kompjuterske tehnologije

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT - KRUŠEVAC

Mikarić Bratislav

KKOOMMPPJJUUTTEERRSSKKEE TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJEE

PRAKTIKUM

Kruševac

oktobar 2010. god.

Kompjuterske tehnologije - Impresum

2

Bratislav Mikarić, spec.

KOMPJUTERSKE TEHNOLOGIJE

PRAKTIKUM

Recenzenti:

Dr Bojan Milosavljević

Dr Ana Skorup

Izdavač:

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT

ICIM - Izdavački centar za industrijski menadžment

Kruševac, Kosančićeva 4, 037/420-231

Za izdavača:

mr Spomenka Gligorijević, prof.

Odobreno za izdavanje i upotrebu odlukom Nastavnog veća

Visoke škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment u Kruševcu

br. 107 od 06.10.2010. godine

Tiraž: 300 primeraka

Kompjuterska priprema:

Kompjuterski centar Visoke škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment u

Kruševcu

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 004(075.8)(076)(0.034.2) МИКАРИЋ, Братислав, 1973- Kompjuterske tehnologije [Elektronski izvor] : praktikum / Mikarić Bratislav. - Kruševac : Visoka škola strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment, ICIM - Izdavački centar za industrijski menadžment, 2010 (Kruševac : Visoka škola strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment, ICIM - Izdavački centar za industrijski menadžment). - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) ; 12 cm Sistemski zahtevi: PDF čitač. - Nasl. sa naslovnog ekrana. - Tiraž 300. - Sadrži bibliografiju. ISBN 978-86-7566-034-7 a) Рачунарство - Вежбе COBISS.SR-ID 178980108

Kompjuterske tehnologije – praktikum Predgovor

PREDGOVOR

Ovaj praktikum namenjen je pre svega studentima Visoke škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment u Kruševcu, ali i svima onima koji žele da steknu osnovna znanja vezana za kompjuterske tehnologije.

Želja je da na praktičan način sa dosta primera i ilustracija, slika, prikaza ekrana čitaocima olakšamo savladavanje materije vezane za kompjutersku problematiku, trudeći se da ne izostavimo obavezne teorijske delove koji pojašnjavaju principe rada računara i njihovih programa.

Svesni činjenice da se u ovoj oblasti stvari izuzetno brzo menjaju i unapreñuju, trudili smo se da ispratimo i neke savremene trendove ali i da priručnik prati konfiguracije računara i verzije programa koji su instalirani na računarima na kojima će studenti imati praktične vežbe u kompjuterskom edukacionom centru.

Računar je danas izazov za svakoga, ureñaj u čijem poznavanju se nadmeću ljudi od predškolskog uzrasta do onih koji su na zalasku svojih stvaralačkih moći. Dok se jedni sami smatraju analfabetama, drugima se pripisuju čudesna znanja iz ove oblasti. Jedna poruka upozorenja onima koji sebe već smatraju "znalcima", "stručnjacima" za računare. Danas, u vreme prisustva primene računara u svakoj ljudskoj delatnosti, čak i ako ste stvarno vešti u korišćenju računara u nekoj njegovoj primeni, to ne znači da o računarima sve znate, već verovatno samo to da su programeri u toj oblasti uradili izvrstan posao, sakrivši od nas korisnika svu složenost obavljenog posla! Zato, ne umanjujući vrednost bilo kog znanja, neka vas zadovoljstvo sopstvenim znanjem umesto na samozaljubljenost podstakne na usvajanje novih praktičnih i teorijskih saznanja iz tog nepreglednog mora različitih primena i problema! Ni mi, Vaši predavači, ne smatramo sebe sveznalicama o računarima, već sebe vidimo samo možda nekoliko koraka ispred vas na istom putu na kome smo voljni da vam pomognemo da što brže i bolje napredujete!

Posebnu zahvalnost u saradnji i nesebičnoj pomoći dugujem recenzentima Dr Ani Skorup i Dr Bojanu Milosavljeviću, kao i ostalim kolegama i kolektivu Visoke škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment u Kruševcu, ali i studentima koji su korisnim savetima, sugestijama i kritikama pomogli da ovaj praktikum dobije na kvalitetu.

Sve Vaše predloge, sugestije, komentare i primedbe na sadržaj praktikuma ćemo rado saslušati i potruditi se da svako sledeće izdanje bude kvalitetnije i pristupačnije na obostrano zadovoljstvo, kako autora tako i čitalaca.

Na kraju, ovo prvo upoznavanje sa računarom završavamo pozivom ohrabrenja da zajedno idemo u osvajanje sveta računara i kompjuterske tehnologije!

U Kruševcu,

oktobra 2010.godine

Autor

Kompjuterske tehnologije – praktikum Sadržaj

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................. 8

1. RAČUNARSKI SISTEM .................................................................. 11 1.1. ISTORIJSKI RAZVOJ RAČUNARA................................................... 11

1.1.1. Prva generacija računara.........................................................11 1.1.2. Druga generacija računara .......................................................12 1.1.3. Treća generacija računara .......................................................13 1.1.4. Četvrta generacija računara .....................................................14 1.1.5. Perspektive – Peta generacija računara ........................................16 1.1.6. Tipovi dizajna modernih računara ..............................................16

2. HARDVER (HARDWARE)............................................................... 19 2.1. INFORMATIZACIJA PODATAKA .................................................... 21 2.2. ULAZNI UREðAJI .................................................................... 23

2.2.1. Tastatura............................................................................23 2.2.2. Miš ...................................................................................25 2.2.3. Touch Pad...........................................................................26 2.2.4. Skener ...............................................................................26 2.2.5. Ostali ulazni ureñaji...............................................................27

2.3. MATIČNA PLOČA, PORTOVI I KONEKTORI ....................................... 28 2.4. CENTRALNA JEDINICA (OPIS SADRŽAJA KUĆIŠTA RAČUNARA)................ 30

2.4.1. Procesor.............................................................................31 2.4.2. Memorija............................................................................35 2.4.3. Radna (operativna) memorija....................................................35

2.5. SPOLJNA (MASOVNA, DISKOVNA) MEMORIJA.................................... 36 2.6. IZLAZNI UREðAJI ................................................................... 40

2.6.1. Monitor ..............................................................................41 2.6.2. Štampač.............................................................................43

3. SOFTVER (SOFTWARE)................................................................ 47 3.1. RAZVOJ KOMPJUTERSKOG SOFTVERA ........................................... 47 3.2. SOFTVER RAČUNARA ............................................................... 48 3.3. PODELA SOFTVERA ................................................................. 49 3.4. KOMPONENTE SISTEMSKOG SOFTVERA .......................................... 49

4. OPERATIVNI SISTEM - WINDOWS .................................................... 52 4.1. STARTOVANJE RAČUNARA......................................................... 52 4.2. RAD MIŠEM........................................................................... 53 4.3. ELEMENTI PROZORA................................................................ 54

4.3.1. Naslovna linija .....................................................................54 4.3.2. Linija menija .......................................................................55 4.3.3. Radni prostor .......................................................................55 4.3.4. Statusna linija......................................................................55 4.3.5. Horizontalni i vertikalni klizač...................................................55 4.3.6. Paleta sa alatima ..................................................................56 4.3.7. Adresna linija ......................................................................56

4.4. DUGME START....................................................................... 56 4.5. ISKLJUČIVANJE RAČUNARA........................................................ 57 4.6. FOLDERI I FAJLOVI ................................................................. 58

4.6.1. Organizacija podataka na računaru.............................................58 4.6.2. Folder ...............................................................................59 4.6.3. Datoteka (fajl) .....................................................................59

4.7. WINDOWS EXPLORER............................................................... 60

Kompjuterske tehnologije - sadržaj

5

4.7.1. Kreiranje foldera ..................................................................61 4.7.2. Promena imena foldera...........................................................61 4.7.3. Promena tekućeg foldera.........................................................61 4.7.4. Brisanje foldera....................................................................61 4.7.5. Rad sa fajlovima ...................................................................62 4.7.6. Kreiranje fajlova...................................................................62 4.7.7. Izbor (markiranje) fajlova........................................................63 4.7.8. Otvaranje fajlova..................................................................63 4.7.9. Premeštanje (kopiranje) fajlova ................................................64 4.7.10. Preimenovanje fajla (promena imena fajla)...................................64 4.7.11. Brisanje fajlova ....................................................................64

4.8. RAD U PROZORU MY COMPUTER ................................................. 64 4.9. FOLDER RECYCLE BIN .............................................................. 65 4.10. PODEŠAVANJE OKRUŽENJA..................................................... 66

4.10.1. Ureñenje ikona.....................................................................66 4.10.2. Pronalaženje foldera ili fajla ....................................................66 4.10.3. Kreiranje prečice ..................................................................67 4.10.4. Podešavanje parametara ekrana ................................................69 4.10.5. Podešavanje Taskbar-a ...........................................................72 4.10.6. Podešavanje časovnika............................................................73 4.10.7. Instalacija novih fontova .........................................................73 4.10.8. Kalkulator...........................................................................74 4.10.9. Podešavanje parametara miša...................................................75 4.10.10. Inicijalizacija (formatiranje) diskete ........................................76 4.10.11. Ureñenje prozora ...............................................................77

4.11. VIRUSI ............................................................................. 78

5. OBRADA TEKSTA NA RAČUNARU – Microsoft Word................................ 80 5.1. MICROSOFT WORD.................................................................. 80

5.1.1. Startovanje programa.............................................................80 5.1.2. Izgled ekrana .......................................................................81 5.1.3. Podešavanje opcija programa ...................................................83

5.2. RAD SA TEKSTOM ................................................................... 89 5.2.1. Izbor formata papira ..............................................................90 5.2.2. Unos teksta .........................................................................92

5.3. RAD SA BLOKOVIMA ................................................................ 97 5.3.1. Kretanje kroz dokument..........................................................97 5.3.2. Izbor bloka..........................................................................98 5.3.3. Operacije nad izabranim blokom................................................99 5.3.4. Zamena niza znakova ........................................................... 101 5.3.5. Poništavanje prethodne operacije ............................................ 102 5.3.6. Ponavljanje prethodne operacije ............................................. 102

5.4. OTVARANJE I SNIMANJE DOKUMENTA ..........................................102 5.4.1. Početak pisanja novog dokumenta ............................................ 102 5.4.2. Otvaranje snimljenog dokumenta ............................................. 103 5.4.3. Snimanje dokumenta............................................................ 103

5.5. TABELE..............................................................................105 5.5.1. Kreiranje tabele ................................................................. 105 5.5.2. Širina kolone i visina reda ...................................................... 106 5.5.3. Linije za granice tabele i senčenje ........................................... 108 5.5.4. Spajanje i deljenje ćelija ...................................................... 110 5.5.5. Dodavanje kolona i redova ..................................................... 110 5.5.6. Brisanje reda ili kolone ......................................................... 110

5.6. STILOVI .............................................................................110 5.6.1. Kreiranje stila .................................................................... 111 5.6.2. Promena podešavanja postojećeg stila....................................... 112


6

5.6.3. Definisanje stila prema izgledu paragrafa ................................... 112 5.6.4. Rad sa stilovima u Word-u XP i 2003.......................................... 113 5.6.5. Automatsko generisanje sadržaja u dokumentu ............................ 113

5.7. FORMULE ...........................................................................115 5.8. RAD SA GRAFIČKIM OBJEKTIMA U WORDU .....................................116

5.8.1. Crtanje u Word-u ................................................................ 116 5.8.2. "Umetničko" pisanje (WordArt) ................................................ 118 5.8.3. Unos gotovih slika ............................................................... 119

5.9. RAD SA GRAFIKONIMA.............................................................121 5.10. CIRKULARNA PISMA.............................................................125 5.11. OSTALE OPCIJE .................................................................130

5.11.1. Kolone ............................................................................. 130 5.11.2. Istaknuto slovo (Drop Cap) ..................................................... 130 5.11.3. Zaglavlje i podnožje............................................................. 131 5.11.4. Automatsko ispravljanje teksta ............................................... 132 5.11.5. Unos simbola ..................................................................... 133 5.11.6. Opcija Go To ..................................................................... 133 5.11.7. Navoñenje i nabrajanje (Bullets and Numbering)........................... 134 5.11.8. Pregled pre štampanja.......................................................... 136 5.11.9. Štampanje ........................................................................ 136 5.11.10. Prečice sa tastature .......................................................... 137

6. KOMPJUTERSKA GRAFIKA ...........................................................143 6.1. RAZLIKA IZMEDU BITMAPIRANOG I VEKTORSKOG CRTANJA..................143 6.2. PAINT ...............................................................................143

6.2.1. Izgled prozora .................................................................... 143 6.2.2. Upotreba alata ................................................................... 145 6.2.3. Snimanje slike.................................................................... 148 6.2.4. Otvaranje snimljene slike ...................................................... 148 6.2.5. Otvaranje novog dokumenta ................................................... 149 6.2.6. Štampanje ........................................................................ 149 6.2.7. Meni Image ....................................................................... 150

6.3. CORELDRAW........................................................................150 6.3.1. Postavljanje pomoćnih linija................................................... 151 6.3.2. Odreñivanje atributa linije..................................................... 151 6.3.3. Crtanje osnovnih grafičkih objekata .......................................... 153 6.3.4. Transformacije objekata ....................................................... 154 6.3.5. Poravnavanje objekata ......................................................... 156 6.3.6. Unošenje objekata .............................................................. 156 6.3.7. Redosled objekata............................................................... 157 6.3.8. Grupisanje objekata............................................................. 157 6.3.9. Lepljenje objekata .............................................................. 157 6.3.10. Oblikovanje (shaping) ........................................................... 157 6.3.11. Kloniranje objekata ............................................................. 158 6.3.12. Rad nad tekstom................................................................. 158 6.3.13. Specijalni efekti ................................................................. 159 6.3.14. Kotiranje.......................................................................... 160 6.3.15. Priprema za štampanje ......................................................... 161

7. OSNOVE RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA - MREŽE RAČUNARA I INTERNET.....163 7.1. UVOD U RAČUNARSKE MREŽE ....................................................163

7.1.1. Osnovni pojmovi ................................................................. 163 7.1.2. Primena računarskih mreža .................................................... 164 7.1.3. Osnovni tipovi računarskih mreža ............................................. 166 7.1.4. Konfiguracije računarskih mreža .............................................. 167 7.1.5. Mreže ravnopravnih računara (Peer – to – peer Network) ................. 168 7.1.6. Serverski bazirane mreže....................................................... 170


7

7.1.7. Topologija mreža ................................................................ 173 7.1.8. Povezivanje lokalnih računarskih mreža ..................................... 176

7.2. INTERNET...........................................................................176 7.2.1. Organizacija i adresiranje na Internetu ...................................... 179 7.2.2. Način pristupa Internetu........................................................ 180 7.2.3. Servisi Interneta ................................................................. 180 7.2.4. Elektronska pošta (e-mail) ..................................................... 180 7.2.5. Program za slanje i primanje elektronske pošte - Outlook Express ...... 182 7.2.6. Slanje pošte ...................................................................... 183 7.2.7. Slanje dokumenata iz drugih programa ...................................... 184 7.2.8. Primanje pošte................................................................... 185 7.2.9. Otvaranje naloga za slanje i primanje pošte u Outlook Express-u ....... 186 7.2.10. Otvaranje naloga za slanje i primanje pošte na Google stranici ......... 186 7.2.11. File transfer protocol (FTP) .................................................... 189 7.2.12. World Wide Web (WWW) ....................................................... 189 7.2.13. Internet pregledači – web browsers........................................... 190 7.2.14. Društvene mreže................................................................. 195 7.2.15. Internet u Srbiji.................................................................. 195 7.2.16. Brzine Interneta u Srbiji ........................................................ 196 7.2.17. Broj korisnika Internet usluga ................................................. 197

7.3. KORISNIČKI PROGRAMI I INTERNET..............................................198 7.3.1. MS Word i Internet............................................................... 198 7.3.2. Corel Draw i Internet............................................................ 199 7.3.3. AutoCAD i Internet .............................................................. 200

8. OPENOFFICE.ORG KANCELARIJSKI PAKET.........................................201

LITERATURA...................................................................................203

Kompjuterske tehnologije – praktikum Uvod

8

UVOD Budući da čitate ove redove, pod pretpostavkom da ste samostalno došli do

njih, znači da već posedujete neko praktično znanje o računaru i kompjuterskoj tehnologiji.

Čak i da Vam je neko od već iskusnih "znalaca" pokazao sadržaj na računaru, i Vi sami se već koristite opštom i glavnom primenom računara – obrañeni podaci (u ovom slučaju o nastavnim sadržajima koje treba da usvojite) sa monitora izlaze iz računara do Vas u vizuelnom obliku u kojem ih možete prihvatiti.

Takvi ureñaji, kao što je monitor, zato se nazivaju izlazni ureñaji.

Isto tako, postoje načini da se podaci premeštaju sa jednog računara na drugi, bilo preko računarskih mreža ili putem neke od spoljnih memorija - diskete, kompakt diska, USB flash drive-a ili DVD-a.

Da bismo birali šta želimo od onoga što računar može da ponudi, odnosno usmeravali ga u radu svojim akcijama, za to postoje posebni fizički delovi, ureñaji računara. Oni prenose naše komande do glavnih delova koji vrše samu obradu podataka. Takoñe pomoću ovih ureñaja novi podaci ulaze u računar i pretvaraju se u takav oblik da ih računar može prihvatiti i obrañivati. Zato se oni nazivaju jednim imenom ulazni ureñaji. Najpoznatiji ulazni ureñaj svakako je tastatura, preko koje unosimo tekstualne podatke u računar.

Vidimo dakle da je računar sastavljen od više ureñaja, od kojih svaki ima precizno dodeljenu ulogu i sa ostalima se uklapa u celinu u cilju ostvarivanja zajedničkog posla – obrade nekih podataka. Zato kažemo da zapravo koristimo računarski sistem. Ureñaje iz kojih se sastoji računarski sistem podelili u tri grupe:

- Prvu čini tzv. računar u užem smislu (centralna jedinica), odnosno već pomenuti glavni delovi koji vrše samu obradu podataka.

- Drugu i treću grupu čine ulazni i izlazni ureñaji, koji su u pogledu ostvarivanja glavne uloge računarskog sistema (obrade podataka) od sporednog (perifernog) značaja – i bez dodavanja novih podataka preko ulaznih ureñaja, kao i bez prikaza obrañenih podataka u ljudima prihvatljivom obliku, računar bi ostvarivao svoju ulogu – obradu podataka koji su se zatekli u njemu. Zato se ulazni i izlazni ureñaji jednim imenom nazivaju periferijski ureñaji. Računar u užem smislu je dakle najvredniji deo računara, mada bi mnogi od nas pre ovih saznanja iz neke poplave ili požara pre spasavali monitor ili tastaturu, jer sa ovim ureñajima najviše identifikuju računar, zar ne?!

Zapitajmo se sada zajedno: "Odakle računaru sposobnost da baš na pravi način, smisleno, odgovori na naše zahteve i sledi neku logiku?!" Evo odgovora: za to su zaslužni programeri, osobe koje znaju da na računaru prihvatljiv način ugrade logiku izvršavanja nekog zadatka.

Sva ugrañena logika programera u funkcionisanje mašine jednim imenom naziva se programska podrška ili SOFTVER (software), od engleske reči soft, što znači mekan, neopipljiv, i dakle nema fizičku prirodu.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Uvod

9

Za razliku od toga, svi fizički delovi u računarskom sistemu nazivaju se mašina, HARDVER, od engleske reči hard, u značenju čvrst, opipljiv, dakle fizički prisutan. (Sufiks "ver" = "ware" označava u engleskom jeziku celokupnost svega što je ispred navedeno)

Iako je računar rezultat vekovnih nastojanja čoveka da proces računanja automatizuje i na taj način sebi olakša život, treba uočiti da se on danas sve više koristi za druge poslove, koji u sebe primarno ne uključuju računanje – poput obrade teksta, slušanja muzike, surfovanja Internetom... Isto tako, treba uočiti da se računar u obliku koji podseća na današnje računare, pojavio tek pre pedesetak godina sa burnim razvojem elektronike, što nam ne daje za pravo da zanemarimo prethodno učinjene ljudske napore na planu računarstva. U tom smislu dovoljno je setiti se abakusa, Paskalove računske mašine ili analitičke mašine Čarlsa Bebidža, da se sagleda trud generacija znanih i neznanih istraživača, koji su pokušavali da čoveku pruže nešto sasvim novo.

Kroz istoriju:

Abakus, nastao u Vavilonu 2400. god. p.n.e., sa verzijama u Kini (na slici), starom Rimu, Japanu, Rusiji, preteča računaljki.

1623. god. Vilhelm Šikard je napravio prvi mehanički kalkulator i tako postao otac računarske ere. Kako se ureñaj zasnivao na mehaničkim prenosnicima (zupčanicima) kao u tadašnjim časovnicima, nazivan je i "satom koji računa". U praktičnu upotrebu uveo ga je poznati astronom Johanes Kepler.

Mašine Bleza Paskala 1642. (na slici) i Gotfrida fon Lajbnica 1671. god. Ova potonja značajna je po tome što se zasnivala na tzv. binarnom brojnom sistemu, na kome se zasniva rad i najmodernijih računara. Svi ureñaji koji su usledili sve do 1940-ih (uključujući i ENIAC 1945.) zasnivaju se na težem za izvoñenje decimalnom brojnom sistemu.

Monroov mehanički digitalni kalkulator

Šiber (koristio se za računanje na 3-4 decimale). Koristili ga i inženjeri projekta "Apolo" prvog odlaska na Mesec, i

dalje, do kraja 1970-ih

Kompjuterske tehnologije - praktikum Uvod

10

Prve neelektrične mašine sa mogućnošću programiranja - sa bušenim karticama, glavni način programiranja sve do 1970-ih

1801. Žozef-Mari Žakar, prva mašina sa mogućnošću programiranja

1833. Čarls Bebidž, analitička mašina (na donjoj slici), pokretala je vodena para

1880. Herman Holerit, iz njegove kompanije nastao IBM (Interational Business Machines)

Analitička mašina

Kompjuterske tehnologije – praktikum Računarski sistem

11

1. RAČUNARSKI SISTEM Najjednostavnije rečeno, računarski sistem se sastoji iz hardvera i softvera. Da se podsetimo iz uvoda, a i iz prethodnog školovanja: svi fizički delovi u

računarskom sistemu nazivaju se mašina, HARDVER, od engleske reči hard, u značenju čvrst, opipljiv, dakle fizički prisutan.

Sva ugrañena logika programera u funkcionisanje mašine jednim imenom naziva se programska podrška ili SOFTVER (software), od engleske reči soft, što znači mekan, neopipljiv, i dakle nema fizičku prirodu.

(Sufiks "ver" = "ware" označava u engleskom jeziku celokupnost svega što je ispred navedeno).

1.1. ISTORIJSKI RAZVOJ RAČUNARA U ovom predavanju moći ćete da sagledate: • razvoj računarskog hardvera i softvera kroz istoriju; • osnovne tipove računara.

Kao što i u razvoju čoveka može da se uoči generacijski pomak, tako je i razvoj računara omeñen generacijskim nivoima.

Pronalaskom električne energije računari dobijaju pre svega na brzini obrade i količini podataka, kao i na fleksibilnosti i univerzalnosti. Osnovne karakteristike za poreñenje modernih računara su:

1. tehnologija izrade, 2. pouzdanost, 3. sposobnost memorisanja podataka, 4. brzina rada, 5. potrošnja električne energije, 6. gabariti i 7. cena.

Sve ove karakteristike uslovljene su tehnologijom izrade fizičkih elektronskih komponenti, na osnovu kojih razlikujemo četiri, a u perspektivi je i peta generacija računara.

1.1.1. Prva generacija ra čunara

Prva generacija računara predstavlja sam početak razvoja električnih računara. Odlikuje je tehnologija elektronskih cevi, relejna tehnika, velika potrošnja električne energije, veoma visoka cena, gabariti i nepodesnost održavanja. Svi kvarovi lokalizovali su se na nivou cevi, pa je servisiranje dugo trajalo. Primena računara na novom problemu (programiranje) je iziskivalo promene na samom hardveru. Bili su nepristupačni svima, osim fakultetima, za smeštaj bilo potrebno više prostorija, npr. avionski hangar, još uvek korišćen pretežno decimalni brojni sistem.

Za znatiželjne, evo hronološkog prikaza primera realizovanih računara:

1936. Alan Turing, teorijski model Turingova mašina; dokazao da se ne mogu svi problemi svesti na fizičke; uveo teorijski univerzalni kompjuter, u koji se uklapaju i moderni računari

Kompjuterske tehnologije - praktikum Računarski sistem

12

1936-1941. Konrad Zuse u Nemačkoj uveo na Bebidžov koncept binarni sistem i anticipirao fon Nojmanovu arhitekturu na kojoj se zasnivaju moderni računari

1939. Harvard Mark I, Hauard Aiken, elektromehanički kalkulator opšte namene, decimalni brojni sistem, ne ispunjava Turingove uslove, ali uveo paralelizam u rad računara

II svetski rat

Slika 1.1: Collosus

Collosus, korišćen za razbijanje nemačkih šifara, pandan nemačkoj mašini Enigma

1941-1945.

Slika 1.2: ENIAC

ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator), izvodio proračune balističkih putanja, zahtevao 160kW snage, imao je 18.000 elektronskih cevi, bio je težak oko 30 tona, zauzimao prostor avionskog hangara površine 167 m2; omogućavao je paralelnu obradu, imao ograničene memorijske kapacitete - 20 lokacija za 10-ocifrene brojeve, mogao je izvršiti 5000 operacija sabiranja u sekundi; zamena programa na bušenim karticama trajala je satima.

Posleratni računari I generacije

1948. "Mančesterska beba", prva fon Nojmanova mašina koja je radila

1949. Mančester Mark I, uvedeni indeksni registri

1950. MESC, Kijev, Ukrajina, Sergej Aleksejevič Lebedev, 6000 cevi, 25kW, 3000 operacija u sekundi

1951. UNIVAC I, prvi komercijalni elektronski računar, 1900 oper. u sek.

1953. IBM 701, prvi veliki mainframe računar, prva primena programskog jezika višeg nivoa opšte namene FORTRAN-a

1955. Moris Vilks, IBM, uveo mikroprogramiranje, koje omogućava da se osnovni skup instrukcija definiše ili proširi fabrički ugrañenim programom

1956. RAMAC, Prvi magnetni diskovi, 10000$/MB, 5MB, 50 x 24''disk x 2 strane diska x 100 traka / strani

1.1.2. Druga generacija ra čunara

Slika 1.3: Tranzistor

Druga generacija električnih računara hronološki se može smestiti u kasne 1950-te i rane 1960-te. Inicirana je 1947. godine, pronalaskom tranzistora (Vilijam Šokli, Džon Bardin i Volter Braten), jedne od tzv. poluprovodničkih komponenti, koji je predstavljao zamenu elektronskim cevima, manjih dimenzija


13

i efikasniju u pogledu potrošnje električne energije (slika 1.3).

Poluprovodnici su po svojim osobinama izmeñu provodnika električne struje i izolatora.

Najviše korišćeni poluprovodnici su hemijski elementi silicijum (Si) i germanijum (Ge), a takoñe i jedinjenje galijum-arsenid (GaAs).

Naime, pomoću 2 ulazna (upravljačka) priključka može se upravljati provodljivošću 2 izlazna priključka. Kako su po jedan ulazni i izlazni priključak zajednički, to tranzistori imaju tri izvoda, kao na slici. Zato u elektronskom kolu tranzistor ima dva potpuno različita stanja - provodno i neprovodno, kojima se lako upravlja i teško dolazi do pogrešnog interpretiranja važećeg stanja. Tako tranzistori mogu poslužiti za predstavljanje cifri binarnog brojnog sistema (postojanje samo dve cifre - 0 i 1, od kojih svaka može biti predstavljena jednim stanjem tranzistora). Ovaj princip predstavlja osnovu funkcionisanja hardvera modernih računara. Štampana elektronska kola dodatno smanjuju gabarit i potrošnju energije računara II generacije

1959. IBM 7090 veliki i IBM 1401 srednji

1960.

PDP-1

Slika 1.4: ENIAC IBM 620 i DEC-ov PDP-1

1964. IBM S/360, komercijalno mikroprogramiranje; DEC-ov PDP-8

1.1.3. Treća generacija ra čunara

Treća generacija počinje proizvodnjom prvih integrisanih kola 1958. godine (Džek Kilbi i Robert Nojs izumeli nezavisno jedan od drugog). Kompjuteri sa ovom tehnologijom nastaju tek 1963. godine.

Za razliku od dotadašnje realizacije elektronskih kola - posebne (diskretne) komponente povezane štampanim vezama - sada je stotine poluprovodničkih kola smešteno posebnim tehnološkim postupkom na jednu pločicu od poluprovodničkog materijala (slike 1.5 i 1.6). Za razliku od diskretnih komponenti, kod kojih su npr. otpornici pravljeni od žice, kod integrisanih komponenti sve je sastavljeno od poluprovodnika, a pojedini elementi mogu se videti samo pomoću mikroskopa. Integrisano kolo često se naziva čip (chip) u engleskoj, a i domaćoj literaturi.


14

Slika 1.5: Čipovi na matičnoj ploči računara Slika 1.6: Integrisano kolo

1.1.4. Četvrta generacija ra čunara

Četvrtu generaciju električnih računara 1970-ih godina obeležava pojava integrisanih kola sa još većim brojem (milioni) komponenti integrisanim na jednom čipu - tzv. LSI i VLSI (Very Large Scale Integration = veoma velika gustina pakovanja) tehnologija izrade. Mada se ova ista tehnologija i dalje usavršava u pogledu brzine rada i gustine pakovanja komponenti na čipu, i današnji računari pripadaju ovoj četvrtoj generaciji. Novembra 1971. godine, na osnovu izuma Marciana Hofa, firma Intel je napravila prvi procesor na čipu (odnosno mikroprocesor) 4040, koji je zamenio žično kolo u japanskom kalkulatoru. Masovnom proizvodnjom mikroprocesorskih čipova znatno pojevtinjuju računari i postaju sve dostupniji i pojedincima. Tada se tržište računara (korisnici kojima su namenjeni) razdvaja na dve velike grupe:

Slika 1.7: HoneyWell Bull DPS7 mainfraim računar iz 1990.godine

1. Razvojne institucije i najmoćnije kompanije su već uložile mnogo novca na dotadašnju tehnologiju i arhitekturu mainframe (velikih) računara i tzv. miniračunara - verzije mainframe računara sa integrisanim kolima, čime postaju pristupačniji većem broju korisnika. Time su doprineli i začetku i standardizaciji operativnog sistema - osnovnog softvera za funkcionisanje hardvera i izvršavanje programâ - ovo je vreme kada se prvi put pojavljuje do danas čuveni po svojoj stabilnosti i pouzdanosti u radu operativni sistem Unix.

Razvojne institucije unapreñuju ovu tehnologiju korišćenjem VLSI integrisanih kola i na sličnoj arhitekturi razvijaju tzv. superračunare. Najpoznatiji super-računar tog vremena verovatno je Krej (Cray), konstruisan od strane Semjuela Kreja. Glavna karakteristika je mogućnost tzv. vektorske obrade - ista instrukcija primenjuje se istovremeno na velikom broju različitih podataka. Prefiks "super" treba shvatiti u smislu tog vremena - pre svega u smislu cene: jedan "Krej" koštao je tadašnjih 5 miliona dolara! Krej je mogao izvršavati 150 miliona operacija u sekundi.

Ali, možemo govoriti i o današnjim mainframe računarima!

Moderni mainframe računari nemaju naročito izražene sposobnosti u pogledu brzine rada i velikom kapacitetu čuvanja podataka - i današnji lični (personalni) računari (PC) izvršavaju milijarde operacija u sekundi! - već je njihova vrednost i veličina u veoma kvalitetnoj unutrašnjoj izradi, a time i dokazanoj pouzdanosti, veoma kvalitetnoj tehničkoj podršci, kao i u strogom voñenju računa o tzv. backward compatibility = mogućnosti upotrebe u novijim verzijama, poslova urañenih u starijim verzijama softvera. Ove mašine mogu


15

uspešno raditi neprekidno godinama bez kvarova i zastoja, koji, ako i nastanu, otklanjaju se tako da mašina i dalje ne prekida sa radom.

Slika 1.8: IBM z890

Ako ipak doñe do otkaza, proizvoñači ovih računara nude opciju korišćenja svojih sopstvenih mašina u toku otklanjanja kvara isporučene mašine, a da tamošnji korisnici i ne primete promenu - ova usluga se zove off-site redundancy. Danas se ovi računari koriste u slučaju potrebe istovremenog opsluživanja velikog broja (i miliona) korisnika, sa pojačanim zahtevima za robustnost (otpornost na otkaze) i bezbednost podataka (od upada virusa i krañe) - npr. u velikim sistemima za obradu elektronskih platnih kartica, rezervaciju avio-letova... Mada razlika u odnosu na moderne superračunare nije velika, ipak se može reći da se superračunari izrañuju kao maltene unikatni primerci prema zahtevima specifične, najčešće istraživačke primene, i više posvećuju prevladavanju problema skopčanih sa brzinom izračunavanja (paralelizam = istovremenost obrade je neskriveni zahtev pred programerima, sa posebnom vrstom softvera), gde se prekidi u radu mogu tolerisati, dok se s druge strane mainframe računari mogu smatrati univerzalnijim,

usredsreñuju na probleme ulaza/izlaza podataka i pouzdanost, a paralelizam, ako i postoji, skriva se od programerâ... Najpoznatiji i gotovo jedini proizvoñač mainframe računara danas je IBM sa svojom serijom z9.

2. računari na bazi mikroprocesora - mikroračunari bili su namenjeni tržištu kućnih i ličnih (personalnih, PC) računara. Zasnivaju se na Intel 8080 i 8086 mikroprocesoru i BASIC programskom jeziku. Prvi je Altair iz 1975. godine, a onda nastaju i ZX Spectrum, Commodore 64, 128 i Amiga, Amstrad, Oric Nova 64, Galaksija... Veoma značajan kao pionir grafičkog korisničkog interfejsa (GUI) - saopštavanje akcija računaru i prihvatanje rezultata njegove obrade u okviru grafičkih predstava npr. na monitoru - bio je Apple II, koji je privukao i proizvoñače softvera i držao primat na tržištu kućnih računara izmeñu 1977. i 1983. godine. Prvi put se s Apple računarom 1983. godine pojavio i miš, ulazni ureñaj koji služi kao "produžena ruka" u taj grafički računarski svet. Prodato ih je tada oko 2 miliona po ceni od oko 1000 dolara po primerku! Apple Macintosh računari sa Motorola 68000 mikroprocesorom se i danas koriste kao alternativa personalnim računarima.

Slika 1.9: Commodore je ceo bio kao na slici, priključivao se na TV

Slika 1.10: Amstrad, kućni računar

Slika 1.11: Macintosh iz 1984.god.

Slika 1.12: PC sa uobičajenim izlaznim ii

ulaznim ureñajima


16

Od kućnih računara polako se (1983. godine) došlo do tzv. ličnog računara, odnosno PC-a (Personal Computer). Vodeću ulogu i u ovom procesu je imao IBM, zajedno sa Microsoft-om. Koriste Intel-ove 80836 i novije Intel Pentium procesore. Personalni računari se razvijaju do danas i taj razvoj će se sigurno nastaviti. Ovi računari su danas najzastupljeniji u našem poslovnom i ličnom okruženju, pa ćemo se ubuduće u okviru ovog studijskog područja Kompjuterske tehnologije baviti isključivo njima.

1.1.5. Perspektive – Peta generacija ra čunara

Mada današnji računari pripadaju četvrtoj generaciji računara, može se ponegde sresti i pojam peta generacija za računare zasnovane na istoj tehnologiji, ali sa nekim elementima veštačke inteligencije.

Ako bi se ipak ostalo doslednim u podeli na generacije prema tehnologiji izrade računara, onda se samo može govoriti o petoj generaciji računara kroz perspektivu razvoja tehnologije na kojoj će se zasnivati rad budućih računara.

U tom pogledu, može se pomalo futuristički predvideti mogući način implementacije koji će dodatno smanjiti dimenzije, povećati brzinu rada i uneti elemente veštačke inteligencije, odnosno oponašati ljudsko rezonovanje.

Prvi koji se nameću su tzv. neuronski ili bioračunari, koji se zasnivaju na teoriji neuronskih mreža, koji omogućavaju modelovanje sistema sa samoučenjem i oponašanje ljudskog mozga. Druga mogućnost su eventualno tzv. atomski računari. To bi bili računari koji bi umesto tranzistora kao osnovnog elementa sa dva stanja koristili elektrone i druge subatomske elementarne čestice, tj. svojstvo spina elektrona - dva smera rotacije kojim bi se predstavljale 0 i 1. Tako bi se prema očekivanjima još dodatno smanjile dimenzije računara...

Iako postoje objavljeni neki rezultati istraživanja, na komercijalnu proizvodnju i korišćenje ovih novih tehnologija sigurno će se sačekati bar jednu deceniju.

1.1.6. Tipovi dizajna modernih ra čunara

Iako pre svega radimo na personalnim računarima (PC) za koje smo videli da imaju glavne delove za obradu podataka u posebnom kućištu i sa njim povezane ulazne i izlazne ureñaje (slika 1.13a), moderni računari i po svom dizajnu izlaze u susret brojnim potrebama korisnika.

Tako postoje tzv. prenosivi (notebook, lap-top) računari u obliku poslovne torbe, koja kada se otvori jedan deo je tanki LCD monitor, a drugi deo je tastatura, ispod koje sa svih strana postoje potrebni priključci (slika 1.13b).

Računari koji svojim izgledom podsećaju na kancelarijske mape, sa elektronskim olovkama kojima se može ostavljati elektronski zapis na ovoj elektronskoj mapi zovu se tablet PC (slika 1.13c).

Sve veće mogućnosti mobilnih telefona dovele su danas do modernih smart-phone ureñaja ("pametni telefoni"), kompjutera u malom, sa pridodatim funkcijama mobilnog telefona (slika 1.13d). Za njih se kreira poseban softver.

Postoje i tzv. palm-top računari veličine šake sa sličnim karakteristikama...


17

Slika 1.13a

Slika 1.13b

Slika 1.13c

Slika 1.13d


18

Posebno aktuelni dizajn računara za školske ustanove i eksluzivna oprema za interaktivne prezentacije jesu "pametne" table (smart board) na slici 1.14.

Slika 1.14: “Pametne table” (Smart boards)

Kompjuterske tehnologije – praktikum Hardver

19

2. HARDVER (HARDWARE) Današnji računari su po svojim mogućnostima verovatno prevazišli sva

očekivanja prošlih vremena, osim možda onog najvažnijeg, da poseduju ljudski intelekt. Kako zbog ovog nedostignutog nivoa, tako i zbog stalnog nezadovoljstva dostignutim nivoom, treba očekivati dalji napredak u razvoju računarske tehnike i srodnih oblasti.

Snaga računarskog sistema ne proističe samo iz njegove složenosti, već i sposobnosti računara da izvršava jednostavne operacije velikom brzinom. Kombinovanjem različitih jednostavnih operacija računar je u stanju da izvrši komplikovane zahteve korisnikâ. U skladu sa tim, koncept računarskog sistema je prilično jednostavan (slika 2.1). Bez obzira na vrstu posla koju računar treba da obavi, za rešavanje svih zadataka koriste se četiri osnovne aktivnosti sa podacima:

• ulaz

• obrada

• memorisanje

• izlaz

Slika 2.1: Osnovne aktivnosti u računaru

Kao što smo već naučili pri upoznavanju, dva osnovna entiteta u računarskom sistemu su hardver (hardware) i softver (software). Hardver ili mašina, obuhvata sve fizičke komponente sistema koje zajedno obezbeñuju izvršavanje četiri osnovne aktivnosti u računarskom sistemu. To su npr. integrisana kola, transformatori, elektromehaničke pokretačke jedinice diskova i disketa, svetleće diode i drugo. Jednostavnijim rečima, pod hardverom računara podrazumevaju se njegove komponente, zapravo ono što se može "videti i opipati".

Računar prima ulazne podatke i komande putem različitih ulaznih ureñaja. Na osnovu zadatih komandi obrañuju se primljeni podaci. Obradu podataka vrši centralna procesorska jedinica ili procesor (engl. onaj koji vrši obradu). Meñurezultati i krajnji rezultati obrade pamte se (memorišu) privremeno (do isključenja računara, u toku izvršavanja programa) u unutrašnjoj (radnoj,

Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

20

operativnoj) memoriji, a trajno u tzv. spoljnoj (jer je izvan procesa samog izvršavanja programa) ili masovnoj memoriji (najveća količina trajno sačuvanih podataka). Za prikaz podataka i rezultata obrade u upotrebljivoj formi za korisnike koriste se izlazni ureñaji. Ovaj koncept predložio je 1945. godine Džon fon Nojman (slika 2.2), konsultant na projektu ENIAC, a uglavnom se na njemu zasniva i moderni PC.

Slika 2.2: Fon-Nojmanov model računara

Glavna ideja u odnosu na prethodnike sastojala se u:

• jedinstvenom prostoru u radnoj memoriji za program i podatke;

• binarnoj obradi podataka.

Razvojem računarske komunikacije dolazi do uključivanja odreñenog broja komunikacionih komponenti u računarski sistem. One predstavljaju hardverske i softverske komponente za prenos aplikacija i podataka izmeñu povezanih računara. Neki istraživači u oblasti informatike i računarstva komunikacionu komponentu izdvajaju kao posebnu komponentu računarskog sistema (treću, uz hardver i softver), dok drugi, poštujući striktnu podelu na hardver i softver, hardverske komunikacione komponente, zajedno sa memorijskim svrstavaju u tzv. ulazno-izlazne komponente računarskog sistema (npr. pomoću modema, komunikacionog hardvera za povezivanje računarâ putem telefonske linije, podaci sa drugog računara ulaze u jedan računar, ali takoñe i iz njega izlaze do drugog računara; slično je i sa memorijskim komponentama: pri upisu, podaci ulaze u memoriju, a pri čitanju podaci izlaze iz memorije).

U prethodnom delu smo opisali istorijski razvoj kroz generacije hardvera računarâ i opisali osnovne tipove računara. Kao kruna razvoja mikroračunara, PC (personalni računari), sa današnjim brzinama rada reda milijardi operacija u sekundi i velikim kapacitetom čuvanja podataka, nalaze primenu u svim delatnostima ljudi. Njihovu zastupljenost omogućava masovna proizvodnja i pristupačna cena komponenti računarskog sistema. Personalni računar je tako nasledio kućne računare u našim domovima, uvećavši pritom mogućnosti rada do neslućenih granica. Većina softvera kreira se upravo za personalne računare, i možemo reći da su oni postali standard i prvo na šta se pomisli kada se čuje reč


21

"računar". U ovom predavanju naučićete pre svega o hardverskim karakteristikama PC-a - koja je uloga pojedinih hardverskih ureñaja i kako funkcionišu zajedno u cilju ostvarivanja osnovne i opšte uloge računarskog sistema - reći ćemo još jednom: to je obrada podataka velikom brzinom.

2.1. INFORMATIZACIJA PODATAKA

Zadaci koje računar izvršava su različite prirode, pa su i podaci koji se obrañuju formalizovane činjenice različite fizičke prirode. Zato postupci (algoritmi) za rešavanje ovih zadataka zahtevaju angažovanje posebnih naučnika, čija se uloga često nedovoljno ističe, koji rade na postupcima informatizacije podataka, odnosno pretvaranja činjenica i problema iz realnog sveta u simbolički oblik koji se može obrañivati u računaru. Primeri: kako pretvarati sliku i zvuk u podatke koji se mogu obraditi u računaru, kao i formiranje numeričkih metoda rešavanja, npr. dobijanje kvadratnog korena samo pomoću osnovnih aritmetičkih operacija, koje se u koracima iznova izvode na isti način (istom formulom) sa vrednostima iz prethodnog koraka (rekurzivni postupak), pri čemu veći broj koraka dovodi do veće tačnosti. Programeri tada često samo prenose ove algoritme na računar.

Kao što smo ranije rekli, jedini jezik koji računar "razume" je tzv. mašinski jezik, koji se dakle svodi na rad hardvera. Postojanje tranzistora, elektronskih komponenti integrisanih u čipovima koje mogu imati dva ekstremno različita stanja iskorišćeno je za predstavljanje podataka u računaru isključivo kao brojeva, i to samo pomoću dve cifre - 0 i 1. Brojni sistem koji sve brojne vrednosti opisuje pomoću ove dve cifre naziva se binarni brojni sistem. Postoje posebni postupci za pretvaranje dekadnog brojnog sistema u binarni i obrnuto. Takoñe i ureñaji u računarskom sistemu koji se koriste za čuvanje podataka (memorija) imaju elemente (i neke druge osim tranzistora) koji ostaju u jednom od dva stanja.

Osnovni element (ćelija) u memoriji dakle može zapamtiti samo jedno od dva stanja, odnosno jednu binarnu cifru - 0 ili 1. To je dakle najmanja količina zapamćenih podataka i naziva se bit (skraćeno b). Kako bit ne predstavlja veliku količinu podataka, uvode se i veće veličine: bajt (engl. byte, skraćeno B) koji predstavlja 8 najmanjih memorijskih lokacija od 1 b → 1 B = 8 b. Potrebne su za iskazivanje kapaciteta memorije i još veće jedinice: kilobajt 1 KB = 1024 B; megabajt 1 MB = 1024 kB; gigabajt 1 GB = 1024 MB; terabajt 1 TB = 1024 GB.

Tabela 2.1: Jedinice za merenje količine informacija

Jedinica Oznake i

kvantitativni odnosi

Bit 1b

Bajt 1B = 8b

Kilobajt 1KB = 1024 B (210B)

Megabajt 1MB = 1024 KB

Gigabajt 1GB = 1024 MB

Terabajt 1TB = 1024 GB


22

Mogu se postaviti sledeća pitanja:

"Zbog čega se ne prave komponente koje imaju više od dva različita stanja?"

Odgovor na ovo pitanje bi bio taj da je izuzetno komplikovano i skupo napraviti takve komponente koje bi pouzdano razlikovale susedna stanja, dok kod dva ekstremna stanja to nije slučaj.

Koliko je različitih podataka moguće predstaviti kombinacijom 8 binarnih cifri?

Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, pomoći ćemo se razmatranjem za dekadni brojni sistem. Na svakom mestu u dekadnom broju može postojati jedna od 10 cifara (0,1,2...9). Dvocifrenih brojeva imamo 102 = 100 (ako posmatramo 00,01,02,03...10,11,...,20,21,...,98,99), trociferenih 103 = 1000 (000,001,...,010,011,...,100,101,...,998,999). Dakle, možemo napraviti opšti zaključak: možemo prikazati <broj cifara><broj mesta> različitih brojeva. Pošto se u pojedinim elementarnim memorijskim lokacijama pamte dva stanja (cifre 0 i 1), pomoću n elementarnih memorijskih ćelija moguće je prikazati 2n različitih binarnih brojeva; u slučaju 1B = 8b dakle imamo 28 = 256 različitih brojeva (00000000, 00000001, 00000010, 00000011, ..., 11111111).

Znamo da je npr. 1 km = 1000 m, 1 kW = 1000 W itd. Zašto onda važi 1 kB = 1024 B?

Naučili smo već da su podaci koji se čuvaju u memoriji binarni. Memorije se obično organizuju kao skup lokacija od po 1 B. Da bi se mogli koristiti baš željeni podaci, mora se obezbediti da se tačno zna gde se koji podatak nalazi. To se postiže tako što svaka od lokacija u memoriji ima svoju jedinstvenu adresu - slično kao što ljude koje tražimo nalazimo na njihovim kućnim adresama. Kako računarski sistem radi samo sa binarnim brojevima, to su i adrese kombinacije odreñenog broja binarnih cifara. Na osnovu odgovora na prethodno pitanje, sa binarnom adresom dužine 10 binarnih cifara može se dobiti 210 = 1024 različitih kombinacija, odnosno adresirati isto toliko memorijskih lokacija. Tu se i krije razlog zbog čega se i kapacitet memorije izražava u porcijama manjih jedinica koje su stepen dvojke. Za adresiranje porcije od 1000 B i dalje je potrebno bar 10 binarnih cifara (sa 9 bi se adresiralo 29 = 512 lokacija i preostalih 488 lokacija ne bi imale svoje adrese i ne bi im se moglo pristupati). Kako se i za 1000 lokacija koristi 210 = 1024 različitih adresa, moglo bi se desiti da programi hoće da zapamte neki sadržaj na nekoj od 1024 - 1000 = 24 nepostojeće lokacije. Da bi se to izbeglo i iskoristile sve moguće adrese, ukupan broj memorijskih lokacija biće uvek stepen dvojke. Da bi se pojam prefiksâ "kilo", "mega" itd. sačuvao izabran je najbliži stepen dvojke broju hiljadu, i otuda 1 kB = 1024 B, 1MB = 1024 kB itd.

Predstavljanje teksta u računaru

Bajt je osnovna jedinica za predstavljanje podataka na računaru. 256 različitih podataka dovoljno je za pamćenje (predstavljanje, kodiranje) isto toliko različitih osnovnih znakova u tekstu. Jedan od kôdova koji je u upotrebi od najranijih dana savremenog računarstva je ASCII (engl. American Standard Code for Information Interchange) kôd. On je dakle 8-bitni kôd i pokazuje kojim kombinacijama nula i jedinica se pojedini osnovni znaci u tekstovima prikazuju u


23

memoriji računara. Npr. razmak izmeñu reči u tekstu ima kodnu oznaku 00100000, znak uzvika („!”) se predstavlja kao 00100001 itd.

Dakle, moderni računari rade samo sa brojevima, i to binarnim. Ovo

iziskuje već pomenuti postupak informatizacije podataka, odnosno pretvaranja realnih činjenica iz realnog sveta u simbolički oblik binarnih brojeva. Podsetimo se i pomenutih primera pretvaranja podataka o slici i zvuku u nule i jedinice. Detaljnije o načinu ovog pretvaranja u posebnoj temi o kompjuterskoj grafici.

2.2. ULAZNI UREðAJI

Karakteristike PC-ja sa stanovišta korisnika umnogome zavise od načina komunikacije korisnik - računar, što je pre svega odreñeno postojanjem odgovarajućih ulaznih i izlaznih ureñaja.

Ulazni ureñaji u računarskom sistemu služe za pretvaranje podataka iz spoljnog sveta u binarni oblik (nule i jedinice), koji se može prihvatiti i predstaviti u računaru, kao na slici 2.3.

Slka 2.3: Ulazni ureñaji – princip rada

Zbog različite prirode (vrste) ovih podataka iz realnog sveta, za pojedine vrste podataka postoje odgovarajući ulazni ureñaji.

2.2.1. Tastatura

Za unos tekstualnih znakova (karaktera), prvu i osnovnu potrebu računarskih sistema od njihovog nastanka, koristi se osnovni ulazni ureñaj - tastatura (engl. keyboard).

Slika 2.4: Tastatura

Tastaturu čini skup tastera (slika 2.4) koji se izrañuju kao mehanički ili membranski prekidači, predviñeni za preko 20 miliona pritisaka. Pritiskom na bilo koji od tastera uneće se u radnu memoriju računara odreñena kombinacija nula i jedinica, koja odgovara jednom znaku koji se može dobiti u tekstu.

Za znatiželjne, mehanički prekidači teže da budu veoma pouzdani,

predviñeni za preko 100 miliona pritisaka, pružaju veoma karakteristični zvuk


24

"kuckanja" pri pritisku tastera, ali su osetljiviji na prosipanje tečnosti, dok su membranski jevtiniji i otporniji na ulaz tečnosti - postoje čak i vodootporne tastature.

