Din Stevens

ANEOSKI OSMEH

Naslov originala Jeane Stephens WONDER AND WILD DESIRE

Dan je za Karolinu Frenklin poeo obino, kao i svi ostali dani u

nedelji. Istuirala se i obukla svog sestria, desetomesenu bebu, zatim

ga je nahranila i odnela u stan gospoe Moubrej, koja ga je uvala dok

je Keri bila na poslu. Zatim je ula u gradski autobus i odvezla se u

Simpsonovu agenciju za prodaju automobila. Stigla je, kao i uvek, pet

minuta ranije i pristavila kafu pre nego to stigne Gledis Kinkejd, koja

je bila ef prodaje.

Simpson je stigao tano u devet sati i otiao pravo u svoju

kancelariju. Dok je prolazio pored Keri i Gledis, samo je promrmljao

dobro jutro" ne pogledavi ih.

Keri nije bila sigurna tano kog trenutka je poela da se osea

nelagodno. Gledis je bila neobino utljiva, jedva da je dizala pogled sa

svojih papira i raunara. Simpson, koji je obino ekao po njihovoj

kancelariji, sada se pojavio samo jednom kada je doneo neke raune za

Gledis. Nijedan od prodavaca ovoga jutra nije doao da proaska s

njima ili da ispria neku novu alu.

Do pauze za ruak, Keri je shvatila da neto nije u redu. Osetila je

napetost u vazduhu i nije mogla da odagna neko predoseanje

predstojee nezgode. Razmiljala je o tome ta bi moglo da joj se desi,

ali, osim zdravlja malog Majka, mislila je da nita ne bi moglo biti

katastrofalno. A on je na sigurnom mestu kod gospoe Moubrej, i da

neto nije u redu, ona bi joj ve javila telefonom. Protresla je glavom kao

da hoe da odagna zle slutnje i odluila da izae i kupi hamburger.

- Hoe li da ti donesem neto? upitala je svoju koleginicu, koja

je jo uvek bila zadubljena u dokumenta.

- Molim? O, ne, hvala, ponela sam sendvi.

Keri je obukla jaknu i krenula. Nije stigla ni do izlaza, kada su se

otvorila Simpsonova vrata i on je promolio glavu.

- Keri, hoete li da doete u moju kancelariju na nekoliko

minuta?

- Naravno, gospodine Simpsone - odgovorila je i ula u njegovu

kancelariju.

- Molim vas sedite - zatvorio je vrata i seo za svoj sto.

Keri ga je gledala upitno. Simpson, dobro drei pedesetogodinjak,

bio je izuzetno ljubazan prema njoj. Imala je utisak da on potpuno

shvata njenu teku situaciju, jer nije bilo lako jednoj dvadesetogodinjoj

devojci da sasvim sama uzgaja bebu. Kada je donela Majka iz bolnice,

on joj je odobrio nekoliko dana odsustva da bi sve sredila za dete. On je

shvatio da je Keri jedina koja moe da se brine o detetu, sada, kada je

njegova majka umrla. Znao je da e ona i dalje svoj posao obavljati

savesno.

Nain na koji ju je sada gledao uinio je da se Keri osea jo

nelagodnije. Poeo je da sreuje neke papire na svom stolu, kao daje

zaboravio razlog njenog dolaska ili kao da mu je potrebno vreme da se

sabere.

Zatim je odgurnuo dokumenta i pogledao ju je pravo u oi, duboko

uzdahnuvi. - Keri, ovo je najgora stvar koju sam ikada u ivotu morao

da uinim. Prinuen sam da vas otpustim.

Keri ga je pogledala zapanjeno, kao da ne razume rei koje je upravo

izgovorio. Ipak, shvatila ga je i suvie dobro. Sada joj je bio jasan i onaj

oseaj zle slutnje i neobino ponaanje ostalih. Sa njenog lica nestalo je

boje. - Ja... ja ne razumem, gospodine Simpsone. Nikada mi niste

prigovorili da ne obavljam svoj posao kako treba...

- Oh, ne, ne... - prekinuo ju je - o tome nema ni govora. Na va

rad nemam nijednu primedbu. Gledis mi je mnogo puta govorila koliko

ste joj pomagali. Ipak, trebalo bi da shvatite da poslednjih meseci posao

ne ide onako kako bi trebalo i siguran sam da se nita nee popraviti

preko zime.

- Shvatam - promrmljala je, elei da sve ovo nije istina, da sanja

i da e se svakog trenutka probuditi. - Kada treba da odem?

- Danas - rekao je posle due pauze. - Znam da je to trebalo da

vam kaem ranije, ali, svakog dana sam oekivao da se dogodi neko

udo i da to ne moram da uinim. Gledis i ja smo cele prole nedelje

svodili raune i na sve mogue naine pokuavali da vas zadrimo. Na

alost, za to ne postoji nijedna mogunost.

Nastala je neprijatna tiina. On je utao pognute glave. Nije mogao

da je pogleda u oi.

- Imate nedelju dana godinjeg odmora i dve nedelje plaenog

odsustva.

Gledis e vam ispisati ek - gledao je u svoje ruke, kao da e u njima

nai reenje. - ao mi je, Keri. Slobodno koristite moje ime kao

preporuku za novi posao. A ako ne naete nita do leta, javite se. Ovo

mesto e vas ekati im posao ponovo krene.

- Hvala vam, gospodine Simpsone - rekla je i oprostila se od

njega.

Na putu do svoje kancelarije pokua- la je da se sabere i hrabro

podnese nesreu koja joj se dogodila. Gledis je podigla pogled sa stola

dok je Keri zakopavala svoju torbu.

- Pretpostavljam da je najzad skupio dovoljno hrabrosti da ti kae

- kazala je.

- Da, rekao mi je da e mi ispisati ek.

Gledis je otvorila fioku. - Ve sam to uradila. ao mi je, Keri. Ti si

najbolja od svih koje su do sada radile ovde. Ne znam kako u bez tebe.

Keri je uzela ek i naterala sebe da se nasmei. - Bilo mi je

zadovoljstvo da radim s tobom, Gledis. Nedostajae mi. Pozdravi

prodavce u moje ime.

Napustila je zgradu i kroila u hladni novembarski dan. Pourila je

ulicama Boiza prema autobuskoj stanici. Pre nego to je stigla tamo,

ugledalaje kafe i setila se da jo nije ruala. Ulaje i sela za najudaljeniji

i najizolovaniji sto u potrazi za samoom. Poruila je topli sendvi sa

sirom i kafu, ali, kada je konobar doneo jelo osetila je da uopte nije

gladna. Sendvi se polako hladio dok je ona sedela i posmatrala

prolaznike kroz prozor, a oajnika panika ju je sve vie obuzimala.

Ako ne naete nita do leta, javite se" - tako je rekao Simpson.

Jedva je zadrala histerian smeh. Do sada je

jpdva izlazila na kraj od plate do plate, a ta sada da radi bez posla?

Nikakvu ii'ileevinu nije imala, a u ovo vreme tnlo je malo anse da

dobije posao. Mali Majk ne moe da eka leto da bi jeo. Zatvorila je oi u

oajanju. ta da radi? Od kako su ona i njena sestra dole u Boiz nita

nije kako treba. Odrasle su u selu, a odgajala ih je tetka, poto su nn

roditelji poginuli u saobraajnoj nesrei. Tetka Liz je inila ono to je

smatrala svojom dunou, ali, proklinjala i svaki cent koji je davala za

njihovu hranu i oblaenje. Obe devojice su ivele za taj dan kada e

biti dovoljno stare da se otisnu u novi ivot i ostave ovaj umali gradi

za sobom.

im je Meg napunila osamnaest godina, a Keri devetnaest, dole su u

Boiz. Oekivale su da e se njihov san o velikom gradu napokon

ostvariti. Obe su se zaposlile u kancelariji jedne kompa- nije, koja je

bila deo ogromne organizacije Revel. Bile su zaposlene tek dve nedelje

kada je jednoga dana u njihovu kancelariju uao Deni Revel, obavljajui

svoj redovni obilazak. To je bio deo njegovog posla, kao pomonika svog

starijeg brata, Doue Revela.

Deni Revel bio je taj koji je zauvek promenio dotada miran ivot

sestrama Frenklin. Tog dana kada su se sreli, Deni ih je obe pozvao na

veeru. Prihvatile su poziv vrlo rado, jer u Boizu su poznavale malo

ljudi, a bile su mlade i eljne drutva. Jo od tog prvog izlaska, Keri je

primetila koliko je Deni razmaen i uobraen, to je veoma dobro

prikrivao svojim izuzetnim armom. Ali njena sestra to nije shvatala.

Nije prola ni nedelja dana, a onaje ve bila do uiju zaljubljena. Njih

dvoje su poeli redovno da se viaju kadgod bi Deni bio u gradu.

Nekoliko puta je Keri pokuavala da upozori svoju mlau sestru da ne

bi trebalo da ozbiljno shvati tu vezu. On je bio iz veoma bogate porodice

i sigurno da je hteo samo da se zabavi sa mladom i naivnom Meg. Ali,

Megje tada bila i suvie zaljubljena da bi mogla to da shvati.

Tada je dola ta uasna no, kada ju je Meg probudila usred noi,

drhtei kao prut. Kada je uspela da se malo smiri, priznalaje danosi

Denijevo dete, koje on nee da prihvati, jer misli da nije njegovo. Vikao

je na nju da nikada ne bi bio takav budala da se oeni sa devojkom kao

to je ona i da vie nikada nee da je vidi.

Sledeeg dana je Keri otila kod Denija, nadajui se da e moi s

njim da razgovara razumno. Taj dan nee zaboraviti dok je iva.

Zar ti oekuje da se oenim s tom seljankom?" vikao je. ,,I nemoj

misliti da u vas izdravati. To dete nije moje!"

Keri je ustuknula od mrnje koju je videla u njegovim oima. Ipak,

primetila je daje on u emocionalnoj krizi. Stisnula je pesnice. ,,Ti

sasvim dobro zna daje to dete tvoje!"

Dokai to!" procedio je kroz zube. ,,A sada me sluaj. Ako ti i tvoja

sestra budete o ovome irile prie, loe ete se provesti. Upozoravam

vas. A sada se gubi odavde i da vas vie nisam video!"

Sreom, njena sestra nije znala za ovu posetu, pa je mogla bar malo

da je potedi. Meg danima nije izlazila iz stana. Nije ak ni na posao

ila, plaei se da e ga sresti. Sledee nedelje Keri je saznala da je Deni

Revel otiao u Afriku da preuzme neki posao. Za sve je to bilo udno i

neoekivano, osim za Keri koja je znala da on bei od optubi i

odgovornosti.

Mesec dana posle toga stigla je vest da je Deni poginuo u

saobraajnoj nesrei, poto je izgubio kontrolu nad automobilom.

Meg se vratila na posao i nastavila da radi sve dok svoju trudnou

nije mogla da sakrije. Tada je postala histerina i stalno je molila Keri

da ne govori nita tetki Liz, koja je elela da one ostanu s njom i plaaju

joj stan i hranu. Govorila je da bi radije umrla od gladi nego da se vrati

u onaj odvratan gradi. Keri je morala mnogo truda da uloi da bi je

uverila da nee gladovati i da im nije potrebna tetka Liz. Odluile su da

obe daju otkaz i da Keri potrai drugi posao.

Ve idueg dana poele su da ostvaruju svoje planove. Keri se ubrzo

zaposlila u Simpsonovoj agenciji za prodaju automobila. Meg je ostala

kod kue da se brine o stanu i da kuva. Bilo im je teko, ali, ipak nisu

podlegle nesrei koja ih je zadesila, ve su se i dalje borile s tekoama.

A onda je iskrsnuo jo jedan problem, koji je bio daleko tei od

nematine. Meg je pala u teku depresiju iz koje vie nije izlazila, a u

meuvremenu su joj oboleli bubrezi. Njeno stanje je bilo sve gore i gore,

bez obzira na terapiju i lekove koje je uzimala. Porodila se jedne hladne

januarske noi i nepunih dvadeset i etiri sata nakon toga, od

komplikacija izazvanih njenom boleu, umrlaje. Svoje dete nije ni

videla. U poslednjim svesnim trenucima molila je Keri da joj obea da e

brinuti o njenom detetu. Kasnije je Keri shvatila da je Meg bila sigurna

da e umreti, to je verovatno i elela.

