VEBZIN STUDENATA

DRAMATURGIJE

BROJ 1 GODINA I MART 2012.

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

doc. Ljubinka Stojanović

OPERATIVNI UREDNIK

Mihajlo Vitezović

AUTORI

Danilo KišJelena ObradovićMihajlo Vitezović

Katarina BorisavljevićDimitrije KokanovSaša Petronijević

Nemanja PetronijevićViktor Radonjić

LOGOTIP, NASLOVNICA, GRAFIČKI DIZAJN I PRELOM

Mihajlo Vitezović

LEKTURA I KOREKTURA

Jelena Vitezović

ZA IZDAVAČA

Dušan Đoković

Akademija umetnosti,Nemanjina 28,

Beograd

Sadržaj

reč urednice...........................................2

Saveti mladom piscu...........................4

najave........................................................6

Pozorišt.................................................10Pesma na Terazijama................................12Kritike...............................................................16

Okean emocija u eri digitalizacije.......32Na slovo, na slovo.........................................24

Film i tv..................................................38Slobodna zona..............................................40Festival srpskog filma fantastike........................................................46Čudo zvano autorski film.....................................52Mafetovi momci

(Doktor Hu i Šerlok)...............................................58

teorija....................................................72Medeja..............................................................74Helenska retorika........................................80

Kreacije..................................................84Maskirana dela.............................................86Songovi.............................................................87Lov......................................................................88Instant replike...............................................90

oSvrti.....................................................92Povratak otpisanih.....................................94

Poštovani čitaoci, veliko mi je zadovoljstvošto se pred vama nalazi prvi broj elektron-skog časopisa armaturGija. ujedno, to

je i jedini časopis ovog tipa u regionu. Smatramda je od velikog značaja činjenica da su inicijativuza ovaj vebzin pokrenuli sami studenti, i posebnomi je drago što su me pozvali da se priključim ipodržim njihovu ideju.

Pre nego što se upustite u dalje čitanjenašeg časopisa, volela bih da vam približim idejuza naslov koji smo odabrali i koncept koji smorazvili. ovaj neologizam, trebalo bi da na duhovitnačin objašnjava naš stav. armatura predstavljaosnov svake stabilne gradjevine, tako i dra-maturGija predstavlja osnov i inicijalni pred-ložak svih scenskih umetnosti. dakle, kao što jeupotreba armature u gradjevinarstvu doprinelarazvoju, napretku i usavršavanju same grad-jevine, tako i dramaturgija kao nauka doprinosirazvoju, napretku i usavršavanju dramskih umet-nosti. Sa druge strane imenica arma na latin-skom jeziku znači oružje i daje nam savršenupriliku da podcrtamo ideju konstantne borbemladog čoveka, pisca i umetnika. Borbe koja sevodi na više frontova. Prvo da se naoruža znan-jem i zanatskim veštinama, zatim da se izbori da

to svoje znanje i umeće pokaže, dokaže i osvojiodređenu „teritoriju“, da se izbori da opstane,odnosno da nauči da traje u ovom našem svetu,i kao možda najveću od svoh borbi, da nauči dase izbori sa samim sobom i delom koje stvara. naosnovu ova dva principa, izgradnje i destrukcije,rušenja i ponovnog građenja, jednom rečjuSuKoBa bez kojeg nema drame, koncipirana ječitava Priča čovečanstva.

Sa tom idejom uredili smo časopis, tj. isko-ristili smo terminologiju gradjevinarstva sa jednestrane i vojne strategije sa druge i na taj načinkoncipirali nazive naših rubrika. nadamo se daćemo u sledećem broju dodati još neke zanimljivei korisne rubrike, koje će dati još jednu perspek-tivu ovom vebzinu.

Koncept prvog broja predstavlja svo-jevrsni zbornik radova studenata dramaturgijeakademije umetnosti. njihove školske ali i van-nastavne radove.

cilj nam je javna prezentacija i afirmacijastudenata u stručnim, akademskim krugovima, unadi da će se upravo njihovi radovi sami izboritiza pažnju i izgraditi mostove ka drugimkolegama, sa kojima dalje, mogu da nasteveborbu za sopstvene ideje i projekte.

2

Reč uRednicep i š e : L j u b i n k a S t o j a n o v i ć

ono što ja, kao urednica, smatram za poseban kvalitetovog vebzina, i što ga izdvaja od ostalih stručnih časopisa,jeste svež i beskompromisan pogled na dramsko stvaralaštvou Srbiji danas, ali i pogled na kulturni život našeg društva izjednog drugačijeg rakursa. volela bih da tubritkost duha iodlučnost zadrže u kasnijem, profesionalnom životu, biće toonda, veliki kompliment našoj akademiji i značajan doprinosnašoj kulturnoj sceni.

Sa nadom da će opravdati svoj nastanak, da će doseg-nuti svoj pun potencijal , i da će se sa vremenom razvijati,predstavljamo vam naš prvi broj.

a sada, mladi dramaturzi imaju reč!

3

Doc. LjubinkaStojanović

4

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.drži se podalje od prinčeva.čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje samstvaraš.Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvojzanat pisca donosi.Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opre-sijom.ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj umetaforu o vozovima istorije.ne uskači, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glu-pava metafora.imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši."ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kaoturista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar.ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnostje ono što se ne vidi golim okom.ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je onošto se ne vidi golim okom.ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imašpametnija posla.Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stogaopasna.ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih sve-tova.ne veruj prorocima, jer ti si prorok.ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo za-uvek: to je treset.ne piši po narudžbini dana.ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su bu-dale zadovoljne.ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si iz-abranik.ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.čuvaj se "užasavajuće doslednosti".

čuvaj se lažnih analogija.Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.ne veruj onima koji svoju nedoslednost skuponaplaćuju.ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhijavrednosti postoji.nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj sravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika,jer ti drugog nemaš.veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, madaga ne bi zamenio ni za jedan drugi."tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaćute iz usta svojih". (otkrivenje jov., 3,16)ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanjedruštveno nekorisno.nemoj misliti da je tvoje pisanje "društveno koristanposao".nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveniparazit.veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara iprinčeva.znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorikepolitičara i prinčeva.imaj o svemu svoje mišljenje.nemoj o svemu reći svoje mišljenje.tebe reči najmanje koštaju.tvoje su reči najdragocenije.ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičijipredstavnik do svoj!ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od togaprogram.nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrenesa tvoga puta.upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav pro-gram: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.ne budi pisac manjina.čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.ne piši za "prosečnog čitaoca": svi su čitaoci prosečni.

SAVETI MLADOM PISCUp i š e : D a n i l o K i š

5

DaniloKiš

ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.ne budi dvorska luda.ne misli da su pisci "savest čovečanstva": video si već toliko gadova.ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari bojepesnika.ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.ne budi kukavica, i preziri kukavice.ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.ne piši za praznike i jubileje.ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.ako ne možeš reći istinu – ćuti.čuvaj se poluistina.Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.ne čini usluge prinčevima i boljarima.ne traži usluge od prinčeva i boljara.ne budi tolerantan iz učtivosti.ne isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se oukusima ne vrediraspravljati."Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica upravu." (Poper)"dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti:da poverujemo da možda svi imaju pravo." (idem)nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebečuju.nemoj da imaš misiju.čuvaj se onih koji imaju misiju.ne veruj u "naučno mišljenje".ne veruj u intuiciju.čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.imaj hrabrosti da aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazovešbeščašćem.ne traži za to olakšavajuće okolnosti.ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili upravu.ne veruj u automatsko pisanje i "svesnu nejasnost" - ti težiš zajasnošću.odbacuj književne škole koje ti nameću.na pomen "socijalističkog realizma" napuštaš svaki dalji razgovor.na temu "angažovana književnost" ćutiš kao riba: stvar prepuštašprofesorima.onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ dase prošeta.Ko tvrdi da je Kolima bila različita od aušvica, pošalješ do sto đavola.Ko tvrdi da su u aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupakkao gore.Segui il carro e lascia dir le genti. (dante)(1984)

8

STRIP

ALEKSA GAJIĆ U FKC-u

„Epski heroji i grad budućnosti”, izložbastrip-autora i ilustratora Alekse Gajićabiće otvorena 19.03. u 19h u Fran-cuskom institutu (bivši FKC, Knez Mi-hailova 19) sa radovima iz serijala Drakko,Technotise i Bič Božiji, a biće promovisana i novaGajićeva dela u izdanju System Comics-a.

FOT

IM

U prostor(Kapetan 19h otvorDanila Luostvarenjivremenihnika.

MUZIKA

LONG NIGHT FESTIVAL

Proslava 20 godina postojanja za-pažene koncertne agencije Long Playobeležiće ovogodišnji Long Night Fes-tival, na kome će nastupati Hladnopivo, S.A.R.S., Pips Chips & Videoclips,Buzzcocks, Jarboli, Kanda, Kodža iNebojša i drugi domaći i strani ben-dovi.

FILMOVI

59. FESTIVAL DOKUMENTARNOG IKRATKOMETRAŽNOG F

Jedan od najdugovečnijih filmskih fna tlu bivše Jugoslavije dočekuje svodanje u Domu Omladine u Beogradmarta do 3. aprila. Selekcija filmova uinternacionalna i domaća ostvarkonkurišu i studenti naše Akademije

FILMOVI

PREMIJERA KLIPAMAJE MILOŠ

U Sava centru u 20.30h biće pre-mijerno prikazano debitantskoostvarenje rediteljke Maje Miloš,koji je osvojio nagradu za na-jbolji film na festivalu u Roter-damu, a govori o životu tinej-džera u današnjoj Srbiji.

MUZIKA

GORIBOR

Nakon čak pet godina pauze,domaći bend Goribor je izdaonovi album Evo je banja, i usklopu promotivne turneje ćeodržati 2 koncerta u Gun Club-u u Beogradu, 14 i 15. aprila.

9

TO-POEZIJA

MAGORILICA

ru UK ParobrodaMišina 6a) biće urena foto izložbačića sa poetskimima desetine sa-

h domaćih pes-

MUZIKA

TORUL

Slovenački elektro-poptrio nastupa u beograd-skom KC Gradu, akomšijama će „asisti-rati” i domaći izvođačikao što su Miloš Pavlo-vić, Nebes i Ewok.

POZORIŠTE

PREMIJERA OPEREKARMEN

Najpoznatije delo Žorža Bizeastupa na scenu Narodnog po-zorišta, a u režiji Nebojše Bradića.Radnja je prebačena u 40-te go-dine prošlog veka, a naslovnuulogu u alternaciji tumače Jad-ranka Jovanović, Dragana delMonako i Aleksandra Angelov.

FILMAfestivalaje 59. iz-u od 30.

uključujerenja, ae.

MUZIKANOUVELLEVAGUE

U novobnovljenoj sali bioskopaOdeon će biti održan prvi put ćebiti održan neki koncert, i tofrancuskog punk/new wave sas-tava Nouvelle Vague, poznatompo nesvakidašnjim obradamapoznatih pop pesama.

MUZIKA

EDIT:TESLA

Srpska underground tehnoscena Edit:Tehno predstavljanove nastupe u KC Gradu:Scalamerya iz Kragujevca, Con-crete Djz i Cuk iz Beograda, saspecijalnim gostom iz Italije,P.GOD-om, i vizuelnim perfor-mansom Dominatora.

PREPORUKESARAJEVO TALENTCAMPUS

Prijavljivanje na kampus talenatau okviru Sarajevskog filmskog fes-tivala je produženo do 8. maja, ana njemu će se okupiti mlade fil-madžije, reditelji, montažeri i pro-ducenti iz cele Evrope. (link)

STRIP

MAFEST

Već odavno tradicionalni StripFest u Makarskoj biće održan21-27. maja, sa gostima iz re-giona i sveta kao što su MorenoBurotini, Žan van Ham, IgorKordej, Darko Macan i drugi.

nastanak prvog i jedinog mjuzikl pozorišta uSrbiji datira od 1949. godine. Stvaranjeovog pozorišta vezuje se za isaka amara,

koji je u maju te godine spremao revijsku predstavuu Beogradskom dramskom pozorištu. uspeh overevije doveo je do osnivanja Humorističkog po-zorišta 1950. godine. Glavni kreator pozorišta bioje radivoje lola Đukić, ali je prvi upravnik bio pes-nik dušan Kostić. Smestiti pozorište na terazije bilaje, takođe, Đukićeva ideja. on je želeo da to budepravo humorističko, bulevarsko pozorište, koje ćebiti na mestu gde svi prolaze, te mogu da svrate uželji da se provedu ili samo ubiju samoću. uskorose pozorište našlo u zgradi bioskopa „Beograd”, što

i nije bila baš zahvalna situacija.

Prva premijera ovog pozorišta bio jenušićev Dr, 1. 3. 1951. dok je prva muzička pred-stava bila Dođite sutra, 21. 3. 1951. Kasnije se po-zorište usmerilo ka opereti.

legendarni miodrag Petrović čkalja našaose na sceni Humorističkog pozorišta 1952. godineu reviji Maskarada.

dolaskom željke rajner i Đokice milakovića1953. Godine, pozorište dobija svoje prve zvezde.njihov dolazak doveo je do postavljanja opereteMala Florami, 1954. godine.

najuspešnija od svih opereta Humorističkog

13

p i š e : K a t a r i n a B o r i s a v l j e v i ć

Pesma na Terazijama

pozorišta bila je Vesela udovica, čija je premijerabila 11. 11. 1965, u režiji marka Foteza. ovaj komadbio je na nivou svetskih opereta tadašnjeg vremena.

Kasnije su usledile Knjeginja čardaša, Kodbelog konja, Ljubav u Moskvi. tadašnji reperotarnosili su željka rajner,Đokica milaković, vesnaPredojević, dragan laković,Branka mitić, miodragPetrović čkalja...

uporedo sa opere-tom dolaze i komadi s pe-vanjem (Dorćolska posla,Put oko sveta).

Kako se uticaj op-erete smanjivao, tako se sveviše stvarao revijalni reper-toar, po ugledu na zapadno-evropsku muzičkukomediju. ovoj promeniznačajno je doprinela Sojajovanović, koja je režiraladosta uspešne predstaveovog pozorišta. najboljidokaz toga je da se mjuziklNeki to vole vruće u njenojrežiji izvodi već dvadesetgodina. Stvaranje modernemuzičke revije gurnulo jebalet u prvi plan, kao, naprimer, u komadimaNeviđena predstava iAmeričke priče.

narednih godinapozorište se bavilo pred-stavama i stranih i domaćihautora, koje su se polakopomerale od revije kamjuziklu. Prva u nizutakvih predstava bila jeBeograd nekad i sad, 1970. godine. uporedo sa timkonceptom igrale su se i predstave opersko-balet-skog karaktera (Sedam smrtnih grehova, Noćneurastenika, Bastijen i Bastijena). ovaj vid teatranije bio preterano zapažen kod publike.

zanimljivo je da je prvo izvođenje Brehta uBeogradu bilo upravo na sceni današnjeg Pozorištana terazijama. 12. decembra 1955. Premijerno jeizvedena Prosjačka opera, u režiji marka Foteza.

Pozorište se sve više okretalo velikim svet-skim mjuziklima i u tim go-dinama se igraju Oklahoma,Karneval, Holivudska bajka,Priča iz zapadnog kvarta(koja je bila jedan od vrhu-naca terazijske istorije),Poljubi me, Kejt, Halo, Doli, .. .

Pozorište na terazi-jama je promenilo nekolikonaziva. od Savremenog po-zorišta, preko Beogradskogpozorišta, zatim se razdvo-jilo na dve scene, da bi tekposle dobilo svoj sadašnjinaziv. u periodu iseljenja izsvoje zgrade, ovo pozorištenosilo je ime teatar t.

obnovom Splitskogakvarela 1978. Godine, po-zorište dobija nove zvezde,tatjanu Bošković i radetamarjanovića. ubrzo zatim uglumačkom ansamblu sepojavljuju i ljiljanaStjepanović, danicamaksimović, ivan Bekjarev,ljiljana šljapić, milenkoPavlov, žarko radić...

Prvi rok mjuzikl uovom pozorištu bio je So-liter 1980. godine.

Kasnije dolaze Andrai Ljubica, Večiti studenti, Srceod rubina, Tri frtalja

Beograda, Prestaće vetar...

jedan od zapaženijih mjuzikala svakako jebila Priča o konju, urađena po priči lava tolstoja.

Pozorište na terazijama je u ovom periodu

14

već uveliko ozbiljno definisano muzičko pozorištekoje se bazira na mjuziklu i komediji sa jasnomrepertoarskom politikom. devedesetih dolazi jošnovih glumaca koji nose repertoar. među njima sumilenko zablaćanski, dragan vujić, maja noveljić,janoš tot, a nešto kasnije i nikola Bulatović i minalazarević.

izbeglištvo na sceni doma kulture „vukKaradžić” trajalo je od 1991. do 2004. godine i jestebilo bez osnovnih uslova i teško, ali iz tog periodaostalo je mnogo uspešnih predstava od kojih seneke i danas igraju. tu spadaju Lukrecija, prvi strip-mjuzikl Alan Ford, Briljantin, jedan od jako za-paženih mjuzikala Lutka sa naslovne strane (rađenapo muzici Bore Đorđevića), Jubilej (parodija natadašnju situaciju Pozorišta na terazijama,neočekivano uspešna predstava nagrađena sanekoliko zlatnih ćurana na danima komedije ujagodini), Golje, Dva mirisa ruže (takođe veomanagrađivana predstava).

u ovom periodu napravljena je novapostavka Briljantina sa novim glumcima. te 2001.godine organizovana je jedna od najvećih po-zorišnih audicija radi obnavljanja glumačkogansambla i tada su primljeni glumci koji su danasnosioci repertoara. među njima treba izdvo-jiti ivana Bosiljčića, ivanuKnežević, jelenu jovičić,miroljuba turajliju, SlobodanaStefanovića i milana antonića.

Predstava Pop Ćira i popSpira je na ovoj sceni dobilasasvim novo ruho i pobralapuno nagrada kritike i ve-liku ljubav publike.

Boravak u ovojzgradi zatvorio jenajveći hit Po-zorišta na terazi-jama, obnovljeniCigani lete unebo sa ivanomBosiljčićem imilenom vasiću glavnim ulo-

gama, 2004. godine. Predstava u toku rada nije nislutila da će postati jedna od najgledanijih pred-stava na našim scenama za koju se i dan danas tražikarta više.

Godine 2004. pozorište se vratilo kući, naterazije, sa upravnikom mihailom vukobratovićem.ovaj put je dobilo ono što zaslužuje. Glamuroznusalu u crveno-zlatnim tonovima na ivici ukusa ikiča, upravo onoga što mjuzikl i sačinjava. Prva se-zonu u novoj zgradi otvorila je revija Svetlosti po-zornice, a kasnije su došli Korus lajn, Učene žene,Heroji, Čikago, Maratonci trče počasni krug, Kabare,Na slovo, na slovo, Grk Zorba... Kao i nekoliko baleta,među kojima je najuspešniji bio La Capinera.uporedo sa glavnom scenom radi i kabaretskascena „milenko zablaćanski”.

može se reći da se sada ispunila prvobitnazamisao lole Đukića o ovom pozorištu. ono senalazi na terazijama mami svojim sjajem i privlačisvakoga da uđe i, kako kaže mjuzikl Kabare, sveprobleme ostavi napolju. Fascinantno je gledati to-liku količinu ljudi koja svako veče daje sve od sebei funkcioniše kao jedan u želji da što više oduševipubliku. iako će mnogi ovo okarakterisati kao lakižanr, potrebno je uložiti jako mnogo truda da bi sejedan mjuzikl doveo do perfekcije, što terazije ičine i to dokazuju stalno punom dvoranom. već

početkom meseca po vratima pozorišta polepljenisu papiri sa rečju „rasprodato”. Preostaje samoda ugrabite svoju kartu i prepustiti se jednomod svakako najlepših žanrova, mjuziklu, koji ćevas očarati pri prvom upoznavanju, a već pri

sledećem susretuučiniti da se

osećate kaokod kuće.

15

16

EDIP BEz KOMPLEKSAp i š e : M i h a j l o V i t e z o v i ć

KR

ITIK

E

na velikoj sceni narodnog pozorišta izve-

dena je predstava Car Edip, u režiji i

adaptaciji vide ognjanović, a prema

čuvenoj drami antičkog tragičara Sofokla. uloge

tumače: igor Đorđević, Predrag ejdus, Boris

Pingović, nenad Stojmenović, nebojša Kundačina,

miloš Đorđević, aleksandra nikolić, darko tomović,

Branko jerinić, jelena Helc, kao i milena jakšić, uroš

urošević, ana Stojanović, jelena škondrić, Stefan

Buzurović, ivan ivanov, Saša tanasković, Gordana

Perovski, nebojša Đekić i milojko žižović.

ova tragedija je nastala kao prvi deo So-

foklove trilogije, zajedno sa Edipom na Kolonu i

Antigonom, a bazirana je na poznatom mitu iz

tebanskog ciklusa o junaku koji je, bežeći od

strašne sudbine da ubije oca i oženi se majkom,

nesvesno ispunio proročanstvo i pao kao žrtva u

kolotečini proklestava koja su morila tebansku

vladarsku porodicu sve dok ovaj grad nisu razorili

epigoni.

iako je Sofokle najviše puta osvajao dionisi-

jsko nadmetanje, rekordnih dvadeset i četiri puta,

sa dramom po kojoj će ostati najviše zapamćen

429. godine stare ere dostigao je tek drugo mesto,

dok je prvo zauzeo tragičar Filokle, inače eshilov

nećak. međutim, dok Filoklovoj pobedničkoj

tragediji nije čak ni ime zapamćeno, Sofoklovo delo

je dobijalo sve veću popularnost i tako će, nešto

manje od veka kasnije, aristotel u svojoj Poetici

potvrditi da Car Edip po strukturi najviše odgovara

formi standardne tragičke drame. i zaista, pored

dobre priče, sadrži i sve tragičke elemente: junaka

koji je plemenit i bolji od prosečnog čoveka, koji

doživljava trenutak velike sreće, i zatim veliki pad,

koji usleđuje ne zbog njegove pokvarenosti ili

neprijatelja, nego zbog hibrisa i sudbine nametnute

od bogova, što usleđuje nakon prepoznavanja koje

donosi preokret i, naravno, tragičan kraj za sve

glavne likove.

Pri režiranju ove drame može se krenuti sa

tri pristupa: psihološkog, koji tumači mit sa

frojdističkog stanovišta, koji edipovo stanje objašn-

java podsvesnim privlačenjem koje oseća prema

majci i ocu; zatim filozofskog, o odnosu smrtnika i

sudbine, i neizbežnosti iste, kojom se od svih

tragičara eshil najviše bavio, a Sofokle ga sledio; i

konačno političkog, koji se bavi odnosom pojedinca

i države i pitanjem može li osoba ikada da ostvari

punu slobodu ako je neprekidno pod stegama

pravne države i njenog uređenja. i upravo na ovu

poslednju tačku rediteljka ognjanović prebacuje

težište predstave, i to čini sa velikim uspehom. jer

još od trenutka kada glumci stupe na modernu, ali

do poslednjeg pedlja funkcionalnu scenografiju

Geroslava zarića, u ozbiljnim odelima za koje se po-

brinula kostimografkinja Bojana nikitović, likovi

održavaju žestok tempo i dosledan pristup radnji

sve do samog kraja, ne dozvoljavajući gledaocu da

mu i na trenutak popusti pažnja. to je upravo pravi

način za adaptiranje antičkih tragedija: izvoditi ih

potpuno izvorno bilo bi predugačko i prezamorno,

a preradikalna modernizacija bi učinila da se os-

novni elementi drame potpuno izgube. Srećom,

rediteljka je ovde izabrala pravu meru.