Pritiskom na taster, tastatura šalje strujni impuls koji se naziva digitalni, jer se, kada putem kabla stigne u računar, tu interpretira kao kombinacija nula i jedinica. Umesto kabla, za prenos ovih digitalnih signala mogu se koristiti i bežične tastature, koje rade na istom principu kao daljinski upravljač za TV. Tastatura je najčešća ulazna jedinica na računaru. Namenjena je za unos podataka - slova, brojeva i specijalnih znakova. Postoji više različitih izgleda tastatura, ali je najčešći oblik kao što je dat na slici 2.4.

Na tastaturi se može uočiti nekoliko delova: funkcijski deo, alfanumerički deo, deo za kontrolu kursora, numerički deo i kontrolne lampice. Funkcijski deo tastature služi za izvršavanje odreñenih funkcija. Taster Esc (Escape - pobeći) služi da se u većini programa korisnik vrati jedan nivo - meni iznad. Ostali tasteri - označeni sa F1 do F12 imaju različitu funkciju u različitim programima - sve zavisi od toga koju im je funkciju dodelio programer. Taster Print Screen (odštampaj ekran) služi da se sadržaj ekrana kopira u ClipBoard - privremenu memoriju WINDOWS-a. Taster Scroll Lock služi (u programima koji to dozvoljavaju) da se prilikom pritiska na kursorske strelice ne pomera kursor u zadatom smeru, već da se pomera kompletan sadržaj ekrana u zadatom smeru. Ovaj taster ima i svoju indikatorsku lampicu koja svetli kada je taster pritisnut. Taster Pause služi da se zaustavi neki program ili tekst koji brzo preleti preko ekrana i koji se ne može zaustaviti na neki drugi način.

Na alfanumeričkom delu tastature nalaze se tasteri za slova, brojeve i posebne znake, kao i tasteri koji su važni za rad računara. Taster Enter (koji se nalazi i na alfanumeričkom i na numeričkom delu tastature) prilikom rada u WINDOWS okruženju može da zameni operaciju klika mišem. Iznad tastera Enter nalazi se taster Backspace koji služi da se obriše jedan znak koji se nalazi levo od pozicije kursora. Taster Space (razmaknica) je taster najveće dužine i njime se unosi jedno prazno mesto (blank) u naš tekst - komandu. Taster, na kome se nalaze strelice levo i desno, zove se tasterom tabulacije i služi da se unese uvlačenje za nov pasus, a u prozorima WINDOWS-a on služi da se prelazi izmeñu ponuñenih opcija menija (ako nije priključen miš). Ispod tastera tabulacije nalazi se taster Caps Lock. On ima i svoju indikatorsku lampicu koja svetli kada je ovaj taster pritisnut. Ovim tasterom se omogućava da se sva slova (ako lampica svetli) kucaju kao velika (ako imamo veći deo teksta koji je potrebno ukucati velikim slovima).

Ispod ovog tastera, a i ispod tastera Enter nalazi se taster Shift koji služi da se dobije drugi (gornji) znak na tastaturi. Na primer, ako ne svetli lampica Caps Lock, onda se sve što se unosi sa tastature kuca malim slovima, a ako se pritisne taster Shift i neko slovo, onda se dobija veliko slovo. Ako lampica Caps Lock svetli, onda se sve što se unosu kuca velikim slovima, a uz pritisak na taster Shift i slovo, dobija se malo slovo. Ako se želi napisati, na primer, broj 1, onda se pritiska samo taster na kome se nalaze broj 1 i uzvičnik, jer se broj 1 nalazi u donjem delu. Ali, ako se želi uneti znak uzvika, mora se pritisnuti taster Shift i broj 1 jer se uzvičnik nalazi u gornjem delu.

Prilikom korišćenja tastera Shift nije potrebno da se istovremeno pritiskaju taster Shift i neki drugi taster, već se jednostavno treba pritisnuti Shift i držati,


25

pritisnuti jedanput taj drugi taster i onda pustiti oba tastera (što je mnogo lakše i sigurnije nego istovremeno pritiskanje).

Ispod tastera Shift, sa obe strane tastature, nalaze se tasteri Ctrl i Alt (kontrolni i alternativni taster) koji sami po sebi nemaju nikakvu funkciju, ali imaju funkciju u kombinaciji sa nekim drugim tasterima, što opet zavisi od konkretnog programa. Na primer, pritisak na tastere Ctrl, Alt i taster Delete izvršio bi resetovanje računara.

Izmeñu tastera Ctrl i Alt sa leve strane razmaknice nalazi se Win taster (na

kome je nacrtan logo WINDOWS-a ). Ovaj taster služi za brzo aktiviranje dugmeta Start na radnoj površini WINDOWS okruženja, kao i za brzo pokretanje pojedinih aplikacija u kombinaciji sa nekim drugim tasterom. Ovaj taster nalazi se i sa desne strane razmaknice, a izmeñu njega i tastera Ctrl sa desne strane nalazi se taster čiji pritisak simulira desni klik miša.

Tasteri za kontrolu kursora služe za pomeranje kursora. Kursor je mala crtica na ekranu koja treperi i na čijem se mestu unose znaci, a vidljiv je kod unosa teksta bilo u tekstualnim kutijama dijalog prozora ili u programima za obradu teksta i sl. Tasteri na kojima se nalaze strelice ulevo, udesno, gore i dole, služe za pomeranje kursora za jedno mesto u naznačenom smeru. Taster Insert služi da se računar prebaci u Insert mod. Dok ovaj taster nije pritisnut, računar se nalazi u modu prepisivanja (overtype, overnjrite). Ako se vratimo u sredinu neke reči i počnemo da kucamo novi tekst, onda se taj novi tekst prepisuje preko starog teksta. Ako se pritisne taster Insert, onda se računar prebacuje u Insert mod i onda se novi tekst unosi izmeñu slova u starom tekstu, a stari tekst se pomera udesno. Ispod tastera Insert nalazi se taster Delete. Taj taster briše znak na kome se kursor trenutno nalazi, a ostatak reda pomera za jedno mesto ulevo.

Taster Home služi da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na početak tog reda. Taster End služi da se kursor, sa bilo koje pozicije u redu postavi na kraj tog reda. Taster PageUp služi da se u nekim programima (programi za obradu teksta), ukoliko tekst ima više ekrana, pregleda sadržaj ekrana iznad. PageDown služi za pregledanje ekrana ispod.

Numerički deo tastature na sebi ima brojeve koji se mogu koristiti ako svetli lampica Num Lock (ako je pritisnut taster Num Lock). Ako ovaj taster nije pritisnut, onda se dobijaju takoñe tasteri za kontrolu kursora. Ovo ponavljanje odreñenih tastera napravljeno je zbog ranijih tastatura, koje nisu imale izdvojeni deo za kontrolu kursora, već je to bilo na numeričkom delu.

2.2.2. Miš

Za ostvarivanje komunikacije izmeñu računarskog sistema i korisnika pomoću grafičkih predstava (prikazanih na nekom izlaznom ureñaju, najčešće monitoru) postoji posebna grupa ulaznih pokazivačkih ureñaja (engl. pointing devices).


26

Ti ureñaji koriste kombinaciju hardvera i softvera da kreiraju i kontrolišu grafički pokazivač na ekranu mehaničkim pomeranjem nekog svog dela. Drajver, softver za upravljanje hardverom, generiše i prijavljuje poziciju pokazivača računarskom sistemu. Najčešća izvedba ovog ureñaja naziva se miš (engl. mouse), jer oblik i veličina ureñaja koji se ceo pokreće po posebnoj podlozi i kabl nalik na rep podsećaju na istoimenu životinju (slika 2.5).

Slika 2.5: Miš

Prema tehnologiji koja se koristi za generisanje i prenos informacije o poziciji grafičkog pokazivača razlikujemo mehaničke i optičke miševe. Mehanički miševi koriste rotirajuću kuglicu za generisanje informacije o poziciji miša. Ovi miševi su osetljivi na prašinu i kada se kuglica zaprlja, odziv miša postaje nezadovoljavajući. Optički miševi koriste laser male snage za odreñivanje pozicije miša. Moguće ih je koristiti na različitim podlogama, koje ne bi trebalo da budu višebojne, a nisu osetljivi na prašinu. Zavisno od oblika priključka za računar na kraju kabla (koji odgovara priključku na kućištu računara) mogu biti serijski, PS-2 i USB miševi, a mogu biti i bežični, kada zahtevaju svoje napajanje.

2.2.3. Touch Pad Dizajn pokazivačkih ureñaja je prilagoñen

dizajnu računara. Tako npr. kod prenosivih notebook računara (laptop-ova) - mada postoji mogućnost povezivanja i miša - ugrañen je pokazivački ureñaj koji se naziva touchpad (engl. podloga osetljiva na dodir) (slika 2.6). Pritiskom prstom na osetljivu podlogu i pomeranjem po njoj može se kontrolisati položaj grafičkog pokazivača na monitoru.

Slika 2.6: TouchPad

Kod ugrañenih računarskih sistema (engl. embedded systems) npr. kod mašina u industrijskim postrojenjima često se pokazivački ureñaj realizuje na samom izlaznom ureñaju (ekranu) kao tzv. touch-sensitive display (engl. ekran osetljiv na dodir), kada je omogućeno direktno dejstvo prstima šake korisnika umesto grafičkog pokazivača koji kontroliše pokazivački ureñaj (primer postoji i kod modernih fotokopir-mašina - slika 2.7)

Slika 2.7: Ekran oseljiv na dodir

2.2.4. Skener

Skeniranje je jedan vid kopiranja sadržaja papira kreiranog van računara koji se prenosi u memoriju računara i pamti kao grafički fajl.


27

Skener (slika 2.8) je ulazni ureñaj koji radi na principu registrovanja koeficijenta refleksije odreñene boje slike koja se skeniranjem prikazuje na ekranu i koja se dodatno može obrañivati u računaru posebnim programima. Sadržaj papira može biti fotografija, slika ili tekst. Rad skenera podržavaju OCR (engl. Optical Character Recognition) programi, tj. programi za optičko prepoznavanje karaktera. Sa ovim programima skenirani tekstovi mogu se transformisati u odreñenu tekstualnu informaciju, čime se izbegava prekucavanje teksta. Najčešće korišćeni OCR programi su Recognita, Omi Peage i ABBI Fine Reader, koji jako dobro prepoznaje ćirilicu.

Neki skeneri imaju dodatni softver za automatsko skeniranje i slanje fax poruka preko fax kartice.

Slika 2.8: Skener

Za direktno dobijanje grafičke slike (fotografije) u prihvatljivom obliku za računar danas se koriste moderni digitalni foto-aparati, sa mogućnošću povezivanja na računar i obradu snimljenih fotografija (slika 2.9).

Slika 2.9: Digitalni foto-aparat

2.2.5. Ostali ulazni ure ñaji

Za unošenje zvučnih zapisa u računar mogu se koristiti posebni mikrofoni, digitajzeri, dok za integraciju tonskog i vizuelnog u tzv. multimedijalni, odnosno u filmski zapis koriste se moderne digitalne kamere (slika 2.10), koje filmske zapise direktno mogu proslediti u računar na obradu. Često je u sastavu digitalne filmske kamere, ili kao posebna komponenta, i tzv. TV (elektronska) kartica, koja omogućava prilagoñavanje dobijenog TV signala iz kamere u digitalni oblik prihvatljiv u računaru. Može se koristiti i bez kamere kao ulazni ureñaj za prihvatanje TV signala iz koaksijalnog (antenskog) kabla.


28

Slika 2.10: Digitalna kamera

U industriji i trgovini često se ukazuje potreba za automatskom katalogizacijom (označavanjem) pojedinih primeraka u mnoštvu. Način tog označavanja najčešće se zasniva na tzv. linijskom (engl. bar) kôdu. Ovaj kôd predstavlja kombinaciju vertikalnih linija različitih širina i koristi se za automatsko unošenje podataka u računar (šifrovanje) uglavnom komercijalnih proizvoda korišćenjem posebnog ulaznog ureñaja čitača bar-koda.

Podatak se unosi u računar tako što se linijski kod na artiklu osvetli posebnim svetlosnim snopom iz čitača. Refleksijom svetlosnih snopova sa svetlih površina očitava se raspored i širina polja, koja predstavljaju jedan kôd. Očitanom kôdu u računaru dodeljena je cena odgovarajućeg artikla. (slika 2.11)

Kod svih modernih ureñaja danas postoji težnja da se mogu povezati sa računarom i time obezbediti moćne dodatne mogućnosti obrade podataka, ali i njihovo upravljanje.

Slika 2.11: Bar kod čitač

2.3. MATIČNA PLOČA, PORTOVI I KONEKTORI

Da bi matična ploča mogla da uspešno povezuje sve ureñaje u računarskom sistemu, na njoj, osim štampanih električnih veza, postoje različite komponente. Prva od njih je tzv. čipset (engl. chipset), odnosno skup čipova predviñenih da zajedno rade i upravljaju saobraćajem na magistralama izmeñu centralnog procesora, memorije i ulaznih i izlaznih ureñaja. Daju veliku podršku brzini rada centralnog procesora. Matične ploče se osim toga razlikuju i po:

• dimenzijama i formatu, odnosno fizičkoj veličini ploče (danas su u upotrebi ATX dimenzija 305 x 244 mm i MiniATX dimenzija 284 x 208 mm, za koje postoje i odgovarajuća kućišta sa istim nazivom);

• da li imaju kao svoj sastavni deo ugrañenu elektroniku bilo za grafiku, zvuk, ili mrežnu komunikaciju (integrisane matične ploče) ili ne (kada se nazivaju klasične ili neintegrisane);

• podnožju za procesor (engl. socket) - postoji danas u upotrebi više standardnih oblika i izgleda podnožja za procesor, npr. Socket 370 za Pentium III i Celeron II & III procesore, Socket A za AMD Duron i Socket 940 za AMD 64 FX;


29

• podnožju za memorijske module - za novije računare u upotrebi su dva standarda za način funkcionisanja i izradu radne memorije - to su SDRAM i DDR (Double Data Rate) memorije sa odgovarajućim podnožjima.

Da bi se omogućila zamena pojedinih elektronskih komponenti na matičnoj ploči, osim podnožjâ za procesor i memoriju, na matičnoj ploči mogu se uočiti i posebni konektori u obliku proreza, za povezivanje elektronskih kartica koje služe za prilagoñenje ulaznih i izlaznih ureñaja na računar. Postoje PCI (Personal Computer Interface) slotovi za povezivanje na matičnu ploču svih vrsta elektronskih kartica, osim novijih grafičkih, za koje se koristi AGP (Accelerated Graphics Port) slot. Preteča PCI slota, ISA (Industry Standard Architecture) je povučen iz upotrebe.

Delovi matične ploče istaknuti su na slici 2.12.

Podnožje za procesor (Socket A na slici) prikazano je oznakom A;

Konektori za različite vrste priključaka koji se izvode na zadnjoj strani kućišta označeni su sa B;

ATX naponski konektor služi za dovod napajanja na matičnu ploču i priključene komponente iz jedinice za napajanje (označen sa C);

4 PCI slota u oznaci D;

Slika 2.12: Matična ploča

Communication and Networking Riser (CNR) (engl.) je čip koji podiže mogućnosti čipseta za mrežne komunikacije, grafiku i zvuk (E);

Floppy Disk Drive (FDD) priključak za povezivanje disketne jedinice sa matičnom pločom (F);

Priključak USB konektora na matičnu ploču (G);

Dva dela čipseta (H i J);

AGP slot (I);

Priključak hard-disk jedinice na matičnu ploču (K);

CMOS Baterija (oznaka L) služi za čuvanje podatka o važećem datumu i vremenu, pre svega kada računar nije ulkjučen (i nema drugih izvora napajanja).

DDR DIM memorijski slotovi (M).


30

Slika 2.13: Kućište računara (zadnja strana)

2.4. CENTRALNA JEDINICA (OPIS SADRŽAJA KUĆIŠTA RAČUNARA)

Centralna jedinica sadrži elektronske komponente za ostvarenje same obrade podataka koje se sve nalaze unutar kućišta računara.

Na pojednostavljenoj šemi vidi se osnovna funkcionalna struktura centralne jedinice računarskog sistema. Najbitnija komponenta unutar centralne jedinice je mikroprocesorski čip, odnosno centralni procesor (centralna procesorska jedinica), čiji rad je diktiran taktovima koje generiše sistemski takt-generator (engl. system clock). Magistrala ili sabirnica (engl. bus) je grupa paralelnih provodnika koji povezuju različite delove računarskog sistema i kojima putuju različite vrste podataka, tj. električnih signala. Postoje tri različite vrste magistrala:

• adresna magistrala (engl. address buss)

• magistrala podataka (data bus)

• upravljačka magistrala (control bus)

Adresnom magistralom putuju podaci o memorijskim adresama, magistralom podataka putuju sami podaci, dok upravljačkom magistralom putuju specijalni upravljački signali koji zadaju komande pojedinim komponentama.


31

Različite vrste memorijskih ureñaja memorišu podatke pre i posle procesa obrade.

Slika 2.14 : Pojednostavljena šema funkcionalne strukture centralne jedinice

Osim pomenutih komponenti koje ostvaruju funkciju računara, u njegovom kućištu nalaze se i:

• jedinica za napajanje (za snabdevanje centralne jedinice, nekih priključenih ulaznih i izlaznih ureñaja, kao i ureñaja za hlañenje komponenata električnom energijom) - loše napajanje često izaziva iznenadni pad sistema i jedan je od najčešćih uzroka kvarova komponenata u računaru;

• matična ploča (engl. mother-board), služi za ostvarivanje meñusobnih veza i priključaka za sve elemente računarskog sistema;

• portovi i konektori, preko kojih se vrši priključivanje ulaznih i izlaznih ureñaja na matičnu ploču, nalaze se pozadi na kućištu.

2.4.1. Procesor

Kao što smo već rekli u uvodu teme, procesor predstavlja glavni deo računarskog sistema koji vrši samu obradu podataka, izvršava u celosti ili bar pokreće sve akcije u računarskom sistemu. Tehnološki pomak je omogućio smanjenje veličine procesora, uz istovremeno povećanje njegove snage obrade podataka i pojevtinjenje proizvodnog procesa. Na samo jednom procesoru nalaze se milioni tranzistora i drugih elektronskih elemenata.


32

Za znatiželjne:

Današnji procesori se kreiraju u 0,13 mikronskoj tehnologiji, što znači da je širina žica izmeñu tranzistora na štampanom kolu 0,13 µm. Poreñenja radi, debljina vlasi kose je oko 100 puta veća od žica kojim se povezuju tranzistori. Ciklus proizvodnje procesora traje oko dva meseca. Kao osnova za proizvodnju procesora služi silikonska podloga na koju se štampaju uzorci elektronskih kola. Zatim se silikonska ploča izlaže različitim fotoosetljivim hemijskim rastvorima koji ugraviraju elektronska kola za silikon (isto što i silicijum). Za svaki procesor posebno se vrše testiranja i ukoliko se otkrije da bilo koja operacija ne funkcioniše dobro, odbacuje se ceo čip. Pošto se proizvodnja vrši u mikronskoj tehnologiji, to zahteva izuzetnu čistoću prostorija gde se vrši proces proizvodnje. Zahtevi za čistoćom prostorija, vazduha i opreme su ogromni i radnici rade u specijalnim odelima koja pokrivaju svaki deo kože. Sve ovo čini da je proces proizvodnje mikroprocesora veoma skup.

Za moderno tržište mikroprocesora za PC danas su se izborile dve vodeće firme Intel i AMD (Advanced Micro Devices).

Unutrašnja graña

Dve najbitnije komponente koje čine procesor su

• kontrolna ili upravljačka jedinica i

• aritmetičko-logička jedinica.

Kontrolna jedinica (engl. Control Unit = CU) upravlja radom hardvera računarskog sistema i interpretira i nadgleda izvršavanje instrukcija. Bez obzira na to šta se radi na računaru, računar sve naredbe izvršava pomoću tri osnovne operacije koje se neprestano ponavljaju milionima i milijardu puta u sekundi! To su:

1. donošenje (engl. fetch) sledeće programske instrukcije (setimo se, kao i sve drugo u računarskom sistemu, i programska instrukcija predstavlja niz nula i jedinica u memoriji računara);

2. dekodiranje (decode) instrukcije, odnosno odreñivanje značenja njene kombinacije nula i jedinica;

3. izvršavanje (execute) instrukcije i operacije unutar nje.

Aritmetičko-logička jedinica (engl. Arithmetic-Logic Unit = ALU) izvršava ove operacije unutar instrukcije. I najsloženije operacije obrade koje se zahtevaju od računara, odnosno procesora kao njegovog izvršnog dela, mogu se svesti na skup osnovnih aritmetičkih i logičkih operacija. Aritmetičke operacije su +, -, ,÷, a logičke podrazumevaju I, ILI, NE i dr., koje se izvršavaju nad bitovima čije dve vrednosti 1 i 0 predstavljaju TAČNO = TRUE ili NETAČNO = FALSE, kao i uporeñivanje dve vrednosti (>, <, =).

Parametri mikroprocesora

Karakteristike mikroprocesora odreñene su uglavnom sa tri karakteristike:


33

1. brzina i radni takt;

2. dužina procesorske reči i širina magistrale;

3. skup (set) instrukcija.

Slika 2.15: Unutrašnja graña procesora.

Brzina je prvi podatak koji vezujemo za neki procesor. Izražava se u milionima instrukcija koje procesor može izvršiti u sekundi (engl. MIPS = Million Instructions Per Second). Pre svega, u računaru postoji sistemski sat (videti prethodnu sliku), posebno elektronsko kolo koje generiše impulse, odnosno taktove. U digitalnom elektronskom sistemu kao što je računarski promene stanja komponenti mogu se zbivati jedino u trenucima nailaska takta. Ovime se omogućava sinhronizacija rada komponenti celog sistema, odnosno redosled i istovremenost akcija. Tako se pri svakom nailasku takta izvrši jedan korak instrukcije. Brzina generisanja impulsa naziva se radni takt i izražava brojem taktova u sekundi (tj. frekvencijom), odnosno u hercima (Hz). Današnji procesori rade na brzinama od preko 3 GHz i svaka pojava novog modela obično daje i veći takt. Da bi izvršili istu instrukciju, različitim procesorima je potreban različit broj taktova, što zavisi od širine magostrale, dužine procesorske reči i keš memorije. Zbog toga se dešava da procesor sa nižim radnim taktom izvrši neku instrukciju brže od procesora koji radi na višem radnom taktu.

Na karakteristike procesora veoma utiče i širina magistrale podataka (data bus) kojom podaci putuju od unutrašnjih delova računara ka procesoru. Magistrala podataka se sastoji od grupe paralelnih vodova, od kojih svaki prenosi signal po jednog bita podatka, a na odredištu se od ovih signala formiraju bajtovi. Postojali su različiti standardi broja ovih vodova, odnosno širina magistrale u toku razvoja računara (8, 16, 32, 64 i 128 bita). S druge strane, količina bitova koju procesor može da obradi u istom trenutku naziva se dužina procesorske reči. Tako izrazi poput 16-bitni CPU, 32-bitni CPU ili 64-bitni CPU označavaju broj bitova koje centralna procesorska jedinica može istovremeno da obradi. Širina magistrale


34

podataka i dužina procesorske reči nisu uvek iste veličine, jer je dužina procesorske reči često ograničena veličinom memorijskog registra (videti gornju sliku). Registar predstavlja memorijsku lokaciju unutar procesora za smeštanje meñurezultata operacija. Tako se npr. procesor Pentium III smatra 32-bitnim procesorom iako ima 64-bitnu magistralu podataka. 64-bitni procesori danas sve više osvajaju tržište modernih PC-a, što mora biti praćeno i odgovarajućim softverom.

Svaki procesor je u stanju da obavi tačno odreñen skup različitih operacija, kao što je recimo sabiranje ili uporeñivanje dva broja i slično. Svaka od ovih instrukcija ima svoju odgovarajuću jedinstvenu kombinaciju 0 i 1 koja predstavlja kôd instrukcije. Skup operacija koje je procesor u stanju da izvede naziva se set instrukcija i razlikuje se kod svakog modela procesora. Skup instrukcija je vidljiv programerima (daju ga proizvoñači procesorâ), kao i skup registara sa kojima se barata u tim operacijama. Ovi skupovi zajedno čine arhitekturu procesora. Za razliku od programera, inženjere hardvera mnogo više zanima fizički nivo funkcionisanja procesora kao digitalnog elektronskog sistema (protok signala, sinhronizacija i sl.), što je obuhvaćeno pojmom organizacija procesora i računara uopšte.

Za znatiželjne:

U toku razvoja procesora izdvojile su se CISC (Complex Instruction Set Computer) i RISC (Reduced Instruction Set Computer) arhitekture. CISC arhitektura se odnosi na standardnu arhitekturu procesora, odnosno veliki broj osnovnih instrukcija, čime se olakšava rad programerima. Ova vrsta procesora je skupa za proizvodnju, troši dosta električne energije i puno se greje. RISC arhitektura nudi mnogo manji skup osnovnih instrukcija, jeftina je za proizvodnju i troši manje električne energije. Ovakva arhitektura zahteva veći programerski rad, jer je potrebno rešavati probleme korišćenjem malog skupa osnovnih operacija. Današnji RISC procesori imaju dosta ugrañenih karakteristika CISC arhitekture i obrnuto.

Osim funkcionalnih karakteristika procesora, ne treba smetnuti sa uma i njegove fizičke karakteristike, kao što je npr. tip podnožja čipa i sl.

Hlañenje procesora

Slika 2.16: Ureñaj za hlañenje procesora – CPU

cooler

Procesori su vremenom postojali sve jači i brži i to je doprinosilo povećanom grejanju procesora (brzina doprinosi grejanju slično kao kod mehaničkog trenja). Današnjim procesorskim jedinicama zato je za nesmetan rad i duži radni vek potrebno obezbediti odgovarajuće hlañenje, što se postiže npr. posebnim rebrastim oblicima postolja procesora (sa povećanom površinom za bolje odvoñenje toplote, po analogiji sa radijatorima za centralno grejanje) i posebnim ventilatorima (engl. cooler) za dodatno strujanje vazduha, koji se ugrañuju iznad (preko) procesora i napajaju sa matične ploče.


35

2.4.2. Memorija

Kao što smo već napomenuli, memorija predstavlja osnovni segment računarskog sistema, i služi za pamćenje rezultata i meñurezultata obrade podataka.

U zavisnosti od toga da li je moguća promena zapamćenih podataka u radnoj memoriji ili ne u toku rada računarskog sistema, radna memorija se može razvrstati na ROM (Read Only Memory = engl. memorija samo za čitanje) i RAM (Random Access Memory = engl. memorija sa slučajnim pristupom, kod koje je moguć i upis podataka u toku rada računara, a vreme upisa i čitanja je nezavisno od toga kojoj se lokaciji u memoriji pristupa). Kod ROM memorije upis podataka na memorijske čipove vrši se fabrički u procesu proizvodnje i kasnije njen sadržaj nije moguće menjati u okviru računarskog sistema.

Najpoznatiji ROM čip je tzv. BIOS čip (engl. Basic Input/Output System) na matičnoj ploči, na koji su u procesu proizvodnje fabrički upisane instrukcije za povezivanje i podešavanje svih delova hardvera pri uključivanju računara. Sva podešavanja BIOS-a ostaju sačuvana u specijalnoj memoriji, koja se naziva CMOS (engl. complementary metal oxide semiconductor), prema načinu i principu izrade čipa. U CMOS memoriji čuvaju se i podaci o sistemskom datumu i vremenu. Svi važni podaci iz CMOS memorije moraju ostati zapamćeni i po isključenju napajanja računara, pa zato na matičnoj ploči postoji i CMOS baterija.

Za kvalitet memorije presudne su tri karakteristike:

1. Vreme pristupa, odnosno vreme koje je potrebno da bi se pristupilo nekom podatku u memoriji (izražava se u ns ili µs);

2. Memorijski kapacitet (količina podataka koju je jedan medij u stanju da sačuva, izražava se u MB ili GB);

3. Brzina protoka, tj. količina podataka koja se može prebaciti sa jednog medija u jedinici vremena, izražava se u Kb/s ili češće u Mb/s.

2.4.3. Radna (operativna) memorija

Deo memorije koji učestvuje zajedno sa procesorom u fazi izvršavanja programâ naziva se radna ili operativna memorija. U njoj se čuvaju programi koji se izvršavaju, ali i podaci koji se u njima obrañuju (prema fon Nojmanovom principu). Nalazi se u obliku jednog ili više RAM memorijskih modula standardnog kapaciteta (256, 512 MB nekada ili danas standardno 1, 2, 3 ili 4 GB) na matičnoj ploči. U najmodernijim računarima u upotrebi su dve verzije ove memorije:

1. Synchronous Dynamic (SD) RAM, koji postiže veću brzinu upisa i čitanja tako što sinhronizuje svoj rad sa sistemskim taktom i

2. Double Data Rate (DDR) SD RAM, koji svoju brzinu duguje mogućnosti da u toku jednog sistemskog takta i pošalje i primi podatak.

Radna memorija mora posedovati dovoljnu brzinu čitanja i upisa da bi mogla da prati brzi rad procesora. Pošto je i dalje njena brzina oko 5 puta manja od brzine procesora (oko 2-4 GHz brzina modernih procesora, prema do 400 MHz brzine kod najmodernije DDR SDRAM radne memorije), to postoji na procesorskom


36

čipu tzv. L1 keš memorija (engl. cache = tajno, skriveno). Kao najbrža i najskuplja memorija, ona dodatno prilagoñava radnu memoriju i procesor, tako što prihvata podatke i zahteve iz procesora dok radna memorija ne bude stigla da odreaguje. Postoji i L2 keš memorija kao poseban čip uz procesor.

2.5. SPOLJNA (MASOVNA, DISKOVNA) MEMORIJA

Pošto operativna memorija (pretežno RAM) ne može da sačuva podatke i po isključenju napajanja, to mora postojati i posebna vrsta tzv. masovne memorije za masovno (velike količine) trajno pamćenje podataka. Kako ona s druge strane nema dovoljnu brzinu upisa i čitanja podataka, ne koristi se u procesu izvršavanja programa, zato se naziva i spoljna memorija. Pošto se gotovo isključivo realizuje u obliku diskova na koje se trajno upisuju podaci korišćenjem magnetnih i optičkih efekata, spoljna memorija se često naziva i diskovna memorija.

Prema tehnologiji upisa podataka, odnosno fizičkom efektu na kome se zasniva trajno ostavljanje traga na memorijskom medijumu, razlikuju se magnetne, optičke i električne memorije.

Magnetno pisanje vrši se na medijumu čija je površina presvučena feromagnetnim materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Iznad medija lebdi magnetna glava koja je u stanju da piše i čita na njegovoj površini, tako što signale koje dobija pretvara u odgovarajuća magnetna polja. Magnetna polja će namagnetisati ili razmagnetisati površinu diska, što će odgovarati zapamćenoj nuli ili jedinici. U ovu grupu spadaju hard (engl. čvrsti) disk i disketa (flopi disk).

Hard disk je glavni i obavezno postojeći memorijski medijum u računarskom sistemu, sa najvećim kapacitetom za trajno čuvanje podataka. Kapaciteti ove memorije kreću se u rasponu od 80-500 GB (standardno u nove računarske konfiguracije ugrañuju se diskovi od 320 GB), sa protokom 75 Mb/s. U osnovnoj varijanti hard disk se povezuje kablom sa SATA (Serial ATA, vrsta standarda za komunikaciju izmeñu elektronike hard diska i procesora računara preko tzv. SATA kontrolera) konektorom na matičnoj ploči i postavlja u svoje ležište na kućištu - dakle, nije predviñen za prenos s računara na računar. Meñutim, postoji varijanta sa hard diskom u posebnoj fioci da bi se olakšao pristup i prenos hard diska. U novije vreme postoje tzv. eksterni hard diskovi, koji se mogu dodavati van kućišta u posebnu kasetu koja se povezuje npr. na USB port računara, kapaciteta reda veličine 1TB pa i više. Osim IDE standarda, postoji i SCSI (Small Computer System Interface), koji se nešto reñe koristi zbog visoke cene kontrolera i ureñaja. Dozvoljava priključenje do 7 ureñaja na jedan kontroler (za razliku od 4 kod IDE) i veću brzinu protoka i do 160 Mb/s.

Vreme pristupa podatku proporcionalno je mehaničkoj brzini kretanja magnetne glave i iznosi oko 5 ms. Brzine prenosa podataka su proporcionalne brzini obrtanja hard diska. Dodatno se mogu povećati posebnom RAM memorijom uz hard disk (hard disk keš). Moderni hard diskovi imaju 2 MB, ili još bolji 8MB ove memorije.


37

Slika 2.17: Izgled hard diska

Na slici 2.17 vidi se izgled hard diska.

Slika 2.18: Shematski prikaz hrad diska

Jasno je da hard disk ne sadrži samo memorijski medijum, već i ureñaj za upis i čitanje podataka. Zato je pun naziv hard diska hard disc drive (HDD) = ureñaj hard diska.

Struktura hard diska je jednostavna: sastoji se od nekoliko ploča za upis koje se vrte velikom brzinom (do 7200 obrtaja/min), pri čemu se iznad i ispod svake od njih nalazi glava za čitanje/pisanje podataka (slika desno). Podaci se na disk upisuju po kružnim trakama (stazama), počevši od centra ka obodu diska sa obe strane. Svaka staza je podeljena u sektore. Jedan ili više sektora jedne trake čine klaster. Sektori na istom mestu na svim pločama (po vertikali) čine jedan cilindar.


38

Slika 2.19: Disketa-floppy disk

Osim hard diska, u grupu magnetnih memorija spada i disketa (engl. floppy disc, slika 2.19). Namenjena je prenosu podataka sa jednog na drugi računar, tj. spada u grupu prenosivih memorijskih medija. Sve magnetne i optičke prenosive memorije nemaju na sebi ureñaje za čitanje i upis podataka, već su ti ureñaji ugrañeni na računarima gde se prenosivi memorijski medijumi koriste. Kapacitet diskete iznosi 1,44MB, a brzina prenosa oko 150 kB/s. Vreme pristupa je oko 150 ms.

Optički zapis zasniva se na optičkim osobinama prelamanja svetlosti emitovane iz lasera. Optički memorijski medijumi koji se danas najrasprostranjenije koriste su izvedeni od tzv. CD-a (Compact Disc). Tu rasprostranjenost optički medijumi duguju velikom stepenu pouzdanosti i niskoj ceni eksploatacije. Velika količina podataka od oko 800 MB dovoljna je za distribuciju velikih aplikacija. Bitna karakteristika CD jedinice (CD drive), odnosno ureñaja za upis i čitanje sa CD-a u računarskom sistemu, je brzina čitanja. Brzina čitanja i upisa CD jedinice izražava se u obliku 32x, 40x, 52x, gde "x" predstavlja protok prvobitnih CD ROM ureñaja, koji je iznosio približno 150 kb/s. Naziv CD ROM potiče od činjenice da se na prve CD medijume nije moglo upisivati pomoću ureñaja u tadašnjem računarskom sistemu, već su korišćeni CD sa već gotovim, fabrički generisanim podacima. Napretkom i pojevtinjenjem tehnologije laserskog upisa i čitanja, tzv. CD pisači (ili "rezači", kako se popularno nazivaju - ureñaji u računarskom sistemu za upis podataka na CD-ovima) postaju standardni deo računarske konfiguracije. Istovremeno se osim u CD-R (jednom moguć upis), CD-ovi izrañuju i u varijanti CD-RW (engl. ReWritable, sa mogućnošću ponovnog upisa).

Princip funkcionisanja CD ureñaja je sledeći:

1. Snop svetlosne energije emituje se iz infracrvene laserske diode i usmerava na reflektujuće ogledalo. Ogledalo je deo glave za čitanje, koja se linearno kreće po površini diska.

2. Svetlost se odbija od ogledala i kroz fokusna sočiva osvetljava odreñenu tačku na disku.

3. Neki deo svetlosti se reflektuje od diska, a količina reflektovane svetlosti zavisi od dela diska na koji je udarila: svaka tačka je kodirana sa 0 ili 1, zavisno od prisustva ili odsustva udubljenja, odnosno izbočina na površini diska. Ova udubljenja i ispupčenja predstavljaju zapise podataka.

4. Skup kolektora, ogledala i sočiva akumulira i fokusira reflektovanu svetlost sa površine diska i šalje je fotodetektoru.

5. Fotodetektor transformiše svetlosnu u električnu energiju. Jačina signala zavisi od količine reflektovane svetlosti i tako se prepoznaje da li je bit nula ili jedinica.


39

Slika 2.20: CD drive – kompakt disk ureñaj

Podaci se na CD-u upisuju po spirali, ukupne dužine oko 5 km, sa oko 20 000 krugova i meñusobnog razmaka izmeñu krugova od oko 1,6 µm. Mada nema direktnog kontakta glave i površine medija kao kod magnetnog zapisa, postojanje prašine i prljavštine na putanji laserskog zraka takoñe dovodi do pogrešnog očitavanja podatka.

Kod CD pisača postoji dodatni laser za upisivanje koji vrši promene na površini diska. Brzina narezivanja meri se u odnosu na brzinu čitanja multimedijalnih sadržaja (npr. 2x znači da je potrebno dva puta manje vremena za narezivanje nego za reprodukciju).

CD-RW pisači imaju obično tri oznake, npr. 52x/24x/52x, pri čemu se prvi broj odnosi na brzinu snimanja CD-R diskova, drugi na brzinu CD-RW diskova, a treći na brzinu čitanja CD ROM diskova.

Za znatiželjne: Ponovo upisivi diskovi, u oznaci CD-RW, zasnivaju se na tehnologiji promene faznog stanja materijala koji se koristi - u pitanju je kombinacija srebra, antimona, telura i indijuma. Fazno stanje ovog materijala menja se pod uticajem temperature, a u kristalnom stanju materijal je prozračan, dok u stanju amorfnog fluida apsorbuje najveći deo svetlosti. Na praznom disku sav materijal je u kristalnoj fazi i svetlost u potpunosti prolazi kroz disk. Da bi CD pisač mogao da radi sa CD-RW diskovima, mora da ima i laser za brisanje, koji je po snazi izmeñu lasera za upis i lasera za čitanje. Laser za čitanje nema snagu za promenu stanja materijala; laser za brisanje ne može da otapa, ali može da kristališe materijal (čime se vraća originalno stanje materijala - prazan prostor na disku); laser za upis je najjače snage - može da otopi materijal, a otopljene tačke ponašaju se kao udubljenja kod običnih CD-R diskova.

Novija varijanta CD-a je DVD (Digital Video Disc), koji se po veličini

(prečnika 12 cm) i debljini (1,2 mm) ne razlikuje od običnog CD-a, ali može se upisivati u više slojeva, zahvaljujući čemu je kapacitet DVD-a standardno 4,7 GB, odnosno ako je moguće upisivati i na poleñini diska - i do 17 GB.

Za znatiželjne: Zasnovani na nešto drugačijoj i tehnologiji, tek u povoju su takoñe optički blue ray diskovi...


40

Električni zapis ostvaruje se pomoću trajnih efekata električnog polja na medijumu. Često se za ovu vrstu memorija sreće naziv "fleš" (engl. flash = bljesak). Najpoznatiji predstavnik je USB Flash Drive, prenosivi fleš memorijski medijum sa ureñajima za čitanje i upis, koji se u računarskom sistemu vidi kao jedan od hard diskova, a priključuje se na USB port računara. Kapaciteti fleš memorija kreću se od 128 MB do 1, 2, 4, 8, 16, 32 i više GB.

Slika 2.21: USB flash memorija

Osim što u svojoj osnovnoj nameni po svom obliku i veličini podseća na upaljač ili privezak za ključeve (slika 2.21), postoje i fleš ureñaji sa podrškom za slušanje audio sadržaja (MP3 plejeri) i sl.

2.6. IZLAZNI UREðAJI

Izlazni ureñaji u računarskom sistemu služe za pretvaranje podataka obrañenih u računaru iz binarnog u oblik upotrebljiv za korisnika, odraz prave prirode tih podataka (slika 2.22).

Slika 2.22: Princip rada izlaznih ureñaja

Npr., ako je u računaru dostupan binarni zapis neke pesme, on u tom obliku nije upotrebljiv za korisnika. Zato uz pomoć posebnih elektronskih kola za pretvaranje binarnih podataka u zvuk (koja su objedinjena na tzv. zvučnoj elektronskoj kartici) i zvučnika, taj zapis se pretvara u muzičke tonove pesme.

U modernoj tehnologiji teži se da svi tehnički ureñaji mogu biti upravljani računarom. Tada oni predstavljaju izlazne ureñaje sa stanovišta računarskog sistema. Primer se može pronaći u mašinskoj industriji, gde se koriste tzv. CNC bušilice, kojima na osnovu zadatih podataka o lokaciji i širini rupa, upravlja računar, čime se postiže izuzetno precizno bušenje. Drugi primer predstavljaju automatizovani pogoni za vezene aplikacije npr. na odelima za bebe. Prema zabeleženim podacima u računaru o mustri koju treba izvesti, računar upravlja koračnim ("step") motorima za potrebno pomeranje podloge. Iznad podloge nalazi se valjak sa iglama na kojima su konci različitih boja. Igla sa izabranom bojom je aktivna i odrañuje vez na istom mestu po podlozi koja se pomera. Ceo pogon (u kome može biti 12 pa i više ovakvih radnih mesta) posmatra se kao jedan izlazni ureñaj sa stanovišta upravljačkog računarskog sistema.

Najpotrebniji izlazni ureñaji svakako su monitor i štampač...


41

2.6.1. Monitor

Neophodan izlazni ureñaj svakako je monitor. On služi za vizuelni prikaz rezultata obrade u računarskom sistemu. Do skoro, gotovo isključivo su izrañivani u tehnologiji katodnih cevi (engl. cathode ray tube = CRT), gde su se kontrolisali snopovi elektrona koji su padali na fotoosetljivu površinu ekrana i formirali sliku (slčika 2.23).

Monitor je izlazni ureñaj za prikazivanje tekstualnih i grafičkih informacija. Postoje kolor i monohromatski monitori. Danas su u upotrebi isključivo monitori u boji sa visokim stepenom rezolucije i više miliona nijansi boja. Monitore sa katodnim cevima sve više zamenjuju LCD (engl. Liquid crystal display = prikaz pomoću tečnih kristala) monitori koji se izrañuju u obliku ravnih tabli. Kod njih nema zračenja, zauzimaju manji prostor, potrošnja im je mala, ali su još uvek dosta skupi (slika 2.24)

Za znatiželjne: LCD ekrani uglavnom se izrañuju u varijanti sa aktivnom

analognom matricom (TFT ekrani → Thin Film Transistors = Tranzistori na tankom filmu). Ovi ekrani sastoje se od ogromnog broja tranzistora rasporeñenih kao matrica (po redovima i kolonama) i smeštenih na staklenom zaslonu. Preciznim doziranjem napona tranzistoru piksel - najmanja tačka - se može prikazati u odreñenoj nijansi. Da bi LCD ekran mogao prikazati piksele u boji, za svaki piksel neophodna su tri dela (subpixels = podpikseli) sa crvenim, zelenim i plavim filterom za boju, čijom se preciznom kombinacijom dobija željena nijansa boje. Po jedan tranzistor potreban je za svaki od tri filtera, tako da recimo rezolucija od 1024 x 768 kada se pomnoži sa 3 dobija se broj od preko 2 miliona tranzistora. Ukoliko bilo koji od tih tranzistora otkaže pojaviće se neispravan piksel kao bela tačka na ekranu. Veliki broj LCD monitora ima bar neki neispravan tranzistor, pa proizvoñači daju toleranciju, najčešće do 3 neispravna tranzistora. Proizvodnjom sve većih LCD ekrana raste broj korišćenih tranzistora, a time i broj neispravnih. Zato se danas već u startu odbacuje oko 40 % tek proizvedenih monitora, što objašnjava visoku cenu ovih proizvoda.

Slika 2.23: CRT monitor

Slika 2.24: LCD monitor


42

Kod grafičkog režima rada rezolucija se izražava u pikselima. Pod rezolucijom se podrazumeva razmak izmeñu dve susedne tačke (piksela) na ekranu. Što je razmak izmeñu tačaka manji veća je rezolucija, a samim tim bolji je i kvalitet slike na ekranu. Dakle, slika na monitoru se formira iz delova, kao kod mozaika, gde svaka elementarna tačka predstavlja osnovni element slike (engl. picture element = pixel). Ako su ove elementarne tačke manje veličine, to će i oštrina slike moći da se postigne i za sitnije detalje, biće više elementarnih tačaka na istoj veličini ekrana monitora, odnosno biće veća i rezolucija monitora. Boja elementarne tačke formira se mešanjem tri komponente boje: crvene (Red), zelene (Green) i plave (Blue) => RGB. Karakteristika dobijanja većeg broja nijansi vezana je za broj bitova koji se koristi za informaciju o pojedinim komponentama RGB boje, a naziva se dubina boje.

Prikazivanje grafike na ekranu podržava odgovarajući hardverski grafički podsistem, grafička kartica, od čijih performansi zavisi kvalitet slike. Grafičke kartice se razlikuju po rezoluciji i po tome da li podržavaju rad ekrana u boji. Rezolucija izražena u pikselima može biti: 800x600, 1024x768, 1280x1024, 1600x1280.

Obrada grafičkih podataka koji se dinamički menjaju podrazumeva kvalitetniji grafički podsistem. Takav sistem poseduje takozvanu displej memoriju u koju se smešta slika koja treba da bude prikazana na ekranu. Ova memorija danas je sastavni deo grafičkih kartica. Moderne grafičke kartice danas imaju i posebne grafičke procesore koji obrañuju podatke za grafički prikaz. Time je centralni procesor rasterećen i omogućeno je potrebno izračunavanje za prikazivanje dubine slike (3D) za profesionalne grafičke aplikacije i zabavni softver.

Da bi se održao utisak pokretnih slika bez zastoja potrebno je pamtiti oko 80 slika ekrana u sekundi. Ova veličina tehničkim rečnikom naziva se frekvencija osvežavanja slike monitora i izražava se u hercima (Hz), odnosno broju ponavljanja u sekundi.

Za znatiželjne: Veličina displej memorije može se lako izračunati za

odreñenu rezoluciju i ako se zna da se svaki piksel može obojiti jednom od 16.7 miliona boja, što odgovara 24-bitnom podatku (3 bajta). Na primer, za uobičajenu rezoluciju 1024x768 piksela kapacitet displej memorije jednog ekrana bio bi

KDM = 1024x768x3 → 2.4 MB

Za obradu grafike koja se dinamički menja displej memorija treba da bude takva da se u nju može smestiti više ekrana. Memorije modernih grafičkih kartica danas su od 128 MB, pa do 512 MB za profesionalne primene.

Važan parametar monitora je i dužina njegove dijagonale koja se izražava u

inčima ("). Standardna dužina u početku iznosila je 14 ", a sada je 15". Sve veća primena grafike podrazumeva korišćenje monitora sa dužim dijagonalama, od 17", 19" i 21". Jasno je da se kod monitora sa dužim dijagonalama ostvaruju i veće


43

rezolucije. Monitori dužine dijagonale od 21" imaju rezoluciju 1800x1440 ili 2054x1900.

2.6.2. Štampa č

Štampač je izlazni ureñaj namenjen za dobijanje izlaza iz računara u štampanoj formi na izlaznom medijumu, najčešće papiru. Takav oblik izlaza, koji se naziva hard copy, trajnog je karaktera, tj. pogodan je za korišćenje na neograničeno vreme.

Od tehnologije nanošenja mastila ili otiska na izlazni medijum u cilju dobijanja karaktera ili grafičkih objekata zavisi kvalitet štampanog otiska i postoji više vrsta štampača. Parametri pomoću kojih se iskazuje kvalitet štampača su:

• rezolucija štampe, koja se iskazuje kao broj odštampanih tačaka po inču (engl. dpi = dots per inch);

• brzina štampe, koja se izražava kao broj stranica koji se može odštampati u minutu;

• kapacitet resursa za ostavljanje otiska (zavisno od tehnologije formiranja otiska), izražava se kao broj strana sa tekstom (prosečne potrošnje mastila) koje je moguće odštampati jednim resursom;

• mogućnost štampanja na više različitih podloga;

• kapacitet memorije štampača za čuvanje podataka za štampu.

U najširoj primeni su:

1. matrični štampači,

2. štampači sa ubrizgavanjem mastila (Ink-Jet štampači) i

3. laserski štampači.

Slika 2.25: Princip rada matričnog štampača

Matrični ili igličasti štampač štampa znak po znak na principu koji je prikazan na slici 2.25. Kod ove vrste štampača igličasta glava sadrži vertikalni niz metalnih iglica koje se pobuñuju elektromagnetima. Glava se sastoji od 9, 24 ili 48 iglica. Kao što se vidi sa slike iznad svaki znak se štampa u matričnoj formi. U jednom trenutku istovremeno se štampa jedna kolona znaka. Raspored pobuñenih iglica u jednoj koloni zavisi od mozaika znaka. Aktivirane iglice vrše pritisak na obojenu traku i na taj način se stvara otisak. Svaka iglica generiše jednu tačku na papiru, zbog čega se ovakav vid štampanja naziva i tačkasto štampanje.


44

Igličasta glava translatorno se pomera preko papira za štampanje čime se generiše tekst. Brzina igličastih (matričnih) štampača je 200 - 300 znakova u sekundi (cps) - za jednu stranicu potrebno je više minuta, a njihova cena nije tako visoka. Njihova cena održavanja takoñe je niska, jer su trake preko kojih se stvara otisak na papiru jeftine. Kvalitet štampanja poboljšava se štampanjem u nekoliko prolaza i, naravno, sa većim brojem iglica u glavi za štampanje. Ovi štampači su i danas u velikoj upotrebi zbog niske cene i zadovoljavajućeg kvaliteta štampanja. Posebna prednost ogleda se u mogućnosti istovremenog štampanja više kopija na indigo-papiru u rolni (perforirane trake), a osnovni dokumenti platnog prometa su podešeni za matrične štampače.

Štampači sa ubrizgavanjem mastila, Ink - Jet štampači rade na principu ubrizgavanja mastila na papir. Kvalitet i brzina štampe su primetno bolji od matričnog štampača. Rezolucija štampanja danas ne ide ispod 1200 dpi, a brzina ispod 6 stranica u minutu.

Mastilo iz rezervoara se pretvara u serijski niz kapljica koje se izbacuju i prenose kroz vazduh prema medijumu za štampanje dovoñenjem odgovarajućih fizičkih sila. Odreñenim tehnologijama kapljice se oblikuju i nanose (prskaju) na željeno mesto na papiru. Najviše su u primeni elektrostatički Ink-Jet štampači i kontinualni Ink-Jet štampači.

Slika 2.26: Princip rada ink-jet štampača

Elektrostatički Ink-Jet štampači. Na slici levo prikazan je princip rada elektrostatičkog ink-jet štampača. Mastilo se pod nešto većim pritiskom u odnosu na normalan pritisak od 1000 mbar-a nalazi u delu za ubrizgavanje. Nakon ubrizgavanja kapljice se ubrzavaju prolaskom kroz katodu za ubrzanje koja je na pozitivnom potencijalu od 2000V i usmeravaju prema papiru za štampanje. Kapljice mastila se pri prolasku kroz otvor ravne elektrode dodatno ubrzavaju visokim naponom od 7000V i usmeravaju na papir pomoću para elektroda za horizontalno i vertikalno skretanje. Kapljice koje zbog rasipanja ne dopiru do papira prihvataju se u pomoćni rezervoar i nakon filtriranja ponovo vraćaju u rezervoar mastila. Kontinualni Ink-Jet štampač radi na sličnom principu.


45

Laserski štampači zbog izuzetnog kvaliteta štampanja kopija poslednjih godina nalaze sve širu primenu. Stalni pad cene laserskih štampača doprinosi njihovoj uvećanoj primeni, a ni troškovi održavanja i štampanja nisu visoki. Pojava, za sada skupih, laserskih štampača u boji, ovaj vid štampanja čini neprikosnovenim. Na slici 2.27 prikazan je princip rada tipičnog laserskog štampača.

