čas govori u emisijama

— O kakvom prometu je reč? — upita Lun.

- Malo pre je bio Enriko Preko-lini — odgovori Nereti.

Lun poče da ga ispituje i Neretiponovi sve ono što je ispričao En-riku. Razmišljajući o svemu, Lun jeimao u vidu i ono što je čuo od inspektora Paskolija To veće Lun jebio izišao samo da se nađe sa Pas-kolijem. Inspektor je uzgred spomenuo da Denoveze ima posede na trimesta i planinski dvorac na švaj-carskoj granici, ali da se veruje dase skriva u Milanu, jer mora da spa-sava što se može. Njegova gangsterska banda se raspadala.

Treba pogoditi Enrikov plan, zaključi Lun i pope se k starcu ali mune reče ništa o Enrikovoj tajnoj po-seti.

32

*

Te noći nije mogao da obavi pripreme za odlazak u brda na granici, pa je za svaki slučaj seo natramvaj i odvezao se u centralnideo grada gde je u njegovom južnom delu, u Via san Senatore bila

kuća u kojoj su stanovala dva čoveka čiju smrt je želeo. Znao je dase oni obezbeduju i da su skrivenitako da im je za sada nemogućepriči. Ipak, tako maskiran, kao običan prolaznik mogao je da osmotri,ali nedostajao mu je automobil uslučaju da treba nekoga pratiti ilibrzo stići na drugo mesto. Za sve totaksi nije bio pogodan, pa Enrikoodluči da prvi put u životu ukradekola.

Ugleda jedna kola istog modelakakav je i on vozio do trenutka kadsu pale prve žrtve njegovog oružja.Lepljeni unutrašnji utvrdivać leptirstakla nije izdržavao jače udarce,pa je otpadao a da staklo ostanecelo. Enriko udari šakom i staklo sepomeri. Jednom je bio izgubio ključeve i kod električara je naučio

kako se i bez njih u nuždi mogu spo jiti električni vodovi i upaliti kola.Cela operacija trajala je nekoliko

minuta i on se poveze oko blokazgrada, pa opet stiže u Via san Seba-stiano. Posmatrao je ulaz zgradebroj trinaest i malo kasnije primetii poznade čoveka koga je viđao naizviđanjima kod kuće Kamiba Dol-konija. To je bilo nešto neobično, pa

Enriko pođe za njim prateći ga svedo Via Latancio. Osmehnu se napomisao da se ubica vraća na mesto zločina. On se vratio, ali ne podpritiskom neobjašnjive želje, većzbog toga što mu je dolazak pratioca ubijenog Dolkonija u kuću jošdva učesnika u ubistvu njegove sestre bio zagonetan. Kakva je to vezaostala između živih i mrtvog?

Praćeni automobil uđe kroz ka

piju kuće u Via Latancio, pred ko jom je pao prvi krivac za smrt Enri-kovih sestara, ali i jedna nedužnažena i jedan policajac na dužnosti.



Enriko zaustavi i opipa džep. Nijese odvajao od Lunovog primopre-dajnika, pa ga sada podesi na pri

jem eventualnog emitovanja mikrootpremnika. Sećao se da je nes-rećna Marselina Dolkoni na sebiodnela jednu »stenicu«, a Lun je bio

»ozvučio« i ubijenog pokojnika. Bilo je još onih koji su nosili mikro predajnike i ne sluteći da ih nekosluša.

Slučaj je mnogo puta izmenio sudbinu nekog čoveka. I ovoga puta slučaj je učinio svoje. Enriko je čuoemitovanje.

- Dugo si se zadržao - reče ženski glas.

- Morao sam da sačekam da se

spakuju sve te stvarčice gospodekoja se kriju kod nas - odgovorimuškarac.

- Treba to da iskoristimo. Svešto smo spremili treba da odne-semo kad se ukaže prilika za izlazak. Sakrij i taj kaput, jer možda ćega prepoznati - reče žena

- Niko i ne zna taćno, sem Karle,a nju su sklonili. Ne verujem da će

se po povratku iz bolnice za narkomane sećati ni svog imena a kamoli svih očevih kaputa - smejao semuškarac.

- Plašim se da će nestati pićaGospodin Salvatore tamani pivo, aKondinela i Feroni vino. Traže dastalno imamo engleski viski i francuski konjak — pričala je žena

- Kupićemo sutra Oni zaista nežale novac.

- Ali sve bezobrazniji su i njihovi ljudi. Motre na svaki korak ..- Pričaćeš mi to kasnije. Sad

idem da predam kofere - zaključimuškarac i začu se zatvaranjevrata

To je bilo sve što je Enriko čuo, alii to je bilo mnogo. Sada je znao dase tri ugrožena čoveka kriju na neočekivanom mestu. Sakriti se u kući

ubijenih zaista je bilo nešto izazvano samo velikim strahom. To štose čuo razgovor samo iz hola značilo je da predajnik emituje otuda ida se nalazi na kaputu koji je Dol

koni imao na sebi one noći kad suse krivci sastali u Salvatoreovombirou u Via Masena, ali ne i kada jepoginuo. Sada ga je koristio pratilac i sluga koji je ostao u kući.

Enriko pomisli ko li se dosetio iko li je odlučio da se Salvatore, Kon

dinela i Feroni skrivaju ovde. Taj jeumeo da misli. Još nekoliko trenutaka razmišljao je sedeći u ukradenom automobilu, a onda poveze kasvom novom skrovištu.

