Transfer tehnologije

Transfer tehnologije

◼ Transfer tehnologije, koji podrazumeva

horinzontalni i vertikalni transfer, podrazumeva

novi vid prenošenja znanja i iskustava na način

svojstven savremenom dobu.

◼ ….danas se putem različitih oblika transfera

tehnologije zemlje uče da same koriste sve svoje

potencijale i poboljšaju svoj položaj

Tehnološka znanja, po svojoj prirodi, se

razvijaju kao svetski proces, a osobenost

tehnološkog znanja na kojoj počiva celokupni

društveni progres je njegova prenosivost i

sposobnost za neograničenu pokretljivost.

Proces izbora tehnologije

1. Definisanje proizvoda koji ce biti predmet

proizvodnje;

2. Ocena tržišta, veličina tržišta, predviđanja;

3. Modeli procene investicija u proizvodnju;

4. Preferirani način proizvodnje (repromaterijal,

oblici energije, kvalifikacije...);

5. Odgovarajući tehnološki procesi;

Proces izbora tehnologije

6. Potencijalni isporučioci tehnologije;

7. Alternativne tehnologije i odgovarajući tehnološki izvori;

8. Evaluacija atributa tehnologije (trgovački znaci,

patenti...)

9. Analiza podesnosti tehnologija, analiza rizika

tehnologija;

10. Preferirani oblik transfera tehnologije (zajedničko

ulaganje, licenca...);

Upravljanje transferom tehnologije

◼ Uspešno upravljanje transferom tehnologije

podrazumeva:

izbor tehnologije i oblika transfera,

pripremu uslova u organizaciji za njenu

uspešnu primenu.

Model upravljanja tehnologijom

Transfer tehnologije

◼ Vertikalni transfer tehnologije – aktivnosti

vezane za naučno – istraživački rad, od fundamentalnih

naučnih istraživanja, preko primenjenih i razvojnih do

tehnološki i tržišno verifikovanih proizvoda ili procesa –

inovacija;

◼ Horizontalni transfer tehnologije – prenos

tehnološkog znanja, opredmećenog i neopredmećenog u bilo

kojoj fazi vertikalnog transfera na nova područja ljudske

aktivnosti i nove geografske prostore.

Horizontalni transfer tehnologije

▪Proces prenošenja inostrane razvijenije tehnologije u

domaće preduzeće;

▪Proces difuzije tehnoloških pronalazaka između

domaćih preduzeća;

▪Proces transfera tehnologije iz domaćeg preduzeća u

inostrana preduzeća (prvenstveno u zemlje u razvoju);

▪Obrnuti transfer tehnologije koji se odnosi na odlazak

ljudi iz manje razvijene sredine u razvijenija područja.

Tipovi transfera tehnologije

◼ Direktan transfer – tehnologija se koristi u istu

svrhu (neizmenjena tehnologija – neizmenjena svrha

korišćenja);

◼ Indirektan transfer – korišćenje neizmenjene

tehnologije u nove i drugačije svrhe (neizmenjena

tehnologija – nova izmenjena svrha korišćenja);

◼ Nova primena – izmenjena tehnologija se

primenjuje u novoj oblasti i na drugačije probleme

(izmenjena tehnologija – različita svrha korišćenja).

Transfer tehnologije

Raznovrsni načini prenošenja tehnologije ostvaruju se kroz:

▪ Prodaju/kupovinu mašina, uređaja, opreme, instrumenata za

kontrolu kvaliteta i testiranje, kompjutera, komunikacionih

sistemi itd;

▪ Programe za razmenu stručnih kadrova, naučna i stručna

usavršavanja;

▪ Programe saradnje sa univerzitetima i privrednim

organizacijama - usluge vezane za osposobljavanje tehničkih

kadrova u organizacijama koje uvoze tehnologiju;

Transfer tehnologije

▪ Prodaju/kupovinu sastavnih delova (pogonske fabrike,

sklopovi, podsklopovi);

▪ Prenošenje proizvodnih postupaka, tehničkih rešenja i dizajna

putem prodaje ili ustupanja patenata i tehničke dokumentacije u

okviru ugovora o licencama i dr;

▪ Promovisanje tehnoloških inovacija putem seminara,

savetovanja, izložbi;

▪ Tehničku literaturu;

▪ Konsultantske i tehničke usluge.