Slika 2.27: Princip rada laserskog štampača

Poluprovodnički laser usmerava snop infracrvenog svetlosnog snopa na šestougaoni analizator. Svetlosni snop se pomoću dva ogledala usmerava na svetlosno osetljivi doboš (fotoprovodni bubanj). Sa rotiranjem doboša istovremeno se vrši raster analiza. Kako se doboš okreće koroner stvara tačke sa pozitivnim naelektrisanjem na površini doboša. Daljim okretanjem doboša naelektrisane tačke se neutrališu kada laserski snop padne na površinu doboša. Na taj način tačkasti oblici koje generiše laserski snop formiraju kompletnu sliku stranice koja treba da se odštampa. Kada bubanj proñe pored tonera čestice tonera se nanose na ona mesta na papiru koja su bila analizirana laserom. Papir zatim pod pritiskom prolazi izmeñu dva valjka koji se zagrevaju na odreñenoj temperaturi. Pod uticajem temperature dolazi do pečenja čestica tonera, a pod uticajem pritiska vrši se njihovo čvrsto meñusobno vezivanje i vezivanje za papir. Laserski štampači štampaju celu stranu odjednom. Znatno su brži od ostalih vrsta štampača. Memorija štampača mora biti dovoljno velika da memoriše celu stranicu. Kod grafike visoke rezolucije neophodna je veličina radne memorije od najmenje 1MB, a kod PostScript štampača RAM je kapaciteta do 5MB. Rezolucija kod najnovijih laserskih štampača je veoma visoka i dostiže 2400x4200dpi. Brzina štampanja je reda 20 strana u minutu (ppm).


46

Postoje dva osnovna tipa laserskih štampača:

• štampači koji su kompatibilni sa HP LaserJet štampačima proizvodnje firme Hewlett Packard koji podržavaju jezik HP Graphic Language;

• štampači koji podržavaju PostScript jezik.

Štampači koji ne podržavaju navedene jezike obezbeñuju se programima koji emuliraju LaserJet i PostScript. Meñutim, emulacija neizbežno usporava njihov proces štampanja.

matrični štampač

ink-jet štampač

laserski štampač

Slika 2.28: Tri najčešće korišćene vrste štampača

Kompjuterske tehnologije – praktikum Softver

47

3. SOFTVER (SOFTWARE) Softver je, jednostavno rečeno, sva logika ugrañena od strane programerâ

za funkcionisanje hardvera. Meñutim, ako pobliže razmotrimo dosadašnja razmatranja, možemo uočiti da odreñena logika svakako postoji i u samom funkcionisanju hardvera (logika inženjera elektronike), odakle verovatno nismo smatrali da je softver deo hardvera!...

Ili možda jesmo? Setimo se pojma mikroprogramiranje i njegovog značenja. Naime, sve akcije u računaru mogu se realizovati i hardverski i softverski - primer: kolo za množenje direktno se može realizovati kao hardverski sklop, a takoñe i softverski pomoću postojećeg standardnijeg kola za sabiranje (sabiranje jednog činioca onoliki broj puta koliki je drugi činilac). Jasno je da bi hardverska realizacija bila posebna za svaki problem i ne bi se mogla koristiti u rešavanju nekog drugog postavljenog zadatka. Svaka za sebe posebna realizacija za rešavanje jednog konkretnog problema zahtevala bi sigurno i više hardvera i komplikovane fizičke proračune i teorije. Hardverska realizacija bila bi dakle mnogostruko skuplja, ali bi takvo kolo koje rešava jedan konkretan problem u trenu davalo rešenje. Zato se i pribegavalo mikroprogramiranju, koje je težilo da što više procedura bude urañeno hardverski dok se ne dostigne odreñena maksimalna još uvek prihvatljiva cena. Značenje softvera počinje da postoji u situaciji kada je kreirana mašina nepromenljive fizičke (hardverske) strukture, koja se mogla iznova koristiti za izvršavanje različitih zadataka, prihvatajući različitu logiku svog funkcionisanja. Tada kažemo da softver predstavlja logiku koju programeri ugrañuju u funkcionisanje gotove (opšte) mašine da bi izvršila postavljeni (posebni) zadatak.

3.1. RAZVOJ KOMPJUTERSKOG SOFTVERA

Svakako da je tehnološki napredak presudno uticao da računari zauzmu današnje mesto u ljudskom životu. Meñutim, nikako se ne može zaboraviti uticaj razvoja programskog sistema računara na širenje značaja računarstva na tokove ljudskog življenja. Bez obzira na učešće kapitala i participaciju znanja i ljudi od strane velikih firmi, prvi računari su se razvijali u univerzitetskim sredinama. Osnovni cilj je bio da se dobije ureñaj koji će zameniti čoveka u fazi složenih i po pravilu dugotrajnih naučno - tehničkih izračunavanja. Meñutim, prvi računari bi se mogli tretirati kao "gole" mašine, jer pre njihovog korišćenja svaki korisnik je morao da ih sam isprogramira. U početku to programiranje nije bilo lako, jer je zahtevalo da korisnik pored principa programiranja poznaje i strukturu samog računara. Bilo je to tzv "mašinsko" programiranje. Iako se može reći da je ova vrsta programiranja do današnjih dana ostala sinonim za kvalitetno programiranje u pogledu veličine programa, brzine njegovog izvršavanja ili efikasnosti korišćenja računarskih resursa, mašinsko programiranje je bilo jedna od kočnica brže i šire primene računara.

Kvalitativan pomak u korišćenju računara učinjen je pojavom programskih jezika visokog nivoa. Time je programiranje računara od strane korisnika znatno olakšano. Naredne decenije u razvoju programskog sistema računara namenjenog korisniku imale su dva meñusobno isprepletana puta. Prvi je predstavljao napore u razvoju programskih alata, programskih jezika, programskih biblioteka, prevodilaca sa ciljem da se korisniku pruži neophodno razvojno okruženje za pravljenje programa. Značajni napori su učinjeni sa ciljem da se proces pravljenja programa

Kompjuterske tehnologije - praktikum Softver

48

maksimalno olakša. Sve to je vodilo ka stvaranju snažnih CASE (Computer Aided Software Engeenering) alata, kojima je značajno olakšan proces generisanja programskog kôda.

S druge strane, sve šira primena računara i sve jasnije definisana polja primene uzrokovala su da se na tržištu počnu pojavljivati gotovi programi namenjeni rešavanju odreñenih klasa problema, pa čak i specifičnim problemima. Na taj način korisnik se sve više oslobaña potrebe da sam piše programe i postaje u pravom smislu samo korisnik računarskog sistema. Do prave eksplozije gotovih računarskih programa za najrazličitije primene posebno je došlo kod personalnih računara. To je i razumljivo, jer se od tzv. običnih korisnika i ne očekuje da znaju programiranje.

Ipak, moderni računar nije jedna jedinstvena nerazdvojiva celina, već predstavlja, kao što smo zapazili proučavajući pojedine hardverske delove, skup meñusobno povezanih funkcionalnih modula (ureñaja) uklopljenih u celinu (sistem). Svaki od tih ugrañenih elemenata mora da poseduje odreñenu logiku uklapanja u sistem i mogućnost da se njime upravlja pomoću softvera. Ova logika je dakle na sredini izmeñu hardvera i softvera (mi smatramo da je ipak bliža softveru kada se instalira posebno, a ostaje dilema kada se fabrički ugrañuje u sâm hardverski ureñaj), a u računarskoj terminologiji postoji poseban naziv za nju - firmver (engl. firmware, sva logika funkcionisanja koju u element računarskog sistema ugrañuje firma-proizvoñač).

U ovom delu, polazeći od gornje definicije softvera, naučićemo osnovnu podelu softvera, kao i sadržaj i mesto svake vrste softvera u funkcionisanju računarskog sistema.

3.2. SOFTVER RAČUNARA

Da bi se formiranom mašinom (hardverom) moglo upravljati u smislu njenog funkcionisanja kao celine i da bi onda izvršavala postavljene zadatke, njoj se saopštava logika funkcionisanja kroz nizove 0 i 1 koji predstavljaju kodirane instrukcije centralnom procesoru - glavnom izvršiocu poslova u računarskom sistemu - iz pomenutog seta (skupa) osnovnih instrukcija za koje proizvoñač procesora ugradi mogućnost izvršavanja. Računarski program predstavlja nizove instrukcija koje se saopštavaju procesoru. Softver predstavlja niz instrukcija ili programa na osnovu kojih hardver izvršava odreñene zadatke.

Nekada je računarski hardver bio mnogo značajniji i skuplji od softvera, jer su se praktično pojedinačno pravile komponente za svaku namenu (mikroprogramiranje). Danas, meñutim, cena softvera čini značajniji deo troškova upotrebe računara, kako iz razloga pada cene serijski proizvedene opreme, tako i zbog sporog, složenog, a time i skupog procesa razvoja programa (engl. software development). Programiranje je proces pisanja ili kodiranja programa, a osobe koje obavljaju ovaj posao zovu se programeri. Ono što je neophodno da prati softver je dokumentacija. Programska dokumentacija sadrži opis funkcija programa, što pomaže korisniku u radu sa programom, a takoñe pomaže i drugim programerima da shvate šta taj program radi i na koji način je to postignuto.


49

3.3. PODELA SOFTVERA

Softver se može podeliti u dve grupe: 1. sistemski softver i 2. aplikativni softver.

Sistemski softver je skup programa koji povezuju različite hardverske ureñaje računarskog sistema u funkcionalnu celinu, omogućavaju programiranje na višem (logičkom) nivou i izvršavanje programa za rešavanje zadataka postavljenih od strane korisnika.

Aplikativni (korisnički) softver čine programi koji omogućavaju primenu računara u izvršenju konkretnih poslova korisnika. Često se za grupu srodnih poslova naprave programi koji se organizuju u tzv. programski paket, koji poseduje i odreñeni stepen povezanosti i celovitost obezbeñenu od strane nekih zajedničkih programa. Tako je najpoznatiji Office programski paket firme Microsoft, koji obuhvata različite programe za pojedine oblasti kancelarijskog poslovanja, od osnovne potrebe obrade teksta, preko tabelarnih proračuna i prezentacije informacija, do formiranja i korišćenja traženih podataka iz baze podataka. Osim nekih besplatnih varijanti Office paketa napravljenih po ugledu na Microsoft Office (npr. OpenOffice.org, Star Office, EasyOffice i dr.), postoje zapaženi programski paketi npr. i u oblasti računarske grafike: Corel Graphic Suite, Adobe paket i sl.

Konkretna primena aplikativnih programa u oblasti obrade teksta i računarske grafike biće predmet izučavanja u okviru ovog studijskog područja, a o programiranju i karakteristikama aplikativnih programa uopšte biće više reči u istoimenom studijskom području u drugom semestru (uz nastavak izučavanja konkretnog korišćenja aplikativnih programa u pojedinim oblastima primene računara - tabelarni proračuni, baze podataka i efektno prezentovanje informacija na računaru). Zato se u daljem toku ovog predavanja usredsreñujemo na sadržaj i primene sistemskog softvera.

3.4. KOMPONENTE SISTEMSKOG SOFTVERA Sistemski softver obuhvata sledeće komponente:

1. operativni sistem; 2. uslužni (engl. utility) programi; 3. upravljački programi (drajveri, od engl. drivers) i komunikacioni softver; 4. programski sistem.

Operativni sistem (OS) je skup računarskih programa koji integrišu i organizuju hardverske resurse računara za izvršavanje programa korisnika. Drugim rečima, OS se ponaša kao posrednik izmeñu korisnikâ, programâ i hardvera. Svi operativni sistemi obavljaju iste osnovne funkcije. Dok procesor izvršava sve akcije "na terenu" i komanduje ostalim izvršnim (hardverskim) ureñajima (slično vodniku, komandiru čete ili specijalnoj jedinici koji komanduju vojskom, odnosno koja izvršava borbene zadatke na terenu, u analogiji sa vojnom organizacijom), operativni sistem izražava strategiju i čitav logički plan funkcionisanja celog računarskog sistema (kao general ili generalštab ako nastavimo analogiju sa vojnom organizacijom).


50

Operativni sistem:

• pokreće računar,

• upravlja programima,

• raspodeljuje memorijske resurse,

• upravlja organizacijom podataka,

• upravlja ulazom i izlazom i

• ostvaruje interakciju sa korisnikom.

Osim toga, veliki broj uslužnih (utility) programa može biti deo operativnog sistema, a takoñe i API (Application Programming Interface) koji predstavlja spregu (interfejs) za korišćenje funkcija operativnog sistema pri programiranju aplikativnog softvera.

Grupi uslužnih (utility) programa pripadaju:

• programi za održavanje sistema,

• programi za praćenje performansi i

• programi za bezbednost.

U programe za održavanje računarskog sistema (tzv. sistemske alate) spadaju sistemski programi za realizaciju pomoćnih aktivnosti odnosno poslova koje korisnici relativno često obavljaju, kao što je npr. kopiranje ili trajno čuvanje (engl. back up = rezervna kopija) podataka. Ovakvi programi dakle mogu biti deo operativnog sistema, a postoji i veliki broj ovakvih programa koji se mogu nabaviti kao samostalne aplikacije. Najčešće korišćeni alati namenjeni su za:

• upravljanje organizacijom podataka (File management);

• pronalaženje podataka (File Search);

• pravljenje rezervnih kopija (backup);

• kompresiju podataka (arhiveri - postižu da se na što manjem prostoru u memoriji sačuva odreñena informacija koju nose podaci);

• čišćenje i održavanje diskovne memorije (ScanDisk);

• defragmentaciju (sprečavanje nepravilnog - rasutog zauzimanja prostora na disku podataka iz jedne celine, što produžava vreme potrebno za dobijanje tih podataka sa diska i nepotrebno opterećuje glavu za čitanje podataka zbog kretanja tamo-amo po sadržaju diska)...

Programi za praćenje performansi prate procese odvijanja poslova na računaru. Pri tome se formiraju izveštaji koji se koriste u cilju analize radaračunarskog sistema i planiranja efikasnijeg rada u budućnosti.

Programi za praćenje i čuvanje bezbednosti sistema omogućavaju zaštitu informacionih resursa od neovlašćenog pristupa ili uništavanja. U ovu grupu možemo svrstati i antivirus programe, koji sprečavaju izvršavanje programa


51

namerno napisanih od strane zlonamernih pojedinaca da bi oštetili računarski sistem (slično virusima u ljudskom organizmu). Najpoznatiji i najpopularniji antivirusni programi su AVG, Avast, BitDefender, Kaspersky, McAfee, NOD32, Norton Antivirus, Panda, PC-Cillin i dr.

Za znatiželjne:

Osim virusa, na računare priključene na mrežu računara atakuju i posebni programi koji ne deluju otvoreno sa vidljivim destruktivnim namerama kao virusi, već se naprotiv pritaje i skrivajući svoje postojanje distribuiraju tajne, privatne podatke korisnika (adware i spyware programi), ili se jednostavno nameću sa nekim neželjenim i netraženim sadržajem (spam). Za odbranu od ovakvih napadača najčešće je potrebno koristiti programe koji predstavljaju "odbrambene bedeme" (engl. firewall = zaštitni zid), koji proveravaju bilo koji pristup računaru sa mreže. Najpopularniji firewall program je ZoneAlarm, pre svega njegova besplatna verzija. Firewall se može organizovati i kao posebni mrežni ureñaj (hardver).

Upravljački programi (drajveri) služe za saopštavanje i izvršavanje

softverskih zahteva u hardveru. Ovi programi često spadaju u pomenuti firmver, jer se fabrički ugrañuju i/ili isporučuju uz hardver.

U komunikacioni softver spadaju programi koji omogućavaju da računarski sistemi meñusobno komuniciraju. O njemu će biti više reči u posebnoj temi o računarskoj komunikaciji.

U programski sistem spadaju programi koji služe kao podrška programerima pre svega aplikativnog softvera da bi se mogli usredsrediti na složenu logiku rešavanja problema, ne vodeći računa previše o izvršavanju instrukcija u samom hardveru. Tu su pre svega programski prevodioci, sistemski programi koji osnovne logičke strukture iz kojih se sastoji logika rešavanja bilo kog problema pretvaraju u niz binarnih kodova (nule i jedinice) osnovnih instrukcija procesoru. Tada programeri mogu da zapisuju samo logiku izvršavanja programa na poseban način na (višim) programskim jezicima. Samo pisanje i pomoć pri tome ostvaruju u posebnom sistemskom softveru (editorima)... Više o načinu programiranja aplikativnih programa u studijskom predmetu Aplikativni programi.

Kompjuterske tehnologije – praktikum Operativni sistem - Windows

52

4. OPERATIVNI SISTEM - WINDOWS Da bi računar mogao da radi, osim hardvera (hardware - tehnička podrška -

sve komponente računara) i softvera (software - programska podrška - svi programi koji se mogu izvršavati na računaru), potrebna je i jedna specifična vrsta softvera (programa) čiji je zadatak da omoguće iskorišćenje hardverskih mogućnosti računara. Takva vrsta programa naziva se operativni sistem.

Operativni sistemi imaju zadatak da omoguće, nakon uključenja računara i provere ispravnosti komponenti, inicijalizaciju računara kroz učitavanje drajvera (programa koji omogućavaju rad pojedinih komponenti računara). Kada se sve to izvrši, na monitoru računara će se pojaviti maska sa koje korisnik, uz pomoć miša, tastature i ostalih ulaznih ureñaja, bira opcije i na taj način koristi mogućnosti računara - zadaje mu zadatke koje će da izvršava.

Ovaj postupak, koji se dešava po uključenju računara, naziva se podizanje sistema. Postupak je ispravno obavljen ukoliko se doñe do početne maske Windows-a, a u meñuvremenu nije bilo poruka o greškama. U protivnom operativni sistem nije ispravno obavio svoj zadatak, te se kaže da je na računaru pao sistem. Ukoliko se desi takva situacija, potrebno je da serviser računara izvrši prepravke, obično u vidu reinstalacije operativnog sistema, da bi se računar doveo u ispravno stanje.

Što se tiče personalnih računara, u početku se, kao operativni sistem, najčešće koristio DOS (Disk Operating System). Prve verzije Windowsa koje su se pojavile kada je DOS korišćen kao operativni sistem bile su verzije Windows 3.0, 3.1 i 3.11. Prva verzija Windows-a koja je bila operativni sistem bila je Windows 95. Posle te verzije, koristile su se i verzije Windows 97 (Windows 95 with Microsoft Internet Explorer), Windows 98, Windows ME (Millenium Edition), Windows 2000, Windows XP (Expirience), Windows Vista i Windows 7.

Osim ovih verzija, koristi se i Windows NT (Network) kao višekorisnički (mrežni) operativni sistem.

U narednim poglavljima biće opisan, kao težište, operativni sistem Windows XP, koji je još uvek po mnogim anketama najčešće korišćena verzija Windows-a, i na kojoj ćete imati prilike da radite u Kompjuterskom Edukacionom Centru škole. Svakako, u nekom narednom izdanju praktikuma biće obrañeni i noviji operativni sistemi poput Windows-a 7, kada se njihova pouzdanost i stabilnost potvrde u praksi.

4.1. STARTOVANJE RAČUNARA

Nakon provere da li je sve propisno priključeno, računar se startuje tako što se pritisne prekidač za uključenje/isključenje računara (POWER) na kućištu. Od tog momenta počinje inicijalizacija i podizanje operativnog sistema.

Odmah, nakon uključenja, kontrolu preuzima program u čipu BIOS-a, koji prvo testira ekran, tastaturu, memoriju i sve priključene ureñaje. Ako svi ovi testovi proñu (ako nema grešaka) onda se nastavlja sa učitavanjem drajvera do kraja startovanja operativnog sistema.

Nakon završetka provera, otvara se prvi ekran Windowsa, radna površina ili Desktop, koji je prikazan na slici 4.1.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

53

Slika 4.1: Radna površina - desktop

Inicijalni ekran sastoji se iz radne površine (Desktop), na kojoj se nalaze sličice (ikone) i polja sa aktivnim zadacima (TaskBar). U TaskBar-u se nalazi i komandno dugme Start, odakle se može doći do svih opcija menija, a postoji mogućnost da se ugrade ikone do najčešće korišćenih programa. Sa desne strane TaskBar-a nalazi se časovnik. Windows-i rade u grafičkom modu, a operacije se izvršavaju korišćenjem miša, čiji se pokazivač vidi u obliku strelice na ekranu, koja prati pokrete miša po podlozi.

4.2. RAD MIŠEM Miš je ulazni ureñaj bez koga je rad u Windows-ima moguć, ali praktično

dosta težak i komplikovan, praktično skoro nezamisliv. S obzirom da Windows-i rade u grafičkom modu i da se veliki broj operacija izvršava aktiviranjem komandnih dugmadi, koja se nalaze na ekranu, razumljiva je velika potreba za ovim ulaznim ureñajem.

Četiri su osnovne operacije u radu sa mišem: pomeranje pokazivača miša - strelice, klik, dvostruki klik i odvlačenje sa jednog mesta na drugo.

Pomeranjem miša po podlozi, pomera se i pokazivač u obliku strelice na ekranu, koji prati pokrete našeg miša. Miš se pomera po podlozi, tako da se pokreti lakše izvode.

Pod pojmom klika podrazumeva se jedan pritisak na levi ili desni taster miša na odreñenom mestu na ekranu Windows-a. Dakle, vrh strelice miša se dovede na željeno mesto i izvrši se pritisak na levi ili na desni taster miša. Bitno je da u toku izvoñenja klika miš ne sme da se pomera po podlozi. U praksi se najčešće koristi levi klik - pritisak na levi taster miša, a desni klik se najčešće koristi za brže zadavanje pojedinih komandi ili opcija.

Dvostruki klik je operacija pri kojoj se dva puta, umereno brzo, izvodi klik - pritisak na levi taster miša. I kod izvoñenja ove operacije miš mora da miruje na podlozi, kada se postavi na željeno mesto, na koje će se izvesti dvostruki klik.


54

Odvlačenje sa jednog mesta na drugo vrši se tako što se vrh strelice miša postavi na ikonu koja se želi odvući, pritisne se i zadrži pritisnut taster miša, pa se pomera miš, držeći levi taster pritisnutim. Dok je levi taster pritisnut izabrani element (ikona, prozor i sl.) je "prilepljen" za pokazivač miša. Kada se element dovede na željeno mesto, pusti se taster miša, čime se element ostavlja na mestu gde je pokazivač miša.

4.3. ELEMENTI PROZORA Dvostrukim klikom (ovo je najčešći način na koji se aktiviraju ikone i

programi, mada se može podesiti da se otvaranje vrši jednim klikom) na ikonu sa Desktop-a otvoriće se prozor za program koji ta ikona predstavlja.

Slika 4.2 : Prozor My Computer sa označenim elementima ovog prozora

4.3.1. Naslovna linija Naslovna linija nalazi se na vrhu svakog prozora. U naslovnoj liniji može se

videti kako se zove program koji se izvršava u prozoru. Na naslovnoj liniji nalaze se i dugmad za minimizaciju, maksimizaciju (ili,

ako je prozor već maksimizovan, za vraćanje na prethodnu veličinu) i za zatvaranje prozora. Svaki prozor se, u toku rada, može naći u jednom od sledeća tri stanja: može biti maksimalan (da zauzima celu površinu ekrana), minimalan (tada se, u vidu sličice smešta u TaskBar) i može imati srednju (prethodnu) veličinu, koju korisnik može i proizvoljno da podešava. Promena dimenzije prozora vrši se tako što se pokazivačem miša doñe bilo na ugao ili na stranicu prozora i, kada se pokazivač miša promeni, klikne se i zadrži pritisnut levi taster miša, odvuče se (uz pritisnut levi taster miša) pokazivač miša na novu, željenu dimenziju prozora i onda se otpusti levi taster miša.

Klikom na dugme za minimizaciju, prozor će se smanjiti na svoju najmanju veličinu - postaće jedan od zadataka u TaskBar-u. Minimizacija nije isto što i zatvaranje prozora, jer prozor koji je minimizovan nastavlja da se izvršava, tako


55

da, ukoliko treba, dovoljno je da se klikne na njegovu ikonu u TaskBar-u i vrlo brzo se može ponovo aktivirati.

Ukoliko veličina prozora nije ni minimalna ni maksimalna, u naslovnoj liniji prozora nalazi se dugme za maksimizaciju prozora. Pritiskom na ovo dugme, prozor se povećava tako da pokrije ceo ekran - prelazi u svoju maksimalnu veličinu. Treba imati u vidu da maksimizacija jednog prozora ne znači zatvaranje svih ostalih otvorenih prozora, jer oni nastavljaju da se izvršavaju, samo su u pozadini i do njih se može doći preko TaskBar-a.

Kada prozor ima svoju maksimalnu veličinu, na naslovnoj liniji se umesto dugmeta za maksimizaciju nalazi dugme za vraćanje na prethodnu veličinu. Klikom na ovo dugme prozor se vraća na veličinu koju je imao pre nego što je maksimizovan.

Poslednje dugme na naslovnoj liniji je dugme za zatvaranje. Klikom na ovo dugme, prozor se zatvara - prestaje izvršavanje programa za koji je otvoren taj prozor. Nakon klika na ovo dugme, u TaskBar-u nema više ikone prozora, jer njegovo izvršavanje prestaje.

4.3.2. Linija menija Linija menija sadrži na sebi opcije menija koje se mogu izvršavati u

odreñenom prozoru. Na prozoru sa slike 4.2 može se uočiti da se u liniji menija nalaze opcije: File, Edit, View, Favorites, Tools i Help. Opcija menija se poziva tako što se vrh strelice miša postavi na ime opcije koja se želi izabrati i klikne se na levi taster miša. Tada će se otvoriti lista sa opcijama menija.

Izbor opcije sa menija vrši se tako što se klikne na ime željene opcije sa padajuće liste. One opcije koje su ispisane tamnim slovima su dostupne, dok su one koje su ispisane bleñim slovima nedostupne. Ukoliko se iza neke od opcija menija nañe oznaka strelice sa vrhom koji pokazuje u desnu stranu, onda ta opcija menija ima dodatne opcije, koje se pojavljuju onda kada se postavi pokazivač miša na tu opciju.

Ukoliko se iza opcije nalaze tri tačke, izborom takve opcije otvoriće se novi prozor (dijalog prozor) za dalji rad.

4.3.3. Radni prostor Na radnom prostoru prozora, u zavisnosti od toga za koju je aplikaciju

otvoren taj prozor, mogu se nalaziti ikone, prazan prostor za pisanje teksta, crtanje slika i slično.

4.3.4. Statusna linija U statusnoj liniji, ako je prozor ima, nalaze se neke bitnije statusne

informacije (veličina programa, broj stranica dokumenta i sl.), što zavisi od aplikacije za koju je prozor otvoren. Takoñe, u statusnoj liniji mogu se nalaziti i objašnjenja za pojedine prozore, opcije menija itd.

4.3.5. Horizontalni i vertikalni kliza č Klizači (scroll bars) omogućavaju da se korisnik pozicionira na one delove

prozora koji se, zbog toga što je sadržaj prozora veći od veličine prozora, ne mogu videti.


56

Slika 4.3: Vertikalni klizač – scroll bar

Horizontalni klizač omogućava da sadržaj prozora pomeramo prema levoj ili prema desnoj strani, a vertikalni klizač omogućava da pomeramo sadržaj prozora prema gore ili dole.

Na slici 4.3 prikazan je jedan vertikalni klizač. Dakle, klikom na strelicu za pomeranje prema gore ili prema dole, pomera

se sadržaj prozora u datom smeru. Indikator prikazuje poziciju u prozoru, u odnosu na celinu prozora. Ovaj indikator u zavisnosti od odnosa dela koji je prikazan i veličine prozora, može imati različitu veličinu. On takoñe može poslužiti za kretanje kroz odreñeni prozor, tako što se postavi pokazivač miša na njega i, uz pritisnut levi taster miša, odvuče na željeno mesto na traci klizača. Traka klizača je prostor na kome se nalazi indikator i njena dužina u stvari predstavlja dužinu (veličinu) celog prozora. Ona se takoñe može iskoristiti za pomeranje sadržaja prozora, tako što se klikne u prostor iznad ili ispod indikatora.

Objašnjenja za vertikalni klizač važe i za horizontalni. Ukoliko je sadržaj prozora manji nego što je veličina prozora, klizači se ne prikazuju.

Kod NetScroll miševa, kakvi su danas standardno u ponudi, pomoću točkića se lako može vršiti vertikalno skrolovanje prozora, što je izuzetna pogodnost u korišćenju Internet-a.

4.3.6. Paleta sa alatima Na paleti sa alatima nalaze se ikone koje, u stvari, predstavljaju prečice za

izvršavanje pojedinih opcija menija koje se češće upotrebljavaju. Do svih opcija se može na neki način doći kroz menije, ali je preko ikona mnogo brži način za njihovo pozivanje. Većina programa koja radi u Windows okruženju dozvoljava da korisnici sami definišu koje će se ikone nalaziti na paleti.

4.3.7. Adresna linija U adresnoj liniji korisnik može da vidi na kojoj se lokaciji trenutno nalazi.

Ovaj element ubačen je radi analognosti rada u nekom od programa za korišćenje mogućnosti Interneta, gde se na poziciji adresne linije unosi adresa odreñenog sajta.

4.4. DUGME START Dugme Start, koje se nalazi u TaskBar-u je komandno dugme odakle se

počinje sa radom u Windows-ima i, upotrebom ovog dugmeta može se doći do bilo koje opcije za rad sa Windows-ima.

Ikone koje se postavljaju na Desktop su samo radi bržeg dolaska do odreñenih opcija i programa, ali, pomoću dugmeta Start može se aktivirati svaka opcija ili svaki prozor u Windows-ima.

Klikom na dugme Start otvara se lista dostupnih opcija. Postavljanjem pokazivača miša na odreñenu opciju ona se markira, a klikom se opcija aktivira.


57

Ukoliko opcija ima strelicu iza svog naziva, pozicioniranjem na nju otvara se nova lista dodatnih opcija menija. Tri tačke iza naziva opcije znače da se nakon aktiviranja opcije otvara dijalog prozor za dodatni rad.

Ukoliko se želi zatvoriti lista opcija menija Start, potrebno je da se izvede levi klik na na radnu površinu DeskTop-a.

4.5. ISKLJUČIVANJE RAČUNARA

Prilikom isključenja računara ne treba pritiskati dugme za ulključenje/isključenje, već je potrebno aktivirati dugme Start i opciju Shut Down (u daljem tekstu knjige slične operacije će se označavati na sledeći način: Start →→→→ Shut Down). Izborom pomenute opcije, ekran se za nijansu zatamni, boje se postepeno gube na pozadinskoj slici (pripremi za isključenje) i otvara se dijalog prozor, čiji je izgled prikazan na slici 4.4.

Slika 4.4: Prozor sa opcijama za isključivanje računara

Inicijalno se nudi opcija koja je pri prethodnom otvaranju ovoga prozora bila zadnja aktivirana (obično je to Shut down - isključenje ili Restart - ponovno startovanje Windows-a).

Izborom opcije Shut down i klikom na dugme OK, Windows-i startuju proceduru za isključenje računara

Ukoliko se izabere dugme Cancel, isključenje se otkazuje i nastavlja sa radom. Dugme Help daje prozor pomoći za opciju isključenja računara.

Računar se odmah isključuje, sam, odnosno nije potrebno pritisnuti dugme za uključenje / isključenje.

Isključenje na dugme (ukoliko se računar zablokira i nema drugog načina isključenja) izvodi tako što se dugme za uključenje / isključenje pritisne i zadrži najmanje 5 sekundi.

Kod operativnog sistema Windows XP, isključenje računara zadaje se izborom opcije Start →→→→ Turn Off Computer (Shut Down). Izborom pomenute opcije otvara se prozor koji je prikazan na slici 4.5.


58

Slika 4.5 : Prozor sa opcijama za isključivanje računara

Korisnik može izabrati opciju Stand By, kojom se računar postavlja u stanje čekanja - isključen i aktiviraće ga pritisak na neki taster. Isključenje se vrši izborom opcije Turn Off, dok se restartovanje sistema (isključenje i ponovno uključenje) vrši izborom opcije Restart.

Nakon isključenja, Windows XP i novije verzije Windows-a, računar se sam isključuje, bez potrebe pritiska na taster za uključenje.

4.6. FOLDERI I FAJLOVI Radi lakšeg pronalaženja željene informacije na disku računara ili nekom

drugom obliku memorije, potrebno je razumeti način organizacije podataka.

4.6.1. Organizacija podataka na računaru Računar može imati različite vrste ureñaja sekundarne memorije (diskove,

disketne jedinice, CD-ROM). Svaka od tih jedinica ima svoju oznaku, koja se sastoji od jednog slova i dvotačke (:).

Disketne jedinice se označavaju oznakama A: i B:, dok su za čvrste i kompakt diskove rezervisane oznake od C: do Z:.

Kabl koji služi za priključenje disketnih jedinica na matičnu ploču ima dva priključna mesta, tako da je na PC moguće priključiti najviše dve disketne jedinice. To je i razlog zašto su za označavanje disketnih jedinica predviñena samo dva slova. Na personalni računar se obično priključuje jedna disketna jedinica, za čitanje disketa veličine 3,5 inča.

Kablovi kojima se diskovi i kompakt diskovi (IDE ureñaji) priključuju na matičnu ploču imaju ukupno četiri priključna mesta, tako da se na PC može priključiti više diskova i ureñaja za čitanje/pisanje na kompakt diskove, ali njihov zbir ne može biti veći od četiri.

Što se čvrstih diskova tiče, najčešće se priključuje jedan ili dva diska, s tim što se ranije često jedan od ta dva diska postavljao u tzv. fioku iz koje se veoma lako mogao vaditi, što je bilo pogodno kada je bilo potrebno preneti veće programe (za koje je bio potreban veliki broj disketa za prenos).

Kod čvrstih diskova se logički može izvršiti podela na više delova koji se zovu particije, tako da se pod oznakama C: do Z: u stvari misli na particije čvrstih diskova, a ne to da računar u sebi ima stvarno toliko čvrstih diskova (u daljem tekstu diskova).

U praksi je najbolje da se čvrsti disk podeli na dve particije. Na prvu particiju diska obično se instalira operativni sistem i korisnički programi. Na drugoj particiji diska korisnik može da čuva važnije instalacije i svoje programe - fajlove koje je sam uradio i snimio. Ukoliko doñe do pada operativnog sistema, serviserske akcije se najčešće svode na reinstalaciju sistema ili, ponekad, i na kompletno


59

brisanje particije na kojoj se nalazi operativni sistem, pa, ukoliko se podaci čuvaju na posebnoj particiji, oni ostaju bezbedni u situaciji pada operativnog sistema.

Ureñaji za čitanje podataka sa kompakt diskova (CD ROM) ili za pisanje na kompakt diskove označavaju se prvim sledećim slovom iza oznaka diskova (na primer, ukoliko su oznake C:, D: i E: upotrebljene za označavanje particija čvrstog diska, oznaka prvog ureñaja za rad sa optičkim diskovima biće F:).

Bitno je napomenuti da se slovne oznake memorijskih ureñaja dodeljuju automatski, a ne tako što ih daje korisnik, tako da se, prilikom označavanja diskova i kompakt diskova slovne oznake ne preskaču.

Na jednom disku (savitljivom, čvrstom ili kompakt) mogu se uvesti strukture podataka, koje će olakšati čuvanje i pronalaženje podataka prilikom rada. Jedna od takvih struktura je folder (analogno pojmu direktorijum ili katalog u DOS-u i Windows-ima 3.1 ili 3.11).

4.6.2. Folder Folder je takva struktura podataka koja se uvodi za bolje organizovanje

podataka na disku. Folderom se grupišu programi koji izvršavaju slične zadatke, tako da bi se lakše mogli pronaći prilikom kasnijeg pozivanja i rada sa njima.

Postoji osnovni folder (root, koren, označava se oznakom \ - backslash –obrnuta kosa crta) koji je prisutan na svakom disku i dobija se inicijalizacijom tog diska. Ispod tog foldera se mogu dodavati novi folderi, onoliko koliko je potrebno za preglednu organizaciju podataka. Prilikom instalacije Windows-a i ostalih programa, inicijalno se kreiraju folderi za sve te programe. Korisnik, dalje može, po svojoj želji, kreirati foldere ispod kojih će da čuva svoje podatke. Svi kreirani folderi jednog računara čine stablo, na čijem se vrhu nalazi koren.

U Windows-ima korisnik može da kreira foldere, praveći na taj način svoje stablo, da se kreće kroz to stablo i da briše odreñene foldere - grane na stablu. Put koji korisnik treba da preñe, krećući se kroz stablo, da bi se od korena pozicionirao na željeni folder, naziva se putanja (path) i ona se može videti u adresnoj liniji prozora.

4.6.3. Datoteka (fajl) Datoteka je skup podataka koji imaju istu namenu i dovode do izvršenja

odreñenog zadatka. To je konačan sadržaj foldera, dakle, to su konkretni programi, koje korisnik može da pregleda, da izvršava, da piše i da ih briše sa svog računara. Naziv datoteke sastoji se iz dva dela, imena i tipa koji se razdvajaju tačkom.

U DOS-u ili starijim verzijama Windows-a, dužina imena bila je ograničena na 8 znakova i postojala je lista dozvoljenih i nedozvoljenih znakova za ime fajla. U Windows-ima takvih ograničenja nema, podržana su dugačka imena fajlova. Prilikom zadavanja imena treba zadati ime koje će dobro opisivati šta se nalazi u fajlu.

Tip ili ekstenzija datoteke pokazuje kog je tipa fajl i može da ima najviše 4 znaka, mada najčešće ima 3. Tip bliže objašnjava datoteku i iskusnijem korisniku ukazuje u kom je programskom paketu urañena datoteka. Na primer, naziv PISMO.TXT sastoji se iz imena datoteke PISMO i tipa TXT, koji su razdvojeni tačkom. Tip TXT označava da se radi o tekstualnoj datoteci. Postoje i tri tipa za izvršne datoteke: COM, EXE i BAT. Ukoliko neka datoteka u svom nazivu, pored imena ima i jedan od ova tri tipa, onda se ona može izvršiti.

Korisnik svojim datotekama sam dodeljuje imena, dok, programski paketi koji rade pod Windows-ima sami dodeljuju odgovarajuće tipove svojim dokumentima. Korisnik će, kada stekne malo više iskustva u radu sa računarima,


60

biti u stanju da na osnovu tipa fajla automatski prepozna koji programski paket treba da upotrebi da bi pregledao podatke u tom fajlu.

4.7. WINDOWS EXPLORER

Aplikacija Windows Explorer namenjena za rad sa folderima i fajlovima. Korišćenjem ove aplikacije (programa) moguće je kreirati foldere, menjati im ime i brisati foldere. Nadalje, istom aplikacijom moguće je kopirati ili premeštati fajlove, brisati fajlove i vršiti njihovo preimenovanje (promenu imena). Može se videti izgled stabla odreñenog memorijskog ureñaja i kretati se unutar tog stabla. Upravo zato je ova aplikacija i dobila svoje ime jer služi za istraživanje sadržaja memorijskih ureñaja (explorer - istraživač). U Windows XP program se pokreće opcijom Start →→→→ All Programs →→→→ Accessories →→→→ Windows Explorer. Otvoriće se prozor koji je prikazan na slici 4.6.

Slika 4.6 : Prikaz prozora aplikacije Windows Explorer

Na prozoru aplikacije Windows Explorer mogu se uočiti svi ranije opisani elementi prozora. Radni deo prozora podeljen je na dva dela, sa leve strane se vidi stablo, a sa desne strane sadržaj trenutno izabranog foldera.

Način prikaza podataka na desnom prozoru korisnik može sam da odreñuje izborom menija View (ili klikom na strelicu pored dugmeta Views u paleti sa alatima) i izborom opcija: Thumbnails (velike ikone), Tiles (pločice), Icons (male ikone); List (lista) i Details (detalji, gde se osim naziva foldera ili fajla vidi i detaljniji opis).


61

Takoñe se, preko menija View →→→→ Toolbars →→→→ Address Bar i View →→→→ StatusBar mogu uključiti ili isključiti adresna linija i statusna linija prozora.

Na levoj strani radnog dela prozora, kao vrh stabla prikazan je folder Desktop. Prva grana stabla zove se My computer (moj računar), a ispod te grane moguñe je videti spisak svih memorijskih ureñaja računara, sa odgovarajućim slovnim oznakama. Sa slike 4.6 može se uočiti da se ispred pojedinih ureñaja (kao i ispred naziva foldera) na stablu nalazi kvadratić sa plusom u njemu. To je oznaka da ispod tog ureñaja (ili foldera) takoñe postoji nova grana (drugu folderi). Klikom na taj kvadratić, ta grana se prikazuje, a u kvadratiću se, umesto plusa pojavljuje minus. Ponovnim klikom (kada je u kvadratiću minus) zatvara se prikazano stablo (ne brišu se folderi, ne menja se struktura podataka na memorijskom ureñaju).

Windows XP podešen je tako da se klikom na odreñenu lokaciju prikazuju njeni podfolderi (kao da je izvršen klik na plus ispred nje), dok se zatvaraju prikazani podfolderi za prethodnu lokaciju (kao da je izvršen klik na minus ispred nje).

4.7.1. Kreiranje foldera Prilikom kreiranja foldera potrebno je znati da će se novi folder kreirati

ispod foldera na kome se korisnik trenutno nalazi (putanja u stablu). Naredba za kreiranje foldera je opcija menija File →→→→ New →→→→ Folder.

Sa desne strane radnog dela prozora otvara se ikona (žuta oznaka za folder) pored koje piše New Folder. Tasterom DELETE ili BACKSPACE može se obrisati taj ponuñeni naziv, ili se odmah može krenuti sa kucanjem novog naziva foldera. Ukoliko se u toku unosa imena foldera pogreši, tasterima DELETE ili BACKSPACE mogu se brisati slova i ponovnim unosom imena može se ispraviti greška.

Kada se otkuca željeno ime foldera, klikom na levi taster miša u prazan deo radne površine ili pritiskom na taster ENTER potvrñuje se, odnosno završava se kreiranje foldera.

4.7.2. Promena imena foldera Promena imena foldera vrši se tako što se, klikom na sličicu ispred imena,

markira folder kome se želi promeniti ime i izabere meni File →→→→ Rename. Nakon toga se postupa kao i kod kreiranja novog foldera, s tim što umesto naziva New Folder stoji naziv foldera čije se ime menja. Znači, otkuca se novo ime foldera i klikne se na radnu površinu (ili se pritisne taster ENTER).

4.7.3. Promena teku ćeg foldera Postavljanje na odreñeni folder (promena tekućeg foldera) u stablu vrši se

tako što se, sa leve strane radnog dela prozora, na stablu, klikne na ikonu ispred njegovog imena ili, sa desne strane, gde se nalazi sadržaj izabranog foldera, izvede dvostruki klik na ikonu ispred njegovog imena.

4.7.4. Brisanje foldera Brisanje foldera može se obaviti na više načina. U svakom slučaju prvo je

potrebno markirati folder koji se želi obrisati tako što se klikne na njegovu ikonu. Nakon toga se zadaje opcija menija File →→→→ Delete ili se pritisne taster DELETE, koji se nalazi na tastaturi, iznad strelica za pomeranje kursora. Narvno, može i klikom desnim tasterom miša na željeni folder pa izborom opcije DELETE iz ponuñenog


62

menija. Bez obzira na izabrani način, otvara se dijalog prozor sa slike 4.7, kojim se traži potvrda brisanja.

Treba imati u vidu da se brisanje ne obavlja tako što se folder (ili fajl) odmah obriše, već se on šalje u folder koji se zove Recycle Bin. Ukoliko se klikne na dugme Yes, markirani folder se briše, sa kompletnim svojim sadržajem. Klik na dugme No otkazuje operaciju brisanja.

Slika 4.7: Potvrda brisanja foldera

4.7.5. Rad sa fajlovima Već je rečeno da su fajlovi suština rada na računaru. Folderi se kreiraju

radi bolje organizacije podataka na diskovima. Ispod foldera mogu se krirati novi folderi i mogu se snimati fajlovi. Podaci, odnosno informacije se čuvaju u fajlovima.

Kao prvo, bitno je napomenuti da se fajlovi u prozoru Windows Explorer vide sa desne strane radnog prostora prozora (nikad na levoj, jer oni se ne prikazuju na stablu).

4.7.6. Kreiranje fajlova Kreiranje fajlova ne vrši se nekom opcijom menija Windows Explorer-a.

Kreiranje fajla vrši se tako što se fajl snimi opcijama menija programa (aplikacije) u kojoj se kreira. Naravno, prethodno se u toj aplikaciji unese željeni sadržaj fajla. Takvih aplikacija postoji veliki broj, ali, u principu, kod svih se snimanje zadaje opcijom File →→→→ Save As (ako korisnik želi da dodeli novo ime fajlu) ili opcijom File →→→→ Save (ako snima pod postojećim imenom). Inače, način unosa sadržaja fajla u pojedinim aplikacijama u stvari predstavlja i suštinu rada i predmet daljih izučavanja rada na personalnim računarima, nakon savladavanja osnovnih operacija rada u Windows-ima.

Za primer unosa i snimanja fajla može se otvoriti program Notepad koji se startuje menijem Start →→→→ All Programs →→→→ Accessories →→→→ Notepad. Reč je o programu za unos teksta (beleški) vrlo skromnih mogućnosti. U radnom prostoru prozora koji se otvori unese se željeni tekst.

Za snimanje fajla na ureñaj sekundarne memorije (na koji je moguće izvršiti snimanje) koristi se meni File →→→→ Save (ukoliko se fajl snima pod istim imenom) ili opcija Save As (ukoliko se fajlu želi dati neko drugo ime u odnosu na ono koje on već ima).

Ako fajl već ima ime i izabere se opcija Save, neće se otvarati nikakav dijalog prozor, već će fajl biti snimljen pod istim imenom - zapamtiće se promene na njemu.

Meñutim, ako fajlu još nije dato ime ili, ako mu je dato ime, a korisnik želi da fajl snimi pod nekim drugim imenom, izborom opcije Save As, otvoriće se dijalog prozor sa slike 4.8 (za Notepad, sličan prozor se otvara i u drugim


63

aplikacijama, polja u kojima se upisuje ime i lokacija su u tim prozorima pod istim nazivom kako sledi).

Slika 4.8 : Dijaloški prozor sa opcijama za snimanje fajla

Pri snimanju fajla potrebno je dati ime fajlu u polju File Name (na prozoru sa slike 4.8 tu stoji ime Untitled, što znači da je fajl bez naslova, odnosno da još nije snimljen) i odrediti mesto gde se fajl snima tako što se navede putanja u polju Save in. Lista Save in otvara se klikom na strelicu pored naziva lokacije koja je trenutno postavljena (My Documents na slici 4.8). Na toj listi se jednim klikom postavlja željeni ureñaj, a nakon toga, u radnom delu prozora za snimanje, dvostrukim klikom dolazi se do foldera gde se želi snimiti fajl. Ime foldera ispod koga se snima fajl mora biti upisano u polje Save in.

Klikom na dugme Save vrši se snimanje fajla.

4.7.7. Izbor (markiranje) fajlova Izbor fajla vrši se klikom na ikonu ispred naziva fajla koji se želi izabrati.

Tada se u statusnoj liniji Windows Explorer-a pojavi poruka da je fajl izabran i prikazuju se detaljniji podaci o njemu.

Izbor većeg broja fajlova može se izvršiti tako što se, uz pritisnut taster CTRL klikne na ikonu ispred imena svakog fajla koji se želi izabrati.

Ukoliko se želi izabrati nekoliko fajlova koji se na listi nalaze jedan iza drugog, onda se izabere prvi od njih (klik na njegovu ikonu), zatim se postavi pokazivač miša na ikonu poslednjeg i, uz pritisnut taster Shift, klikne na ikonu poslednjeg fajla.

Izbor kompletnog sadržaja jednog foldera može se izvršiti i menijem Edit →→→→ Select All (ili pritiskom na taster Ctrl i slovo A).

Poništavanje izbora fajlova vrši se klikom na prazan prostor radne površine prozora.

4.7.8. Otvaranje fajlova Pregledanje sadržaja fajla vrši se dvostrukim klikom na njegovu ikonu. Tada

se otvara aplikacija u kojoj je taj fajl napravljen i, unutar nje, otvara se fajl.


64

Ukoliko Windows-i ne mogu da otvore fajl, jer ne znaju kojom aplikacijom da ga otvore, pojaviće se prozor u kome se bira ime aplikacije pomoću koje treba da se otvori izabrani fajl.

4.7.9. Premeštanje (kopiranje) fajlova Operacije premeštanja i kopiranja fajlova veoma se često izvode u toku

rada na personalnim računarima. Premeštanje fajla podrazumeva da se fajl izbriše sa mesta na kome se originalno nalazi, a da se upiše na drugu lokaciju, koju korisnik navede. Kopiranje znači da original fajla ostane na izvornoj lokaciji, a da se njegova kopija napravi na mestu koje korisnik odredi. Iz opisanog se može uočiti da se radi nad dva mesta - izvorom podatka - mestom gde se podatak u originalu nalazi i odredištem - mestom gde korisnik želi da kopira ili premesti fajl (fajlove).

Za kopiranje fajlova potrebno je da na izvoru podataka izabrati fajl (ili fajlove) koji se žele kopirati i zadati opciju menija Edit →→→→ Copy.

Zatim se postavi lokacija odredišta (preko stabla na levoj strani prozora Windows Explorer) i izabere meni Edit →→→→ Paste. Izabrani fajl (fajlovi) pojaviće se na prozoru odredišnog foldera, pri čemu, pošto je reč o kopiranju, nisu obrisani na izvoru - još uvek tamo postoje.

Za premeštanje je postupak isti, samo što se na izvorišnom folderu, kada se izaberu fajlovi koji se žele premestiti, bira opcija Edit →→→→ Cut. Na odredištu se takoñe bira opcija Edit →→→→ Paste. Premešteni fajlovi se pojavljuju na odredištu, ali se brišu sa izvora.

Bez obzira da li se bira opcija Copy ili Cut, izabrani fajl (fajlovi) upisuju se u privremenu memoriju (Clipboard) i iz nje se pozivaju opcijom Paste. Sadržaj Clipborda menja se novim kopiranjem ili isecanjem, a može se pozivati i više puta, uvek menijem Edit →→→→ Paste.

4.7.10. Preimenovanje fajla (promena imena fajla) Preimenovanje fajla vrši se tako što se prvo izabere fajl (samo jedan) koji

se želi preimenovati. Nakon toga se bira meni File →→→→ Rename. Treba voditi računa da ukoliko se vidi tip fajal (ekstenzija) njega ne smemo menjati, već samo ime fajla, na primer ako se fajl zvao Seminarski.txt, možemo ga preimenovati u Kolokvijum.txt, dakle ime biramo proizvoljno ali ekstenziju (tip fajla) moramo zadržati. Opsanpo bi bilo za fajl da pokušamo da mu promenimo ekstenziju, pa da na primer umesto txt napišemo jpg, jer bi time pokušali da samo običnim preimenovanjem promenimo tip dokumenta, da od teksta napravimo sliku, što je naravno nemogiuće i fajl bi postao neupotrebiv, o čemu nas Windows i upozorava porukom.

Dalji postupak isti je kao i za preimenovanje foldera (briše se ponuñeno ime, unosi se novo ime i klikne se u radni prostor da bi se izmena imena potvrdila).

4.7.11. Brisanje fajlova Brisanje fajlova vrši se na isti način kao i brisanje foldera (markiranje

željenog fajla i meni File →→→→ Delete ili taster DELETE). Pre brisanja se takoñe traži potvrda brisanja.