Pola Boine još nije spavala, već jegledala televizijski program. Dočeka ga radosna što je ipak došaopre nego što je bio rekao.

- Zaboravio sam nešto, pa samdošao da to uzmem. Ti samo sedi -reče on i uđe u svoju sobu.

Sišao je sa skrivenom mašins-kom puškom, gasnim bombama imalim, ali snažnim ručnim granatama u obliku cigara koje je izradio Lun.

Bila je prošla ponoć kad je podzaštitom magle, koja je tek tadapostala gušća, uspeo da preskočiogradu, obiđe kuću i stigne pred

dvorišni ulaz. Enriko se nije služiokalauzima već je i ovom prilikomupotrebio polugu iz automobilaPokuša da obije vrata ali ona sepokazaše suviše čvrsta Pogled muodluta uvis, kao da od neba tražipomoć. I onda odluči da pokušakroz krov, koji je bio od crepa Zanjega kao sportistu čeličnih mišićanije bilo teško da se uglom koji jeDolkonijeva kuća pravila na mestu

gde se dodirivala sa susednom ćet-vorošpratnicom sa stanovima zaizdavanje popne na kroz. Tuda sespuštala i cev za odvod vode izoluka na krovu, pa mu je olakšalapenjanje.

Bilo je lako ukloniti prvi crep. Ostale je odvezivao i nečujno spuštaounutra na tavanicu. Morao je daskine kaput da bi se provukao iz

među letava. No, i to je obavio bezsmetnji. Džepnom lampom je osvet-lio tavan, obišao prolaz ka stepeništu i opet spustio kapak. Na tavanu

je bilo odbačenih predmeta i on is

83



koristi staru stolicu s naslonima zaruke, pa se uvi u kaput i ostadetako da sedi. Bilo mu je hladno, ali

je trpeo neko vreme. Konačno odluči da side i da se sakrije naspratu, jer kuća je grejana centralnim uređajem. Srećom, jedna vrata

su bila otvorena i on uđe u mali salon postavljen između spavaćihsoba Iza jednog troseda on napravisebi više mesta i spusti se na pod.Uspeo je još jedan sat da odolevasnu, a onda zaspa.

Probudio se s bolom u vratu iglavi zbog neugodnog položaja,iako se bio snabdeo jastučićima safotelja. U kući se već ćulo kretanje ion ostade da osluškuje. Do vrata

iza kojih se skrivao dopirali suzvuci otključavanja brava, delovirazgovora i jutarnji pozdravi. Vi-reći kroz odškrinuta vrata video jekako prvi izađe Akile Kondinelaobučen u kratki kućni kaput odtamnozelenog somota On siđe uprizemlje, a tada odjednom se pojaviše Đordo Salvatore i Mateo Fe-roni.

Sada!, naredi sebi Enriko i iziđe smašinskom puškom u rukama.- Tiho, de ne ginete! - jedva

čujno, ali s oštrim naglaskom opomenu ih Enriko.

Oni podigoše ruke iznenađeni,paralisani strahom i zbunjeni. Nisuprepoznali Enrika po viđenim fotografijama, ali su slutili da je to on.

- Ja nisam... Kunem se nisamkriv - tiho reče Salvatore.

- Nije ni on, ni onaj treći... Nikood vas nije - isceri se Enriko. -Hajdete da pitamo Kondinelu. Koima još dole?

- Četiri ćoveka i jedna žena.Svaki od nas poveo je po jednog...

Tamo je i Dolkonijev pratilac, ilisluga, ne znam - odgovori Salvatore.

- O, mnogo ih je - zaključi Enriko. - Onda uđite u spavaću sobu,ali pazite kako se krećete, jer ovavražja mašinka prebrzo puca.

Oni poslušaše i on Salvatoreunaredi da veže Feronija, a on veza

1 84

njega Pretrese ih i nađe automatske pištolje. Zastade nad njimada razmisli. Spusti se i poveza imusta, a onda proviri kroz vrata. Bio

je u neprilici. Dole je bilo pet muškaraca i nije se mogao nadati da ihsve zarobi. Zato se vrati vezanima i

oslobodi usta Feroniju.- Odvući ću te do vrata da pozo-veš svog čoveka - reče mu i ob jasni da greška znači brzu smrt.

- I onako ćete nas ubiti - rečeFeroni.

- Samo ako ne saznam koji odvas je ubica — odgovori Enriko sve-stan da mu daje lažnu nadu.

No lukavstvo je pomoglo. Feroni- jev pratilac se našao ispred cevi

mašinske puške. Sada je bilo lakše, jer novom zarobljeniku je mogaoda kaže da ne želi njegov život, jernije mu kriv. ali da mora izvršitisvaki zahtev. Revolveraš pozva iSalvatoreovog pratioca, pa i njegaveza. Sada je bilo više izgleda danapad uspe i Enriko siđe znajućigde doručkuju čuvari, a gde Kondinela. Prvo je u tišini zarobio Kondi

nelu, no nesreća nije izostala Poveo je novog zarobljenika pred sobom iupao u trpezariju za poslugu. Tamosu sedeli dva čoveka, a žena je bašbila unela lonac toplog mleka i sipala ga je u čaše.Dogodilo se da je Kondinelin prati

lac bio hrabar, brz i odlučan revolveraš. Po prestrašenom licu svogšefa odmah je shvatio ko je neznanac iza njega pa je potegao revol

ver. Enriko pritisnu okidač i mašinka ishraknu svoju olovnu smrt.