Vie nije bilo mogunosti da se od tetke Liz krije istina. Keri joj je sve

ispriala i tetka je obeala da e snositi trokove sahrane, ali, da se od

nje ne oekuje da brine o detetu, jer za to ni fiziki ni finansijski nije

sposobna.

Odmah posle sahrane Keri je uzela dete i odvela ga u stan koji je

dotada delila sa sestrom. Prvih nedelju dana je mislila da nee uspeti.

Odgovornost je bila i suvie velika, a ona potpuno neiskusna. Ipak,

Majk je bio zdrava i vesela beba, to joj je vraalo volju za ivot.

Onda je jednoga dana na ulici srela svoju kolsku drugaricu, Denis

Vinton. I ona je kao i Keri dola u Boiz privuena bletavim svetlima

velegrada i uzbuenjima koja je on pruao.

Keri se jako obradovala tom susretu i pre nego to je shvatila ta

radi, ve je sedela u restoranu i jadala se svojoj prijateljici. Deni ju je

paljivo sluala i na kraju predloila neto to je Keri i Majka izvuklo iz

bezizlazne situacije. Pozvala je da se preseli kod nje i da dele stan i sve

trokove. ak bi mogla da se pobrine da jedna divna starija udovica

uva Majka dok su one na poslu.

Posle toga su stvari krenule nabolje. Trokovi su bili manji, gospoa

Moubrej se vrlo rado prihvatila da uva Majka, a Keri vie nije bila

tuna i sama. Deni ju je ak ponekad izvodila meu svoje prijatelje.

Sada su se sve njene nade u bolji ivot rasprsnule kao mehurii od

sapunice. Nesrea koja je prati otkada je dola u Boiz, ponovo se

vratila...

*

Keri je premestila Majka na levu ruku, a desnom je otkljuavala

vrata stana. Dete je bilo pospano, jer je bilo vre njegovo popodnevno

spavanje. Naslonio je glavu na njeno rame i jednu ftiku opustio niz

njena lea. Kada je ula spavau sobu privila je dete na svoje grudi i

osetila njegovu toplotu. Suze su joj krenule niz lice. U poslednjih deset

meseci najlepe trenutke je doivljavala s tim detetom. Kako je samo

volela te plave loknice i nevine plave oi. Neno ga je spustila na krevet i

poljubila u i rumeni obraz. Majk se promekoljio ali nije otvorio oi. Keri

je obrisala suze. Uspeemo Majk, uspeemo, pomislila je.

Kada je Deni stigla, zatekla je Keri kako sedi u mraku na kauu u

dnevnoj sobi.

- Zato ne upali svetlo? - upitala je, skidajui jaknu i izuvajui

se.

- Gde je Majk?

- Jo uvek spava.

- Kako to da si se vratila tako rano? Ja obino dolazim pre tebe.

- Danas sam otila ranije.

Deni ju je pogledala svojim krupnim zelenim oima. - Ne osea se

dobro? Nije ni udo poeo je da vlada grip.

Kerije spustila glavu na kolena, koja je obgrlila rukama.

- Ne... - rekla je jedva ujno.

Deni je brzo prila kauu i sklonila kosu sa Kerinog lica. Dodirnula

joj je elo dlanovima. - jako si bleda. Idi lezi, a ja u skuvati supu. - Keri

nije odgovarala, i ona je sela pored nje. - Da ti donesem aspirin i aj?

Keri je podigla glavu, a njena prijateljica se trgla kada je ugledala

bol u njenim oima. - Keri, ta se dogodilo? Zato si plakala?

Deni, ja nemam grip, nisam prehlaena. Ako izgledam kao da sam

bo lesna, to je zbog toga to sam oajna. Danas sam izgubila posao.

Deni nekoliko trenutaka nije mogla da doe do rei, ali se brzo

pribrala i zagrlila svoju prijateljicu. - Nisi se valjda posvaala sa efom?

- Ne, ni sluajno - govorila je Keri tunim glasom. - Naprotiv on je

bio veoma zadovoljan mojim radom. Ali, posao loe ide i neko je morao

da ode. A poto sam ja zaposlena tek pre godinu dana, izbor je pao na

mene. Celo popodne sam pozivala biroe za zapoljavanje, ali, ovog

trenutka niko ne trai sekretaricu. Svi su mi rekli da se javim posle

Nove godine.

Deni je ustala i poela da eta po sobi.

- Keri, ao mi je to te je to tako pogodilo. Ali, nemoj da oajava,

neto e ve iskrsnuti. ak i kada bi morala da eka do kraja godine,

to ne bi bio kraj sveta.

- U nekoliko agencija trae veernje slubenike za robne kue,

dok traju novogodinje kupovine. Radno vreme je od pet po podne do

deset uvee. To mi ne odgovara, ali, poto platim gospou Moubrej za

uvanje Majka, mislim da mi nita drugo ne preostaje.

Deni je smirenim pokretom sklonila svoju riu kosu sa ela. - Ako

bude prihvatila taj privremeni posao, ja u moi da se brinem o Majku

cele veeri.

- Deni, ti si pravo srce, ali, ne mogu od tebe da traim da

preuzme moju odgovornost za Majka. To to sam ja izgubila posao, nije

razlog da robuje svake veeri.

- Preiveemo nekako - rekla je Deni odluno.

Keri je uzdahnula duboko i bolno. - Vreme je da odvedem Majka na

kontrolu kod pedijatra, ali, to mogu da odloim za nekoliko nedelja.

Moram da mu kupim nove cipele, ove su mu ve i suvie tesne. Oh,

Deni, on zasluuje mnogo vie nego to ja mogu da mu pruim.

- ta to govori? - rekla je Deni ljutito. - Niko ne bi mogao bolje

da se brine o Majku. Deci novac nije vaan, njima su potrebne panja i

ljubav. Neu vie da ujem da tako govori. - Poto Keri nije odgovorila,

Deni je nastavila. - Ovo emo zajedno da prevaziemo. Veruj mi. Neto

u ve izmisliti. - Za trenutak je zautala i oslunula. - ujem da se

Majk budi. Idi i uzmi ga, a ja u skuvati supu.

Nekoliko minuta kasnije Majk je sedeo u svojoj visokoj stolici za

stolom, a Keri ga je hranila. Zatim mu je dala keks u ruku da se

zabavlja dok ona veera.

- Neto sam razmiljala - rekla je Deni - da je Deni Revel iv

morao bi da nam pomogne. A poto nije, mislim da bi trebalo da

razgovara sa njegovim bratom i zahteva finansijsku pomo.

Keri je spustila kaiku i zagledala se u svoju prijateljicu. Prebledela

je. - Doua Revel je poslednji na svetu kome bih se obratila za pomo.

Keri je samo jednom videla Denijevog starijeg brata, kada im se

pridruio na veeri. Ali, njegov izgled joj se duboko urezao u pamenje i

pomalo izazivao strah. Kao voa Revel kompanije imao je veliku mo,

to se ocrtavalo na njegovom licu. Bio je visok i vitak, u elegantnom

odelu, imao je gustu smeu kosu i smee oi koje su iskrile i imale

zlatan odsjaj. Jednom reju, on je bio ovek od ije pojave zastaje dah,

ali, kome se ne moe otvoreno diviti zbog nadmenosti kojom zrai

njegovo telo.

Deni ju je gledala nestrpljivo. - Ali, Majkov otac je jedan iz porodice

Revel i Doua bi moda hteo da ti pomogne kada bi znao u kakvoj se

situaciji nalazi. On je zapanjujue bogat i novac sigurno ne bi bio

problem.

Meutim, Keri nije mogla da zamisli sebe kako odlazi kod njega i

govori mu o svojim problemima oko uzgajanja vanbranog sina

njegovogbrata. Kako da mu kae da je Meg umrla zbog svega to joj je

Deni uinio?

- Ne - rekla je nervozno - moramo smisliti neto drugo. I molim te,

nemoj mi to vie nikada spominjati.

- Izvini duo, nisam htela toliko da te uznemirim. Ali, za novac

nemoj brinuti. Prepusti to meni.

- Naravno da ti neu to dopustiti. Samo, neu da idem kod

Doue i to je moja konana odluka.

- Evo, vie to ne traim od tebe. U redu?

Keri je klimnula glavom i napokon nastavila da jede. Bila je zauzeta

svojim brigama i nije primetila udan izraz lica svoje prijateljice. Ona je

imala neto na umu.

*

Sledeih nekoliko dana Keri je obilazila sve firme za koje je znala da

im je potrebna sekretarica, ali, nije imala sree. Ili su ve nali nekoga

ili su ekali da proe Nova godina. Jedini svetli trenuci tih dana bili su

to je mnogo vie vremena mogla da provodi sa Majkom.

U subotu ujutru ustala je rano da bi nahranila Majka i spremila

stan. Kada se Deni probudila, prepustilajoj je uvanje deteta a ona je

otila da obavi nedeljnu kupovinu. Uz put je zastala pred jednom

dejom prodavnicom i kupila na rasprodaji Majku cipelice. Svuda je bila

velika guva i kada je napokon stigla kui ve je proao jedan sat. Deni

je stavila Majka da spava.

- Ja u ove stvari odneti u kuhinju rekla joj je a zatim u otii

u apoteku. A ti idi u dnevnu sobu. Tu je neko ko bi hteo da te vidi.

- Keri je okaila svoj kaput na vealicu, namestila kosu pred

ogledalom i zatim ula u dnevnu sobu.

- Ugledala je jednu visoku figuru koja je stojala pored prozora

njoj okrenut leima. Imao je iroka ramena, koja su se ocrtala ispod

zelene sportske jakne, a ruke je drao u depovima do farmerki.

- Hteli ste da me vidite?- upitala je ljubazno, oekujui dase ovaj

stranac okrene. Kada ga je prepoznala srce je poelo da joj lupa kao

poludelo, i morala je da se uhvati za naslon stolice, jer je odjednom

osetila slabost.

- Hteo? Ne, gospoice Frenklin - odgovorio je Doua Revel - pre bi

se moglo rei da sam primoran.

Keri i je jedva dola do daha. - ta... ta vi radite ovde? - zamucala

je.

Podigao je obrve. - doao sam na poziv vae prijateljice deni Vinton.

Kao to znate, ona me je pozvala u etvrtak.

Keri se iznemoglo spustila na stolicu za koju se pridravala. Osetila

je Douin hladan pogled na sebi.

- Deni nije imala pravo da vas pozove - rekla je tiho. doli ste

ovamo i posmatrate me kao da samkao

- Kao da ste varalica koja planira kako da se domogne novca

Revelovih - promrmljao je i pogledao je pravo u oi svojim hladnim

optuujuim pogledom.

- Znala sam da ete to pomisliti! - Keri mu je hrabro uzvratila

pogled. - Zbog toga sam i rekla Deni da vam nita ne spominje. Da sam

znala kakve su joj namere, sigurno bih je spreila.

On je i dalje posmatrao njeno bledo lice, na kome su se sada jo vie

isticale tamne obrve i dugake trepavice. Pitala se kako to da ne mrzi

ovog oveka iji je brat unitio ivot njene sestre, a njoj osim bola za

izgubljenom sestrom doneo i jednu brigu, problem koji nije mogla da

rei sama.

- Oseate se tako nadmenim, zar ne? - uzviknula je. - Hoete da

se oseam tako nisko i beznaajno. Okrutni ste i bezobzirni isto kao i

va brat!

Za trenutak je primetila kako su mu zaigrali miii na licu. Polako joj

je priao i nadneo se nad nju, tako da se ona povukla jo dublje u

stolicu i skupila ramena.

- Nisam doao ovamo da sluam niije uvrede - rekao je opasno

mirno - niti da ujem uvrede za moga brata. Deni nije ovde da bi mogao

da se brani, ali, ja jesam. Tu sam, podseam vas, na zahtev vae

prijateljice. Ako je, ponavljam, ako je ovo dete koje vi odgajate, dete

moga brata, on nije sam kriv to je ono siroe. Ne bih hteo runo da

govorim o mrtvima, ali za to to se dogodilo je i vaa sestra isto tako

kriva, gospoice Frenklin.

Keri ga je gledala zapanjeno, nesposobna da progovori. On misli da je

njena sestra bila laka devojka, za zabavu, koja bi pristala da spava sa

svakim ko bi je hteo. A ako to misli o Meg, onda nema sumnje da

smatra da je i ona takva dvojka.