4.8. RAD U PROZORU MY COMPUTER Sve operacije nad folderima i fajlovima mogu da se rade i preko prozora My

Computer, na potpuno isti način kao i u programu Windows Explorer. Razlika je samo u tome što se ne vidi stablo u radnom delu prozora. Postavljanje na folder


65

vrši se dvostrukim klikom na njegovu ikonu, a vraćanje nivo više vrši se klikom na ikonu za povratak koja se nalazi na paleti alata ( ).

Specifičan je izgled prozora My Computer u Windows XP. Izgled prozora prikazan je na slici 4.9.

Slika 4.9 : Izgled prozora aplikacije My Computer

Ureñaji i pojedine lokacije na disku su grupisane u tri grupe: Files Stored on This Computer (programi koji se čuvaju na ovom računaru), Hard Disk Drives (ureñaji čvrstog diska, gde se može videti na koliko particija je disk podeljen) i Devices With Removable Storage (ureñaji čiji je medij posebna celina, a u kućištu računara se nalaze ureñaji za čitanje podataka sa tog medija, kakvi su diskete i kompakt diskovi i USB fleš memorije).

Sa leve strane oznaka ureñaja nalaze se meniji za brzo pristupanje pojedinim sistemskim programima - System Tasks (pregled informacija o sistemu, dodavanje ili brisanje programa, promena pojedinih podešavanja), za brzi pristup pojedinim lokacijama na disku - Other places (mrežno okruženje, moji dokumenti, deljena dokumenta, kontrolni panel za podešavanje okruženja). Ispod toga nalazi se prozor za prikaz detalja o lokaciji ili ureñaju koji je markiran (na slici 4.9 vide se detalji za particiju čvrstog diska C:).

4.9. FOLDER RECYCLE BIN Već je pomenuto da se brisanje fajlova (ili foldera) ne vrši tako što se oni

odmah uklone sa diska, već njihovim smeštanjem u folder Recycle Bin. U ovom folderu nalaze se svi obrisani fajlovi sa ureñaja sekundarne memorije (od momenta prethodnog pražnjenja).

Folder Recycle Bin se otvara tako što se, na Desktop-u dvostruko klikne na njegovu ikonu (ispod nje piše Recycle Bin). Otvara se prozor u kome se nalazi spisak ranije obrisanih fajlova.

Fajl koji je ranije obrisan može se vratiti (poništavanje brisanja) tako što se markira i izabere opcija menija File →→→→ Restore. Fajl će se vratiti na lokaciju


66

odakle je obrisan, pri čemu Windows-i neće postavljati nikakva dodatna pitanja, jer je ta lokacija poznata.

Naravno, folder Recycle Bin će se vremenom puniti i opterećivati prostor našeg diska. S vremena na vreme potrebno je isprazniti njegov sadržaj. Nakon pražnjenja foldera Recycle Bin, obrisani fajlovi se više ne mogu oporavljati.

Pražnjenje foldera Recycle Bin vrši se tako što se izabere meni File →→→→ Empty Recycle Bin. Pre nego što se brisanje sadržaja foldera Recycle Bin izvrši, tražiće se potvrda pražnjenja, jer je reč o operaciji koja će trajno da uništi obrisane fajlove. Klikom na dugme Yes u prozoru potvrde isprazniće se sadržaj foldera Recycle Bin.

4.10. PODEŠAVANJE OKRUŽENJA Korisnik može, u skladu sa svojim potrebama, da prilagodi izgled okruženja

Windows-a. Na koji se način to postiže, opisano je u sledećem poglavlju.

4.10.1. Ureñenje ikona Ikone Desktop-a ili bilo kog prozora mogu se veoma jednostavno urediti u

okviru prozora. To se postiže klikom na desni taster miša na radnu površinu prozora u kome

se žele urediti ikone i, na listi opcija koja se otvori, izborom opcije Arrange Icons By (ureñenje ikona) postavljanjem pokazivača miša na njeno ime. U nastavku opcije otvara se nova lista, odakle se može izabrati ureñenje na jedan od sledećih načina: abecedno, prema imenu (Name), ekstenziji ili tipu (Type), veličini (Size) i datumu kreiranja/modifikovanja (Modified). Izdvojena je i opcija Auto Arrange. Ukoliko je ova opcija uključena (ispred njenog imena je znak ""), onda se ikone automatski ureñuju na površini prozora i ne može se ostaviti ikona izvan pravilnog redosleda u prozoru. Bilo koja opcija sa menija bira se klikom na njeno ime. Osim opcija ispod Auto Arrange, može se izabrati i opcija koja poravnava ikone na ekranu (Align To Grid).

4.10.2. Pronalaženje foldera ili fajla Pronalaženje ranije kreiranih fajlova ili foldera vrši se izborom menija Start

→→→→ Search →→→→ For Files or Folders. Otvoriće se prozor čiji je izgled prikazan na slici 4.10.

Na levoj strani definiše se način na koji korisnik želi da izvrši pretraživanje. Izdvojene su opcije za pretraživanje slike, muzike, ili video zapisa (Pictures, music or video), dokumenata (Documents ...), svih fajlova i foldera (All files and folders), ili računara u mreži (Computers or people). Izborom pojedine od navedenih opcija dobija se mogućnost navoñenja parametara pretraživanja koji su slični kao i u starijim verzijama Windows-a , uz sva navedena objašnjenja.

Moguća je upotreba džoker znaka * (zvezdica) koja menja odreñene znake (recimo pr*.cdr znači svi fajlovi čije ime počinje sa pr, a imaji tip cdr, - proba.cdr, primer.cdr, prica.cdr, pr1.cdr i slično). U polju Look in navodi se koje lokacije se pretražuju. Ukoliko se, na primer, izabere My Computer, pretraživaće se svi ureñaji sekundarne memorije.

U polju A word or phrase in the file može se uneti niz znakova za koje je korisnik siguran da se nalaze u fajlu. Što se više parametara navede, sužava se izbor i željeni fajl se brže nalazi.


67

Slika 4.10 : Izgled prozora za pretraživanje željenih sadržaja na računaru

Na slici 4.11 prikazan je izgled prozora za pretraživanje kada je izabrana opcija When was it modified.

Slika 4.11 : Pretraživanje fajlova po datumu modifikovanja

Na toj kartici se može ostaviti opcija Don’t remember, koja ne uzima u obzir datum ili se može izabrati opcija traženja fajlova koju su kreirani prošle nedelje, meseca, godine ili izmeñu dva odreñena datuma, kao što je prikazano na slici 4.11. Kada se podese željene opcije, klikom na dugme Search, počinje pretraživanje. Svi fajlovi ili folderi koje sistem pronañe, a da zadovoljavaju kriterijume koji su navedeni, biće izlistani u prozoru rezultata, koji se otvara ispod prozora za navoñenje kriterijuma. Pretraživanje se može zaustaviti klikom na dugme Stop ili vratiti na početak tasterom Back.

4.10.3. Kreiranje pre čice Prečice u Windows-ima služe radi lakšeg i bržeg startovanja pojedinih

fajlova. Prečica se kreira tako što se klikne, na Desktop-u, desnim tasterom miša na površinu gde nema ikona i, sa menija koji se otvorio, izabere opcija New →→→→


68

Shortcut. Startuje se Wizard ("čarobnjak") koji pruža pomoć u kreiranju prečice. Wizard-u se potrebni parametri zadaju u nekoliko koraka.

Izgled prozora za prvi korak prikazan je na slici 4.12.

Slika 4.12: Izgled prozora za kreiranje prečice

Biće prikazano kako se, na primer, može definisati skraćenica do programa PAINT (izvršni fajl MSPAINT.EXE), koji se nalazi ispod foldera Windows. U prvom koraku, u polju Type the location of the item, potrebno je uneti putanju do izvršnog fajla za koji se pravi prečica.

Pravljenje prečice nije ništa drugo nego postavljanje, na radnu površinu, na koju se treba kliknuti da se pokrene odreñeni program, do koga se inače na teži (i duži) način dolazi preko opcija menija. Putanja se može izabrati klikom na dugme Browse... (prebiranje, pretraživanje) koje se nalazi desno od polja za upis komandne linije. Klikom na to dugme otvara se prozor u kome korisnik navodi lokaciju (polje Look in) i ime fajla za koji pravi prečicu (slično snimanju fajla).

Za opisani slučaj se u polje Look in postavlja, recimo, oznaka diska C:, a, nakon toga, u listi ispod polja Look in se izvede dvostruki klik na folder Windows. Zatim se nañe i klikne na ikonu ispred naziva fajla (MSPAINT.EXE) i na dugme Open (može se izvesti i dvoklik na ikonu fajla).

Kontrola se vraća na prozor sa slike 4.12, ali je u komandnu liniju upisana putanja.

Klikom na dugme Next prelazi se na sledeći korak u kreiranju prečice (slika 4.13).

Slika 4.13: Izgled prozora sa kreiranom putanjom za prečicu

U jedinom polju koje se nalazi na prozoru može se ili potvrditi ponuñeno ime ili upisati ime (po želji korisnika) koje će na Desktop-u da stoji ispod ikone za


69

izabrani program. Ovo je poslednji korak u definisanju prečice i, klikom na dugme Finish, na Desktop-u će se pojaviti upravo definisana prečica.

Gore opisani način je opšti način za kreiranje prečice. Sledi opis drugog načina za kreiranje prečice (ponovo će biti opisan način kako se pravi prečica za pomenuti program PAINT).

Preko Windows Explorer-a (ili ikone My Computer) potrebno je pozicionirati se na folder tako da se u radnom delu prozora vidi fajl za koji se pravi prečica (za izabrani primer je to folder Windows na C disku).

Pokazivač miša se postavi na ikonu željenog fajla i, uz pritisnut desni taster miša, odvuče se na radnu površinu Windows-a (DeskTop) i onda se pusti desni taster miša. Otvoriće se meni (slika 4.14) na kome se bira opcija Create Shortcut(s) Here.

Slika 4.14: Drugi način kreiranja prečice do programa

Nakon izbora pomenute opcije, na Desktop-u će se pojaviti prečica do programa PAINT.

U Windows XP, za kreiranje prečice moguće je još i kliknuti desnim tasterom miša na ikonu programa ili foldera za koji se pravi prečica, sa liste opcija koja se otvori izabrati opciju Send To i, nakon toga, na sledećem meniju, bira se opcija Desktop (Create shortcut). Program Paint u Windows XP ima naziv MSPAINT.EXE i nalazi se ispod foldera C:\Windows\SYSTEM32.

Ovaj način se može primeniti da bi se napravila prečica ne samo na Desktop-u, već na bilo kom mestu u sistemu, a kod izbora fajla može se označiti i više od jednog fajla za koji se pravi prečica.

4.10.4. Podešavanje parametara ekrana Za podešavanje parametara ekrana, potrebno je kliknuti desnim tasterom

miša na radnu površinu Desktop-a, i sa prozora koji se otvori izabrati meni Properties (slika 4.15). Osim toga, moguće je aktivirati opcije Start →→→→ Settings →→→→ Control Panel i dvoklikom, aktivirati ikonu Display.

Slika 4.15: Podešavanje vizuelnih parametara radne površine

Podešavanje parametara ekrana može se izvršiti na nekoliko različitih kartica. Otvaranjem menija izabrana je prva kartica, koja se zove Desktop (pozadina). Na ovoj kartici može se, na površinu Desktop-a postaviti samo boja


70

(Color) ili pozadina - "tapet" (Background). Prilikom postavljanja tapeta (obično se bira neka slika), može se izabrati i to da li će tapet biti na centru ekrana (Center), rasporediti se (ukoliko je potrebno i više kopija) preko celog ekrana (Tile) ili, ako je veličina slike manja od veličine ekrana, da se razvuče tako da pokrije ceo ekran (Stretch).

Ukoliko se tapet postavi tako da pokriva ceo ekran, onda podešavanje šara nema uticaja na izgled ekrana. Dugme Browse..., omogućava izbor nekog (grafičkog) fajla, sa nekog drugog mesta na disku, kao tapeta. Dakle, bilo koji grafički fajl može se postaviti kao tapet na površini Desktop-a.

Željena pozadina bira se tako što se klikne levim tasterom miša na njeno ime na listi, pri čemu će se na slici monitora iznad opcija pokazati izgled izabrane slike.

Kartica Screen Saver sadrži opcije za podešavanje "čuvara" ekrana. Na taj način se postavlja opcija da se, ako se odreñeno vreme ne izvršava nikakva aktivnost na računaru, startuje neki od željenih spasioca ekrana. Umesto statične slike koja bi neprekidno stajala i pri čemu bi dugo vremena bile osvetljene iste tačke na ekranu, pokreće se tada neka dinamička slika, gde se osvetljavaju različite tačke na ekranu i to slučajnim redosledom, čime se čuva ("spašava") ekran. Izborom pomenute kartice otvara se prozor koji je prikazan na slici 4.16.

Slika 4.16 : Podešavanje parametara čuvara ekrana – Screen saver-a

Izbor željenog čuvara vrši se tako što se klikne na njegovo ime na listi. Parametri čuvara mogu se podešavati klikom na dugme Settings, čime se otvara prozor sa opcijama podešavanja koji je različit za svaki čuvar. Izgled čuvara može se videti klikom na levi taster miša na dugme Preview. Bitno je da se nakon klika na dugme Preview, ne pomera miš i ne pritiska nikakav taster na tastaturi, jer se time izlazi iz čuvara ekrana.

Slika 4.16 prikazuje situaciju kada je, na primer, izabran čuvar ekrana koji se zove Starfield (Zvezdano polje). Klikom na dugme Preview, ekran se obriše i na njemu se pojavljuju oblici koje se "kreću po čitavoj površini ekrana ka nama". Iz čuvara se izlazi tako što se samo malo pomeri miš ili se pritisne neki taster na tastaturi.

Klikom na dugme Settings za pomenuti čuvar otvara se dijalog prozor sa slike 4.17, na kome se podešava brzina kretanja tačkica (pomeranjem klizača u polju Warp speed prema opciji Slow za usporenje ili prema opciji Fast za ubrzanje


71

kretanja). U polju Number of stars može se podesiti i broj tačaka koje se javljaju na ekranu.

Slika 4.17: Podešavanje čuvara ekrana Starfield

Ukoliko se, na primer, kao spasioc izabere opcija Scrolling Marquee, može se podesiti da se, ukoliko se odreñeno vreme ništa ne radi na računaru, po ekranu kreće neka poruka.

Izborom opcija za podešavanje (Settings) za ovaj spasioc otvara se dijalog prozor sa slike 4.18, na kome se može podesiti: pozicija poruke (Position) - da li se ona ispisuje na sredini ekrana (Centered) ili se pojavljuje svaki put nekom drugom mestu (Random); boja pozadine (Background Color); brzina kretanja poruke (Speed); sama poruka (Text) i pomoću dugmeta Format Text, može se definisati font, veličina i boja slova u poruci.

Slika 4.18: Podešavanje čuvara ekrana Marquee

U polju Wait sa slike 4.16 podešava se nakon koliko vremena neizvršavanja nikakve operacije na računaru će se startovati spasioc (u minutima).

Kartica Appearance služi za podešavanje boje elemenata ekrana. Klikom na njen jezičak dobija se prozor sa slike 4.19.

Slika 4.19: Izgled kartice za podešavanje izgleda ekrana - Appearance

U polju Color Scheme može se izabrati željena kombinacija boja elemenata ekrana, ranije snimljena. Korisnik može da menja boje pojedinih delova ekrana tako što izabere željeni element iz liste Item (ili klikne na taj element na slici u vrhu prozora) i podesi izabranom elementu boju, font slova, veličinu i boju slova. Dugme Save As služi da se postavljena podešavanja snime pod nekim imenom (nova šema), a dugme Delete da se izabrana šema obriše.


72

Slika 4.20: Podešavanje opcija za izbor rezolucije monitora i broja boja

Slika 4.21 : Podešavanje parametara za liniju

zadatka i početni meni (TaskBar & Start Menu)

Na slici 4.20 prikazan je izgled prozora kada se izabere kartica Settings. Na

tom prozoru se može podešavati kvalitet slike, kroz definisanje broja boja (Colors) i rezolucije ekrana, odnosno broja tačaka koje se prikazuju na ekranu (Screen resolution). Takoñe, izborom dugmeta Advanced može se podesiti i neka druga grafička kartica. Opcije ove kartice ne treba dirati ukoliko se dobro ne poznaje rad sa tipovima ekrana i rezolucijama, jer se mogu pokvariti podešeni parametri i, u najgorem slučaju, prilikom ponovnog startovanja Windows-a, može se desiti da se ništa ne vidi na ekranu, da je slika višestruka ili da "igra".

Nakon završetka podešavanja klikom na dugme OK se postavljaju podešene opcije.

4.10.5. Podešavanje Taskbar-a Parametri Taskbar-a podešavaju se tako što se klikne desnim tasterom miša

na Taskbar i, sa menija koji se otvori izabere opcija Properties (isti rezultat dobija se izborom iz Control Panel-a opcije Taskbar & Start Menu). Otvara se dijalog prozor sa slike 4.21.

Kod Windows XP okruženja prozor za podešavanje parametara TaskBar-a (slika 34) je samo drugačijeg izgleda, sa par dodatih opcija. U grupi opcija Taskbar appearance nalaze se opcije za: zaključavanje TaskBara, tako da se ne može menjati njegova pozicija na ekranu i veličina, kao ni sadržaj (Lock the taskbar), automatsko sakrivanje (Auto-hide the taskbar), postavljanje TaskBar-a uvek na vrh (Keep the taskbar on top of other Windows), grupisanje sličnih ikona (Group similar taskbar buttons) i za prikaz palete za brzo pokretanje programa (Show Quick Launch).

Grupa opcija Notification area ima dve opcije: definisanje hoće li se videti

sat ili ne (Show the clock) i da li će se sakrivati neaktivne ikone (Hide inactive icons). Kod druge opcije, izborom dugmeta Customize otvara se prozor za definisanje koje se ikone uvek vide, a koje se sakrivaju.

Na drugoj kartici - Start menu nalaze se opcije Start menu i Clasic Start menu. Prva opcija menja start meni tako da se lako može pristupiti Internetu,


73

elektronskoj pošti i najčešće korišćenim programima, dok druga opcija čini Start meni istim kao i u prethodnim opcijama Windows-a. Obe opcije imaju dugme Customize za dodatna podešavanja.

4.10.6. Podešavanje časovnika Ukoliko časovnik ne pokazuje tačno vreme ili tačan datum, može se uvek

izvršiti njegovo podešavanje. Najbrži način da se doñe do menija za podešavanje časovnika je da se izvede dvostruki klik na časovnik u TaskBar-u, čime se otvara dijalog prozor sa slike 4.22 (može se izvesti i desni klik na časovnik pa izabrati opcija Adjust Date/Time ili opcija Start →→→→ Control Panel i izvesti dvoklik na ikonu Date/Time).

Slika 4.22 : Podešavanje vremena i datuma

Na ovom prozoru (kartica Date&Time) se može podesiti datum (mesec i godina, pri čemu se vidi i kalendar za izabrani mesec), i vreme (u delu ispod sata sa desne strane). Godina se podešava klikom na strelice prema gore za povećanje, odnosno prema dole za smanjenje godine ili unosom željene godine u polje. Mesec se bira sa liste meseci, dok se datum podešava klikom na željeni datum u kalendaru. Vreme se podešava tako što se postavi pokazivač miša na deo koji se podešava (sat, minut ili sekund) i klikom ostavi kursor u željeno polje. Nakon toga se, strelicama prema gore ili dole, vrši podešavanje časovnika.

Druga kartica je Time Zone, na kojoj se bira vremenska zona. Windows XP ima i treću karticu, Internet time, koja služi za sinhronizaciju

sata sa Internet serverskim satom. Klikom na dugme OK prihvataju se uneta podešavanja.

4.10.7. Instalacija novih fontova Do liste instalisanih fontova dolazi se izborom menija Start →→→→ Control

Panel i dvoklikom na ikonu Fonts (otvara se prozor sa slike 4.23, na kome se vidi lista instaliranih fontova i, dvoklikom na neko od imena, izgled slova i brojevi u tom fontu).

Za instalisanje novog fonta potrebno je izabrati meni File →→→→ Install New Font, (slika 4.24).


74

Slika 4.23: Lista instaliranih fontova

Na prozoru sa slike 4.24 potrebno je, u poljima Drives i Folders definisati putanju do fajlova za fontove (fajlovi tipa TTF), izabrati željene fontove (ili sve, pomoću dugmeta Select All) i kliknuti na OK. Ukoliko font koji se instalira već postoji meñu instalisanim fontovima, pojaviće se poruka o tome, tako da se ne može instalirati već postojeći font (ukoliko se želi zamena postojećeg fonta, onda se mora obrisati taj font sa liste fontova, pa tek onda instalirati).

Slika 4.24 : Prikaz proces dodavanja novih fontova

4.10.8. Kalkulator Do kalkulatora se dolazi izborom sledećih menija: Start →→→→ All Programs →→→→

Accessories →→→→ Calculator. Otvara se prozor sa kalkulatorom (slika 4.25).

Slika 4.25 : Prikaz kalkulatora (scientific)

U meniju View nalaze se dve opcije: Standard i Scientific. Kalkulator sa slike 4.25 otvara se izborom opcije Scientific, dok se, izborom opcije Standard, prikazuje kalkulator sa manjim brojem operacija.

Kalkulator se koristi tako što se klikom na odgovarajuće dugme izvršavaju računske operacije ili unose brojevi (brojevi se mogu unositi i sa tastature).


75

4.10.9. Podešavanje parametara miša Parametri miša se mogu podešavati u prozoru sa slike 4.26 koji se dobija

izborom menija Start →→→→ Control Panel i dvoklikom na ikonu Mouse.

Slika 4.26:Podešavanje opcija tastera miša

Slika 4.27: Dodatna podešavanja pokazivača miša

Slika 4.26 prikazuje izgled prozora za podešavanje opcija miša u Windows XP okruženju.

Na kartici Buttons može se zameniti funkcija levog i desnog tastera miša (za one koji rade levom rukom) izborom opcije Switch primary and secondary buttons u Windows XP. Osim za slučaj rada drugom rukom, opcija prebacivanja za levoruke, odnosno zamene funkcije levog i desnog tastera miša može se izvršiti i onda kada (usled čestog korišćenja) otkaže levi taster miša.

U polju Double click speed može se podesiti razmak izmeñu dva klika koji će se registrovati kao dvostruki klik i isto podešavanje testirati, tako što se na sličicu u polju Test Area izvrši dvostruki klik. Svaki korektno izvedeni dvostruki klik uzrokovaće otvaranje ili zatvaranje ikone foldera u Windows XP.

Windows XP ima i opciju Turn on ClickLock kojom se odvlačenje ikona sa jednog mesta na drugo može vršiti i tako što se jednim klikom markira ikona koja se odvlači i nakon toga se, drugim klikom, ikona ostavi na željenu lokaciju (nije potrebno držati pritisnut levi taster miša za vreme odvlačenja ikone).

Na kartici Pointers postavlja se izgled pokazivačke strelice miša u različitim operacijama. Izbor se vrši jednostavno klikom na željenu operaciju i klikom na dugme Browse, pa pronalaženjem željenog izgleda pokazivača.

Izborom kartice Motion otvara se prozor sa slike 4.27. Opcija Pointer speed služi za podešavanje brzine kojom se pokazivač miša kreće po ekranu (kako reaguje na pomeranje miša po podlozi). Pomeranjem pokazivača prema Slow ili Fast usporava se ili ubrzava reagovanje pokazivača miša na pokrete miša po podlozi. Opcija Pointer trail omogućava izbor opcije za ostavljanje "repova" iza pokazivača miša. Ova opcija je samo u početku interesantna, inače, za ozbiljniji rad se ona ne uključuje, jer mnoštvo pokazivača miša zbunjuje korisnika prilikom rada. Pomenute opcije se u Windows XP nalaze na kartici Pointer options. Može se


76

postaviti i da se pokazivač miša automatski postavi na Default dugme u prozoru, kao i da se pokaže gde je pokazivač miša pritiskom na taster Ctrl.

Windows XP ima i karticu Wheel sa opcijama za podešavanje scroll tastera ("točkića") na mišu - podešavanje njegove preciznosti, kao i karticu Hardware gde se može menjati driver za miša.

Klikom na OK prihvataju se izvršena podešavanja.

4.10.10. Inicijalizacija (formatiranje) diskete Većina disketa je inicijalno pripremljena za rad na personalnim računarima.

Meñutim, ukoliko disketa nije uopšte pripremljena za rad ili, ukoliko se želi trajno brisanje podataka sa nje i ponovna priprema za rad, potrebno je obaviti postupak inicijalizacije diskete za rad (formatiranje).

Ovo se postiže tako što se otvori prozor My Computer i klikne desnim taterom miša na ime disketne jedinice u kojoj se nalazi disketa za inicijalizaciju (A: ili B:). Sa liste opcija koja se otvara, bira se opcija Format a slika 4.28 izgled prozora u Windows XP okruženju.

U polju Capacity naveden je kapacitet diskete koja se inicijalizuje (1.44 MB). Grupa opcija Format type služi da se navede način formatiranja: brzo (Quick (erase)) - koje samo briše sadržaj diskete i potpuno (Full).

Opcijom Copy system files only vrši se kopiranje sistemskih fajlova na disketu, odnosno pravi se sistemska ili butabilna disketa (kajom se može podići sistem), a da se ne obriše njen sadržaj. Ispod ove grupe opcija nalazi se grupa sa ostalim opcijama (Other options), gde se može uneti naziv diskete (Label) ili izabrati opcija No label (bez naziva).

U Windows XP se opcijom Create an MS-DOS startup disk zadaje opcija za pravljenje MS-DOS sistemske diskete.

Može se zahtevati izveštaj nakon inicijalizacije, u kome se navede podatak o veličini slobodnog prostora diskete (u bajtovima) i, eventualno, o lošim sektorima diskete, ako ih ima (opcija Display summary njhen finished). Opcijom Copy system files se zadaje kopiranje sistemskih fajlova nakon inicijalizacije diskete.

Slika 4.28: Izgled prozora za formatiranje diskete

Kada se izvrše željena podešavanja, klikom na dugme Start započinje formatiranje diskete. Dugmetom Close prekida se operacija. Treba zapamtiti da se inicijalizacijom nepovratno brišu svi podaci sa diskete.


77

4.10.11. Ureñenje prozora Ukoliko su otvorena dva ili više programa (u svojim prozorima), njihovo

ureñenje se može izvršiti klikom desnim tasterom miša na TaskBar i izborom jedne od opcija Cascade Windows (kojom se prozori reñaju u kaskadu, jedan preko drugog, gde se od svakog prozora vidi naslovna linija), Tile Windows Horizontally (gde se prozori ureñuju tako da se vide u više kolona na ekranu) ili Tile Windows Vertically (gde se prozori podešavaju tako da se vide u više redova na ekranu), slika 4.29.

Slika 4.29: Ureñenje više otvorenih prozora


78

4.11. VIRUSI Virusi su fajlovi male dužine koji se ubaciju u druge fajlove (najčešće

izvršne). Njihova je karakteristika da se, ako postoje u memoriji računara, upisuju na svaki fajl, koji se startuje na računaru, boot sektor diska ili na FAT (File Allocation Table) tabelu rasporeda fajlova (šire se veoma brzo, kao i virusi u stvarnom životu). Aktivnost koju oni izvršavaju može biti bezopasna (ispisivanje neke poruke, sviranje neke melodije), a može biti i katastrofalna (od brisanja podataka na disku ili disketi do, fizičkog uništavanja diska ili diskete). Virusi se aktiviraju, bilo nekom kombinacijom tastera, ili akcija sa tastature (logičke bombe), ili odreñenog datuma u odreñeno vreme (vremenske bombe). S obzirom na to da ovi programi mogu da unište podatke na računaru, potrebno je poznavati ih malo bolje i znati načine sprečavanja ili odbrane od virusa. Ovo posebno dobija na značaju u mrežnom okruženju ili prilikom korišćenja Internet-a, gde je najveće "leglo" virusa. Sprečavanje upisivanja virusa na računar postiže se programima tipa shield (štit). Ovakvi programi se startuju prilikom podizanja sistema i, iz pozadine, prate kakve se diskete koriste na računaru ili "pregledaju" programe sa Interneta koji se koriste. Ukoliko nema virusa, korisnik ne primećuje postojanje programa. Meñutim, ako je disketa (ili program sa Interneta) zaražena, štit prekida rad računara i upozorava da je otkriven virus, pa će, u zavisnosti od podešene opcije, ili dozvoliti dalji rad ili blokirati rad računara. Posle pojave poruke da je disketa zaražena, potrebno je startovati program za čišćenje virusa i očistiti nañeni virus.

Program za pronalaženje (čišćenje) virusa ne može da pronañe (očisti) baš sve viruse koji postoje. Koje će viruse moći da očisti, a koje ne, zavisi od verzije programa - datuma njegovog pisanja. Logično je da program, koji je napisan 2007. godine, ne može da otkrije viruse koji su napisani 2009. godine. Postoji način da se otkrije postojanje virusa (ali ne i tip virusa), bez obzira kada je on napisan. To se radi pomoću programa tipa trap (zamka). Zamke su kratki izvršni programi, koji su, kao takvi, veoma dobri mamci za viruse. Bitno je to da oni moraju da imaju, pre i posle startovanja, istu dužinu, koju korisnik poznaje. Ako se sumnja na virus, startuje se program tipa zamke. Ako mu je nakon izvršavanja promenjena dužina - znači da je u njega upisan virus, jer ništa drugo nije moglo da mu promeni dužinu.

Ukoliko virus ne može da se očisti programima koje korisnik poseduje, jedini način njegovog čišćenja je ili traženje nekog drugog programa za čišćenje od virusa ili formatiranje diskete.

Programi za praćenje i čuvanje bezbednosti sistema omogućavaju zaštitu informacionih resursa od neovlašćenog pristupa ili uništavanja. U ovu grupu možemo svrstati i antivirus programe, koji sprečavaju izvršavanje programa namerno napisanih od strane zlonamernih pojedinaca da bi oštetili računarski sistem (slično virusima u ljudskom organizmu). Najpoznatiji i najpopularniji antivirusni programi su AVG, Avast, Avira, BitDefender, Kaspersky, McAfee, NOD32, Norton Antivirus, Panda, PC-Cillin, Sophos i drugi… (slika 4.30)

Osim virusa, na računare priključene na mrežu računara atakuju i posebni programi koji ne deluju otvoreno sa vidljivim destruktivnim namerama kao virusi, već se naprotiv pritaje i skrivajući svoje postojanje distribuiraju tajne, privatne podatke korisnika (adware i spyware programi), ili se jednostavno nameću sa nekim neželjenim i netraženim sadržajem (spam). Za odbranu od ovakvih napadača najčešće je potrebno koristiti programe koji predstavljaju "odbrambene bedeme" (engl. firewall = zaštitni zid), koji proveravaju bilo koji pristup računaru sa mreže.


79

Najpopularniji firewall program je ZoneAlarm, pre svega njegova besplatna verzija. Firewall se može organizovati i kao posebni mrežni ureñaj (hardver).

Slika 4.30 : Prikaz ikonica najpoznatijih antivirusnih programa

Potpuno pogrešno razmišljanje korisnika računara da, ukoliko ne pristupaju Internetu, su bezbedni od virusa i drugih štetnih programa. Iako je tačno da se oni najčešće i najbrže šire i prenose putem Interneta, njih korisnik može dobiti i razmenom spoljnih memorija – USB Flash drive-a, CD-a, DVD-a i slično sa drugim korisnicima, koji možda i ne znaju da je njihov računar zaražen nekim virusom, pa tako i nehotično mogu zaraziti drugi računar.

Jako bitna stvar je i da se antivirusna baza programa redovno ažurira – update-uje, kako bi antivirusni program uvek imao sveže informacije o novonastalim virusima i efikasno se izborio sa njima. Iako ne postoji potpuno siguran antivirusni program koji 100% može da zaštiti računar od virusa, trojanaca, malicioznog softvera, add-ware-a, ipak treba obavezno na računaru imati instaliran i redovno ažuriran neki od navedenih antivirusnih programa, jer se time povećava pouzdanost rada računara i bezbednost podataka, mada svaki od tih programa pošto su rezidentni (stalno prisutni u pozadini svih procesa kad god je računar uključen) blago usporavaju rad računara.

Kompjuterske tehnologije – praktikum Microsoft Word

80

5. OBRADA TEKSTA NA RAČUNARU – Microsoft Word U radu na personalnim računarima danas veoma važno mesto zauzima i

obrada teksta. Postoji veliki broj programa koji se koriste za obradu teksta (tekst procesora).

Od pojave prvih, linijskih procesora teksta, gde se obrada vršila liniju po liniju, bez mogućnosti vraćanja za ispravke prethodne linije, pa do današnjih najsavremenijih programa za obradu teksta, izmenjali su se različiti programi. Neki od njih su WordStar, Chiwriter i WordPerfect. Ovi programi imali su male zahteve u pogledu radne memorije računara i prostora na disku, ali su zato i njihove mogućnosti za obradu teksta bile u skladu sa njihovim zahtevima - siromašne.

Pojavom Windows-a pojavili su se i bolji programi za obradu teksta, kao što su Ventura Publisher, WordPerfect for Windows, Word for Windows i Microsoft Word. Pomenuti programi nude daleko veći broj operacija i pomoću kojih je moguće veoma kvalitetno urediti tekst.

Jedan od tih programa, kao što je navedeno, je Word for Windows (u daljem tekstu Word).

5.1. MICROSOFT WORD Program Word razvijan je i nadograñivan kroz više verzija i svaka nova

verzija je donosila neke novine u izgledu i mogućnostima programa. Neke od verzija ovog programa su: 1.0, 2.0, 6.0, 7.0, Word 97, Word 2000 i

Word XP, Word 2003, Word 2007 i Word 2010. Verzije koje bi nosile oznaku izmeñu 2.0 i 6.0 ne postoje, već je ovaj veliki korak u numeraciji verzija Word-a napravljen zato što je Microsoft želeo da ukaže na to da je verzija Word-a 6.0 (koja je inače došla odmah posle verzije 2.0, pa je mogla da nosi i oznaku 3.0) po svojim mogućnostima i opcijama za obradu teksta u rangu sa programima za obradu teksta koji su se tada pojavili i nosili oznaku 6.0 (na primer, WordPerfect for Windows ver. 6.0).

Ukratko rečeno, Word je veoma moćan program za obradu teksta koji u sebi integriše brojne mogućnosti za obradu teksta, veliki broj fontova i stilova, brojne grafičke mogućnosti, jednostavan i brz način kreiranja i najtežih tabela, izuzetno kvalitetne mogućnosti pisanja formula i pravljenja grafikona i još mnoge mogućnosti, od kojih će neke biti opisane u ovoj knjizi.

Word se najčešće nalazi u okviru programskog paketa Microsoft Office, u kome se, osim Word-a, nalaze i programi Excel (program za automatska tabelarna izračunavanja i grafikone), Powerpoint (program za prezentacije) i Access (program za kreiranje i rad sa bazama podataka).

5.1.1. Startovanje programa Najčešći način startovanja Word-a je sledećim nizom koraka: Start All

Programs Microsoft Word (slika 5.1).

Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

81

Slika 5.1: Putanja za startovanje programa Microsoft Word

Način pokretanja pojedinih opcija menija Word-a biće, u nastavku ovog praktikuma, navoñen na način na koji je naveden postupak otvaranja Word-a, odnosno preko niza koraka. Na primer, niz koraka Tools Options znači da se prvo otvara meni Tools sa linije menija i sa tog menija bira opcija Options.

Drugi način startovanja je dvostruki klik na ikonu koja je prikazana na slici 5.2 (ukoliko je ikona za Word postavljena kao prečica na Desktop-u ili na paleti Quick Launch).

Slika 5.2: Izgled ikonice programa Microsoft Word

5.1.2. Izgled ekrana Kada se Word startuje, dobija se prozor čiji je izgled prikazan na slici 5.3.

Slika 5.3: Izgled prozora u programu Microsoft Word


82

Na slici se prvo mogu uočiti elementi prozora u okviru Windows-a: naslovna linija (Title bar) u kojoj, kada se Word otvori piše Document1 - Microsoft Word. Imena kao što su Document1, Document2 itd. su imena koja ukazuju da Word-ov fajl (u daljem tekstu dokument) koji se trenutno obraduje još nije snimljen. To ime će se promeniti kada korisnik snimi dokument. Levo od naziva nalazi se dugme kontrolnog menija, a sa desne strane nalaze se dugmad za minimizaciju i maksimizaciju prozora, odnosno za vraćanje prozora na prethodnu veličinu i za zatvaranje prozora.

Ispod naslovne linije nalazi se linija menija (Menu bar) gde se nalaze opcije menija za rad u Word-u (File, Edit...).

Osim ovih elemenata, mogu se uočiti i klizači (sa desne strane i u predzadnjoj liniji ekrana) koji nam omogućavaju kretanje kroz dokument. Upotreba klizača je na isti način kao i u svim ostalim aplikacijama koje rade pod Windows-om.

Ovo su tipični elementi prozora u okviru Windows-a. Ispod navedenih elemenata nalaze se elementi ekrana koji pripadaju Word-u.

Odmah ispod linije menija nalazi se linija u kojoj se nalaze ikone pomoću kojih se mogu izvršavati odreñene operacije u Word-u. Za bolje shvatanje svrhe ikona treba napomenuti da se do operacija koje ikone izvode može doći i korišćenjem menija. Razlog zašto se ove ikone izdvajaju je omogućavanje bržeg izvršavanja operacija koje se najčešće koriste u Word-u.

S obzirom da svi korisnici nemaju iste potrebe za odreñenim operacijama prilikom korišćenja Word-a, ostavljena je mogućnost da korisnik sam uredi ovu liniju - da izbaci ikone koje smatra da mu nisu potrebne, kao i da doda one koje će mu trebati, pri čemu će njegov rad biti jednostavniji i brži.

Na slici 5.4 prikazane su ikone koje se najčešće koriste prilikom rada sa tekstom i njihovo značenje. Način korišćenja ovih ikona biće objašnjen u kasnijim poglavljima ove knjige, onda kada se bude opisivala opcija za koju je ikona namenjena.

Slika 5.4: Prikaz najčešće korišćenih ikona iz standardnog Toolbar-a

Grupa ikona od kojih su neke prikazane na slici 5.4 zove se standardni alati (Standard).

Ispod standardnih alata slede alati za oblikovanje ili formatiranje (Formatting). Često korišćene ikone i njihovo značenje prikazane su na slici 5.5.


83

Slika 5.5: Prikaz najčešće korišćenih ikona iz Toolbar-a za formatiranje

Ispod paleta sa alatima nalaze se lenjiri - horizontalan i vertikalan, pomoću kojih možemo veoma lako da vidimo na kojoj poziciji stranice se nalazi kursor.

Na dnu ekrana nalazi se statusna linija, u kojoj možemo da pratimo odreñene podatke: broj stranice na kojoj se nalazimo, broj stranica našeg dokumenta, liniju i kolonu na kojoj se trenutno nalazimo, vreme i neke sistemske opcije.

5.1.3. Podešavanje opcija programa Pre nego počnemo sa radom u Word-u, potrebno je da se izvrše odreñena

podešavanja, da bi smo ga prilagodili našim potrebama. Mnoga od podešavanja koja će biti objašnjena rade se samo jedanput - prilikom prvog startovanja programa i kasnije se ne menjaju. Razlog zbog kojeg se pomenuta podešavanja trebaju izvršiti je činjenica da je Word najčešće pripremljen za korisnike u Engleskoj ili u Americi, tako da sadrži neka podešavanja koja korisnika najčešće zbunjuju ili mu čak i smetaju.

Bitno je napomenuti da ta početna podešavanja nije obavezno izvršiti, Word će raditi i ako se ona ne izvrše, ali će rad korsniku, a posebno početniku, biti mnogo lakši ako se ona izvrše.

Inicijalno je Word (odnosi se na verzije 2000 i XP) podešen tako da se, prilikom otvaranja neke opcije menija, prikazuju samo najčešće korišćene opcije. Na dnu liste opcija menija nalaze se strelice prema dole (prikazano na slici 6, a strelice o kojima je reč su zaokružene).

Slika 5.6.Otvaranje menija sa najčešće korišćenim opcijama

Postavljanjem pokazivača miša na te strelice i njegovim zadržavanjem na njima, ili klikom, prikazaće se ostale opcije. Da pomenuto podešavanje ne bi

Trebuchet MS


84

zbunjivalo korisnika, potrebno ga je isključiti, tako da se prikazuju sve opcije menija. To se postiže izborom Tools Customize. Otvoriće se prozor koji je prikazan na slici 5.7.

Slika 5.7.Podešavanje prikaza celih menija bez kašnjenja

Na vrhu prikazanog prozora mogu se uočiti nazivi Toolbars, Commands i Options. Svaki od tih naziva treba posmatrati kao naziv kartice neke kartoteke. Kartica se aktivira tako što se klikne na njeno ime, a to koje će opcije biti prikazane na glavnom delu prozora zavisiće od toga koja je kartica aktivirana. Za operaciju prikazivanja svih opcija menija, a ne samo najčešće korišćenih, potrebno je da bude aktivna kartica Options. Na središnjem delu prozora potrebno je uključiti opciju Always Show full menus show (klikom na kvadratić koji se nalazi ispred nje; opcija je uključena ako je kvadratić štikliran).

Sledeći korak je postavljanje ležište stranice da prikaže list papira i granice teksta. To se postiže izborom View Print Layout.

Lenjiri se mogu uključivali i isključivati naizmeničnim izborom opcije View Ruler.

Ukoliko je na lenjirima i u opcijama koje se odnose na dimenzije postavljena kao merna jedinica inč (1" = 2,54cm), promena merne jedinice vrši se izborom Tools Options kartica General. Otvora se prozor koji je prikazan na slici 8.

Od opcija koje se nalaze u ovom meniju, za promenu merne jedinice se koristi opcija Measurement units (merne jedinice).

U podešavanju sa slike 5.8 su izabrani centimetri kao merne jedinice.


85

Slika 5.8: Podešavanje mernih jedinica u Wordu

Izbor neke druge jedinice vrši se klikom na strelicu pored natpisa Centimeters i izborom željene opcije sa liste (inči, tačke, milimetri...).

Prilikom prvog startovanja Word-a uključena je provera ispravnosti otkucanih reci (spelovanje) i provera gramatičke ispravnosti teksta. Naravno, reč je o proveri koje se odnose na engleski jezik.

Ukoliko se tekst ne kuca na engleskom jeziku, onda će gotovo svaka reč koja se otkuca biti podvučena (najčešće crvenom bojom), čime Word označava da je ona pogrešno otkucana.


86

Slika 5.9: Isključivanje opcija za proveru gramatike i spelovanja

Ovo podešavanje, odnosno podvlačenje neispravnih reči vidljivo je na ekranu, ali ne i prilikom štampanja. Isključivanje provere spelovanja i gramatike se vrši tako što se izabere Tools Options kartica Spelling & Grammar i, na prozoru koji se otvori (prikazan je na slici 5.9) isključe sve uključene opcije.

Osim provere spelovanja i gramatike, prilikom čega Word podvlačenjem označava neispravno otkucane reci, prilikom prvog startovanja Word-a uključena je i opcija kojom se automatski vrše ispravke (korekcije) nekih neispravnosti u unetom tekstu (na primer, promena malog slova u veliko na početku rečenice, prepravljanje dva velika slova na početku reči u prvo veliko i drugo malo, zamena jedne reči drugom, pretvaranje malog slova "i" u veliko slovo I i slično).

Osim toga, istim opcijama se vrše i neka automatska podešavanja nad unetim tekstom.


87

Slika 5.10: Prozor za podešavanje opcija automatske ispravke

Prikaz opcija automatske korekcije vrše se izborom Tools Auto Correct. Otvoriće se prozor koji je prikazan na slici 5.10. Na ovom prozoru se mogu uočiti i kartice na kojima se nalaze razne opcije, a nazivi kartica su AutoCorrect, AutoFormat As You Type, AutoText, AutoFormat i SmartTags.

Isključivanje opcija automatske korekcije vrši se tako što se na svim karticama isključe sve opcije (svi kvadratići moraju biti prazni).

Korisnik, po sopstvenoj želji i potrebi može da uključuje i isključuje prikazivanje pomoćnih linija - granica unutar kojih će se kucati tekst.

Te pomoćne granice biće vidljive samo na ekranu, dok se prilikom štampe, one ne štampaju. Preporučuje se da i te pomoćne linije budu uključene, tako da korisnik ima bolju orijentaciju prilikom unosa teksta.

Uključivanje i isključivanje ovih pomoćnih linija - granica teksta vrši na meniju Tools Options kartica View (otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.11). Opcija koju je potrebno uključiti ili isključiti, u zavisnosti od toga šta korisnik želi, je Text Boundaries.


88

Slika 5.11: Prikaz opcija menija za izbor željenih vizuelnih podešavanja

U opisivanju izgleda prozora navedene su i objašnjene ikone sa dve palete alata - Standard i Formatting, odnosno standardni alati i alati za oblikovanje. Nisu te dve palete jedine. Uključivanje i isključivanje ostalih paleta vrši se opcijom View ToolBars (slika 5.12).

U situaciji koja je predstavljena na slici 5.12, s obzirom da se znak potvrde (čekiranja) nalazi ispred naziva prve dve palete, to znači da su one uključene, dok su sve ostale isključene. Paleta se uključuje i isključuje klikom na njeno ime. Ukoliko je ona isključena, jednim klikom će se uključiti i obrnuto.

Slika 5.12: Prikaz uključenih i dostupnih paleta sa alatima


89

Preporuka za korisnike je da budu uključene samo prve dve palete, a ostale pozivati po potrebi, jer višak paleta na ekranu samo može da zbunjuje korisnika i da mu smanji vidljivi deo dokumenta sa kojim radi.

Poslednje podešavanje koje se vrlo često koristi je zumiranje. Zumiranjem se povećava ili samnjuje prikaz lista papira na ekranu. Naravno treba imati u vidu da zumiranje ne znači stvarno povećavanje ili smanjivanje veličine teksta i slika koje smo uneli. Zumiranje se može raditi menijem View Zoom, ali se mnogo češće radi ikonom za zumiranje, čiji je izgled prikazan na slici 5.13.

Slika 5.13. Ikonica za zumiranje dokumenta

Klikom na strelicu pored navedene vrednosti procenta zumiranja (na slici 5.13 je to 100%) otvara se lista, sa koje možemo da izaberemo neku vrednost zumiranja (od 10-500%).

Ukoliko korisnik, na primer, želi da navede neku vrednost zumiranja koja nije navedena na listi, a unutar je pomenutih granica, onda treba kliknuti mišem ne na strelicu iza broja koji predstavlja procenat zumiranja, već u polje gde je napisan broj, odmah iza znaka %. Tasterom BACKSPACE sa tastature potrebno je obrisati ponuñenu vrednost. Nakon toga treba da se otkuca željena vrednost i, opet sa tastature, pritisne taster ENTER.

Slika 5.14: Prikaz palete za zadavanje zadataka (Task Pane)

Prilikom stanovanja Word-a 2003, podešeno je i da se, sa desne strane ekrana, unutar prozora dokumenta sa kojim radimo, otvori paleta za zadavanje zadataka (Task Pane, slika 5.14). Ukoliko korisnik ne želi da ova paleta bude vidljiva prilikom otvaranja Word-a, potrebno je da isključi opciju Show at startup koja se nalazi na dnu ove palete.

Ukoliko je ova paleta potrebna i korisnik želi da je ponovo uključi, to će postići opcijom View Task Pane.

5.2. RAD SA TEKSTOM Radi jednostavnijeg shvatanja rada sa tekstom unosa i formatiranja teksta

u Word-u, pratiće se logiku rada prilikom pisanja nekog teksta na pisaćoj mašini ili ručno.


90

5.2.1. Izbor formata papira Pre početka unosa teksta, potrebno je podesiti parametre papira na kome

će se unositi tekstualni dokument - veličina papira i margine. Kroz pisaću mašinu može se, u zavisnosti od veličine njenog valjka, provući

različita veličina papira. Ono što je, po pitanju veličine papira koji se može uvući u pisaću mašinu veličina valjka mašine, za Word je veličina valjka na štampaču na kome će se vršiti štampanje. Treba imati u vidu da se ograničenje odnosi na sledeće - korisnik može da postavi koju god hoće veličinu papira, ali može da odštampa najviše do veličine papira koji može da prihvati štampač na kome će se dokument štampati.

Za definisanje formata papira potrebno je da se izabere meni File Page Setup. Otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.15. Na tom prozoru mogu se uočiti četiri kartice. Inicijalno je otvorena kartica Margins. S obzirom da je prvo najbolje postaviti veličinu papira, potrebno je aktivirati karticu Paper, čiji je izgled prikazan na slici 5.16.

Slika 5.15: Prikaz prozora za definisanje

margina

Slika 5.16: Prikaz prozora za podešavanje veličine papira

Podešavanje veličine papira na kome će se raditi vrši se u polju (listi) Papir Size (veličina papira). Trenutno se u tom polju nalazi vrednost A4 (21 x 29,7 cm) Izbor nekog drugog formata papira vrši se klikom na strelicu koja se nalazi desno od naziva formata papira i izborom, sa liste koja se otvorila, željenog formata papira.

Ispod liste Paper Size su polja u kojima se nalaze podaci o dimenzijama papira. Ukoliko korisnik želi neku nestandardnu veličinu papira, čije dimenzije nisu navedene na listi, te dimenzije može podesiti promenom širine lista papira (opcija Width) i visine lista papira (opcija Height). To se vrši klikom na strelicu gore (dole), čime se povećava (smanjuje) navedena dimenzija. U tom slučaju će se na listi Paper Size nalaziti naziv nekog drugog formata kome odgovaraju podešene dimenzije stranice ili, ako one ne odgovaraju nijednom formatu, stajaće naziv Custom Size (veličina koju definiše korisnik).

U sredini menija na slici 5.15 nalazi se polje koje se zove Orientation kojim se može postaviti orjentacija papira. Reč je o tome da se može pisati na uspravnom


91

listu papira (Portrait) ili na položenom listu papira (Landscape). Izbor željene opcije postiže se tako što se mišem klikne na orijentaciju lista papira kakvu korisnik želi.

Na dnu prozora koji je prikazan na slici 5.15 nalazi se polje koje se zove Preview i koje korisnik ne menja direktno već preko podešavanja drugih opcija. Naime, to polje pokazuje kako se izvršene promene odražavaju na stranicu dokumenta - dakle, to je uzorak podešene stranice.

Ispod polja Preview nalazi se polje koje se zove Apply To, u kome, na slici 5.15, piše Whole Document. Pomoću ovog polja može se izabrati deo dokumenta na koji se odnose podešavanja. Vrednost Whole Document znači da se postavljena podešavanje papira odnose na ceo dokument - dakle, da će sve stranice u dokumentu biti podjednake i izgledati kao ona koja je data u Preview-u. Naravno, može se ukazati potreba da nekoliko stranica u dokumentu bude A4 formata, pa onda da u tom istom dokumentu bude par stranica A3 formata, pa opet nekoliko stranica A4 formata i slično. To se u Word-u vrši klikom na strelicu koja se nalazi desno od teksta Whole Document i izborom jedne od ponuñenih opcija na listi. Najčešće se bira opcija This Point Forward, što znači da je do mesta gde se nalazi kursor važilo prethodno podešavanje, a od mesta na kome se nalazi kursor pa nadalje (do kraja ili do sledećeg podešavanja) važi novo podešavanje papira.

Nakon podešavanja veličine papira prelazi se na podešavanje margina. Margina je prostor izmeñu ivica papira i granice od koje se piše tekst - dakle, to je onaj prazan prostor od ivice lista do granice teksta u kome se ništa ne piše. Za podešavanje margina, na prozoru Page Setup aktivira se kartica Margins. Prikazaće se opcije sa slike 5.15.