U istom trenutku Akile Kondinela odgurnu Enrika i pokuša dapobegne nazad kroz vrata. Timeskrenu Enrikov rafal kuršuma iprema drugom ćoveku za stolom.Nesreća pomeri i ženu na snopsmrti. Ona pade pored stola i vrućim mlekom poli sebe i ranjenika

koji je vukao stoljnjak svaljujući sesa stolice.

- Stani! — viknu Enriko trčećiza Kondinelom.



Ovaj beše potegao revolver. Jednom rukom je otvarao vrata ka stepeništu. Drugom opali, ali promaši.Ostatak kuršuma iz šaržera ga pogodi u bok i on se prelomi napragu. Enriko izvuče revolver inamesti prigušivač, pa mu opali u

glavu.U trpezariji za poslugu nađe dasu kuvarica i Dolkonijev ćovek ranjeni. Onaj Kondinelin revolverašbio je mrtav. Enriko mu uze pištolj,pa i kod ranjenika nade oružje.Žena sklopi ruke pominjući boga isvece u molbi za milost.

- Neću vas ubiti, a niste teškoranjeni. Ostanite mirni dok jaodem - naredi Enriko i pođe ka

stepeništu.Malo kasnije gonio je pred sobom Salvatorea i Feronija. Njihoverevolveraše ostavi vezane naspratu u spavaćoj sobi. Kad svojadva »dužnika krvi« dovede kodmrtvog Kondinele, zaustavi ih i pre-tećim glasom reče:

- Sad govorite ko je udavio Nizu!- Ja nisam... Svi su bili s njom...

Ja nisam - plačnim glasom je govorio potreseni Feroni.

- Baš izgleda da si ti - ni samne znajući na osnovu čega reče Enriko.

- Nisam! Kunem se... - zaustiFeroni.

Enriko opali pravo u njegovosrce iz svog revolvera sa prigušivačem.

- A ti? - upita Dorda Salvato

rea.Grešnik je drhtao i odjednom

postao star i ružan. Ćelava glavamu je bila bleda, a na licu i ustima

javljale su se modre pege.

- Nisam ja... Niko ne priznaje...Možda je to bio on - pokaza Salva-tore na mrtovog Feronija. - On jeveć jednom udavio neku devojkuna selu.

- Imaš li dokaze da je ubio iNizu?- Kako?... Niko taćno ne zna..

On nije priznao - odgovori Salva-

tore toliko opsednut strahom danije pokušao ni da laže.

Samo je zurio u otvor na prigušivaču revolvera, iz koga sikćući kaozmije izleteše kuršumi. Pao je skliz-nuvši niz dovratak. Enriko pretražidžepove ubijenih i kod svih nade

nabijene novčanike. Neizvesnost iStrah su učinili da ugroženi ponesumakar dosta novaca, ni sami neznajući hoće li im to pomoći.

Napolju se magla podizala.Odavno su ulicama zvrjali automobili, kamioni i autobusi. Enriko se uholu pogleda u ogledalu. Po njegovoj odeći bilo je tavanske prašine ikrvi žrtava. On skide svoj kaput ioproba onaj obešen kod vrata. Pri

stajao mu je i on ga obuče. Seti seda upita kako se otključava metalna kapija i ranjena žena mu pokaza gde visi utikač za pokretanjeautomatske brave. Objasni mu daće kapija biti otvorena samo triminute, a posle treba opet pokrenuti mehanizam.

Tek što je izišao na ulicu, kapijase sama zatvori. On sede u ukra

dena kola i dodirom električnihkablova upali motor. Razdvoji ih ipoveze se ka jugu u povorci automobila.

Polu je zatekao kako ga očekujesa davno ohlađenim doručkom.

*

Toga dana Lun je bio iznenađenvestima o masakru u Dolkonijevoj

kući u Via Latancio. Četiri leša idvoje ranjenih ostalo je iza sumanutog osvetnika. Bilo je čuđenja štonije ubio i ostale preživele u kući,

jer se ne ustručava ni od ubistavapolicajaca. Prežjveli su, ili odstraha, ili za ljubav istine govorilida je ranjavanje posledica nesreće.»Bili smo vezani i ništa mu nije smetalo da nas ubije«, izjavili su dvanepovređena revolveraša.

Već na veće objavljena je i vest da je odmetnik ucenjen sa pet stotina miliona lira

85



Sve to slušao je i nesrećni starinaučnik.

- Više mu ne možemo pomoći -reče on Lunu. - Ja ću da se vratimkući, a ti idi u svoj London. Enriko

je propao.Lun mu nije protivurećio. Reče

mu da će izvesti zarobljenog Nere-tija, jer jedino rešenje je da gapreda inspektoru Paskoliju. Sve toučiniće tek kasnije u toku noći.

Tada će i stari hemićar napustitikuću. Lun side i kaza Neretiju da ćega predati policiji.

- Sada, kad su otkriveni Đenove-zeovi zaštitnici u policiji, smem dase nadam zaštiti. Inspektor Paskoli

je čist - složi se Genco Nereti.Malo kasnije pristao je da odmah

napiše svojom rukom prvu izjavu osvemu što je spreman da svedoćiprotivu gangsterskih bandi u Milanu. Te iste noći ponoć su dočekali

svaki na svojoj strani. Dr Prekolini je bio u svojoj kući, Genco Nereti uzatvoru, a Lun na putu koji vodi uVareze.