- Mislim da nemamo vie ta da kaemo jedno drugom - rekla je

gorko.

Njegovo lice se malo opustilo i nonalantno je seo na kau. - O,

imamo - rekao je drsko - doao sam ovde zbog svoje savesti. Hou da

vidim koliko su opravdane vae optube, a to u i uiniti.

- Ja nikoga ne optuujem! Rekla sam vam ve da nisam znala da

vas je moja prijateljica pozvala i neu sedeti ovde i sluati da me neko

naziva laljivicom ili neim jo gorim.

- Potedite me histerije, molim vas - rekao je nimalo uznemiren

njenim reima. - Ja samo hou odgovor na moje pi- tanje.

- Ko... koje pitanje?

- Zato ste sigurni da je ovaj deak sin moga brata?

- Vama to naravno ne pada na pamet, jer mislite da svako od vas

samo eli da izvue novac - odgovorila je sarkastino - ali, ja sam

poznavala svoju sestru. Ona je imala samo osamnaest godina kada je

srela vaeg brata. Pre toga nijedan mukarac nije postojao u njenom

ivotu i zato nema ni najmanje mogunosti da Deni nije Majkov otac.

- Da li je Denijevo ime na Majkovoj krtenici?

- Jeste, iako se Majk preziva po mojoj sestri, Frenklin. Va brat joj

je jasno dao do znanja da nee ni da uje za dete.

Pogledao ju je sumnjiavo. - Zato bi to uradio ako je bio siguran da

je dete njegovo?

- Pa, sada da ja vama postavim jedno pitanje: Zato je Deni tako

iznenada napustio zemlju?

Slegao je ramenima. - Ja ne bih rekao daje to bilo iznenada. Bio nam

je potreban neko da nadgleda poslove u severnoj Africi. Deni se prijavio

da bi dokazao da je samostalan i odgovoran.

- Kako ste samo sigurni! Taj posao mu je pruio ansu da

pobegne od devojke koja nosi njegovo dete. Plaio se da bi Meg mogla da

pokrene postupak za dokazivanje oinstva.

Prekinuo ju je jednim pokretom ruke.

- Poto je Deni umro, nikada neemo saznati da li ste u pravu, zar

ne? - zatim je skrenuo temu. - Da li znate deakovu krvnu grupu?

- Znam. A, Rh faktor pozitivan. Ali, ne vidim...

Oi su mu naglo potamnele. - Ista kao i Denijeva. Ali, to moe biti

sluajnost, tako da to ne dokazuje nita.

Keri je stisnula naslon stolice, toliko snano da su joj prsti pobeleli. -

Ja nita neu da dokaem vama! Kako se usuujete...

Naglo ju je prekinuo. - Voleo bih da vidim deaka.

- Spava.

- Gde? Ovde? - ustao je. - Neu ga probuditi.

Pre nego to je Keri stigla da protestuje, Doua je uao u spavau

sobu. Prolo je nekoliko minuta pre nego to se vratio. Polako je priao

kauu i seo.

- Ima istu boju kose kao i Deni - promrmljao je sebi u bradu.

- Ipak, jo uvek nisam uveren da vi govorite istinu- rekao je posle

due pauze.

- Naravno - konstatovala je gorko - izgleda da imate veoma loe

miljenje o mojoj sestri i meni, pa zato biste mi onda verovali? Isti ste

kao i va brat, gospodine Revele. On je rekao da nikada nee priznati da

je to dete njegovo,a ako ga neko na to bude prisiljavao, postarae se da

nas dve vie nikada ne kroimo u Boiz. Vaa porodica je ba

armantna.

Douine oi su zaiskrile upozoravajue.- moram da vam skrenem

panju da prestanete da blatite ime moga brata. I jo neto, ako ikada

saznam da ste mi bilo ta lagali..

- Ja ne laem!- Keri je bila toliko ljuta i bespomona da je bila na

ivici suza. Njena reakcija kao da ga je uverila da ne lae.

- Ja u i dalje istraivati, gospoice Frenklin. Ustao je i

arogantno krenuo prema izlazu. Jo u vam se javiti.- Zatvorio je

vrata za sobom, pre nego to je Keri stigla da potri za njim i kae mu

da ne eli vie nikada da ga vidi. Stajala je u predsoblju i drhtala. Kako

je Doua Revel samo usudio da doe i tako razgovara s njom? Samo

dok se Deni vrati, pokazae joj!

Nije morala dugo da eka na to. deni je iz apoteke preko puta

vedela kada je Doua otiao i odmah se vratila kui.

- Nadam se da se ne ljuti na mene to sam ga pozvala, ali

- Da, ljutim se! Rekla sam ti jasno da ne elim s tim ovekom

nita da imam.

- Duo- rekla je Deni umiljato- tebi je potrebna njegova pomo.

Majk zaskuuje neke povlastice kada je ve jedan od Revelovih.

- Ne reci- procedila je Keri kroz zube- to ime vie nikada preda

mnom.

*

Sledeih nekoliko dana Keri je provela u strahu da e uti

Douin glas svakog puta kada bi podigla slualicu do kraja nedelje je

ve posumnjala u to da e on ikada vie stupiti u kontakt s njom i

poela je da se oputa.

Deni je za taj vikend planirala da ode na skijanje sa prijateljima koji

su radili u istoj banci kao i ona. Rekla je Keri da e u petak doi ranije s

posla. Zbog toga je Keri, kada je ula zvono na vratima, pomislila da je

njena prijateljica zaboravila klju i potrala je da otvori, pre nego to

zvono probudi Majka. Kada je otvorila vrata, ustuknulaje kao gromom

pogoena. Bio je to Doua Revel.

- Da li je dobro to sam doao, ili... - govorio je prolazei pored nje

i ulazei u stan. Keri je pola za njim u dnevnu sobu.

- Nije dobro to ste doli. Nemam vie ta da vam kaem i hou

da odmah odete odavde.

Okrenuo se da je pogleda i kosa mu je od tog pogleda pala preko ela.

Izgledao je veoma oputeno i mladoliko u farmerkama i svetloj jakni,

bez onog strogog odela i kravate kakvog ga je viala dokje radila.

- Malo sam istraivao ivot vas i vae sestre, gospoice Frenklin -

rekao je mirno i pogledao ju je u oi.

- ta? - uzviknula je Keri, oseajui da poinje da bledi. - Uzeli ste

privatnog detektiva? ta vi mislite, ko ste? S kakvim pravom ste

istraivali na ivot?

- Morao sam - odgovorio je hladno - znati neto vie o vaem

karakteru pre nego to odluim da li da verujem u vau priu ili ne.

- Gubite se odavde! - prosiktala je i pokazala rukom prema

vratima.

- Ne - odgovorio je mirno i seo na kau. - Izgleda da je vaa sestra

bila pristojna devojka, kao to vi tvrdite.

Nije se viala ni sa kim drugim osim sa Denijem, otkako ste stigle u

Boiz. Od dolaska u grad, vas dve ste ivele primernim ivotom. - Keri je

pokuala da protestuje, ali ju je Doua kratkim potezom ruke

prekinuo. - Mnogo sam razmiljao o ovoj situaciji u proteklih nedelju

dana. Ako je Majk Denijev sin, neu dozvoliti da raste u ovakvim...

okolnostima. - Pogledom je preao preko jednostavnog nametaja u

dnevnoj sobi.

- Neete dozvoliti! - uzviknula je Keri crvena u licu. - Vi neete

dozvoliti! Gospodine Revele, vas niko nita nije ni pitao u vezi s ovom

situacijom.

Pre nego to je i shvatila da on ustaje, ve je bio ispred nje i vrsto ju

je uhvatio za ramena.

- Boli me - rekla je tiho, bez daha.

- Ja se dobro brinem o Majku, jo od njegovog roenja. Ovaj stan

modanije onakav u kakvom ste vi odrasli, ali, Majk ima sve to mu je

potrebno. Pored svega, ja ga volim, a to ne moete porei. On ovde osea

ljubav, mnogo veu nego to bi je osetio kod vas.

- Tako. - Njegov stisak je popustio.

- To je vaa velika prednost.

Keri se nasmejala gorko. Zar bi to trebalo da bude uteha? Moda bi

mi vae miljenje pod drugaijim okolnostima i znailo neto, ali, ovako

mi uopte nije stalo do njega. Isto kao i do vaeg novca. Posle svega to

ste mi priredili, ne bih od vas uzela ni cent, ni da me molite.

Doua se odmakao od nje. Stavio je ruke u depove i poeo da eta

po sobi.

- Ako sam dobro shvatio vau prijateljicu, vi ste izgubili posao, a

nemate ni uteevine da biste iveli dok ne naete drugo zaposlenje.

ta nameravate da uinite?

- Ja... jo ne znam. Ali, neto u smisliti, sigurna sam.

Pogledao ju je zamiljeno. - Ja sam spreman da priznam Majka za

lana porodice Revel. Ma koliko nam se to oboma ba ne svia, oseam

neku odgovornost prema njemu.

- Ve sam vam rekla, ne treba mi va novac.

- Nisam ni hteo da vam ponudim novac.

- Zato ste onda doli? Da se naslaujete mojim mukama?

Njegove tanke obrve opasno su se skupile i pogled mu je otvrdnuo. -

Moj brat nije iv i ne moe da preuzme svoju dunost, ali, njegovo dete

mora nositi ime Revel.

Kerino srce je lupalo. - Kako to mislite?

Slegao je ramenima, ali zategnute crte lica su pokazivale da on nije

toliko oputen kao to bi eleo da izgleda. - Hteo bih da usvojim Majka,

gospoice Frenklin. Mogu mu ponuditi dom, najbolje kolovanje...

- Sve to se moe kupiti novcem! - dodala je gorko. - Moete se tu

zaustaviti. Nemam nameru da vam dam Majka. Ja sam mu jedina

majka za koju zna. Ja sam itav njegov svet. Shvatate li da se to

imenom ne moe zameniti? Pobogu, kako ste samo arogantni!

Njegove oi su zaiskrile kadaje sreo njen pogled. - Otrovni ste,

gospoice Frenklin, kao zvearka. Ali, neu da gubim vreme u svai sa

vama. Mislim da vam je jasno da bi svaki sud procenio da ja imam

mnogo bolje uslove za Majkov ivot nego vi.

Ne moete mi to uiniti! Ja u se odseliti odavde. Odveu Majka

tako daleko da ga nikada neete pronai.

Ne budite tako naivni. Dovoljno je unajmiti dobre detektive i oni bi

vas uskoro pronali. A ja imam dovoljno novca za to. Za trenutak je

zautao i posmatrao njeno oajno lice. - Ali, postoji i druga mogunost

izbora.

Podigla je glavu i pogledala ga oima punim suza.

- Moete se udati za mene rekao je mirno. - U ponedeljak

moemo dobiti dozvolu i ve se u sredu moemo venati.

Keri je ostala bez rei. Bila je zapanjena. Iznenada je njeno telo

poelo da drhti i histerino se nasmejala. - Da se udam? Za vas? Zar

mislite da bih se tek tako udala za nekog potpuno nepoznatog? I to jo

za nekoga ko ima tako loe miljenje o meni? Radije bih umrla.

- Da li ste uvek tako melodramatini? - upitao ju je hladno. -

Oprostite to sam vas razoarao, ali, niste me uopte dirnuli. Ja sam

odluio. ini mi se da je na brak najbolji izlaz iz ove situacije.

- Ne mogu da verujem da ste ozbiljni.

- Ipak jesam! Veoma sam ozbiljan!

- Razbolim se svaki put kada pomislim ta je va brat uinio

mojoj sestri - rekla je ljutito - i prezirem vas, jer ste doli s takvim

optubama. Moda jesam u bezizlaznoj situaciji, ali, ostalo mi je jo

ponosa.

Doua je stavio ruku na njene usne da bi spreio ovaj histerini

ispad. - Sluajte me! Bez obzira na to ta mislite o mom bratu, njegov

sin ima pravo da nosi oevo ime i sve ostalo to ide uz to. Deak e

odrasti kao Revel na jedan ili drugi nain. Da li sam dovoljno jasan,

gospoice Frenklin? - Ruka mu je nemarno pala na njeno rame. Nju je

taj dodir pekao kroz tanku koulju od velura. Za trenutak joj se uinilo

daje ugledala traak ljudskosti u njegovim oima, ali, to je nestalo brzo.