Pre nego što se počne sa objašnjenjem opcija za podešavanje margina, bitno je reći nešto o opciji Mirror Margins koja se nalazi kada se izabere iz opcije Pages Multiple Pages sa padajućeg menija umesto Normal, opcija Mirror Margins. Ova opcija služi da se definišu margine "kao u ogledalu", što se koristi kod dvostranog štampanja, kada je potrebno da spoljašnje margine budu jedne dimenzije, a unutrašnje margine druge dimenzije. Ako je ova opcija uključena, u polju Preview prikazaće se dve stranice, a na listi dostupnih margina nalaziće se, izmeñu ostalih, i opcije Inside i Outside. Ukoliko pomenuta opcija nije uključena (situacija sa slike 5.15) u polju Preview prikazana je samo jedna stranica, a na listi dostupnih margina nalaze se opcije Left i Right.

Za dokument se može podesiti gornja, donja, leva ili desna margina. Promenom broja (pomoću strelica nagore ili nadole) koji se nalazi u polju koje se zove Top (gornja), Bottom (donja), Left (leva, a u slučaju da je uključeno Mirror Margins - Inside (unutrašnja)) i Right (desna, a u slučaju da je uključeno Mirror Margins Outside (spoljašnja)), menja se i dimenzija odgovarajuće margine, a sve te promene prate se u polju Preview. Polje koje se zove Gutter služi da se unese prostor od leve ivice papira koji služi kasnije recimo za koričenje - dakle, opet je reč o prostoru u kome ne može da se nalazi tekst. Ovo polje je najbolje ne menjati ili ukoliko ga koristite, imajte na umu da će ta vrednost biti sabrana sa vrednošću koju ste odredili za levu marginu.

U kartici Layout, nalazi se i polje koje se zove From Edge i u kome se definiše koliko su Header (zaglavlje) i Footer (podnožje), o kojima će biti reci nešto kasnije, udaljeni od gornje odnosno od donje ivice papira, što je prikazano na slici 5.17.


92

Slika 5.17 Podešavanje udaljenosti zaglavlja i podnožja dokumenta

Bez obzira na to koja je kartica aktivirana, mogu se uočiti tri dugmeta OK, Cancel i Default. Kada se izvrše željena podešavanja, ona će biti zapamćena klikom na dugme OK. Ukoliko se ne želi pamćenje podešavanja, onda je potrebno kliknuti na dugme Cancel. Specifično je dugme koje se zove Default (standardno). Ukoliko korisnik želi da podešavanja stranice i margina budu standardna za svaki novi dokument koji se otvori, onda je potrebno kliknuti na dugme Default. Klikom na to dugme otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.18.

Slika 5.18 Podešavanje standardnih vrednosti za parametre stranice

Ovim prozorom Word postavlja pitanje da li korisnik želi da promeni parametre koji su do sada bili standardni. Klikom na dugme Yes prihvataju se, a na dugme No odbijaju promene parametara.

5.2.2. Unos teksta Nakon definisanja parametra lista papira na kome se unosi dokument,

prelazi se na definisanje izgleda paragrafa (pasusa). Pod pasusom se podrazumeva deo teksta izmeñu dva pritiska na taster Enter. Za ta podešavanja koristi se meni Format Paragraph, čijim se izborom otvara dijalog prozor kao na slici 5.19.


93

Slika 5. 19: Prozor sa opcijama za podešavanje paragrafa (pasusa)

Najčešće se koristi kartica Indents and Spacing, koja omogućava podešavanje opcija za pasuse u dokumentu. Na ovoj kartici, opcija Preview ima značenje koje je ranije već pomenuto.

Polje Alignment služi za odreñivanje ravnanja u dokumentu. Klikom na strelicu otvara se lista sa opcijama Left (levo ravnanje - leva ivica teksta je poravnata, a desna nije, ova opcija je jedina moguća na pisaćoj mašini), Centered (tekst je centriran izmeñu leve i desne margine), Right (desno ravnanje, desna ivica teksta je poravnata, a leva nije) i Justified (tekst je poravnat i po levoj i po desnoj ivici - ova se opcija najčešće koristi).

S obzirom da se ravnanje paragrafa vrlo često koristi, na paleti sa ikonama za formatiranje nalaze se ikone za pomenuta četiri načina ravnanja:

- levo ravnanje teksta

- centriranje teksta

- desno ravnanje teksta

- obostrano ravnanje teksta

Mogu se uočiti i dve grupe opcija - Indentation i Spacing. U grupi opcija

Indentation podešava se razmak teksta od leve margine (Left), razmak teksta od desne margine (Right) i "posebni" efekti koji se odnose na prvu liniju (veličinu uvlačenja prve linije pasusa, zašta se koristi, inače, tabulator) - First Line i uvlačenje svih ostalih linija, sem prve u odnosu na marginu - Hanging. Recimo, ako korisnik želi da podesi da svaki pasus počinje tako što se prva reč u njemu uvuče za 3 cm od leve margine. U tom slučaju se bira, u polju Special, opcija First Line, a u polju By se podesi vrednost 3 cm (pomoću strelica).

Ukoliko korisnik želi da, prilikom nabrajanja ili pisanja pod crticama, redni broj bude odmah na početku linije i izdvojen, a ostatak teksta (koji može da zauzima više redova) bude na 2 cm od leve margine, onda se u polju Special bira opcija Hanging, a u polju By se podešava 2 cm.


94

Grupa opcija Spacing služi za definisanje razmaka izmeñu pasusa. Može se podesiti broj tačaka praznog prostora ispred (Before) i iza (After) pasusa. Klikom na strelice vrši se povećavanje ili smanjivanje veličine tog prostora, u tačkama. Ako korisnik želi da ispred pasusa bude prostor od 2 cm, onda je potrebno da klikne u polje Before, obriše broj koji se tamo nalazi i upiše 2 cm (mora se upisati i jedinica - cm). U grupi opcija Spacing postoji i polje Line Spacing, koje služi za odreñivanje proreda - razmak izmeñu redova u pasusu. Klikom na strelicu ovog polja otvara se lista opcija, gde se može izabrati jedna od ponuñenih opcija. Opcija Single, koja se najčešće koristi, podešava razmak izmeñu redova prema veličini fonta slova. Opcija 1.5 Lines označava da je prored u veličini 1.5 linije. Opcija Double označava prored od dve linije. Opcija At Least odreñuje kolika je najmanja veličina za prored (definiše se u polju At). Prored ne sme da bude manji od ove veličine, a po potrebi, može da bude veći. Opcijom Exactly definiše se striktna veličina proreda (u polju At) i od te veličine prored ne sme da bude ni veći ni manji. Opcijom Multiple može se (u polju At) navesti broj linija proreda koje korisnik želi u svom dokumentu.

Dugmad OK i Cancel imaju značenje koje je već opisano. Dugme Tabs služi za podešavanje tabulacije, odnosno mesta na koje se postavlja kursor kada se pritisne tabulator. Osim dugmeta Tabs, ovo se može postići i menijem Format Tabs, čijim se izborom otvara prozor prikazan na slici 5.20.

Slika 5.20. Podešavanje tabulatora

Kao standardna veličina (Default Tab Stops) data je veličina 1,27 cm, odnosno 0,5 inča. U polju Tab Stop Position unose se željene pozicije postavljanja kursora prilikom pritiska na taster tabulatora.

Grupa opcija Alignment služi da se izabere poravnavanje teksta unutar tabulatora, a grupa opcija Leader služi da definiše kojim se znakom popunjava praznina koja nastaje pritiskom na tabulator. Dugmetom Set se definisana tabulacija postavlja u listu ispod polja Tab Stop Position, dok se dugmetom Clear briše markirana vrednost tabulacije sa liste. Dugme Clear All služi za brisanje svih postavljenih vrednosti tabulacije.

Nakon podešavanja opcija stranice i pasusa može se početi sa unosom teksta. Pre toga, korisnik može da odluči kojim će oblikom slova da piše - da li će to biti ćirilicom ili latinicom i kako će ta slova da izgledaju. Izgled slova, brojeva i simbola, pismo kojim se ona pišu jednim imenom zovu se Font. Osim izbora fonta, korisnik može da izabere i veličinu slova kojom će pisati. Za izbor fonta slova


95

koristi se meni Format Font, čijim se izborom otvara prozor za dijalog kao na slici 5.21.

Slika 5.21: Podešavanje fonta i efekata za ispis teksta

Ovaj prozor ima tri kartice. Na slici 5.21 vide se opcije koje se nalaze na kartici Font. U polju koje se zove Font vide se nazivi fontova. Word, u svom radu vidi i koristi sve one fontove koje koriste i ostale aplikacije pod Windows okruženjem, a instalacija novog fonta vrši se iz Windowsa. Za izbor odreñenog fonta potrebno je da se nañe njegovo ime na listi Font i da se klikne na to ime. Treba imati u vidu da je od samog imena mnogo značajnije to kako neki font izgleda, odnosno kakva su slova u njemu. To se može videti unitar polja Preview.

Radom u Word-u korisnik će sam da uoči kako koji font izgleda i zapamtiće radi kasnije upotrebe, nazive onih fontove koji mu najviše odgovaraju. U polju koje se zove Font Style odreñuje se stil fonta. Ponuñene su opcije Regular (normalan zapis), Italic (iskošena slova), Bold (podebljana slova) i Bold Italic (podebljana i iskošena slova). Klikom na pojedini naziv, od ova četiri ponuñena, vrši se izbor željene opcije. Polje Size služi za izbor veličine slova kojima se piše tekst. Izbor može da napravi bilo klikom na željenu veličinu sa liste ili unosom veličine (ako ona nije na listi) u polje Siže.

U polju Underline bira se način podvlačenja teksta. Ukoliko se radi sa verzijama Word-a koje su novije od verzije 2000, klikom na strelicu se otvara moguć izbor opcija za podvlačenje, prikazan na slici 5.22.

Slika 5.22: Različite mogućnosti podvlačenja teksta


96

Dakle, ponuñene su opcije: None (nema podvlačenja), Words Only (u tekstu se podvlače samo reči a ne i razmak izmeñu njih, što se radi u ostalim opcijama), , a izgled ostalih opcija podvlačenja može se videti u polju Preview.

U polju Font Color može se izabrati boja slova. Izbor se vrši jednostavno tako što se klikne na strelicu i sa liste koja se otvari izabere željena boja.

Grupom opcija Effects mogu se podešavati efekti. Ponuñene su sledeće opcije: Strikethrough (precrtan tekst), Double Strikethrough (tekst precrtan sa dve linije), Superscript (pisanje teksta u eksponentu), Subscript (pisanje teksta u indeksu), Hidden (sakrivanje teksta koji se kuca), Shadow (vidljiva je i "senka" slova), Outline (vidljive su spoljašnje konture slova, unutrašnjost je prazna), Emboss (reljefna slova), Engrave (ugravirana slova), Small Caps ("mala velika slova" - mala slova u tekstu su i dalje manja od prvog slova, ako njima počinje rečenica, ali su pisana kao velika slova - primer, ne piše se slovo "a" nego slovo "A") i All Caps (sve što se kuca, kuca se velikim slovima). Izbor željene opcije vrši se klikom na kvadratić ispred njenog imena. Izgled teksta nakon primene neke od pomenutih opcija uvek se može videti u polju Preview.

Druga kartica - kartica Character Spacing služi za podešavanje samih slova. Njenim izborom dobija se prozor kao na slici 5.23.

Na ovom prozoru se najčešće koriste opcije Spacing i Position. U oba ova polja, na slici 5.23, izabrana je opcija Normal - dakle, nema nikakvih podešavanja. Polje Spacing, koje služi za podešavanje razmaka izmeñu slova u reci, ukoliko se klikne na strelicu, daje listu sa tri opcije: Normal (normalan razmak izmeñu slova, koji diktira veličina fonta slova), Expanded (prošireno - povećan razmak izmeñu slova na veličinu koja se odredi u polju za unos veličine - polje By) i Condensed (sabijeno - smanjen razmak izmeñu slova na veličinu koja se odredi u polju za unos veličine - polje By).

Slika 5.23: Podešavanje razmaka izmeñu slova

Ukoliko je izabrana opcija Normal, i korisnik želi da poveća ili da smanji razmak izmeñu slova, ne mora da bira opcije Expanded ili Condensed sa liste, već je dovoljno da u polju By, u kome tada nema nijedne vrednosti, odmah klikne na strelicu nagore za povećavanje, odnosno na strelicu nadole za smanjivanje razmaka meñu slovima, i sistem će automatski da uključi odgovarajuću opciju (Expanded ili


97

Condensed) Kad god se podešavanjem ovih veličina doñe na veličinu 0, sistem vraća opciju Normal.

Opcija Position služi za odreñivanje pozicije znaka u odnosu na horizontalu. Može se odrediti normalna pozicija (Normal), podignuta - za pisanje u eksponentu (Raised) i spuštena, za pisanje u indeksu (Lowered). U polju By se odreñuje za koliko tačaka je pozicija podignuta ili spuštena.

Dugmad OK, Cancel i Default imaju isto značenje kao u meniju Page Setup. Treća karticu - Animation koristiti se kada je nad odreñenim delom teksta

potrebno postaviti neku animaciju. Ove animacije imaju smisla kada se tekst prezentira, recimo, preko displeja ili video bima, dok se postavljena animacija ne može štampati.

S obzirom na to da se mnoga pomenuta podešavanja vrlo često koriste, na paleti alata za oblikovanje su za ta podešavanja postavljene i ikone (slika 5.24).

- izbor stila

- izbor fonta slova

- izbor veličine slova

- podebljanje slova (bold)

- iskošenje slova (italic)

- podvlačenje slova (underline)

Slika 5.24: Izgled najčešće korišćenih ikonica za obradu teksta

Kada su napravljena sva potrebna podešavanja, prelazi se na unos teksta, korišćenjem tastature.

Prilikom rada, može se napraviti i obrnut redosled operacija - da se prvo unese tekst, a da se nakon toga izvrše sva gore navedena definisanja i ostala podešavanja teksta. To se može izvesti takode primenom gore navedenih operacija, s tim da prethodno mora biti izabran blok - tekst ili deo teksta nad kojim želimo da primenimo operaciju.

5.3. RAD SA BLOKOVIMA Pod blokom se smatra onaj deo dokumenta koji je izabran (selektovan) i

nad kojim se želi da izvršiti neku operaciju.

5.3.1. Kretanje kroz dokument Postoji nekoliko načina kretanja kroz dokumet i postavljanja kursora na

željeno mesto. Kretanje pomoću miša se vrši preko Scroll Bar-ova, koji su sastavni deo

svakog prozora. Ukoliko korisnik ima miš sa NetScroll tasterom (točkićem) kretanje se može vršiti i okretanjem točkica na takvom mišu. Postavljanje kursora na odreñeno mesto vrši se tako što se pokazivač miša dovede na željeno mesti i izvrši levi klik.

Pomoću tastature se kretanje i postavljanje kursora može vršiti na više načina. Najčešće se koriste strelica za pomeranje kursora u smeru koji je nacrtan na strelici. Jedan pritisak na strelicu pomera kursor za jedan znak (karakter) u zadatom smeru. Ukoliko se pritisne i drži pritisnut taster CTRL, svali pritisak na strelicu levo ili desno pomeraće kursor za pojednu reč levo ili desno, dok će pritisak na strelicu gore ili dore pomerati kursor za jedan pasus ispred ili iza tekuće pozicije.


98

Kretanje kroz dokument za stranicu gore ili dole vrši se pomoću tastera PAGE UP i PAGE DOWN (iznad strelica). Taster HOME postavlja kursor na početak, dok taster END postavlja kursor na kraj tekućeg reda. Kombinacija tastera CTRL i HOME postavlja kursor na početak a CTRL i END na kraj celog dokumenta.

5.3.2. Izbor bloka Postoji nekoliko načina da se izvrši izbor odreñenog dela dokumenta. Izbor

se može napraviti upotrebom tastature ili upotrebom miša. Pomoću tastature se izbor dela dokumenta vrši tako što se prvo kursor

postavi na mesto odakle se počinje izbor i, uz pritisnut taster SHIFT, koriste strelice da bi se došlo do mesta gde se završava izbor. Ukoliko se uz pritisnut taster SHIFT pritisne na taster HOME (ili END) onda će se izabrati deo tekuće linije od trenutne pozicije kursora do početka (ili kraja) reda. Uz pritisnut taster SHIFT mogu se koristiti i tasteri PAGE UP i PAGE DOWN. Dakle, ukoliko je pritisnut SHIFT, mogu se koristiti sve kombinacije tastera za kretanje kursora, samo što se u tom slučaju, osim pomeranja kursora vrši i izbor odgovarajućeg dela dokumenta. Izabrani (selektovani) deo teksta se razlikuje od ostatka jer je invertovan (ako je tekst pisan crnom bojom na beloj pozadini, onda je izabrani deo teksta pisan belom bojom na crnoj pozadini).

Poništavanje izbora se vrši tako što se pusti taster SHIFT i pritisne, recimo, neki od tastera sa strelicama (ne srne se pritiskati nijedan taster sa slovima, brojevima i slično).

Za selekciju dela dokumenta pomoću miša postoji nekoliko načina. Najprostiji način izbora nekog dela teksta, od jednog karaktera do drugog

(nije bitno na kolikoj se oni udaljenosti nalaze - bez obzira da li se želi izabrati samo jedno slovo ili nekoliko stranica), vrši se tako što se postavi pokazivač miša ispred onog znaka odakle se želi da počne selektovanje, pritisne levi taster miša i, držeći pritisnut levi taster miša, doñe pokazivačem miša iza onog slova dokle se vrši izbor. Kada se doñe do željenog mesta, pusti se levi taster miša. Izabrani deo teksta se i u ovom slučaju razlikuje od ostatka po tome što je invertovan. Word za početnike

Ukoliko je potrebno izaberati samo jednu reč u dokumentu, to se brže izvodi tako što se postavi pokazivač miša bilo gde unutar te reci i izvede dvostruki klik. Ukoliko u toj reci nema YU slova, onda će ona biti cela izabrana.

Za izbor celog jednog pasusa (paragrafa) potrebno je postaviti pokazivač miša bilo gde unutar tog pasusa i izvesti trostruki klik mišem.

Ako se želi izbor samo jednog reda dokumenta, onda se pokazivač miša postavlja u levu marginu ispred reda koji se bira (tako da se pokazivač miša promeni iz vertikalne linije u strelicu koja pokazuje u desnu stranu) i klikne jedanput na levi taster miša.

Izbor više linija dokumenta vrši se tako što se izabere, na način opisan u prethodnom pasusu, prva linija od onih koje se žele izabrati, zatim se strelica miša postavi ispred poslednje linije koja se bira i, uz pritisnut taster SHIFT, klikne na levi taster miša. Ista operacija se može postići tako što se strelica miša postavi ispred prvog reda koji se bira i, uz pritisnut levi taster miša, odvuče do poslednjeg reda koji se bira.

Na kraju, izbor celog dokumenta vrši se tako što se postavi strelica miša bilo gde u prostor leve margine i, uz pritisnut taster CTRL, klikne na levi taster miša.


99

Poništavanje selekcije pomoću miša vrši se ili na način koji je opisan pomoću tastature ili pritiskom na levi taster miša bilo gde unutar dokumenta (ne u marginama).

5.3.3. Operacije nad izabranim blokom

Brisanje i zamena bloka Izabrani blok se briše pritiskom na taster DELETE. Ukoliko se, dok je deo

teksta markiran, počne kucanje novog teksta, onda je reč o zameni bloka - markirani deo se briše i počinje se unos novog teksta.

Formatiranje bloka Nad izabranim blokom mogu da se primene sva ranije opisana formatiranja

- fonta, paragrafa i tabulatora, na potpuno isti način koji je ranije opisan. Ovim se omogućava da korisnik prvo unese tekst koji želi bez ikakvih formatiranja pre unosa i da onda izvrši potrebna formatiranja nad njim, koristeći blokove.

Kopiranje bloka Kopiranje bloka je operacija koja može često da zatreba i kojom korisnik

sebimože da uštedi dosta vremena, ukoliko u dokumentu ima delova koji se ponavljaju ili koji se meñusobno malo razlikuju.

Jedan od načina da se izvrši kopiranje je izbor menija Edit → Copy. Na taj način se izabrani blok upisuje u privremenu memoriju Windows-a - (Clipboard). Nakon toga se (mišem ili strelicama) postavi kursor na mesto gde treba da se postavi kopija i bira se meni Edit →Paste, kojom se sadržaj Clipboard-a ubacuje na poziciju kursora. Umesto menija Edit → Copy, može se upotrebiti ikona za kopiranje (slika 4) ili pritisak na tastere CTRL i C. Opciju Edit →Paste menja ikona za pozivanje sadržaja Clipbord-a (slika 4) ili kombinacija tastera CTRL i V.

Jednom unet sadržaj u Clipboard može se opcijom Paste uneti u dokument onoliko puta koliko korisnik to želi. U verziji Word 97 se sadržaj Clipbord-a menja novim kopiranjem. Word 2000 omogućava korisniku da Clipboard napuni sa 12 a Word XP i 2003 sa 24 sadržaja. U Word-u 2000 se sadržaj Clipboard-a može otvoriti za korišćenje menijem View → Toolbars → Clipboard. Otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.25.

Svaka pozicija na prozoru sa slike 5.25 predstavlja jedan kopirani sadržaj. Ukoliko korisnik želi da vidi preciznije šta se nalazi na poziciji, dovoljno je samo da postavi strelicu miša na željenu poziciju da bi se prikazalo objašnjenje - sadržaj pozicije. Ikonom Paste Ali moguće je uneti u dokument sve pozicije u Clipboard-u, dok se sledećom ikonom na paleti briše kompletan sadržaj Clipboard-a.


100

Slika 5.25. Prikaz ClipBoard-a

Za prikazivanje sadržaja Clopboard-a u Word-u XP i novijim koristi se meni Edit → Office Clipboard.

Na prozoru sa slike 5.25 može se videti da su sve pozicije Clipboard-a izlistane i prikazan im je sadržaj. Odreñena pozicija može se uneti u dokument tako što se klikne na nju. Postavljanjem na poziciju pojavljuje se strelica za otvaranje liste opcija. Klikom na tu strelicu i izborom opcije Delete može se obrisati sadržaj odreñene pozicije Clipboard-a.

Ukoliko se koripanjem premaši broj dozvoljenih pozicija, korisniku se prikazuje obaveštenje o tome i taj sadržaj se ne unosi u Clipboard.

Premeštanje bloka Premeštanje bloka se od kopiranja razlikuje samo po tome što prilikom

kopiranja markirani deo teksta (koji je kopiran) ostaje na svom mestu (ne briše se) dok se prilikom isecanja on briše sa mesta gde se nalazio. I samo korišćenje opcije za isecanje isto je kao i opcije za kopiranje.

Isecanje se može izvesti preko menija Edit Cut, ikone za isecanje (slika 5.4) ili kombinacije tastera CTRL i X. Isečeni sadržaj takoñe se smešta u Clipboard, odakle se poziva na način opisan u prethodnom poglavlju.

Nalaženje niza znakova Za pronalaženje traženog teksta u dokumentu koristi se meni Edit Find,

čijim se izborom otvara dijalog prozor kao na slici 5.27, u koji korisnik unosi potrebne parametre i opcije pretraživanja.


101

Slika 5.27: Prozor sa podešavanjem opcija za pronalaženje teksta

Da bi se otvorio prozor koji je prikazan na slici 5.27 potrebno je kliknuti na dugme More (dodaje se i donja polovina prozora), dok se klikom na dugme Less sakriva donja polovina prozora.

U polju Find What unosi se niz znakova koji se traži. Polje Search nudi mogućnost izbora dela dokumenta koji se pretražuje. Moguće su vrednosti All (pretraživanje celog dokumenta), Up (pretraživanje od kursora naviše - prema početku) i Down (pretraživanje od kursora naniže - prema kraju dokumenta).

U ovom meniju su zanimljive i opcije Match Case i Match Whole Words Only. Opcijom Match Case, ukoliko je uključena nalaze se samo one pojave željenog niza znakova koje odgovaraju, po velikim i malim slovima, nizu koji je unet u polje Find What. Na primer, ako se u polje Find what unese reč WORD i uključi opcija Match Case, onda sistem traži sva pojavljivanja reci WORD gde je ona napisana velikim slovima, dok se ostali načini pojavljivanja ne registruju. Opcija Match Whole Words Only znači traženje samo celih reči. Dakle, ako je traženi niz znakova dan, onda će se registrovati - pronaći samo reč dan, a ne i pojava niza dan u reci danas ili nenadano i slično.

Dugmetom Find Next zadaje se početak traženja i svako novo traženje unetog niza znakova.

Dugme Format omogućava formatiranje niza znakova koji se traži. Na primer, može se zadati traženje neke reči, ali tako da su joj slova veličine 14 tačaka, podebljana ili podvučena i si. Preko dugmeta Format i u njemu opcije Font, Paragraph i sl. se zadaju željeni parametri reči koja se traži. Dugme Special se koristi kada se želi naći neki specijalni znak (Enter, tabulator, crtica, zvezdica i slično). Ukoliko je ranije bilo navedeno neko formatiranje, onda je dostupno i dugme No Formating, kojim se sva prethodna formatiranja poništavaju.

5.3.4. Zamena niza znakova Zamena niza znakova predstavlja operaciju kojom korisnik može da zameni

pojavljivanje jednog niza znakova drugim. Ova opcija se poziva izborom menija Edit Replace u njemu, koja otvara dijalog prozor kao na slici 28.


102

Slika 5.28: Prozor sa podešavanjem opcija za zamenu teksta

Niz znakova koji se traži unosi se i podešava na isti način kako je opisano u prethodnom poglavlju u polju Find what. U polje Replace With unosi se novi niz znakova - sa kojim se menja niz znakova iz polja Find what. Dugmetom Replace se zadaje zamena samo jedne, trenutno pronañene pojave niza znakova iz polja Find what, dok se dugmetom Replace All zadaje zamena svih pojavljivanja niza znakova iz polja Find What u dokumentu.

Sva ostala dugmad na prozoru koji je prikazan na slici 5.28 imaju isto značenje kao i kod pretraživanja.

5.3.5. Poništavanje prethodne operacije Poništavanje izvršene operacije vrši se izborom menija Edit Undo, koja

je prva na listi. Poništavanje prethodne operacije može se izvesti pritiskom na tastere CTRL i Z ili pritiskom na ikonu za poništavanje prethodne operacije (slika 5.4). Word dozvoljava da se ponovi ne samo prethodna, već i nekoliko prethodnih operacija.

5.3.6. Ponavljanje prethodne operacije Suprotno poništavanju prethodne operacije, Word dozvoljava i da se ponovi

prethodna operacija. Ovo se izvodi izborom menija Edit Repeat, koja je druga na listi. Za ovu opciju važe sva objašnjenja koja su data za opciju poništavanja prethodne operacije. Pomoću tastature se ova opcija bira pritiskom na tastere CTRL i Y ili na funkcijski taster F4, dok se ova opcija može izvršiti i pritiskom na ikonu za ponavljanje prethodne operacije (slika 5.4).

5.4. OTVARANJE I SNIMANJE DOKUMENTA

5.4.1. Početak pisanja novog dokumenta Za početak pisanja novog dokumenta - otvaranje praznog lista papira

potrebno je da se izabere meni File New i, nakon toga, klikne na dugme OK. Drugi način za otvaranje praznog lista papira je se klikne na ikonu za

otvaranje novog dokumenta (slika 5.4).


103

5.4.2. Otvaranje snimljenog dokumenta Za otvaranje dokumenta koji je ranije urañen i snimljen na neki ureñaj

sekundarne memorije potrebno je da se izabere meni File Open. Isti efekat se postiže i klikom na ikonu za otvaranje dokumenta sa slike 5.4. Na jedan ili na drugi način dobija se dijalog prozor prikazan na slici 5.29.

Slika 5.29: Prikaz prozora za otvaranje željenog dokumenta

Da bi se na listi dokumenata (na radnom delu prozora sa slike 5.29) prikazalo ime dokumenta koji korisnik želi da otvori, potrebno je da se, u polju Look In, postavi putanja do dokumenta - da se doñe do lokacije na kojoj je snimljen dokument. Kada se izabere željena lokacija, jednim klikom na ikonu ispred naziva dokumenta koji se želi otvoriti on se markira i otvara se klikom na dugme Open. Otvaranje se može izvršiti i dvostrukim klikom na ikonu ispred imena dokumenta.

5.4.3. Snimanje dokumenta Za snimanje dokumenta na ureñaj sekundarne memorije (na koji je moguće

izvršiti snimanje) koristi se meni File Save (ukoliko se dokument snima pod istim imenom) ili opcija Save As (ukoliko se dokumentu želi dati neko drugo ime u odnosu na ono koje on već ima).


104

Slika 5.30: Prikaz prozora za davanje imena i snimanje dokumenta na željenoj lokaciji

Ako dokument ima ime i izabere se opcija Save (ili ikona za snimanje dokumenta sa slike 5.4), neće se otvarati nikakav dijalog prozor, već će dokument biti snimljen pod istim imenom - zapamtiće se promene na njemu.

Meñutim, ako dokumentu još nije dato ime ili, ako mu je dato ime, a korisnik želi da dokument snimi pod nekim drugim imenom, izborom opcije Save As... , otvoriće se dijalog prozor sa slike 5.30.

Pri snimanju dokumenta potrebno je dati ime dokumentu u polju File Name i odrediti mesto gde se dokument snima navoñenjem putanje u polju Save In.

Dugme Tools Options Security omogućava podešavanje nekih opcija za snimanje dokumenata. Klikom na to dugme otvara se prozor sa slike 5.31.

U prozoru sa slike 5.31 može se izvršiti zaštita dokumenta šifrom, tako da neko, ko ne poznaje šifru, ne može da otvori dokument. Za pomenutu zaštitu potrebno je, u polje Password to open uneseti šifru kojom se dokument štiti. Nakon unosa šifre (dok se ona unosi, u polju se prikazuju zvezdice) i klika na OK, otvara se prozor u kome se traži ponovni unos iste šifre iz prethodnog koraka.


105

Slika 5.31: Opcije za zaštitu dokumenta

Kada se unese ispravna šifra, korisnik se vraća na dijalog prozor za snimanje dokumenta sa slike 5.30. Klikom na dugme Save vrši se snimanje dokumenta. Ukoliko je, na opisani način, zadata šifra, svaki sledeći put kada se otvori dokument tražiće se šifra kojom je on zaštićen. Ukoliko se ta šifra ne unese, dokument neće biti otvoren. Prilikom davanja šifre, korisnik bi trebalo da vodi računa da ne zaboravi šifru, jer tada ni on neće moći da otvori dokument.

5.5. TABELE Word omogućava da se, na jednostavan način, naprave različite tabele.

5.5.1. Kreiranje tabele Slika 5.32 prikazuje tabelu kroz čiju izradu će biti prikazane najčešće

opcije u radu sa tabelama. Doba R.br. Grad

proleće leto jesen zima Prosek

1. Beograd 21 32 15 -6 15,50 2. Kruševac 23 34 17 -5 17,25 3. Niš 25 35 18 -3 18,75 4. Budva 26 38 20 3 21,75

Slika 5.32: Prikaz tabele na čijem primeru će biti prikazane najčešće operacije

Kreiranje tabele se zadaje izborom menija Table → Insert →Table. Izborom pomenute opcije otvara se prozor sa slike 5.33.


106

Slika 5.33: Izgled prozora za ubacivanje tabele u dokument

Svaka se tabela sastoji iz ćelija (cells) koje su organizovane u kolone (Columns) i redove (Rows). Na prozoru sa slike 5.33 potrebno je navesti broj kolona (Number of Columns) i broj redova (Number of Rows) koliko će imati tabela i, nakon toga, kliknuti na OK.

U tabeli sa slike 5.32 može se izbrojati 6 redova i 7 kolona (ako se broji linijom gde ih ima najviše). Navedeni broj redova i kolona uneće se u odgovarajuća polja na prozoru sa slike 5.33. Klikom dugme OK unosi se tabela sa zadatim brojem redova i kolona.

Širina svih ćelija je inicijalno ista i prilagoñena je ukupno razmaku izmeñu leve i desne margine, a visina svih ćelija je jednaka i prilagoñena je veličini fonta kojim se piše.

Kada se napravi tabela, korisnik može da popuni njen sadržaj a može odmah i da podešava širine kolona i visine redova.

Bitno je napomenuti da se kursor može postaviti u odreñenu ćeliju ili klikom miša na ćeliju ili preko strelica za pomeranje kursora na tastaturi.

5.5.2. Širina kolone i visina reda Širina ćelije se može podesiti direktno u tabeli tako što se strelica miša

postavi se na liniju koja radvaja dve kolone, na kraj one kolone čija se širina menja. Pokazivačka strelica miša se tada menja i dobija izgled koji je prikazan na slici 5.34.

Slika 5.34: Izgled kursora za menjanje širine kolone

Kada se dobije prikazani izgled pokazivača miša, uz priti levi taster, potrebno je pomerati miš u smeru povećanja i smanjenja širine kolone.

Sve što je opisano za podešavanje širine kolona važi i za redova, samo što je pokazivač miša potrebno postaviti na koja razdvaja dva reda.

Širina kolone (i visina reda) može se podešavati i na tačno zadatu dimenziju. Pre opisivanja načina na koji se to radi biće no kako se vrši markiranje odreñenog dela tabele.

Jedna ćelija u tabeli može se izabrati tako što se postavi pokazivač miša na početak željene ćelije i, kada se promeni izgled u strelicu, klikne. Isto se može uraditi i trostrukom klikom bilo gde u ćeliji koja se želi markirati. Ceo red se bira tako što se klikne ispred reda (izvan tabele). Više redova tabele bira se tako što se,


107

uz pritisnut taster miša vuče ispred redova koji se markiraju. Način izbora redova tabele isti je kao i način izbora redova teksta.

Specifičnost je izbor kolone. Za to je potrebno da se pokazivač miša postavi na gornju granicu kolone koja se bira i, kada se dobije izgled pokazivača koji je prikazan na slici 35, klikne. Više kolona se bira tako što se, uz pritisnut levi taster miša prevuče preko kolona koje se biraju.

Slika 5.35: Izgled kursora za obeležavanje (selekciju) kolone

Opciono dugme koje se zove Allow Row to Break Across Pages, ukoliko je izabrano, omogućava da se, ukoliko je reč o većem redu i ako se taj red nañe na prelomu stranice, izvrši "prelamanje reda" • tako da jedan njegov deo ostane na prethodnoj a drugi da bude na sledećoj stranici. Ukoliko je ova opcija isključena, prelomi reda neće biti dozvoljeni, što se najčešće koristi.

Word XP i 2003 za podešavanje širine kolone i visine reda, kao i za definisanje položaja tabele, koriste meni Table Table Properties. Izborom tog menija otvara se prozor sa četiri kartice. Ukoliko je izabrana kartica Column (slika 5.36, levo) može se podešavati širina kolone.

Slika 5.36: Izgled prozora za podešavanje širine kolona i visine reda

Širina kolone navodi se u polju Prefered width a jedinica kojom se ona izražava u polju Measure In. Na kartici Row (slika 5.36 desno), u polju Specify height navodi se visina reda, a u polju Row height to se može izabrati opcija At Least (najmanje, definiše se minimalna visina reda) i Exactly (tačno - fiksira se visina reda na odreñenu vrednost).

Dugme Heading Rows Repeat omogućava da se, ukoliko tabela staje na više stranica, markirani red ponavlja na vrhu tabele na svakoj stranici (kao zaglavlje tabele).

Kartica Table (slika 5.37 levo) omogućava korisniku da u polju Prefered width definiše ukupnu širinu kompletne tabele u jedinici mere koja se navede u polju Measure in. Grupa opcija Alignment omogućava da se definiše položaj tabele na listu papira.


108

Slika 5.37.Kartice za podešavanje cele tabele i posebne ćelije

U grupi opcija Text wrapping može se dozvoliti (Arround) ili zabraniti (None) pisanje teksta oko tabele, ukoliko ona ne zauzima kompletan prostor izmeñu leve i desne margine.

Kartica Cell (slika 5.37 desno) omogućava da se, osim definisanja širine jedne ćelije, odredi način vertikalnog ravnanja teksta u njoj. Klikom na dugme Options otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.38. Na tom prozoru korisnik može da definiše unutrašnje margine jedne ćelije (Top, Bottom, Left i Right). Ukoliko se želi promena unutrašnjih margina, mora se isključiti opcija Same as the whole table.

Slika 5.38: Podešavanje opcija za ćeliju tabele

Opcija Wrap text omogućava da Word automatski širi ćelije kada se unosi tekst u njih. Ukoliko se uključi opcija Fit text, onda će se tekst, kada mu širina preñe širinu kolone, preneti u novi red (menja se visina reda).

5.5.3. Linije za granice tabele i sen čenje Nakon podešavanja dimenzija kolona prelazi se na definisanje izgleda linija

kojima se crtaju granice tabele, odnosno granice izabranih ćelija.


109

Za podešavanje pomenutih linija prvo se markiraju ćelije kojima se menjaju granične linije (na primer, ako se želi promena okvira cele tabele, onda se markira cela tabela) i izabere meni Format Borders and Shading. Izborom ove opcije otvara se prozor sa slike 5.39.

Slika 5.39: Podešavanje linija tabele i senčenja ćelija

Sa slike se može uočiti da ovaj prozor ima tri kartice (Borders -granice, Page Border - granica stranice i Shading - senčenje).

Podešavanje izgleda granice markiranih ćelija vrši se na kartici Borders. Grupa opcija Settings služi da korisnik brzo podešava veći broj graničnih linija ako želi sve da ih skloni (None), da definiše samo spoljašnje okvire markiranih ćelija (Box), sve granice (All), mrežu (Grid) ili da nezavisno pristupa svakoj granici (Custom). Preporučuje se korisniku da po otvaranju ovog menija izabere upravo opciju Custom.

U polju Style, Color i Width bira se izgled, boja i debljina linije kojom se vrši crtanje odreñene granice.

Polje Preview služi da se vidi kako izgledaju trenutno postavljene granice izabranih ćelija i da se izvrši novo podešavanje izabranim stilom, bojom i debljinom linije. Najhitnije je da se uvek ima u vidu šta je izabrano (što se tiče tabele). Linije u polju Preview će, u zavisnosti od tog izbora, imati različito značenje.

Ako je, na primer, izabrana cela tabela, okvirne linije u polju Preview predstavljaju okvirne linije tabele. Vertikalna linija u polju Preview prestavlja vertikalne granice svih kolona u unutrašnjosti tabele, dok horizontalna linija predstavlja izgled svih horizontalnih linija, osim graničnih.

Svaka linija ima svoje dugme (slika 5.40). Jednim klikom na to dugme se izbriše prethodno postavljena linija, a drugim klikom se postavi izabrana linija kao granica.


110

Slika 5.40: Postavljanje i/ili uklanjanje linija u ćelijama tabele

U starijim verzijama Word-a nije moguće definisati dijagonalne granice tabele, dok je u Word-u XP i novijim to moguće.

Senčenje markiranih ćelija vrši se izborom istog menija (Format Borders And Shading) i kartice Shading. Na toj kartici se bira željeni izgled senčenja sa palete boja.

5.5.4. Spajanje i deljenje ćelija Spajanjem ćelija se od dve ili više ćelija pravi jedna. Spajanje se vrši tako

što se markiraju ćelije koje korisnik želi da spoji i izabere meni Table Merge Cells.

Deljenje ćelija je operacija suprotna spajanju. Ono se vrši tako što se klikne na ćeliju koja se želi podeliti i izabere se opcija Table Split Cells. Word će tražiti da se navede na koliko redova i kolona se deli izabrana ćelija.

5.5.5. Dodavanje kolona i redova Ukoliko se želi dodavanje novih kolona ili redova, potrebno je markirati

kolonu (red) ispod ili iznad kojeg se želi dodavanje. Nakon toga se bira meni Table Insert i jedna od sledećih opcija: Columns to the left (dodavanje ispred izabrane kolone), Columns to the right (dodavanje iza izabrane kolone), Rows Above (dodavanje iznad izabranog reda) ili Rows Below (dodavanje ispod izabranog reda).

U svim verzijama se novi red može dodati tako što se postavi kursor na kraj reda ispod kojeg se želi dodavanje i pritisne taster ENTER.

Postavljanjem kursora neposredno ispod tabele i izborom menija Table Insert Rows Above se na kraju tabele može dodati odreñen broj redova. Izborom pomenute opcije otvara se prozor u kome se navodi koliko redova se želi dodati.

5.5.6. Brisanje reda ili kolone Brisanje reda (ili kolone) radi se tako da se markira red (ili kolona) koji se

briše i izabere meni Table Delete, pa onda jedna od opcija: Table (brisanje cele tabele), Rows (brisanje markiranog reda ili redova), Columns (brisanje markirane kolone ili kolona) ili Cells (brisanje markiranih ćelija). Tasterom DELETE sa tastature briše se samo sadržaj markiranih ćelija, a ne i cela ćelija.

5.6. STILOVI Stil je grupa različitih podešavanja nad fontom i paragrafom koja je

snimljena pod nekim imenom. Za rad sa stilovima koristi se meni Format Styles And Formatting...,

čijim se izborom otvara prozor koji je prikazan na slici 5.41.


111

Slika 5.41. Prozor za izbor željenog stila

Sa leve strane prozora nalazi se lista stilova koji su dostupni (Styles). Na pomenutoj listi, na prozoru koji je prikazan slikom 5.41, može se uočiti da je aktivan stil koji se zove Normal. Ispod liste je ponuñena mogućnost (Show) da se izabere koji će se stilovi listati (svi postojeći stilovi, trenutno aktivni stilovi u dokumentu ili stilovi koje je definisao korisnik).

Polja Paragraph preview i Character preview prikazuju kako izgledaju paragraf i slova nakon primenjenih podešavanja nad stilom. U polju Description može da se vidi tekstualni opis podešavanja koja obuhvata izabrani stil.

Dugme Apply služi da se izabrani stil sa liste (stil se bira klikom na njegovo ime) primeni nad markiranim delom teksta ili nad celim paragrafom. Stil se može primeniti i tako što se njegovo ime izabere sa liste stilova na ikoni stilova (paleta sa ikonama za formatiranje, slika 5.5).

Izborom dugmeta Delete briše se izabrani stil sa liste. Dugme New omogućava korisniku da kreira novi stil, a dugme Modify izmenu podešavanja za već postojeći stil.

5.6.1. Kreiranje stila Klikom na dugme New otvara se prozor čiji je izgled prikazan na slici 5.42

(za Word XP i 2003). U polju Name se unosi ime stila. Polje Style Type omogućava da se definiše da li se stil primenjuje nad paragrafom ili samo nad izabranim blokom.


112

Slika 5.42: Izgled prozora za podešavanje parametara novog stila

U polju Preview vidi se kako izgledaju primenjena podešavanja nad paragrafom, a polje Description sadrži tekstualni opis podešavanja. Na dnu liste je ponuñena i opcija Add to Template, koju korisnik potvrñuje ukoliko želi da stil koji kreira bude dostupan u svim ostalim dokumentima (da se vidi na listi stilova). Ukoliko se pomenuta opcija ne aktivira, novi stil biće vidljiv samo iz dokumenta u kome se definiše.

U dnu prozora nalaze se dugmad OK i Cancel, koja služe za potvrdu, odnosno otkazivanje operacije kreiranja novog stila.

Dugme Format nudi izbor opcija za podešavanje stila (font, paragraf, tabulatori, granice izabranog bloka, senčenje ...). Izborom pomenutih opcija otvaraju se prozori koji su već opisani i sa njima se radi na način kako je ranije opisano.

5.6.2. Promena podešavanja postoje ćeg stila Ukoliko korisnik želi da promeni podešavanja nad stilom, nakon izbora

menija Format Style and Formatting, u prozoru koji je prikazan na slici 5.41 potrebno je da klikne na dugme Modify. Otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.42 (potpuno isti kao i za kreiranje novog stila). Sve opcije podešavanja (promene parametara za izabrani stil), iste su kao i kod kreiranja novog stila.

5.6.3. Definisanje stila prema izgledu paragrafa Stil može da se definiše i preko izgleda paragrafa. Naime, ako je korisniku

lakše da podešava parametre (font, paragraf, tabulatori, granice bloka, senčenje ...) direktno na listu papira Word-ovog dokumenta, on može da primeni definiciju stila po izgledu paragrafa.

Prvi korak je da se markira željeni paragraf i da se sa liste stilova (ikona sa slike 5.5) ili preko menija Format Style izabere stil u kome će biti paragraf, odnosno stil čiji se parametri žele promeniti. Ukoliko željeni stil ne postoji, potrebno ga je, na već opisani način kreirati (samo dati ime, bez podešavanja). Nakon toga se, na način koji je opisan, izvrše podešavanja dok se markiranom


113

paragrafu ne da izgled kako korisnik to želi. Kada se izvrše sva željena podešavanja, sa liste stilova (ikona sa slike 5.5) ponovo se izabere stil u kome se taj paragraf nalazi (isto ime).

Bitno je napomenuti da, kada se izvrše promene parametara nekog stila, te promene se automatski vrše nad svim paragrafima koji su u izabranom stilu u celom Word-ovom dokumentu.

5.6.4. Rad sa stilovima u Word-u XP i 2003 Word XP i 2003 takoñe nudi opcije za rad u stilovima koje su iste kao i u

prethodnim verzijama, ali specifičnost je u izgledu prozora preko kojih se vrši izbor opcija za podešavanje parametara stila.

Izborom menija Format Styles and Formatting, sa desne strane dokumenta prikazuju se opcije za rad se stilovima (slika 5.41).

U gornjem delu prozora sa slike 5.41 (Formatting of selected text) vidi se koji je stil primenjen nad paragrafom u kome se trenutno nalazi kursor ili koji je markiran. Lista Pick formatting to apply sadrži spisak stilova koje korisnik može da izabere i da primeni. Tekstualni opis podešavanja stila prikazaće se postavljanjem pokazivača miša na naziv stila.

Novi stil se kreira klikom na dugme New Style. Otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.42.

Značenje pojedinih opcija isto je kao i u ranijim verzijama Word-a, samo što je njihovo mesto na prozoru drugačije. Pojedina podešavanja (font, veličina slova, paragraf ...), koja se često koriste, izvedena su direktno na prozoru (za njih ne mora da se klikne na dugme Format).

Promena parametara stila vrše se na istom prozoru koji je prikazan na slici 5.42. Taj prozor će se dobiti klikom na strelicu pored naziva stila (strelica će biti vidljiva kada se pokazivač miša postavi na ime stila) i izborom opcije Modify sa liste.

5.6.5. Automatsko generisanje sadržaja u dokumentu Vrlo korisna opcija u Wordu je automatsko generisanje sadržaja

dokumenta, naročito kad se rade duži tekstovi poput seminarskih ili diplomskih radova, kao i knjiga.

Da bi uopšte mogli da koristimo ovu opciju neophodno je da smo dokument, ili bar ono što je najvažnije u njemu, naslove i podnaslove kucali primenjujući stilove, kako je opisano.

Dakle, postupak generisanja sadržaja je sledeći: pozicioniramo se kursorom na mesto gde želimo da nam se nañe generisani sadržaj. Obično je to na početku dokumenta, ali može biti i na kraju.

Sledeći korak je da izaberemo opciju InsertReferenceIndex And TablesTable Of Contents, i otvara nam se prozor prikazan na slici 5.43.

Naravno, umesto stilova Heading 1, Heading 2 i td., možemo koristiti naše već definisane stilove, na primer Naslov 1, Naslov2...

Sledeće što je neophodno je da kliknemo na dugme Options, prikazano na slici 5.43 i onda nam se otvara meni prikazan na slici 5.44.

U tom dijaloškom prozoru potrebno je selektovati koji od stilova koji postoje u dokumentu želimo da nam budu vidljivi u sadržaju. Opcijom Outline levels postižemo da podnaslovi budu uvučeni u odnosu na glavne naslove, po hijerarhiji.

Izuzetno je važno i korisno da za prelazak na novu stranicu u dokumentu ne koristimo taster ENTER više puta, već naredbu Insert Break Page Break, kako bi


114

nova stranica zaista uvek počinjala od vrha stranice, čak i ako se u dokumentu vrše izmene – bilo dodavanje ili brisanje delova dokumenta.

Slika 5.43: Automatsko ubacivanje sadržaja u dokument

Ono što je jako korisno je da kada u dokumentu napravimo izmene, dodavanje ili brisanje stranica, već generisani sadržaj ne moramo ponovo kucati pa ni generisati, već je dovoljno kliknuti desnim tasterom miša na generisani sadržaj, a zatim izabrati opciju Update entire table i onda bi ceo sadržaj bio ažuriran i novim sadržajima i numeracijom stranica, prikaz na slici 5.45.

Slika 5.44: Podešavanje opcija vidljivosti stilova u sadržaju

Slika 5.45: Ažuriranje automatskog sadržaja


115

5.7. FORMULE Word, kao svoj sastavni deo, ima i aplikaciju koja se zove Equation Editor -

editor formula. Pomoću ove aplikacije korisnik može da piše formule. Naravno, treba imati u vidu da je ovo samo opcija pisanja formula a ne i njihovog izračunavanja.

Za unos formule potrebno je prvo izabrati meni Insert Object. Prilikom izbora pomenute opcije otvara se lista dostupnih objekata (slika 5.46).

Slika 5.46.Ubacivanje formula u dokument

Sa te liste bira se opcija Microsoft Equation 3.0 i klikne se na dugme OK. Izborom dugmeta OK otvara se editor formula, koji se sastoji iz radnog

polja, palete sa alatima i linije menija. U radnom polju se nalazi kursor i na tom mestu se unosi sadržaj formule.

Pravilo unosa je sledeće: znak koji se može uneti sa tastature se tako i unosi, a ako željenog znaka nema na tastaturi ili se upotrebljava neki poseban znak (razlomak, suma, koren, integral i si.), onda se koristi paleta sa ikonama (njen izgled prikazan je na slici 5.47).

Slika 5.47: Izgled palete sa alatima za formule

Ikone na paleti predstavljaju samo grupe opcija, a klikom na odreñenu ikonu otvara se lista različitih varijanti upotrebe pojedinih znakova ili različitih simbola, sa koje se bira željeni znak.

Pisanje formule se svodi na unos željenog znaka (bez obzira da li se on unosi sa tastature ili se koriste ikone) na adekvatno mesto.

Kada se završi pisanje formule, onda se klikne na levi taster miša u dokument, izvan polja za pisanje formule. Tada se nastavlja rad na dokumentu, gde se nad napisanom formulom mogu vršiti i podešavanja.

Ukoliko je napravljena greška prilikom pisanja formule ili se želi nešto u njoj dopisati, kao i u situaciji kada korisnik slučajno klikne izvan formule a nije je


116

završio, ponovni ulazak u već napisanu formulu može se izvršiti dvostrukim klikom na nju. Dalji rad isti je kao i kada se piše nova formula.

Formula se bira (markira) jednim klikom na nju. Tada se oko formule pojave ručice koje služe za promenu veličine (crne tačke na slici 5.48). Za promenu dimenzije potrebno je postaviti pokazivač miša na neku od tačkica (najbolje u donji desni ugao) i, uz pritisnut levi taster miša, pomerati miš do željene veličine formule.

Slika 5.48: Markiranje formule za promenu dimenzije

5.8. RAD SA GRAFIČKIM OBJEKTIMA U WORDU Iako je Word program za obradu teksta, on nudi neke opcije za crtanje.

Naravno, te opcije nisu onakve kako ih imaju programi za crtanje (recimo Corel Draw). Meñutim, Word omogućava da korisnik unese sliku koja je nacrtana u nekom drugom programu, skenirana ili preuzeta sa Interneta.

5.8.1. Crtanje u Word-u Za crtanje u Word-u, prvo je potrebno uključiti paletu sa alatima za crtanje

(Drawing). Ona se može uključiti izborom menija View Toolbars ili klikom na ikonu za uključivanje pomenute palete, čiji je izgled prikazan na slici 5.4. Izgled palete sa alatima i značenje ikona koje se na njoj nalaze prikazan je na slici 5.49.

