ANTROPOZOONOZE

Epidemiološke karakteristike

Definicija

Infektivne bolesti koje se u prirodnim uslovima

prenose sa životinja (kičmenjaka) na čoveka. (Last, 2001)

Značaj:

- Broj entiteta se povećava i incidencija je u porastu

- Neke zoonoze su oboljenja sa ozbiljnom prognozom

(visokim letalitetom)

- Problem dijagnostikovanja !

- Problem prevencije !

Čine oko 1/3 svih zaraznih bolesti (oko 150 bolesti)

RasprostranjenostBesnilo

Širom sveta, procenjuje se da svake godine ima više od 59.000

slučajeva besnila, većina u zemljama u razvoju.

Tetanus

U zemljama EU/EEA prema poslednjim podacima iz 2016. godine,

stopa incidencije tetanusa iznosila je 0,02/100.000 stanovnika

(registrovano je 89 slučajeva i 14 smrtnih ishoda).

Najviša stopa incidencije registrovana je u Sloveniji (0,10/100.000), a

najveći broj slučajeva registruje se u Italiji (30), sa stopom

incidencije 0,05/100.000 stanovnika.

Uzrasta iznad 65 godina bilo je 70,8% obolelih osoba.

Стопа инциденције тетануса одраслих на територији РепубликеСрбије у периоду од 2008. до 2017. године

RasprostranjenostLeptospiroza

U zemljama EU/EEA u 2016. godini stopa incidencije leptospiroze

iznosila je 0,17/100.000 stanovnika (registrovano je 783 slučaja i

16 smrtnih ishoda). Najviša stopa incidencije registrovana je u

Portugalu (0,98/100.000) i Sloveniji (0,82/100.000).

Uzrasta između 25 i 64 godine bilo je 67,5% obolelih, sa

dominacijom obolevanja osoba muškog pola (80,9%).

87 laboratorijskih potvrđenih slučajeva leptospiroze u Engleskoj,

2017.

U Republici Srbiji u 2017. godini registrovan je 61 slučaj obolevanja

od leptospiroze sa stopom incidencije od 0,86/100.000. Ovo je

približno ista vrednost u odnosu na prethodnu godinu

(0,85/100.000).

RasprostranjenostBruceloza

U zemljama EU/EEA su u toku 2016. godine prijavljena 534 slučaja

bruceloze, sa stopom incidencije od 0,10/100.000 stanovnika.

Najviše stope incidencije registrovane su u Grčkoj (1,10/100.000),

Bugarskoj, Portugaliji (0,48/100.000) i Italiji (0,35/100.000), tako da

je u ovim zemljama prijavljeno 71,1% od ukupnog broja

registrovanih slučajeva obolevanja u humanoj populaciji u 2016.

godini.

U 2017. godini u Republici Srbiji registrovano je sedam slučajeva

bruceloze, sa stopom incidencije od 0,09/100.000 stanovnika.

RasprostranjenostAntraks

Antraks je oboljenje koje se u zemljama EU/EEA na godišnjem

nivou registruje u formi sporadičnih slučajeva obolevanja. Tokom

2017. godine u zemljama EU/EEA registrovano je šest slučajeva

obolevanja od antraksa, u Rumuniji (5) i Bugarskoj (1).

U 2017. godini na teritoriji Republike Srbije nisu registrovani

slučajevi obolevanja od antraksa.

ZARAZNE BOLESTI U RS

2012. godina

Grupe ZB Broj

obolelih

Inc/

100.000

%učešće medju

svim

obolelilama

Respiratorne

bolesti

254.609 3542,7 90,5%

CZB 15.677 218,1 5,6%

Zoonoze 275 3,8 0,09%

Vektorske 974 13,6 0,3%

Parazitarne 5232 73,0 1,9%

PPI 1702 23,7 0,6%

Hepatitisi 1000 13,9 0,4%

Ostale ZB 920 12,7 0,4%

Стопа инциденције зооноза на територији Републике

Србије у периоду од 2008. до 2017. године

Број оболелих и инциденције зооноза на територији РепубликеСрбије у периоду од 20013. до 2017. године (I)

Број оболелих и инциденције зооноза на територији РепубликеСрбије у периоду од 20013. до 2017. године (II)

Etiologija

Bakterije: antraks, bruceloza, leptospiroza,

tetanus, tularemija, kuga, listerioza

Virusi: besnilo, arbovirusne infekcije, krpeljski

meningoencefalitis, hemoragične groznice

Rikecije: Q groznica

Protozoe: toksoplazmoza

Gljivice: mikrosporija, trihofitija, favus

Helminti: ehinokokoza, trihineloza

Rezervoari:

• Prirodno žarište

• Biotop

• Biocenoza

Rezervoar/izvor:

Životinje: obolele

kliconoše

leševi ili delovi uginulih

životinja

(meso, koža, vuna, dlaka)

Čovek: samo kod nekih bolesti

Putevi prenosa

- Direktan i indirektan prenos (svi načini)

- Vektori

Epidemiološke karakteristike

- Nekontagiozna oboljenja (ima izuzetaka)

- Profesionalni karakter

- Sezonsko javljanje

- Karakteristična geografska distribucija

Preventivne mere

Mere prema rezervoarima

Organizuju se u saradnji sa veterinarskom službom

Prevencija oboljenja kod životinja (opšta i specifična prevencija),

izolacija i lečenje obolelih životinja

Kod opasnih zaraza uništavanje obolelih životinja

Mere prema putevima

Izbegavanje kontakta sa obolelim životinjama

Kontrola prometa stoke i prometa mesa i mleka

Higijena staja i njihova dezinfekcija i deratizacija

Suzbijanje vektora – dezinsekcija

Adekvatna priprema namirnica životinjskog porekla

Preventivne mere

Preventivne mere

Zaštita ulaznih mesta

- Mreže, repelenti:

lajmska bolest,

krpeljski meningoencefalitis,

neke virusne hemoragične groznice,

lajšmanijaza

Preventivne mere

Zaštita ulaznih mesta

- Zaštitna odeća: Q-groznica, antraks, tularemija, leptospiroza

Preventivne mere

Zaštita ulaznih mesta

- Maska: Q-groznica, antraks, bruceloza

Vakcine

Humane vakcine protiv: tetanusa, besnila, kuge, bruceloze,

tularemije, leptospiroza, Q groznice,

krpeljskog meningoencefalitisa

Preventivne mere

Mere suzbijanja

(protivepidemijske mere)

Mere prema bolesniku:

Prijava (SZO - kuga, VHG, ptičiji grip)

Izolacija -hospitalizacija - prema zakonskim propisima (kuga, VHG,

tetanus, besnilo, bruceloza, tularemija, leptospiroza, antraks)

Lečenje - za bakterijske antibiotici, a za virusne simptomatska terapija

Mere prema okolini:Epidemiološko istraživanje

- istraživanje kontakata i izvora zaraze

Karantin - VHG izuzev mišije groznice, kuga

Zdravstveni nadzor

Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija

Hemioprofilaksa - kuga

Sanitarno-higijenske mere

Zdravstveno vaspitanje