*Pogađajući prošle noći šta će En

riko učiniti posle zadnjeg razgovora sa Neretijem, Donald Sikert jebio zaključio da će odmetnik poćitragom Bruna Đenovezea. Odlučio

je da i on pođe tamo gde bi mogaoda bude kraj osvetnika koji postajei razbojnik. Ako Enriko ne idetamo, Lun će ukloniti razlog da ondolazi u planinsku jazbinu gangstera Odatle može da produži uSvajcarsku i tamo obavesti svog pri

jatelja da mu je oslobođena kuća uMilanu. Dalje, put je morao da vodika Londonu.

Dok je prilazio Verezeu, Lun pročita reklamu o udobnim hotelimakod gradića koji nosi ime Gana,kao i država u slivu afričke rekeVolte. Nagoveštavane su i pogodnosti iznajmljivanja skijaške i drugesportske opreme, pa Lun zaključida je najbolje da produži tamo.

86

Prenoćio je u udobnom, malomhotelu, čiji ljubazni vlasnik prihvatida obezbedi vraćanje iznajmljenihkola, rezervisanje mesta u hotelukod Marcija i odvoženje do tamo.Lun nagradi ljubaznost i sledećegdana posle ručka nastavi putovanje terenskim kolima sa vućom naobe osovine i zimskim gumama zasneg na usponima. To popodne obećavalo je pro-

menu vremena. Nebo prema zapadu je bilo vedro, pa su kosi zracisunca prijatno bleštali na snegu.Lun se smejao vozačevim šalama ipredlogu da mu pošalje damu kojase »takođe dobro smuća«.

Uski put je bio dobro očišćen iskoro pust Sreli su samo nekolikosmučara i dva automobila Samo

jedan automobil ih je pretekao doksu stajali da sa jednog vidikovcaosmotre zalazak sunca i okolne pejzaže.

Hotelčić kod Marcija bio je jošmanji od onog kod Gane, ali mirniji, jer imao je svega desetak gostiju. Lun rano ode u sobu da seodmori do večere. Pregledao jesvoje stvari i oružje u želji da budespreman za polazak na put prekogranice. Sada je koristio preostalipasoš na nespominjano engleskoime. Šaputao je to svoje novo imeda ga dobro upamti, jer na granicama su policajci znali da gledaju upasoš i pitaju za ime i ostale podatke: »Norman Hobes, profesorengleskog, italijanskog i francuskog jezika.. Norman Hobes...«

Pri tome je pogledao predmetekoje ne treba da nosi na povratku uLondon. Sasvim mahinalno uključidžepni primopredajnik na talasnudužinu mirko odašiljača i zbogonoga što se dogodi on sede na krevet iza sebe zureći u malu. crnuspravu. Lepo je čuo kako nekokaže:

- Malo sam prošetao. Postaje

hladno ovde kod vas u brdimaBio je to glas Enrika Prekolinija.Ali otkuda na njemu mikro odaši-



ljftć? Otkuda on ovde, ili negdeblizu?

- Hoćete li odmah večeru. Vi stenam noćas jedini gost, pa možeteda odaberete i jelo i vreme za večeru - reče prijatan ženski glas.

- Ja sam i došao k vama, jer volim mir - vedrim glasom reče Pre-kolini. - Izbor jela i vremena prepuštam vama sa željom da večeramo zajedno.

- Mislim da će se moj muž složiti- smejući se odgovori žena. - On

je otišao da spremi i posluži večeruu dvorcu Đemelj. Tamo je zbog smu-čanja došao vlasnik, ali on nije zadovoljan kako kuva njegova stalnaposluga. U stvari, to su samo jedanhromi seljak i njegova žena.

- Kako se zove vlasnik dvorca?- upita Enriko.

- Sutra ćete ga upoznati, jer svakoga dana dolazi na skijama donas i ostaje na ručku. Zove seBruno Denoveze. Uvek ga prate dvaćutljiva momka, ali on je prijatančovek - brbljala je žena.

- Prićaćete mi o svemu što jelepo oko vaše kuće - reče Enriko.

Začuše se koraci i glasovi prestadoše. Lun zaključi da su se Enriko idomaćica udaljili od predmeta nakome je mikro odašiljač. On odmahiziđe da osmotri okolinu, ali svetlasa prozora grupisanih kuća sela ianih oko njega na padinama obesh-rabriše ga u nameri da odmahnađe Enrika.

Te noći Lun je žalio što sutra i

sam ne može uzeti smučke, jer odsvih sportskih veština smučanje jebilo jedino koje nikada nije pokucao da nauči. Koristio je krplje zahodanje po dubokom snegu," anameravao je da ih pozajmi u hotelu i koristi za šetnje u okolini. Ver-Dvao je da će naći način da prodreuzamak Đemeli i pokuša da nateraDenovezea da govori.

Sledećeg jutra Lun je ustao rano i

pošao u obilazak sela. Bila je nede-!ja i meštani su odlazili u staru:rkvu na bregu. S nekoliko njih Lun

je započinjao razgovor o svom pri jatelju, koji je doputovao i odseo unekoj kući. Kazivao je i lažno Enri-kovo ime, ali niko ga nije znao. Konačno, Lun odluči da krene ugaženom putanjom ka Đemeliju. Bio je

rešen da nekom izmišljenom pričom natera Denovezea da se vrati iizbegne susret s Enrikom.

Kad je zametnuo elipsaste i lakekrplje na leđa i uzeo dug štap skružnim osloncem za sneg, Lun seuputi ka starom zamku. Bio je većna pola puta kad na padini primetitri čoveka kako se na smučkamaspuštaju prema selu. Bili su dalekood njega i sunce mu je udaralo uoči, pa on pogleda ka selu. Otuda sepored smućarske staze pec čovek ukome Lun prepoznade Enrika.