Njegovo lice je ponovo postalo bezoseajna maska.

- Smirite se i pokuajte da razmiljate razumno. ak i ako

preivite dok ne naete posao, ne biste dobili parnicu na sudu. I, mislite

na dete. elite li da uzgajate vanbrano dete? Razmislite kako e to

uticati na njega kada poraste dovoljno da shvati?

Keri je zadrhtala i zagnjurila glavu u ake. Pokuala je da razmilja

trezveno. Pred oima joj je igrao Douin lik. Sigurno bi se divila tom

oveku da nije ono to jeste. Ali, u njegovim vena- ma tee ista krv kao i

u oveka koji je unitio ivot njene sestre. Keri ga je mrzela zbog toga.

- Ne bih mogla da ivim u lanom braku, ne bih mogla da se

pretvaram - rekla je - zar ne razumete da mrzim ime Revel?

Doua joj je neno podigao glavu. - Poto budem legalno usvojio

Majka i on bude dovoljno star da me smatra svojim ocem, ako jo uvek

budete imali ista oseanja, moete dobiti razvod i materijalnu sigurnost

da do kraja ivota ivite u mnogo boljim uslovima nego sada.

- Ja... ja moram malo da razmislim. Ta ideja je sasvim izopaena,

ali ipak...

- Ipak, nemate druge realne mogunosti - dovrio je on umesto

nje misao.

- Vi ete pristati na ovo, jer je to najbolje reenje.

- Hoemo li Majk i ja iveti u vaoj kui?

- Naravno. Insistiram na tome. Kua je dovoljno velika da ete

moi da me izbegavate kad god je to mogue. Ali, za Majkovo dobro u

oima drugih ljudi mi moramo biti normalan brani par.

Sve u Keri se bunilo protiv ovoga, ali, iz dubine due je izbijalo

saznanje da Doua Revel nee biti tolerantan prema njoj. Nije od njega

mogla da oekuje da e popustiti. A ona nije mogla da dozvoli da izgubi

Majka.

- Pre nego to donesete konanu odluku, moram da vas upozorim

na dve stvari. - Njegov pogled bio je prikovan za njene oi, toliko snano

da ona nije imala snage da skrene pogled. - Prvo, da niko osim nas

dvoje ne sme da sazna da je Majk Denijev sin.

- A Deni...

- Siguran sam da e ona utati. - Nasmeio se podrugljivo. - Ona

je razumna i praktina mlada ena, to vi svakako niste. Druga stvar je

ta, da ako odluite da odete, Majk ostaje sa mnom.

Keri je osetila izvesnu nelagodnost. udno je to to je imala oseaj da

Doua ve smatra Majka lanom porodice Revel. Ipak, nema sumnje

da on sve ovo ini za njegovo dobro. Ma koliko ona mrzela tu injenicu,

ali, Majk je ipak jedan od Revelovih.

Iznenada su svi njeni argumenti protiv njegovog plana postali

besmisleni. Bespomono je slegnula ramenima. - U redu. Pristajem na

vae uslove. Nadam se da e to venanje proi tiho i nezapaeno.

- Potpuno se slaem - rekao je podrugljivo - poznajem jednog

matiara koji e nam sve srediti. Osim svedoka, niko drugi nam nije

potreban. Sa moje strane e to biti jedan veoma dobar prijatelj a vi biste

mogli da zamolite gospoicu Vinton.

Klimnula je glavom.

- Ja u se za sve pobrinuti i pozvau vas u ponedeljak.

- Dobro, gospodine Revele - sloila se bezvoljno.

- Sada kada smo zarueni - rekao je suvo - bolje se navikavaj da

me zove Do. Kako tebe zovu prijatelji, Karolina?

- Keri!

- Do vienja, Keri. Do ponedeljka - rekao je i izaao.

Keri je iznenada osetila slabost i spustila se na kau.

Nekoliko minuta kasnije, Deni je ula u stan. - Moram da urim.

Mogu li da uzmem tvoju jaknu? Hej, Keri duo, ta se dogodilo? Izgleda

kao da si videla duha.

Keri je podigla pogled. Njene zelene oi bile su zagonetne.

- Udau se za Douu Revela!

*

U hotelu u kome je Do stanovao, ekao ih je postavljen sto za

dvoje. Nalazili su se u dnevnoj sobi njegovog privatnog apartmana. Na

stolu su bili cvee, boca ampanjca i upaljene svee.

Keri je primetila pogled mlade konobarice koja je primala

porudbinu. Nema sumnje da je Doua Revel ovde bio veoma drag

gost, ali, onaje bila i suvie ljubazna. Sigurno bi ta devojka dala sve na

svetu da se nade na Kerinom mestu. Gotovo je nemogue da ona nije

primetila da u njihovim odnosima neto nije u redu. Venali su se pre

jedan sat, ali, uopte nisu izgledali kao sreni mladenci. Nisu se drali

za ruke i gledali zaljubljeno. Leva ruka joj je bila na stolu i na njoj je

blistao prsten od platine sa etiri bletava dijamanta. okirala ju je

cena tog prstena, koji joj je Do kupio prethodnog dana. On se ironino

nasmejao kada je juvelir rekao da tako predivna devojka kao Keri,

zasluuje dijamante. Njen izbor je bio obian zlatan prsten.

,, Ipak gospoice rekao je juvelir ,, samo se jednom udaje.

,, Zar ste ba toliko sigurni? upitala je Keri i zbunila starog oveka.

,, Naravno da jesam . Po vama se odmah vidi koliko ste zaljubljeni.

,, Nemoj ga zadirkivati, draga umeao se Do. ,, On ima dovoljno

iskustva da moe da proceni ovakve situacije.

Kada su kasnije izali, Keri je upitala Doa da li je ova predstava

zaista bila potrebna. ,, Da, bila je . Sutra se udaje i mora nauiti da

svoju ulogu igra malo uverljivije rekao je sa nedokuivim izrazom lica.

,, To nee biti lako odgovorila je sumorno. ,, Nikada nisam ni

pomiljala da u se udati bez ljubavi. Isto tako ne verujem da si ti

oekivao da e tvoj brak biti obmana, im si toliko dugo izbegavao da se

oeni.

,, Na brak nee biti obmana. Kada izaemo od matiara, mi emo

legalno biti mu i ena.

,, Nisam to zna ta sam mislila.

,, Da, Keri, mislim da znam. Pogledao je iskosa i od tog pogleda je

osetila nelagodnost.. ,, I, jo si izvela jedan pogrean zakljuak. Ovo nije

moj prvi brak.

Keri je podigla pogled, veoma iznenaena. Naravno, bila je radoznala

i htela je da sazna vie o tome. Da li se razveo, ili je udovac? Ako ima

dece iz tog braka, to je trebalo da joj kae. Ipak kada je ugledala njegov

smrknuti profil nije vie imala hrabrosti da postavlja pitanja.

Od samog poetka je osetila daje on porodian ovek, ali na prvi

pogled se moe primetiti i njegov veoma veliki poslovni uspeh. Sa svojih

trideset i pet godina, bio je na vrhuncu karijere, ali i porodinog ivota.

- Jesi li razveden? - upitala ga je iznenada.

Iznenaeno je podigao pogled. Keri je sve vreme utala do tada a ni

ranije nije postavljala pitanja o njegovom privatnom ivotu. Ipak, oni su

sada mu i ena i normalno je da zna neto o njegovom ranijem ivotu.

- Ne, moja ena je umrla pre pet godina. Bili smo samo tri godine

u braku.

- Izvini.

- Zbog ega! To nema nikakve veze s tobom. - Pognuo je glavu i

posmatrao au ampanjca u svojoj ruci.

- Znam, ali ne mogu da ne mislim na tebe. Znam kakve sam ja

imala predstave o braku, a tebi je sigurno ovo uasno, poto si ve

jednom bio sreno oenjen.

- Uveravam te, Keri, da ja imam neke predstave o braku.

Keri je morala mnogo truda da uloi da bi povela prijateljski razgovor

sa Doom, ali, ova njegova primedba potpuno ju je ohladila.

- Pa, ja ne mogu da kaem da sam imala neke iluzije, ve snove

ali, tebi to nita ne govori. Nije te briga to je jedan Revel unitio moju

sestru, a o sebi i da ne govorim.

- Keri, ako se ti osea unitenom, veruj mi da uopte tako ne

izgleda. - Njegov pogled bio je pomalo podrugljiv, dok je posmatrao

njene guste kovrde na kosi i njeno neno lice. - Divno izgleda.

- Zahvaljujui tvom novcu, kojim si kupio sve to je sada na

meni. - Pre venanja on joj je dao ek na iznos koji ona ni za nekoliko

meseci ne bi zaradila, i naloio joj je da sav taj novac potroi na

garderobu. - Ali, ja naravno shvatam da treba da izgledam mnogo bolje

nego pre, jer sada sam supruga jednog Revela.

Do se pravio da nije primetio ironiju u njenom glasu. - Dobar smo

par zar ne? Okretali su se za nama svuda gde smo se pojavili. - Neki

udan sjaj u njegovim oima naterao je Keri da zamisli sebe u njegovom

naruju. Istog trenutka se uplaila svojih misli i kao da ih je on

proitao, pocrvenela je. Ipak, nije se mogla osloboditi te slike i kad god

bi joj se vratila u misli, blago bi zadrhtala.

Ovaj ovek koji sedi prekoputa nje za stolom, od danas je njen mu.

Burme koje su nosili i obeanje koje su dali pred matiarem, obavezivali

su ih na obostrana prava i dunosti. Ali, ovo je bio brak samo na

papiru, oboje su to znali. Nita drugo nisu ni spominjali. Ipak,

posmatrajui ga sada pred sobom, iznenada je postala svesna snage

njegove volje. Nije li je on prisilio na ovaj brak? Moda i jeste, ali, na

njeno telo nikada nee stei pravo.

- Kada sam rekao da si divna, nisam mislio na tvoju odeu -

promrmljao je. - Ima aneosko lice, iako tvoj otar jezik pomalo kvari

tu sliku.

- Jesi li onda bar zadovoljan to ena sa kojom si morao da se

oeni protiv svoje volje, a i njene, nee svojim izgledom naruiti tvoj

ugled? Bilo bi zaista uasno da j e tetka tvog bratanca runa. - Njen ton

je bio hladan, kao i njene oi, ali u mislima se seala njegovih toplih

usana i poljupca pred matiarom.

Neno se nasmeio. - Ne dozvoljavam sebi da se naem u neprijatnim

situaci- jama, ako je mogue izbei ih. Niti sam na bilo koji nain bio

prisiljen. Obino radim samo ono to elim, Keri.

Tog trenutka je stigao njihov ruak, i ona je bila poteena da

odgovori na ovu zagonetnu primedbu.

- Nisi jo popila ampanjac - rekao je Do tiho - a danas imamo

razlog da slavimo.

Keri je podigla svoju au i prinelaje usnama.

- Nazdravimo branom paru Revel - rekao je Do diui svoju

au. Ona je utala. - ta, zar nee da pije u to ime?

- Ja nisam neosetljiva tako kao ti. Ili je ovo samo tvoj pokuaj da

me povredi?

- Hajde draga, nemoj mi rei da moja supruga nema smisla za

humor.

- ini mi se da u naoj situaciji nema nimalo humora, Doe, i

molim te, nemoj me zvati draga, sada nas niko ne moe uti.

- Snizi ton - rekao je prijatnim glasom, ali u njegovim oima se

moglo proitati upozorenje - ne bih voleo da svi u hotelu uju da se

svaamo prvog dana naeg braka.

- Nije me briga! I odbijam da i dalje budem ovde s tobom. Hou da

vidim Majka. Gde ga je odvela ona ena?

Do se odjednom naljutio i nestalo jr iuiog prijateljskog izraza sa

njegovog Iica. - Kvari na prvi zajedniki ruak. Avion nam polee za

sat vremena. A ta ena koja je odvela Majka je hotelska negovateljica i

sada ga hrani. Za nckoliko minuta e ga dovesti ovamo. A sada jedi!

Da, gospodaru - rekla je sarkastino. - Jesi li se tako ponaao i

prema svojoj prvoj eni? Pa, ja neu dozvoliti ila mi se nareuje na taj

nain. Iako Majk sada nosi to plemenito prezime Revel, ja ga mogu uzeti

i ostaviti te u r.vako vreme.