Oblici transfera

◼ Kupovina opreme;

▪ Kupovina licenci industrijske svojine (patenata i

žigova);

▪ Kupovina licenci know-how;

▪ Zajednička ulaganja (engl. joint ventures);

▪ Kooperacija.

Kupovina opreme

◼ Podrazumeva različite oblike: od transfera

tehnologije tipa ‘ključ u ruke’ do kupovine

opreme za pojedine delove - specifične

tehnološke postupke u okviru tehnološkog

procesa.

Kupovina opreme - prednosti

◼ Niski troškovi IR;

◼ Mali tehnički rizik;

◼ Mali finansijski rizik;

◼ Brzo dostizanje pune proizvodnje;

◼ Kupovina proverene i uspešne tehnologije.

Ključ u ruke - nedostaci◼ Primalac u odnosu zavisnosti prema preduzeću

snabdevaču;

◼ Ne podstiče razvoj IR aktivnosti kod primaoca;

◼ Ugovori često sadrže i obavezu kupovine sirovina i

poluproizvoda od nabavljača ili druge firme;

◼ Paketirani transfer koji sadrži usluge koje

primalac plaća, a nisu mu potrebne;

◼ Obuka kadrova moguća tek nakon početka

proizvodnje.

Prilikom kupovine opreme:

◼ Vršiti selekciju i optimalan izbor opreme, imajući

u vidu svestrani razvoj proizvodnje;

◼ Kupovati neophodni minimum opreme kada je

moguće, uz neprekidni razvoj sopstvenog IR rada,

kako bi se izbegle skupe kompletne usluge;

Prilikom kupovine opreme:

◼ Zajednički istupati u pogledu nabavke opreme i

snabdevača, barem u pripadnim granama i

grupacijama preduzeća;

◼ Pripremati uslove za prihvatanje opreme i

optimalno eksploatisanje;

◼ Razvijanje IR u pravcu usavršavanja kupljene

opreme.

Kupovina licenci industrijske svojine i know-how

◼ Licence su pravo na korišćenje tehnologije koja ima: zaštićene delove u obliku industrijske svojine: patenata,

žigova, robnih marki, modela, uzoraka, i

nezaštićene delove koji podrazumevaju znanja, iskustva i tehničke veštine koji doprinose uspešnoj primeni tehnologije, ali nisu formalno zaštićeni.

Know-how je skup praktičnih znanja i stečenih iskustava koji se mogu primeniti u procesu rada.

Kupovina licenci - prednosti

◼ Niski troškovi IR;

◼ Obuka kadrova pre početka proizvodnje;

◼ Brzi prelazak na proizvodnju punog obima;

◼ Male finansijske potrebe;

◼ Kupovina proverene tehnologije.

Važni podaci prilikom kupovine licence:

◼ Datum prve prijave licencnog proizvoda za njegovu

patentnu zaštitu;

◼ Stav prodavca licence u pogledu vlasništva nad njom po

isteku važnosti ugovora;

◼ Namere prodavca da i sam proizvodi licencni proizvod

uporedo sa kupcem;

◼ Usluge koje je prodavac spreman da pruži kupcu;

◼ Ograničenja, restriktivne klauzule, u uslovima koje nudi

prodavac licence.

Zajednička ulaganja

◼ Veći stepen partnerstva;

◼ Partneri osnivaju posebnu zajedničku firmu u

kojoj se ostvaruje saradnja u IR, proizvodnji,

marketingu, ili osnivaju zajedničku istraživačku

organizaciju;

◼ Ulaganja: materijalna i nematerijalna;

◼ Dobit i gubici se dele u zavisnosti od uloga;

◼ Zajedničko upravljanje, strategija, ciljevi...

Pozitivni efekti ZU

◼ Angažovanje domaćeg kapitala;

◼ Angažovanje domaćih resursa;

◼ Osposobljavanje za konkurentnost na svetskom tržištu;

◼ Obučavanje stručnjaka;

◼ Obezbeđen priliv tehničkih informacija.