Glavnom glumcu, igoru Đorđeviću,

očigledno dobro leže antički junaci: ako je bio soli-

dan kao mladi kralj Pentej u Bahantkinjama, prema

ranijem mitu iz tebanskog cilusa, onda se može reći

da je kao edip u potpunosti iskoristio priliku da se

razmaše na sceni (biranje istog glumca i ima smisla,

budući da je Pentej

edipov predak). njegov

edip je energičan, tvr-

doglav i ambiciozan.

takve bogovi ne vole, a

smrtnici – još manje. on

je kao junak došao u grad

nakon pobede nad Sfin-

gom i dobio vlast, i kao

takav se potpuno raz-

likuje od lajeve adminis-

tracije koju je zatekao.

on nije tipičan politikant,

nema licemerne stavove

i ne poseduje njihovu

„sipaj iz šupljeg u

prazno“ rečitost kojom

govore sve, a ne kazuju

ništa. oni ga, a pogotovo

šef kabineta i savetnik

(tumače ih nebojša

Kundačina i miloš Đorđević), prividno podržavaju,

a zapravo ne rade ništa.

u takvom jednom okruženju, čovek kao što

je edip, koji se trudi da služi nekim idealima,

postaje frustriran, nervozan i konačno paranoičan,

što će biti jedan od elemenata njegovog pada. jer,

stari prorok tiresija, koga glumi Predrag ejdus,

možda jeste slep, ali upravo zato vidi dalje od os-

talih ljudi i daje edipu upozorenje; ali on,

preopterećen državničkom odgovornošću i težn-

jom da učini ispravno, ne vidi to i sukobljava se sa

tiresijom, srljajući tako u propast. i konačno, kada

se razotkrije strašna istina, savetnici koji su mu

donedavno pružali „punu podršku“ sada dobijaju

amneziju za njegove prethodne podvige i dobre

stvari koje je učinio, okreću mu leđa i nastavljaju

sednicu kao da se ništa nije desilo, jer takva su

pravila igre. i dok oni prolaze pored njega kao da je

nevidljiv, edip krvavih očnih duplji luta hodnicima,

i mada je slep kao tiresija, vidi istinu koja ga čini

tragičnim junakom.

što se tiče teksta, u prevodu Gage rosić, na

njemu u principu nisu pravljene suštinske izmene,

izuzev u slučajevima kada

je situacija modernizovana

(razgovori preko telefona,

tv emisije itd.). Glumci su

replike izgovarali

odmereno, ni previše

arhaično ni previše kolokvi-

jalno. jedina uočljivija iz-

mena u samoj radnji jeste

samoubistvo tiresije na

kraju, koga niti ima u drami,

niti odgovara mitu; čemu

ovaj dodatak, nije jasno, ali

on ne remeti kompoziciju.

treba primetiti i da

se mogu povući paralele

između ove i druge antičke

postavke u narodnom po-

zorištu, a to su euripidove

Bahantkinje u režija Stafana

valdemara Holma. i dok i ova izvedba predstavlja

jedan pokušaj modernizacije, on je ostao nekako

manje definisan, a kraj (sa dodatkom koga euripid

nije ni napisao) rastegnut i patetičan, dok je Car

Edip vide ognjanović daleko radikalniji i dosledniji

u tom pristupu, a završetak taman kako treba.

ova predstava je jedan odličan primer kako

antička drama ne mora biti u togama da bi bila

verno izvedena. naprotiv, u ozbiljnim odelima

pruža jedan nov i svež pristup i zato nije ni čudo

što, nakon četiri godine izvođenja, i dalje dobija

glasne aplauze.

17

18

Koili Šta je tar-

tif? Bogomoljacpo profesiji, karak-

terni licemer. višak igrekoja levitira između istine i

laži, kao uvek prisutnamogućnost urušavanja u niš-

tavilo. tartif je u nama, on jeonaj drugi, antagonista koji nas

pokorava, ili anatgonista kome sesuprotstavljamo, vremenom sves-niji svepro-žimajuće iskrenostikoja nas lekovito miri sa samimsobom.

tartif je igrač, ali ga nadvladavaime igre; on je žrtva koja

spasava princip iz materije,istovremeno – progonitelj

je iz licemerstva. tartifje pozicioniranje

moći.

Kakvozadovoljenjepredstavlja raskri-nkavanje tartifa?

jedno razmišljanje kaže da uapsolutističkom sistemu vred-nosti nije najstrašnije što je na-jpoželjnija ljubav – ljubav premavladaru, već što je vladarevozadovoljstvo – vrhunski zakon.ovo važi i za pseudonime kao štosu Banke, Coca-Cola, tartif.

tartif je vesnik orgonovskepobune koja će restruktuirativlast i skinuti drugačijumasku sa istog lica, nikadi nigde tako uverljivokao u XX veku.

V i k t o r R a d o n j i ć

19

p i š e : J e l e n a O b r a d o v i ć

KR

ITIK

E

Predstava Tartif, po dramskom tekstu

žana Baptista Poklena molijera,

adaptacija i režija egon Savin (ju-

goslovensko dramsko pozorište – scena

„ljuba tadić”)

Tartif – dramski tekst francuskog

komediografa i glumca molijera, bavi se

hipokrizijom katoličkog sveštenstva, naime,

molijer skida masku navodnih bogomoljaca i

otkriva groteskna lica lažljivaca, perverzn-

jaka, kradljivaca, ubica. moljerov tartif je i

tartif beogradskog reditelja egona Savina,

prijatan, uglađen i uslužan čovečuljak, čije lji-

gavo i beskičmeno ponašanje komično i us-

pešno dočarava scenskim pokretima glumac

dragan mićanović. Glumci koji su na sceni

sedamnaestog veka tumačili ljubavnike, igrali

su tartifa. Baš se zapitate, zašto je sala pre-

puna, i publika oduševljena, naročito žene! i

tako, dođete u pozorište, naoružani gorčinom,

sa željom da reditelj opravda bes koji gajite

prema lupežima svake vrste, očekujete zlog,

starog i ružnog sveštenika, a dobijete šar-

mantnog dragana mićanovića, i iz pozorišta

izađete sa leptirićima u stomaku, mirisom

tamjana u nosu, i osmehom na licu. da li se

ispod skupo obučenih i nalickanih zvaničnih i

strogo formalnih persona koji vode državu

TARTIF DRAGANA MIĆANOVIĆA

krije zapravo sado-mazo veš, a u glavi „mo-

taju” perverzne pikanterije? Bič koji drže u

ruci, i koji je tako bolno, ne samo vidljiv, već i

osetljiv, odgovor je na pitanje. Fale nam samo

lisice, mada, ružičaste (pufnaste) već imamo,

pandurske nam manjkaju – metalne (pa za

krevet zadeni).

vratimo se molijeru, čiji spisateljski i

pozorišni rad jeste kritički osvrt na tadašnje

elitne društvene krugove grada Pariza, od

kojih je zavisio narod i budućnost zemlje. Tar-

tif je komedija karaktera, vrsta komedije koja

se suprotstavlja tadašnjim klasicističkim

tragedijama; tema, motivi, likovi jesu preuzeti

iz svakodnevnog života, iskarikirani stavljeni

na scenu sa ciljem da ukažu na ozbiljne prob-

leme koje mogu izazvati mane poput pohlepe,

licimerja, zavisti, ničim izazvane arogancije

itd., a naročito ako čovek mane neguje i stavlja

na pijedestal lične malenkosti, a ne sabotira –

naša stvarnost je prosto uronjena u negovane

mane, i ako njima ponosno ne vijorite na

smetlištu svakodnevnog nam bivstvovanja,

niste u trendu, niste in, i osuđeni ste da des-

peradovski cupkate ispred rođene kuće (ili

zemlje) preotete od strane lopova koji su

lažima zamazivali vam oči danima, godinama,

decenijama, dok niste poverovali u njih i

počeli sumnjičavo da se odnosite prema bližn-

jima, pa čak i prema sebi. i sve to u ime vere,

ljubavi, hrabrosti, poštenja (zamorno nabra-

janje).

tartif jede, pije, sve u svemu, živi na

račun orgona, pa čak „spopada” njegovu ženu

elmiru, i sve to obavlja, navodno, u

skrušenosti i posvećenosti Bogu. nijedan član

porodice ne može da ubedi orgona u to da se

tartif lažno predstavlja. orgon tartifu daje

ruku svoje kćeri marijane, bez osvrtaja na

ljubav koju ona gaji prema svom zaručniku

valeru, bez razmišljanja koliko bi poguban, za

njenu budućnost, bio brak sa prosjakom bez

imena i titule. dorina, marijanina družbenica,

rezoner u drami, bezuspešno pokušava svojim

opaskama, i realnim viđenjem događaja koji

jednu jednostavnu građansku porodicu

odvode u propast, da otrgne „omađijanog”

orgona, koji izbacuje iz kuće sina damisa, i

obznanjuje ukućanima da će sav imetak os-

taviti jadnom i dobrom sveštenom licu koje

oni „bezrazložno” kleveću. orgonu pada crni

rubac sa lica tek nakon što je prisustvovao

(krijući se ispod stola) tartifovom zavođenju

i napadnom nabacivanju ženi elmiri, ali

prekasno. tartif, u dogovoru sa advokatom,

izbacuje orgona na ulicu. i tu egon Savin,

inače sve vreme dosledan tekstu, stavlja

tačku. orgon, koga su ostavljili žena, ćerka,

sin, sa koferom i jorganom, marijanom i džan-

grizavom majkom, koja i dalje ne veruje u

pokvarenjaštvo jednog „hodajućeg sveca”,

stoji ispred sopstvene kuće, izbačen,

osramoćen dok mu se sa prozora, s visine,

smeje tartif, obučen u košulju donžuanovskog

stila. Kod molijera je završetak drame srećan,

dolazi policajac, hapsi tartifa, uz obrazloženje

da je kralj lično reagovao na čitavu situaciju

jer mu je tartif delovao sumnjivo, te se bavio

njegovom prošlošću ispunjenu samim crnim

delima, za razliku od orgona, koji je, braneći

zemlju u borbama, stekao ugled i slavu. red-

itelj Savin opravdano pravi hirurški rez nad

završnicom molijerove drame, jer zemlja u

20

kojoj živimo nema vladara sa osećajem za

pravdu, te oni koji čine zlo mogu nesmetano

da nastave sa grozničavo gramzivim delanjem,

nikome ne odgovarajući ni za šta, i što je naj-

gore, zauzimaju najviše moguće pozicije u

društvu kako bi zaštićeni kao beli medvedi di-

vljali, oduzimali šta im ne pripada, ugrožavali

ljudski identitet i gazili sva pisana i ne-

napisana načela. ako sami ne shvatimo u

okviru porodice, ulice,

grada, zemlje šta nam

se dešava, onda ćemo

uskoro ostati bez

svega toga.

vratimo se

glumcima, kostimu,

scenografiji. Pored ne-

pogrešivo dobre

glume pomenutog

mićanovića, koji ispod

ofucane svešteničke

odore nosi ljubičasti

korset, i sve vreme se

bičuje, naročito dok

maznim glasom priča

o grehu i Bogu, treba

istaknuti anitu mančić

u ulozi marijane. njih dvoje su začini koji

predstavi daju ukus komičnog. milena vasić u

ulozi elmire, u zavodno pripijenim haljinama,

zadužena je za izazivanje muških uzdaha.

Komična je i bliskost koja postoji između tar-

tifa i orgona (glumi Boris isaković), naime,

oni se fizički dodiruju kao zaljubljenici, do te

mere je tartifov rektalni alpinizam evoluirao,

i to uspešno. mićanović je inače sklon da

dobro tumači biseksualne i ženske likove

(Mletački trgovac, npr.), tako da njegov tartif

deluje androgeno, sasvim opravdano, jer nam

kao takav, lik beskrupouloznog sveštenika

deluje beskičmenije, neodređenije i per-

verznije. Scenografija, potpisuje je miodrag

tabački, u funkciji je samoga komada, bez

nekog naročitog eksperimentisanja i

metaforičnog prikaza prostora u kojem se

radnja komada zbiva.

još jedno klasično

delo na sceni živi i ima

svoju publiku. još kada

bi u publici sedeli tartifi

(njih pozorište ne intere-

suje, naime, možda iza-

zove grešne misli od

kojih je teško otrgnuti

se, ili, ne daj Bože, grižu

savesti), a ne njihove

žrtve, bilo bi bolje.

možda i ne bi. Predstava

u svakom slučaju za-

lužuje aplauz i oprav-

dava isti.

Dramski tekst: žan

Baptist Poklen molijer; Režija, adaptacija,

izbor muzike: egon Savin; Glumci: dragan

mićanović, anita mančić, Svetlana Bojković,

Boris isaković, milena vasić, radovan vujović,

danijela štajnfeld, nikola vujović, marko

Baćović, Slobodan tešić, nionela tarić, marko

janketić; Scenograf: miodrag tabački; Kosti-

mograf: jelena Stokuća; Dramaturg: Božo Ko-

privica; Lektor: ljiljana mrkić Popović.

21

22

JEDINI PETAO U DVORIŠTUp i š e : D i m i t r i j e K o k a n o vK

RIT

IKE

Drama Henrika Ibzena Heda Gabler, u režiji

Snežane Trišić na sceni Raša Plaović, Narodno

pozorište u Beogradu

Henrik ibzen je neosporno jedan od

pisaca čije su teme, kojima se bavio

krajem devetnaestog veka, izuzetno ak-

tuelne i atraktivne u promišljanju savremenih,

ovovremenskih trenutaka razvoja ženske indi-

vidualnosti i samosvesti. nudeći hirurški pre-

cizne rezove u razmatranju položaja žene u

patrijarhalnom društvu, Henrik ibzen otvara

paletu mogućnosti tj. postupaka pred svoje

glavne junakinje, koje u svom delanju za cilj

imaju da ruše ustaljene društvene konvencije.

Heda Gabler je drama koja ženu tretira na jedan

potpuno drugačiji način nego, na primer, noru

u drami Lutkina kuća. norina osvešćenost nije

dovoljna i za Hedu Gabler. naime, Heda pravi

veći iskorak i postaje destruktivna heroina koja

ne uspeva da se nosi sa pritiskom sistema vred-

nosti društva u kome živi.

rediteljka Snežana trišić u svojoj

postavci podcrtava upravo Hedin konflikt sa

samom sobom, a potom i sa svetom oko nje.

Heda je, u čitanju trišićeve, moderni anti-su-

perheroj koji ne uspeva da se izbori sa „un-

utarnjim demonima” koji je opsedaju. trišićeva

se poigrava sa pitanjem granica ženske eman-

cipacije u savremenom društvu. da li je savre-

mena žena dovoljno jaka da se nosi sa

zahtevima koji su joj postavljeni?

apstrahujući iz drame ono što je od

suštinske važnosti, rediteljka tekst štrihuje

izuzetno precizno, čisteći ga od svih potencijal-

nih „viškova”, tj. delova koji mogu da naruše

jasno vođenu misao pitanja koje predstavom

postavlja.

Scenografijom aleksandra denića i kos-

timom Katarine Grčić nikolić, predstava dobija

jasne vremenske okvire i odrednice, kao i ob-

jašnjenja materijalnog statusa protagonista

drame. reč je o modernim i nadasve

funkcionalnim kostimu i scenografiji, koji na

simboličkom planu potcrtavaju radnju pred-

stave. crno-bela scenografija koja predstavlja

kuhinju moderne vile upravo pomaže u analizi

položaja savremene žene, koja nikako nije

domaćica, a koja je pritom izgubljena u svetu

neiskorišćenih mogućnosti. trišićeva svoju

Hedu stavlja u ćorsokak njenih snova, želja i

mogućnosti. ona nije domaćica, ali njen svet

jeste kuhinja, onaj koji domaćicama pripada.

muzika anje Đorđević sasvim adekvatno

ilustruje sablasnost emotivnog i mentalnog

stanja tj. slabosti glavne junakinje, tako da kra-

jnje filmskim tretmanom doprinosi stvaranju

napetosti i neizvesnosti.

igra celokupnog ansambla je izuzetno

tačna i ujednačena, bez većih odstupanja. Ko-

herentnost svih segmenata glumačke igre pred-

stavu Heda Gabler čini svojevrsnim mozaikom

glumačke preciznosti i uigranosti. nataša

ninković, kao Heda Gabler, svoj lik gradi pre

svega iznutra, nadahnuto se prepuštajući un-

utrašnjoj borbi lika kojeg tumači. Spoljna man-

ifestacija igre je u njenom slučaju veoma jasno

i precizno stimulisana unutrašnjim građenjem

dramskog lica, tako da

je svaki pokret tela,

svaki izraz na njenom

licu uslovljen njenim

unutarnjim mehaniz-

mom, tretiran kao

ogledalo duše. telo i

pokret ninkovićeve su

ono što njenom

tumačenju Hede Gabler

otvara treću dimenziju

u procesu tumačenja

lika. ona se vešto

poigrava sa ibzenovom

junakinjom, u čije je

promišljanje utkala

ideje i karakteristike

savremene žene koja

se nalazi u bezizlaznoj

situaciji svojih emo-

cionalnih „rupa”. tako

ninkovićeva svoju Hedu Gabler igra kao

tragičnu heroinu pop-kulturalne superherojske

priče o promašenim vrednostima savremenog

društva, u kojima je ona glavni junak i najveća

žrvta. aleksandar Đurica, kao jergen tesman,

Hedin muž, veoma ujednačeno i kontinuirano,

sasvim precizno i sa merom, doprinosi razvoju

lika koji tumači i razvoju glavne junakinje. Sim-

bioza glumačke igre ninkovićeve i Đurice kao

dvoje supružnika sa ogromnim jazom

pogrešnih (ne)osećanja predstavlja jedan od

osnovnih kvaliteta ove predstave. zarobljeni u

svom braku, svom životu, svojim profesijama i

svojim snovima, njih dvoje samo zajedno mogu

da funkcionišu, ali taj svet je koban za oboje.

destrukcija oba lika je ravnomerno i jasno

gradirana do kulminacione tačke, potpunog

uništenja. olga odanović kao gospođica julija

tesman je, baš kao i anastasija mandić u liku

gospođe elvsted, potpuna suprotnost glavnoj

junakinji. obe glumice su besprekorno tačno i

dosledno, veoma ekspresivno igrale emo-

cionalni kod lika koji tumače, tako da kreiraju

željenu distancu, koju je

rediteljka postavila, u

odnosu na sistem glume

ninkovićeve, na taj način

oslikavajući jaz između

tri različita profila žene

modernog doba.

ljubomir Bandović kao

sudija Brak, na veoma za-

vodljiv, prirodan i neusil-

jen način oživljava

dramski lik, tako da u

potpunosti briše granicu

onoga što je scenska igra,

stvarajući kompletnu

iluziju stvarnosti. ejlert

levborg u tumačenju

nebojše dugalića, za ni-

jansu slabiji od ostalih

glumačkih izvedbi, ali ni-

malo manje značajan,

veoma nadahnuto, na trenutke prenaglašeno i

hladnokrvno donosi atmosferu užasa vremena

u kome se mi nalazimo danas, i ibzenovi junaci

u režiji trišićeve.

Heda Gabler Henrika ibzena u režiji

Snežane trišić je svojevrsni primer pozorišne

„čarolije” koju karakterišu neprocenjive vred-

nosti preciznog promišljanja i izvođenja jednog

dramskog teksta. izuzetno pametno i talento-

vano! zbog toga je ova predstava „jedini petao

u dvorištu” narodnog pozorišta u Beogradu.

23

24

SA JUNAčKOG OTPADA GRAđANSTVAp i š e : S a š a P e t r o n i j e v i ćK

RIT

IKE

Iz junačkog života građanstva, Jugosloven-

sko dramsko pozorište, scena Ljuba Tadić

Pisac – Karl Šternhajm

Prevod – Boško Milin

Reditelj – Milošević Iva

trilogija Iz junačkog života građanstva

Karla šternhajma, nemačkog dramati-

čara i pripovedača, deo je istoimenog ci-

klusa od sedam komada, odakle su se reditelj i

pozorišna kuća opredelili za postavku tri dela, i

to Gaće, Snob i 1913. tekst iz perioda ranog

ekspresionizma imao je za cilj da pogodi sve slo-

jeve nemačkog društva pre prvog svetskog rata,

a rediteljka iva milošević, koristeći piščev sarka-

zam, groteskne i tipizirane likove, želi da uradi

isto to i našem društvu. Predstava se, kako se već

i iz naslova odlomaka može pretpostaviti, bazira

na malograđanstvu, posedovanju društvenog

ugleda i statusa, penjanju na društvenoj lestvici,

kao i svim frustrirajućim momentima na tom

putu.

miloševićeva koristi triologiju kao tri

čina, gde su vremenski razmaci između istih po

nekoliko desetina godina. Svaki odlomak iz

šternhajmovog ciklusa, uzet sam za sebe, do-

voljno je kompleksan i zaokružen da može biti

samostalno postavljen na nekoj manjoj sceni ju-

goslovenskog dramskog pozorišta, tako da zalo-

gaj koji je miloševićeva ubacila u usta teško da

iko može da proguta. Počevši sa ukusnom

ekspresionističkom stilizacijom‚ zalogaj se pret-

vara u teško svarljiv psihološki realizam, a kao

krajnji produkt dobijamo izbljuvak već pome-

nute pozorišne kuće, i to pravo u lice.

Scenografija Gorčina Stojanovića, svede-

nih prostora iz različitih decenija, od činovničke

do grofovske kuće, nepotrebno zahteva skup i

spor mehanizam, kom je jedina funkcija da po-

zorišna scena izgleda kao svemirski brod, i to

onaj iz budućnosti.

Kostimograf leo Kulaš pobrinuo se da

svaki lik ponaosob ima staležno odgovarajući

komad odeće, a muzika vladimira Pejkovića ko-

risti se samo pri prelasku sa jednog na drugi

odlomak, i nema ni istorijsku, ni nacionalnu po-

vezanost sa odlomkom, već više liči na neinova-

tivnu muziku koju danas nazivamo dobrom.

iako im je miloševićeva dala težak zada-

tak, glumačka ekipa dobija pozitivnu ocenu. dra-

gan mićanović je jedan od retkih koji je uspeo da

potpuno odvoji svoja tri lika koja tumači u pred-

stavi, i svakom se posveti sa podjednakom paž-

njom. na sceni se kreće sa takvom lakoćom, i

svaku svoju repliku izgovara tako da nam njena

istinitost svima odzvanja u glavi. mićanović bez

lažnog zavođenja publike, bio on činovnik, ili

grof, zaista veruje u to što govori, veruje kao či-

novnik, kao sin činovnika, kao grof. zato i sve

ovacije treba prepustiti njemu, nesebično, kakav

je i on dok se predaje onom što je šternhajm za-

mislio.

Prenaporna glu-

ma i dikcija jelene

Đokić u ulozi starice i

proždrljive mlade žene,

kao i svake druge uloge,

u svakoj drugoj pred-

stavi, dovodi nas do

toga da njenu nespo-

sobnost da makar na

trenutak izađe iz lika

jelene Đokić shvatimo

krajnje sebično i ba-

hato, pogotovu kad ose-

ćamo da može više.

rada Đuričin

igra istu proždrljivu

mladu ženu, nekoliko

godina kasnije, gde

ljupkost na njenom licu

i u pokretima dok po-

smatra kuću svog sina, sa replikama prebrojivim

na prste jedne ruke, doživljavamo simpatično,

smerno i pomalo stidljivo za glumicu njenih go-

dina.

Kako je šternhajmov jezik hiperboličan, a

u isto vreme i ogoljen, čini se da nije bilo mesta

za bilo kakvu improvizaciju Predraga ejdusa.

tako je njegova glumačka disciplina, smirenost

i posvećenost došla do izražaja.

nada šargin u dve različite uloge, u ulozi

komšinice činovnika i njegove ljubavnice, i ulozi

grofice, zvuči i ponaša se potpuno isto. teško je

poverovati da postoji tolika sličnost između ove

dve žene različitog staleža u različitim godinama

odvijanja radnje da ih nije mogla razlikovati. ako

im je i uočila razliku, gledaoci sigurno nisu, jer

delimično suzbijen histerični smeh kod obe je

isti.

anđelika Simić, nikola vujović i Bojan la-

zarov, u manjim ulogama, solidno su se snašli.