Sve je kasno, zaključi Lun, jer Enriko je od njega bio daleko prekopet stotina metara, a od ona tri smu-čara samo stotinak koraka.

Sve se odigralo u toku jedne minute. Videlo se kako je Enriko izvukao mašinsku pušku. Smućari supotegli pištolje. Prvo je odjeknuodug rafal mašinske puške, a ondasu zapraštali pucnji iz pištolja. Prvosu pala dva smučara, a treći je nastavio da gađa klečeći na jedno ko-leno, pa se i on prevali.

Izgledalo je da Enriko nije pogođen. Lun je trčao i našao se bližemestu obračuna, ali je sada trebaloda namesti krplje. Dok je to radio,motri je na Enrika, koji se oslanjaona štapove. Konačno i on pade.

Odnekud stigoše prvo dva, paonda još desetak smučara. Sunce jebleštalo na snegu, a glasovi su biliprigušeni. Kad je Lun stigao do Enrika, on je umirao. Lun se naže nadnjim i reče:

- Ne kloni, Enriko! Odnećemo tek lekaru...

- Ti, Tome?!... Dockan... A i bolje je... Mislio sam da otmemdvorac Demeli i živim ovde ubrdima... A eto... Boli me, Tome...

Bile su to poslednje reći nesreć-nog odmetnika časti. Lun se iz-

87



mače, a sumćari poslaše jednog dapozove policiju. Lun se udalji, jernije želeo susret s policijom. Nikonije obratio pažnju na njega, jerniko nije bio čuo šta on govori saEnrikom.

Automobil koji je vozio Luna kadolini mimoišao se sa policijskimna sastavu uskog puta sa drumom.Lun se dogovorio sa vozačem da gauz dvostruku nagradu odvezeproko Tresa do Lugana.

- Žao mi je što neću biti gore uselu da saznam ko su bili oni što suse poubijali - reče vozač. - No,zarada je važnija

- Mnogo više saznaćeš iz novinai od televizije. Neko reče da je to

nesrećni milanski odmetnik časti,Enriko Prekolini ubio gangsteraDenovezea i njegove pratioce, i sampoginuo - reče Lun.

- Šteta - reće vozač.- Možda je tako najbolje - odgo

vori Lun.

KRAJ



Rej Dejvis

SUMNJA Toga dana činilo mi se kao da

idem na bdenje kraj mrtvaca.Ćuvarka zatvora je išla ispredmene, dugim hodnikom, krajpraznih ćelija, dok su naši ko

raci odjekivali od zidova. Predposlednjom ćelijom žena se zaustavila.

- Stigao je tvoj branilac,draga moja - rekla je, a zatimmi glavom dala znak da prođem ispred nje. Ostao sam malopozadi, ne zato što mi mojih sedamdeset godina nisu dozvoljavale da ubrzam korak, već zatošto sam mislio da čak i osuđenaosoba treba da ima prava namalo samoće i intimnosti. Zatim se čuvarka okrenula svomestolu, ne otvorivši vrata ćelije,što je bilo u skladu ša onim štose zove »maksimalne mere sigurnosti«.

Margaret Deker je od samogpočetka olakšavala moj posao:za vreme poseta, koje sam jojčinio, nikada nijedne suze, nikada preklinjanja. Ali, ranije je

još bilo i nade... Sada, je višenije bilo i ja sam se pitao kakoto da joj saopštim.

Moje lice je moralo odavationo Sto osećam, jer ona je pružila ruke kroz rešetke, uzela obe

mole, stegla ih gestom koji je trebalo da predstavlja utehu.

- Jadnik - izgovorila je kaoda sam ja bio osoba koja trebada sedne na električnu stolicu,uveče sledećeg dana, a ne ona.

- Znate li da je guverner od

bio vašu molbu za pomilovanje?- upitao sam je.

Potvrdno je klimnula glavom.- Ćula sam na radiju, malo

čas.- Ali, još nije sve izgubljeno

- rekao sam žurno, trudeći seda u svoj glas unesem ton, kojibi ulivao nadu.

- Sutra će vrhovni sud razmatrati naš zahtev da obnovimo proces.

- Naći ćemo neki izlaz - rekla je ona. Izgledala je veomasigurna u sebe. Mladi čovek odmene bi joj odmah poverovao.Margaret Deker, privlačnažena tridesetih godina, najcrnjekose i najbelje kože, koje samikada video. Samo što mi sesada, kada sam je gledao izbliza bila nekako drukčija: upr-kos tome što je šest meseci provela u ćeliji bez svežeg vazduhaobrazi su joj postali ružičasti, astas joj se, tako vitak, počeo zao-krugljivati. To nikako nisammogao da shvatim: u ćeliji smrtise vene, a ne rascvetava.

- Izmenili ste se - primetiosam.



- Da. G oj im se — od go vo ri la je onp veselo . - O tac D žem s zat-vo* — i sveštenik. don osi m i slatkiše. d va pu ta nedeljno.