Slika 5.49: Paleta sa najčešće korišćenim alatima za crtanje

Objekt (linija, linija sa strelicom, pravougaonik, kvadrat, elipsa, krug, tekstualna kutija) se crta tako što se izabere odgovarajuća ikona sa palete alata.


117

Nakon izbora ikone, postavlja se pokazivač miša na mesto gde će biti početak objekta i, uz pritisnut levi taster miša, odvuče se pokazivač na mesto gde će biti kraj objekta. Za ponovno crtanje objekta potrebno je ponovo izabrati njegovu ikonu i ponoviti postupak.

Svi likovi (objekti), pa i linija, mogu se podešavati. Ulazak u prozor sa opcijama za podešavanje vrši se dvostrukim klikom na nactrani objekt.

Ukoliko se izvede dvostruki klik na nacrtani objekt otvara se prozor čiji je izgled prikazan na slici 5.50 (recimo, ako je izveden dvostruki klik na liniju).

Na kartici Colors and Lines podešava se izgled i boja linije, kao i strelice na njenim krajevima. Lista Style sadrži opcije za pizbor izgleda linije (puna, isprekidana, rane kombinacije crtica i tačkica). Sa liste Color bira se boja linije. Lista opcija Weight služi da se podesi debljina linije u tačkama (pt).

Slika 5.50.Formatiranje crteža u dokumentu u Wordu

U grupi opcija Arrows može se podesiti izgled i smer strelice (polje Begin Style - izgled početka i End Style - izgled kraja). Naravno, objektima koji imaju dve dimenzije (pravougaonik, krug) ne mogu se podešavati strelice, pa ova opcija nije dostupna). Meñutim, za takve objekte (koji imaju zatvorenu površinu) biće dostupna grupa opcija Fill kojom se definiše boja za popunjavanje.

Podešavanja izgleda i boje linije kojom se crta objekt, strelica, kao i efekata popunjavanja objekta mogu se vršiti preko odgovarajućih ikona na paleti sa alatima za crtanje (slika 5.49). Ikone koje služe za odreñivanje boja (linije, slova, popunjavanja) sastoje se iz dugmeta i strelice. Klikom na dugme primeniće se boja koja se nalazi na dugmetu, dok se klikom na strelicu otvara lista sa koje se može izabrati željena boja.

Na kartici Size podešavaju se dimenzije objekta. To se postiže navoñenjem željenih dimenzija u poljima Height (visina), Width (širina) i Rotation (rotacija, ugao objekta). Osim ovog načina, dimenzije objekta se mogu podešavati kao i dimenzije formule - klikom na objekt tako da se pojave ručice za podešavanje veličine i, nakon toga, pomeranje miša uz pritisnut levi taster sve dok se objektu ne postavi željena veličina. Rotacija objekta može se vršiti klikom na objekt


118

(markiranje), zatim izborom dugmeta za slobodnu rotaciju (slika 5.49) i upotrebom dugmadi za rotaciju (zeleni kružići) koji se tada pojavljuju.

Pozicija objekta može se menjati tako što se postavi pokazivač miša na objekt i, uz pritisnut levi taster miša, objekt odvuče na željeno mesto.

Specifičan objekt je tekstualna kutija (Text Box). Ona ima sve osobine po pitanju navedenih podešavanja kao i ostali objekti (najsličnija je pravougaoniku), s tim što se u nju može upisati tekst, koji se kasnije pomera zajedno sa tekstualnom kutijom.

Strelica za markiranje većeg broja objekata koristi se tako što se unutar pravougaonika koji se crta (naravno, nakon klika na strelicu, slika 5.49) obuhvate svi objekti koji se žele izabrati. Kada se izaberu željeni objekti, ovu ikonu je potrebno isključiti za dalji rad. Izbor više objekata može se izvršiti i tako što se klikne na svaki objekt koji se želi izabrati uz pritisnut taster SHIFT.

Kada je na ekranu prisutan veći broj objekata, njima se može definisati redosled. To se postiže izborom jednog objekta i, nakon toga, dugmeta Draw i opcije Order. Sa liste opcija može se odrediti da li se markirani objekt dovodi u prvi plan, tako da se on vidi u celini i da prekriva sve objekte koji su u pozadini (Bring to Front); da se markirani objekt pošalje u pozadinu - vide se svi objekti koji se nalaze ispred njega (Send to Back), i da markirani objekt bude ispred (Bring in Front of Text) ili iza (Send Behind Text) teksta.

Ravnanje više izabranih objekata može se izvršiti izborom dugmeta Draw i jedne od opcija sa liste Align or Distribute.

Kada se izabere više objekata, od njih se može napraviti grupa, tako da se smatraju kao jedan objekt (dugme Draw Group). Ukoliko su objekti ranije grupisani, onda se klikom na dugme Draw Ungroup oni razgrupišu.

Grupa opcija AutoShapes omogućava crtanje automatskih oblika. Svaka opcija sa liste AutoShapes sadrži jedno dugme - jedan objekt, a svaki

od tih objekata crta se na potpuno isti način kako se crta, recimo, linija ili pravougaonik.

Upotrebom ikona za senku i 3-D efekte (slika 5.49) moguće je dodatno podešavati nacrtane objekte.

5.8.2. "Umetni čko" pisanje (WordArt) Nakon izbora ikone za rad sa natpisima ("umetničko" pisanje, WordArt, slika

5.49) otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.51. Na prozoru sa slike 5.51 bira se stil natpisa. Izbor se postiže klikom na

izgled željenog stila.


119

Slika 5.51:Izbor iz galerije WordArt-a

Kada se izabere željeni stil natpisa, otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.52.

Slika 5.52:Izbor iz galerije WordArt-a

Na mestu gde se na slici 5.52 nalazi poruka Your Text Here unosi se natpis koji korisnik želi da prikaže. Liste Font i Size omogućavaju da se izabere font i veličina slova kojom se piše.

Prisutna su dugmad za podebljanje i iskošenje teksta. Kada se izvrše željena podešavanja, potrebno je da se klikne na dugme OK, nakon čega se na ekranu pojavljuje natpis sa porukom koja je zadata u definisanom stilu.

Nad natpisom se dalje, korišćenjem opisanih opcija, mogu vršiti različita podešavanja. Osim toga, otvara se i posebna paleta za rad sa natpisima na kojoj se nalaze dodatne opcije za ureñenje natpisa (razmak izmeñu slova, oblik natpisa, promena teksta, boje i slično).

5.8.3. Unos gotovih slika Ukoliko korisnik želi da u Word-ov dokument unese sliku koja je nacrtana ili

obrañena u nekom drugom programu, potrebno je da postavi kursor na mesto gde


120

želi da se slika ubaci i izabere meni Insert Picture From File. Otvoriće se prozor koji je prikazan na slici 5.53.

Slika 5.53:Ubacivanje slike u dokument iz fajla

Na listi Look in potrebno je postaviti se na lokaciju (folder) na kome se slika nalazi (recimo, lokacija za sličice koje su sastavni deo instalacije Office-a nalaze se na putanji C:\ProgramFiles\Microsoft Office\CIipart\...). Ispod polja Look in biće prikazan spisak fajlova - slika, a sa desne strane prozora prikazaće se izgled slike koja je markirana. Slika se ubacuje tako što se markira i klikne na dugme Insert ili tako što se izvrši dvostruki klik na nju. Kada se slika ubaci u Word-ov dokument, ona takoñe postaje objekt. Klikom na nju otvara se paleta sa alatima Picture (ukoliko se ta paleta ne prikaže, ona se može otvoriti i menijem View Toolbars Picture). Značenje najčešće korišćenih ikona sa palete prikazano je na slici 5.54.

Slika 5.54.Najčešće korišćene ikonice iz palete za rad sa slikama

Promenom moda slike može se definisati da se ne menja mod, odnosno da se ostavi originalan izgled slike (Automatic), da slika bude nacrtana samo upotrebom nijanse sive boje (Grayscale), da slika bude crno - bela (Black & White) ili da se prikaže kao vodeni žig (Watermark).

Isecanje slike radi se na isti način kako i povećanje, odnosno smanjenje slike, s tim što se slici tada ne menjaju dimenzije već se iseca deo slike.


121

5.9. RAD SA GRAFIKONIMA Grafikoni služe za grafičko prikazivanje podataka koji su uneseni u tabele.

Tabela se podacima može popuniti pre zadavanja menija za grafikone (kako je ranije opisano), a može se popuniti i prilikom zadavanja menija za grafikone.

Za unos grafikona u Word-ov dokument zadaje se meni Insert Object i, na listi objekata, Microsoft Graph Chart. Ukoliko su podaci uneti u tabelu pre zadavanja ove opcije, onda je potrebno da se tabela (ili ćelije u kojoj se nalaze vrednosti za grafičko prikazivanje) markiraju. Aktiviranjem menija za rad sa grafikonima otvara se radno polje za grafikon i tabela sa podacima koji se grafički prikazuju. Ukoliko su podaci ranije uneti, tabela će biti popunjena tim podacima, a ako nisu uneti onda će biti ponuñene neke standardne (default) vrednosti. U oba slučaja se podaci u tabeli mogu menjati po želji korisnika. Kada se tabela popuni željenim vrednostima i više nije potrebna, ona može da se zatvori klikom na dugme za zatvaranje. Samo polje za rad sa grafikonom uokvireno je šrafiranom linijom, kao i polje za pisanje formule. Klik miša izvan tog polja znači prestanak rada sa grafikonom i povratak u dokument.

Ukoliko korisnik kasnije želi da unese izmene u grafikon, potrebno je da na grafikon izvrši dvostruki klik. Izgled polja za rad sa grafikonima i tabele sa podacima prikazan je na slici 5.55. Elementi grafikona prikazani su na slici 5.56.

0

20

40

60

80

100

Maj Jun Jul

Milan

Sava

Ana

Slika 5.55: Prikaz unosa podataka i kreiranja grafikona

Slika 5.56: Elementi grafikona


122

Svaki se element može podesiti tako što se na njega postavi pokazivač miša i izvede dvostruki klik.

Ako se, na primer, izvede dvostruki klik na vrednosti u centralnom delu grafikona, i to konkretno na one prikazane tamnijom nijansom, otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.57.

Izborom kartica i opcija na njima može se izvršiti promena boje, linije kojom se crta element, njegov oblik, hoće li se na grafikonu prikazivati i još neke brojčane vrednosti i slično.

Slika 5.57: Opcije za fino oblikovanje izgleda grafikona

Specifično je podešavanje Y ose (ose sa brojčanim vrednostima). Dvostrukim klikom na tu osu otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.58, a na kome se mogu izvršiti dodatna podešavanja same ose za vrednosti, prema željama korisnika.

Slika 5.58: Opcije za oblikovanje osa grafikona


123

Na kartici Patterns može se podešavati stil (Style), boja (Color) i debljina (Weight) linije, kao i da, u polju Thick Mark Type i Thick Mark Labels podešavamo stil i način pisanja glavnih (Major) i pomoćnih (Minor) vrednosti na osi. Na kartici Scale (slika 5.58) nalaze se opcije za podešavanje vrednosti na osi.

U polju Minimum podešava se minimalna vrednost vertikalne ose - odakle se počinje sa prikazivanjem. Polje Maximum definiše maksimalnu vrednost ose. Major Unit je veličina glavne jedinice na grafikonu (prikazuje se dužim crtama), a Minor unit - pomoćne jedinice - kraće crtice. Na ovoj kartici može podesiti i logaritamska skala (Logarithmic Scale) i da se okrene redosled vrednosti (Values in Reverse Order).

Ostale kartice - Font, Number i Alignment služe za podešavanje fonta, formata ispisa broja i poravnavanje ispisa.

Pored grafikona se može uočiti i legenda, koja prikazuje kojom je bojom označen podatak za pojedinu osobu na grafikonu.

Slika 5.59: Prozor za podešavanje skala na grafikonima

Koristeći menije Data Series in Columns i Data Series in Rows može se definisati šta se nalazi na X osi a šta u legendi.

Kod rada sa grafikonima najbitnija je opcija izbora odgovarajućeg načina prikazivanja podataka (kolone, linije, ciklogram i slično). Taj izbor se vrši menijem Chart Chart Type. Izborom ove opcije se otvara prozor sa slike 5.60.

U polju Chart type bira se tip, a u polju Chart sub-type preciznije navodi podtip grafikona.


124

Slika 5.60: Izbor tipa i podtipa garfikona

Sam prikaz može biti dvodimenzionalan ili trodimenzionalan. Na slici 5.61 prikazan je primer trodimenzionalnog grafikona.

Maj

Jun

Jul

Slika 5.61.Prikaz trodimenzionalnog grafikona

Trodimenzionalnim grafikonima može se definisati i izgled trodimenzionalnog pogleda, opcijom Chart 3-D View. Izborom ove opcije otvara se prozor sa slike 5.62.

Pomoću strelica se može podešavati rotacija i nagib prikazanih podataka. Ukoliko je reč o ciklogramu (parčići "pite“) kao sa slike 5.62, jedno pače se može izvući napolje tako što se doñe na željeno parče, jednim klikom markira, a, nakon toga, uz pritisnut levi taster miša, izvuče željeno parče.

Slika 5.62: Dodatna podešavanja 3D garfikona


125

Dodatna podešavanja nad grafikonom (prikaz procenata, brojčanih vrednosti i slično) može se uraditi menijem Chart Chart Options.

5.10. CIRKULARNA PISMA Cirkularna pisma (Mail Merge) je opcija Word-a koja se može primeniti

kada je potrebno napraviti veći broj tekstualnih dokumenata, u kojima je tekst dokumenta isti, uz promenu pojedinih parametara (ime, adresa i sl.). Na primer, u slučaju da se treba poslati čestitka ili pozivnica, na adresu više osoba, pri čemu se tekst čestitke ne menja, već samo pojedini podaci unutar tog teksta (adrese i ime osobe), ili se žele, na primer, napraviti ugovori sa istim tekstom i različitim imenima, onda se koristi opcija cirkularnih pisama.

Prilikom rada sa cirkularnim pismima kreiraju se dva dokumenta. Jedan dokument sadrži tabelu sa podacima koji se unose u pismo. Drugi dokument je sam sadržaj pisma ("kostur"), gde se unosi tekst pisma. Spajanjem teksta sa podacima dolazi se do cirkularnog pisma.

Dakle, prvi korak je da se otvori novi dokument i da se u njemu napravi tabela gde će se, po kolonama, nalaziti svi oni podaci o osobi kojoj se pismo želi uputiti, za sve osobe. Na slici 5.63 prikazan je jedan od mogućih izgleda te tabele.

Ime Prezime Ime1 Adresa Mesto

Bojan Milosavljević Bojane Balkanska 23 Kruševac Marko Savić Marko M. Iliña 144 Kraljevo Boban Trajković Bobane Patrijarha Dimitrija 213 Beograd Mirko Marić Mirko R. Nešića bb Cačak Dejan Pešić Dejane S. Perića 133 Šabac

Slika 5.63: Prikaz tabele sa podacima

Ta tabela se snima na disk, recimo pod imenom PODACI.DOC. Sledeći korak je da se otvori prazan dokument u kome se piše tekst pisma ("kostur" pisma), a na mestima gde će se unositi podaci za osobe kojima se pismo šalje, naznači se da će tu biti spojeni podaci. Mogući izgled teksta pisma prikazan je na slici 5.64. (Ime i prezime osobe) (Adresa) (Mesto) Poštovani gospodine (ime osobe u vokativu), Pozivam Vas da dana 15.01.2011. godine prisustvujete promociji moje nove knjige, koja će biti održana u prostorijama Visoke škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment, Kosančićeva 4, Kruševac. S poštovanjem,

Bratislav Mikarić

Slika 5.64: Izgled cirkularnog pisma

U tekstu sa slike 5.64 mesta gde će se unositi spojeni podaci predstavljena su tekstom u zagradi. Naravno, u konačnim pismima će, na tom mestu će stajati podaci za osobe iz tabele sa podacima (PODACI.DOC). Nakon unosa teksta pisma, bira se meni Tools Letters and Mailings Mail Merge... Izborom ove opcije otvara se dijalog prozor sa slike 5.65a.


126

a)

b)

Slika 5.65: Prvi korak za kreiranje cirkularnih pisama

Na ovom meniju bira se vrsta cirkularnog pisma, odreñuje se šta je dokument sa tekstom i gde se nalaze podaci, vrše se podešavanja nad tekstom i, na kraju, kreiraju se pisma.

Počinje se klikom na dugme Next, čime se otvara lista sa slike 5.65b. U okviru liste sa slike 5.65a bira se željena opcija koja predstavlja oblik

cirkularnog pisma - Letters (pisma), E-mail messages (elektronska pošta), Envelopes (koverte), Labels (nalepnice), ili Directory (katalozi). U primeru koji se opisuje izabrana je opcija za pisma (Letters), a osim toga, često se koristi i opcija za koverte (Envelopes). Nakon izbora opcije Letters, otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.65b, gde se bira da li želimo da dokument kreiramo iz tekućeg u kome smo, ili iz nekog šablona ili iz nekog već postojećeg dokumenta.

Dakle, odreñuje se u kom dokumentu se nalazi tekst pisma. Sa ovog prozora bira se opcija Use the curent document, jer je trenutno otvoreni dokument u stvari dokument sa tekstom pisma. Izborom navedene opcije, prelazimo na treći od 6 koraka u izradi cirkularnog pisma, prikazan na slici 5.66a


127

a)

b)

Slika 5.66.Izbor opcija za rad sa cirkularnim pismima

Nakon odreñivanja glavnog dokumenta, možemo birati da li ćemo podatke koje ubacujemo u glavni dokument koristiti iz već postojećeg fajla (prva, obeležena opcija na lici 5.66a), izabrati kontakte iz programa Outlook ili sada otkucati novu listu primalaca cirkularnog pisma. Pomoću dugmeta Use an existing list, a zatim izborom opcije Browse... vrši se izbor dokumenta u kome se nalaze podaci. U primeru koji se opisuje to je dokument koji je ranije snimljen pod imenom PISMO.DOC.

Nakon izbora dokumenta, Word prikazuje prozor sa slike 5.66b. U glavnom dokumentu (dokumentu sa tekstom pisma) možemo uključiti paletu sa ikonama za rad sa cirkularnim pismima Mail Merge Toolbar.

Sledeći korak je povezivanje - umetanje polja iz tabele podataka na odgovarajuće mesto u glavnom dokumentu.

U pismu čiji je izgled prikazan na slici 5.64, markira se prva linija - (Ime i prezime osobe), uključujući i zagrade. Nakon toga se klikne na dugme Insert Merge Fields iz palete sa alatima za cirkularna pisma. Klikom na pomenuto dugme otvara se lista sa nazivima polja koja se mogu uneti (slika 5.67) - polja iz tabele snimljene pod imenom PODACI.DOC.


128

Slika 5.67: Izbor polja za ubacivanje u glavni dokument

Prvo se izabere polje Ime, pa se napravi jedan razmak i nakon toga, na već opisan način, bira se polje Prezime.

Isti postupak ponavlja se i za sva ostala polja - Adresa, Mesto i Ime osobe u vokativu (polje Ime1 sa liste).

Nakon ovih podešavanja, menja se izgled teksta pisma, koje izgleda kako je prikazano na slici 5.68.

«Ime» «Prezime» «Adresa» «Mesto» Poštovani gospodine «Ime1», Pozivam Vas da dana 15.01.2011. godine prisustvujete promociji moje nove knjige, koja će biti održana u prostorijama Visoke škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment, Kosančićeva 4, Kruševac. S poštovanjem,

Bratislav Mikarić

Slika 5.68: Prikaz cirkularnog pisma sa ubačenim poljima za podatke

Prikaz u obliku «Ime» «Prezime» (umesto znakova » i « mogu se upotrebiti i neki drugi znaci) znači da će se na tom mestu, nakon spajanja, pojaviti stvarni podatak o imenu i prezimenu, iz kolona Ime i Prezime u dokumentu PODACI.DOC.

Kada se izvrši unos spojenih polja, pre nego što se izabere opcija za kreiranje pisama za sve osobe, može se proveriti kako će ta pisma izgledati. Za to je potrebno da se klikne na dugme prikazano na slici 5.69, koje će umesto spojenih polja ubaciti stvarne podatke iz tabele.

Slika 5.69: Igled ikone iz Mail Merge Toolbara koja nam pokazuje kako će pismo izgledati

Klikom na ovo dugme prikazuje se izgled pisma za prvu osobu iz tabele. Izgled za ostale osobe može se videti klikom na strelice (prikazane na slici 5.70), a koje se nalaze na paleti sa ikonama za rad sa cirkularnim pismima.

Slika 5.70: Ikonice kojima se krećemo izmeñu primalaca cirkularnog pisma


129

Unutrašnjim strelicama levo ili desno vrši se pozicioniranje na odreñeni zapis čiji se broj vidi izmeñu tih strelica. Spoljašnje strelice služe za brzo postavljanje na prvi ili zadnji zapis. Tako, na primer, pismo za treću osobu iz primera koji se obrañuje izgleda kako je prikazano na slici 5.71.

«Ime» «Prezime» «Adresa» «Mesto» Poštovani gospodine «Ime1», Pozivam Vas da dana 15.01.2011. godine prisustvujete promociji moje nove knjige, koja će biti održana u prostorijama Visoke škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment, Kosančićeva 4, Kruševac. S poštovanjem,

Bratislav Mikarić

Slika 5.71: Prikaz trećeg zapisa od liste svih primalaca cirkularnog pisma

Kada se ustanovi da je izgled pisma zadovoljavajući, zadaje se opcija za konačno spajanje i kreiranje pisama za sve osobe sa spiska, ili za one koje korisnik želi. To se radi izborom opcije Complete the Merge ikonicom iz palete sa alatima za cirkularna pisma.

Na ovoj paleti alata (Mail Merge Toolbar) može da se odredi gde se vrši povezivanje – da li u novi dokument, da li se šalje na štampu, da li se šalje na e-mail ili na faks (izabrano je Merge To New Document), za koje osobe će se uzeti podaci (izabrano je All - svi, a može se i navesti od kog broja - From, do kog broja - To). Nakon eventualnog postavljanja nekih drugih opcija, potrebno je kliknuti na dugme Merge.

Slika 5.72: Izbor opcija spajanja zapisa

Word će, nakon klika na ovo dugme, povezati glavni dokument sa podacima iz tabele i kreiraće pismo za svaku osobu iz tabele na posebnoj stranici - tako da će novonastali dokument u primeru koji se opisuje imati pet stranica jer su u tabeli podaci za pet osoba.

Dakle, ukupno se radi sa tri dokumenta. Jedan dokument je glavni, i u njemu se nalazi tekst pisma. Bitno je da se pre spajanja taj tekst dotera što je moguće bolje jer, ako se nakon spajanja uoči da nešto nije u redu u tekstu, mora se iz početka pokrenuti opcija za spajanje nakon prepravki nad glavnim dokumentom. Drugi dokument sadrži podake za osobe koji se spajaju i koji se menjaju u pismima. Word generiše treći dokument - pisma za svaku osobu pojedinačno. Taj dokument može da se snimi na disk pod nekim imenom ili da se odštampa. Ako izgled pisama nije zadovoljavajući, onda se zatvara novonastali dokument (bez snimanja) i nastavlja se rad glavnom dokumentu.

Kao dokument u kome se nalaze podaci može poslužiti i Access-ova baza podataka ili upit.


130

5.11. OSTALE OPCIJE

5.11.1. Kolone Kolone (novinske kolone) omogućavaju korisniku da na jednom listu papira

piše tekst u više kolona. Prilikom rada sa kolonama moguće je prvo napraviti i podesiti odgovarajući broj kolona pa unositi tekst ili prvo uneti tekst, markirati ga, pa tada definisati željena podešavanja kolona. Broj kolona i njihov izgled definiše se opcijom menija Format → Columns. Izborom pomenutog menija otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.73.

Slika 5.73: Podešavanje kolona u dokumentu

U polju Presets klikom na jedan od ponuñenih izgleda može se brzo podesiti postavljanje jedne, dve, tri kolone ili dve kolone različite širine. U polju Number of columns definiše se broj kolona. Polja Width and Spacing omogućavaju definisanje širine kolona i razmaka meñu njima. Ukoliko je uključena opcija Equal column width, širina kolona biće jednaka. Isključivanjem pomenute opcije korisnik dobija mogućnost da podesi različitu širinu kolona. Lista Apply to sadrži opcije kojima se definiše da li se definisani broj kolona odnosi na ceo dokument (Whole Document) ili na deo dokumenta iza pozicije kursora, do sledećeg podešavanja (This Point Forward). Ukoliko se klikne na opciju Line Between, Word će izmeñu kolona crtati liniju. Polje Preview prikazuje kako se podešavanja odražavaju na izgled dokumenta.

5.11.2. Istaknuto slovo (Drop Cap) Drop Cap (istaknuto, odbačeno slovo) je opcija isticanja prvog slova u

pasusu. Postiže se na taj način da se prvo slovo pasusa markira (ili postavi kursor bilo gde u željeni pasus) i izabere meni Format → Drop Cap. Izborom ove opcije otvara prozor sa slike 5.74.

U grupi opcija Position bira se pozicija odbačenog slova. Ponuñena je opcija None (nema isticanja), Dropped (slovo je okruženo ostatkom teksta, tekst se može nalaziti ispod slova) ili In Margin (slovo je "izvan margine" - u levoj margini).

U polju Font bira se font odbačenog slova. Polje Lines to Drop definiše koliko redova teksta će, po veličini, obuhvatiti

odbačeno slovo, dok polje Distance From Text definiše udaljenost odbačenog slova od ostatka teksta.


131

Slika 5.74: Podešavanje istaknutog slova - Drop Cap

5.11.3. Zaglavlje i podnožje

Zaglavlje (Header) Zaglavlje je tekst koji se smešta u prostor gornje margine dokumenta,

definiše se na jednom mestu, a (automatski) ponavlja na svim stranicama. Za definiciju zaglavlja potrebno je izabrati meni View → Header and Footer. Izborom ove opcije prelazi se u polje za pisanje zaglavlja (gornja margina) i pojavljuje se paleta sa alatima koji služe za kreiranje zaglavlja i podnožja (slika 5.75).

U zaglavlje se može uneti bilo kakav tekst, tabela, formula, slika - dakle, zaglavlje se može posmatrati kao i ostatak dokumenta. Može se izvršiti i podvlačenje zaglavlja linijom (Format → Borders and Shading).

Slika 5.75:Podešavanje zaglavlja – Header-a

Na slici 5.76 prikazano je značenje najčešće korisćenih ikona sa palete alata za zaglavlja i podnožja.

Slika 5.76: Najčešće korišćene ikone sa palete alata za zaglavlje i podnožje


132

Automatski tekst podrazumeva mogućnost da Word automatski upiše neke parametre (autor teksta, putanja do fajla i naziv fajla i slično). Sve ostale parametre koji se unose (broj strane, ukupan broj strana, datum, vreme) Word unosi i ažurira automatski.

Podnožje (Footer) Da bi se prešlo u kreiranje podnožja, potrebno je, nakon poziva opcije View

→ Header and Footer, sa palete alata kliknuti na ikonu za prelazak na podnožje (slika 5.76).

Prilikom kreiranja podnožja važe ista pravila kao i kod kreiranja zaglavlja. Iz kreiranja zaglavlja i podnožja izlazi se klikom na dugme Close u paleti sa

alatima za zaglavlje i podnožje.

5.11.4. Automatsko ispravljanje teksta Word ima mogućnost automatskog ispravljanja unetog teksta. Ispravke se

mogu podesiti izborom menija Tools → Auto Correct Options (slika 5.77).

Slika 5.77: Podešavanje automatskog ispravljanja teksta

U početnim razmatranjima o programu Word rečeno je da korisnik sve ove opcije isključi, jer ga mogu zbunjivati u radu. Na ovom mestu biće malo više reči o opcijama automatske korekcije koje se najviše koriste, objašnjene opcije koje se kod nas najčešće koriste. Opcija Correct Two INitial Capitals menja dva velika slova na početku reči tako da drugo veliko slovo prepravi u malo (na primer, WOrd u Word i si.). Opcijom Capitalize first letter of sentences zadaje se Word-u da ispravlja mala slova na početku rečenice u velika, dok se opcijom Capitalize names of days zadaje da se imena dana (na engleskom jeziku) pišu velikim slovima.

Opcija Replace text as you type uključuje pravila automatske ispravke reči i daje mogućnost definisanja pravila izmene. Mogu se uočiti dva polja (Replace i With) i lista reči. Pravilo je da se znak ili niz znakova sa leve strane menja znakom ili nizom znakova sa desne strane.

Korisnik, kako je rečeno, ima mogućnost da sam definiše pravila automatske izmene. To se postiže tako što se u polje Replace ukuca niz znakova


133

koji se menja, a u polju With niz znakova kojim se vrši izmena. Nakon toga potrebno je kliknuti na dugme Add čime se pravilo dodaje na listu pravila izmene. Brisanje pravila sa liste vrši se izborom pravila (klik na pravilo) i, nakon toga, klikom na dugme Delete.

5.11.5. Unos simbola Često se dešava da je, prilikom unosa nekog teksta, potrebno uneti znak (ili

znake) koji se ne nalaze na tastaturi ili su deo nekog drugog fonta (Σ, ∏, ≥, ™, Ω, ⇒, α i sl.). To se postiže izborom menija Insert → Symbol, pri čemu se otvara prozor sa slike 5.78.

U polju Font može se izabrati željeni font. Ukoliko korisnik želi da unosi simbole, sa liste se bira naziv Symbol. Zanimljive sličice sadrže fontovi Windings i Webdings sa ove liste. Opcija Normal text sadrži slova u izabranom fontu. Izbor opcije Arial daje mogućnost unosa slova karakterističnih za druge jezike (francuski, nemački, ruski, recimo : Ä,Ô,Ü, ş, Ќ, Ю, щ). Izborom fonta se prikazuje, ispod naziva fonta, lista dostupnih simbola.

Slika 5.78: Unos simbola u dokument

Simbol se u dokument unosi tako što se prvo markira (klikom na njega) i nakon toga se klikne na dugme Insert (ili dvoklikom na simbol). Na taj način se simbol unosi u naš dokument.

5.11.6. Opcija Go To Ukoliko se radi sa dokumentom koji ima više strana, za prelazak na

odreñenu stranu koristi se opcija Go To koja se nalazi u meniju Edit (ili pritisak na taster F5). Izbor ove opcije otvara prozor sa slike 5.79.

Slika 5.79: Prikaz opcije Idi na – Go To


134

U polju Go to what se, za prelazak na odreñenu stranu, postavlja opcija Page. Broj strane na koju se prelazi unosi se u polje Enter page number.

Osim oznake broja strane, u polje Enter page number može da se unese i relativan broj strane. Na primer, ako korisnik želi da se pozicionira na stranu koja je za dve strane ispred one na kojoj se trenutno nalazi, u polje Enter Page Number treba da upiše +2, a ako želi da se vrati tri strane unazad, onda upisuje -3 i sl.

Korisna je i mogućnost da se ide na odreñenu sekciju, liniju, fusnotu, tabelu, jednačinu, objekat i slično.

5.11.7. Navoñenje i nabrajanje (Bullets and Numbering) Word ima mogućnost da automatski upisuje redne brojeve ili crtice, ukoliko

je potrebno da se na taj način označe odreñeni delovi teksta. Ukoliko je korisnik uneo tekst (nabrajanje) onda prvo taj tekst markira pa izabere meni Format → Bullets and Numbering, pri čemu se otvara prozor koji je prikazan na slici 5.80.

Slika 5.80: Izbor opcija za navoñenje

Za automatski unos crtica (ili nekih drugih znakova) bira se kartica Bulleted. Ponuñeno je nekoliko različitih znakova koji se mogu izabrati ispred stavke nabrajanja. Opcija None služi da se uklone crtice ukoliko ih je ranije bilo. Ukoliko korisnik želi da bolje podesi opcije nabrajanja ili da izabere neki drugi znak, potrebno je da klikne na dugme Customize. Otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.81.

Slika 5.81: Prilagoñavanje liste navoñenja


135

Klikom na dugme Bullet otvara se isti prozor koji se otvara i za unos simbola, odakle korisnik, na opisani način, može da izabere željeni znak. Ukoliko je izabrana kartica Numbered, dobija se dijalog prozor koji je prikazan na slici 5.82.

Slika 5.82: Izbor opcija za nabrajanje

Izgled ovog prozora i značenje opcija koje su na njemu prikazane isto je kao i za karticu Bulleted. Ako korisnik ima dve liste koje se nabrajaju i želi da nabrajanje druge liste počne iz početka, potrebno je da aktivira opciju Reset numbering. Ukoliko korisnik nije zadovoljan sa ponuñenim načinima nabrajanja i želi da sam definiše pojedine parametre, potrebno je da na prozoru koji je prikazan slikom 5.82 klikne na dugme Customize. Otvoriće se prozor koji je prikazan na slici 5.83.

Slika 5.83: Prilagoñavanje liste nabrajanja

U polju Number format definiše se izgled broja i koji se znak (ili tekst) nalazi iza broja (u primeru sa slike to je tačka). Klikom na dugme Font ulazi se u meni za izbor fonta broja kojim se vrši nabrajanje. Listama Number position i Text


136

position odreñuje se položaj broja i položaj teksta u odnosu na broj. Polje Start At omogućava korisniku da definiše od kog broja počinje brojanje.

5.11.8. Pregled pre štampanja Pregled pre štampanja postiže se izborom menija File → Print Preview.

Izgled prozora Word-a menja se kako je prikazano na slici 5.84.

Slika 5.84: Prikaz prozora za pregled dokumenta pre štampanja

Pokazivač miša, kada se postavi na list papira, menja izgled u lupu sa znakom plus ili minus u njoj. Ukoliko je u lupi znak plus, klikom na površini stranice se uveličava pogled na 100% i u lupi se pojavljuje minus. Kada se klikne na stranicu dok je u lupi minus, onda se vraća smanjeni prikaz stranice. U pogledu pre štampanja ne mogu da se vrše izmene nad dokumentom.

Iz pogleda pre štampanja izlazi se klikom na dugme Close.

5.11.9. Štampanje Štampanje Word-ovog dokumenta vrši se izborom menija File → Print.

Izbor ove opcije otvara prozor sa slike 5.85. U grupi opcija Printer podešavaju se parametri štampača. U list Name vidi

se na koji štampač se šalje dokument za štampanje. Na listi se vide svi štampači koji su instalisani (ne moraju fizički da budu prisutni) i korisnik može da izabere sa liste željeni štampač. Klikom na dugme Properties otvara se prozor za podešavanje parametara štampača. U polju Number of Copies odreñuje se u koliko se primeraka (kopija) štampa dokument. Grupa opcija Page Range omogućava da se zada štampanje celog dokumenta (All), tekuće strane (Current Page), izabranog dela


137

teksta (Selection) ili odreñenih strana (Pages). U polju Pages navode se strane koje treba odštampati (na primer, 1,4,6-10 znači da će se štampati strana 1, 4 i strane 6, 7, 8, 9 i 10).

Slika 5.85: Podešavanja opcija za štampanje dokumenta

Lista Print služi da se definiše hoće li se, u zadatom rasponu strana štampati sve strane (All pages in range), samo neparne (Odd pages) ili parne (Even pages). Kada se podese željene opcije klikom na dugme OK dokument se šalje na štampanje.

5.11.10. Prečice sa tastature Nekada je korisniku mnogo brže i zgodnije da upotrebi za neku od željenih

opcija kombinaciju tastera sa tastaure, umesto klika mišem na nekoliko menija i opcija iz njih.

Za znatiželjne: tabelarni prikaz većine korisnih opcija u Wordu i Windowsu prikazan je u tabeli :

R.br. Naziv komande Kombinacija posebnih

tastera Taster Meni

1. All Caps Ctrl+Shift+ A 2. Annotation Alt+Ctrl+ M 3. App Maximize Alt+ F10 4. App Restore Alt+ F5 5. Apply Heading1 Alt+Ctrl+ 1 6. Apply Heading2 Alt+Ctrl+ 2 7. Apply Heading3 Alt+Ctrl+ 3 8. Apply List Bullet Ctrl+Shift+ L 9. Auto Format Alt+Ctrl+ K 10. Auto Text F3 11. Auto Text Alt+Ctrl+ V 12. Bold Ctrl+ B 13. Bold Ctrl+Shift+ B 14. Bookmark Ctrl+Shift+ F5 Insert 15. Browse Next Ctrl+ Page Down 16. Browse Prev Ctrl+ Page Up


138


tastera Taster Meni

17. Browse Sel Alt+Ctrl+ Home 18. Cancel Esc 19. Center Para Ctrl+ E 20. Change Case Shift+ F3 21. Char Left Left 22. Char Left Extend Shift+ Left 23. Char Right Right 24. Char Right Extend Shift+ Right 25. Clear Del Edit 26. Close or Exit Alt+ F4 27. Close Pane Alt+Shift+ C 28. Column Break Ctrl+Shift+ Return 29. Column Select Ctrl+Shift+ F8 30. Copy Ctrl+ C 31. Copy Ctrl+ Insert 32. Copy Format Ctrl+Shift+ C 33. Copy Text Shift+ F2 34. Create Auto Text Alt+ F3 35. Customize Add

Menu Shortcut Alt+Ctrl+ =

36. Customize Keyboard Shortcut

Alt+Ctrl+ Num +

37. Customize Remove Menu Shortcut

Alt+Ctrl+ -

38. Cut Ctrl+ X 39. Cut Shift+ Del 40. Date Field Alt+Shift+ D 41. Delete Back Word Ctrl+ Backspace 42. Delete Word Ctrl+ Del 43. Dictionary Alt+Shift+ F7 44. Do Field Click Alt+Shift+ F9 45. Doc Close Ctrl+ W 46. Doc Close Ctrl+ F4 47. Doc Maximize Ctrl+ F10 48. Doc Move Ctrl+ F7 49. Doc Restore Ctrl+ F5 50. Doc Size Ctrl+ F8 51. Doc Split Alt+Ctrl+ S Window 52. Double Underline Ctrl+Shift+ D 53. End of Column Alt+ Page Down 54. End of Column Alt+Shift+ Page Down 55. End of Doc Extend Ctrl+Shift+ End 56. End of Document Ctrl+ End 57. End of Line End 58. End of Line Extend Shift+ End 59. End of Row Alt+ End 60. End of Row Alt+Shift+ End 61. End of Window Alt+Ctrl+ Page Down 62. End of Window

Extend Alt+Ctrl+Shift+ Page Down

63. Endnote Now Alt+Ctrl+ D 64. Extend Selection F8 65. Field Chars Ctrl+ F9


139


tastera Taster Meni

66. Field Codes Alt+ F9 67. Find Ctrl+ F 68. Font Ctrl+ D 69. Font Ctrl+Shift+ F 70. Font Size Select Ctrl+Shift+ P 71. Footnote Now Alt+Ctrl+ F 72. Go Back Shift+ F5 73. Go Back Alt+Ctrl+ Z 74. Go To Ctrl+ G Edit 75. Go To F5 Edit 76. Grow Font Ctrl+Shift+ . 77. Grow Font One

Point Ctrl+ ]

78. Hanging Indent Ctrl+ T 79. Header Footer Link Alt+Shift+ R 80. Help F1 81. Hidden Ctrl+Shift+ H 82. Hyperlink Ctrl+ K 83. Indent Ctrl+ M 84. Italic Ctrl+ I 85. Italic Ctrl+Shift+ I 86. Justify Para Ctrl+ J 87. Left Para Ctrl+ L 88. Line Down Down 89. Line Down Extend Shift+ Down 90. Line Up Up 91. Line Up Extend Shift+ Up 92. List Num Field Alt+Ctrl+ L 93. Lock Fields Ctrl+ 3 94. Lock Fields Ctrl+ F11 95. Macro Alt+ F8 96. Mail Merge Check Alt+Shift+ K 97. Mail Merge Edit Data

Source Alt+Shift+ E

98. Mail Merge to Doc Alt+Shift+ N 99. Mail Merge to

Printer Alt+Shift+ M

100. Mark Citation Alt+Shift+ I 101. Mark Index Entry Alt+Shift+ X 102. Mark Table of

Contents Entry Alt+Shift+ O

103. Menu Mode F10 104. Merge Field Alt+Shift+ F 105. Microsoft Script

Editor Alt+Shift+ F11

106. Microsoft System Info

Alt+Ctrl+ F1

107. Move Text F2 108. New Ctrl+ N File 109. Next Field F11 110. Next Field Alt+ F1 111. Next Misspelling Alt+ F7 112. Next Object Alt+ Down


140


tastera Taster Meni

113. Next Window Ctrl+ F6 114. Next Window Alt+ F6 115. Normal Alt+Ctrl+ N View 116. Normal Style Ctrl+Shift+ N 117. Normal Style Alt+Shift+ Clear (Num 5) 118. Open Ctrl+ O 119. Open Ctrl+ F12 120. Open Alt+Ctrl+ F2 121. Open or Close Up

Para Ctrl+ 0

122. Other Pane F6 123. Other Pane Shift+ F6 124. Outline Alt+Ctrl+ O 125. Outline Collapse Alt+Shift+ - 126. Outline Collapse Alt+Shift+ Num - 127. Outline Demote Alt+Shift+ Right 128. Outline Expand Alt+Shift+ = 129. Outline Expand Alt+Shift+ Num + 130. Outline Move Down Alt+Shift+ Down 131. Outline Move Up Alt+Shift+ Up 132. Outline Promote Alt+Shift+ Left 133. Outline Show First

Line Alt+Shift+ L

134. Overtype Insert 135. Page Alt+Ctrl+ P View 136. Page Break Ctrl+ Return 137. Page Down Extend Shift+ Page Down 138. Page Field Alt+Shift+ P 139. Page Up Page Up 140. Page Up Extend Shift+ Page Up 141. Para Down Ctrl+ Down 142. Para Down Extend Ctrl+Shift+ Down 143. Para Up Ctrl+ Up 144. Para Up Extend Ctrl+Shift+ Up 145. Paste Ctrl+ V 146. Paste Shift+ Insert 147. Paste Format Ctrl+Shift+ V 148. Prev Field Shift+ F11 149. Prev Field Alt+Shift+ F1 150. Prev Object Alt+ Up 151. Prev Window Ctrl+Shift+ F6 152. Prev Window Alt+Shift+ F6 153. Print Ctrl+ P 154. Print Ctrl+Shift+ F12 155. Print Preview Ctrl+ F2 156. Print Preview Alt+Ctrl+ I 157. Proofing F7 158. Redo Alt+Shift+ Backspace 159. Redo or Repeat Ctrl+ Y Edit 160. Redo or Repeat F4 Edit 161. Redo or Repeat Alt+ Return Edit 162. Repeat Find Shift+ F4 163. Repeat Find Alt+Ctrl+ Y


141


tastera Taster Meni

164. Replace Ctrl+ H Edit 165. Reset Char Ctrl+ Space 166. Reset Char Ctrl+Shift+ Z 167. Reset Para Ctrl+ Q 168. Revision Marks

Toggle Ctrl+Shift+ E

169. Right Para Ctrl+ R 170. Save Ctrl+ S 171. Save Shift+ F12 172. Save Alt+Shift+ F2 173. Save As F12 File 174. Select All Ctrl+ A Edit 175. Select All Ctrl+ Clear (Num 5) Edit 176. Select All Ctrl+ Num 5 Edit 177.

Select Table Alt+ Clear (Num 5) Toolbar 32778

178. Show All Ctrl+Shift+ 8 179. Show All Headings Alt+Shift+ A 180. Show All Headings Alt+Shift+ A 181. Show Heading1 Alt+Shift+ 1 182. Show Heading2 Alt+Shift+ 2 183. Show Heading3 Alt+Shift+ 3 184. Show Heading4 Alt+Shift+ 4 185. Show Heading5 Alt+Shift+ 5 186. Show Heading6 Alt+Shift+ 6 187. Show Heading7 Alt+Shift+ 7 188. Show Heading8 Alt+Shift+ 8 189. Show Heading9 Alt+Shift+ 9 190. Shrink Font Ctrl+Shift+ , 191. Shrink Font One

Point Ctrl+ [

192. Shrink Selection Shift+ F8 193. Small Caps Ctrl+Shift+ K 194. Space Para1 Ctrl+ 1 195. Space Para15 Ctrl+ 5 196. Space Para2 Ctrl+ 2 197. Spike Ctrl+Shift+ F3 198. Spike Ctrl+ F3 199. Start of Column Alt+ Page Up 200. Start of Column Alt+Shift+ Page Up 201. Start of Doc Extend Ctrl+Shift+ Home 202. Start of Document Ctrl+ Home 203. Start of Line Home 204. Start of Line Extend Shift+ Home 205. Start of Row Alt+ Home 206. Start of Row Alt+Shift+ Home 207. Start of Window Alt+Ctrl+ Page Up 208. Start of Window

Extend Alt+Ctrl+Shift+ Page Up

209. Style Ctrl+Shift+ S 210. Subscript Ctrl+ = 211. Superscript Ctrl+Shift+ = 212. Symbol Font Ctrl+Shift+ Q


142


tastera Taster Meni

213. Thesaurus Shift+ F7 Language 214. Time Field Alt+Shift+ T 215. Toggle Field Display Shift+ F9

216. Toggle Master Subdocs

Ctrl+ \

217. Tool Shift+ F1 218. Un Hang Ctrl+Shift+ T 219. Un Indent Ctrl+Shift+ M 220. Underline Ctrl+ U 221. Underline Ctrl+Shift+ U 222. Undo Ctrl+ Z 223. Undo Alt+ Backspace 224. Unlink Fields Ctrl+ 6 225. Unlink Fields Ctrl+Shift+ F9 226. Unlock Fields Ctrl+ 4 227. Unlock Fields Ctrl+Shift+ F11 228. Update Auto Format Alt+Ctrl+ U 229. Update Fields F9 230. Update Fields Alt+Shift+ U 231. Update Source Ctrl+Shift+ F7 232. VBCode Alt+ F11 233. Web Go Back Alt+ Left 234. Web Go Forward Alt+ Right 235. Word Left Ctrl+ Left 236. Word Left Extend Ctrl+Shift+ Left 237. Word Right Ctrl+ Right 238. Word Right Extend Ctrl+Shift+ Right 239. Word Underline Ctrl+Shift+ W

Kompjuterske tehnologije – praktikum Kompjuterska grafika

143

6. KOMPJUTERSKA GRAFIKA 6.1. RAZLIKA IZMEDU BITMAPIRANOG I VEKTORSKOG CRTANJA

Bitmapirane slike se sastoje od piksela- sitnih kvadratića (tačaka) obojenih različitim bojama (ili nijansama sive), koje se stapaju i stvaraju utisak slike. Za nešto što je jednom nacrtano može se reći da se „lepi” na podlogu i teško se uklanja ili prepravlja. Programi koji rade na ovaj način su Paint, Adobe Photoshop, Corel PHOTO-PAINT i drugi.

Programi CorelDRAW, AutoCAD, ArhiCAD i slični omogućavaju izradu vektorskih slika. U ovim programima rad se zasniva na vektorskoj grafici, tj. na radu sa objektima. Objekti se pamte u vektorskom obliku.

Osnovne prednosti vektorskih nad bitmapiranim crtežima su:

1. pri povećanju slike u programu CorelDraw oštrina i kvalitet se ne gube, jer se slika pamti matematičkim formulama, a ne u formatu tačka po tačka;

2. fajl slike u vektorskoj grafici je znatno manji od fajlova slika nacrtanih u drugim formatima, kao što je na primer BMP;

3. objekti u programu CorelDraw su transparentni što omogućava kombinovanje slika, tako da pri postavljanju jedne slike preko druge može se videti ostatak druge slike;

4. objekti u CorelDraw-u se mogu modifikovati i brisati bez ograničenja ili posledica.

5. brisanjem slike u Paint-u pozadina ostaje bela, a u CorelDraw-u pozadina zadržava svoju boju. Drugim rečima, pozadina ostaje u svojoj boji kao kada se, na primer, skine okačena slika sa zida.

Zahvaljujući svojim jasnim linijama vektorski programi za crtanje imaju veliku primenu. CorelDraw dostiže vrhunac kvaliteta vektorskog okruženja. Jedna od odlika programa CorelDraw je da se pomoću programa CorelTrace obična slika prevede u CorelDraw. Meñutim, ovaj program nije usavršen u potpunosti, pa kvalitet slike u programu CorelDraw nije najbolji.

U programu CorelDraw se može vršiti separacija boja, tj. priprema za štampariju. U tom postupku naprave se četiri otiska (pečata) za cijan, magentu, crnu i žutu boju. Zatim se svaki pečat premazuje odgovarajućom bojom. Pečati se nakon toga utiskuju na papir. Na kraju se papiri u sve četiri boje lepe jedan preko drugog i dobija se slika, na primer, za korice knjige.

6.2. PAINT Windows sadrži i program skromnih i elementarnih mogućnosti za rad sa

slikama. Reč je o programu Paint.

6.2.1. Izgled prozora Do aplikacije se dolazi izborom dugmeta Start →→→→ All Programs →→→→

Accessories →→→→ Paint. Paint je aplikacija koja omogućava rad sa bitmapiranim slikama. Bitmapirana slika je slika koja se može crtati i ispravljati tačku po tačku. Danas postoje programi koji služe za obradu slike i gde su mogućnosti za rad sa slikama veoma velike (primer Corel Draw). Paint je samo jedan skroman program koji treba da posluži kao početak učenja rada na moćnijim i naprednijim

Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

144

programima, tek toliko da se korisnici uvedu u samu problematiku obrade slike, i to treba imati u vidu prilikom njegovog korišćenja i sagledavanja njegovih opcija.

Startovanjem programa Paint otvara se prozor prikazan na slici 6.1.

Slika 6.1: Izgled prozora programa Paint

Na prozoru sa slike 6.1 mogu se uočiti svi već opisani elementi: naslovna linija, u kojoj se nalazi naziv dokumenta sa kojim se radi (trenutno piše Untitled, pošto dokumentu sa kojim se radi još nije dato ime - nije snimljen) i naziv aplikacije - Paint; linija menija, sa dostupnim opcijama, radni prostor aplikacije i statusna linija.

Radni prostor je podeljen na tri dela: najveći deo predstavlja deo na kome se crtaju slike. Donji deo radnog prostora sadrži paletu sa bojama, gde se može izabrati boja kojom se crta. Sa leve strane radnog prostora nalazi se paleta sa alatima.

Značenje pojedinih ikona sa palete alata prikazano je na slici 6.2.

Slika 6.2:Značenje pojedinih ikona sa palete alata u Paint-u

Željena ikona se aktivira tako što se klikne levim tasterom miša na nju. Nakon izbora ikone, ispod palete sa alatima pojavljuju se i dodatne opcije za rad,


145

koje se razlikuju u zavisnosti od toga koja je ikona izabrana. Dodatne opcije za svaki od izabranih alata biraju se tako što se klikne na željenu opciju levim tasterom miša.

6.2.2. Upotreba alata

Crtanje olovkom Klikom na alat za crtanje olovkom omogućava se crtanje po radnoj površini

pomoću olovke. Ova alatka nema dodatnih opcija za podešavanje, već može da se crta samo najtanjom linijom.

Crtanje se vrši tako što se pokazivač miša postavi u radno polje programa (pokazivač miša je u obliku olovke), i uz pritisnut levi taster miša, crta željena linija. Kada je taster miša pritisnut, olovka ostavlja trag na podlozi, dok kada taster miša nije pritisnut, ne ostaje nikakav trag ispod olovke, te se tada miš može pomeriti na neko drugo mesto za početak crtanja. Klikom na neku boju u paleti boja može se crtati linija u izabranoj boji.

Crtanje četkom Izborom alata za crtanje četkom, ispod palete sa alatima otvara se dodatna

paleta za izbor opcija, sa koje se bira izgled vrha četke. Samo crtanje isto je kao i olovkom. Pokazivač miša ima oblik koji je izabran sa palete gde se nalaze dodatni alati. Klikom na neku boju u paleti boja može se crtati linija u izabranoj boji.