čini se da im je trebalo dati više prostora, jer

kako je tekst štrihovan za potrebe stavljanja tri

odlomka u jednu predstavu, njihovi likovi kao da

su izgubili smisao, a onim

što su pokazali za kratko

vreme, mogli su mnogo

više da se uzdignu i od je-

lene Đokić, i od nade šar-

gin.

marinko madžgalj

ponovo lažno zavodi pu-

bliku, ponovo je dasa koji

zavodi ženski deo publike

umesto lica na sceni koje

treba da zavodi, ponovo se

direktno publici obraća, i

ponovo je on marinko ma-

džgalj, glumac na sceni, a

ne glumac u ulozi.

ideja miloševićeve

da povuče paralelu iz-

među nemačkog društva tada i srpskog društva

danas jasna je, ali nepremostiva. niz sitnica,

kakve su izbor tekstova, štrihovanje koje oni ne

mogu i nisu smeli da trpe, davanje glumcima

veći zadatak nego u bilo kojoj drugoj predstavi,

nefunkcionalna scenografija i muzika, izazvale

su talasanje u kojem je predstava potonula i po-

čela lagano da se raspada kako kakav organski

otpad. organski, jer imala je potencijal života u

sebi.

25

26

NESPORAzUM S KAMIJEMp i š e : J e l e n a O b r a d o v i ćK

RIT

IKE

Predstava Nesporazum po dramskom tekstu

albera Kamija, režija veljko mićunović (narodno

pozorište – scena „raša Plaović”)

ne verovati u duboki smisao stvari, svojstvo je

apsurdnog čoveka” – alber Kami, Mit o Sizifu

alber Kami – značajni pisac prošloga veka

(stvarao u periodu od 1932. do 1959. godine), no-

belovac, uspeo je svojim spisateljskim radom da ob-

jedini filozofiju i književnost, strogo filozofsko

izražavanje i neposredno književno kazivanje. nje-

gova dela su prošla dve faze: fazu apsurda ili ni-

hilizma (1935–1943), i fazu pobune ili moralizma

(1943–1960). drama Nesporazum (1944. god.) na

samoj je granici između pomenutih faza. Kamijeva

dela odlikuje višedimenzionalnost – umetnička

(književna, dramska), filozofska i psihološka, ide-

ološko-politička dimenzija itd. akcija dramatis per-

sonae drame Nesporazum (majka, marta, jan,

marija, Stari), u skladu sa tzv. filozofskom dramom,

nije psihološki motivisana; radnja, sukob, sve je

„podređeno” egzistencijalističkoj filozofskoj misli i

njenim postulatima. žan Pol Sartr je prvi upotrebio

termin „teatar situacije”, čiji korpus čine drame u

kojima je filozofija svrha akcije. angažovanost –

ubeđivanje publike u sopstvene stavove – odlika je

„teatra situacije”. dramaturgija Kamijevih dela je

politički angažovana, uzmimo u obzir citat marte,

hladnokrvne sestre – ubice: „meni je otadžbina ovo

zatvoreno i skučeno mesto, gde je nebo bez vidika,

glad mogu da utolim samo kiselom moravskom

šljivom, a žeđ ničim, osim krvlju koju sam prolila.

oh, mrzim taj svet u kome je poslednje utočište

Bog”. drama koja u sebi sadrži ovakvu repliku,

sasvim opravdano se nalazi na repertoaru naro-

dnog pozorišta u Beogradu, u zemlji koja se pretvo-

rila u prljavu krčmu, čiji su dežurni pijanci

zaboravili (ili nikada nisu ni shvatali) reči ljubav,

bol i radost. Blago siromašnima duhom, njihovo je

carstvo nebesko – dragi saplemenici, prodaje vam

se parče neba zarad bede i siromaštva (preko

duhovne, do finansijske) na zemlji, i to svakod-

nevno, prvenstveno preko Pink televizije (pošaljite

SmS i indulgencija za života na zemlji je samo vaša).

Situacije u drami Nesporazum određuju

karaktere i postupke koji iz njih proizilaze, pa mar-

tino jedino objašnjenje zbog kojeg ubija ljude,

uključujući i brata jana, jeste topla zemlja preko

mora (Kami misli na ameriku). nesporazum koji se

dešava između likova je apsurdan, melodramska

smrt janova (otrovan čajem) takođe je apsurdna.

marta je apsurdni junak veoma sličan mersou

(glavni lik romana Stranac), i iz njenog mišljenja da

je svet u kojem živi (misli se prvenstveno na zemlju

u kojoj je rođena), grozan i dostojan prezira,

proizilazi delanje neshvatljivo običnom,

zaljubljenom i saosećajnom ljudskom umu janove

žene marije. mersoovo opravdanje za hladnokrvno

ubistvo arapina je sunce, martino takođe sunce,

bez obzira na to što tamo, preko mora, sunce žeže

do te mere da sagoreva dušu, dok tela postaju blis-

tava i prazna. marta bez nade u odlazak iz zemlje,

bira smrt, njen sudija i sveštenik je marija, koja jed-

inu utehu i mir pronalazi u obraćanju Bogu.

međutim, novac je danas Bog, a do novca se dolazi

na sve moguće načine, pa

makar se gazili i leševi

najbližih. jan se u samoj

drami naziva strancem,

on se nakon dvadeset go-

dina provedenih van

otadžbine vraća istoj u

želji da pomogne majci i

sestri, krije svoj identitet,

iz potpuno neobjašnjivih

razloga, što na kraju

rezultira krvavom

komedijom.

i tako se, kao što

rekoh sasvim opravdano,

Kami našao na po-

zorišnom repertoaru,

jedne hladne i gladne de-

cembarske večeri u ren-

oviranoj maloj sali, u režiji zelenog veljka

mićunovića (debitovao dramom Ne šetaj se gola –

Slavija teatar), tako da se godinama i neiskustvu

može pripisati mlitavi odnos prema Kamijevom

tekstu. Stiče se utisak da su glumci (naročito „stara

garda” ljiljana Blagojević u ulozi majke) ti koji su

preuzeli stvar u svoje ruke, i prepušteni svojim

ustaljenim glumačkim manirima odigrali komad.

vanja ejdus glumi mariju, i ona je, po običaju,

zadužena za hasanaginjski patos. marija vicković

glumi martu, ali neuverljivo, naime, tanka nit je deli

između tumačenja lika švabice laze lazarevića

(mala scena – jdP) i sestre marte, dok svetlosne go-

dine dele te dve dramatis personae. nakon što

popije čaj i umre (biva bačen na dno reke) jan,

glumi mihailo lađevac, bolno vam „ispari” iz

sećanja, tako da je reditelj, dok je štrihovao tekst,

mogao da napravi jednu radikalnu izmenu, i u pot-

punosti izbaci lik jana (da o njegovom postojanju

samo iz replika saznajemo šta treba), predstava bi

ostala ista! tu je i lane Gutović, glumi slugu, nje-

govom antireplikom se završava predstava, on je

inače zadužen za razrešenje nesporazuma tako što

janov plavi pasoš predaje

majci i marti, i tek tada one

saznaju šta su učinile i

kome. što se tiče

scenografije i mizanscena,

majka i marta goste primaju

u hladnjači, u hladnjači

postavljaju pitanja, daju

ključ od sobe koja je za-

pravo garaža, a pored

garaže njihov dom – vagon-

ski kontejner, pored vagona

prikolica, u prikolici kuhinja

sa trpezarijom (kao

babuška u babušci). drama

je napisana u tri čina (svaki

čin više scena), na po-

zorišnoj sceni međučin je

muzički intermeco u tra-

janju od jednog minuta

(subjektivna vremenska

pretpostavka). za solidno odabranu instrumen-

talnu muzičku podlogu je odgovoran sam reditelj,

a nezaobilazan je, kada smo kod tona, roko mimica.

Scenografiju potpisuje vesna štrbec, majstor svetla

koje predstavi daje adekvatni plavičastoljubičasti

šmek potpisuje Srđan mićević, za neupadljiv (u

duhu vremena koje je predstavljeno – poslednji

izdisaji drugog svetskog rata) kostim marina

medenica.

27

28

PETAR!BORIS ALIAS HAM!KLOV p i š e : J e l e n a O b r a d o v i ćK

RIT

IKE

Predstava Kraj Partije po drami Samjuel

Beketa u režiji Petra Božovića (atelje 212 – teatar

u podrumu)

ništa nije smešnije od nesreće, to ti garantujem!

to ti je kao smešna priča koju smo odveć često

slušali – mi i dalje nalazimo da je smešna, ali se više

ne smejemo” – nela (Kraj partije).

atelje 212, sa željom da bude u centru

pažnje pozorišne publike koja teži zadovoljenju

malog avangardnog čovečuljka koji čuči kako u

svakom ponaosob (svesno/nesvesno) tako i svima

zajedno, teatar u podrumu kao vanvremenska kap-

sula, sezona pod nazivom Utop!ja, i u okviru svega

toga – Samjuel Beket i Kraj partije, za koji dramska

književnost smatra da je pored šekspirovog ko-

mada Kralj Lir najmračnije i najsurovije napisano

delo ikada. Beketove drame pripadaju pozorištu

poznatom pod nazivom „teatar apsurda”, teatar

„metafizičke farse”, „teatar poruge”. drama je

decenijama čekala da se pridruži literarnoj avan-

gardi, što se ne može reći za „revolucionarne” pisce

poput Beketa, joneska (sa čijom dramom Ćelava

pevačica je sve i počelo u Parizu 1950. godine) i

adamova, koji na scenu stupaju odmah, razloge

treba tražiti u snazi njihovih eruptivnih pojava i

rešenosti da čoveka postave tamo gde mu je mesto,

a to mesto nije sam on izabrao, i ničime ne može da

utiče na bilo kakvu promenu nametnutog, osim da

čeka i trpi proces duhovnog i fizičkog propadanja.

čovek („izujedana metafizička životinja”) čitavog

života teži da bude centar sveta, i ljudi kojima je

okružen upravo za to i služe, da ga pomeraju levo

ili desno, po naredbi (što naročito važi za one koji

se sticajem raznoraznih (ne)objašnjivih okolnosti

nalaze u ulozi gospodara), bez obzira na svest o

saznanju da nema leka za boljku postojanja na

zemlji. Beketove drame, nasuprot klasičnoj, počinju

u trenutku kada se desilo sve što je moglo da se

desi, likovi se nalaze na kraju partije, a od života

fragmentarno razbacani patrljci sećanja. u pitanju

je dramaturgija koja odražava jedan neurotičan

trenutak ljudske istorije... Godine 1985, prilikom

jedne postavke komada Kraj partije, Beket je imao

prigovor na scenografiju napuštene železnice, jer

nije želeo da njegovi komadi „ne govore više od

onoga što je hteo da kaže”, tako da se reditelj pred-

stave Petar Božović nije oglušio od ove piščeve

pritužbe i ispoštovao je maksimalno scenska uput-

stva data u drami. na sceni su razbacane kutije, im-

provizacija kontejnera – sanduka iz kojih s vremena

na vreme izranjaju nela (glumi renata ulmanski) i

neg (glumi vlasta velisavljević), dok je Ham sve

vreme leđima okrenut globusu i namerno nemarno

bačenoj karti sveta – vizuelna aluzija na skučenu

životnu scenografiju odnosno „meditaciju srca”,

kako ju je Beket nazivao. reditelj, ujedno i glumac

koji tumači lik Hama, Petar Božović, smatra da je iz

današnje perspektive Beket više realistički pisac

nego pisac apsurda, i gledajući njega i Borisa

Komnenića na teatralnim daskama, shvatite to na

nekom nivou, jer je upravo zahvaljujući njihovoj

glumi i prepuštanju Beketovom svemiru „koji smrdi

na leševe”, moguće prepoznati srž svih ljudi kojima

ste okruženi (i okuženi). likovi u Beketovim dra-

mama se uvek pojavljuju

u paru (estragon i

vladimir u drami

Čekajući Godoa), tako da

Ham i Klov u potpunosti

odgovaraju relaciji

Božović (koji tokom

čitave predstave, kako

zapravo tekst i nalaže,

sedi) – Komnenić, a

nakon što izađete iz

mraka podruma i zgrade

pozorišta, i da želite za-

misliti neki drugi

glumački par, nemoguće

je. vlasta velisavljević i

renata ulmanski,

okrečeni u belo, obučeni

u belo, pred publikom –

oltarom, izgovaraju svoje

replike, i kao da je tako u

realnosti, nema glume, samo naga istina. u

trenucima Hamovih monologa Božović je do te

mere dosledan tekstu i autentičan prilikom izla-

ganja istog, da vam ni tuberkulozno kašljanje, kon-

stantno šmrcanje i kijanje iza leđa neće smetati. a

tek kada Božović tj. Ham naglo prasne u smeh, nas-

meje i vas, ili Klovova faca prepuna besa dok iznad

raspričane glave peškirom želi da zadavi istu.

„danas je reč izgubila svaki smisao i nema nikakvu

odgovornost” – smatra Božović. jezik i govor kojim

se služimo je više izvor nesporazuma i njime nije

moguće objasniti život koji prvenstveno treba os-

etiti, a „smisao” tražiti u besmislu i tajni bivstvo-

vanja, pokušaju da se odgovori na pitanja bez čijih

odgovora je čovek osuđen na patnju. „celog veka

ista pitanja, isti odgovori”, kaže Klov. izraz u Beke-

tovim dramama teži minimalizmu, komunikacija

između Hama i Klova implicitno „pršti” od prezira

i međusobnog vređanja koje ukazuje na destruk-

tivni odnos koji odvajkada postoji između gospo-

dara i sluge. dijalog, to je ono što zadržava Klova

kod Hama. Ham se prezrivo obraća i ocu negu, viče

na njega i njegovu ženu nel – „jel’ nikada nećete za-

vršiti!?”, ponesen mržnjom

koju gaji prema sebi i onima

koji su zaslužni za njegov

tragičan i dosadni život koji

okončava sedeći u fotelji,

slep, duvajući u pištaljku,

pišajući u cevčicu, krvareći.

Beket se gnuša ljudskog

tela, njegovog raspadanja;

vreme je po njegovom mišl-

jenju osnovni problem

čovekove egzistencije, pro-

laznost. i ispraznost... da li

Komnenić i Božović žele da

nam ukažu da se nakon svih

ovih godina bavljena glu-

mom osećaju kao Beketovi

likovi? „Probaj ponovo.

Propadni ponovo. Propadni

bolje” – bez ove Beketove

misli, koja se treba poput

epitafa urezati u sivim mozgovnim ćelijama, bavl-

jenje umetnošću, naročito danas na ovim

egzotičnim prostorima, jeste utopija. Bez uzvičnika.

Drama: Samjuel Beket; Režija: Petar

Božović; Glumci: Petar Božović, Boris Komnenić,

vlasta velisavljević, renata ulmanski; Scenografija:

marija jevtović; Kostimografija: dragica laušević;

Kompozitor: marko Grubić.

29

AMOR VACUI

AMOR VACUI

Kada bi nemački pozorišni reditelj i kompoz-

itor Hajner Gebels (Heiner Goebbels) film-

skim jezikom mogao (а prvenstveno želeo)

da dočara pozadinu sveta fotografija koje gledaju

zajedno četvorica antiheroja u hotelskoj sobi (u

okviru treće slike predstave Došao sam kući, ali

nisam ušao – predstava koja je mogla da se odgleda

u okviru 45. Bitefa), a tiču se uspomena iz det-

injstva, onda bi najverovatnije njegova estetika i stil

podsećao na američkog filmskog reditelja terensa

malika (terrence malick) i zlatnom palmom

nagrađenu dramu Drvo života (The Tree of Life).

dva reditelja su zapravo pesnici, jer njihova dela

posmatrana kao zasebne zaokružene celine

funkcionušu na nivou poezije. da, Drvo života jeste

film, ali i poezija uhvaćena kamerom. Drvo života

jeste priča o odrastanju jednoga dečaka u porodici

koju, pored oca i majke, čine i njegova dva mlađa

brata, ali je i univerzalna priča o životu i smrti, o in-

tezitetu bola koju smrt bližnjeg prouzrokuje, potom

i priča o prirodi, o vezi koja postoji između nepred-

vidivog kosmosa, zemlje, biblijskog Boga i ljudi.

Film je slojevit, scene su montirane po principu ko-

laža. ako u porodici imamo strogog oca,

mornaričkog oficira, koji svira klavir i crkvene

orgulje, i koji svojim sinovima ne dozvoljava da ga

oslovljavaju sa tata, već isključivo gospodine, oče,

koji moraju za vreme obroka slušati klasiku

(toskaninija), kao asocijaciju na njega takvog

imamo pobesnele vulkane, brzake, talase i Boga,

prema kojem treba, kako piše u Bibliji, gajiti stra-

hopoštovanje i kloniti se greha, a sve što čovek čini

za vreme života je greh, tako i trojica sinova (Sveto

trojstvo?) trpe torturu, naređenja i u retkim

trenucima, izdaleka, mogu da osete nežnost oca

koji jednostavno ne ume da voli, barem ne onako

kako to čini majka, simbol prirode i rađanja. drvo

života jeste simbol besmrtnosti (u Božijem vrtu

pored drveta poznanja dobra i zla), potom

kabalistički glif koji predstavlja mapu univerzuma

(predstavlja mikrokosmos i makrokosmos), a u

slovenskoj mitologiji se smatralo da duše pokojnika

u drvetu prebivaju, i sve pomenuto je reditelj uspeo

da objedini i vizuelno (bukvalno) besprekorno

prikaže kako bi nam ispričao priču o odrastanju, o

prvom susretu sa životnim problemima, smrću kao

i patnjom zauvek urezanom u nama, koja s vre-

mena na vreme izroni, čak i kada se vremenski dis-

tanciramo od nje, odrastemo i živimo u otuđenom

svetu armiranih i čeličnih, hladnih, konstrukcija

oblakodera (snimani tako da nas asociraju na kat-

edrale i čovekovu nesvesnu stalnu težnju da

dosegne nebo i večni život čak iako se u detinjstvu

spozna besmislenost življenja i boravka na zemlji),

i upravo u jednom takvom utvrđenju, u sterilnoj,

hermetičnoj, kancelariji sedi dečak, sada odrastao

čovek (glumi Seann Penn) i razmišlja o smrti brata.

32

OKEAN EMOCIJA (N

A PRAGU

DIGITALIZOVANOG

21.VEKA)

p i š e : J e l e n a O b r a d o v i ć

Pokreti kamere kao da su vođeni palicom

dirigenta, muzika u filmu, pored klasike koju otac

(Brad Pitt) pušta preko gramofona, saundtrek čine

melaholične pesme, čak i horsko crkveno pevanje,

što je sličnost sa kapelskim pevanjem u Gebelsovoj

predstavi, i na takav način se naime pevaju tekstovi

eliota, Blanšoa, Kafke, Kamija, dok u filmu pored

minimalno prisutnog dijaloga imamo obraćanje

majke (jessica chastain) Bogu i sinu koji je pre-

minuo, i tako fragmentarno razbacan monolog je

duhovne tematike, ne one koja opterećuje, već vas

čisto dovodi u poziciju da se zapitate gde i kako

živite. Film budi u vama osećaj uzvišenog, što čini i

predstava, zenice se šire, želite da uhvatite svaki

vizuelni detalj, jer upravo su detalji ono što ovaj

film, i predstavu, čine zanimljivim, intrigantnim, i

na kraju krajeva lepim (ne u današnjem poimanju

lepog, nego lepo kao davno zaboravljena estetska

kategorija).

Krupan plan majke (suzne plave oči, akce-

nat je na velikim usnama) nakon saznanja da joj je

sin preminuo - možete da opipate bol koji prožima

lik, a glumica džesika je dosledna svojoj ulozi do

kraja, mada se i njena bela, lepršava pojava, koja

sve vreme asocira na čisto, naivno, nevino, u pot-

punosti uklapa u koncepciju priče. otac – stalno u

odelu, ponekad nosi i šešir, kao da je iz Gebelsove

predstave „prešao” na filmsko platno.

Film i predstava zahtevaju samo jedno od

recipijenta – da se čulima prepustite onim što gle-

date, da budete emotivni, ne racionalni posmatrač,

jer se životne „istine” nalaze u samim ljudima

(predodređene rođenjem), uspavane, i treba ih

probuditi, osećaj poput hladnih kocki leda to čini

bolje nego racio, a marginalizovana poezija kao

vrhunac umetničkog stvaranja vaskrsava kroz

savremeni medij film i ponovo se vraća pozorišnoj

sceni. na publici je da presudi, mada, kada su u pi-

tanju ova dva dela, to nije bitno, jer ni ne

pokušavaju da komuniciraju sa publikom, nameće

vam se uloga voajera, pa ako želite, vi „dešavanja”

pratite kroz ključaonicu, ako ne, nikom ništa.

34

na slovo, na slovo...p i š e : K a t a r i n a B o r i s a v l j e v i ć

Na slovo, na slovo N… Nekad

dečja emisija Na slovo, na slovo nastala je1963. godine kao jedna od prvih dečjihemisija na našim prostorima. Koncept oveemisije bio je edukacija, a u isto vreme izabava dece. tada je tekstove i reči pesama,za koje je muziku radio miodrag ilić Beli,pisao čuveni duško radović, a emisiju jerežirala vera Bjelogrlić. Sve je bilo upako-vano tako da bude duhovito, inteligentno ipoučno u isto vreme. Bilo je prilagođenodeci, ali ne deci kao bićima kojima posebnotreba crtati neke stvari i u potpunosti imsimplifikovati sve živo, već kao malimljudima koji imaju svoj svet u kome odras-taju i razvijaju se. time je bio uspostavljenpravi odnos sa decom, što je u današnje

vreme retkost jer se u većini dečjih pro-grama ona tretiraju kao nekakva niža vrstakoja teže razume ono što im se prikazuje iima preterano reduciran dovod informacija.Poenta dečjeg programa jeste da ih na ispra-van način edukuje o što više stvari, a ne dakroz simpatično prezentovanu sliku samookupira pažnju deteta dok su roditelji za-uzeti. Na slovo, na slovo je postiglo upravoto i time postalo jedna od kultnih emisija zadecu.

Glavni likovi su bili mića i krpena lutkaaćim. oni su zajedno sa svojim prijateljimaostojom, lolom, Pajom i morskim vukomrešavali različite zagonetke i pitalice, puto-vali oko sveta, upoznavali razne pojmove itako otkrivali slova i mnoge druge stvari. Svilikovi su bili potpuno različiti i potpunooriginalni.

epizode su trajale oko šezdeset minuta i zato vreme deci držale apsolutnu pažnju.vizuelni dojam nije bio toliko šaren i pri-mamljiv kao danas, ali je ovaj serijal tadašn-joj deci svakako prirastao za srce, a iuspešno edukovao tadašnje generacije, kojega pamte i prenose svojoj deci. ako ništadrugo, danas nema deteta koje bar jednomnije pevušilo „Sve je pošlo naopačke zavrapce i mačke”.

u tadašnjoj glumačkoj podeli bili su mićatatić, lola novaković, milutin Butković,vlastimir Đuza Stojiljković... i mnogi, mnogidrugi.

Na slovo, na slovo S. . . Sad

nakon 47 godina Slovo je opet doletelo namale ekrane, ovogaputa u režiji dari-jana mihajlovića. unovih dvadesetepizoda sve je „ren-ovirano”. Pesme suurađene u novimaranžmanima iponovo snimljene,likovi su dobili novizgled, dok je tekstblago prilagođendanašnjem vre-menu. novo ruhoemisije bilo je jakojarko i šareno.ubačena su dvanova lika, loška iveliki laf. u novojpodeli našli su seSvetislav BuleGoncić, marinkomadžgalj, Srđantimarov, zorancvijanović, ivanaPopović, irenamicijević... Gledanost rimejka Slova nije bilani upola tolika kao gledanost stare verzije.iako je sve bilo jako lepo upakovano, nekakoje nedostajalo topline. delovalo je previšeumiveno, dok je gluma bila preforsirana. Sveje nekako nedovoljno vremenski locirano,jer se našlo između starog serijala i modern-izacije. deci ne morate stalno poturati kom-

pjutere i razne tehnološke naprave i spraveda bi dobili njihovu pažnju. Potrebna jesamo originalnost i upravo taj osećajtopline. to je ono što će ih privući. u suprot-nom će ona zaista privući stolicu kom-pjuteru i izabrati jednu od bezbroj igrica danjome ispune vreme. time ulazimo u onajproblem o kome se već jako dugo priča, amalo ko išta čini da ga reši – zašto nam deca

više ne odrastaju uparkovima i zaštoim je kompjuter na-jbolji drug.