' Pok azala mi je prstom prem a

stolici, kra j svo je postelje. - ABems, direktor zatvora, svakoga dana mi donosi svežecv eć e. .. Suviše me m aze ta dvo j ic a

Cveće je ublažavalo sumornuatm osferu ćelije. Međutim, kad a je spom enu la Bernsovo ime,namršito sam se. Ne bih joj. naravno. rekao, ali taj ćovek je pisao knj igu pod naslovom »Kakoumiru osuđenici« , i l i tomeslično, i do oča jan ja m e je d ovo di la č injenica što on k or isti go spodu Deker kao zamorće zasvoje ekseprimente, proučava

jući je svakoga dana. beležećinjena reagovanja. A to se t ičesveštenika Džemsa, i on je navlačio vodu na svoju vodenicu:gospođa Deker n i j e pr ipadalanijednoj crkvi i taj mali. blagićovek pokušao je da pr ivuče još jednu dušu svojoj pastv i.

Bilo koja žena, pomislio sam.m og la bi se na ći u toj ćelij i, namestu M a rga ret Deker, bi lokoja žena, rel igiozna i l i ne, dase udala za jednoga Karla De-

k era na ov om e svetu. Još p re nošto je prošla god ina dan a od nj iho vog venčan ja, Karh je svojum ladu ženu do veo da ž iv i s njegovom majkom, a to samo zbogtoga š to j e dra ga m am ica uvekbi la spremna da p lat i računesvoga sinčića. I . ubrzo posletoga, on je napustio svojuslužbu i predao se pijanćenju,

ko je je t ra ja lo sedam dugih go d ina ; sve do o no ga dan a kada j enjegova nep až ljiva žen a usula u

90

njegov bocu viski ja vel iku dozuotro va za pacove .

N i je to b i lo d elo s predum išlja jem , već d e lo jedne oča jn e žene,koja se osećala kao u klopci .Znala je da će bit i uhapšena iposlata u zatvor, al i ni je znalada je i Kar lova majka vo le ladobru kapl j icu i da je, krišomod sv oga s in a nateza la n jegovubocu. I tako je um rla i m a m ica Izbog njene smrt i Margaret j eizveden a na sud. prog lašena k r i vom i osuđena.

Njen slučaj je bio moj posled-nji, pre no što sam se povukao,posle gotovo pedeset godinarada u struci. U svoje vremeuspevao sam da oslobodimm noge z ločince s raz l ič i t im k r i vicama. međutim, s gospodomDek er - ko ja je zaista zasluži va la da bude pom ilov an a — do-ž iveo sam poraz. Možda samsuviše ostario, i l i je možda dvostruko ubistvo činilo slučaj dvostruko težim. Porotnici su ostaliu svojoj sobi četiri ćasa

— N eće sesti na električnustolicu — u ve ra va o sam no vinare na kraju procesa. Al i sadasam znao da stva ri stoje sasvimdrukčije, pokušao sam sve štose moglo, kor ist io svaku moguću taktiku odugovlačenja i

iscrpeo i poslednje zakonskosredstvo koje mi je stajalo naraspolaganju. Zah tev vrhovn omsudu, o kome će se diskutovatisutra, bio je sam o gest. sam o fo rmalnost, i ja sam to znao.

Margare t Deker j e to mora laproči tat i na mome l icu, morala

je v ideti m oju nem oć i m oje oča janje . je r je. u darivš i m e nežno

po m išici, rek la b lago: — Sada. id ite: su tra će Berns

dovesti ovam o m og porod ičnog



lekara, zbog kontrolnog pregleda. - Zatim je dodala suvo:- Berns ne može da razumekako sam sve ovo do sada izdržala.

Nisam mogao ni ja. Morao

sam da odem što pre. Čuvarkami je dobacila dugi pogled doksam prolazio ispred njenogstola na kraju ugla.

Moje duševno stanje se nijepopravilo sledećeg jutra, kadasam saznao da je vrhovni sudodb io moju žalbu. Vratio sam seu svoju kancelariju i, da bi naneki način rasterao misli, po

čeo sam da raspremam svojstari pisaći sto. Čudno sećaosam se prvoga dana kada samga nabavio: bio je nov i blistav, ikoristan, kao što sam i ja to biou ono vreme, s novom novcija-tom diplomom u džepu... Sadasmo oboje nosili na sebi ožiljkepedesetogodišnje službe. Moderni pisaći stolovi, pravih li

nija i mladi advokati, s kosomkao četka zamenjivali su nassvakoga dana sve više. Niko čakneće ni osetiti da nas nema.

Poštar mi je doneo pismo;dao sam mu četvrt dolara napojnice i otvorio koverat Sadržavao je potvrdu izvesnog drNorta o pregledu pacijenta iceduljicu na kojoj je pisalo: »Ne

znam koliko to može da utičena situaciju gospođe Deker, aliona je želala da vam to poša-ljem.«

Počeo sam da čitam ono što jebilo na drugom listu hartije, govoreći samome sebi da mezdravstveno stanje gospođeDeker ne interesuje, kada sampročitao reći od kojih umalo nisam pao. Našao sam izlaz iz situacije. sigurno sredstvo kojim

ću Margaret Deker spasti odsmrti!

Pozvao sam telefonom novinsku agenciju, koja snabdevavesti ma sve listove, i zahtevaoda se odmah organizuje konfe

rencija za štampu, sa apsolutnim prvenstvom, s obzirom nahitnost slučaja

- Dovedite i nekog sa radijai telev izije! — dodao sam radosno.

Kada je vest ugledala dan,nekoliko časova kasnije, izazvala je pravu revoluciju ugradu. Na prvim stranicama li

stova velikim slovima je pisalo:»Zena koja očekuje bebu osuđena na smrt«, ili »Šest meseciizolacije, tri meseca trudnoće!«U zgradi veliki znak pitanja Itome slično.