Dosadašnja praksa ZU

◼ Preduzeće primalac tehnologije je izvor jeftine

radne snage i sirovina, dok inostrani partner

zadržava uticaj na poslovni proces i IR;

◼ Inostrani partner svoju zaradu ostvaruje kroz

prodaju licenci industrijske svojine, know-how,

tehnološke dokumentacije, tako da ne snosi rizik.

Prevazići nepovoljne uslove u ugovorima o ZU

◼ Konsultovanjem sa drugim organizacijama u

zemlji prilikom sklapanja poslova;

◼ Postizanjem većeg tehnološkog nivoa u

proizvodnji radi ravnopravnosti u pregovaranju;

◼ Izbegavanjem mnoštva restriktivnih klauzula

(koje se i zakonski se zabranjuju), a u ugovorima

se multiplikuju u odnosu na ugovore o kupovini

opreme ili licenci.

Kooperacija

◼ Proizvodna saradnja većeg broja preduzeća;

◼ Rezultat je zajednički proizvod ili kompletiranje

asortimana proizvoda;

◼ Zasnovana na podela rada u bilo kojoj fazi –

pripremnoj, proizvodnoj ili prodajnoj;

◼ Visok stepen partnerstva.

Prednosti kooperacije

◼ Zajedničkim nastupom se povećavaju šanse za

dobijanje posla i njegovu uspešnu realizaciju;

◼ Zajedničkim nastupom se lakše prevazilaze teškoće i

smanjuje rizik od neuspeha;

◼ Podstiče se sopstveni IR.

Podizanjem tehnološkog nivoa težiti ovakvim oblicima

transfera tehnologije koji mogu obezbediti dugoročne koristi

svim zainteresovanim stranama.

Lizing novih tehnologija

Novi oblik transfera tehnologije

Direktni lizing

◼ Kada lizing zaključuju dve strane – davalac i

korisnik, radi se o direktnom lizingu

◼ Davalac lizinga (DL) je ujedno i

proizvođač/isporučilac tehnologije/predmeta

ugovora

◼ Najčešće se odnosi na lizing manje složene i

tehnologije manje vrednosti-npr., potrošna dobra

kao što su TV aparati, bela tehnika, automobili i sl.

Indirektni lizing

◼ Složeniji oblik kada davalac lizinga nabavlja/kupuje

tehnologiju od trećeg lica-proizvođača/isporučioca;

◼ Odnosi se na visoku, skupu tehnologiju;

◼ Davalac lizinga finansira posao i ima centralnu ulogu;

◼ Ova uloga znači da stupa u dvostruke odnose: sa

proizvođačem/isporučiocem i sa korisnikom lizinga;

◼ Naziva se još i trostrani lizing;

Interes tri strane u lizingu

◼ Proizvođač plasira tehnologiju kroz prodaju i šireći

tržište.

◼ Finansijer (davalac lizinga) otvara nove mogućnosti

oplodnje kapitala i zarade.

◼ Korisnik lizinga uspeva da dođe do nove, često skupe

i složene tehnologije, neophodne za obavljanje i razvoj

delatnosti.

◼ Fragmentacija se javlja u okviru transfera tehnologije i predstavlja

štetnu pojavu kada se transfer obavlja uz nedovoljnu zastupljenost

svih komponenti tehnološkog paketa koji su neophodni da bi se

tehnologija primenila u novoj sredini.

◼ Izolovano posmatranje funkcije menadžmenta tehnologije od

ostalih funkcija u preduzeću (kadrovske, finansijske, marketinga).

◼ Nastaje i kada se unutar te oblasti značajna pitanja odvojeno i

nezavisno posmatraju - Menadžment tehnologije se ne bavi

celinom pitanja relevantnih za tu oblast već se te oblasti odvojeno i

nezavisno posmatraju. Razdvajaju se:

tehnologija proizvoda, tehnologija procesa i informaciona

tehnologija.

FRAGMENTACIJA TEHNOLOGIJE