Na slovo, naslovo P... Po-zorište

Pozorište na terazi-jama je na svojrepertoar 2010. go-dine postavilo Naslovo, na slovo kaoprvi dečiji mjuziklna našim pros-torima. za ovajmjuzikl odabrani sunajprepoznatljivijescene iz serijala kaoi najpoznatijisongovi iz istog(Abardareva 1,Viljuška, Štipaljke,

Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke ... ).mića i aćim putuju oko sveta u kadimorskog vuka i opet rešavaju razne zadatkeuz pomoć svojih poznatih prijatelja.

Glumačku podelu čine: Svetislav BuleGoncić, dušan radović, SlobodanStefanović, miroljub turajlija, SlobodanBoda ninković, mina lazarević, Snežana

35

jeremić...

šareniš na sceni ukombinovan je sa projek-cijama na video bimu koje prikazuju mićin iaćimov put. jedna bitna razlika u odnosu naoriginalno Slovo jeste što je u predstaviaćim dečak i to je ono što je posebno„kupilo” mlađu publiku. deca svaki put ak-tivno učestvuju i navijaju za aćima baš zatošto se prepoznaju u njemu. Pritom, onamnogo lakše uče i pamte ukoliko im nekuinformaciju peva i igra ceo veliki ansambl uprelepim kostimima, a i pozorište je živamaterija koja lako privlači pažnju i daje pot-pun doživljaj onoga što prikazuje. Predstavaje vrlo suptilno prilagođena današnjem vre-menu i zaista se pokazala kao pun pogodakumetnosti za decu. ako je sudeći po svemuovome, decu bi što više trebalo okretati po-zorištima i edukovati kroz ista jer je to udal-javanje od svih mogućih „kutija sa

ekranima”, kontaktiranje sa drugom decomi dolaženje do informacija na veoma kreati-van način koji obuhvata više sfera. a akoništa drugo, tako barem izađu kuće, a složilismo se da je toga sve manje.

Na slovo, na slovo L... Likovi

mića je glavni. on je najpametniji i on vodiemisiju, pomaže u rešavanju svih rešivih inerešivih zadataka. Sve što ne znate, pitajtenjega.

aćim je dečak lutak. mićin najbolji prijatelj.nikada se ne razdvajaju. on je radoznao kaoi svaki dečak. često i uporno postavljabezbroj pitanja dok mu se sve apsolutno nerazjasni i objasni.

36

lola je sva lepa i nežna. ona stalno peva i rukuje maši-nom za slova. voli životinje.

ostoja živi u buretu. često je tužan i gorak, ali ne radito namerno. ne krivite ga. jednostavno je takav i up-ravo će vam kao takav jako prirasti za srce. videćete.on više od svega voli slovo o. zove se na to slovo i timslovom počinju reči koje izgovara. nikada vam nećereći reč koja ne počinje na o.

Paja voli da jede i njemu se sve vrti oko jela. Kad jehrana u pitanju, on ne bira načina i sredstva da dođedo nje. u njegovom prisustvu posebno čuvajte slatk-iše. nemojte da posle bude da vas nismo upozorili.

Stari morski vuk je nekada neustrašivo plovio ogrom-nim morima i okeanima, a danas je spao na kupatilo ikadu u kojoj prepričava svoje davnašnje pustolovine.od njega možete čuti svašta zanimljivo. nemojte davas odbije njegov na početku strog stav jer ćete ubrzoshvatiti da jeđ jako druželjubiv, još ako ste zaintereso-vani za njegovu priču – nećete imati problema.

veliki laf je jedan od najnovijih članova ekipe. Priličnoje zaljubljen u sebe i svoju pojavu, a svima se pred-stavlja kao superheroj. o uspehu njegovih herojskihsposobnosti nećemo ovom prilikom, da ga ne uvred-imo, ali ćemo vam u poverenju reći da je malo smotan.

Pored lafa, novajlija je i loška. ona je jedan od onihnegativnih likova koje ćete odmah zavoleti. loška jetu da zamrsi konce i poremeti planove, ali je sve tovreme jako smešna i slatka.

37

KatarinaBorisavljević

Sloboda izražavanja u neslobodnom svetu?

unovoPečenoj bioskopskoj sali kulturnog cen-tra dom omladine i dvorani Kulturnog cen-tra Beograd održan je od 4. do 9. novembra

sedmi po redu festival angažovanog filma Slobodnazona pod sloganom Sutra (valjda zato što nemamodanas). Festival je posetilo 12.000 ljudi, što jesasvim solidna cifra, ako uzmemo u obzir sveopštevladajuću apatiju, pasivnost i nezainteresovanostza život, a još manje za umetnost i film (što jelogično i delimično opravdano). tema je čovek – so-cijalno biće i marioneta političkih, religijskih, idrugih nesretno nametnutih društvenih okolnosti– doveden u poziciju pukog preživljavanja.Bioskopa je sve manje (vrlo pohvalno), filmova sveviše – pričaju o nama za nas, sa ciljem da probude;možda probuđeni i kažemo nešto, podstaknuti ide-jom o slobodi kojoj umetnici, u ovom slučaju, prven-stveno reditelji, teže.

na festivalu Slobodna zona u okviru četiriprogramske celine (Ženska linija, Juniori selektori,Nacionalna filmska i televizijska škola (London),Tempo u Beogradu) i jedne nedefinisane, prikazano

je 40 međunarodnih filmskih ostvarenja novije pro-dukcije (devet igranih, trideset i jedan dokumen-tarni); sedam kratkometražnih, potom, filmoviMiljama daleko (u režiji ling lee) i Pismo ocu (urežiji Srđana Keče) jesu srednji metar, ostali sudugometražni.

Festival je otvorio intrigantni (ne zbog svojesuštine i forme, već cilja i poruke) dokumentarnifilm iranskog reditelja džafara Panahija Ovo nijefilm (In film nist) – posvećen iranskim rediteljima –koji je nastao zahvaljujući, pored pomenutog dža-fara, dokumentaristi mojtubom mirtahmsabom, iiznad svega, nametnutoj dokolici. najbolji način da„ubijete” jednog aktivnog reditelja jeste dasankcionišete njegovo delovanje na polju filma, štoje iranska vlast učinila Panahiju (i ne samo njemu),osudivši ga na kućni pritvor (par meseci proveo i uzatvoru), a kao „šlag” - zabranjeno mu je da se 20godina bavi režijom (u prevodu, doživotno). uokviru filma vidimo Panahija kako doručkuje, kakosa svojim advokatom priča preko telefona u vezi sasuđenjem, kako na tepihu, koristeći se selotejpom,

p i š e : J e l e n a O b r a d o v i ć

u dokumentarnom filmu Bog je reditelj, onaj koji je stvorio materijalnuosnovu. u igranom filmu, reditelj je bog, on treba da stvara živote.— Alfred Hičkok

42

improvizuje scenu iz svog „ozloglašenog” scenarija,kako brine o svom simpatičnom kućnom ljubimcuiguani igiju (voli da se pentra po svome vlasniku iuredno naslaganim knjigama); Panahi snima mo-bilnim telefonom vatromet kroz prozor, potom,kamerom prati mladog poslužitelja (zadužen dabaca smeće u zgradi), spuštaju se zajedno liftom, iposlednji kadar, ljudi u dvorištu pale vatru, čuje sevatromet. Simbolična predstava irana – mrak,senke ljudi užurbano raspiruju vatru, dok u daljiniodjekuju rafali, bombe; i umetnik koji posmatrasvet kroz objektiv je kriv? zbog čega? zbog onogašto vidi, oseća i čuje danas, a želi da snimi sutra.Potpisnika ovih redova brine sledeće, kroz šta, i ušta gledaju naši trenutno aktivni reditelji (čast ve-likanima, debitantima i filmskim entuzijastima).Film Ovo nije film je granicu irana prešao ilegalnim

putem, na „sladak” način – uSB sa filmom senalazio u torti, specijalno dostavljenoj na crvenomtepihu festivala u Kanu održanog ove godine(uvršten u program Specijalne selekcije). džafarPanahi je autor značajnih i nagrađivanih filmova:Krug (Dayereh), Ogledalo (Ayneh), Ofsajd (Offside),Beli baloni (Badkonake sefid)...

Film koji je, sasvim opravdano, dobio na-jviše glasova na festivalu od strane publike jeste De-ponija (Waste Land) britanske rediteljke lusi voker.u pitanju je socijalni dokumentarac o ljudima kojižive od smeća, rade na smeću, ali nikako nisu to, zarazliku od onih koji su doveli jedan deostanovništva grada ria de ženeira na smetilištežardim Gramačo (našim političarima, bez izuzetka,postojanje pomenutog smetlišta poznato je većduži period – ah, kako to samo vešto kriju). Svetskipriznat i poznat vizuelni umetnik brazilskogporekla vik muniz (živi i radi u njujorku), vraća seu rio (treba pomenuti da je i sam nekada pripadaonižem socijalnom statusu), i lepotu pronalazi uljudima koji rade sa reciklažnim materijalom –catadores. vik uspostavlja kontakt sa par ljudi (val-ter, magna, isis, zumbi, irma, Suelem, tiao) i in-spirisan njihovim ličnim pričama, težnjama,problemima, neke na licu mesta (deponiji), neke ustudiju, fotografiše; vik režira kompoziciju fo-tografija, naime, uspostavlja paralelu između kata-doresa i određenih poznatih dela iz istorije likovneumetnosti (slike vaskrsava objektivom i smećem),potom, na podu studija iscrtava konture ljudi sa fo-tografija i oslikava ih reciklažnim materijalom, fo-tografiše sa određene visine, uramljuje, i šalje naaukciju. novac koji se prikupio prodajom fotografijamenja kako život deponije žardim Gramačo (otvara

se obrazovni centar, kupuju nove mašine), tako isvakog ko je učestvovao u projektu, zasebno.nadam se da je rediteljka lusi filmom podstaklabuđenje uspavanih muniza – danas je pravi izazovraditi na sebi, i menjati se, sa ciljem da sutrašnji danorganizujemo bolje kako za sebe, tako i za druge.utopija...

Pored pobednika, filmovi koji su privuklipažnju publike, i mogli da se gledaju na bis desetognovembra (dan nakon što se zvanično zatvorio fes-tival) jesu dokumentarna drama Bombay Beachizraelske rediteljke alme Harel (poznata po sni-manju video-spotova za bend Beirut), i sjajnamelodrama Zidovi (Medianeras) argentinskogreditelja Gustava tareta.

alma Harel,i n s p i r i s a n aSlanim jezeromkoje se nalazi uK a l i f o r n i j i(najdivljiji tj.najmrtviji deop u s t i n j eK o l o r a d o ) ,snima film( p o e z i j astvarnog isko-lažirana tehnikomsnimanja video-spotova,potom igranog i dokumen-tarnog pristupa upečatljivefotografije) koji čine tripriče (međusobno seprožimaju), i sve se vezujuza ruralnu, pustinjsku,jedva naseljenu oblastBombaj bič – Grad duhova.

Prva priča: dečakBeni pati od bipolarnogporemećaja, zbog čegaotežano komunicira sa svo-jom porodicom i pri-jateljima, potpuno uronjenu svet mašte s jedne strane,i svet patnje i bola (kakofizičkog, tako i mentalnog),nepoznat svima onima koji ne morajuod malih nogu da se „kljukaju” lekovimapoput litijuma. Benijev otac je na prvipogled istetovirani alkos, bivši robijaš,ali pored svega, i iznad svega – brižni

Festival je posetilo

sasvim solidna cifra

sveopšte vladajuću

nezainteresovanos

za umetnost i fil

delimično opravda

socijalno biće i ma

ligijskih, i drugih n

društvenih okolno

ciju pukog preživl

sve manje (vrlo po

više – pričaju o nam

probude; možda

nešto, podstaknuti

umetnici, u ovom

reditelji, teže.

otac i suprug. Benijeva majka, dopadljiva de-beljuškasta žena bez završene osnovne škole, prviput se porodila sa Benijevom sestrom kada joj jebilo 15 godina. Benijevi napadi ih zastrašuju ibrinu, dok su najbliži lekar i bolnica od mesta Bom-baj bič udaljeni sat vremena vožnje. upečatljiv je isimboličan kadar (daleko od toga da je jedini) uokviru kojeg u prednjem planu vidimo zamišljenogBenija, zadnji plan – američka zastava zakucana zaprozor, „štiti” od spoljašnosti i ne dozvoljava prodorsvetlosti.

centralna ličnost druge priče jeste red,žilavi starčić (podseća na protagoniste filmova

braće Koen), koji je kao mladić radio na naft-nim bušotinama.raduje se posled-

njim danimaživota uzviski i ciga-r e t e ,obučen uš a r e n id ž e m p e rvozi sen e o b i č n o

„sklepanim”vozilom po

p u s t i n j i ,priziva uspo-

mene, mudruje,pominje medi-

cinske sestre koje suga negovale tokom bo-ravka u bolnici, i tomprilikom „opasno”smetale (priča kakosu ga proganjali nji-hovi glasovi: ubijte ga,ubijte ga) iz jednog ra-zloga – crnkinje su, aponižavajuće je zajednog anahronogamerikanca da galeče i neguju crnci.

treća priča,crni tinejdžer Ki džejtompson, bežeći od

haosa los anđelesa (uličnabanda je ubila njegovog rođaka),završava u Bombaj bič; bavi se

ragbijem, i slepo zaljubljuje usestru svoga prijatelja.

američki kultni umetnik, legendarni Bobdilan i bend Beirut, autentičnom muzičkom podlo-gom su začinili režisersku viziju postapokaliptičneamerike, čiji jezivi osmeh se nazire kroz pocepanuzavesu, polupan prozor, porušene i nenaseljeneporodične kuće – od sumraka do svitanja.

Kada smo već kod amerike, crnaca i ra-sizma, treba pomenuti dokumentarac The BlackPower Mixtape 1967–1975, švedskog rediteljaGorana olsona, ispričan i montiran zahvaljujući re-portažama švedskih novinara o buntovnim pokre-tima, crna snaga i crni panter, čiji su se pripadniciborili na ulicama amerike za svoja prava, prava„obojenih”, krajem šezdesetih i početkom sedamde-setih godina. Film je dinamičan, i ako niste koliko-toliko upućeni u problematiku teme kojom se filmbavi, lako možete izgubiti interesovanje za isti prednaletom brzo smenjujućih kadrova i ispretumbanihinformacija o ljudima, situacijama, okolnostimakoje su obespravljene crnce bacale u očajanje sjedne strane, i podsticale na beskompromisnuborbu s druge strane (pre izvesnog vremena odjednog imanentnog dramskog pisca čula samsledeće, mada to je sasvim logično – nikada sejedan narod, nacija, rasa, ne sme dovesti u stanjeočajanja, ako ništa drugo, zbog Bumerang efekta).martin luter King, malkom X, anđela dejvis, BobiSil i mnogi drugi jesu (bili) ljudi eksplozivne po-javnosti čije je razmišljanje i delovanje uticalo napromenu svesti nekadašnje zvanične američkepolitike i stava belih amerikanaca, makar u nekimsegmentima društva. oni su jučerašnjim aktivnos-tima promenili, i poremetili, koncept američkedanašnjice, na čijem pijedestalu trenutno sedicrnac.

Film Zidovi zahteva jedno – da mu se pre-pustite, čisto da osetite kako jedan film može daizazove osećaj zaljubljenosti, bez obzira na to šta, ida li, osećate u realnosti i prema kome. melodramai ima za cilj da izazove kod publike „jaka i snažnaosećanja”, i često ode u patetiku i razvodnjenu sen-timentalnost, ali Zidovi su uspeli, za dlaku, daizbegnu postizanje katarze patetičnim izlivimaosećajnosti. dramaturgija filma Zidovi je doslednažanru melodrame preko likova, dijaloga, zapleta,dramskih situacija do epiloga.

martin (veb dizajner, knjiški moljac) i ma-rina (arhitekta) žive u zgradama koje se nalazejedna naspram druge (nemaju prozore sa te,„prave” strane), imaju slična interesovanja (pli-vanje, npr.), a očajni su (svako na svoj način), jer su

43

o 12.000 ljudi, što je

a, ako uzmemo u obzir

u apatiju, pasivnost i

st za život, a još manje

lm (što je logično i

ano). Tema je čovek –

arioneta političkih, re-

nesretno nametnutih

sti – doveden u pozi-

ljavanja. Bioskopa je

ohvalno), filmova sve

ma za nas, sa ciljem da

probuđeni i kažemo

idejom o slobodi kojoj

slučaju, prvenstveno

sami, nametnuti gradski zidovi ih razdvajaju; u po-trazi za svojom srodnom dušom „vise” na internetu.Sve vreme se mimoilaze; pokušavaju da uspostaveodnos sa ljudima koje srećusticajem raznoraznihbezveznih okolnosti. martinčuva maltezera Susi, te us-postavlja kontakt saneobičnom devojkom kojašeta pse za novac, ali jednos-tavno, nema hemije. marinaprovodi dane (i noći) učudnom ljubavnom ritualusa muškom lutkom; sreće iupoznaje momke, ali ili onapobegne, ili taj neko nes-tane, što nju nešto naročitoi ne pogađa (više je tužnazbog osećaja praznine iizostanka osećajazaljubljenosti). marina svevreme pokušava u jednojoslikanoj knjizi da pronađečovečuljka sa crveno-belombluzom u gradu (koji senalazi i na svim drugim lokacijama, selu, plaži, itd.).marina i martin u isto vreme čak ruše i zidove, saciljem da naprave prozore, posmatraju se, ali neznaju da gledaju upravo ono što traže. četuju prekointerneta, i u trenutku kada su hteli da razmenebrojeve telefona, kako bi se čuli, nestane struja. uisto vreme kupuju sveće u prodavnici; „drmne” ihstruja za ruke u trenutku kada su se sasvimslučajno dotakli. Sutradan, marina koristi lupu saciljem da konačno pronađe svog zagonetnogčovečuljka u knjizi, kogapronalazi (pogledavšikroz prozor) ispredzgrade kako šeta mal-tezera Susi. And theylived happily ever after.Happy end.

Film koji je,prema mišljenjusmešnog i malog fil-mofila poput mene, za-služio nešto većupažnju nego što jepomenutom pružena na festivalu (prvenstveno,ako ne i jedino, zbog sadržaja) jeste dokumentaracTibet u pesmama (Tibet in Song), film koji „baca”gledaoca iz udobne fotelje na pod; ukazuje nauzročnike problema koji izjedaju tibetance, govori

o gubitku njihovog kulturološkog pečata pred na-jezdom kineske komunističke ideologije, koja sevešto koristila muzikom kako bi započela ispiranje

tibetanskih mozgova (nekami samo neko kaže kako jesvejedno koja se muzikasluša!). tako su tibetanskifolklor i narodna muzikaposvećena temama izsvakodnevnog življenja(npr. pesme koje pratemužu krava, pravljenje put-era, pravljenje krova itd.)postepeno i sistematski za-menjeni kineskom popmuzikom, čija tematikavarira, od ljubavne prekoone koja propagira komu-nizam, do militarne (nar-avno, u kineskom duhu).reditelj filma ngvang čofelje u ranom detinjstvu za-jedno sa majkom prebegaoza indiju, ali želja da se vratisvojoj zemlji, narodu, gradu

i ocu nije splašnjavala kako je odrastao, i koštala gaje zatvora. Putujući i sakupljajući narodnu muziku,sa željom da ona ne nestane tek tako sa lica zemlje,jer je muzički izraz najbolje ogledalo jednog narodai društva, u ovom slučaju naroda tibeta, kineskamilicija hapsi na granici reditelja i bez zvaničnogsuđenja osuđuje na 18 godina zatvora (navodno,zbog prikupljanja materijala sumnjivog sadržaja),ali je ngvang u zatvoru bio šest i po godinazahvaljujuću buci koju je podigla njegova majka, te

su Kinezi podmeđunarodnim pritiskommorali da popuste i oslo-bode umetnika. ngvang in-tervjuiše tibetanke koje sumlade (sa 17 godina) zat-varane, i maltretirane (nekesu čak i umrle), jer nisuhtele da pevaju kineskuhimnu. o tragičnom udesusvih onih koji su se borili zagrad laso, za očuvanje ver-skih hramova (porušeni odstrane Kineza, tibetanci to

nazivaju „pakao na zemlji”) i muzike (koja je danasmiks kineskog i tibetanskog, pa čak i zapadnjačkog,što je tako skupa potpuno nerazumno ti-betancima), progovara ngvang.

44

Đubre, ali remek-delo

u kućnom zatvoru... ali ne kao ceca

Filmovi koji pripadaju ciklusu Ženska linija bave seproblemima žena (goruća tema danas i na prostorimaBalkana), čija inferiorna uloga u odnosu na muškarce, u poje-dinim zemljama i društvima, i dan danas funkcioniše po prin-cipima strogo kontrolisanog i omeđenog, zastrašujućeg,patrijarhata. Ponižene, eksploatisane, naročito kada je u pitanjutelo svedeno na objekat zarad zadovoljenja muškog roda, ženese bore za podnošljivije sutra.

igrani film inspirisan istinitim događajima (zbili na uli-cama grada Kaira) Kairo 678, egipatskog reditelja mohamedadiaba, sasvim je solidno realizovana drama. Pratimo priče trižene (različitih socijalnih statusa) kako zajedno istrajavaju, bezobzira na negodovanje porodica, u borbi protiv seksualnoguznemiravanja, koje je česta i nepravedno marg- inalizovanapojava na ulicama, u prevozu, i uopšteno na javnim mestimagrada Kaira i zemlje egipta. Prikazani su filmovi: Ružičastabanda (Pink Saris) – dokumentarac (potpisuje ga britanska red-iteljka Kim longinoto) o robovlasničkom položaju tzv. „nev-idljivih” žena, pripadnica najniže kaste u indiji, priča o Sampat– don Kihotu mladih devojaka koje pokušavaju da prežive ukućama, i na ulici, najmnogoljudnije indijske države utarPradeš ; Cena seksa (The Price of Sex), rediteljke i fotoreporteramim čakarove, za temu ima seks trafiking; dokumentarna bi-ografija, nemačko-američko-britansko-francusko ostvarenjeBalada o Dženesis i ledi Džej (The Ballad of Genesis and LadyGane) autorke meri lozije (rođena u Francuskoj, živi i radi unjujorku); dokumentarac Ćerke sudbine (Glűcksritterinnen), urežiji jekaterine Fedulove. španski crno-beli film Svi ste vikapetani (Todos vós sodes capitáns) mladog reditelja oliveralaksea dokaz je da solidna režija, i dobra fotografija (adutpomenutog filma) ne mogu da dođu do izražaja ako se dobrone razmisli o poenti dokumentovanja stvarnih događaja, moždao načinu na koji bi se priča koncipirala. Kako reče Hičkok – „filmnije fotografija ljudi koji govore”.

Festival Slobodna zona zatvorio je neobični grčki igranifilm Atenberg(Attenberg), rediteljke atine rejčel cangari. rad-nja filma je smeštena u izolovani industrijski grad pokraj mora,i odsustvo stanovništva, oblačno vreme, sterilne i hladnodočarane (bojom, linijom) prostorije u kojima borave protago-nisti odaju utisak hermetičnosti, dok se muzika benda Suicide,kroz čije pesme marina (ariane labed) doživljava i otkriva svet(postoji čisto da bi postojao, kao materija) oko sebe (intereso-vanje za bend je ujedno i kopča njenog seksualnog odnosa saneznancem), savršeno uklapa u priču.

na kraju, ostaje nam da se nadamo da će „sutrašnji” fes-tival Slobodna zona biti podjednako dobar (pa čak i bolji) nego„današanji”, a samim tim i posećeniji; pošto nam osim es-kapizma ništa drugo ne preostaje, u odnosu na svet kojipokušavaju da „nam organizuju” raznorazni prljavi političari(paradajz-fašisti, što bi rekao Svetislav Basara).