- Nemoj ii tako daleko, moja prekrasna enice. Nee me

napustiti, Keri, osim ako ti ja to dozvolim. Ako ipak pokua, pronai u

te i vratiti.

- Oh, prestani da me mui! - Skrenula je pogled sa njegovog lica

i zagledala se u pod. Kako e izdrati da ivi s ovim ovekom?

Do je utao nekoliko trenutaka i niirno dovravao svoj ruak.

- Za nekoliko minuta moramo da krenemo - rekao je kada je

zavrio sa jelom. Dodirnuo je neno njenu ruku preko stola. - Trebalo bi

ipak malo da jede.

- Ne jede mi se - odgovorila je i odgurnula svoj tanjir.

- Keri, ovi tvoji detinjasti ispadi su sasvim besmisleni. Zar ne

misli da je vreme da pone da misli na Majka i njegovo dobro,

umesto to stalno saaljeva samu sebe? Pristala si da se uda za

mene, pa onda pokuaj da to Imde najbolje to moe.

- Ba zato to sam mislila na Majka kada se nalazim ovde, ali, ne

moe oekivati od mene dabudem zadovoljna zbog toga. Ti se vraa u

svoj dom, a i Majka e ubrzo pridobiti. Meni e sve to biti uasno.

- Ne mora da bude ba tako - rekao je nestrpljivo. - Nema razloga

da ovaj brak ne bude uspean za tebe. Imae dobar dom i poloaj u

drutvu. Imae novca za sve to poeli. Ti nisi zatvorenik.

Keri je zadrhtala. - Ali, ipak jesam, Doe. I suvie volim Majka da

bih mogla da se odvojim od njega, a ti si sasvim jasno rekao da on

ostaje s tobom. Zar je tada udno to u tvoju kuu smatrati zatvorom?

- Preteruje, draga - rekao je zaje- dljivo - svako sam sebi od

doma pravi zatvor. Mora misliti na prednost toga to si moja ena.

- Gospoa Revel - rekla je hladno.

Do se nasmeio. - Naviknue se na to ime pre nego to i sama

bude svesna toga. - Uzeo je raun sa stola. - Ja sam zavrio. Moemo

uzeti Majka i krenuti.

*

Kod aerodromske kontrole su se zadrali samo nekoliko minuta.

Do je predao prtljag i drei Majka u jednoj ruci, drugom je drao Keri

za ruku i poveo ih prema ulazu.

Kada su se smestili na svoja sedita, Majk je zadovoljno neto

mrmljao na Doovom krilu. Ispitivao je njegov dep i na kraju izvukao

sveanj kljueva i ispitivao ih jedan po jedan.

Keri je pokuala da odagna neprijatno oseanje koje ju je obuzimalo

dok je posmatrala deaka u njegovom naruju. - ivi li sam? - upitala

je posle nekoliko trenutaka.

- Ne, sa majkom. Ona je boleljiva i poluinvalid je, tako da

uglavnom provodi vreme u svom apartmanu. Nadam se da ete se vas

dve sprijateljiti. Ona voli drutvo, ali, iako je japoseujem skoro svakog

dana, to joj nije dovoljno. Veoma bih cenio kada bi ti provodila vie

vremena s njom.

Informacija da se Do stara o svojoj majci nije je iznenadila. To to

je insi- stirao da uzme Majka, govori koliko on dri do porodice. - Tvoj

otac je umro, zar ne?

Klimnuo je glavom. - Pre deset godina. Poginuo je u avionskoj

nesrei. Od tada ja vodim kompaniju. Njegova smrt je bila tako

iznenadna da nisam bio sasvim pripremljen da ga zamenim.

- Sigurna sam da si se veoma brzo snaao - promrmljala je. - Ti si

tip oveka koji se bez tekoa suoava sa svim ivotnim problemima.

- Nema sumnje da veoma dobro procenjuje ljude - rekao je kroz

smeh.

- Ne ba - odgovorila mu je hladno. Mirno je izdrala njegov

pogled. - Ali, mislim da mogu da prepoznam upornost i bezobzirnost.

- Smatra da su to moji istaknuti kvaliteti? - podigao je jednu

obrvu. - U stvari, prve dve godine sam radio danju i nou, pre nego to

sam sve savladao. Posle oeve smrti bio sam potpuno ne- spreman da

preuzmem posao. - Odjednom je postao veoma zamiljen. - Znam da se

nisu ostvarili tvoji mladalaki snovi, ali, zaista nema potrebe da pati,

kao to si to inila otkako se Majk rodio. Ne mogu da shvatim zbog ega

nisi ranije traila moju pomo?

- To mi nikada nije palo na pamet - rekla je iznenaeno. - Tvoj

brat je bio okrutan, a kada je on umro, bila sam sigurna da mi nee

verovati da je Majk njegov sin. Pored toga, ja sam te videla samo jednom

u ivotu, pre dve godine, i tada je bilo oigledno da nema visoko

miljenje o meni.

- Zato to govori? - Oprezan izraz njegovih oiju upozorio je Keri.

- To... to je zbog naina kako si me gledao, kao da ne zasluujem tvoju

panju.

Do ju je iznenada uhvatio za ruku. - Ima veoma bujnu matu,

Keri. Koliko se seam, celog tog dana sam bio na nekim sastancima,

tako da sam uvee bio izuzetno umoran. - Njegovi prsti su pritisnuli

Kerin venani prsten i ona je osetila bol. Trglaje ruku i njegov stisak je

popustio, kao daje togtrenutka postao svestan ta ini.

- Mojoj majci nee spominjati Denija i tvoju sestru - rekao je

naglo - ona ne sme da zna da je njen sin odbio da prizna svoje dete, a ni

to da si ga ti krila od njegove porodice. Plaim se da bi te okrivila zbog

toga, tako da se nikada ne biste sprijateljile.

- Mene da optui? Kada biste ti i tvoja majka znali bar jedan deo

onoga to je Meg preivela...

Namrtio se. - Znam da je tvoja sestra patila. Ali, ne mogu da

opravdam tvoje ponaanje posle njene smrti. Nisi nam pruila ansu da

ti pomognemo. Shvatam da si celu nau porodicu procenila po mom

bratu. Deni je bio tvrdoglav i razmaen. On je imao samo petnaest

godina kada je otac umro i od tada se samo majka brinula o njemu, jer

sam ja morao da preuzmem posao. Na alost, vrlo brzo je nauio kako

da izbegava svoje dunosti. Ipak, kad je poeo da radi u kompaniji,

mislio sam da e se smiriti i konano odrasti.

Majk je zaspao i Do ga je neno poloio u krilo. Keri je pognula

glavu i zamislila se.

- O emu razmilja? - upitao ju je Do.

- Razmiljam o tome kako si popustljiv kada je tvoj brat u pitanju

odgovorila e, podiui glavu.

- Moja majka je oboavala Denija, nisam mogao da joj unitim

iluzije. Nikada nemoj rei nijednu runu re o njemu pred njom. Jasno?

- Da - proaputala je.

- Dobro - promrmljao je i naslonio glavu na naslon sedita i

zatvorio oi.

Keri je bila obuzeta odbojnou prema ovom oveku, koji je sada bio

njen mu. Prezirala je sebe to tako mirno podnosi njegove grubosti.

Zatvorila je oi, oseajui oajanje. Kako to da joj je ivot za tako kratko

vreme postao toliko komplikovan? Kako e ga iveti u Doovoj kui i

gledati njegovoj majci u oi, pretvarajui se da je odana supruga? Njeni

finansijski problemi su sada reeni, ali je poela da shvata da su

problemi koji nailaze jo mnogo vei.

Njih dvoje vie nisu razgovarali, sve dok avion nije sleteo. - Hoe li

nas neko ekati? - upitala je. Do je odmahnuo glavom. - Moja kola su

parkirana na aerodromu. Ne idemo daleko.

Bilo je kasno popodne, dani su bili krai i Keri je ugledala tamne

obrise planina koje su okruivale ovu dolinu. Mogla ih je ve zamisliti

pod snegom, kako e izgledati kroz nekoliko nedelja.

Uskoro je grad ostao za njima. Do ih je vozio prema planini. Majkje

leao na seditu izmeu njih dvoje i uplast- nim oima posmatrao

nepoznatu srodi nu u kojoj se naao.

- Moja kua je desetak kilometara iz van grada. Nadam se da ti

nee smetati to nemamo susede.

- Nije vano - promrmljala je umornim glasom.

- Srediu da dobije kola, tako da e moi da izae iz kue kad

god zaeli.

Naravno, jer i ne mogu stii daleko, pomislilaje Keri gorko. Ali, nije

mu nita odgovorila. Nije htela vie da se raspravlja s njim. Sada joj je

bilo malo lake kada je saznala da e imati kola na raspolaganju i lake

e podneti ovo neprijatno mesto u kome e iveti sa strancima.

- ta si priao majci o meni?

- Samo to da se ve neko vreme poznajemo, to je i tano, na neki

nain. Rekao sam joj i to da odgaja sestrino dete koje u ja usvojiti.

Moja majka je veoma taktina i sumnjam da e te ispitivati za Majkovog

oca. Ako ipak bude radoznala, nadam se da e izmisliti neto

ubedljivo. Kada sam s njom razgovarao telefonom, bila je veoma sre-

na to e postati baka.

Tada su ba prolazili kroz divnu kapiju sa kamenim stubovima i

pribliavali se prekrasnoj kui, takoe od kamena. Park je bio ukraen

statuama, a sama kua je bila razdvojena na dva krila. Keri je bila

svesna da je Do veoma bogat, ali, ipak nije bila pripremljena na ovako

neto.

- Divna je - proaputala je, dok je Do parkirao automobil u

garau.

- Ovo je dobro mesto za decu - rekao je Do sa zadovoljnim

osmehom na usnama. Uzeo je Majka i uli su u kuu kroz garau.

Verovatno je osetio njenu nervozu i neno joj je prebacio ruku preko

ramena i poveo je prema dnevnoj sobi u kojoj je pucketala vatra u ka-

minu.

Visoka, sedokosa ena je sedela u naslonjai ispred vatre, sa

pletivom u ruci. Kada su uli u sobu, ona je podigla glavu i nasmeila

se. Do se sagnuo i poljubio njen bledi obraz, a ona ga je uhvatila za

ruku. - Doe - rekla je neno - ovo je moj najdui dan u ivo- tu.

Mislila sam da nikada neete stii! - Tada je skrenula pogled sa svoga

sina i nasmeila se Keri.

- Majko, ovo je moja ena Keri - rekao je jo uvek je drei za

ruku - a ovaj mali lepotan je Majk.

Keri je prila i prihvatila mravu ruku koju je starica ponudila. -

Kako ste, gospoo Revel?

- emu formalnosti? - upitala je Doova majka. - Moje ime je

Etel, ali bih zaista volela da me zove majko. Dobrodola u nau kuu,

Keri, u tvoj novi dom. - Zatim je pogledala Majka, koji je stidljivo

zagnjurio glavu u Doovo rame. - Ti takoe, Majk. Oh, Keri, prekrasan

je.

Keri se nasmeila toplo. - Hvala, majko.

Etel Revel je uzela pletivo i stavila ga u torbu. - Sedi, draga, znam da

si umorna posle putovanja.

Keri je zahvalno sela na divan i Do je stavio Majka pored nje.

Deak se odmah privio uz nju i ona je pomislila da je pomalo uplaen

od ove nepoznate sredine u kojoj se tako naglo naao.

- Pretpostavljam da ste ruali pre nego to ste krenuli - rekla je

Etel - ali, ipak sam kazala Beti da napravi aj i sendvie. Doe, hoe li

molim te po- traiti Beti i rei joj da donese aj i sendvie?

Dok je Do bio odsutan, njegova majka je ispitivala Keri o njenoj

porodici. Pokazalaje veliko saaljenje prema traginoj smrti njene sestre

i istovremeno se divila Keri to je preuzela brigu oko svog sestria. Keri

se plaila ovog razgovora, ali je sve bilo mnogo bolje nego to se nadala.

Etel nije spominjala Majkovog oca. Bila bi okirana da zna da je to

Deni, i moda je ba zbog toga, nesvesno izbegavala razgovor na tu

temu.