Sprej Izbor alata na kome je nacrtan sprej omogućava da na se na radnoj površini

crta na način na koji bi se otavljao otisak u slučaju upotrebe spreja. Ispod palete sa alatima otvaraju se dodatne opcije za izbor koliku površinu pokriva sprej klikom na taster miša. Pokazivač miša u radnom polju ima oblik bočice sa sprejem, a upotreba je na isti način na koji se upotrebljavaju olovka ili četka. Dužim zadržavanjem na odreñenom mestu dok je pritisnut levi taster miša nanosi se veća količina boje (koja se bira na paleti boja).

Brisanje Alat za brisanje (gumica) omogućava brisanje odreñenog dela crteža.

Postoje dva načina brisanja. Jedan je način kada se briše sve sa ekrana, bez obzira na to koja je boja u pitanju, a drugi je da se briše odreñena boja, a da se ostale boje ne diraju.

Na delu dodatnih opcija može se izabrati veličina gumice kojom se vrši brisanje.

Uz pritisnut levi taster miša briše se onaj deo površine preko koje se prolazi, bojom koja je postavljena kao druga na paleti sa alatima (prva se postavlja levim, a druga desnim klikom na odreñenu boju). Ako se drži pritisnut desni taster miša dok se koristi gumica, onda se pojavljivanje prve boje menja drugom.

Crtanje linije Izbor ikone za crtanje linije omogućava crtanje pravih linija. Boja linije se

podešava sa palete boja. Izbor ovog alata daje i dodatne opcije za podešavanje debljine linije.

Linija se crta tako što se pokazivač miša postavi na mesto odakle linija počinje i, uz pritisnut levi taster miša, odvuče se pokazivač miša na mesto gde linija završava. Ukoliko se, u toku crtanja linije, drži pritisnut taster SHIFT, moguće


146

je nacrtati samo horizontalne i vertikalne linije, kao i linije pod uglom od 45 stepeni (dijagonalno kose).

Crtanje pravougaonika Ukoliko se sa palete alata izabere alat za crtanje pravougaonika, otvoriće

se dodatna paleta sa alatima. Na njoj je moguće izabrati jednu od sledeće tri opcije (redom nabrojane): crtanje pravougaonika, gde se crtaju samo stranice (izabranom bojom sa palete boja), dok je unutrašnjost pravougaonika prazna - nema je; crtanje pravougaonika gde se spoljašnje linije crtaju bojom koja je izabrana na paleti kao boja za crtanje linija (levim tasterom miša), a unutrašnje linije se crtaju bojom koja je definisana za pozadinu (desnim tasterom miša); i crtanje pravougaonika gde se ne crtaju stranice, već se on samo popunjava bojom koja je izabrana za boju pozadine.

Pravougaonik se crta tako što se pokazivač miša postavi na mesto početka pravougaonika i, uz pritisnut levi taster miša, odvuče pokazivač miša na mesto dijagonalno suprotnog ugla pravougaonika. Ukoliko se u toku crtanja pravougaonika drži pritisnut taster SHIFT, crtaće se kvadrat.

Crtanje elipse Izborom alata za crtanje elipse otvoriće se ista dodatna paleta sa alatima

kao i za pravougaonik. Za rad na crtanju elipse važe ista pravila kao i prilikom crtanja pravougaonika. Ukoliko se, u toku crtanja, drži pritisnut taster SHIFT, crtaće se krug.

Crtanje pravougaonika sa zaobljenim ivicama Izborom alata za crtanje pravougaonika sa zaobljenim ivicama otvoriće se

dodatna paleta sa alatima kao i kod pravougaonika. Za rad na crtanju pravougaonika sa zaobljenim ivicama važe ista pravila kao i prilikom crtanja pravougaonika. Ukoliko se, u toku crtanja, drži pritisnut taster SHIFT, crtaće se kvadrat sa zaobljenim ivicama.

Crtanje zatvorenih poligona Izborom ovog alata takoñe se otvara dodatni prozor sa alatima koji je isti

kao i za pravougaonik. Prilikom crtanja zatvorenih poligona, prvo se nacrta jedna linija. Nakon toga se postavi taster miša na sledeću tačku - sledeće teme poligona i jedanput se klikne. Isti postupak se ponovi za svako teme poligona. Dvostrukim klikom se vrši zatvaranje nacrtanog poligona od tačke dvostrukog klika do tačke početka.

Crtanje krivih linija Izborom ovog alata otvara se prozor sa dodatnim opcijama kojima se bira

debljina linije. Kriva linija se crta iz tri poteza. Prvim potezom nacrta se obična linija. Zatim se klikne i zadrži pritisnut levi taster miša i, povlačenjem miša, unese se jedan prelom krive linije. Ista procedura se ponovi još jedanput za drugi prelom. Nakon trećeg koraka je završeno crtanje krive linije i može se nastaviti sa radom, dok, ukoliko nisu izvršena sva tri koraka, kriva linija ne ostaje na ekranu.

Popunjavanje zatvorene konture bojom Izborom alata za popunjavanje zatvorene konture bojom ne otvara se

dodatni meni. Pokazivač miša se pretvara u oblik kante iz koje se izliva boja. Vrh izlivene boje postavi se na neku tačku unutar konture koja se popunjava bojom i


147

klikne se na levi taster miša. Boja se "razlije" sve dok ne doñe do granica konture. Ukoliko kontura nije zatvorena, boja se, kroz otvor na mestu gde nije izvršeno zatvaranje "razlije" tako da pokrije i više od konture koju se želi popuniti.

Uzimanje uzorka boje Uzorak boje se uzima tako što se klikne na ikonu alata za uzimanje uzorka

pa se klikne na boju čiji se uzorak želi uzeti. Ako se klik na željenu boju izvrši levim tasterom miša, boja se bira kao prva, a ako se klik izvrši desnim tasterom miša, boja se bira kao druga na paleti boja.

Unos teksta Klikom na alat za unos teksta, otvara se paleta sa dodatnim opcijama,

prikazana na slici 6.3.

Slika 6.3: Izbor da li će tekst biti pisan na boji pozadine ili na beloj podlozi

Na toj paleti bira se da li će se površina teksta prepisati svojom bojom pozadine preko postojeće slike (gornja opcija) ili će se upisati samo tekst, dok će pozadina ostati ista (donja opcija). Da bi se počelo sa pisanjem teksta, potrebno je da se u radnom polju unese okvir za pisanje - na način na koji se crta pravougaonik. Kada se to uradi, otvara se prozor (slika 6.4) na kome se može birati, redom, font slova, veličina slova, kao i da se za izabrani tekst podesi podebljanje slova (bold), zakošenje slova (italic) ili podvlačenje slova (underline).

Slika 6.4 :Izbor fonta i formatiranja teksta u Paint-u

Ukoliko se ne vidi paleta sa fontovima, potrebno je da se izabere meni View →→→→ Text Toolbar.

Font se bira tako što se levim tasterom miša klikne na strelicu desno od naziva fonta (u slučaju sa slike, na strelicu desno od naziva Trebuchet MS (Central European)). Otvoriće se padajuća lista koja u sebi sadrži dostupne fontove. Sa ove liste, klikom na ime željenog fonta, može se izabrati neki drugi oblik slova. Analogno tome može se podesiti i veličina slova, u tačkama (points, pt). Za to je potrebno da se klikne na strelicu desno od trenutno postavljene veličine slova (na slici 6.4 to je veličina od 12 tačaka) i da se, sa otvorene liste, izabere željena veličina slova. Ukoliko se želi uneti neka veličina slova koja se ne nalazi na listi, potrebno je da se klikne ne na strelicu već na samo polje u kome se nalazi broj koji označava veličinu slova, zatim da se sa tastature unese željena veličina slova i da se pritisne taster ENTER. Desno od liste za izbor veličine slova nalaze se tri dugmeta, koja redom služe za podebljavanje, zakošenje i podvlačenje slova. Jednim klikom na dugme aktivira se željena opcija, dok ponovni klik na dugme poništava izabranu opciju. Moguće je da se ne izabere nijedno od ta tri dugmeta, samo jedno (bilo koje), bilo koja dva dugmeta zajedno ili sva tri dugmeta.


148

Selektovanje (izbor) Selektovanje se može izvršiti tako što se bira pravougaono polje na radnoj

površini ili što se bira "slobodnom rukom". Alati za pomenute izbore prikazani su na paleti alata kao prvi u obe kolone (slika 6.2).

Selektovanje prvom alatkom vrši se tako što se "nacrta" pravougaonik oko onog dela crteža koji se selektuje, dok se selektovanje drugom alatkom vrši tako što se, slobodnom rukom, "nacrta" linija oko dela crteža koji se selektuje.

U obadva slučaja, nakon izvršenja opisanih operacija, oko izabranog dela ostaje "nacrtan" pravougaonik sa isprekidanim linijama stranica. Ovaj pravougaonik se ne bi odštampao, već on samo ukazuje na to da je deo crteža izabran.

Izbor se poništava tako što se klikne bilo gde, izvan izabranog dela. Izabrani deo se može jednostavno obrisati (pritiskom tastera DELETE na tastaturi), može se iseći ili kopirati, izborom menija Edit i opcija Cut ili Copy, pri čemu se kopira u privremenu memoriju Windows-a koja se zove Clipboard, može se pozvati (više puta) iz privremene memorije izborom menija Edit→Paste.

Razlika izmeñu isecanja i kopiranja je u tome što se prilikom isecanja briše izabrani deo slike i upisuje u privremenu memoriju, dok se prilikom kopiranja ostavlja izabrani deo slike (ne briše se) i dobija se njegova kopija u privremenoj memoriji. Ukoliko se napravi neka greška, moguće je izvršiti poništavanje zadnje izvršene operacije (meni Edit →→→→ Undo).

Ukoliko se pokazivačem miša uñe u izabrani deo, pritisne levi taster i, dok je pritisnut, pomera pokazivač miša po ekranu, moguće je odvlačiti izabrani deo slike sa jednog na drugo mesto na radnom polju.

Izabranom delu slike mogu se menjati i dimenzije. To se postiže tako da se pokazivač miša postavi na tačke koje se vide na uglovima i sredinama stranica isprekidanog pravougaonika koji uokvirava izabrani deo slike i, uz pritisnut levi taster miša, povećava ili smanjuje veličina izabranog dela.

Zumiranje dela slike Zumiranje dela slike može se izvršiti tako što se sa palete alata izabere alat za

zumiranje (lupa). Kada se uñe u radni prostor prozora, mišem se po ekranu pokreće jedan pravougaonik. Taj pravougaonik se postavlja tako da u njegovom centru bude deo koji se želi zumirati. Klikom na levi tatser miša se vrši zumiranje. Na dodatnim ikonama može se izabrati stepen uvećanja. U zumiranom prozoru može se zadati i opcija da se vidi mreža u kojoj se vrši crtanje. To se postiže izborom menija View →→→→ Zoom →→→→ ShowGrid. Uz pomoć mreže može se lakše ispravljati slika, tačku po tačku. Rad u zumiranom prozoru isti je kao i rad u prozoru normalne veličine. Kada završimo sa radom u zumiranom prozoru, na normalnu veličinu prozora može se vratiti izborom menija View →→→→ Zoom →→→→ Normal Size ili opcijom 1x na dodatnim alatima ispod palete alata koja se dobija klikom na ikonu sa lupom.

6.2.3. Snimanje slike Snimanje slike vrši se na već opisan način za snimanje fajla (File →→→→ Save ili

File →→→→ Save As). Pri snimanju menijem File →→→→ Save As se otvara prozor u kome se navodi ime slike i lokacija gde se ona snima. Paint svojim slikama dodaje tip bmp.

6.2.4. Otvaranje snimljene slike Otvaranje snimljene slike vrši se izborom menija File →→→→ Open (slika 6.5).


149

Slika 6.5: Otvaranje postojećih slika

Ovaj prozor je sličan kao i prozor za snimanje slike. Potrebno je izabrati lokaciju gde se nalazi slika (polje Look in) i, sam fajl slike sa liste u radnom delu prozora. Klikom na ikonu ispred imena željenog fajla i, nakon toga, na dugme Open (ili dvoklikom na ikonu ispred imena željenog fajla) vrši se otvaranje.

6.2.5. Otvaranje novog dokumenta Otvaranje novog dokumenta, odnosno otvaranje novog lista papira za

crtanje vrši se menijem File →→→→ New. Ukoliko je dokument sa kojim se trenutno radi snimljen i, od momenta snimanja, nije napravljena nikakva izmena na slici, otvoriće se novi, prazan dokument i počinje se sa radom iz početka.

Ako je od snimanja dokumenta urañena neka promena nad slikom ili slika uopšte nije snimljena, pre nego što se otvori novi list papira - novi dokument, otvoriće se dijalog prozor kojim se postavlja pitanje o tome da li se žele snimiti promene nad dokumentom.

Ako se izabere dugme Yes, promene se snimaju i otvara se novi dokument. Ukoliko dokumentu nije zadato ime, odnosno ako ranije nije sniman, otvara se prozor za odreñivanje lokacije i imena fajla. U slučaju da se odgovori sa No, promene se ne snimaju i otvara se novi dokument.

Dugme Cancel otkazuje operaciju otvaranja novog dokumenta i rad se nastavlja u tekućem dokumentu.

6.2.6. Štampanje Štampanje slike vrši se izborom menija File →→→→ Print. Izborom ove opcije

otvara se prozor koji je prikazan na slici 6.6. Na ovom prozoru može se podesiti štampač na kome se vrši štampanje kao i klikom na dugme Properties, njegovi parametri.

Može se odrediti i šta se štampa: ceo dokument (All), stranice od-do (Pages from-to) i izabrani deo slike (Selection). U polju Numbers of Copies može se zadati da se odštampa više od jedne kopije slike.


150

Slika 6.6: Opcije za štampanje u Paint-u

Kada se postave željene opcije, klikom na dugme OK počinje se sa štampanjem slike.

6.2.7. Meni Image U okviru menija Image nalaze se opcije koje se mogu upotrebiti prilikom

rada sa slikama. Bitno je pomenuti, pre objašnjenja svake od opcija, da se opcije mogu izvoditi nad selektovanim delom slike (pri čemu se selekcija izvodi na način koji je ranije opisan) ili nad celom slikom, ukoliko se ništa ne selektuje.

Opcija Flip/Rotate omogućava da se napravi horizontalno (Flip horizontal) ili vertikalno (Flip vertical) ogledalo slike, kao i da se zarotira slika (Rotate by angle).

Izborom opcije Stretch/Scew može se izobličavati slika po širini i visini (Stretch) i unositi nagib u sliku (Scew).

Invertovanje boja vrši se izborom opcije Invert Colors. Opcijom Attributes otvara se prozor za podešavanje atributa, gde se može

postaviti dimenzija polja za crtanje (polja Width i Height) i odrediti merna jedinica (Inches, Cm i Pixels).

Najbrži način da se obriše cela slika je izbor opcije Clear Image. Opcija za brisanje cele slike nije dostupna ukoliko se radi nad selektovanim delom slike.

6.3. CORELDRAW Program CorelDraw pokreće se dvostrukim klikom na njegovu ikonu ili preko

Start dugmeta. Aktiviranjem Start dugmeta iz ponuñenog menija bira se opcija Programs, koja daje padajući podmeni odakle se može startovati CorelDraw 11. Ovaj deo knige je i napisan za verziju CorelDraw 11.

Posle pokretanja programa na ekranu se pojavi radni prozor CorelDraw-a (slika 6.7). Zapažaju se sličnosti sa radnim prozorom Word-a. Lenjiri, trake za skrolovanje, naslovna linija (Title bar) i statusna linija imaju istu funkciju kao u programu Word. Najveći deo radnog prostora zauzima radna površina na kojoj se nalazi oivičeni papir za crtanje. Može da se crta bilo gde na radnoj površini, ali samo ono što se nacrta na papiru za crtanje biće i odštampano na izlaznoj jedinici.

Sa desne strane radnog prozora, pored trake za vertikalno skrolovanje, nalazi se paleta boja iz koje se mogu birati boje za bojenje površina.

Sa leve strane prozora nalazi se kutija sa altkama (Toolbox). U njoj se nalaze alatke za označavanje, editovanje, uveličavanje i umanjivanje slike, alatke za crtanje osnovnih grafičkih elemenata, alatka za pisanje teksta, za podešavanje atributa linija i popunjavanje.


151

Linija menija se nalazi ispod naslovne linije. Sve komande grupisane su prema nameni u padajuće menije, dok su imena tih padajućih menija data u liniji menija.

U programu CorelDRAW, kao i u programu Word, svaka komanda može se zadati na najmanje dva načina, a većina njih na tri ili četiri načina. Načini zadavanja komandi opisani su u okviru programa Word.

Slika 6.7: Radni prozor CorelDraw-a

6.3.1. Postavljanje pomo ćnih linija Nekada je potrebno da se na jednom crtežu više objekata postavi uz istu

liniju u odnosu na ivice papira za crtanje ili je potrebno da se nacrta neki objekat tačne veličine. Tada se koriste linije (Grid) koje se na radnoj površini pojavljuju komandom View-Grid. Ove linije osim vizuelnog, omodućavaju i precizno postavljanje objekata uz njih. Kako preciznost miša nije velika, za precizna crtanja u CorelDraw-u predviñen je mehanizam privlačenja kursora na tačke mreže, pomoćne linije ili objekte. Aktiviranjem opcije View-Snap To Grid linije privlače na sebe kursor kada se nañe u njihovoj blizini.

6.3.2. Odreñivanje atributa linije Debljina, boja i drugi atributi linija kojima se crta mogu se menjati za

vreme rada. Po izlazu iz programa ostaju zapamćeni poslednji definisani atributi linija kojima se ctralo, tako da se sa ovim atributima crta i kada se program ponovo aktivira.

Slika 6.8: Alat Pero i njegov podmeni

Da bi se podesili atributi linije za crtanje treba kliknuti u kutiji sa alatima na alat Pero (Outline Pen Tool) čime se otvara njegov podmeni sa dodatnim alatima (slika 6.8) Kako još ništa nije selektovano, a ni nacrtano, klikom na prvi

Paleta sa alatkama

Površina za ctranje koja se

štampa

Paleta boja

Skrol

trake

Položaj kursora

Naslovna linija (Title bar) Linija menija

Lenjiri


152

alat u podmeniju koji ima istu sliku kao alat Pero dobija se dijalog prozor Outline Pen (slika 6.9).

Slika 6.9: Dijalog prozor Outline Pen za odreñivanje objekata na koje se primenjuju atributi linije

Ovaj dijalog prozor upozorava da ništa od objekata nije selektovano i omogućava da se odredi tip objekta na koji se primenjuju atributi linije. Kao što se vidi na slici uključen je grafički tip objekta. Posle potvrde pritiskom na dugme OK dobija se dijalog prozor za podešavanje atributa linije prikazan na slici 6.10.

U ovom dijalog prozoru treba da se podesi:

• boja linije - bira se iz palete boja Color; • debljina linije - postavlja se iz padajuće liste Width u jedinicama

izabranim iz padajuće liste pored ove liste; • stil linije - bira se iz padajuće liste Style; • završetak linije - na jednom i drugom kraju linije treba postaviti željene

završetke izborom iz padajućih listi u okviru Arrows; • popunjena površina se uokviruje unošenjem znaka za potvrdu u kvadratić

Behind fill; • promena debljine linije se proporcionalno menja prilikom promene

veličine crteža unošenjem znaka za potvrdu u kvadratić Scale with image.

Atributi linija kojima je nacrtan crtež mogu se menjati za vreme rada, tako što se linija prvo označi (selektuje), a potom se zadaju novi atributi. Ako je objekat sastavljen iz više grupisanih objekata, on se mora prvo razgrupisati, pa se tek onda mogu menjati atributi linija. U suprotnom, promena bi se odnosila na sve linije u objektu. Ipak, može se označiti objekat iz grupe sa CTRL i klik, pa se samo njemu zameniti linija.


153

Slika 6.10: Dijalog prozor Outline Pen za postavljanje atributa linije

6.3.3. Crtanje osnovnih grafi čkih objekata Grafički objekti crtaju se alatima za crtanje duži i izlomljene linije,

pravougaonika i kvadrata, kruga i elipse, poligona, lukova, prstena, za crtanje slobodnom rukom itd.

Crtanje pravougaonika i kvadrata Na Toolbox-u kliknuti na Rectangle Tool, dovesti pokazivač miša na mesto

gde treba da bude jedan ugao pravougaonika i postupkom kpp odrediti mesto gde treba da bude suprotan ugao. Osam kvadratića oko pravougaonika služe za menjanje veličine objekta. Oni koji su pored stranica menjaju veličinu objekta samo po jednoj dimenziji, a oni u uglovima obe dimenzije proporcionalno. Krstić u sredini služi za pomeranje objekta.

Sa izabranim objektom mogu se izvesti sledeće operacije: • ako se u toku formatiranja pravougaonika drži Ctrl, formiraće se pravilan

pravougaonik - kvadrat; • ako se u toku formatiranja pravougaonika drže tasteri Crtl i Shift,

formiraće se kvadrat iz centra; • ako se objektu menja veličina i drži se pritisnuta dirka Shift, objekat će

menjati veličinu iz centra; • ako se objekat povećava držeći Ctrl, objekat će se povećavati tačno dva,

tri ili više puta; • ako se objekat pomera i drži se Ctrl, pomeraće se paralelno u smeru u

kome je započeto pomeranje; • ako se u toku pomeranja objekta kratko pritisne DTM (pored pokazivača

miša pojaviće se +), originalni objekat ostaće na svom mestu, a kopija će se pojaviti na odredištu. Isto važi i za promenu veličine objekta.

Kada se na već aktivni objekat ponovo klikne kvadratići se gube, a pojavljuju se strelice. Strelice u uglovima služe za slobodnu rotaciju, a strelice pored stranica za iskošenje objekta. Ako se u toku izvoñenja ovih operacija drži pritisnuta dirka Ctrl, operacije će se izvršavati skokovito za po 15 stepeni. Ovaj ugao se naziva Constrain Angle i može se menjati po potrebi.


154

Crtanje elipse i kruga Elipsa i krug se crtaju na sličan način kao pravougaonik i kvadrat. Za elipsu

i krug važe ista pravila koja važe za pravougaonik i kvadrat. Pri radu sa elipsom i krugom iz kutije sa alatima selektuje se alatka Elipsa (Ellipse Tool).

Formatirane poligona Formatirane poligona obavlja se tako što se dva puta klikne na Polygon Tool

u Toolbox-u. U pojavljenom dijalog prozoru Polygon Tool aktivira se opciono dugme Polygon, i definiše se broj stranica, npr. šest. Klikne se dugme OK i na papiru se može nacrtati šestougao. Izborom opcije Polygon as Star i definisanjem broja krakova može se nacrtati zvezda.

Crtanje duži i izlomljene linije Za crtanje duži, izlomljene linije, kao i za crtanje slobodnom rukom koristi

se alatka Olovka (Freehand Tool). Klikom na ikonicu pokazivač miša se pretvara u krstić sa vijugavom linijom (končanicom). Da bi se nacrtala prava linija končanica se dovede na mesto početka linije, kratko klikne, dovede na mesto završetka linije i opet kratko klikne. Na taj način formira se prava linija.

U statusnoj liniji su se pojavili podaci o rastojanju po x osi u odnosu na početnu tačku (dx), rastojanju po y osi u odnosu na početnu tačku (dy), dužini duži (Distance), uglu u odnosu na x osu (Angle) i podaci o koordinatama početne (Start) i krajnje tačke duži (End).

Ukolko treba da se nastavi započeta linija, treba dovesti miša na njen početak ili kraj i vijugava linija pored krstića pretvoriće se u prelomljenu strelicu. Sada se kratko klikne, dovede miš u novu poziciju i ponovo kratko klikne. Ovaj postupak ponavlja se potreban broj puta.

Izlomljena linija predstavlja jedan objekat. Ukoliko ova linija treba da se zatvori, treba je završiti na njenom početku. Samo zatvoreni objekti mogu biti ispunjeni bojom.

Crtanje slobodnom rukom Crtanje slobodnom rukom može se koristiti za crtanje nepravilnih linija na

crtežu. Kako miš nema dovoljnu preciznost, ovaj način crtanja se retko koristi. I za crtanje krivih linija treba aktivirati alatku Olovka, a zatim postaviti

končanicu na mesto gde treba započeti crtanje linije. Linija se crta pritiskom tastera miša i povlačenjem miša sa pritisnutim tasterom po putanji koja treba da predstavlja krivu liniju. Ako se za vreme crtanja napravi greška, ona se može popraviti tako što se pritisne taster Shift na tastaturi i, dok je on pritisnut, miš vrati unazad. Vraćanjem miša unazad briše se i pogrešno nacrtani deo linije. Greška se može popraviti samo dok traje crtanje linije i dok nije otpušten taster na mišu.

6.3.4. Transformacije objekata

Pozicioniranje objekta Aktiviranjem komande Arrange-Transformations-Position otvara se prozor

za pozicioniranje objekta (slika 6.11). Upisivanjem vrednosti u polje H (10 mm) i u polje V (10 mm), i pritiskom Apply vrši se pomeranje objekta (šestougla) horizontalno i vertikalno u odnosu na njegovu trenutnu poziciju za 10 mm. Ako se koristi Apply to Duplicate original će ostati na svom mestu, a na novom mestu će se pojaviti duplikat (slika 6.11).


155

Rotacija objekta Komandom Arrange-Transformations-Rotate otvara se prozor za rotaciju

objekta (slika 6.12). U polje Angle treba upisati ugao rotacije, pri čemu treba naglasiti da se ugao meri u smeru suprotnom od smera ktretanja kazaljki na satu. U sledeća dva polja upisuju se koordinate centra rotacije ako je različit od centra objekta. Osam kvadratića u donjem delu dijalog prozora Transformation služe za pozicioniranje centra rotacije. Svaki kvadratić prdstavlja deo objekta koji može biti centar rotacije. Na slici 6.12 izvršena je rotacija pravougaonika za 45 stepeni, rotirani pravougaonik je dupliran u odnosu na original, a centar rotacije je donji levi ugao pravouraonika.

Promena veličine i simetrično preslikavanje objekta Procentualno povećavanje/smanjivanje veličine objekta ili simetrično

preslikavanje objekta (slika u ogledalu) obavlja se komandom Arrange-Transformations-Scale. U polja H i V upisuje se procentualni iznos povećavanja/smanjivanja originalne veličine nekog objekta po horizontali i/ili vertikali. Uključivanjem ogledala (Miror) može se dobiti slika objekta u ogledalu. Osam kvadratića u donjem delu dijaloga služe za pozicioniranje ose preslikavanja. Funkcije dugmadi Apply i Apply to Duplicate su već objašnjene.

Postupak definisanja tačne veličine objekta je sličan, s tim što se koristi komanda Arrange-Transformations-Size. U polja H i V upisuje se nova horizontalna i vertikalna veličina objekta, a funkcija preslikavanja ne postoji.

Slika 6.11 - Dijalog prozor za pozicioniranje objekta sa dupliranim šestouglom


156

Slika 6.12 - Dialog prozor za rotaciju objekta sa dupliranim pravougaonikom

Iskošenje objekta Iz istog dijalog prozora izabere se opcija Scew. U polja H i V upisuju se

uglovi za koje objekat treba da se iskosi po horizontali i/ili vertikali. Osam kvadratića i kružić služe da se naglasi koji deo objekta će ostati na svom mestu.

Pomeranje objekta pomoću strelica na tastaturi Nacrtani objekat može se pomerati pomoću strelica na tastaturi. Objekat

se pomera skokovito u pravci strelice. Rastojanje za koje se objekat pomera može se podesiti na Property Bar-u. Treba kliknuti sa strane da bi selekcija nestala. U okviru sekcije Nudge Ofset postavlja se željena vrednost pomeraja. Naravno, objekat se može pomerati i mišem. Pri tome se koristi postupak kpp (klikni-prevuci-pusti odnosno Drag-And-Drop).

6.3.5. Poravnavanje objekata Potrebno je imati najmanje dva objekta na papiru. Zatim u Tool Box-u

kliknuti na Pick Tool koji služi za selektovanje objekata. Da bi se selektovalo više objekata istovremeno, treba selektovati jedan objekat, a onda držeći Shift selektovati i drugi ili više objekata. Zatim se aktivira naredba Arrange-Aligne and Distribute. Otvoriće se dijalog prozor Aligne and Distribute u kome treba naznačiti po kom kriterijumu poravnati objekte. Poravnavanje se vrši u odnosu na poslednji selektovani objekat.

6.3.6. Unošenje objekata Unošenje nekog objekta u dokument obavlja se naredbom File-Import.

Korišćenjem standardnih Windows manipulacija dolazi se do mesta gde je sačuvan željeni objekat (fajl), označi se i klikne se na dugme Import. Pokazivač miša se pretvara u sličicu ugla pored koga piše naziv fajla. Pritiskom na Enter uvezeni objekat će se pojavitri na centru stranice.


157

6.3.7. Redosled objekata Često je potrebno da se menja redosled nacrtanih objekata. Da bi objasnili

kako se to radi nacrtaćemo jedan šestougao i kliknućemo mišem na plavu boju u paleti boja da bi ga obojili. Potom ćemo preko njega nacrtati crveni pravougaonik, a preko pravougaonika žutu elipsu (slika 6.13a).

Poslednji objekat koji je nacrtan prekriva sve ostale. Da bi plavi šestougao postavili ispred ostalih, označićemo ga i aktivirati komandu Arrange-Order-To Front. Da bismo ga vratili ponovo u pozadinu treba aktivirati komandu Arrange-Order-To Back. Ako želimo šestougao da postavimo izmeñu pravougaonika i elipse treba aktivirati komandu Arrange-Order-In Front Of (ispred). Pojaviće se strelica, sa drugačijim oblikom, kojom treba kliknuti na pravougaonik i dobiće se raspored objekata kao na slici 6.13b. Do ovog rasporeda se može doći na sličan način, istim putem, samo treba izabrati opciju Behind (iza) i kliknuti na elipsu.

a) b) Slika 6.13: Promena redosleda objekata

6.3.8. Grupisanje objekata Objekti se mogu grupisati kada se njihov meñusobni raspored utvrdi.

Objekti sa slike 6.13 se grupišu tako što se prvo selektuju sva tri objekta držanjem tastera Shift, slično kao u Word-u. Potom se aktivira komanda Arrange - Group. Nakon toga su sva tri objekta postala grupa i ponašaju se kao jedan.

Delovi grupe mogu se i dalje selektovati pojedinačno, ako za vreme selekcije držimo pritisnut taster Ctrl. Član grupe sada umesto kvadratića oko sebe ima kružiće, ali je njihova funkcija nepromenjena.

6.3.9. Lepljenje objekata Lepljenje objekata se može pokazati na dva pravougaonika. Na glavnom

meniju treba ući u View i uključiti opciju Snap To Objects. Potom treba kliknuti blizu jednog ugla selektovanog pravougaonika i dovesti ga u neposrednu blizinu jednog od uglova drugog pravougaonika. Ugao pomeranog pravougaonika se lepi za ugao drugog pravougaonika. Lepljenje se takoñe može izvršiti za centar nekog objekta.

6.3.10. Oblikovanje (shaping) Na slici 6.14a nacrtani su pravougaonik i elipsa koji se delimično

preklapaju. Treba selektovati oba objekta, bilo kojim redom. Aktiviranjem komande Arrange-Shaping-Weld pojavljuje se dijalog prozor Weld na kome treba pritisnuti dugme Weld To. Potom postaviti miša na površinu selektovanih objekata. Uporedo sa strelicom miša pomera se ikona koja simbolizuje dva stopljena objekta. Objekti se stapaju u jedan klikom miša (slika 6.14b).


158

a) b) c) d)

Slika 6.14: Oblikovanje - spajanje objekata

Ponovo nacrtati jedan pravougaonik i jednu elipsu tako da se delimišno preklapaju. Selektovati prvo pravougaonik pa elipsu, a zatim aktivirati komandu Arrange-Shaping-Trim. Pojavljuje se dijalog prozor Trim u kome u kvadratić Leave Original: Source Object(s) treba uneti znak za potvrdu i pritisnuti dugme Trim. Na isti način kao u prethodnom primeru povući strelicu sa ikonom do selektovane površine i kliknuti mišem. U ovoj primeni ikona simbolizuje objekat od koga je otsečen deo koji je bio prekriven drugim objektom. Posle brisanja elipse videće se da je ona odsekla deo pravougaonika kao na slici 6.14c.

Nacrtati sliku 6.14a kao u prethodna dva slučaja. Selektovati oba objekta i aktivirati komandu Arrange-Shaping-Intersect. Na pojavljenom dijalog prozoru Intersect uneti znake za potvdru u kvadratiće Leave Original: Source Object(s) i Target Object(s) i pritisnuti dugme Intersect With. Prevući strelicu miša sa odgovarajućom prilepljenom ikonom na selektovanu površinu. Brisanjem elipse i pravougaonika dobija se oblik koji je bio zajednički za oba objekta (slika 6.14d).

6.3.11. Kloniranje objekata Da bi se objasnio postupak kloniranja potrebno je da se nacrta

pravougaonik i da se oboji nekom bojom. Sa glavnog menija izabere se komanda Edit → Clone. Time se formirao klon originalnog objekta. Klonirani objekat se može pomeriti na potrebno mesto. Selektovanjem originalnog pravougaonika i promenom njegove boje ili veličine, promene se dešavaju i na klonu.

Promenom boje kloniranog objekta dolazi do raskida klon veze po kriterijumu boje izmeñu originala i klona. To znači da se dalje promene boja na originalu neće odražavati na klonu. Ako se originalnom objektu promeni oblik, to će se i dalje odražavati na promenu oblika klona. Veza se raskida i pri promeni oblika klona.

6.3.12. Rad nad tekstom U CorelDraw postoje dva vida rada nad tekstom. To su Paragraph Text i

Artistic Text. Da bi se radilo sa paragraf tekstom treba kliknuti u kutiju sa alatkama na

ikonicu Text Tool, postaviti pokazivač miša na mesto gde treba da počne tekst i postupkom kpp doći do tačke gde treba da se završi paragraf tekst. Na taj način je formiran pravougaonik (Text Frame) u koji se može unositi tekst. Ako se ponovo klikne na ikonicu Pick Tool (u kutiju sa alatkama), sa tekst frejmom se mogu raditi transformacije kao i sa bilo kojim drugim objektom. Ova vrsta rada sa tekstom koristi se za rad sa velikom količinom teksta.

U pogledu vrste, veličine i stila fonta kao i poravnavanja, tekst se može oblikovati na isti način kao i u bilo kom editoru teksta.

Formatiranje teksta obavlja se pomoću dijalog prozora na slici 6.15 koji se aktivira naredbom Text - Format Text.


159

Slika 6.15: Prozor Format Text sa elementima za formatiranje teksta

Na uglovima selektovanog tekst frejma su standardni crni kvadratići, a na sredini donje i gornje ivice tekst frejma beli kvadratići. Ukoliko tekst ne može da stane u jedan tekst frejm, njegov donji beli kvadratić imaće strelicu nadole. U tom slučaju može se jednostavno povećati tekst frejm povlačenjem strelice na dole.

Ukoliko količina teksta nije velika, može se koristiti umetnički (Artistic) tekst na sledeći način. Kliknuti na ikonicu Text Tool i kratko kliknuti bilo gde na prostoru za crtanje. Na tom mestu se pojavljuje kursor i tu se može otkucati neki tekst. Kliknuti na Pick Tool. Napisani tekst se može transformisati kao svaki drugi objekat.

6.3.13. Specijalni efekti Za ulepšavanje dokumenata često se upotrebljavaju specijalni efekti. U

ovom delu biće prikazani načini kreiranja specijalnih efekata Blend i Extrude.

Blend Da bi se dobio efekat kao na slici 6.16c neophodno je nacrtati crveni krug

(slika 6.16a) i plavu osmougaonu zvezdu (slika 6.16b) i oba ih selektovati. Zatim aktivirati komandu Effects - Blend. Na otvorenom dijalog boksu kliknuti Apply. Ono što se dobije naziva se Blend Group. Kao što se može primetiti blend se odnosi kako na oblik, tako i na boju.

a) b) c)

Slika 6.16: Blend grupa

U okviru Blend dijalog boksa može se podesiti broj meñukoraka, koji je u početku uvek 20, i rotacija.

Ako se selektuje samo zvezda i izvrši se njeno pomeranje, blend se menja i prati novi položaj zvezde.

Blend grupa se može rastaviti u pojedinačne objekte. U tom cilju treba selektovati blend grupu klikom na neki objekat koji nije krajnji. Aktiviranjem


160

komande Arrange - Break Blend Group Apart, grupa objekata se razbila na krug, zvezdu i grupu od dvadeset meñu-objekata.

Extrude Extrude efekti biće prikazani na plavoj simetričnoj osmokrakoj zvezdi (slika

6.17a). Posle komande Effects - Extrude otvara se dijalog prozor na kome treba aktivirati ikonu Extrude Camera. Na otvorenom dijalog prozoru pritisnuti dugme Edit. U polje Depth treba postaviti 10, a u okviru Measured from uključiti opciju Objekt Center. Horizontalni pomeraj (H) i vertikalni pomeraj (V) postaviti na 75 i kliknuti Apply.

a) b) c) d) e)

Slika 6.17: Extrude efekti

Ono što je dobijeno na slici 6.17b naziva se Extrude Group. Nadgrañeni (dodatni) oblici koji su oformljeni imaju istu boju kao i originalni objekat. Boja nadgrañenih oblika može se promeniti ili nijansirati u istom dijalog prozoru klikom ikone Extrude Color, a zatim dugmeta Edit. U okviru Color Wheel treba uključiti opciju Shade. Ispod ovog okvira pojavile su se palete za izbor boja From i To. Boju u paleti To treba promeniti u neku drugu boju (npr. crvenu) i pritisnuti Apply. Nadgrañeni oblik je nijansiran dvema izabranim bojama, plavom i crvenom (slika 6.17c). Ako nadgrañeni oblik ne treba da bude nijansiran već obojen po celoj površini crvenom bojom, tada se okviru Color Wheel uključuje opcija Solid Fill, iz palete boja bra crvena boja i aktivira Apply. Originalni objekat je plav, a dodatni oblici su crveni.

U dijalog prozoru Extrude postoji i ikona Extrude Bevel. Ulaskom u Edit u kvadratić Use Bevel treba uneti znak za potvrdu. U polje Bevel depth upisati 1 mm i pritisnuti Apply. Dobija se efekat kao na slici 6.17d. Ako je potreban samo bevel efekat, znak za potvrdu treba uneti u kvadratić Show Bevel Only.

6.3.14. Kotiranje Naredbama za kotiranje označavaju se dimenzije na tehničkim crtežima.

Kotiranje se obavlja u više koraka. Ako se u kutiji sa alatima nalazi Frehand Tool (Olovka), na ovu ikonicu treba kliknuti tako da se dobije podmeni sa ikonicama kao na slici 6.18. Sada se na tom podmeniju selektuje ikonica Dimension Tool. U slučaju da je ova ikonica prethodno već bila korišćena, ona bi već stajala i u kutiji sa alatkama, a ne Frehand Tool. Važi i obrnuto, ako treba crtati linije ili slobodoručno.

Slika 6.18: Podmeni sa selektovanim alatom za kotiranje Dimension Tool

Pokazivač miša se pretvara u krstić sa malom kotnom linijom. Kotna linija se povlači tako što se krstić dovede na početnu tačku objekta koji se dimenzioniše i klikne, zatim se krstić prevuče na drugu tačku objekta i klikne.


161

4.25"

2.25"

4.81"

90 degrees

Slika 6.19 - Kotirane dimenzije pravougaonika

Povlačenjem miša sa jedne ili druje strane objekta koji se kotira postavlja se kotna linija na željeno mesto i željenu udaljenost od objekta. Potom se krstić postavlja na mesto na kotnoj liniji gde treba da se ispiše broj i klikne. Na taj način završen je postupak kotiranja.

Atributi kotnih linija (debljina, stil, boja i krajevi) odreñuju se pre početka crtanja na način koji je objašnjen ranije, a mogu se promeniti i posle crtanja kotne linije. Veličina, tip i boja fonta za obeležavanje kota takoñe se mogu postaviti pre početka crtanja kote, na već poznati način, ili posle završetka kotiranja.

6.3.15. Priprema za štampanje Treba još jednom naglasiti da se štampa samo ono što se nalazi na stranici.

Naredbom File-Print otvara se dijalog prozor Print (slika 6.20.).

U okviru Destination definiše se tip štampača kojim treba da se odštampa crtež. Ako ja na raspolaganju više tipova štampača, u padajućem meniju Name bira se tip štampača.

Slika 6.20: Dijalog prozor Print

U okviru Print range odreñuju se stranice koje treba da se odštampaju. Mogu da se aktiviraju sledeća opciona dugmad:

• Current document, štampaju se sve stranice dokumenta;


162

• Current page, štampa se samo aktivna stranica; • Selection, štampa se samo selektovani deo dokumenta; • Pages, štampaju se stranice koje su upisane u tekst boks.

U okviru Copies definiše se broj kopija. Stavljanjem znaka za potvrdu u kvadratić Collate štampaju se redom sve stane, od prve do poslednje selektovane, onoliko puta koliko kopija treba napraviti. Izostavljanjem znaka za potvrdu štampa se svaka strana zasebno u definisanom broju kopija.

Aktiviranjem dugmeta Print Preview u ovom dijalogu otvara se poseban prozor u kojem se vidi kako bi izgledao crtež kada se odštampa. Kada je korisnik zadovoljan sa izgledom crteža pritiskom dugmeta Print počinje štampanje.

Kompjuterske tehnologije – praktikum Osnove računarskih komunikacija

163

7. OSNOVE RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA - MREŽE RAČUNARA I INTERNET

Skoro da se može reći da je na širokom planu primene računara pojam Interneta postao sinonim za većinu onoga što se očekuje od računara. Ne treba se iznenaditi da puno korisnika zna da koristi servise koje Internet pruža, a da istovremeno o samom računaru i njegovim mogućnostima malo zna. Istovremeno potrebe širokog kruga korisnika utiču na širenje mogućnosti koje se nude u okviru korišćenja Interneta. Istovremeno lako se može uočiti da i pored široke primene računara kroz korišćenje servisa Interneta za široku ljudsku populaciju još uvek postoje mnoge nepoznanice.

7.1. UVOD U RAČUNARSKE MREŽE

Ideja umrežavanja je veoma stara i ima mnogo značenja. Ako se u rečniku potraži objašnjenje za pojam „mreža“ (network) može se naći puno definicija, kao što su:

- sistem isprepletanih linija, traka ili kanala; - bilo koji meñusobno povezani sistem, npr. televizijska mreža; - sistem kod koga je više nezavisnih računara povezano sa ciljem deljenja

podataka i ulazno/izlaznih ureñaja, kao što su diskovi i štampači.

Poslednja definicija je jedina koja se odnosi na tematiku ovog poglavlja.

Ključna reč u definiciji je deljenje, jer je ono i osnovna namena računarske mreže. Sposobnost efikasnog deljenja informacija je ono što računarskoj mreži daje snagu i atraktivnost. Kada se govori o deljenju informacija, čovek je u mnogo čemu sličan računaru. Kao što računar raspolaže skupom informacija tako i čovek raspolaže skupom sopstvenih iskustava i informacija. Kada čovek želi da proširi svoje znanje on de facto širi sopstveno iskustvo i prikuplja dodatne informacije. Npr., da bi naučio više o računarima razgovaraće sa prijateljima iz računarske industrije, ići će ponovo u školu ili će znanje steći kroz samostalno učenje. Koji god pristup da odabere može da se vidi da je deljenje znanja i iskustva sa drugima ustvari umrežavanje.

Drugi način da razmišljamo o umrežavanju je da mrežu posmatramo kao tim. To može da bude sportski tim ili projektni tim. Kroz napore svih uključenih u tim – deljenjem vremena, talenta i resursa – postiže se rezultat ili završava projekat. Shodno tome, upravljanje računarskom mrežom ne razlikuje se od upravljanja timom sastavljenim od ljudi. Deljenje i komunikacija mogu da budu jednostavni i laki, ali i složeni, npr., kada članovi projektnog tima, koji je razmešten u različitim vremenskim zonama da bi završili projekat, komuniciraju putem telekonferencija, e-mail–a ili multimedijalnih prezentacija putem Interneta.

7.1.1. Osnovni pojmovi

Na elementarnom nivou, računarska mreža se sastoji od dva računara koji su meñusobno povezani kablom, što im omogućava da meñusobno dele podatke. Sve računarske mreže, bez obzira na nivo sofisticiranosti baziraju se na ovom jednostavnom konceptu. Iako sama ideja povezivanja dva računara pomoću kabla ne predstavlja ništa posebno, posmatrano u praksi može se videti da se radi o jednom od najvećih dostignuća u oblasti komunikacija.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove računarskih komunikacija

164

Kao što je već rečeno, računarske mreže su nastale kao odgovor na ljudsku potrebu da meñusobno dele podatke. Iako, čak i personalni računari mogu brzo da procesiraju velike količine podataka oni korisniku ne dozvoljavaju da efikasno dele podatke. Pre pojave računarskih mreža, korisnik je morao ili da štampa dokument ili da datoteku sa dokumentom kopira na disk da bi drugi korisnici mogli da ga koriste ili menjaju. Kod izmena u dokumentima nije postojao lak način da se te promene povežu u celinu. Ovaj pristup je bio, a i danas je poznat kao rad u izdvojenom okruženju (stand-alone environment).

Kopiranje datoteka na flopi disk i omogućavanje drugima da ga kopiraju na svoje računare ponekad se naziva snakernet. Ovaj rani način povezivanja računara mnogi su koristili, a možda koriste i danas. Ovaj sistem je pogodan za odreñene situacije, ali je suviše spor i neefikasan da bi zadovoljio potrebe i očekivanja koja od današnjih računara imaju korisnici. Količina podataka koja se može deliti i rastojanja na koja se žele dostaviti podaci prevazilaze mogućnosti snakernet – a.

Meñutim, ako se neki računar poveže sa drugim računarima on će moći da deli podatke sa njima i da šalje dokumenta drugim štampačima. Ovakva veza računara i drugih ureñaja se naziva mreža (network), a koncept povezivanja računara sa ciljem deljenja resursa se naziva umrežavanje (networking).

Principski računarska mreža se može prikazati slikom 7.1.

Slika 7.1 Jednostavna računarska mreža

7.1.2. Primena računarskih mreža Sa raspoloživošću i mogućnostima današnjih personalnih računara može da

se postavi pitanje da li su uopšte potrebne računarske mreže?

Da bi se pravilno odgovorilo na ovo pitanje mora se istovremeno postaviti i pitanje, čime treba da raspolaže jedan računar da bi mogao da odgovori zahtevima obrade podataka? Da bi računar mogao da odgovori zahtevima korisnika u pogledu obrade podataka on mora da raspolaže odreñenim resursima. Ako se posmatra obrada podataka na nivou pojedinačnog računara jasno je da je u opštem slučaju poželjno da svaki računar treba da ima odreñene resurse potrebne za obradu podataka. Meñutim, sledi pitanje kolika je cena takvog pristupa u postizanju potrebnih mogućnosti računara i da li se situacija može popraviti povezivanjem


165

računara u računarske mreže, čime bi se omogućilo deljenje raspoloživih resursa? Od pojave prvih računarskih mreža do današnjih snažnih personalnih računara pokazalo se da računarske mreže povećavaju efikasnost i smanjuju cenu obrade podataka.

Deljenje računarskih resursa putem računarskih mreža ostvaruje se kroz: - Deljenje informacija - Deljenje računarskog hardvera i softvera - Centralizovanu administraciju pri obradi podataka.

Shodno tome računari koji su deo računarske mreže mogu da meñusobno dele npr.:

- Dokumente, - Elektronske poruke, - Softver za obradu teksta, - Softver za praćenje projekata, - Ilustracije, fotografije, video i audio datoteke, - Štampače, - Faks mašine, - Modeme, - CD – ROM ureñaje i druge izmenljive memorije, - Hard diskove.

Mogućnosti računarskih mreža se permanentno šire, a takoñe se otkrivaju i novi načini deljenja resursa i komunikacije meñu računarima.

Deljenje informacija

Sposobnost brzog i jeftinog deljenja informacija predstavlja jednu od najvažnijih primena tehnologije umrežavanja računara. Poznato je da je elektronska pošta najčešći servis ljudi koji koriste Internet. Mnogi poslovni ljudi specijalno su investirali u računarske mreže da bi mogli da koriste prednosti komunikacije na bazi elektronske pošte. Omogućavanjem deljenja informacija, računarske mreže mogu da smanje potrebu za papirnom komunikacijom, povećavaju efikasnost i korisnicima omoguće istovremeni pristup skoro svim podacima koji su im potrebni.

Npr., menadžeri mogu da koriste ovaj tip usluge računarskih mreža za brzu i efikasnu komunikaciju sa velikim brojem ljudi i organizovanje i voñenje sastanaka sa ljudima iz kompanije, lakše nego što je to ranije bilo moguće.

Deljenje računarskog hardvera i softvera

Pre pojave računarskih mreža, korisnici računara su imali potrebu za sopstvenim štampačima, crtačima i drugim periferijskim ureñajima. Mreže omogućavaju da nekoliko ljudi istovremeno deli podatke i periferijske ureñaje. Na slici 7.2 je prikazano tipično mrežno okruženje u kome tri radne stanice dele jedan štampač.

Mreže mogu da se koriste za deljenje i standardizovanih aplikacija, kao što su procesori teksta, programi za tabelarno izračunavanje, baze podataka inventara


166

itd., da bi se omogućilo da bilo ko unutar mreže, koristi iste aplikacije i istu verziju te aplikacije. Ovim je omogućeno da se dokumenti lakše dele, kao i da je obuka korisnika efikasnija. Ljudima je lakše da potpuno ovladaju jednim programom za obradu teksta nego da uče četiri ili pet različitih programa ovog tipa.

Slika 7.2 Deljenje štampača u mrežnim uslovima

Centralizovana administracija obrade podataka

Umreženi računari mogu jednostavnije da podržavaju različite zadatke. Mrežno okruženje omogućava tehničkom osoblju da efikasnije podržava jednu verziju operativnog sistema ili aplikacija i podesi sve računare na isti način nego da podržava više razlišitih operativnih sistema sistema i vrši njihovo podešavanje.

7.1.3. Osnovni tipovi računarskih mreža

Računarske mreže su klasifikovane u jednu od dve grupe, zavisno od njihove veličine i funkcije. Lokalna računarska mreža (LAN – Local Area Network) je osnovni gradivni element bilo koje računarske mreže. LAN mogu da budu u opsegu od jednostavnih (dva računara meñusobno povezana kablom) do veoma složenih (stotine povezanih računara i periferijskih ureñaja u okviru velike korporacije), kao što je prikazano na slici 7.3.


167

Slika 7.3 Lokalna računarska mreža (LAN)

Prostorna računarska mreža (WAN – Wide Area Network) sa druge strane nema geografskih ograničenja (slika 7.4). Ona može da povezuje računare i druge ureñaje na suprotnim stranama sveta. WAN je napravljena od velikog broja meñusobno povezanih LAN. U krajnjem slučaju Internet je WAN.

Slika 7.4 Prostorna računarska mreža (WAN)

7.1.4. Konfiguracije računarskih mreža U opštem slučaju, sve računarske mreže imaju odreñene komponente,

funkcije i karakteristike kojhe su zajedničke, kao što je prikazano na slici 7.5.