45

JelenaObradović

46

SUMRAKIZNAD

Festival srpskog filma fantastike 5/6.

Kada je prošle godine nije održan Festival srp-skog filma fantastike, mnogi su se pribojalida će završiti u kategoriji šteta-bilo-cakano

dešavanja u Srbiji koji, poput vilinih konjica,zablesnu na kratko, a zatim isto tako brzoiščezavaju, ostavljajući ljude da se češu zbog kojihfinansijsko-organizacionih problema ta neka man-ifestacija nije uspela. međutim, organizatori FSFF-a nisu 2010. godinu proveli dubeći na trepavicama,već radeći punom snagom i ove godine su se vratiliu velikom stilu: Festivalom u domu omladine iKinoteci u Beogradu u periodu od 13 do 16. okto-bra, i to dvobrojem 5./6., spremnim da nadoknadipropušteno najbogatijim sadržajem do sada.

Od sna do jave

ali otkud ovaj festival? ova manifestacija se,po zamisli jovana ristića i miroslava lakobrije,izrodila 2006. godine kao prvi žanrovski srpski fes-tival (u sklopu konvencije ljubitelja fantastike,BeoKon-a) i za kratko vreme postala samostalno iprepoznatljivo dešavanje ne samo u Srbiji, već i naprostoru bivše jugoslavije. jer, kao putujući festival,FSFF je obišao brojne gradove u Srbiji (Beograd,niš, zrenjanin, valjevo...), redovni je gost Grosman-

ovog festivala filma i vina u ljutomeru (Slovenija),posetio je hrvatski trash film festival u varaždinu,crnogorski Budva teatar Fest, kao i zecon, kon-venciju ljubitelja fantastike u zenici (Bosna i Herce-govina)...

i ne samo što je FSFF prvi žanrovski festivalu Srbiji, nego od svih žanrova baš fantastike; čini seda ona oduvek nosi to breme predrasuda sa kojimase suočava od strane kako laičke, tako i intelektu-alne javnosti, koja je bilo ignoriše, bilo odbija da jeshvati za „ozbiljan” deo umetnosti, u stilu pusti-decu-da-se-igraju. ovo je svakako paradoksalno jer,ne samo što je fantastika jedan od najraznovrsnijihžanrova, već i jedan od najstarijih – neosporno jeda su još u najranijim počecima književnosti našemprecima pale na pamet ideje iz kojih su se kasnijerazvile sve mitologije sveta, koje danas tako fascini-rano proučavamo. ali i pored svih dokazivanja, ipored svih briljantnih autora koji su se njome bav-ili, fantastika i dalje nosi zazor kao neka manjebitna grana umetnosti.

tim je još i značajnije što se baš u ovomnašem podneblju, gde i „ozbiljnija” umetnička deša-vanja imaju problema da se probiju, ovaj Festivalizborio za održavanje ne prvi, nego peti i šesti put.Svakako, ni tu nije moglo da prođe bez nipodašta-vanja, besmislenih problema i ometanja, ali lju-

47

BEOGRADA

p i š e : M i h a j l o V i t e z o v i ć

bitelji fantastike su svojom upornošću ipak isteralisvoje i napravili dešavanje na kojem se mogu sagle-dati ostvarenja ovogžanra kod nas. U Srbijiima fantastike?, čujemda se pitate. naravnoda ima, ali tek kad sesvi fragmenti slagal-ice, odnosnoraštrkana ostvarenjadomaćih filmadžijaentuzijasta okupe najednom ovakvomdogađaju, dobija sepuna slika. cilj festi-vala je, kako kažu or-ganizatori, „stvaranjenove bioskopske pub-like i obnovabioskopske mrežekao važnog deladomaće kine-m a t o g r a f i j e ,prikazujući pogradovima i selima al-ternativnu filmskustvarnost na srpskomjeziku”. i zaista, uspeoje da inspiriše mnogeumetnike i ohrabrisnimanje oko trideset kratkometražnih filmova fan-tastike svake godine.

u početku, sve to je bilo samo san. alizahvaljujući entuzijazmu i upornosti, postao je java.

Od sumraka do svitanja

organizacija i marketing su ove godine sja-jno obavili zadatak: na otvaranju u domu omla-dine, Sala amerikana je bila dupke puna, a nakonperformansa sa zmijama i vatrom koji su uveli pub-liku u mističnu atmosferu, glumac nenad „sin dra-gan” okanović je održao uvodnu reč i proglasiofestival otvorenim, i repertoar devetnaestkratkometražnih takmičarskih filmova za narednačetiri dana je mogao da počne.

njima je ipak prethodila dugo čekana pre-mijera filma Last Drop Miroslava Lakobrije,

jednog od glavnih „krivaca” za osnivanje festivala,koji je publici odavno poznat kao režiser horor fil-

mova (Tunel smrti,serijal Pacijent), aradio je i kaostručnjak za speci-jalne efekte namnogim domaćim fil-movima (Zona mrtvih,Srpski film, Nepri-jatelj).

Last Drop jerađen kao jedan vrloambiciozan projekat,sniman je uP e t r o v a r a d i n s k o jtvrđavi i zamkuporodice špicer uBeočinu, a govori odugom sukobu vam-pira i vitezova u sred-njem veku. režija,montaža, vizuelniefekti, ambijenti su svina visokom nivou iubedljivo dočaravajumračnu atmosferu,jedino ostaje nejasnozašto se insistiralo natome da replike budu

na engleskom? Kao filolog, nemam ništa protivstranih jezika, ali problem je u akcentu, tzv. sr-bglišu, koji jedini kvari utisak... ili je to samo mojelingvističko cepidlačenje? ruku na srce, lakobrijaje sam rekao da je prikazani film radna, a nekonačna verzija filma, pa možda ovaj aspekat i nećebiti bitan. takođe, film odastavlja utisak da jemogući početak i nekog dužeg projekta; ostaje namda pratimo lakobriju i vidimo...

ove godine, dešavanja su pokrivali raznisponzori: pored glavnih partnera festivala, domaomladine i jugoslovenske Kinoteke, medijski spon-zori su bili domino magazin i ugledni američkiSciFi kanal, čiji su filmski i serijski program promo-tivno prikazivani na kraju svakog takmičarskogdana. među prijateljima manifestacije su se našli iinstitut za transfuziju krvi (zbog vampira?), zatimambasada Hrvatske i akademija umetnosti.

ono što je još važnije, ove godine je FSFF odsmotre postao pravi festival, sa revijalnim, tribin-

48

skim i takmičarskim programom, žirijem(sačinjavali su ga pisac i izdavač Goran Skrobonja,dramaturg i strip-scenarista zoran Stefanović ipredsednik žirija, režiser mladen Đorđević), kate-gorijama i nagradom – statuom KOSKARA (eng.OSCULL), nešto koščatijeg rođaka onog zlatnogčikice iz amerike koga su dizajnirali Stevan aleksići nina vujasin.

na ceremoniji zatvaranja festivala nagradesu dodeli zombiji – u srpskoj narodnoj nošnji!Koskara za najbolje ostvarenje osvojio je film Say

Goodbuye to Turtles, reditelja Nikole Pavlovića, oposlednjoj agoniji i kraju čoveka koji je primoranod strane nedokučivih ljudi u crnom da preživljavaiznova i iznova strašne muke u stanu iz kog nemože da pobegne. Ko su ovi ljudi? verovatno ni samjunak nema pojma, ali zna jedno: od svih stavki saspiska stvari koje treba da uradi pre smrti, ostalomu je još da se oprosti sa malim kornjačicama izakvarijuma... Pavlović je sja-jno ispričao radnju bez jedneizgovorene replike, isključivose služeći vizuelnim jezikom iupečatljivom muzikom.

Koskar za najboljupriču pripao je Pulsu DamiraRomanova, koji se, kao ilakobrijin film, bavi vampir-ima, ali sa sasvim drugačijestrane: priča prati vuka,(mnogi će prepoznati milošaBikovića iz Montevidea),mladog vampira koji ne us-peva da kontroliše svoje hor-mone i žeđ za krvlju, pa jenjegova majka marta (vesnatrivalić) prinuđena da seizvinjavajući pobrine zanesrećne žrtve njegovih „ručkova”, dok im je zapetama tandem agenata Bia-e, smotani danilo ižustra anđa... ova urnebesna parodijska komedijaje zasluženo nagrađena, jer je obogatila ovaj festivaljednim originalnim i svežim pristupom.

žiri je takođe odlučio da za najbolje efektebude nagrađena interesantna stop motion ani-macija Kraljevstvo ogledala, autora Mirele Sebrići Marka Milovića, a za opšti utisak M29, zanimljivoostvarenje Nemanje Vojinovića.

što se tiče nagrade publike, sa najvećim bro-jem glasova je kao pobednik izašao Prvi maj:

Devojački bunar 2, apsurdna komedija MarkaBackovića, koja nastavlja na tragu njegovihprethodnih filmova Devojački bunar i Marti Mister-ija: između Smrti i Jave (i omažem mnogim fazon-ima iz istih): poznati strip-junaci, marti misterija injegov partner java polaze sa devojkama na izlet nalokaciju čiji su prospekt našli na Sataninom stolu(šta bi moglo da pođe naopako?), ali koje naseljavaopasna porodica manijakalnih ubica; u nizu jurn-java, farsičnih situacija, susreta sa dilanom dogomi mnogim gegovima, Backović je napravio jednudinamičnu i pitku komediju, pa nije ni čudo kako jepokupio simpatije publike.

Komšijska fantastika

naravno, ne treba nikako ispustiti iz vida ibogati propratni repertoar koga je u Kinoteci

svečano otvorio ambasadorHrvatske, mario zadro. naime,ovogodišnji gost su naši susedisa kojima smo nekad delilizemlju i kinematografiju, a kojisada doživljavaju uspon fan-tastike na filmu slično kao i Sr-bija.

u kinoteci su u okviruretrospektive prikazani i kla-sici, od prvog hrvatskog hororfilma Krste Papića, Izbavitelja(1967), preko zapaženih fil-mova zorana tadića, koje je re-alizovao prema scenarijimapoznatog hrvatskog piscaPavla Pavličića (u nominativu:Pavao), a to su Ritam zločina

(1981) i Treći ključ (1983). nezaobilazni su bili ianimirani filmovi jedinog jugoslovenskog dobitnikaoskara, dušana vukotića, Gosti iz galaksije (1981)i Sedmi kontinent (1986), kao i horor komedija Kr-vopijci dejana šoraka (1989).

Kako i sami organizatori ističu, filmovi s el-ementima fantastike su u jugoslaviji „nastajali inci-dentno, uglavnom uz prezir, nerazumevanje iignorisanje filmskog i kritičarskog establišmenta.”ali ova kolekcija pomenutih filmova ipak pokazujeda Hrvatska, kao i Srbija, ima dužu tradiciju fan-tastike na velikom platnu, na koju može da budeponosna.

49

Kako i sami orga-

nizatori ističu, filmovi s

elementima fantastike

su u Jugoslaviji „nasta-

jali incidentno, uglav-

nom uz prezir, nerazu-

mevanje i ignorisanje

filmskog i kritičarskog

establišmenta.”

Kao što je već rečeno, u Hrvatskoj je takođepočeo pre neku godinu novi uspon fantastike, te sutako svoje mesto našli i noviji filmovi, čak tripostapokaliptična i to: The Show Must Go On neviamarasovića, Vektor ivana rogara, Mjesto na kojemje umro posljednji čovjek ivana Perića, kao i crnohu-morna komedija koja je uzburkala duhove na Pul-skom festivalu, Šuma summarum ivana Goranaviteza.

Šta je to na nebu?

Pored filmskog, u domu omladine je organi-zovan i tribinski program: od „dubina podzemlja”u predavanju zorana lj. nikolića, publiciste i koau-tora Beograda ispod Beograda, preko „brda horora”dejana ognjanovića, koji je održao predavanje oretrospektivi hrvatskog filma fantastike, do„nebeskih visina” u gostovanju miroslava Kostića,predsednika udruženja nlo Srbija.

Do sledećeg viđenja...

i tako, nakon što smo izmerili krvni puls doposlednje kapi, okrepili se na devojačkom bunaru ipozdravili se sa kornjačama, stigli smo od sumrakado svitanja, kakve su bile ključne reči ovogodišnjegfestivala, jer iako se tvrdi da jutro pametnije, noć jesvakako daleko interesantnija. a koja bi bila ključnareč nakon što su se slegli svi utisci? Bez sumnje,ohrabrenje. jer, nakon svega viđenog i sjajnih im-presija, budućnost domaće kinematografije napolju fantastike deluje svetlije, i samo potvrđujeonu „Sve se može kad se Srbi slože”. a ljudi sa en-tuzijazmom i željom za radom ima, kao i onihspremnih da pogledaju njihova ostvarenja, ibudućnosti će biti dokle god bude tako.

a kakav će biti sledeći festival? Pa, u ovomtrenutku to ne mogu da vam kažem, ali sad ću dauskočim u svoj tardiS i prebacim se kroz vremedo njega, te tako – vidimo se tamo!

50

Kolo mrtvih: srpski narodni zombiji predstavljaju statuetu „Koskara”poslednje večeri festivala

51

MihajloVitezović

Ateljenoćnihmora:

MiroslavLakobrija

u svomelementu

Koskar: nikola Pavlović, autor filmaGoodbye turtles, za koji je nagrađen za naj-bolju režiju

52

uperiodu od 30. 11. do 5. 12. 2011. god. uBeogradu se održao sedamnaesti po reduFestival autorskog filma u bioskopskim

prostorijama: dom omladine, dvorana kulturnogcentra, dom kulture studentski grad, Kolosej iKinoteka. verna tzv. umetničkom filmu, publika jeimala priliku da odgleda osamnaest ostvarenja kojasu ove godine obeležila značajne filmske festivale(Kan, Berlin, venecija, potom Karlovi vari, njujork,london, toronto, itd.), neki filmovi sa manje us-peha (nominovani), neki sa više (nagrađivani). au-torski film nije, kako je ovogodišnji predsedniksaveta festivala reditelj Srdan Golubović (Klopka,Apsolutnih sto) rekao, žanr već drugačiji pogled nasvet, nasuprot konvenciji stoji nezavisnost; au-torski film koji, pred burom površnog i komerci-jalnog, pokušava da egzistira. „danas je dobrih

filmova sve manje, opada i broj obaveštene i obra-zovane publike, koja je i te kako značajna za uspehfilma” – nora Houp. Filmska publika se iznova iiznova vraća „starim” filmovima, naime, kao da jevreme (kada je u pitanju filmski jezik) stalo predvadeset godina. Potrošački mentalitet, kao i mo-bilna i tehnološka svest, isuviše brzo evoluiraju uodnosu na filmsku industriju. instant vreme, in-stant potrebe, ljudima treba „fast film”, gledaš, nerazmišljaš, malo osetiš, zaboraviš, a sit si (tu nemaviše mesta za „fizičko uživanje” i „fizičku bol” pod-staknutu pojedinim filmskim trenucima). terminpolitika autora (reditelj je jedini tvorac filma) for-mulisao je francuski reditelj Fransoa trifo, ali kakoje Puriša Đorđević primetio – o tome šta je autor,francuski teoretičari su pisali pre nego što su bilošta snimili (a gde je Hičkok, koji je i pre ustanovl-

53

p i š e : J e l e n a O b r a d o v i ć

„nema više ni priče, ni pričanja. Kao da nema ni sveta zbog kog vredi gledati,hodati i disati”

— ivo andrić, Prokleta avlija

jenog termina smatran autorom?); u svakomslučaju, nije lako odgovoriti na pitanje šta je au-torski film, po čemu se izdvaja u odnosu na drugefilmove, koji su to kriterijumi po kojima se „autor”razlikuje od običnog reditelja. ako se kaže - komer-cijalni film pravi pare, a autorski pravi umetnost –dolazi se do činjenice da postoje komercijalni fil-movi koji sadrže umetničke vrednosti, i do au-torskih filmova koji su lišeni umetničkog dejstva(filmovi Bergmana i Felinija se smatraju autorskim,neki iz njihovih opusa su na finansijskom poljuprošli poprilično uspešno). Kultura odumire,stvaralačka energija sama po sebi varira (od mestado mesta, vremena, umetnosti); danas sve zavisi odfinansija, i svi u tom smeru razmišljaju. reditelji senavikavaju na prelazak iz kinematografije u digi-talnu pokretnu zvučnu sliku (svako prevazilaženjeustaljenih principa je bolan i usporen proces), iinače, menjanje načina umetničkog izražavanja nemože a da ne prođe bez posledica. i čitav spektarproblema (društvenih, tehničkih, novčanih, iznadsvega ljudskih) dovodi do anemije na platnu – ane-mija je reč koja najbolje opisuje ovogodišnji festivalautorskog filma. Kada govorimo o organizaciji kojastoji iza festivala, za nju je prava reč – konfuzija. Fil-move ništa ne objedinjuje (gde je nit, šta je skeletfestivala); program, bilo glavni, bilo prateći, kao daje sastavljan u lošem gradskom prevozu na putu odtačke a do tačke B. ako želite da se posvetite i jed-nom i drugom programu, moraćete da se klonirate.novinu ne treba komentarisati, naročito prikaze fil-mova i određivanje žanrova. Plakat jedino i govorinešto o festivalu – ćutanje i tišina haraju svetom au-torskog filma, u Srbiji, i van Srbije. Glavni programovogodišnjeg festivala su obeležili sledeći filmovi:Zamena (Hahithalfut - režija: eran Kolirin), Tira-nosaurus (Tyrannosaur – režija: Paddy considine),Sram (Shame – režija: Steve mcQueen), Najboljenamere (Din dragoste cu cele mai bune intentii –režija: adrian Sitaru), Akacije (Las Acacias – režija:Pablo Giorgelli), Play (Play – režija: ruben ostlund),The Box (The Box – režija: andrijana Stojković), Vila(La fée – režija: dominique abel, Fiona Gordon,Bruno romy), Budućnost (The Future – režija: mi-randa july), Alpi (Alpeis – režija: Giorgos lanthi-mos), Michael (Michael – režija: markusSchleinzer), Pank nije mrtav (Pankot ne e mrtov –

režija: vladimir Blazevski), Faust (Faust – režija:aleksandar Sokurov), razvod: nader i Simon (Jo-daeiye Nader az Simin – režija: asghar Farhadi),Elena (Elena – režija: andrei zvyagintsev), Bilo jed-nom u Anadoliji (Bir zamanlar Anadolu’da – režija:nuri Bilge ceylan), Kuća tolerancije (L’Apollonide –Bertrand Borello), Pina (Pina – režija: Wim Wen-ders).

Prateći program Off Hollywood je predstavioostvarenja novije američke nezavisne produkcije.Kinoteka se posvetila reditelju živku nikoliću isledećim njegovim ostvarenjima: kratkometražnidokumentaraci - Polaznik (1973), Bauk (1974),Marko Perov (1975), Prozor (1976), Biljeg (1981),potom, dugometražni – Beštije (1977), Jovana Luk-ina (1979), Čudo neviđeno (1984), U ime naroda(1987) i Lepota poroka (1988).

Film Tiranosaurus (prvi dugometražni filmbritanskog reditelja Pedi Konsidinija) dobio je na-gradu za najbolju režiju (na međunarodnim festi-valima osvojio deset nagrada na polju režije iglume). radnja filma se odvija između dva ubistva;antagonista jozef (Peter mullan) na početku ubijasvog vernog mešanca šutirajući ga, a na kraju ubijakrvoločnog psa neandretalnog komšije. čovek jenesrećno, usamljeno biće sklono nasilju. Platonskaveza koja se postepeno razvija između jozefa i Haneje bazirana upravo na nesreći, na odsustvu ljubavi,na poniženju (naročito važi za lik Hane, koju na prvipogled bogati, savršeni muž fizički i mentalnozlostavlja). Hana je smrvljena žena (između osta-log, ne može da ima decu), koja jedinu utehu nalaziu Bogu i religioznom osećaju. jozef na nesvesnomnivou (sažalivši se, pokušava da vodi računa o njoj,što menja i njega samog upletenog u autodestruk-ciju) budi u njoj povređeno, okrvavljeno i razjarenobiće, i ubistvo muža je njeno ljudsko pročišćenje iizbavljenje na zemlji. Svaka scena je impresivna iupečatljiva na svoj način, ispraćena adekvatnommuzičkom podlogom, naročito kada Hana, modra,pada pored prozora, „priznaje” da je počinilaubistvo i traži od jozefa oproštaj i zagrljaj. Film kojije dobio Gran pri „aleksandar Saša Petrović” (uokviru festivala je otkrivena spomen-ploča kultnomreditelju aleksandru S. Petroviću) ostvarenje je ar-gentinskog reditelja Pabla Đorđelija Akacije. Film je

54

osvojio šest međunarodnih priznanja (na Kanskomfestivalu nagradu „zlatna kamera”); i fotografija jenajbolji segment filma. Pratimo vozača kamionarubija na njegovoj ustaljenoj, tišinom ispunjenojrelaciji Paragvaj – Buenos aires. učmalostkamiondžijskog življenja na putu pomeraju samrtve tačkemlada žena injena beba. rubi,tokom vožnje, savremena navreme (rediteljsuptilno razvijamogući početakz b l i ž a v a n j aizmeđu žene i ru-bija) posmatrabebu, koja, kao isve bebe, imasvoje potrebe kojese moraju utrenutku zado-voljiti (hrana,presvlačenje, spa-vanje, igranje) iupravo beba unjemu budi uspa-vanu nežnost kojuje nekada gajioprema svomesinu. ljudi vre-menom postanum e h a n i č k eigračke kojjima jejedina funkcijasavesno obavljenposao, ali moždau nekomtrenutku, negde, nečiji grč, plač, smeh, može da nasotkoči. nagrada za najbolji film festivala je dodeljenfilmu Sram britanskog reditelja Stiva makvina(Steve mcQueen). Film je osvojio devetmeđunarodnih nagrada, među njima i onu koju do-deljuje FiPreSci a, kada smo već kod venecije, na-gradu za najbolju mušku ulogu dobio je mihaelFasbender (michael Fassbender). Film Sram jedokaz KoliKo muzička podloga doprinosi atmos-

feri filma tj. radikalno utiče na poimanje slike kojojsmo kao recipijenti udarno izloženi. lično, ne pam-tim kada je neki film zahvaljajući muzici promenio,na neki način, koncept čitave filmske priče. Filmpodvlači melanholična verzija pesme New York,New York (Frank Sinatra) koju u noćnom klubu

peva mlada Sisi,suicidalna sestraB r e n d o n a(michael Fassben-der). u svetu,globalnom selu ukoje smo sepretvorili, u gradunjujorku (centruglobalnog sela)živi Brendon.Svaki dodir saljudskim bićima(sestrom Sisi,n a v a l e n t n i mšefom, kolegini-com sa posla), ipokušaj zbliža-vanja tih ljudi sanjime, neuspešanje i okončava sesramom. Bren-donu je lakše damasturbira uzkompjuter i nam a g a z i n ep o r n o g ra fs ko gsadržaja, da plaćaseks profesional-nim prosti-tutkama, nego daspava sa kolegini-

com marijanom, koju je prvo izveo na večeru priz-navši joj da mu je najduža veza u životu trajalačetiri meseca. znači, dijagnoza našeg sivog i ma-glovitog vremena – impotencija emocija, i životin-jski nagon koji se upražnjava, čisto da se neeksplodira; ni u čemu se više ne uživa, jer su ljudeod krvi i mesa zamenili monitori, ekrani, novinskipapir i oni kojima je posao, na nivou animalnog, daprividno zadovolje druge, uz novčanu nadoknadu.