Poto su popili aj, starica se izvini- la i otila u svoju sobu,

ostavljajui Keri i Majka da se odmore. Verovatno je htela da mladence

ostavi same.

- Doi, pokazau ti tvoju i Majkovu sobu - rekao je Do kada je

njegova majka otila. Adam Karnej je ve odneo vae stvari. - Podigao je

deaka i poao uz stepenice. Zaustavio se na drugom spratu i otvorio

prva vrata. Spavaa soba je bila velika, na zidovima su bile tapete sa

plavim cvetovima na beloj podlozi. Tepih je bio takoe plav, a nametaj

beo, sa zlatnim ivicama. Dugake zavese od belog satena prekrivale su

ceo zid, a posteljina je bila zlatne boje.

Do je proao kroz sobu i otvorio vrata kupatila, pokazujui joj da

prie i pogleda. Ovako luksuzno kupatilo Keri nikada u ivotu nije

videla. - Kako ti se dopada?

Keri je odjednom postala i suvie svesna njegove blizine i okrenula se

da izae. - Ovo je mnogo bolje nego to sam ikada sanjala da u imati.

Ovako elegantna i luksuzna okolina ini me napetom.

- Naviknue se - rekao je Do otvarajui jo jedna vrata od male

sobe koja je bila namenjena Majku. Tu je ve bilo mnogo igraaka.

- Pa, Majk - rekao je Do stavljajui deaka na visoku stolicu. -

Tedi te eka. - Pruio mu je malog, upavog medveda kojeg je Majk

zgrabio s obe ruke. Srenoje gunao.

Do se nasmejao i okrenuo prema Keri. - Mislim da e se brzo

prilagoditi.

Vratili su se u spavau sobu i Do je priao vratima prekoputa

kupatila. - Ovde je moja soba - stavio je ruku na bravu, ali nije otvorio

vrata.

- Ima... ima li tu klju? Podrugljivo ju je pogledao. - Ova vrata se

nikada nee zakljuavati, Keri. Neemo dozvoliti da posluga dobije

pogrean utisak, zar ne?

- Hoe da kae, pravi utisak? - rekla je Keri hladno. Iz Majkove

sobe dopiralo je radosno cianje. On je sigurno otkrivao i druge igrake.

Keri se okrenula i poela da skida jaknu. Iako nije ula korake, osetila

je Doovu blizinu. Stojao je samo jedan korak od nje. Snano ju je

uhvatio za ramena.

- Da li time hoe da kae da e na odnos biti platonski?

Srce joj je zatreperilo kada je ugledala opasan sjaj u njegovim oima.

- Ti zna... da smo se tako dogovorili.

Njegov pogled je lutao preko njenog lica i kose. - Ja se ne seam

takvog do- govora, Keri. Ne seam se da smo to uopte spominjali.

- Ali... ne misli valjda... mi se jedva poznajemo.

- Zar postoji bolji nain da se upoznamo, lepa moja enice? -

Iznenada se nala u njegovom zagrljaju i pre nego to je shvatila ta se

dogaa, njegove usne su ve bile na njenim, tople i izazovne. Bio je to

dug, strastan poljubac, od kojeg je izgubila dah.

Keri je osetila da je njegovo telo pripijeno uz njeno, da su im usne

postale jedno. Obuzela ju je udna slabost, kao da je prestala da die i

kao da je srce prestalo dajoj kuca.

Tada je Do podigao glavu i ne isputajui je iz zagrljaja promrmljao.

- Ti si moja ena, Keri i mi smo jedno bie, htela ti to ili ne.

- Udala sam se za tebe samo zato to si me prisilio, i ti to dobro

zna - odgovorila mu je tihim, udno slabanim glasom.

- To nije vano. I pored toga moemo da uivamo u novonastaloj

situaciji.

Pokuala je da se izvue iz njegovog zagrljaja, ali je stisak bio i suvie

jak. - Da uivam! - uzviknula je. - Zar misli da mogu da uivam u

dodiru jednog Revela?

Zagledao se u njene oi dok su mu usne lagano podrhtavale. -

Obeavam ti da u te nauiti da uiva u tome.

- Mrzim te! - rekla je kroz zube. - Prisilio si me da doem ovamo i

ako neto bude dobio od mene, to e biti samo na silu. - Tada je naglo

zastala, prekinuta opasnim iskrama u njegovim oima.

- To emo jo videti - promrmljao je.- Zar zaista misli da e moi

da ivi kao kaluerica, dok te samo ne- zakljuana vrata dele od

mua? - Naglo ju je odgurnuo i krenuo prema svojoj sobi. Nije se

okrenuo dok je zatvarao vrata za sobom.

*

Keri je etala po svom apartmanu ispitujui svaki njegov kutak.

Doovo neoekivano ponaanje, pokvarilo je njeno divljenje. Sadaje

prstima prelazila preko nenih satenskih prekrivaa i ogromnog

starinskog ogledala.

Ovo je sigurno biia soba njegove prve ene. Da li on uvek misli na nju

kada se nae ovde? Da li je liila na nju? Ove misli su je okirale. Prvi

put sada razmilja o svojoj prethodnici, kakva je bila i kako je izgledala.

Postalo joj je jasno dabi njena slinost sa Doovom prvom enom

mogla opravdati njegov predlog da se venaju. U tom sluaju, ne bi

samo sin njegovog brata bio razlog za njegovu enidbu s njom. Ako je

tako, onda je to veliki promaaj za njega. Keri nije bila ena koja se

mogla zaljubiti u Doa Revela, iako on nije bio uvek toliko arogantan i

bezobziran.

Otvorila je vrata garderobe, oekujui da u njoj ugleda haljine

njegove prve ene. Ali, orman je bio potpuno prazan. Odahnuvi, ona je

stavila kofere na krevet i poela da rasporeuje stvari. Kada je sve

sloila, uzela je Majkove stvari i ponela ih u njegovu sobu. Deak je

drao mecu u naruju, a kada mu je prila, ispruio je ruke prema njoj.

- Mama! - progovorio je.

Kada je presvukla deaka, odnela ga je na svoj krevet, s namerom da

se i ona malo odmori. Dok je posmatrala njegovu plavu kovrdavu kosu

na jastuku pored sebe, upitala se da li je dobro uradila to ga je dovela

ovamo. Sve je tako drugaije, da njegova mala glava to ne moe da

shvati. Ipak ona je jo uvek s njim i jedini mu je oslonac u ovoj nepo-

znatoj sredini, koja ga verovatno pomalo i plai. Nikada nee dozvoliti

da se razdvoji od deteta, bez obzira na to to se dogaa izmeu nje i

Doa. S tim mislima je utonula u san.

Kada se probudila, soba je ve skoro bila mrana. Kad je sasvim

otvorila oi, skoila je iz kreveta i prigueno kriknula. Deak vie nije

bio kraj nje. Za svaki sluaj je pogledala pored kreveta mis- lei da je

deak pao, ali, tada bi plakao i ona bi se probudila. Otvorila je vrata

njegove sobe, ali, tamo su bile samo njegove igrake. Tada je odluila da

po- gleda u Doov apartman. Lagano je otvorila vrata. Ni tamo nije bilo

nikoga. Moda je on odveo Majka dole? Tog trenutka je ugledala papiri

na nonom stoiu, na kome je pisalo:

Keri, otiao sam u kancelariju da pregledam potu. Ti i Majk ste

tako mirno spavali. Neu se dugo zadrati. Do."

Znai, on je bio u njenoj sobi dok su ona i Majk spavali. Pogledala je

svoju prozirnu spavaicu i pocrvenela, pomislivi da je Do stojao kraj

njenog kreveta i posmatrao je.

Obukla je farmerke i demper i potrala niz stepenice. Sada bar zna

da Majk nije sa Doom. Pitala se ko ga je uzeo, jer, on sam nije mogao

da sie niz stepenice, a da je pao, to bi se orila cela kua.

Odahnula je im je stigla u prizemlje. Zaulaje deakov prigueni

smeh. Krenula je u tom pravcu, ali, sada vie nije urila. Bilo ko da je s

njim, Majk je oigledno zadovoljan. Deakov glas ju je doveo do kuhinje.

Otvorila je vrata i zastala. On je sedeo u visokoj stolici za okruglim

stolom, a ispred njega se nalazio plastini posluavnik sa hranom.

S druge strane sedeo je neki sedokosi ovek i pravio grimase, koje su

tako zabavljale deaka.

Kada je Keri ula, malo drutvo se okrenulo prema njoj. Bile su tu

jedna starija ena i mlada devojka od oko osamnaest godina i svi su bili

zauzeti zabavljanjem Majka. ovek i ena su ustali. - Gospoo Revel -

rekla je ena smeei se nesigurno - verovatno ste se brinuli za deaka.

- Ne, zaista nisam brinula - odgovorila je Keri. - Samo sam se

pitala ko ga je uzeo? - Prila je visokoj stolici i kada je ugledala Majkovo

hranom i mlekom umazano lice, nasmejala se. - Vidim da mu je sasvim

dobro. Vi mora da ste Beti i Adam Karnej. - Okrenula se prema njima. -

Do mi je rekao za vas.

- Jesmo, a ovo je moja neaka Gracia Hermstrom - rekla je Beti. -

Ona dolazi iz grada da nam pomae.

Gracia se stidljivo nasmeila. - Dobar dan, gospoo Revel - Njen

pogled bio je prikovan za Kerino lice otkako je ula u kuhinju.

Oigledno, bila je veoma zainteresovana za suprugu Doa Revela.

- Sedite, molim vas. Nisam imala nameru da vas uznemiravam za

veerom.

Kada su seli, Adam je nastavio da se igra sa Majkom, pretvarajui se

da hoe da mu uzme olju iz ruke. Deak je bio oduevljen.

- Upravo smo zavrili veeru - rekla je Beti i krenula prema

sudoperu, nosei prljavo posue. - ula sam Majka kada sam prolazila

pored vae sobe. Pokucala sam, ali, niko nije odgovorio, pa sam odluila

da uem i vidim da li je sa deakom sve u redu. Vi ste tako vrsto

spavali da mi je bilo ao da vas probudim, pa sam uzela dete. Nadam

se da ne mislite da je to bilo drsko sa moje strane?

- Naravno da ne mislim - uveravala ju je Keri. - Zahvalna sam

vam to ste nahranili Majka. Izgleda da je on u tome uivao.

Beti se smeila posmatrajui deaka. Oigledno da ih je sve osvojio. -

Ima veoma dobar apetit. Primetila sam da u vaoj sobi nema flaice sa

cuclom, pa sam mu dala da pije mleko iz ae. Veoma dobro se snaao.

- Da, sada mu to ide od ruke. Ali, trebalo je da ga vidite pre dva

meseca kada sam ga odvikavala od flaice. Uvek je bio sav mokar. Ja

nisam imala nikakvog iskustva sa bebama, tako da sam bila nespretna.

- Ipak, uspeli ste da ga odviknete - rekao je Adam. - Majk je va

sestri, tako kae Do. - On nije mogao da savlada radoznalost, koja

mu se oseala u glasu.

- Da, moja sestra je umrla odmah po njegovom roenju.

Posle kratke tiine, Adam je shvatio da ona o tome nee govoriti nita

vie. Bio je pomalo razoaran. - Hoete li da veerate, gospoo Revel?

- Ne - odgovorila je brzo - jeli smo sendvie kada smo stigli, ali bih

vrlo rado popila olju kafe, ako je ostalo.

- Hoete li da vam je odnesem u dnevnu sobu? Tamo je prijatnije.

Odne- u i deaka, ako hoete.

- Ne, nije potrebno. Popiu je ovde. - Ve se smestila za sto i tek

tada je primetila da je ostalima nelagodno. - Opostite ako sam vas

omela u porodinom razgovoru.

- Ne, niste - odgovorio je Adam naglo i Keri ga je pogledala

iznenaeno.

- To je zbog toga - umeala se njegova ena - to nismo navikli...

- Ona hoe da kae - prekinula ju je Gracia - da ostali nikada ne

ulaze u ku- hinju.

Adam i Beti su je pogledali ljutito. - Ali... - zamucala je ona - sami ste

mi rekli da je Helen Revel uvek postavljala poslugu na svoje mesto.

Adam je ustao sa stolice. - Devojko, vreme je da ide kui. Hajde, ja

u te odvesti.