Novinari su moju izjavu pre-neli od reći do reći: »Dete koje

još nije stiglo na svet, im a pravokoje mu je zakonom priznato.

Država ne može poslati u smrtnerođeno dete zbog k rivice koju

je izvršila m ajka Društvo zah-teva da se ovoj ženi izmenikazna

Koračao sam po svojoj kancelariji tamo-amo, amo-tamo, be-somućno, kao lav u kavezu. Svakih nekoliko minuta telefon jezvonio i nov inari su govorili:

- Hajde, ta ta otvorite srce,recite nešto, objasnite:

kako je ta žena mogla da ostane trudna u sam ici? - I tomeslično.

- Čuda se dešavaju - odgovarao sam svima dobrodušno.

S druge strane žice novinari

su me, gnevno, obasipali psovkama pre no što bi spustili slušalicu.

91



U dva popodne, crkven i dosto janstvenik. metodista, govorio je na radiju tvrdeći, veom a odlučno, da. s obzirom na zakonemorala, gospođa Deker nemože biti smeštena na elek

tričnu stolicu. U emisiji u trisata. guverner Holman je objavio da je smrtnu kaznu gospođeDeker izmenio u doživotnu robiju.

- U našoj državi - komenta-risao je zatim sp iker - takazna iznosi manje od petnaestgodina.

Naravno, izvršena je istraga,

nekoliko nedelja docnije, odstrane za to specijalno izabranekomisije, ali nije bilo nikakvogrezultata. Cuvarka, neka je za tosluži sreća čitavog života, jepotvrdila da su me »propisimaksimalne sigurnosti«, uvekdržali van ćelije. Zahvaljujem

se, međutim, onima iz istražnekomisije, ne za m ene veom a laskavoj, pretpostavci.

Na zidu moje kancelarije visii danas velika fotografija koju

je fo toreporter »Tribju na« sni

mio za vremei istrage. Prikazujeguvernera i gospođu Deker upročelju stola, za kojim sedi jedan deo zatvorskog personala.Gospoda D eker se smeši tajanstveno... Taj smešak je bilo svešto su uspeli iz nje da izvuku.

U časovima odm ora često uživam da posmatram tu fotografiju uveličavajućim staklom.

M argaret se smeši na direkto raBernsa i sveštenika Džemsa,koji sede jedan kraj drugog, ukočeni, ne gledajući se.

...Da, ali koji od njih dvojice je?...

Ili, možda se to Margaret Deker zaista smeši obojici.

Kraj

92



Poštovani čitaoci!Već ste nas uverili da je pokretanje edicije SF romana u okviru naše

popularne Roto-blbliotekft X-100 bilo uspešan potez, koji je naišao na odobravanje velikog broja ljubitelja ovog sve popularnijeg žanra. O tome sve-doći mnogo pisama - neka od njih smo i objavili - kojima nas hvalite, itako nam dajete pćdršku, i upućujete nam veoma korisne sugestije. Jedna

od njih bila je da u ovom izboru objavimo neke od romana iz poznatenaučno-popularne serije ZVEZDANE STAZE, pa vas sa zadovoljstvom oba-veštavamo da smo otkupili pet naslova iz ove serije i oni će se uskoro naćiu vašim rukama. To je, u isto vreme, informacija i za one, na sreću retkenaše čitaoce, koji imaju ozbiljnije primedbe na raznovrsnost i kvalitet SFštiva koje objavljujemo, uz napomenu da i te njihove primedbe cenimo ništa manje nego priznanja koja stižu sa svih strana.

Među vama, dragi čitaoci, dosta je i onih koji su propustili da nabaveprve brojeve naše edicije (neki ih nisu primetili na kiosku, a neki tvrde daih na njihovom kiosku i nema), pa nam se obraćaju da im pošaljemo bro

jeve koji im nedostaju. Dosad to nismo činili, ali, kako je broj tih zahtevasve veći, odlučili smo da svima koji nam se obrate, pouzećem, pošaljemotražene brojeve.

Na kraju, obradovaćemo i sve one koji nam se obraćaju sa zahtevomda se pretplate na seriju SF romana Roto-blblioteke X-100. Iako nam tostvara određene probleme, odlučili smo da odgovorimo vašem interesu:dovoljno je samo da ispunite priloženu porudžbenicu, kojom ćete, po ne-promenjenoj ceni, obezbediti svoj primerak za godinu dana.

X

NlSRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST21000 NOVI.SAD, Bulevar »23. oktobra«, br. 31

P O R U D Z B E N I C A

Ovim se neopozivo pretplaćujem na:12 brojeva naučno-fantastičnih romana Roto-biblioteke

X-100, po ceni od 1.800 dinara za svih 12 brojeva.Romane ćete mi isporučivati počev od broja , uz oba

vezu da se ugovorena cena ne može menjati do isteka važnosti

ove porudžbenice.Iznos od 1.800 dinara uplatiću odjednom, po prijemu »Dnev-

nikove« uplatnice.Porućilac: --------------------------------------------------

Broj pošte i mesto: ---------------------------------- *--------Adresa stana: --------- -----------------------------------------

U ---------------------------------

Dana _____________________

1686. godinePotpis



Poštovani ljubitelji naučne fantastike!Izuzetno dobar prijem na koji je naša novopokrenuta serija naućno-

fantastičnih romana naišla kod vas podstakao nas je i da razmišljamo oproširenju ove delatnosti. Uzevši u obzir vaše predloge, sugestije i želje, odlučili smo da pokrenemo specijalnu SF biblioteku SUPERNOVA, koja će ugodišnjem kolu od šest naslova doneti izbor najboljih ostvarenja popularne naućnofantastićne proze.