55

Brendon, svakodnevno bombardovan svim aspek-tima pornografije, završava i sa muškom prosti-tutkom u noćnom gej klubu. ne obazirući se napozive Sisi, opšti sa dvema ženama (umetničkascena, kamera vešto prekriva hard core seks, upozadini pesma pod nazivom „Brandon” kojaneodoljivo podsećana temu filma TheRed Line, za koji jeHans zimmer radiokompoziciju), ali nalicu mu je grč, i uočima sram, jer u toisto vreme Sisi reževene i na smrt krvari(ne umire na kraju) unjegovom stanu, i onto pretpostavlja, dane kažem zna, ali po-tiskuje pred gladnomerekcijom. debi-tantski film (crno-beli) mlade rediteljkeandrijane StojkovićThe Box je nekakopreboleo, u duhu srp-skog filma, ozbiljneprodukcijske muke, iosvanuo posle šestgodina rada, i naplatnu. u pitanju jeadaptacija romanaThe Box SlavoljubaStankovića. radnjafilma se (naravno!)dešava devedesetihgodina u Beogradu, i(naravno!!) glavni likovi su sjebani, nema se para,jedan umire na apsurdan način (umesto u ratu, gineu saobraćajki), drugi (vatreni navijač crvenezvezde) odlazi zapakovan („fragile”) na utakmicu ulondon, treći se bavi muzikom, i pakujući paketeinostranih diplomata, pokušava da zaradi novackojim bi izdao album. Sve je pakovanje, osim za-kona (i tu i tamo po nekog filma). muziku za filmradili su bendovi veliki prezir, darkwood dub,Kazna za uši i autopark, za pohvalno dobru fo-

tografiju je zadužen dušan janković.

Film o kojem se mnogo pričalo, ali nije is-punio „velika očekivanja” publike, bez obzira nazlatnog lava, jeste pretenciozno i skupo ostvarenjeFaust (adaptacija istoimenog Geteovog remek-dela)ruskog avangardnog reditelja aleksandra

Sokurova. Prob-lem je gomila „in-formacija” kojimaste bombardovaniiz kadra u kadar,p r e k os c e n o g r a f i j e ,likova, dijaloga donačina, mislim narežiju, na koji jesve to „zapako-vano”, odnosno iz-montirano, i„ispeglano” nakraju efektima.Film Faust jevizuelni spektaklo doktoru Faustu,koji prodaje dušuđavolu zaradznanja, od kojegvas na krajuzabole oči (iglava), jer eksper-imentisanje sau s t a l j e n i mnačelima for-malnog izraža-vanja dovodi dokonfuzije i ner-

azumevanja nečega što je samo po sebi jasno.Razvod: Nader i Simin se trenutno na imdB listi na-jgledanijih filmova nalazi na 89. mestu, pokupio jeza sada 39 nagrada na festivalima, preko Berlina(zlatni medved za režiju), nju jorka do indije. red-itelj ašgar Farhadi (asghar Farhadi) otvara namvrata iranske građanske porodice onakve kakvaona danas jeste, naime, nije sve tako Baš tako crno,vezano za narod u iranu, kako se u medijima pred-stavlja, već je i sivo, i teget, i crveno i belo. Simin želi

56

da se razvede od svog muža nadera u želji da emi-grira, dok njen muž ne može nigde da ode jer jevezan za svog oca, koji boluje od alchajmera. da,alchajmer nije „američka bolest”, kako se nekakočudno i neprimetno prezentuje kroz filmove, većbolest gubitka pamćenja od kojeg mogu da obole ipripadnici nekih drugih naroda. i da, Simin je ženasa identitetom koju njen suprug voli i poštuje na istinačin na koji se supražnici vole i poštuju na zapadu.Porodični problemi, kako svakodnevni, tako ivanredni, prizemno su i realistično predstavljeni,dok se u pozadini naziru socijalne okolnosti i ne-maština koja vlada iranom i pretvara ljude u bićasklona laganju i krađi u trenutku kada je najos-novniji vid ljudske egzistencije ugrožen. Francuskifilm Vila je instant fest osveženje koje u svomrukavu „krije” tri aduta: koketiranje sa komičnim,do najsitnijih detalja izdefinisani svi likovi, pa čak imarginalizovani, i džarmušovska atmosfera (asoci-jacija na film Mystery Train, 1989). radnja filma jesmeštena u gradiću pokraj mora (osamdesete), ujednom malom hotelu. Protagonista oko kojeg sepriča (uzrok-posledica) plete jeste recepcionardom; u hotel dolazi bosa riđokosa devojka – vila, ipored ispunjavanja želja, ona se zaljublji u doma,potom, nakon ljubavnog čina (ples u moru) ostaneu drugom stanju, rodi bebu (umotaju je u kuhinjskukrpu, daju mleko iz flašice kečapa), međutim, poli-cija ih sve vreme juri zbog krađe benzina (vila je is-punila domovu želju vezanu za doživotno „imanje”benzina), i čitav niz neobičnih događaja (likovi buk-valno jure iz jednog u drugi) iznova vas, i iznova iz-nenadi, i mami osmeh na lice. dominik i Fiona,reditelji filma, ujedno i kompatabilan glumački par(dom i vila) koreografijom dočaravaju fizičkubliskost koja postoji između njih dvoje od trenutkakada su se upoznali. Zamena, drugi film izraelskogreditelja Kolrina je fijasko u odnosu na njegov pr-venac Poseta Benda (The Band’s Visit, 2007), koji jesasvim zaslužno na mnogim međunarodnim festi-valima pokupio dosta nagrada na polju režije,glume, scenarija. Stiče se utisak da je reditelj pone-sen uspehom pretenciozno krenuo u svoj drugiprojekat i potpuno izgubio kormilo nad istim.naime, film je od početka do kraja dosledan pričikoju pratimo, ali priča je sama po sebi dosadna.okej, pratimo plavokosog mlađeg muškarca koji

odluči da malo ispadne iz životnog konteksta u kojije zaglavljen (friški oženjen, radi) i počne da seskida ispred ogledala u hodniku zgrade, leži na as-faltu u garaži, sa komšijom se krije u atomskomskloništu, potom, zajedno leže na podu hodnikazgrade, vrište na prostorije za koje pretpostavljajuda su prazne i sl. možda je upravo poenta u be-spoentnosti, ali kako god, reditelj jednostavno nijeuzeo u obzir to da je film namenjen publici koju nečine on i njegovi bližnji, ili je u pitanju još jednodelo neshvaćenog genija. drugi film sa festivalatokom kojeg se bavite „blejanjem” u sat, mobilni ilišta već imate, jeste Play (kolaboraciono ostvarenjesledećih zemalja: švedska, Francuska, danska).Priča je zasnovana na istinitim događajima – grupa„pokvarenih” crnih dečaka (petorica) organizovanopljačka „dobru”, belu decu, tj. dva dečaka su bela, ijedan je azijat, koji svira klarinet. i crna deca mal-tretiraju belu decu i azijata, i bela deca, u paketu saazijatom, ne znaju šta da rade, uplašeni su iposlušni. crna deca pljačkaju, ogole belu decu i az-ijata, koja se na kraju vrate kući tokom noći, pa beliočevi posle određenog vremena napadaju crnudecu, sa željom da povrate ukradeno, ali uličnojsvađi prisustvuje savesna građanka sa tendencijomzabadanja nosa, i onda ona počne da pametuje idođemo svi skupa do generalnog zaključka – obo-jeni emigranti nemaju mogućnosti i obezbeđenubudućnost koju imaju bela deca. Sve je to vidljivo ičitljivo isuviše jasno da bi bilo potresno ipomerajuće.

ustanete, izađete iz sale, i kao da ničeg nijeni bilo (osim što se kazaljka na satu pomerila za dvasata). čovek je na dobrom putu da u 21.veku izgubisvoju ljudsku suštinu (bez priče, više nema ničoveka), i upravo je film „čudo” (u paketu sa drugimumetnostima) koje treba da sačuva čovekovusposobnost da ostane čovek. Filmu treba pružitišansu da istraje u tom poduhvatu, u rukama pub-like je infuzija... ako pomognemo najboljima da is-traju u donkihotovskom življenju i bavljenjuumetnošću, uticaćemo i na one „manje inspira-tivne” koji pokušavaju da na javi odsanjaju neštosvoje.

57

Mafetovi

Ako je neko obeležioprethodnu godinu na najvećojbritanskoj televiziji, to jesvakako Stiven Mafet, izvršniproducent i glavni pisac serijaDoktor Hu i Šerlok.

iaKo se čini da je teško zamisliti kako se slažu za-jedno odlike „inventivno, mračno i smešno“, ovenezbitove reči savršeno opisuju mafetov

kreativni rad, jer je podjednako kadar da vas u raz-maku od nekoliko trenutaka prvo iznenadi, zatimnasmeje do suza, a na kraju natera da se, kako toenglezi kažu, „sakrijete iza sofe“. način na koji vladaovim elementima jeste jedan od razloga zbog kojihje, zajedno sa džosom vidonom (Firefly, Dollhouse,Angel) među mojim omiljenim scenaristima, i imaosam tu sreću da ga slušam uživo na pariskomComicCon-u leta prošle godine.

ovaj energični škot, čije prezime upornopogrešno čitaju na Bi-Bi-Siju, magistrirao je na en-

gleskom jeziku na univerzitetu u Glazgovu, gde jeveć za vreme studija sarađivao na studentskoj tele-viziji (specifičan program u Britaniji gde svaki uni-verzitet ima sopstveni televizijski studio, gde jestudentima omogućeno da nezavisno produciraju iprikazuju svoj sadržaj), ali je svoj prvi posao dobiona sasvim nesvakidašnji način. naime, Bi-Bi-Si jesnimao jednu seriju u školi gde je predavaoStivenov otac, Bil mafet, koji je producentimaizložio ideju za seriju o đacima koji vode svoj škol-ski časopis. Pošto im se ideja dopala, tražili suprobni scenario, na šta je on pristao, pod uslovomda ga napiše njegov sin. Producentkinja SandraHejsti se seća da je to bio „najbolji prvi scenario kojije ikad pročitala“.

59

momci

p i š e : M i h a j l o V i t e z o v i ć

„(mafet) je ekscentričan, stidljiv tip... njegovo pisanje je i inventivno, i mračno,i smešno.“

— Džejms Nezbit, britanski glumac, govoreći o seriji džekil

60

Od malih senogu

počinje:deseto-godišnji

Stiven Mafetprešao je

put odobožavaoca...

... do Bi-Bi-Si-jevog scenariste, na slici sa svojimkolegom, glum-cem i scenaris-

tom Markom Getisom

nakon zapaženog uspeha Novinarskedružine gde je autor svih četrdeset i tri epizode uperiodu 1989–1993. bio sam Stiven – nastavio jeda niže uspehe sa sitkomima koje je bazirao nadogađajima iz privatnog života, kao što su Kreda(koji se odnosi na njegov profesorski rad u školi);zatim, 1991–1995, Komično razilaženje, koje govorio razvodu što je usledio kad ga je prva žena prevar-ila; kada je saznao da je njen ljubavnik fan njegoveserije, mafet je navodno uzviknuo „Pa, jel morao dami tuca ženu? većina obožavalaca mi samo napišepismo!“ što je i ubacio kao repliku svom alter-eguu seriji; konačno, u periodu 2000–2004. pisao jeParove, seriju baziranu na braku sa drugom ženom,producentkinjom Sju vertju.

ipak, i pored svih sitkoma koje je pisao inagrada koje je dobijao (za najbolji dečiji programi za najbolje komedije, između ostalog) u pravužižu pažnje je stigao tek 2005. kada ga je njegovprijatelj, producent i scenarista rasel t. dejvis poz-vao da sarađuje na „oživljenom“ serijalu Dok-tora Hua, te je mafet 2008. osvojio BaFta-ui Hugovu nagradu za epizodu Treptaj, štonijednom scenaristi originalnog serijala zadvadeset šest godina nijedanput nijepošlo za rukom.

međutim, tu se nije zaustavio –već 2007. je bio zapažen sa mini-serijom Džekil, modernizovanomverzijom čuvenog romana robertaluisa Stivensona, a od 2010. pot-puno iznenadio britansku publiku jošjednom modernizacijom , Šerlokom, kojuje uradio u saradnji sa markom Getisom,sa avanturama najpoznatijeg privatnogdetektiva... ali u XXi veku.

na ComicCon-u u Parizu, gde sam imaoprilike da pristvujem prvo njegovom masterklasu, a zatim i intervjuu, Stiven mafet je govoriodosta o svojoj karijeri i serijama na kojima radi, alii o samom procesu pisanja. na pitanje intervjuisteda li je povlađivanje publici ključ njegove popu-larnosti, odgovorio je da jednostavno „piše on-akve priče kakve bi sam voleo da gleda“ i da je,pored svih narativnih trikova za održavanjepažnje publike ipak najvažnija sama osnovnapriča, „jer se loša priča ničim ne može poprav-iti“; ma koliko ovo jednostavno zvučalo, čini se

da veliki broj scenarista upravo to zaboravlja.

mafet je inače poznat i po dinamičnoj komu-nikaciji sa fanovima svojih serija, sa kojima održavauglavnom dobre odnose (ne računajući slučaj kadase razbesneo zbog curenja nekih spojlera za Dok-tora Hua kao i nezadovoljstva obožavalaca zbognjegovih eksperimentisanja u toj seriji), i čestoodgovara na njihova pitanja na Tviteru šalama ilimisterioznim nagoveštajima... osim kada ga uhvatena nekoj škakljivoj rupi u zapletu, kada im skrećepažnju sa uzvikom: „Gle, mačići!“ ni fanovi svakakone ostaju dužni, nadevaju mu razne nadimke kaošto su ‘the Grand moff’ (po liku iz Ratova zvezda),ili ‘the moffmeister’, dok sami sebe nazivaju ‘the

moffia’.

Mafetovi momci

LudAK

možemo slobodno reći da je Doktor Huverovatno najpoznatija britanska naučno-fantastična serija, ušavši u Ginisovu knjigu

rekorda kao najduži SF tv program svih vremena,čiji je originalni serijal (tzv. Klasični serijal) emito-van na Bi-Bi-Siju bez prekida u periodu od 1963. do1989, kada je otkazana. nakon što je pokušaj da seserija oživi tv filmom iz 1996. propao, ovo je tekpošlo za rukom raselu t. dejvisu 2005. godine, iserija traje i danas.

doživljaji doktora, ekscentričnog pripad-nika vanzemaljske rase vremenskih lordova, kojiputuje kroz prostor i vreme, već pola veka uživastatus britanskog fenomena. doktor koristi vreme-plov zvani tardiS (skraćeno od time and relativedimensions in Space), čije se kameleonsko polje za-glavilo u obliku plave policijske govornice izpedesetih, i ono je postalo simbol ove serije.

ono što čini doktora drugačijim od drugihSF likova je sposobnost vremenskih lordova da se,kada se nađu na samrti, regenerišu, odnosnozamene svaku ćeliju u organizmu i dobiju novo teloi nešto drugačiju ličnost, ali ostaju ista osoba. ovoomogućava da se serija ne bude ičim ograničena,jer je regeneracijom moguće zameniti glumca, a dalik ostane isti. Prvog doktora je tumačio vilijamHartnel, a ulogu trenutnog, jedanaestog doktora,met Smit.

Stiven mafet je oduvek bio obožavalac Dok-tora Hua i često priča kako je napisao i poslaočelnicima Bi-Bi-Sija scenario za jednu epizodu, alisu ga odbili „...pošto su želeli nešto drugo. a i imaosam osam godina.“ Kasnije se šalio da je cela nje-gova scenaristička karijera bila tajna zavera da bipisao za seriju.

63

"ne, vidi, tu je jedna plava kutija. veća je unutra nego što je spolja. može daputuje bilo gde kroz vreme i prostor a ponekad tamo i gde je potrebno da bude.a kada se pojavi, unutra je tip zvani doktor i dešavaće se naopake stvari i on ćedati sve od sebe da ih sredi i najverovatnije će uspeti jerbo je fenomenalan. asad sedi, umukni, i gledaj treptaj."

— Nil Gejman, britanski književnik i scenarista, uspešno sažimajući 49 god-ina istorije doktora Hua

SAPLAvoM GovoRnicoM

i, kadaje konačno ob-novljenja 2005,želja mu se ispunila,pokazavši fanovima da snoviponekad ipak uspeju da se ostvare.i ne samo to, već su u skoro svakoj narednoj se-zoni njegove epizode proglašavane najboljimzahvaljujući mračnim i originalnim zapletima.

naime, dok su tipična ‘čudovišta nedelje’ uDoktoru Huu najčešće bili uobičajeni jezivi vanze-maljci sa gomilom pipaka koji žele da naprave in-vaziju/ unište univerzum / asimiluju sva živa bića,naspram njih mafetove kreacije kao što su jedandečak sa gas-maskom, mehanizovane lutke, statueanđela koji jecaju ili nevidljiva bića koji žive usenkama ne deluju tako strašno, zar ne? ipak,prema glasanjima gledalaca, njegove epizode suprepoznate kao najstrašnije. razlog za to leži utome što njihova strava leži u psihologiji, budući dakorespondiraju sa primalnim ljudskim strahovima:na primer, vašta nerade iz Tišine u Biblioteci evoci-raju iskonski strah od mraka i senki; jecajući anđelisu povezani sa frojdističkom „unheimliche“ teori-jom koja tumači ljudski odnos prema očima;konačno, rasa tihih (the Silents) koji vam iščeznu

iz sećanjaonog trenutka

kad skinetepogled sa njih ima

svoju osnovu u perifernojiluziji, pojavi pri kojoj vam se čini

da ste krajičkom oka videli nešto, a onda se is-postavlja da vam se učinilo. ovo ih je sve učinilo na-jstrašnijim, ali zato i najomiljenijim ‘čudovištima’.

mafetov san da radi na Doktoru Huu se podi-gao za još jedan stepenik kada je 2010, nakončetvrte sezone, rasel t. dejvis napustio seriju zaraddrugih projekata i prepustio Stivenu mesto glavnogpisca i producenta. tako je dobio priliku da imapunu kreativnu kontrolu nad serijom.

Sezona pet je gledaoce dočekala u punomtrku, sa novim doktorom, jedanaestim po redu,koga sada tumači met Smit. on je sa svojih 26 god-ina najmlađi glumac u istoriji koji je dobio tu pri-liku, što mu nije smetalo da odmah osvoji publikusvojom lucidnom glumom. „doktor je veomaposebna uloga, stoga potreban je veoma posebanglumac da ga igra. treba da je i star i mlad u istovreme, i naučnik i heroj, i bezobrazni srednjoškolaci mudri starac univerzuma. čim je met prošao krozvrata, i oduvao nas sa smelim i potpuno novim pris-

64

Ne dolaze u miru: plakat šeste sezone, sa ejmi (Keren Gilan), doktorom(Met Smit),i Rorijem(Arturdaril)

tupom ovom vremenskom lordu, znali smo da smoda je on naš čovek“ – rekao je mafet za njegov kast-ing.

Kao saputnica u tardiS-u mu se pridružilaškotska glumica Karen Gilan kao ejmi Pond, za kojuje glavni pisac prokomentarisao da je „zabavna, vis-prena, divna i seksi. ili škotkinja, što je brži načinda se kaže sve to.“ vatrena i crvenokosa ejmi setako kao sušta sušta suprotnost doktoru sjajno uk-lopila.

što se same priče tiče, mafet je imao nameruda napravi narativni luk, tzv. Story arc koji će seprostirati na više od jedne sezone i uključivati mis-teriozni pokret znan jedino kao „tišina“ („the Si-lence“) sa skrivenim i zlokobnim namerama.

na ovaj narativni luk nastavila se šesta se-zona, koja je počela eksplozivnom dvodelnompričom, i koja je prvi put u istoriji serijala (neračunajući tv film) smeštena i snimljena u americi,i to sa velikim bužetom. ova sezona je bila prepunaiznenađenja i preokreta, ali i emotivnih momenata,gde se posebno ističu epizode koje su pisali nil Gej-man i tom makrej.

međutim, nije sve išlo tako glatko, i kritičarii fanovi su zamerili mafetu što se previše koncen-trisao na story arc i eksperimentisanje, i time nesamo zanemario one elemente koje su činili srž nje-govog pripovedanja, već i otvorio neke rupe uzapletu, pogotovo u finalu sezone, koje nije ispunilo

očekivanja; i zaista, moram priznati dasam, pretrađujući razne fan-forume,video mnogo teorija gledalaca koje su biledaleko bolje od onog što je ispalo na krajui zato shvatam razočaranja. mafet je,verovatno i sam svestan toga, objavio daće naredna sezona biti sačinjenaisključivo od „singl“ avantura bez nara-tivnog luka.

met Smit, kojije ranije potvrdio daće i dalje igratidoktora, rekao jeda je, nakon štomu je mafetpokazao sce-nario prvee p i z o d es e d m e

sezone, pao sa sto-lice od oduševl-jenja. a na pitanješta očekuje od 50.jubileja serije kojenam dolazi 2013.godine (za nekeprethodne godišn-jice, 1973. i 1983. supravljeni posebnispecijal-serijali) ,Stiven mafet je odbioda otkriva išta, ali jeobećao da će da bude„ogromno“. iz ovihnagoveštaja naslućujese da on ima jošpokoji adut u rukavuda iznenadi fanove.živi bili – pa videli!

65

Trejler za šestu sezonu

Vatrena:Škotska glu-mica KerenGilan kao ejmiPond

Mafetovi momci

ŠeRLoK

FraGiliS Kada sam prvi put čuo da Bi-Bi-Sisprema seriju o šerloku Holmsu smeštenu umodero doba, odmah sam se narogušio. Kao

obožavalac ovog detektiva, ne samo što sam čitaopriovetke ser artura Konana dojla, već se i na-gledao nebrojenih adaptacija, od one očajne verzijeBaskervilskog psa sa Piterom Kušingom iz 1959.(gde, pored drugih prolupa, ispada da je Stej-pltonova sestra neka zla hipi-veštica), preko

odlične Granadine serije sa džeremijem Bretom(onako kako je on umeo da poskoči i uskliknenakon rešenog slučaja, nijedan glumac nije uspeoda ponovi), sve do ovog novog, pomalo ciganskog iraščupanog Holmsa koga tumači robert dauni džu-nior u ričijevoj stimpank verziji (za koju se čini damnogo više duguje džejmsu Bondu i ranijimričijevim filmovima nego dojlovoj kreaciji, ali se nemože poreći da ima izvesnog šarma).