Tek tada je shvatila da je rekla neto to nije smela i pocrvenelaje od

ljutnje. Krenula je za Adamom bez rei.

- Nemojte obraati panju na Graciu - reklaje Beti. - Ona je dobra

devoj- ka, ali, kada otvori usta, nikada se ne zna ta e rei.

- Helen Revel je bila Doova prva ena, zar ne?

Na licu ove starije ene se ogledala nelagodnost. - Pa da. Sigurna sam

da vam je gospodin Revel priao o njoj.

-U stvari nije. Nikada nismo razgovarali o njoj. Da lije onaizgledala

kao ja?

Beti ju je pogledala zapanjeno. - Kao vi? Pobogu, ne! Ona je bila

plavua i veoma visoka, kao manekenka. Nije ba bila lepotica, ali je

bila atraktivna, privlaila je panju, posebno... Oh, sigurna sam da ne

elite o tome da sluate.

Keri je bila veoma radoznala i svakako je htela da to vie sazna o

Helen, ali, nije znala na koji nain da ispita Beti, a da to ne bude

sumnjivo. Ipak, odluila je da je ispita, bez obzira na to ta e ena

misliti, ali, tada je ula neku buku iza svojih lea.

- To je gospodin Revel - reklaje Beti - izvinite, moram da odem da

vidim da li mu jo neto treba.

Keri se ponovo posvetila Majku. Kada se Beti vratila, zatekla je

deaka kako zadovoljno gunda u njenom naruju. - Odneu aj

gospodinu Revelu - Zaustavila se i s osmehom na usnama pogledala

Majka. - Kako je samo sladak. Stara gospoa Revel je zamolila, ako vi i

deak moete da odete do nje. Plaim se daje i suvie esto sama.

- Naravno, otii emo - rekla je Keri i ustala, drei Majka u

naruju. - Gospoo Karnej, hvala vam na kafi i to ste nahranili Majka.

- Zovite me Beti, kao i svi ostali. A to se tie malog Majka, bilo mi

je pravo uivanje. Zovite me kadgod bude trebalo. Uvek u ga rado

priuvati.

- Hvala, Beti - rekla je Keri toplo. - To je vrlo lepo od vas.

Dokje odlazila, ulaje Betin glas. - Drago mi je to ste ovde. Gospodin

Do je i suvie dugo bio bez ene.

Keri je prisilila sebe da se nasmei, ali, nije odgovorila. Ova

dobroudna ena ne bi mogla da shvati u kakvoj se ona situaciji

nalazila. Ni Etel Revel to ne bi razumela.

Jednom slobodnom rukom pokucala je na vrata svoje svekrve. Kada

ju je ova pozvala, nala se u maloj dnevnoj sobi, mnogo elegantnijoj

nego onoj u kojoj je upoznala Etel. Nametaj je bio u antikom stilu, a

persijski tepih je pokrivao veinu poda.

Etel je sedela ispred police sa knjigama u mekoj, barunastoj haljini.

Na- smeila se kada su Majk i Keri uli.

- Hvala ti to si dola, draga. Sedi, molim te.

Keri je namestila deaka u udobnu naslonjau, gde je izgledao

sasvim zadovoljan, iroko otvorenih oiju posmatrajui okolinu.

- Oh, stie Beti sa mojim ajem. - Kada je domaica izala, Etel je

ponudila Keri sa ajem.

- Ne, hvala, upravo sam popila kafu u kuhinji.

Etel je nasula sebi aj, sipala eer i udobno se zavalila u naslonjau.

- ao mi je to je Do ba danas morao da izae zbog posla. Nadam se

da se nisi oseala zapostavljenom, duo. Ja zaista mislim da on nije

morao da ode, a to sam mu i rekla. Ali, verovatno si primetila i sama da

se na njegove odluke teko moe uticati.

- Da, primetila sam to - potvrdila je Keri i toplo se nasmeila - Ali,

ne ose- am se zapostavljenom. Pre nego to sam se udala za Doa,

znala sam da on vodi veliku kompaniju i da je veoma zauzet.

- Neobino je da jedna tako mlada osoba ima toliko razumevanja -

rekla je starica srui aj. - Majk, gledaj ta imam za tebe - obratila se

deaku vadei iz depa gumenog patka. Deak je zgrabio igraku i

odmah je poeo da je vae na ta su se obe ene nasmejale. - To e ga

zabaviti nekoliko minuta. Nameravam da uvek ovde drim nekoliko

igraaka, tako da uiva u posetama meni. Ah - pogledala je Keri neno -

nita nije tako lepo kao imati dete u kui. Ali, deca tako brzo rastu.

- To mi svi kau - sloila se Keri - a i sama kada se osvrnem tih

prolih deset meseci, ini mi se da su proleteli. Moram priznati da sam

prvih nekoliko nedelja mislila da nikada nee proi.

- O, da, to je period kada dete zahteva potpunu panju i tada je

najtee. Ali, ipak e sve to proi, a vredi. ak ako kasnije izgubi dete...

Ja... verovatno ti je Do rekao... da je moj mlai sin poginuo pre

godinu dana.

- Da, rekao mi je.

- Jo uvek mi uasno nedostaje - nastavila je Etel - uvek je bio

tako pun ivota. Oh, bio je svojeglav, dok nije odrastao, ali, on me je

izvukao iz oajanja, kada mi je poginuo mu. Do je naravno bio toliko

zauzet poslom da sam ga retko viala.

Keri je bila veoma uznemirena ovim tokom razgovora. - Do mi je

priao o tome. Ne znam da li je vama rekao, i ja sam neko vreme radila

u vaoj kompaniji.

- Da, rekao mi je. Tako ste se i upoznali.

Keri je neto promrmljala, nerazumljivo. Nije znala ta je Do priao

svojoj majci i sada se plaila da e rei neto pogreno.

- Da li si moda upoznala i Denija?

- Ja... ja sam ga samo jednom videla, ini mi se. Ali, nikada se

nismo upoznali - Keri je mrzela ove lai, ali, nije imala izbora. Na njeno

veliko olakanje, Etel nije imala nameru da nastavi razgovor o toj temi. -

Keri, hou da zna da sam se veoma obradovala kada mi je Do javio

da e se ponovo oeniti. Bio je tako usamljen otkako je Helen tragino

poginula u hotelskom poaru.

- Poaru?

- Da, zar ti Do nije rekao? Helen je otputovala u Toronto na

nekohko dana. Uhotelu u komje odsela, izbio je poar. Do ti sigurno

nije priao o tome, jer je sve to veoma bolno za njega. Ni meni nije vie

priao o Helen. I suvie je povuen u sebe i trebalo bi da ga natera da

malo vie pria o svojim oseanjima.

- Hm! - promrmljala je Keri, mislei kako e se on njoj jo manje

poveravati nego svojoj majci. Etel je, oigledno mnogo oekivala od

ovoga braka. Keri se rastuila, pomislivi kako bi se ova ena, koja je

poela da joj se dopada, da zna istinu razoarala. Pre nego to je mogla

da postavi jo neko pitanje o Helen, Beti je pokucala na vrata. - Ovde je

gospoa Toro, dola je da vas poseti.

- Desi? - rekla je Etel radosno. - Reci joj da ue. Desika Torp je

- dodala je okreui se prema Keri - naa draga porodina prijateljica.

Njen otac i moj mu su odrasli zajedno.

ena koja je tog trenutka ula, bila je visoka, crnokosa, klasino

lepa. Oko nje se irio miris francuskog parfema. Prila je i poljubila Etel

u oba obraza.

- Divno izgledate, draga.

- Dobro se oseam, hvala ti, Desi. Dobro je to si dola. Hou da

upozna Doovu novu suprugu i sina, Keri i Majka.

Desika je radoznalo pogledala oboje. - Zdravo, Keri. Htela sam da

budem meu prvima koji e ti poeleti dobrodolicu.

- Hvala - odgovorila je Keri i podigla Majka, koji je postao

nemiran.

Desikin taman pogled skrenuo je na deaka. - Kako slatko dete -

rekla je bez imalo nenosti. Njen osmeh bio je izvetaen. - Ipak ne

mogu da zamislim Doa u ulozi oca.

Tada e se veoma izaenaditi rekla je Etel. - Do se odlino slae

sa Majkom, ak toliko dobro da se plaim da e ga razmaziti.

-Nemogue! - izjavila je Desika, skidajui kaput. Sela je u fotelju

pored Etel. - A gde je tatica sada?

Etel je pogledala Keri, dajui joj do znanja da ona treba da odgovori

na ovo pitanje. - Otiao je u kancelariju da pre- gleda potu.

Desika podie obrve. - Zaista? Kako romantian prvi brani dan -

Njen podrugljiv ton izazvao je Keri i ona bez razmiljanja odgovori. - Sva

srea, no je dovoljno duga.

Kakva sam ja laljivica, pomislilaje, ali, kada se setila Doovog

poljupca, shvatila je da to i nije potpuna la.

- Naravno - rekla je Desika sa samouverenim osmehom.

Pogledomje odmeravala Kerinu figuru i ona poali to nije obukla neto

prikladnije od farmerki. Odahnula je kada se Desika obratila Etel.

- Bie dobro za vas da imate jo je- dnu enu u kui. Znam da

Do nije u mogunosti da vam posveti mnogo vre- mena. To je cena

njegovog uspeha.

- Sasvim si u pravu - sloila se Etel - ali se nadam da e on

mnogo vie vremena provoditi u kui sada kada su tu Keri i Majk.

- Znajui Doa - rekla je Desika suvo - ne bih previe raunala

na to.

Keri nije mogla da shvati zato je ova ena toliko zajedljiva i morala je

da uloi mnogo napora da se ne bi spustila na njen nivo i odgovorila joj

istom merom.

- Moda emo Majk i ja praviti njemu drutvo na poslu -

promrmljala je.

- O, da - rekla je Etel - sigurno e eleti da ti pokae ta radi, bar

onu zanimljivu stranu. Helen to nikada nije interesovalo.

- Mislim da Do nee imati vremena da izigrava vodia - dobacila

je Desika.

- Nadam se da svoju suprugu i sina nee tretirati kao obine

turiste - Keri se jedva uzdrala da ne bude otrija.

Desika ju je jo nekoliko miiiuta posmatrala mranim pogledom, a

zatim se okrenula prema Etel. - Vidim da je stigao onaj sat od ruinog

drveta.

- Da, pre nekoliko dana. Divno se slae uz nametaj, zar ne? Ne

mogu da pronaem rei da ti se zahvalim to si ga pronala za nas.

- im sam ga ugledala, shvatila sam da je stvoren za vas.

- Tvoj ukus je nepogreiv, kao i uvek.

- Voli li antikvitete? - okrenula se Desika prema Keri.

- Da, volim. U stvari ne znam ba mnogo o njima, ali, ovaj sat je

predivan.

- Desi je mnogo strasniji sakuplja od mene - rekla je Etel -

mora videti njenu kolekciju.

- Bie mi drago da me poseti - brzo je rekla Desika, ali, Keri se

ipak upi- tala koliko je iskren njen poziv.

- Imam mnogo posla oko Majka, ali ipak, hvala ti. Moda emo za

nekoliko nedelja navratiti zajedno.

Keri se iskreno nadala da e Desika za nekoliko nedelja zaboraviti na

ovaj poziv, jer nije elela da ovu uobraenu enu sretne na njenom

terenu.

Posle ovoga, Etel i Desika su poele da govore o pripremama za

godinju dobrotvornu priredbu. Majk je poeo da se dosauje i ona ga je

spustila na pod, ali mu nije dozvolila da otpuzi daleko od nje.

Iz razgovora dve ene bilo je oigledno da se veoma dobro poznaju i

da se izvrsno slau. Desika je veoma esto dolazila u posete i Keri se

nadala da e ubudue uspevati da izbegne njeno prisustvo, pod

izgovorom da neto treba da uradi za Majka.

Konano, Desika se spremila da poe i jo jednom je podsetila Keri

da je moe pozvati ili posetiti kadgod bude imala vremena.

- Ona je tako puna razumevanja - rekla je Etel. -I pored svih

svojih oba- veza nae vremena da navrati kod mene, bar jedanput

nedeljno. - Zastala je za trenutak - moram ti rei pre nego to sazna od

nekog drugog, svi su oekivali da e se Do i Desika venati.

- udim se da tako divna ena nije ve udata - odgovorila je Keri

naizgled hladnokrvno.