Reč je o obimnijem i luksuznijem izdanju od ovoga koje imate u rukama (192 strane, srednje fina hartija, format 11,5 X 19 sm, korice: binda-kot 200-gramski, u četiri boje), koje ćete moći da kupite svakog drugog me-seca kod svog prodavca novina, po ceni od samo 300 dinara - ili, što je daleko sigurnije, pretplatom koju možete izvršiti priloženom p'orudžbeni-com. Prvi naslov u SUPERNOVI izići će iz štampe krajem marta ove godina.

Evo naslova koje smo odabrali za prvo kolo - pa sami prosudite o profilu naše specijalne edicije:

1. Džejms Bliš. SPOK MORA DA UMRE2. Artur Klark: KA SPUŠTANJU NOĆI3. Kliford Simak: NEVOLJE SA TIHOOM4. Frederik Pol i Džek Vilijemson: PODMORSKO TRAGANJE5. Teodor Sterdžen: KILDOŽER6. Semjuel Dilejni: ZVEZDANI PONORNe propustite priliku da već u pretplati nabavite ove velike hitove

naučne fantastike.

Ovim se neopozivo pretplaćujem naPRVO KOLO SF biblioteke »Supernova« (Spok mora da

umre, Ka spuštanju noći, Nevolje sa Tlhoom, Podmorsko traganje, Klldožer 1Zvezdani ponor), po pretplatnoj ceni od 1.800 dinara.

Pretplatna cena ne može se menjati do isteka važnosti oveporudžbenice.Iznos od 1300 dinara uplatiću odjednom, po prijemu »Dnev-

nikove« uplatnicePorućilac: ---------------------------- ------- -----------------

Broj pošte, mesto: --------- — -----------------------------------Adresa stana: -----------------------------------------------------

NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST

21000 Novi Sad, Bulevar »23. oktobra«, br. 31

P O R U D 2 B E N I C A

U

Dana, 1980. godinePotpis



Poštovani čitaoci.Romani Frederika Eštona iz serije »LUN, KRALJ PONOĆI*

pravi su bestseleri u ovoj vrsti zabavne literature. Od 1959. godine, kad je objavljen prvi po kome je serija dobila ime, štampana su 63 romana i 9 dužih novela, u ukupnom tiražu koji premašuje 15 miliona primeraka. Frederika Eštona, autora ovih maštovitih moder nih bajki, to čini najtiražnijim piscem svih vremena u našoj zemlji.

Eštonovi romani izuzetni su u svetskoj zabavnoj literaturi po tome što nisu ni detektivski, ni policijski, ni avanturistički, u kraj njoj liniji ni fantastični, ali sve to ujedno i jesu. Čitaoci su ih, možda baš i zbog toga, ali i zbog lakog nepretencioznog stila, vešto vode nog zapleta i uopšte zanimljivog sadržaja sa vidnim primesama naučne fantastike, oduševljeno prihvatili.

Mnogih od tih romana odavno nema na kioscima. Dosta stari jih ljubitelja Lunovih avantura predlaže nam da ponovo objavimo neke od prvih romana iz ove serije (L u n , k r a l j p o n o i , L u n p r et i ,

K l ep sl d r a z a L u na , L u n i g os p o d a r i Č i k a g a . ..) kako bi upotpunili svoje brižljivo skupljane, a zbog nedostatka pojedinih svezaka još nepovezane komplete. Isto tako, mladi čitaoci predlažu nam da se

ponovi cela serija, kako bi i oni imali sve romane o doživljajima svog omiljenog junaka

Nastojeći da zadovoljimo interesovanje svih naših čitalaca, sta rijih i mladih, ali i onih koji već imaju sve objavljene romane o Lunu - odlučili smo da ih izdvojimo kao posebnu seriju »Roto-biblioteke X-100* s tim što ćemo godišnja kola od 12 svezaka kom-

ponovati tako da u njima bude novih romana o Lunu, zatim onih

najstarijih, i, konačno, onih od čijeg je poslednjeg objavljivanja pro teklo najviše vremena.

Obećavamo, dakle, da će vas, ubuduće, kod vašeg prodavca no vina, svakog meseca čekati nova sveska sa Lunovim uzbudljivim doživljajima.

Redakcija



ZABAVNI ROMANI

K R A L J P O N O Ć I

l̂llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll

sledeć a sveska



f SLEDECOJSVIL

IU )

^ FREDERIK EŠTON ^

L U N K R A U P O N O Ć ITri velika gangsterska šefa žele da stvore

superzločinca, svestrano obrazovanog čoveka,znalca borilačkih veština, da uspešnorealizuje njihove najkomplikovanije

zločinačke poduhvate a da uvek ostaneneuhvatljiv za policiju.

Izbor pada na dečaka bez roditelja, kome trigangsterska bosa obezbeđuju vrhunsko

obrazovanje i obuku i uspevaju da stvore odnjega natprosečno obrazovanog čoveka,

izvanrednog borca, koji je ovladao

nesvakidašnjim tehnikama borbe, znanjima i veštinama, od kenda i karatea, preko

hirurgije i atomske fizike, do mačevanja,ekvilibristike i hipnoze.

Mladi naučnik-borac sazn aje sve o svojojprošlosti i, gnevan, odlučuje da se osvetionima koji su od njega hteli da naprave

superzločinca . Na mestu

ashton,frederick-lun i osvetnik casti 02

Documents