67

„Sve što je bitno u vezi sa Holmsom i votsonom je isto. originalne priče Konanadojla nikada nisu bile o smokinzima i petrolejkama. one govore o briljantnojdetekciji, zastrašujućim negativcima i zločinima koji lede krv u žilama – i,iskreno, dođavola s krinolinom. drugi detektivi imaju slučajeve, šerlok Holmsima pustolovine i to je ono što je važno.“

— Stiven Mafet, u intervjuu telegrafu

HoLMS, dRuGi PuT MeĐu BRiTAnciMA

nažalost, velika većina adaptacija naginje ka„očajno“ strani skale radije nego ka „sjajno“, a za-misao o jednom šerloku u XXi veku nije mi se koti-rala visoko na toj lestvici... bez obzira na vest da jerade Stiven mafet i Britancima dobro poznatiglumac i scenarista mark Getis.

zato sam, pred gledanje prve epizodeStudija u ružičastom (aluzija na, naravno, prvu do-jlovu priču o Holmsu, Studija u skerletnom), zauzeomesto ispred ekrana naoružan kriticizmom i kor-pom trulog paradajza, spreman da je odmah os-udim. međutim, devedeset minuta programa jeprošlo i ostao sam da sedim neko vreme pre negošto sam priznao sebi: „Damn, ovo je dobro.“

i zaista jeste. ne samo što su se glumci i pro-dukcija pokazali dobrim, to je za Bi-Bi-Si standard,

nego su autori sve moguće poznate inepoznate motive vezane za Holmsapokupili, obrnuli, subverzovali ih ipoigrali se na njima, stvorivši neštopoznato, a opet potpuno originalno.elementi iz dojlovih priča su tu, alinikako nisu ono što biste očekivali.za početak, doktor džonvotson se u prvoj epi-zodi vraća kao in-valid iz rata uavganistanu; uoriginalnoj Studijije takođe u pi-tanju avganistan-ski sukob, ali drugianglo-afganski rat(1878-1880); komenta-rišući ovo, mark Getis jeprimetio: „to je isti ratsada, pomislio sam.jedan te isti nerazrešivirat.“ dalje, u prvobitnoj

pripovetci Holms uzima votsonovdžepni sat i u trenutku, ana-lizirajući ga, izvodi sve pojedinostio njegovom životu, uključujući ito da ga je dobio na poklon odbrata Harija. u ovoj seriji je sveisto, samo sa mobilnim telefonomi preokretom na kraju kada ga vot-son ispravlja i kaže mu da je Hari za-pravo nadimak njegove sestre, kojaje inače lezbejka.

takođe, što je važno istaći,jeste da niko nije samo tresnut umoderno doba, već je svakotehničko sokoćalo funkci-on-alno, kao to što šerlok ima svojsajt preko koga nudi svoje us-

68

luge „detektiva konsultanta“, a votson vodiblog u kome piše o njihovim doživljajima(„Bio bih izgubljen bez svog blogera“, kažemu Holms, što je skoro ista čuvena fraza izpripovetke, gde umesto „blogera“ kaže„bozvela“, aludirajući na džejmsa Bozvela,čije je ime postalo sinonim za biografa), aoba ova sajta su dostupna i u „stvarnomživotu“: na šerlokovom sajtu se objavljujurazni logički zadaci u čijem rešavanju pose-tioci mogu da učestvuju, dok se na

džonovom blogu mogu naći opisi njihovihslučajeva sa komentarima likova iz ser-ije.

Konačno, treba li da napominjem dasu rešenja slučajeva izmenjeni? imam uti-

sak da su se mafet i Getis strašnozabavljali pružajući aluzije na originalne

priče i tako skretali s traga onekoji su upoznati sa razrešen-

jima.

Glumački tandemmartina Frimena (kojinema nikakve veze s

morganom Frimenom) iBenedikta Kamberbeča

(koji priznaje da i samima problema sa izgo-varanjem svog prezi-mena ponedeljkomujutro) izvanrednosu se dobro složili uulogama razumnog

doktora, to jestekscentričnog detektiva,

čiji odnos pružaneočekavanu dinamiku u

svakoj epizodi.

naravno, kako se psihologija razvila od do-jlovog doba, u modernom društvu svi se osećajupozvanim da analiziraju njihov odnos, tumačećivotsonovu namćorastu prirodu kao posledice post-traumatskog stresa i doživljaja iz rata, a Holmsovu

Trejler za drugu sezonu

A baterijske lampe moraju biti bolje odfenjera...

antidruštvenost i manjak empatije kao sociopatijupomešanu sa aspergerovim sindromom... a da i nepominjemo tabloide koji uporno pokušavaju dadokažu da su njih dvojica homoseksualci.

ima tu još mnogo detalja, (moderni šerlok,naravno, ne puši lule... on koristi nikotinskeflastere), kao i aluzija na dojlove priče (smatram serelativno dobrim poznavaocem, ali čak i kao takavnisam uspeo sve da ih pohvatam) u ukupno tri epi-zode prve sezone; poredStudije u ružičastom, tu su senašli i Slepi bankar, baziranna Znaku četvorice, kao i Ve-lika igra, koja je zasnovana nanekoliko različitih sukoba samorijartijem. Šerlok je,očekivano, obasut hvalom sasvih strana, i od kritičara i odobožavalaca, koji su, takvikakvi su, odmah počeli da sežale i kukaju: „zašto samo triepizode?“ na šta je Stivenmafet na pomenutom Comic-Con-u duhovito odgovorio„Gaj riči je napravio samojedan!“

no, kako je došlo doideje za jednu ovakvu seriju? Prema rečima mafetai Getisa (koje su fanovi od milošte krstili „mofftissteam“) ideja im je pala na pamet kad su se našlijedan naspram drugoga u kupeu voza na relacijilondon-Kardif kada su shvatili da, začudo, od svihdela iz „epohe“ nikome još nije palo na pamet danapravi modernu verziju šerloka Holmsa (a toga senije čak ni džejn ostin spasla) i da, ako njih dvojicato ne naprave, neko će ih već preteći. ostalo je, kakose kaže, istorija. a nakon velikog uspeha prve se-zone, odmah su se bacili na kreiranje druge za kojusu izabrali tri najpoznatije priče iz ‘šerlokverzuma’:

Skandal u Belgraviji (baziran na Skandalu u Bo-hemiji), Hrtovi Baskervila (Baskervilski pas, nar-avno) i Rajhenbaški (vodo)pad (prema Poslednjemproblemu, koji je dojl napisao u nameri da seratosilja svog junaka), u drugoj sezoni koja jeprikazana januara ove godine.

možda sam je se malo i bojao, jer se čestodesi da neka serija u prvoj sezoni uzleti, a onda pot-puno padne u drugoj, ali moje sumnje su, na sreću,

potpuno razvejane. odakleda počnem? Briljantna laraPalver (na slici) kao dosaddefinitivno najprovokativnijairena adler, kao seksisadomazohistička domina (!)a istovremeno superin-teligentna žena u stanju danadmaši i samog šerloka,koji se možda čak zaljubi unju? štiklirano! Potpunopreokrenuta horor priča odemonskom psu sa vo-jnom bazom „Baskervil“ ukojoj se vrše genetskieksperimenti na životin-jama? štiklirano. neopi-sivo napeto finale sasrceparajućim krajem i

lukavim morijartijevim igrama koje dovode došerlokove (navodne) smrti? štiklirano. i sve toostajući verni osnovnim dojlovim idejama.

Svakako, mogu da idem još dalje i pišemhvalospeve za ovu seriju do prekosutra, ali najboljeće biti da sad stanem i prestanem da vam otkrivamda biste mogli sami da je pogledate... a onda dagrizete nokte dok nam se na jesen ove godine, kakomafet i Getis obećavaju, ne stigne treća sezona inove tri epizode moderne šerlokijanske lucidnosti.

Ne samo što su seglumci i produkcija pokazalidobrim, to je za Bi-Bi-Si stan-dard, nego su autori svemoguće poznate i nepoznatemotive vezane za Holmsapokupili, obrnuli, subverzo-vali ih i poigrali se na njima,stvorivši nešto poznato, aopet potpuno originalno. Ele-menti iz Dojlovih priča su tu,ali nikako nisu ono što bisteočekivali.

74

mitologija – podsvest nekadašnjeggrčkog društva, za koje se ne kažetek tako da je kolevka civilizacije;

ali i danas, uronjeni u post(post)moderno, progre-sivno, potrošačko društveno, državno, i kakvo sveveć ne, uređenje, ne možemo bez osvrta na mit kaofenomen. mnogi umetnici, i dan danas, inspiracijupronalaze upravo u antičkim mitovima. značajnievropski filmski stvaraoci poput Pijer Paola Pa-zolinija i larsa fon trira vaskrsavaju drevna vre-mena, njihove tragične heroje i heroine, procesomekranizacije, kako bi nam približili duh prošlih vre-mena, i napravili paralelu između nekad i sad. Pi-tanja koja su mučila atinjane, dramatičaraeuripida, muče i današnje pisce, slikare, reditelje,obične smrtnike.

mitovi su neodvojivi od sna, ali san je indi-

vidualan, dok su mitovi plod ljudi, plod ljudske za-jednice kojoj uvek treba unutrašnja kočnica – sis-tem moralnih vrednosti, ako ništa drugo, da nepovređujemo prirodu i ljude kojima smo okruženi.mit koči haos kome čovek, dokaz za to je „razvoj”autodestruktivnog čovečanstva, na nekom (animal-nom) nivou svesti uvek mazohistički teži. mit imareligijsku, estetsku i saznajnu funkciju, on na jedanalegorični način ukazuje kakav je doživljajdruštvenog i kosmičkog poretka u nekoj kulturi(kasnije - naroda, nacije). mitovi su refleksčovekove fantazije povodom objektivnihdogađanja, prema naturalističkoj teoriji, dok premaanimističkoj teoriji, pokretač za stvaranje mitovajesu subjektivni doživljaj sveta, sećanja i snovi, ali,kako god bilo, mit je neodvojivi deo kolektivnosvesnog. mnogi teoretičari smatraju da se estetska

75

MedejaMitski arhetip nekad i sad

p i š e : J e l e n a O b r a d o v i ć

jaSon: „tvoj ponos je tvoja nesreća, medeja.”medeja: „a tvoj ponos, jasone, tvoja sreća.”

— Medea (1988), lars fon trir

rešenja nalaze u nesvesnom delu duše i uma. Frojdje polazio od lično nesvesnog, kako bi pokušao daobjasni zašto se neko umetnošću bavi, ili istudoživljava (i kako), dok je jung polazio od kolek-tivno nesvesnog. Kod junga i psihoanalitičaranalazimo da je saznajni sadržaj nekog umetničkogdela „libidarne, erotske” prirode. čuveni mit omedeji, tragičnoj heroini koja ubija svoju decu kakobi se osvetila mužu, prisutan je već vekovima, živi,svedoči kakav je položaj žena bio nekada, a tajpoložaj u društvu skoro pa i nije evoluirao, tako daanalizom dolazimo do zaključka: čovek se suštinskine menja, problemi vezani za njega su identični, istioni koji su opsedali antičke umove opsedaju i mod-ernog čoveka, jer ljudska priroda je nepromenljiva,i sve u svemu, iz Platonove pećine se ne može izaći.

euripid, poslednji klasikgrčke tragedije, prikazao je u svo-jim delima ljude onakvim kakvioni jesu u stvarnosti; bavio sečovekom, njegovim strastima,karakterima, kritikovao stara reli-giozna verovanja i koristeći se mi-tovima iznosio stavove vezane zaporodicu, brak, ljubav i životuopšte u tadašnjem polisu. medejase 431. god. p. n. e. prvi put igralapred publikom koju su činiliuglavnom muškarci.

medeja–- čarobnica, po-mogla je jasonu i argonautima pri-likom njihovog poduhvata u graduKolhidi oko zlatnog runa, koje ječuvao njen otac ejet. jason je bioHerin i atenin ljubimac, one su uzpomoć afrodite rasplamsaleljubav u medejinom srcu, pa je onaubila i svog polubrata kako bi sedomogla zlatnog runa, i odmet-nula se od zemlje i oca. Sveti sekralju Peliji, jer je poslao jasona daizvrši taj opasan zadatak, naime,pred njegovim ćerkama rasko-madala je ovna, potom ga podm-ladila, pretvorivši ga u jagnje, štosu Pelijine ćerke učinile svome ocuu želji da ga podmlade, i tako gaubile. Pelijin sin akast proteraće

medeju i jasona, te oni odlaze u Korint (Korint je,inače, bio jedan od saveznika Sparte, sa kojom jeizbio rat neposredno pred izvođenje drame). u Ko-rintu jason zarad kraljevstva i položaja napuštamedeju, kako bi se oženio ćerkom kralja Kreonta.Ponižena kao žena, supruga i majka, medeja nevestipoklanja haljinu koja gori, zapaliće se Kreontovokraljevstvo. medeja ubija svoju i jasonovu decu, iupravo je taj čin čedomorstva intrigantanvekovima, ne samo umetnicima već psiholozima iteoretičarima. euripid zaplet razrešava pojavommedejinih zmajeva, na kojima odlazi u atinu kodkralja egeja, sa leševima svoje dece, ne obazirući sena jasonove molbe da mu dozvoli makar da ihdodirne. euripid nam u okviru izlaganja medejeoslikava i navodi razloge zbog kojih je žena bila (iostala) podređena muškarcu, i kao takva osuđena

76

Sve fotografije uz ovaj članak su izpredstave Medea ruske rediteljkeDijane Dobreve, baziranoj na tek-stovima Euripida, Milera, Borhesa iVaska Pope (link)

na doživotnu nesreću i poniženje; Grk se ženi, ne izljubavi, već da sebe i državu produži preko žene(koja, uzgred, mora da poseduje miraz), i on je ap-solutni gospodar ženinog tela (žensko telo u službizadovoljenja i rađanja, medeja smatra da je bolje uboj ići nego podnositi porođajni bol). trebanapomenuti da je žena pre venčanja bila vlasništvooca, a da nakon venčanja pripada mužu, tako da seocu i domu više ne vraća. žena koja se razvodi „nalošem je glasu”, i čak i ako je muž preljubnik iliglavni krivac razorenog braka, deca pripadajumuškarcu. euripidova medeja svoje izlaganje za-vršava rečima da niko na svetu nije svirep i besankao prevarena i ostavljena žena. ako je žena stica-jem društvenih okolnosti svedena (omeđena) napostelju, ona svoju teritoriju brani kao lavica, i svesveto prestaje da bude sveto, pa čak i materinstvo,

jer upravo ta jedina njena prednost jeste ahilovapeta muškog roda, i sam jason smatra da bi semuškarci spasili bede kada žene ne bi rađale. jasonmedejinu reproduktivnu (i jedinu u društvu)funkciju koju je obavila potvrđuje rečima: „Više decene treba tebi!”, dodajući pri tom kako želi svojimsinovima da „podari” braću, i on ne razume ženskignev i zlo koje izbija i kulja kada se uzurpira„bračna ložnica”. njega ne zanima princeza zbogstasa i lika, već kraljevstva i bogatstva. žena se uantičkom, patrijarhalnom, svetu vezuje za emociju,muškarac za razum, i svako otvoreno pokazivanjeemocija bilo bi osuđeno kao ženskasto i kao takvo,pogrdno po muškarca.

medeja razmišlja o samoubistvu, ali ona idedalje, ubija sinove, i taj čin joj veoma teško pada,

ona uzdiše, jeca, plače sve vreme,ali njena dvostruka marginal-izacija (ne samo kao žene, već ivarvarke, tj.strankinje u Heladi),koju joj je nametnuo onaj koga jevolela telom, srcem i dušom, čakse zarad njega, jasona, uspro-tivila ocu i zavičaju kome ne smei ne može da se vrati, dovela ju jena samu ivicu ponora, i nagnutanad provalijom ona deluje, nijepasivna kao što se od ženeočekuje, ali jeste potvrdaverovanja da je žena iracionalnobiće u čijoj prirodi nije da činidobra dela.

Koliko i kako pati medeja(„odbija hranu, skrhana bolomleži, sve vreme u suzama topi”)saznajemo od dadilje na početkudrame, dadilja čak savetujeučitelja da decu sklanja od majke,jer se u njenim očima samomržnja zadojena osvetom vidi.medeja je sve vreme na sceni,dolazi u kontakt sa dadiljom, ja-sonom, Kreontom, egejem,i iz di-jaloga sa njima saznajemo šta sedešavalo pre nego što je jasonotišao od nje i ostavio je samu sasinovima. medeja sinove ubijamačem, ubija ih kao muškarac,

77

jer prema savremenim istraživanjima muškarcidecu ubijaju iz osvete, kako bi ženi naneli zlo. red-itelj Pazolini ima drugačije viđenje, i prihvatljivije,kada je u pitanju smrt dece, naime, medeja ih ritu-alno kupa u buretu, potom uspavljuje u krilu,miluje, stavlja u krevet, i kada sutradan zapaličitavo Kreontovo kraljevstvo, u snu, ugušiće vatra idim dečake. trir je najbizarniji kada je opis zločinau pitanju, njegova medeja besi sinove, i drugi sin,stariji, podilazi majci i pomaže oko vešanja brata, apotom sam sebi sprema omču.

Pomenuti Pazolini, marksistički pesnik, ro-manopisac, esejista, novinar, reditelj, tokom šezde-setih godina XX veka snimao je filmove, kako jeimao običaj da kaže, epsko-religijskog ili mitskogviđenja iskustva, ali ono što najviše odlikuje nje-govo filmografsko stvaralaštvo jeste kritikaburžoaskog sveta. Pored filma Medeja, snimio je ifilm Kralj Edip, potom, značajan je film Jevanđeljepo Mateji. Kada je u pitanju kritika buržoazije treba

pomenuti filmove Teorema (1968) i Svinjac (1969).crkva je pokušavala da cenzuriše filmove koji subili eksplicitni po pitanju scena nasilja i seksa (nje-gov poslednji film je 120 dana Sodome, nastao poknjizi markiza de Sada). Pazolini je pokušavao dakroz stvaralaštvo pomiri Hrista, Frojda i marksa.Pazolinija je ubio mladić koga je pokupio radiseksa, jer je, naime, Pazolini bio homoseksualac, aliprotiv seksualne revolucije, smatrajući da je toburžoaski produkt i hir, činjenica koja nam dostagovori o njegovoj kontroverznoj prirodi i težnji daspoji. da li je zapravo snimajući filmove o najvećimantičkim žrtvama, medeji i edipu, prejudicirao, dane kažem prorokovao, svoju sopstvenu brutalnu inasilnu smrt? Pazolini je dvostruka žrtva, žrtvalične seksualne orijentacije, i žrtva okolnosti i vre-mena u kojem je živeo, jer je bio trn u oku italijan-skog establišmenta.

Kod Pazolinija medeja je sveštenica, kod eu-ripida čarobnica, ali u oba slučaja varvarka, koja

78

nije deo Helade. Kod pisca velimira lukića cen-tralni motiv jeste upravo nepremostivi jaz izmeđuHelena i varvara, i to senajbolje ogleda u rečenicikoju izgovara medeja:„Sinove bih pre međuzmajeve bacila, nego kaoHelene vaspitala”. naime,prema medejinom mišl-jenju (po lukiću), Grci svesvoje zločine prikrivajukulturom, umetnošću,filozofijom, a ona, zločinacdivlje krvi, jer veruje ujednu ljubav, i ne može dase pomiri sa bahatim i hi-rovitom ponašanjemmuža. Koliko samo danasimamo ljudi i organizacija(da ne kažem nacija) kojepod okriljem dobrog ilepog prolivaju tuđu krvzarad ličnih interesa?

danski rediteljlars fon trir zaokupljen ježenom kao tragično inesrećno utkanom biću umreži patrijarhata kojinije star kolikohrišćanstvo već trajemnogo duže, doseže dodrevnih Grka i medeje.njegov film o medeji na-jbolja je filmska adapat-cija jedne grčke tragedijeu odnosu na druge fil-move i autore na istutemu. Film obilujehrišćanskom simbolikom,jer jedno vreme jeporodilo drugo (npr. suvo „drvo života” usredžitnog polja o koje besi medeja sinove; trnovita,otrovana kruna koju nosi Glauka podseća na Hris-tovu krunu – simbol nezaslužene patnje). napočetku filma, medeja se u moru (tokom čitavogfilma medeja se vezuje za vodu – more, kiša,močvara, reka; voda simbolizuje emocije, nesvesnoi potisnuto u nama, duboko, uzburkano, zamućeno)susreće sa kraljem egejem, koji joj obećava utočište,a ona njemu priča o sebi i jasonu, za razliku od Pa-zolinija, koji film započinje Kolhidom i otmicom

zlatnog runa. naime, Pazolini je dosledan mitu, trireuripidovoj tragediji, ali ono što on prikazuje ne

pominje niti euripid, nitivizuelizuje Pazolini, a to jevarnica ljubavi između ja-sona i Glauke, Kreontovekćeri. Kadar u kojemvidimo obris Glaukinogprofila i unutar njegavatru, prejudicira namdogađaj sa zapaljenomhaljinom u mitu (u filmu,Glauka umire jer se ubolana trnovit deo krune,medejin poklon) idočarava ljubavni plamenkoji tinja između nje i ja-sona. Kraljevstvo Kreon-tovo je hladni, zemljanilavirint u podzemlju; ujednom od tunela se izbiva venčanje. takav ijeste svet muškaraca izženske perspektive, sten-ovit, pust, zemljan,hermetičan.

medejin ponos jenjena nesreća, jasonov –sreća, apstraktnogovoreći, ali nije takosamo sa Grčkom mede-jom, Pazolinijevom, tri-ovom, već onom koja senalazi u svim ženama, i pi-tanje je da li priroda takonalaže ljudima, koji su pr-venstveno biološka bića,ili društvo nameće većvekovima?

79

izvori i literatura:1. Pjer Paolo Pazolini – Medeja, film, 1969.2. lars fon trir – Medeja, film, 1988.3. euripid, žan anuj, velimir lukić: Tri Medeje(Paideia, 2009)4. dušan Stojanović: Leksikon filmskih i televizijskihteoretičara (insitut za film, 1991)5. raško jovanović: Drama i pozorište (vukKaradžić,1984)BelešKe:lada Stevanović, tekst Medeja: nekad i sadeshil, Sofokle, euripid: Grčke tragedije (dereta,Beograd, 2001, preveo miloš n. Đurić)

80

drama – umetnost oživljavanja pozorišnogteksta na sceni. retorika – spoj zanata,nauke i umetnosti o ubeđivanju. dve velike

veštine, a i jedna i druga su obeležili antičkuHeladu, koja je u zlatnom dobu bila prava intelek-tualna košnica: svuda je vrvelo od putujućihučitelja, sofista, filozofa, logičara, retora i dra-maturga, zbog kojih se ovaj period i dan-danas to-liko proučava. ne može se stoga reći da je slučajnošto dva najpoznatija aristotelova dela nose naslov:Poetika i Retorika. ali kakav je tačno odnos izmeđunjih?

Drama i beseda kao mediji

Kada se govori o medijima u Starom veku,najčešće se prvo pomisli na – knjigu. međutim, dopojave javnih institucija u aleksandriji i Pergamu,biblioteke su bile isključivo privatne ili državne, te

je tako pojedinac morao da bude ne samo pismen,već i dovoljno imućan da obezbedi sebi kolekcijuknjiga za korišćenje. Knjiga i štampana reč tako svedo Gutenbergovog revolucionarnog otkrića nećebiti širiko rasprostanjeni medij.

Sa druge strane, besede i drame imaju pot-puno drugačiji koncept: one koriste izgovorenu reč,odigravaju se najčešće na otvorenom, može ih čutiveliki broj ljudi, dostupne su i onim ne takoimućnim i pismenim građanima, a tu je svakako ivelika njihova popularnost.

Koliki su uticaj imali možemo videti iz dvasvedočanstva: pripoveda se, naime, da su erinije ueshilovoj trilogiji Orestiji bile toliko uverljive izastrašujuće da su „deca plakala, žene padale unesvest, a starci se upišavali”.

Sa retoričke strane, pak, imresivan je primerslavnog govornika demostena, koji je, u teškojpolitičkoj situaciji u atini, kada je veliki brojgrađana bio u strahu i stoga sklon potpisivanju

81

Helenska retorika

p i š e : M i h a j l o V i t e z o v i ć

Njen odnos sa dramomi njena primenjivost

u modernoj dramaturgiji

primirja sa Filipom makedonskim, koji je osvajaohelenske gradove jedan po jedan, jednim govorompotpuno preokrenuo javno mnjenje na svoju stranui ohrabrio atinjane da se suprotstave make-doncima.

nakon ovoga, možemo slobodno reći da sui drama i beseda bile pravi masovni mediji stareHelade.

Sličnosti u tehnici i sadržaju između dra-maturgije i retorike

možemo reći da su najuočljiviji odnosiizmeđu retora i glumca. i jedan i drugi nastupajupred publikom, suočavaju se sa tremom, i bave sepoboljšanjima na planu glasa, intonacije, tonaliteta,gestikulacije, stava tela, pa i uverljivosti. zato nijeni čudo što su priručnike za retoriku napisala i dvanaša istaknuta dramska umetnika: jovan SterijaPopović i Branislav nušić, koji je tridesetih godinai bio predavač retorike u vojnoj gimnaziji.