- Oh, bilaje. Mu joj je umro pre nekoliko godina. Ostavio joj je

veliko nasledstvo, tako da je sada zbrinuta do kraja ivota. Slobodno

vreme provodi u organizovanju dobrotvornih priredbi, kao to e biti ova

o kojoj smo govorile.

- Etel - promrmljala je Keri.

- Mislila sam da e me zvati majko.

- Oprostite, naviknuu se. Majko, sada bih htela da okupam

Majka i da ga stavim da spava.

- Naravno - sloila se Etel - jadni na deak, imao je veoma

uzbudljiv dan.

Keri je podigla deaka. - Uivala sam u ovoj poseti.

- Volela bih da vas dvoje esto dola- zite. Dobrodoli ste u svako

doba. - Toplo se nasmeila. - Mislim da e ti biti veoma dobra supruga

mome sinu.

Dok se penjala uz stepenice, Keri je pomislila da je Etel od one vrste

ena koje veruju u ono to hoe. Za nju je sve crno ili belo. Do i Keri

su se venali, znai da se vole. Svaki drugi razlog za njihov brak za nju

je neprihvatljiv. Iako se ak spremala da joj Desika bude snaha,

spremna je da prihvati Doov izbor.

*

Majk je nerado otiao u krevet. Iako je bio umoran, eleo je i dalje da

se igra. Ipak, naporan dan je vrlo brzo uinio svoje i uskoro je Majk

spavao spokojnim snom.

Keri se tiho iskrala iz sobe i otila da se istuira. Posle toga je otvorila

onnan i u njemu ugledala prozirnu svilenu spavaicu, koju je kao

poklon za venanje dobila od Deni. Dodirnula je nenu tkaninu i kroz

misli su joj prole slike otvaranja poklona pre nego to ju je Deni

odvezla na venanje.

Deni, nije trebalo to da radi!" pro- testovala je Keri, kada je

ugledala ovaj divni poklon. Znala je da kota mnogo vie nego to bi

njena prijateljica mogla da odvoji.

Svaka nevesta za prvu branu no mora imati neto izazovno"

odgovorila joj je Deni.

Keri je poelela da moe da se poveri svojoj prijateljici i da joj prizna

da e prvu branu no provesti sama u krevetu, ali, nije imala srca da

uniti iluzije koje je Deni imala. Deni je od prvog trenutka kada je

saznala za njeno venanje sa Doom, smatrala to veoma romantinom

vezom, ljubavlju na prvi pogled.

Keri je sada posmatrala tu spavaicu sa tunim osmehom na licu.

Lagano ju je navukla preko glave i stala pred ogle- dalo u uglu sobe.

Spavaica je vrlo malo skrivala i Keri je pomislila da bi isto ta- ko

izgledala i da je naga.

Ipak, iako niko nije mogao da je vidi, odluila je da ne skida tu

spavaicu. Upalila je nonu lampu i legla u krevet. Prelistavalaje

asopis koji je kupilana aerodromu.

Uspela je da proita samo dva kratka lanka, kada joj je neto drugo

privuklo panju. ula je zvuke iz Doovog apartmana. Brzo je ugasila

svetlo i odluila da se pretvara da spava, ako Do kojim sluajem zaviri

u njenu sobu. Ipak, kroz nekoliko minuta u susednoj sobi je zavladala

tiina i ona je pomislila da je on legao. Poto joj se nije spavalo, Keri je

ponovo upalila lampu i uzela asopis.

Iznenada su se otvorila vrata koja su razdvajalate dve sobe. Pojavio

se Do, drei u ruci dve ae vina. Na sebi je imao kimono, vezan u

struku i Keri je shvatila da ispod kimona nema nita.

asopis joj je iskliznuo iz ruke i ona uhvati pokriva i navue ga do

brade. - ta hoe? - upitala je prestraeno.

Prilazio joj je lagano i Keri je opazila vatru u njegovim oima. - Kakvo

provokativno pitanje! Zar zaista to mora da pita? - seo je na ivicu

kreveta i pogledom prelazio preko njenog lica.

- Ve sam skoro zaspala - lagala je Keri, navlaei pokriva sve

vie.

- Mene ne moe prevariti. Video sam svetlo ispod vrata i asopis

koji si itala.

Zadrhtala je, gledajui njegovo lepo lice i poelela da moe da ga

prisili da ne ulazi tek tako u njenu sobu, kao da su pravi brani par.

- Voleo bih da moja ena popije sa mnom au vina pre spavanja.

- Ne treba mi nikakvo vino - odgovorila je odbojno, nadajui se da e

on ipak odustati.

- Molim te, Keri. Tako malo traim od tebe - rekao je tiho i neno,

kao da je osetio njenu zbunjenost.

- Malo trai? Ve si uzeo moju slobodu i Majka, a sada hoe... -

usne su joj zadrhtale i nije mogla da dovri reenicu.

- Prestani da se ponaa kao nevaspitana odrasla ena - podigao

je glas i stavio joj je au u ruku. - Popij ovo pre nego to me ozbiljno

naljuti.

Keri je prihvatila au i primakla je usnama. Posmatrala gaje preko

ivice ae.

Do se izgleda opustio i sam poeo da pije. - Ovo je jedno od

najboljih francuskih vina. Dopada li ti se?

- Da... da, sasvim je u redu. Ja se tako malo razumem u vina -

promrmljala je.

- A u druge stvari? - upitao je udnim glasom. Oi su mu

zaiskrile. - Ti slabo poznaje mukarce, zar ne?

- Bez obzira da li ih poznajem ili ne - dobacila je - nemam nameru

o tome da razgovaram s tobom.

- Pa dobro, i ne mora mi rei. Odabrala si belu spavaicu za prvu

branu no. Potpuno se slaem s tvojim izborom. Izazovnost i ednost

istovreineno, dobra kombinacija.

- Ti... ti, veoma si neprijatan! - skoro je vikala. - Ako ba hoe da

zna, ova spavaica je poklon od Deni.

Slegao je ramenima. - Ipak, ti si iza- brala da je obue veeras.

- Bila je na vrhu, nisarn htela da preturam po stvarima.

Uostalom, nisam oekivala da e je neko videti. - Odloila je au na

noni stoi pored kreve- ta. - Molim te, idi. Rekla sam ti ve da te

nikada neu prihvatiti za mua u pravom smislu.

- Budi razumna, Keri. Ne moe oekivati od mene da se ponaam

kao da sam ti brat. Tano je da je Majk razlog, za nae venanje, jer

sam hteo da mu pruim ono na ta ima pravo, ali, i pored toga nisam

morao da se oenini s tobom. Mogao sam ga dobiti i na drugi na in, ali,

nisam toliko okrutan da bih mogao da vas razdvojim. I suvie ga voli

da bih mogao da ti uinim tako neto.

- I, sada nas ima oboje - rekla je Keri - ali, to ti nije dovoljno.

Slegao je ramenima. - Ja sam ljudsko bie i normalno je to elim

svoju enu. Kada bi mogla da zaboravi prolost i prepusti se

sadanjosti, otkrila bi da uvek dobija onoliko koliko daje. A ljubav je

za enu blagotvorna, daje joj posebnu vrstu lepote.

- Ljubav! -reklaje zapanjeno. - Pa, ti si neverovatan.

- Ja sam mukarac - tiho je odvratio Do.

Keri se ugrizla za usnu i odvratila pogled od njegovih oiju.

- A ti si ena - nastavio je neno i to veoma privlana ena.

- Ali, ne takva kako ti misli.

- Zar nisi, draga? - tiho se nasmejao zabacivi glavu. Zatim se

nagnim i utisnuo joj poljubac na usplamteli ob raz. - Kako si samo

neiskusna! Ali, bie mi zadovoljstvo da te poduavam.

Do je svukao pokriva sa njenih ramena i neno ju je zagrlio.

Keri je pokuala da se oslobodi njegovog zagrljaja. - Hladno mi je.

Ali, on se nije obazirao na njene rei. Nastavio je daje lagano miluje

po ramenimia. Keri je osetila nagli talas toplote, nervozno i zbunjeno se

naslonila na jastuk, kako bi izbegla taj neni dodir njegove ruke.

Podigao je glavu i pogledao u njene irom otvorene oi, prodorno,

kao da hoe da je hipnotie. Jednim pokretom je strgnuo pokriva sa

nje, otkrivajui njeno telo.

Keri je tek tada primetila da mu je kosa vlana, kao da je tog

trenutka izaao ispod tua, a miris losiona posle brijanja postao je

omamljujui.

Leala je mirno, oseajui ubrzane ot- kucaje svoga srca, pod

njegovim pogledom koji je odmeravao njeno otkriveno telo. Ruke su mu

bile tople i nene.

- Ja sam tvoj mu - rekao je tiho - i imam pravo da te gledam.

Celu.

- Ja... htela bih da se pokrijem. - Po- kuala je ponovo da navue

pokriva, ali je istog trenutka shvatila da se ne moe istrgnuti iz

njegovog snanog zagrljaja. Samo je bespomono uzda- hnula kada je

osetila njegov dah na svom vratu.

- Ima li pojma - promrmljao je - koliko si lepa i privlana? Ti si

moja ena, i ja te elim.

- Ne - rekla je neubedljivo.

- Da - proaputao je Do, pomerajui usne sve vie i vie, dok se

kona- no nisu smirile na njenima. Zadrhtala je i osetila toplotu,

kojajuje svu preplavila. Nikada u ivotu nije osetila nita slino, toliku

bespomonost i toliku paniku. Poljubac je postajao sve snaniji i

strasniji. Oseajui daje poneta nekom udnom moi, jo jednom je

pokuala da se oslobodi. Do joj je dozvolio da odvoji usne, ali je nije

putao iz zagrljaja.

- Usne su ti tako meke i nene. One nikada ne bi trebalo da budu

hladne i

odbojne, jer nisu stvorene za to. One su stvorene za poljupce. -

Ponovo je prislonio svoje usne na njene i ona je po- novo zadrhtala. -

Vidi, to nije tako loe, zar ne? Ne eli da me zaustavi. To ti se

dopada, im tako drhti.

- Drhtim zbog toga to se plairn.

- O, ne - mrmljao je, nastavljajui svoju igru usnama. - Opusti se,

Keri, prestani da se bori. Ja sam tvoj mu i ne moe me odbijati uvek.

Pre ili ka- snije, popustie.

Taj slatkasti miris njegovog losiona, odjednom joj se uinio poznat.

Tog trenutka se setila kada ga je osetila. Bio je to miris Desike Torp. 0,

ne, pomislila je. On dolazi od nje, a onaje bila toliko slaba da bi mu

popustila! Uloila je svu svoju snagu da bi se oslobodila njegovog

zagrljaja.

- Doe, ako me dobije, to e biti na silu - rekla je ledenim

glasom.

- Zar tako misli, Keri? Zar nije tako malo falilo da se prepusti?

Zar nisi osetila da si ena?

Pogledala ga je ravnoduno. - Nisam osetila nita. Nita osim

odbojnosti. Da li zaista eli enu koja to osea prema tebi?

- Ti, mala ludo!

- Da sam znala ta u morati da trpim, nikada ne bih dola

ovamo. Odvela bih Majka na kraj sveta, samo da se ne udam za tebe.

- Izgleda da sam dobio najhladniju i najuobraeniju enu.

- Mrzim te! - uzviknula je i okrenula glavu. -I, mrzeu te do kraja

ivota.

- Idi do avola! - procedio je kroz zube. - Gde li je nestala ta tvoja

privlanost? Kakva teta za tako divnu spavaicu! - Naglo je ustao sa

kreveta. -

Ostavljam ti tvoju deviansku postelju i dobro dola u nju. - Zatim je

nestao u svom apartmanu, zalupivi vrata za sobom.

Keri je jo nekoliko trenutaka ostala da lei u istom poloaju. Kada je

konano dola k sebi, pokrila se. Nikada jo nije videla toliko gorine na

neijem licu, toliko prezira u neijem glasu. Shvatila je da je njen

dolazak u ovu kuu bio nepopravljiva greka. Ipak, nee dozvoliti da

postane Doova igraka, borie se do poslednjeg daha.

Konano je zaspala, ali, bilaje srena kada su sunevi zraci prekinuli

njen komar. I Majk je poeo da se budi. Ustala je i otila po njega.

Dea