Svakako, sličnosti i na planu jezika i stila suneizbežne, kako i jedno i drugo koriste lingvističkasredstva. u retorici se, tako, prvi put i pojavilarasprava o tome da li stil treba biti jednostavniji ilinakićeniji i tu je došlo do podele na dve struje: ati-ciste i azijaniste; ova ista debata vodila se udramskim umetnostima.

interesantno je uporediti i strukturejedne besede i drame. ono oko čega sevećina antičkih retoričara slaže jeste da sunajvažniji delovi besede:

1. exordium – uvod

2. narratio – iznošenje činjeničnog stanja

3. diviso / Partitio – utvrđivanje spornetačke

4. confirmatio / confutatio – argu-mentacija

5. conclusio – zaključak

a ovo je upadljivo slično bazičnoj osnovidrame, koju znamo pod nazivom Frajtagova

piramida:

1. ekspozicija – predstavljanje likova

2. zaplet – početak glavne radnje

3. Kulminacija – vrhunac radnje

4. Peripetija – preokret

5. rasplet – razrešenje

Konačno, nikako ne treba izostaviti važanaspekt, a to su ciljevi. aristotel tvrdi da cilj svakedrame treba da bude katarza, odnosnopročišćivanje gledalaca putem snažnih osećanja.retorički cilj, pak, jeste ubeđivanje, ali su sokratovcismatrali da je i predočavanje istine slušaocima, kaoi da dobra beseda mora oplemeniti ne samo pub-liku, nego i samog govornika. iz ovogaproističe da ciljevi ove dve umet-nosti i nisu tako različite ida obe teže ka pozi-tivnom uticajuna recipi-jente.

82

Da li je retorika primenjiva u dramaturgiji?

napisano je dosta priručnika i teorija o re-torici u kojima se raspravlja kako ona može biti ko-risna kako za tumačenje, tako i za pisanjeknjiževnih dela. no, pogledajmo kakva je situacijasa dramaturgijom na nekoliko primera.

Odnos sa publikom. Prema retoričkimnačelima, privlačenje i zadržavanje pažnje publikejedan je od najbitnijih zadataka. Po nekim proce-nama, govornik ima oko 120 sekundi da zadobijeinteresovanja slušalaca, a nakon toga ide lakše, iakoje potrebno imati na svakih 5-6 teza u govoru neštoza održavanje tog istog interesovanja, bilo to nekašala, dovitljivo poređenje, snažno istaknuta misao

ili nešto četvrto. isto tako, u toku govoramoraju biti ravnomerno

raspoređene ključne tačke,tzv. hajlajti, koje treba

da prenesu tezekoje govornik

smatra naj-v a ž n i -

jima.

ovo se sve takođe može primeniti i u dram-skim tekstovima.

Dijaloška struktura. u svakoj raspravi ljudi,svesno ili nesvesno, posežu za nekim retoričkimsredstvima da bi dokazali da su u pravu. jedno odnajčešćih jeste prigovaranje. uzmimo, zato, aris-totelove podelu:

1. Prigovor samog predmeta

2. Prigovor po sličnosti

3. Prigovor o različitosti

4. Prigovor autoriteta

tu, dabome, mogu biti od koristi i čuvenepreporuke za rasprave artura šopenhauera.

još jedna interesantna stvar kod retorike sui aspekti na koje treba obratiti pažnju pri uticanjuna publiku i dele se na:

etos – osećaj čoveka za ispravnost;

Pathos – emocionalnost;

logos – logička inteligencija, razum.

ova tri dela ne samo što se mogu prepoznatiu psihoanalitičnoj teoriji o idu, egu i super-egu, veći kao karakteristike likova iz kojih mogu da prois-teknu sukobi. uzmimo, recimo, primer u komeodbegli zatvorenik iz kaznionice dolazi kod devo-

jke u kuću i traži da ga sakrije. Sa stanovišta etike,jedina ispravna stvar bi bila da ga preda policiji;s logičke tačke gledišta takođe: ako ga sakrije,imaće problema s vlastima. međutim,zatvorenik je njen brat, i zbog svojih osećanja,odnosno pathosa, neće učiniti ni ispravno nilogično i doći će do sukoba. naravno, ovo jesamo primer, a ima neizmerno mnogomogućnosti.

83

literatura:viloleta jelačić-Srbulj, rhetorikè téchne:retorička veština kroz retorske vežbe: priručnikza filološke i klasične gimnazije, art print, noviSad 2007.janković, vladeta, Imenik klasične starine, vreme

knjige, Beograd 1996.Spremić, ljiljana B., Osnovi klasičnih nauka za prvi

razred klasičnog smera Filološke gimnazije,Filološka gimnazija, Beograd 1998.

86

ViDi štA SU UčiNiLi OD MOje PeSMe, MAMA

Sve se ovo ne bi ni desilo da su njegovi roditelji otišli u bračnosavetovalište. ili da njegov otac nije zlostavljao ćerku, promovisaokanibalizam i doveo ljubavnicu kući kao plen. Bilo kako bilo, u haosukoji je usledio, naš junak, mlad i perspektivan, primoran je da učininešto što ne želi, u odnosu o kome bi Frojd imao štošta da kaže. Kaoposledica toga, počinju da ga proganjaju neke neugodne, a vrlorevnosne ženske, koje nisu imale prilike da vide dovoljno sunčevesvetlosti u svojim životima. nagnan u bekstvo, on dobija uputstvo daodjuri u grad i tamo traži azil kod lokalnih vlasti. tamo ne samo štouspeva da se spase od nezgodnih cica, već im pomaže da promenesvoj imidž i usput učestvuje u reformi tamošnjeg pravosudnog sistema.

ŽeNe DONOSe NeVReMe

u jednom gradu koji drži do tradicije, starih bogova, sve usvemu patrijarhata, autostopom je došao iz azije jedan ženskastimladić sklon alkoholu. dana kada je došao, nezapamćeno nevremese zbilo, u paketu sa munjama i gromovima. i svi odlepe za njim, svežene, jer stranac prosto isijava seksipilom. Pa i ne baš samo žene, alio tome ćemo drugi put. mladi i bandoglavi gradonačelnik, homofobizmeđu ostalog, nikako da uhapsi mladića, jer ga sve vreme štite žene,a i nema dovoljno argumenata za hapšenje (nerazumevanje i prezirprema nepoznatom baš i nisu neki argumenti). Hapsi gradonačelnikžene, ali one su organizovane i beže mu. žene, razjarene jer ih stalnouznemirava, na kraju mu i dođu glave, i to bukvalno. Stranac posma-tra sve sa strane, i uživa u krvoproliću.

Maskirana deladramSKe vežBe

rešenje: eshil, Orestija

rešenje: euripid, Bahantkinje

vežba koju je za svoje studente izmislio italijanski pisac umberto eko, a sastoji se od trans-formisanja sižea poznatih dela tako što se izbace svi prepoznatljivi elementi zapleta i dodanaslov koji nema nikakve veze. možete li da pogodite koja su dela u pitanju? (Pomoć: upitanju su dva poznata antička dramska ostvarenja)

Jelena Obradović

Mihajlo Vitezović

Studenti četvrte godine imali su zadatak da napišu dva songa u Brehtovskom stilu... da suih pisali komunistički ideolozi u slavu preminulog Kim džong ila.

87

ne verujte u boje i svet oko vas,ne verujte ljudima, ubio ih glas,ne verujte bogatsvu i ne verujte bedi,verujte samo i uvek sebi.

ne verujte barutu od bombaškog naleta,ne verujte deci ako nemaju talenta,ne verujte cveću ako nije sa ove slike,verujte da vam samo mi nudimo prilike.

ne verujte u Boga jer njega nema,ne verujte kući da se nešto lepo sprema,ne verujte pesmama van ovog područja,verujte samo u ono što vam kažem ja.

verujte da je iza ovoga svet još gori,tamo vas niko ne voli, tamo se živi u mori,tamo možda hrane i struje imaju, ali duše nemaju,tamo se zli ljudi rode i za još gore spremaju.

(Spikerka čita vesti)

Sa žalošću i velikom tugomza velikim džong ilomdanima pati narod njegovGrca i plače pod velikom mukomu Boga vere nemaveć samo u velikog vođuKako će shvatiti stvari drugeKad sada vesti pođučije će ime u glasdeca klicati sutraKome će nacija zahvalitišto dočekuje nova jutračiju će sliku videtiKada oči operišu čisteKome će pesme sviratii praviti velike bistešta će se desiti sadaBez njihovog izuzetnog vođeHoće li i sin njegovočevim stopama da pođe.ni oko velikog bratajoš uvek uhvatilo nijeda li će ostati istoili će biti rata.

SongovidramSKe vežBe

Saša Petronijević Mina Aleksić

ovo je ceo dan provelo u velikom žbunu pokrajkolibe. niko ga nije primetio i to je bilo dobro.a sada je padala noć i ovo oseti u dubini sebe

da je opet gladno i da želi.Bilo je tiho u okolini i ovo odluči da proviri.

ne beše nikog. ovo oprezno krenu u pravcu gde jemislilo da će mu potreba biti zadovoljena.

ovo se kretalo između kuća, preko krovova,izbegavalo je ljude. znalo je da će ga, ako ga vide, ju-riti, prebiti a možda i ubiti. Gradovi su bili opasnomesto za ovo. ali gradovi su bili njegovo lovište.

ovo doskoči na kuću i crep se sruši na ulicu.Stara kuća, ništa čudno, niko ne obrati pažnju napogrbljenu priliku na krovu koju je otkrila slabasvetlost zalazećeg sunca. ulica beše puna, jedna odonih sa puno uličnih prodavaca koji su vikali neštonerazumno.

usred gužve ovo spazi ono. oči mu se zastak-liše a na usta pođe voda. ono je delovalo... pa, delo-valo je ukusno. ovo oseti ogromnu želju da skočidole, da ugrabi ono i proguta ga celog. Glad ga jepekla i potreba da je ugasi bila je ogromna. ali strahje bio veći, ulični prodavci kao da su odjednom počeliuzvikivati pretnje i ču se lavež pasa u blizini. ovo os-tade ukipljeno u mestu, ne skidajući pogled sa onog,koje se udaljavalo niz ulicu. učini mu se da ga ono utrenutku pogleda.

ovde neće utoliti svoju glad. ovo hitro skočiu jednu uličicu i nestade. Sa kuće pade još jedan crep.

ovo je sada lutalo. već je vladao mrak i ovo jeshvatalo da će uskoro ulice biti prazne i da neće bitičak ni onoga, za čim mu je priroda toliko žudela.Sumrak, najbolje vreme za lov, odavno je prošao.

ovo je bilo besno, potreba koja je bila njegovasuština, njegov jedini smisao, bila je nezadovoljena.da je moglo mrzelo bi ono, želelo bi ono, skoro da jeosećalo ukus onog u ustima ali ne i sitost. Sitost jebila nagrada za uspešan lov. nažalost, nagrada je tra-jala kratko. dan, možda dva, a onda se vraćala glad ionda je ovo opet postajalo lovac. Besomučenik, bezsvesti, vođeno golim instinktom.

ovo se više nije trudilo da bude nečujno iskriveno. Sada je jurcalo preskačući uspavanebeskućnike i obarajući ograde koje su mu prečileput. Sada se nije plašilo ni pasa koji mu behu pravili

88

loVNemanja

Petronijević

Proza

najviše problema u gradovima.Skrenu u jednu uličicu, zatim u još jednu,

zatim opet skrenu i vide svetlost. ispred njega bešetrg, oko koga su gorele svetiljke. ovo bolno dišućizastade. nije bilo puno ljudi ali bilo je svetla i biloje jedno ono. Bilo je samo i upravo je prolazilopored uličice u kojoj je čučalo ovo, pripremajući seda napadne. ovo je drhtalo od želje.

ne, ne ovde. vatra u svetiljci prizva u ovomeiskidane uspomene na jedno selu, na požar, nahajku na ovo i na čeljusti pasa koja ne popuštaju sti-sak. ovo opet oseti strah.

ono je prolazilo. Strah da ga vide i da budepovređeno se borio sa strahom da ono ne ode, za-uvek nestane. ovo otvori, usta koja su do sada is-puštala samo bolno stenjanje i progovori reči kojeni samo ne razume.

– doođi – progovori ovo umiljatim dečjimglasom.

ono se zbunjeno okrenu, ali se ovo brzosakri u senku.

– doođi. ne boj see – progovori opet ovo. ono radoznalo skrenu u uličicu. melodični

glasić kao da ga je hipnotisao. ovo uđe dublje u mrak.– Ko si ti? – upita ono. – izađi iz mraka.ovo je čekalo u tišini. njegov prosti um je

znao šta radi, dozivao je plen. ovo je proživljavaloosećaj najbliži sreći.

– Gde si? – reče ono zastavši. – ne vidim te.ovo, ne skidajući pogled sa onog, polako

krenu unazad kroz uličicu. ono je i dalje zbunjenostajalo u mestu i gledalo u mrak. ovo hodajući un-azad zakači jednu drvenu kutiju, koja napravikratak i hrapav zvuk. ovo se na taj zvuk uplaši ihitro pobeže iza ugla.

– Prestani da se igraš tako – reče ono,prikivajući strah. – ne bojim te se.

– ne boj seee – reče ovo, pokušavši daponovi reči koje je ono izgovorilo. – dooođi.

– i ne bojim se – progovori ono i krenu zaglasom.

ovo je išlo napred i ostavljalo tragovezvukom ili glasom koje je ono sledilo. ono je upočetku plašljivo i polako pratilo nepoznati dečjiglas, a zatim, savladano radoznalošću, sve brže imanje oprezno. ubrzo je jedno jurcalo za drugim

kroz uske ulice grada, koje su se prostirale kaomreža. i bile su mreža.

ovo je čekalo pravi trenutak i pravo mestogde će moći da napadne, da ugrabi i proždere. nijeznalo kuda ide, ali je osećalo da se lov bliži kraju iod samog tog osećaja mu je ključao krv u venama.ovo nije moglo da oseti zadovoljstvo, niti tugu. ovoje proživljavalo glad, strah i bol. ovo je bilo bezdanspreman da proguta.

ono istrča iz jedne ulice i ugleda more. došlisu do obale. ono zastade, miris mora kao da prek-inu hipnotičku nit koja je vezivala ono i biće koje jepratio. ono shvati da ne zna gde je, da je daleko odkuće, od tate i mame koji se verovatno brinu i kojiće verovatno biti ljuti na njega kada se vrati kući.Plaža beše prazna i tiha, čuo se samo zvuk talasa.ono se oseti usamljenim. Hladan morski vetar učinida ono zadrhti. ono poželi da zaplače.

ali ne, kada je dovde stigao, prateći to detekoje ga je zvalo, neće sada odustati. Biće hrabar,zadržaće suze.

jedino mesto gde se to dete moglo sakritibila je velika stena na plaži. ono polako priđe steni.

– da li si tu? – upita ono. učini mu se da čujekao da neko ubrzano diše ali ne dobi odgovor.

– dolazim – reče ono uz uzdah a zatimstegnu šake u pesnice i polako krenu da zaobiđestenu. ono se pitao kakvo je to dete.

odjednom ga nešto zgrabi za ruku i baci napesak. ono pade i nešto skoči na njega. ono ugledaovo i htede da vrišti ali mu se glas u grlu izgubi odužasa. Krenuše mu suze niz lice.

ovo je ležalo na onom držeći mu ruke. dis-alo je brzo i bale su mu kapale iz usta, glad ćekonačno biti uslišena, makar na kratko. ovo povećasvoj stisak i kandže mu se zabiše u ruke onog. onozastenja. ovo spusti glavu ka stomaku dečaka, rask-ide košulju, zatim i kožu i poče da se halapljivo hrani.

ovo je gutalo organe, sisalo krv, vrištanjedečaka kao da nije doprelo do njega. Kada završi sautrobom ovo polomi kandžom grudni koš i iščupasrce, koje celo proguta. Glad se konačno gasila.

Kada je završilo sa jelom ovo približi svojuokrvavljenu glavu dečakovoj glavi. zagleda se umrtve oči, u kojima se još uvek video užas i reče:

– dooooođi.

89

90

Slucaj N.

Kabinet, stilski nameštaj, slike na zidu.

Gospodin n (priča preko telefona): ne, nije tu...važi, draga, zdravo. (tišina) zaštobežiš od evice? čuješ šta pitam?

enčić: jebe mi se, bre, za nju!

Gospodin n: a za koga ti se jebe?

enčić: znaš ti odlično...

Gospodin n: mislio sam da je sa time gotovo!

enčić: e pa, nije gotovo! (tišina) imaš nešto da dodaš?

Gospodin n: znaš li ti da me položaja i glave može da košta tvoje nekro zajebavanje?!

enčić: šta je, šta hoćeš? a ti? na čelu države mrtvih, jebeš polužive dok ne odapnu,uživaš kako jecaju i stenju, a meni držiš čas iz morala, tata, licimerno vrlo. moje žrtvebarem ništa ne osećaju, ne gladuju, ne krvare!

Gospodin n: žalim te. zaudaraš...

enčić: obojica smo za žaljenje...mrtva trka. (širi ruke u znak predaje) Sve i ništa, tata,sve ili ništa!

Enčić odlazi iz kabineta.

Instant replikedramSKe vežBe

zadatak je bio napisati dve scene sa kompletnom konstrukcijom, ali u svega devet replika.

^

Jelena Obradović

91

Isak je zaklan

Ispred gvozdene kapije ograđene kuće sedi na kartonu ofucani starac. Drži u karton-skoj kesi flašu alkohola. Nailazi Avram, vlasnik kuće, u crnom odelu.

avram: zašto ležiš ispred mojih vrata? Hoćeš da pozovem obezbeđenje?

Prosjak ustaje polako, klati se.

Prosjak: vidi ga samo, kako se upicanio, pa usvitkao, baš kao na televiziji! Postaočovek političko mudo! a mene se ne sećaš, je li, gnjido?

avram (ljutito): treba da te se sećam?

Prosjak (otkopčava ščic i piša ispred njega): ja sam te uštrco’ u majku! (zakopčavašlic, smeje se)

avram (ščepa oca za nešto što treba da bude kragna): Slušaj me dobro, ja sam vassve sahranio, i zakleo se, ako preživim, a preživeo sam, kao što vidiš, da jedino što ćeš do-biti od mene jeste da te pljunem, pravo u lice!

Prosjak: Pljuni! Pljuni oca, vaško, ako možeš!

Avram posmatra oca, pušta ga, on pada. Prosjak sklupčano sedi i plače. Avram uzimabačenu flašu i nabija je ocu u usta.

avram: Pi’, dok ne umreš!

Prosjak (sikće i grgori alkohol): da mi je da sam te zaklao kada si ugledao svetlostdana!

avram (baca flašu, ona se nekim čudom ne razbije): Slepcu, ja sam rođen u mraku!ako ne želiš da te ubijem na pragu sopstvene kuće, kao pseto, odšepaj što dalje možeš!

Prosjak ustaje, grčevito drži flašu, odlazi, i sve vreme se osvrće. Avram oca prati pogle-dom, i tek kada ovaj nestane iz vidokruga, Avram uđe u dvorište..

Jelena Obradović

dramSKe vežBe

Instant replike

94

ako ste čekali autobus na stanici kod Odeonau ulici Kraljice natalije, možda ste primetilina stanici nekoliko nalepnica sa porukom

„Samo GSP ne zna, bioskopa više nema”; ili vam je,šetajući se Balkanskom, za oko zapalo da nazatvorenom bioskopu 20. oktobar stoji natpis:„danas nema predstava – dođi juče”. ako jeste, i akovas je nateralo na razmišljanje, onda su kreatori us-peli u prenošenju ideje. jer, ovo su sve dela streetart grupe po imenu Povratak otpisanih, kojipokušavaju da skrenu pažnju Beograđana naočajno stanje naših bioskopa.

Street art predstavlja jedan svetskifenomen, deo post-grafitske kulture, čiji umetnicikoriste javni prostor i sredstva kao što su culture

jamming (kulturno ometanje, protest protiv mejn-strima), „pametnog vandalizma” i subverzije da biukazali na socijalne probleme na koje se možda nepredstavlja dovoljno pažnje, kao što je, u ovomslučaju, sitacija sa zakatančenim beogradskimbioskopima. ali kako je došlo do ovoga?

još otkako je lenjin objavio da je film naj-važnija umetnost, komunističke zemlje su počeleda poklanjaju veliku pažnju sedmoj umetnosti, tetako ni jugoslavija nije bila izuzetak. ubrzo pooslobađanju Beograda u drugom svetskom ratu,nove vlasti su krenule da planiraju obrazovanje telakoje bi bilo odgovorno za distribuciju i prikazivanjefilmova u glavnom gradu, i tako nastaje Gradskopreduzeće za prikazivanje filmova u Beogradu, kas-

95

Povratak otpisanih

Reclaiming beogradskih bioskopa

p i š e : M i h a j l o V i t e z o v i ć

nije nazvano „Beograd film”.

osnovano 1946. godine, ovo preduzeće je nasvom vrhuncu održavalo čak četrnaest bioskopaširom grada, mahom u centru; među njima su senalazili i: Kozara, Zvezda, Jadran, Kosmaj, Central,Slavica, Avala, Jedinstvo, Drina, Partizan, Voždovac,Fontana... Kada bi se uračunao broj premijera svihznačajnih svetskih i domaćih filmova, milionigledalaca koji su prošli kroz njihove sale, kao i gen-eracije scenarista, reditelja, montažera i svih fil-

madžija koje su upijale poruke sa velikog platna,shvata se koliko je značaj „Beograd filma” nemerljiv.a opet, čini se kao da malo ko mari za to, a sale zvrjeprazne kao neke metafore trenutnog stanja u našojne samo filmskoj industriji, već i kulturi uopšte.

Početak kraja za beogradske bioskopepočeo je pojavama kućnih video aparata i video-klubova, a ekonomske krize smanjile količinunovca za bioskopske karte. međutim, ništa odovoga ne bi bilo dovoljno da ih zatvori sve dok nijedošla ta magična pojava po imenu privatizacija.naime, godine 2007. „Beograd film” je prodat naaukciji za devet miliona evra, iako je vrednost pro-cenjena na dvadeset miliona. zaposleni, kojima suplate i inače kasnile, bunili su se, ali od toga nije biloništa. novi većinski vlasnik, nikola divanović,obećavao je kule i gradove, obnovu bioskopa, pačak je i obezbedio novu digitalnu salu za Jadran, aliod tada – ništa. štaviše, divanovića optužuju da jeprekršio ugovor kad je četiri bioskopa prodaonekim kiparskim firmama. i, kako to obično bivakod nas, stvar se ne mrda s mrtve tačke, a salepropadaju.

upravo protiv ovoga su rešili da izrazepobunu članovi Povratka otpisanih, i tonajupečatljivije istakli svojom najvećom akcijom,

96

97

98

ispred bioskopa Balkan. ovaj performans, naz-van „Bulevar zvezda ili groblje bioskopa?”,tipični je primer stritartovskog subvertajzinga,što je spoj reči subverzija i advertajzing, aoznačava preuzimanje nekog prepoznatljivogsimbola ili brenda i njegovo izokretanje, tj. sub-verziju sa jednom potpuno novom porukomkoja se urezuje recipijentu u pamćenje.

Otpisani su, na trotoaru ispred Balkana,otisnuli zvezde poput onih sa holivudskog bule-vara, ali svaka sa crnom bojom i imenom jednogod „sahranjenih” bioskopa: Partizan, Voždovac,Zvezda, Kosmaj... zaista uznemirujući bilans„mrtvih”.

Poslednja gerilska akcija za koju je ovagrupa preuzela odgovornost, decembra ove go-dine, odnosi se na zatvoreni bioskop Slavica,gde su osvanuli plakati za istoimeni film iz 1946,koji je oborio sve rekorde gledanosti u tadašnjojjugoslaviji. Pored plakata stoje optimističkeporuke: „vratiće se Slavica”. Hoće li se ona ikadavratiti? iznenađujuće, promene možda stižubrže nego što se moglo očekivati. jer, upravo utoku pisanja ovog teksta, po gradu se pojaviliplakati koji nas obaveštavaju da renoviranibioskop Fontana osmog marta ponovo počinjeda radi! dakle, nade ima. Samo još da se i ostalibioskopi prate Fontanin primer....