Slika 7.5 Zajednički elementi računarskih mreža


168

U njih spadaju: - Serveri – Računari koji omogućavaju deljenje resursa od strane korisnika

mreže. - Klijenti – Računari koji pristupaju deljivim resursima u mreži, što

omogućavaju serveri. - Medijum – Žice koje obezbeñuju fizičko povezivanje. - Deljivi podaci – Datoteke kojima klijente, putem mreže, snabdevaju

serveri. - Deljivi štampači i drugi periferijski ureñaji – Dodatni resursi koje

obezbeñuju serveri. - Resursi – Bilo koji servis ili ureñaj, kao što su datoteke, štampači ili

druge jedinice koji je raspoloživ korisnicima mreže.

Bez obzira na meñusobne sličnosti, računarske mreže su podeljene u dve šire kategorije:

- Mreže ravnopravnih računara (Peer – to – Peer Network), - Mreže bazirane na serverima (Server – based Network)

Razlika izmeñu peer – to – peer i serverske mreže je važna, jer svaka od njih ima različite mogućnosti. Tip mreže koja će se realizovati zavisi od faktora, kao što su:

- Veličina organizacije za čije potrebe se realizuje računarska mreža, - Nivo zahtevane bezbednosti u mreži, - Vrsta posla kojom se organizacija bavi, - Nivo raspoložive administrativne podrške, - Obim saobraćaja u mreži, - Potrebe korisnika mreže, - Raspoloživi budžet za realizaciju mreže.

7.1.5. Mreže ravnopravnih računara (Peer – to – peer Network)

Kod peer – to – peer mreža nema računara koji su definisani kao serveri i ne postoji hijerarhija meñu računarima. Svi računari su jednaki i zbog toga se i tretiraju kao jednaki. Svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao server i u ovakvim mrežama ne postoji administrator koji je odgovoran za celokupnu mrežu. Sam korisnik računara odreñuje koji podaci na njegovom računaru će biti deljivi u okviru mreže. Na slici 7.6 prikazana je peer – to – peer mreža u kojoj svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao server.

Veličina Peer – to – peer mreže se takoñe nazivaju i radne grupe (workgroups).

Termin radna grupa podrazumeva malu grupu ljudi, što znači da tipična mreža ovog tipa obuhvata do 10 računara.

Cena Peer – to peer mreže su relativno jednostavne. Pošto svaki računar

funkcioniše i kao klijent i kao server, ne postoji potreba za snažnim centralnim serverom ili za drugim komponentama koje zahtevaju velike mreže. Zbog toga ovakve mreže mogu da budu jeftinije od serverskih mreža.


169

Slika 7.6 Mreža ravnopravnih računara

Operativni sistem

Kod peer–to-peer mreža od mrežnog softvera ne zahtevaju se isti standardi u pogledu performansi i nivoa bezbednosti, kao kod mrežnog softvera projektovanog za specijalizovane servere. Podrška za ovaj tip mreža je ugrañena u mnoge operativne sisteme. Na taj način nije potreban dodatni softver za ispostavljanje peer–to–peer mreže.

Implementacija

U tipičnom mrežnom okruženju, implementacija ovakve mreže nudi sledeće prednosti:

- Računari se nalaze na korisnikovom stolu; - Korisnici su istovremeno sopstveni administratori i staraju se o sopstvenoj

bezbednosti; - Računari u mreži su povezani jednostavnom i lako vidljivim kablovskim

sistemom. Pogodnosti peer – to – peer mreža

Ovaj tip računarskih mreža predstavlja dobar izbor u slučajevima kada: - Treba povezati deset ili manje korisnika; - Korisnici dele resurse, kao što su datoteke ili štampači, ali ne postoji

specijalizovani serveri; - Bezbednost unutar mreže nije važna; - Organizacija i odgovarajuća računarska mreža neće bitnije da se šire u

doglednoj budućnosti. Kada su pomenuti faktori mogu zadovoljiti, peer – to – peer mreža je po pravilu

bolje rešenje od serverski bazirane računarske mreže.


170

7.1.6. Serverski bazirane mreže

U okruženju sa više od deset korisnika, mreža ravnopravnih računara, koji istovremeno igraju ulogu i klijenta i servera najverovatnije neće biti adekvatna. Zbog toga, većina računarskih mreža ima specijalizovane servere. Specijalizovani server je računar koji funkcioniše samo kao server i ne koristi se kao klijent ili radna stanica. Serveri se opisuju kao „specijalizovani“ zato što sami po sebi nisu klijenti i zato što su optimizovani da brzo servisiraju zahteve od klijenata u mreži uz pružanje bezbednosti datotekama i direktorijumima. Serveski bazirane mreže (videti sliku 7.7) postale su standardni model računarskih mreža.

Sa povećavanjem veličine mreža, tj. sa povećavanjem broja povezanih računara, povećavanjem fizičkog rastojanja i obima saobraćaja meñu njima, javlja se potreba za više od jednog servera. Deljenjem mrežnih poslova meñu nekoliko servera osigurava se da će svaki zadatak biti izvršen što je moguće efikasnije.

Slika 7.7 Serverski bazirana računarska mreža

Specijalizovani serveri

Serveri moraju da izvršavaju različite i složene zadatke. Kod velikih računarskih mreža serveri se dodatno specijalizuju za zadovoljenje proširenih zahteva korisnika. Na slici 7.8 prikazana je mreža sa različitim tipovima servera.

Serveri datoteka i štampanja (File and Print Servers) Serveri datoteka i štampanja upravljaju korišćenjem datoteka i štampača

od strane korisnika. Npr., kada korisnik izvršava program za obradu teksta ona se se zaista izvršava na njegovom računaru. Dokument koji program obrañuje zapamćen je na ovom serveru i učitava se u memoriju korisničkog računara da bi se on mogao menjati ili koristiti lokalno. Drugim rečima, serveri datoteka i štampanja se koriste za pamćenje datoteka.


171

Slika 7.8 Računarska mreža sa specijalizovanim serverima

Serveri aplikacija (Application Servers)

Serveri aplikacija predstavljaju serversku stranu klijent/server aplikacije. Npr., serveri pamte ogromne količine podataka koji su tako organizovani da lako mogu da budu preuzeti od strane korisnika. Na taj način ovi serveri se razlikuju od servera datoteka i štampanja. Kod servera datoteka i štampanja podaci i datoteke se prenose u računar sa koga je došao zahtev. Kod servera aplikacija podaci ostaju na serveru i samo rezultati zahteva se prenose u računar koji ih je tražio. Klijentska aplikacija se izvšava lokalno na korisničkom računaru dok se podacima pristupa na serveru programa. Npr., može se pretraživati baza podataka o studentima koji su roñeni u januaru. Umesto da se celokupna baza podataka prenese klijentu, samo rezultat upita se prenosi sa servera u lokalni računar.

Serveri poruka (Mail Servers) Serveri poruka rade slično serverima aplikacija s tim što postoje odvojene

serverske i klijentske aplikacije, sa selektivnim prenosom podataka od servera prema klijentu.

Faks serveri (Fax Servers) Faks serveri upravljaju saobraćajem faks poruka ka i iz mreže deljenjem

jednog ili više faks – modem ureñaja.

Komunikacioni serveri (Communication Servers) Komunikacioni serveri opslužuju tok podataka i e-mail poruka izmeñu

mreže kojoj pripada ovaj server i drugih mreža, odvojenih računara ili udaljenih korisnika koji se povezuju na servere preko modema i telefonskih linija.

Directory Services Servers Directory Services Servers omogućavaju korisnicima da lociraju, pamte i

zaštite informacije u mreži. Npr., u nekim slučajevima serverski softver kombinuju


172

računare u logičke grupe, koje se nazivaju domeni (domain) i koje omogućavaju bilo kom korisniku unutar mreže pristup bilo kom mrežnom resursu.

Planiranje uvoñenja specijalizovanih servera postalo je važno sa širenjem računarskih mreža. Planer mora da u obzir uzme moguća proširenja mreže, ali tako da korišćenje mreže ne bude ugroženo ako uloga pojedinih specijalizovanih servera bude promenjena.

Uloga softvera u serverski baziranim mrežama

Mrežni server i njegov operativni sistem funkcionišu kao jedinstvena jedinica. Bez obzira koliko bio snažan računar koji ima funkciju servera on će biti nekoristan bez operativnog sistema koji može da iskoristi mogućnosti njegovih fizičkih resursa. Savremeni serverski operativni sistemi su projektovani sa idejom da se iskoriste prednosti i kvaliteti serverskog hardvera.

Mada su složenije za instaliranje, konfigurisanje i upravljanje, serverski bazirane računarske mreže imaju puno prednosti u odnosu na peer – to – peer mreže.

Deljenje resursa Server je projektovan sa ciljem da obezbedi pristup većini datoteka i

štampača uz podršku korisnicima u smislu visokog nivoa performansi i bezbednosti. Deljenje podataka na serverskom principu može da bude centralno administrirano i kontrolisano. Pošto su deljivi resursi centralno locirani, moguće ih je lakše naći i koristiti nego resurse na pojedinim računarima.

Bezbednost Bezbednost je često primarni razlog za izbor serverski baziranog pristupa u

umrežavanju računara. U takvom okruženju, postoji jedan administrator koji definiše pravila i primenjuje ih na svakog korisnika mreže, što može učiniti da je korišćenje resursa mreže bezbednije.

Rezervne kopije (Backup)

Pravljenje rezervnih kopija može se vršiti nekoliko puta dnevno ili samo jednom sedmično, što zavisi od važnosti i vrednosti podataka. Pravljenje rezervne kopije servera može da se vrši automatski u skladu sa unapred definisanim rasporedom, čak i ako su serveri locirani na različitim delovima mreže.

Redundansa

Korišćenjem metoda pravljenja rezervnih kopija, koji je poznat kao redundansa sistema (redundancy systems) podaci na serveru mogu da budu duplirani i stavljeni na raspolaganje. Čak i ako doñe do oštećenja primarne oblasti za pamćenje podataka, rezervna kopija podataka može da se koristi za restauraciju podataka.


173

7.1.7. Topologija mreža

Termin topologija (topology) ili odreñenije topologija mreže odnosi se na fizički razmeštaj računara, kablova i drugih komponenata mreže. Topologija je standardni termin koji većina stručnjaka iz oblasti računarskih mreža koristi kada govori o osnovama projektovanja mreža. Topologija računarskih mreža ima uticaja na njihove mogućnosti. Izbor topologije ima uticaj na:

- Tip ureñaja koje zateva mreža - Mogućnosti ureñaja - Širenje mreže - Način na koji se upravlja mrežom.

Način poimanja korišćenja različitih topologija je ključ za razumevanje mogućnosti različitih tipova mreža.

Pre nego što računari mogu da dele resurse ili izvršavaju komunikacione zadatke oni moraju da budu meñusobno povezani. Većina računarskih mreža koristi kablove za meñusobno povezivanje računara. Meñutim, to ne znači jednostavno utaknuti kabl u jedan i drugi računar. Različiti tipovi kablova, kombinovani sa različitim mrežnim adapterima, mrežnim operativnim sistemima i drugim komponentama zahtevaju različite tipove organizacije mreže.

Da bi mreža valjano radila, topologija mreže mora da se planira. Npr., odreñena topologija ne odreñuje samo tip kabla koji će se koristiti već i način na koji se kablovi postavljaju kroz hodnike, plafone i zidove. Topologija takoñe može da odredi i kako će računari u mreži meñusobno komunicirati. Različite topologije zahtevaju različite komunikacione metode, a te metode imaju veliki uticaj na mrežu.

Standardne topologije

Računarske mreže projektuju se na bazi četiri osnovne topologije: 1. Magistrala (Bus) 2. Zvezda (Star) 3. Prsten (Ring) 4. Mreža (Mesh).

Topologija magistrale (Bus topology) – Ovakav tip mreže sastoji se od

ureñaja koji su povezani na zajednički, deljivi kabl. Ova vrsta topologije se često označava i kao „linerana magistrala“, jer su računari povezani u jednu liniju. To je najjednostavniji i najčešći metod umrežavanja računara. Ovakva mreža se sastoji iz jednog kabla koji se zove segment (trunk, backbone), koji povezuje sve računare u mreži na jednu liniju.


174

Slika 7.9: Topologija magistrale – Bus

Računari u ovom tipu mreže komuniciraju meñusobno adresiranjem podataka na odreñenom računaru i slanjem podataka na spojni kabl u obliku električnog signala. Podaci u obliku električnog signala se šalju svim računarima u mreži. Samo računar čija se adresa slaže sa adresom koja je sastavni deo poslatog signala prihvati će poslatu informaciju. U jednom trenutku samo jedan računar može da šalje poruku posredstvom magistrale. Zbog toga broj računara koji su povezani na magistralu utiče na performanse mreže. Ako je na magistralu povezan veći broj računara, više njih će čekati da bi poslao svoje podatke na magistralu, što znači da će cela mreža biti sporija. Ne postoji standardni način merenja uticaja broja računara na brzinu date mreže, jer na performanse ne utiče samo broj računara. Pored broja računara na performanse mreže utiču i sledeći faktori:

- Hardverske mogućnosti računara povezanih u mrežu; - Ukupan broj komandi koje čekaju na izvršavanje; - Tipovi aplikacija koje se izvršavaju unutar mreže; - Tipovi kablova koji se koriste u mreži; - Rastojanje izmeñu računara u mreži.

Računari koji su povezani na magistralu mogu bilo da šalju podatke drugim računarima bilo da čekaju na podatke od drugih računara u mreži. Oni nisu odgovorni za sam prenos podataka od jednog do drugog računara. Shodno tome ako jedan računar otkaže to neće imati uticaja na ostatak mreže.

Pošto se električni signali šalju celoj mreži oni se prenose od jednog kraja kabla do drugog. Ako se dozvoli da se signal prostire bez prekida on će se prostirati duž kabla napred – nazad sprečavajući druge računare da šalju signale. Zbog toga prostiranje signala mora da bude zaustavljeno pošto stigne na odredišnu adresu. Za zaustavljanje prostiranja signala, komponenta koja se naziva terminator postavlja se na oba kraja kabla za apsorbovanje slobodnog signala. Absorpcija signala oslobaña kabl tako da drugi računari mogu da šalju podatke.

Topologija zvezde (Star topology) – Povezivanje računara pomoću

segmenata kablova koji se izvode iz jedne tačke označava se kao topologija zvezde.


175

Slika 7.10: Topologija zvezde - Star

Topologija prestena (Ring topology) – Povezivanje računara pomoću kabla koji formira petlju označava se kao topologija prstena.

Slika 7.11: Topologija prstena - Ring

Topologija mreže (Mesh toplogy) – kod ovog tipa topologije svi računari su meñusobno povezani odvojenim kablovima.


176

Slika 7.12: Topologija mreže - Mash

Karakteristike dva osnovna tipa mreža su date u sledećoj tabeli:

Karakteristika Peer – to Peer mreža Serverski bazirana mreža

Veličina Dobre za deset i manje računara

Ograničene samo serverom i mrežnim hardverom

Bezbednost Okvire bezbednosti definiše korisnik svakog računara

Konzistentna i široka bezbednost i resursa i korisnika

Administracija

Pojedinačni korisnici su odgovorni za sopstvenu administraciju; administracija nije potrebna sve vreme.

Centralizovana administracija za kontrolu mreže; potreban bar jedan obučen administrator.

7.1.8. Povezivanje lokalnih računarskih mreža Lokalne računarske mreže se mogu izmeñu sebe povezati, čime se

omogućuje da svi računari u jedinstvenoj mreži mogu koristiti resurse svih umreženih računara. Za povezivanje računarskih mreža najčešće se koriste posebni komunikacioni ureñaji - ruteri, kao i mostovi (bridge) i prekidači (switch).

7.2. INTERNET Pored izuzetno narasle potrebe da računari meñusobno komuniciraju,

šezdestih godina XX veka stekli su se i neophodni tehnološki uslovi da se ova potreba zadovolji. Različiti proizvoñači opreme su razvijali sopstvene protokole za komunikacije izmeñu svojih računara. To je onemogućavalo razvoj svetskih mreža, jer nije bilo moguće povezati računare različitih proizvoñača. Iz tih razloga, početkom sedamdesetih godina XX veka, agencija ARPA (Advanced Research Projects Agency), inače deo ministarstva odbrane SAD, je definisala familiju protokola za računarsku komunikaciju, te su svi vodeći proizvoñači opreme bili prinuñeni da primene te protokole na svojim proizvodima tj. računarima. Ta

R4

R7

R5

R3

R1

R2

R6


177

familija protokola je dobila naziv prema dva protokola: TCP/IP. Godine 1980. NSF organizacija (National Science Foundation), takoñe iz SAD, je osnovala mrežu zasnovanu na tim protokolima, koja je bila zamišljena kao "mreža mrežâ". Tako je nastala mreža NSFNet, koja je predstavljala preteču Interneta.

Do kraja osamdesetih godina samo su veliki računari (host computers) bili povezivani u Internet. Njima se pristupalo isključivo preko terminala. Personalni računari do tada nisu povezivani u mreže osim ako nisu bili korišćeni kao terminali. Krajem osamdesetih godina na tržištu su se pojavili jeftini mrežni kontroleri (mrežne kartice), što je naglo ubrzalo razvoj lokalnih računarskih mreža. Tehnologija povezivanja lokalnih računarskih mreža na Internet je brzo savladana, što je dovelo do naglog povećanja broja računara poveznih u Intenet.

Izuzetan doprinos ekspanziji Interneta meñu korisnicima je učinio razvoj Web-a, krajem osamdesetih godina i početkom devedesetih, kao i razvoj hardvera koji je omogućio realizaciju nekad teško zamislivih multimedijalnih programa. Možemo reći da Internet predstavlja mrežu svih mreža, svetski komunikacioni sistem povezanih računarskih mreža pomoću TCP/IP protokola, sa ciljem da omogući razmenu velikog broja podataka različitih tipova.

Internet je "virtuelno društvo" kompjutera i kompjuterskih mreža iz svih delova sveta. U trenutku kada korisnik čita tekst na ekranu računara konektovanog na Internetu, računar je deo tog društva, a korisnik je na Internetu. Uz pomoć računara, modema i telefonske linije korisnik se može povezati sa svim delovima planete.

Internet je najveća svetska globalna mreža. Najednostavnija i možda najtačnija definicija Interneta je da je to mreža svih mreža, sistem povezanih autonomnih mreža računara koje funkcionišu na istim principima, koriste iste protokole, standarde i interfejse, sa ciljem da omogući razmenu velikog broja podataka različitih tipova.

Razvoj Interneta na našim prostorima odvijao se u tri faze:

1. Uspostavljanje nacionalne akademske mreže zasnovane na TCP/IP protokolima mreže SNTIJ u periodu 1992 - 1996. godine;

2. Povezivanje akademske mreže na Internet i korišćenje Internet usluga, pre svega elektronske pošte

3. Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet Service Provider - ISP)

Na slici 7.13 je na simplificiran, ali efektan način prikazan princip povezivanja računara na ovu globalnu mrežu, bilo da je korisnik samostalan u svom radu, bilo da je povezan na lokalnu mrežu.


178

Slika 7.13 Dijagram ukupnog povezivanja korisnika na Internet

Ova slika prikazuje princip povezivanja računara na Internet, koji može raditi samostalno, ili posredstvom neke LAN mreže. Ako se korisnik samostalno priključuje na Internet, on najčešće koristi običnu telefonsku liniju za vezu sa ISP. Ako je pak umrežen u LAN, onda korisnik koristi mrežnu karticu, da bi komunicirao u lokalnoj mreži, a potom se LAN spaja sa provajderom1 koristeći izuzetno brzu telefonsku liniju - T1. Ova linija može preneti približno 1.5 miliona bitova u sekundi (bps - bit per second), dok obična telefonska linija može da prenese od 30000 do 50000bps. Potom se ISP povezuje na veći ISP, a najveći ISP čini tzv. fiberoptičku "kičmu" jednog regiona. Ovi provajderi širom sveta se spajaju uz pomoć fiberoptičkih linija, podovodnih kablova ili satelitskih linkova. Na ovaj način, bilo koji računar na Internetu je povezan sa bilo kojim računarom. Očigledno je da je za korisnika najvažnija veza sa ISP, o čemu će više biti reči u narednim poglavljima.

Kratak hronološki pregled bitnih dogañanja u razvoju Interneta:

- 1969. - Dva računara sa dva odseka Kalifornijskog univerziteta povezana su u mrežu ARPAnet, predhodnicu Interneta

- 1971. - Rek Tomlinson razvija elektronsku poštu za ARPAnet. Upravo je on tvorac znaka @. Popularnog "majmuna" osmislio je kako bi u adresi elektronske pošte razdvojio ime korisnika od imena računara.

- 1973. - Mreža povezanih računara seli se preko Antlantika. Norveška je postala deo ARPAneta. Cilj je bio razmena podataka o mogućim potresima i nuklearnim eksplozijama sa SAD. Posle Norveške, u mrežu ulazi Londonski univerzitet.

- 1978. - Geri Tuerk šalje prvi "spam" (masovno distribuirana poruka koju niste želeli) u mreži ARPAnet.

- 1984. - Broj umreženih računara prelazi 1.000. Japan stvara vlastitu mrežu Junet, Velika Britanija razvija mrežu Janet, a Sovjetski Savez Usenet.

- 1985. - Stvoren je domen .com. Najstarija stranica sa tim domenom glasila je i još uvek glasi: symbolics.com.

1 Termin provajder potiče od engleskog termina provider koji u ovoj oblasti označava organizaciju

preko koje korisnici pristupaju Internetu (ISP - Internet Service Provider) - jednostavno rečeno to je organizacija koja pruža Internet usluge


179

- 1989. - U Evropskoj laboratoriji za praktičnu fiziku (CERN) raña se ideja o Internetu kakav danas poznajemo - razmena celih dokumenata zajedno sa slikama pri čemu delovi dokumenta postaju linkovi. Nastaje format podataka HTML.

- 1990. Pojavljuje se prvi Internetski pretraživač nazvan Arćie zahvaljujući kanadskom studentu Alenu Emtažu.

- 1991. Nastaje prva Internetska stranica, doduše siromašnog sadržaja.

- 1996. Leri Pejdž i Sergej Brin, studenti sa Univerziteta Stenford, počinju da rade na pretraživaču koji prikazuje stranice prema njihovoj popularnosti i relevantnosti.

- 1998. nastaje Google

7.2.1. Organizacija i adresiranje na Internetu Način upravljanja Internetom uslovljen je načinom njegovog nastanka. Ta

mreža - Internet nije ničije vlasništvo i na njoj važi pravilo: svako je vlasnik svog računara priključenog na mrežu. Vlasnik računara može na svom računaru raspolagati sadržajima po svom izboru, bira način priključenja na mrežu, kao i sadržaje na mreži koje će koristiti u različite svrhe (edukativne, infromativne, zabavne, itd.). Takoñe, vlasnik računara sam bira sadržaje svog računara koje će učiniti dostupnim drugim korisnicima mreže.

Da bi se sve ovo realizovalo, morao se uvesti odreñeni način organizacije ove mreže ogromnih razmera i adresiranje računara povezanih u nju. Svaki računar povezan u mrežu mora posedovati svoju adresu. Postoje dva načina adresiranja: simboličko i numeričko. Svaki računar mora imati oba tipa adrese, koje moraju biti jednistvene. Numeričke adrese se zapisuju u obliku četiri broja i ove adrese su važne za administratore mreža. Za krajnje korisnike su značajnije simboličke adrese. One se sastoje iz dve celine: imena računara i domena kome računar pripada. Ova dva imena su razdvojena tačkom. Domen je organizovan tako da prati hijerarhiju institucija ili organizacija kojima računar pripada. Nazivi domena su takoñe razdvojeni tačkom. Domeni prvog hijerarhijskog nivoa predstavljaju skraćenice za imena država (meñunarodno definisani standardom ISO3166). Izuzetak je zemlja nastanka Interneta - Sjedinjene Američke Države, koja nema domen teritorijalnog tipa. U SAD su se razvili domeni prvog nivoa, prema osnovnom kriterijumu delatnosti institucija kojima računari pripadaju. Ti domeni su generičkog tipa i to su :

1. com - komercijalne institucije (javni domen generičkog tipa) 2. net - institucije odgovorne za organizaciju Interneta (javni domen

generičkog tipa) 3. org - neprofitne organizacije (javni domen generičkog tipa) 4. edu - akademske institucije (rezervisani domen generičkog tipa) 5. gov - vladine institucije (rezervisani domen generičkog tipa) 6. mil - vojne institucije (rezervisani domen generičkog tipa) 7. int - meñunarodne institucije (rezervisani domen generičkog tipa)

Korisnici RS domena mogu dobiti isključivo poddomen u sledećim kategorijama: co.rs, org.rs, edu.rs, dok je domen ac.rs rezervisan za univerzitete i naučne institucije, gov.rs je rezervisan za potrebe vlade, a domen vs.rs je rezervisan domen za potrebe Vojske Srbije.


180

Registracija domena se sastoji iz dve faze: tehničke i administrativne. Tehničku fazu predstavlja konfigurisanje DNS servisa (Domain Name Service). Ukratko, DNS je Internet servis koji obezbeñuje prevoñenje naziva računara i domena u numeričke adrese, razumljive operativnim sistemima računara i drugih mrežnih ureñaja. DNS se može konfigurisati na bilo kom serveru, stalno povezanom na Internet, koji poseduju odgovarajuću softversku podršku DNS servisu. Najčešće ovu fazu realizuje Internet provajder ili administrator mreže. Vidljivost domena se obezbeñuje drugom administativnom fazom u ovom procesu registracije domena - prijavom domena agenciji nadležnoj za registraciju odreñene kategorije domena, Domain Name Registry. Ovu fazu uglavnom realizuje Internet provajder, u skladu sa pravilnicima koje nadležni domenski registar nalaže.

Primer jedne simboličke adrese sledi: zmaj.etf.bg.ac.rs, gde je zmaj - ime računara, etf - skraćenica za instituciju kojoj računar pripada (Elektrotehnički faklutet), bg - skraćenica za grad (Beograd), ac - rezervisana oznaka za akademsku mrežu i rs - teritorijalna oznaka zemlje (Republika Srbija).

7.2.2. Način pristupa Internetu Računari su povezani u mreži komunikacionim linijama.

Veze mogu biti telefonska linija, koaksijalni kabl, optički kabl, radio veza i satelitska veza.

Od prirode mreže zavisi najvažnija karakteristika mreže - brzina prenosa koja se izražava u Kbps ili Kb/s (kilobita u sekundi).

Telefonskim linijama se postižu male brzine, a optičkim kablovima najveće.

Ovde treba pojasniti da pristup Internetu preko telefonske linije podrazumeva i najsporiji Dial-Up modemski pristup, ali i ISDN (od 64 i 128 Kbps) ali i širokopojasni – ADSL sa velikim brzinama protoka

7.2.3. Servisi Interneta Ni najhrabriji futuristi nisu mogli predvideti stopu porasta broja ljudi koji

koriste Internet resurse. Ovakav trend, za koji se očekuje da će se nastaviti i u bliskoj budućnosti, posledica je toga što Internet danas nudi veliki broj informacija različitih tipova, kojima korisnici širom sveta pristupaju relativno jednostavno, uz pomoć odreñenih servisa Interneta. Uz pomoć elektronske pošte, diskusionih grupa, konferencija i samog razgovora moguće je komunicirati sa velikim brojem ljudi. Takoñe je moguće uz pomoć WWW i FTP servisa preuzeti hiljade stranica teksta, slika, audio i video zapisa. Stoga je neophodno upoznati se sa odreñenim servisima pojedinačno.

7.2.4. Elektronska pošta (e-mail) Iako je jedan od najstarijih servisa Interneta, elektronska pošta (širom

sveta se odomaćio termin - "e-mail"), je jedan od najpopularnijih servisa globalne mreže. On omogućuje slanje poruka jednom korisniku ili grupi korisnika na mreži. Poruka je najčešće tekstualna, mada se mogu slati i fajlovi različitih tipova (npr.


181

fotografije, crteži). E-mail mnogi korisnici Interneta smatraju savremenom formom starog dobrog pisma, koje je oduvek zbližavalo ljude, širilo kulture, razmenjivalo novosti različite prirode. Danas se mnogi poslovi ugovoraju (ili barem počnu) putem elektronske pošte. Sve je veći broj ljudi koji u svoje vizit karte, pored standardnih podataka, unose i svoju e-mail adresu.

Da bi korisnik mogao da prima ovu vrstu pošte, neophodno je da ima svoju e-mail adresu, koja se dobija od nekog e-mail servera na mreži. U većini slučajeva, to su Internet provajderi. Meñutim, pored provajdera koji pružaju usluge i e-mail servera, postoje mnogobrojni e-mail serveri koji usluge elektronske pošte nude besplatno korisnicima širom sveta. Adresa korisnika izgleda na sledeći način: <korisničko ime>@<adresa e-mail servera> odnosno, ako je korisničko ime “bmikaric”, a nalog je otvoren kod provajdera ptt, tada ta adresa izgleda – [email protected] . Dakle, čitano sleva udesno, na početku svake e-mail adrese je korisničko ime, zatim sledi karakterističan znak “@” (poznat kao skraćenica za “et” ili kao “ludo a”). Preostali deo adrese je adresa računara tj. e-mail servera. Najpopularniji serveri koji nude besplatne e-mail usluge su gmail.com, mail.yahoo.com, hotmail.com, itd. Primer e-mail adrese na ovim serverima bi bio: [email protected] . Iako je ova vrsta pošte namenjena slanju privatne pošte drugom korisniku mreže, moguće je istovremeno slanje na veći broj adresa, što je osnova mailing lista.

Prednosti elektronske pošte u odnosu na klasičnu su: brzina prenosa pošte - poruka koju korisnik pošalje primaocu stiže za

svega nekoliko minuta, a vrlo često gotovo trenutno primljeni tekst se može dalje obrañivati (pripremati za štampu,

editovati na bilo koji način i sl.) troškovi slanja meñunarodne tj. interkontinentalne pošte su reducirani

na cenu utrošenog vremena slanja pošte (što je uglavnom cena lokalog telefonskog poziva)

mogućnost čitanja pošte onda kada primaocu to najviše odgovara (pred kraj radnog dana, odmah na početku radnog dana, kod kuće itd.)

Kada korisnik dobije e-mail, vrlo često poželi da odgovori na istu. U svim programima za rad na Internetu, postoji opcija “Reply” tj. “odgovori”, koja omogućava korisniku da ne kuca adresu pošiljaoca, već se ona unosi automatski u polje za adresu. U polje “Subject” (tj. tema poruke) najčešće se dobija tema originalne poruke sa prefiksom Re.

Najpoznatiji programi za proveru elektronske pošte (e-mail klijenti) su:

- Microsost Outlook

- Outlook Express

- Mozilla Thunderbird

- Eudora

- The Bat

- Claws Mail

i mnogi drugi…

mailto:[email protected]



182

Slika 7.14 Prikaz logotipa često korišćenih e-mail klijenata

Vredi pomenuti i bonton elektronske pošte. Dugogodišnji korisnici ovog servisa razvili su izmeñu sebe odreñena pravila komuniciranja, koja su u poslednje vreme poprimila obeležja pravog bontona. Razvijena su brojna pravila kako za ovaj servis, tako i za druge servise ove mreže. Danas se ovaj bonton često naziva “netiquette”. Neka od pravila bontona e-mail servisa su:

treba odgovoriti na svaku primljenu poruku (makar ukratko), ako se prvi put šalje pismo, ono bi trebalo da bude kulturno i precizno, konciznost je od izuzetne važnosti, sva polja u zaglavlju treba uredno popuniti (pored adrese primaoca, polje

“subject” i sl.) itd.

Slika 7.15: Prikaz procentualno najkorišćenihjih e-mail klijenata u 2009. godini

7.2.5. Program za slanje i primanje elektronske pošte - Outlook Express Ono što elektronsku poštu (e-mail) čini najpopularnijim servisom Interneta

je brzina prenosa pošte (pošta često stiže gotovo trenutno, odnosno

brzinom prostiranja elektromagnetnih talasa a to je brzina bliska brzini svetlosti),

mogućnost daljeg korigovanja primljenog materijala, smanjenje troškova slanja pošte na cenu lokalnog telefonskog

razgovora i


183

mogućnost razmene poruka shodno slobodnom vremenu korisnika. U ovom delu obuhvaćeno je unošenje teksta pisma, slanje pošte, primanje

pošte, odgovor na prispelu poštu, izdavanje potvrde o prispeloj pošti, pregled prispele pošte, čitanje prispelih pisama, brisanje pošte, otvaranje naloga za slanje i primanje pošte u Outlook Express-u i otvaranje naloga za slanje i primanje pošte na Google stranici (Gmail-u).

7.2.6. Slanje pošte Na levoj strani ekrana (slika 7.16) u folder listi nalaze se sledeći podfolderi

(sandučići): • Inbox - sandučić za primljenu poštu (pisma); • Outbox - sandučić u kome se nalaze pisma spremljena za slanje; • Sent Items - sandučić poslate pošte odnosno kopija pisama koja su

poslata; • Deleted Items - obrisana pošta; • Draft - bafer za privremeno čuvanje pisama (obično nedovršenih)

napisanih u panelu za prethodni pregled (Preview Pane).

Slika 7.16: Izgled osnovnog prozora sa listingom pristigle elektronske pošte

Postupak slanja pošte započinje se klikom na ikonu Create Mail u liniji alata nakon čega se javlja dijalog prozor New Massage (slika 7.17). U polje To ukuca se adresa primaoca, na primer [email protected]. Adresa se upisuje malim slovima bez razmaka. Kao što je već navedeno, prvi deo adrese predstavlja korisničko ime primaoca, @ veznik koji označava da se radi o e-mail adresi, a drugi



184

deo je simbolička adresa (naziv provajdera kod koga je ta adresa otvorena, odnosno naziv domena).

Ako poštu treba jednovremeno uputiti na više adresa, u polje Cc se upisuju adrese drugih primaoca i odvajaju znakom ;. Ove adrese se kod svih primaoca pošte vide u Preview pane header - u. Kad se adrese drugih primalaca upišu u polje Bcc one se kod primaoca ne vide u Preview pane header - u.

U polje Subject upisuje se kratka naznaka (tema) sadržaja pisma, na primer u ovom e-mailu, konkretno RTK – podaci za indentifikaciju. Istog momenta naziv prozora New Message dobija naziv Operativni plan nastave. Nakon toga se upisuje tekst poruke u Preview pane (u polje na dnu prozora). Kada se završi sa pisanjem poruke klikom na ikonu Send u liniji alata završava se postupak slanja pisma.

Slika 7.17 - Izgled prozora za formiranje poruke

7.2.7. Slanje dokumenata iz drugih programa E-mail-om može se poslati bilo koja vrsta fajla iz računara. To može biti

tekst rañen u Word-u, tabela iz Excel-a, kao i fotografija, video zapis, zvučni zapis i drugo što je snimljeno na disku.

Postupak je isti kao kod slanja tekstualne poruke sve do aktiviranja ikone Send. Na prozoru RTK – podaci za indentifikaciju kliknuti na ikonu Attach koja je u vidu spajalice. Pojavljuje se prozor Insert Attachment (slika 7.18). Otvaranjem padajuće lista Look In dobija se spisak lokacija u računaru. Na poznati način treba pronaći folder na kome se nalazi fajl koji se treba poslati. Na slici 7.19 u folderu My Documents nalazi se traženi dokument Podaci za indentifikaciju.doc. Ovaj dokument se pridodaje aktiviranjem dugmeta Attach. Sada je u našoj pošti, pored tekstualne poruke, i dokument iz memorije računara. Da bi se pismo poslalo preostalo je da se klikne dugme Send.


185

Slika 7.18 - Prozor za dodavanje fajlova e-mail poruci nakon aktiviranja Attach-a

Slika 7.19 - Pronañeni dokument za koji će biti pridodat pismu

7.2.8. Primanje pošte Primljena pošta se smešta u Inbox sanduče. Pod pretpostavkom da je

računar povezan na Internet, za dobijanje nove pošte treba aktivirati ikonu Send/Recv u liniji alata. Na prozoru za logovanje koji se pojavio treba upisati lozinku. Malo treba sačekati da se dobije autorizacija: na dnu prozora u statusnoj liniji dobijaju se obaveštenja connecting, authorizing, checking mail, receiving mail. Nakon obaveštenja Receiving Mail računar prikazuje poseban prozor na kome se prati progres primanja nove pošte i broj pošiljki koje stižu (receiving 2 of 7 - prima drugu od ukupno sedam poruka). Nakon završetka prenosa pošte ovaj prozor se isključuje.

Tada se u gornjem delu ekrana vide prispele pošiljke u obliku zatvorenih koverata. Već pročitane pošiljke u Inbox-u imaju sličicu otvorenog koverta. Nova pošiljka se otvara klikom na jednu od njih. Tada se otvara poseban prozor za tu poruku i može da se pročita sadržaj i da se otvori pridodati poslati fajl ako ga ima. Taj fajl se prikazuje kod jedne verzije Outlook Express-a ispod teksta poruke, a kod druge iznad teksta poruke u delu Attachment. Otvara se dvostrukim klikom. Ako taj fajl treba da se sačuva na hard disku koristi se komanda File-Save As..., a ako ne treba, on ostaje u okviru te pošiljke u Outlook Express-u.


186

Osnovno je pravilo da treba odgovoriti na svaku primljenu poštu. Za to se koristi opcija (ikona) Reply (odgovoriti) kojom se adresa pošiljaoca automatski upisuje u polje za adresu. Tada se u polje Subject pojavljuje tema originalne poruke sa prefiksom Re, a u panelu za prethodni pregled ispod odgovora se pojavljuje originalna poruka sa svim elementima poslanog pisma.

7.2.9. Otvaranje naloga za slanje i primanje pošte u Outlook Express-u Da bi se računar koristio za slanje/primanje pošte potrebno je prvo da se

otvori nalog u Outlook Express-u. Otvaranje naloga počinje komandom Tools → Accounts → Mail → Add → Mail.

U prvom delu izrade naloga pod stavkom Name upisuje se ime na koje će se voditi nalog, tj. ime korisnika na koga će se voditi taj nalog. Na primer Visoka škola za menadžment. Zatim se klikne Next.

U drugom delu E-Mail Address upisati svoju e-mail adresu, na primer [email protected] ,

a zatim kliknuti na Next. U trećem delu treba uneti oznake servera za dolazeću poštu (incoming

mail) i servera za odlazeću poštu (outgoing mail). Server dolazeće pošte ima oznaku pop3, a u produžetku se upisuje ime provajdera kod koga je otvoren nalog. Primer: mail.nadlanu.com

Server odlazeće pošte ima oznaku smtp - sa istim produžetkom. Primer: mail.nadlanu.com. Kliknuti na Next.

U ovom delu je ponuñeno ime za ovaj nalog - Account Name koje se može promeniti ako se želi i ispod toga treba upisati šifru - Password za korišćenje naloga, koja služi za zaštitu pristupa tom nalogu. Kliknuti na Next i na kraju na Finish. Tada se u prozoru Account dobije nalog koji je otvoren i označen je sivom bojom. Nakon ovako sprovedenog postupka može se primati i slati pošta preko ovog naloga.

7.2.10. Otvaranje naloga za slanje i primanje pošte na Google stranici

Na Web stranici pretraživača Google postoji mogućnost besplatnog otvaranja nalog za slanje i primanje pošte, tj. dobijnja e-mail adrese.

Postupak: Otvor se program Internet Explorer (ili neki drugi Internet pregledač - web browser) i u adresnu liniju upiše adresa pretraživača www.google.com, a zatim pritisne taster Enter. Na stranici pretraživača klikne se na link G-mail (uokviren i naznačen strelicom na slici 7.20), ili se može direktno otići na adresu www.gmail.com.


http://www.google.com/

http://www.gmail.com/


187

Slika 7.20: Prozor browser-a prilikom pristupanja G-mail-u

Na sledećoj stranici (slika 7.21) izborom opcije „Отвотите налог“ dobijaju se ponuñene opcije koje su prikazane na slici 7.21

Najbitniji podatak je željeno ime za prijavu tj. Vaše korisničko ime. Korisničko ime je glavni deo Vaše E-mail adrese koja glasi:

bmikaric ([email protected]) Sledeći podatak je password ili lozinka koja mora imati najmanje 8

karaktera. Lozinku treba uneti i u polje Password i u polje Re-Type Password. Potom treba obraditi Security Question. Ovaj podatak omogućava da se

pristupi promeni lozinke ukoliko je ona zaboravljena, ukoliko treba da se promeni iz bilo kog drugog razloga ili ako je potrebna pomoć u vezi sa nalogom korisnika. Pristup ovim promenama imaće samo ona osoba koja bude znala odgovor na pitanje za sigurnost (Security Question), a to je korisnik. Na taj način je zaštićen pristup lozinki.

U polju Security Question odabere se zaštitno pitanje, a u polje Your Answer upisuje se odgovor na to pitanje.

Na drugoj polovini ove strane je još ponuñena reč koju treba upisati u prazno polje Верификација речи (Enter the word as it is shown in the box below), a zatim potvrditi kompletan unos klikom na dugme „Прихватам, отвори мој налог“ .



188

Slika 7.21 - Kreiranje novog e-mail naloga - popunjavanje polja odgovarajućim podacima

Kao konačan rezultat dobija se potvrda da je otvoren nalog i da je dobijena e-mail adresa.

Provera pošte na Google nalogu obavlja se tako što se na stranici Google klikne na ikonu G-mail, ukucavanjem korisničkog imena i lozinke.


189

7.2.11. File transfer protocol (FTP) Prenos fajlova (datoteka) je jedna od osnovnih aktivnosti na svakoj mreži,

uključujući i Internet. Servis FTP (File Transfer Protocol) je namenjen, pre svega, prenosu fajlova sa servera na korisnikov računar. Da bi se sve ovo realizovalo neophodno je da korisnik bude registrovan na računaru sa koga želi da izvrši prenos, tj. treba da ima korisničko ime i lozinku na serveru. Meñutim postoje i Anonymous FTP serveri, koji omogućavaju prenos fajlova uz korisničko ime anonymous i korisničku e-mail adresu umesto lozinke. Na vaj način dolazi do distribucije tzv. javnih datoteka velikom broju korisnika.

Postoji veliki broj protokola za prenos fajlova, počevši od onih najstarijih, pravljenih za UNIX, do onih novijeg datuma, kreiranih za Windows platforme. U daljem tekstu biće iznete osnovne karakteristike CuteFTP programa, nastalog u softverskoj kompaniji GlobalSCAPE.

CuteFTP je program za Windows platforme, izuzetno pogodan za korisnike koji nemaju veliko predznanje o ovom servisu Inteneta. Prilikom instalacije CuteFTP će proveriti način pristupa Internetu. Ovaj program se može podesiti tako da po uspešnom završetku prenosa fajlova prekine vezu korisnika sa provajderom i isključi sistem (tj. izvrši shut down). Ovo znači da korisnik može da pokrene prenos i bude odsutan tokom čitavog transfera, a da ne brine da li će se njegov računar isključiti.

Kao što je rečeno, da bi se korisnik povezao na neki FTP server, neophodno je da ima korisničko ime i lozinku. Meñutim, većini servera se može pristupiti uz pomoć anonimnih naloga.

Povezivanje i rad sa sajtovima je najjednostavnije izvesti uz pomoć Site Wizard-a. Pored naziva i adrese sajta mora se navesti i način prijavljivanja. Danas svi FTP serveri imaju index fajlove u kojima se nalazi struktura svih dostupnih direktorijuma na sajtu, što omogućava lakše kretanje i pretraživanje. Sa verzijom 3.0 ovaj program obezbeñuje podršku i za mp3 fajlove. Takoñe je moguće izvršiti filtriranje za pregled direktorijuma i fajlova, ako korisnik želi da pretraži fajlove odreñene sadržine. Moguće je i ažuriranje HTML strana na serveru bez preuzimanja i slanja date strane. Vredi pomenuti i mogućnost automatskog uspostavljanja prekinute veze sa provajderom i nastavak prekinutog transfera. Izuzetno efikasan korisnički interfejs je još jedna izvanredna osobina ovog programa.

7.2.12. World Wide Web (WWW) Jedan od najnovijih serrvisa Interneta jeste World Wide Web (WWW). Mnogi

korisnici Interneta Web čak smatraju sinonimom za Internet. A ovaj servis globalne mreže se razvio na sledeći način: suočavajući se sa problemom upravljanja velikim brojem informacija u CERN-u, Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica u Švajcarskoj, Tim Berners - Lee je 1989. je došao na ideju povezanih inforamcionih sistema (“linked information systems”). Posedovao je relativno malo iskustvo sa nelinarnim tekst sistemima kao što je hipertext (“hypertext”). Nekoliko hiljada ljudi je bilo uključeno u rad CERN-a i tvorac Web-a je želeo da stvori univezalni vezani informacioni sistem i pri tome da uzme u obzir i sledeće zahteve:

relativno jednostavan pristup mreži; heterogenost računarskih sistema (tj. pristup istim podacima sa

Macintosh, VAX i drugih sistema);


190

necentralizaciju (tj. informacioni sistemi su u početku mali, sa tendecijom rasta. Neki ostanu relativno izolovani, dok se drugi udružuju meñu sobom. Novi sistem bi morao da poveže postojeće sisteme bez prethodne centralizacije kontrole ili koordinacije);

pristup postojećim podacima (trebalo bi omogućiti pristup postojećim podacima kao da su oni u formi hiperteksta);

kreiranje privatnih linkova - veza (tj. omogućiti korisnicima kreiranje sopstvenih privatnih linkova).

Hipertekst je omogućavao da dokumenti budu linkovima (vezama) povezani sa ogromnim brojem drugih dokumenata, čime se omogućuje nelinearno čitanje. Linkovi su ponudili potpuno novu strategiju za struktuiranje komunikacija. Oni su zapravo postali mehanizam koji omogućuje prenos informacija kroz nekompatibilne sisteme, platforme i mreže. Prateći linkove, korisnik se kreće po mreži od servera do servera, s tim što ne primećuje nikakvu razliku meñu tim računarima tj. platformama. Ovo kretanje se naziva surfing (surfovanje mrežom), ili cruising hyperspace (krstarenje hiperprostorom).

Pored koncepta hiperteksta, ovaj servis se danas bazira i na postojanju multimedije, tj. WWW omogućuje pristup tekstovima, statičkim slikama, video zapisima i zvučnm zapisima. Vrlo često se kaže da WWW servis omogućuje da kliknuvši mišem na link u jednom dokumentu, korisnik doñe do drugog dokumenta, bez obzira na kom se računaru u mreži nalazi i da taj dokument može u sebi sadržati tekst, sliku, zvuk ili video snimak.

Kao i ostali Internet servisi i World Wide Web je organizovan po klijent - server principu, tj. podaci su smešteni na serverima mreže koji na zahtev, preko mreže, šalju dokumenta kiljentskim programima, koji se izvršavaju na računaru korisnika. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Trasfer Protocol).

Da bi se pristupilo Web serveru, korisnik mora imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajući program za pristup Web-u. Da se korisnici ne bi osećali izgubljeni u hiper prostoru, kreirani su programi za korišćenje Web-a - tzv. browser-i. Oni navigaciju kroz ovu ogromnu bazu podataka kakav je Web čine relativno jednostavnom i olakšavaju korisnicima da lakše doñu do željenog podatka.

7.2.13. Internet pregledači – web browsers

Najpoznatiji programi za surfovanje web-om (Internet pregledači ili web browser-i) su:

- Mozzila Firefox (aktuelna verzija 3.6.10)

- Internet Explorer (aktuelna verzija 8)

- Google Chrome (aktuelna verzija 6)

- Opera (aktuelna verzija 10.62)

- Safari (aktuelna verzija 5)


191

Slika 7.15 Prikaz logotipa najpoznatijih Internet pregledača – web browser-a

Podele na Web-u su identifikovane nazivom Web sajt, označavjući deo i vlasništvo odreñenih korisnika. Nekoliko Web stranica čine Web sajt (WWW Site). Ulazna strana svakog Web sajta se naziva home page ili osnovna/ulazna strana. Sajtovi su odreñeni pomoću tzv. URL (Uniform Resource Locator) i oni su standard na Internetu. Primer za URL bi izgledao ovako: http://indmanager.edu.rs, gde je prvi deo naziv protokola, dok drugi deo (iza dvotačke i dva znaka/) predstavlja adresu servera i lokaciju fajla (najčešće je to prezentacija korisnika). Inače, mnogo popularniji naziv lokacije odreñenog sajta je sledeći: www.indmanager.edu.rs, gde je prvi deo skraćenica od punog naziva ovog servisa Interneta - World Wide Web, a drugi deo je identičan kao i drugi deo URL-a.

Najveći broj dokumenata na World Wide Web-u su standardni tekstualni dokumenti sa dodatkom za formatiranje teksta. Hyper Text Markup Language je jezik koji se zasniva na SGML-u standardu (Standard Generalized Markup Language), ali je za potrebe Web-a izvršeno odreñeno prilagoñavanje. Dokumenti kreirani u ovom programskom jeziku nose ekstenziju - html. Pisanje ovakvih dokumenata nije posebno komplikovano, posebno danas kada postoje mnogi specijalizovani WYSIWYG (What You See is What You Get - ono što se vidi, to se i dobija kao rezultat) programi. HTML je jezik u razvoju; poseduje podršku za tabele, formule i dr. Što se tiče slika, one u Web prezentacije stižu najčešće u formatu gif i jpg.

Web se često povezuje i sa bazama podataka, tako da se kroz okruženje Web-a dobijaju najrazličitiji podaci brojnih sistema, uz pomoć tzv. gateway-a tj. mostova i odgovarajućeg programskog interfejsa.

Količina informacija dostupnih korisnicima Interneta iz dana u dan se sve više povećava, što izaziva velike probleme korisnicima mreže. Treba na efikasan način iz ogromnog broja informacija naći - one tražene. Što se tiče Web-a, generalno se izdvajaju dva načina pretraživanja:

1. direktan pristup 2. pretraživanje uz pomoć tzv. “search engines” (Google, Yahoo, Alta Vista

i dr. )


192

Direktan pristup Ukoliko korisnik zna tačnu adresu računara na kome se nalaze podaci koje

želi da dobije, primeniće ovaj način pretraživanja. To može uraditi na dva načina: pristupom konkretnom WWW serveru tj. njegovoj osnovnoj stranici

(home page) pristupom odreñenoj stranici servera

Prvi način korisnik primenjuje kada zna tačnu adresu servera na kome se nalaze željene informacije. Ovaj pristup se realizuje unosom kompletne adrese servera u polje Address WWW browser-a. Na primer, ukoliko korisnik želi da pristupi WWW serveru Internet provajdera PTTnet, on će ukucati u polje Address www.ptt.rs, pritisnuti taster Enter i startovaće proces povezivanja sa željenim serverom. Po uspostavljanju veze otvara se polazna ili osnovna strana (home page). Dalje će korisnik ili pročitati sadržaj dokumenta, ili nastaviti da pretražuje ovu prezentaciju uz pomoć linkova definisanih na osnovnoj strani.

U drugom slučaju korisnik ne želi da krene od osnovne strane, već želi da doñe do informacija vezanih za servise koje nudi provajder, onda će on otkucati u isto polje sledeće: www.ptt.rs/servis

Pretraživanje uz pomoć tzv. “search engines” Danas su razvijeni mnogi sistemi koji omogućavaju efikasno pretraživanje

podataka na Web-u, a meñu najboljim i najpopularnijim su Yahoo, Alta Vista, Lycos itd. Ovi sistemi se danas popularno zovu mašine za pretraživanje (search engines). Po startovanju browser-a pristupamo pretraživačima na dva načina: unosom adrese servera u polje Adress WWW čitača ili aktiviranjem linka na nekoj od html stranica. Ovo su namenski serveri, radi vršenja efikasnog pretraživanja podataka.

Pretraživanje se može vršiti: po ključnim rečima, ukoliko stranica servera sadrži polje za pretraživanje;

upit koji se sastoji iz jedne ili više ključnih reči se unosi u polje za pretraživanje, a po završetku pretraživanja, kao rezultat se dobija spisak stranica koje zadovoljavaju kriterijume upita

ukoliko stranica sadrži podelu informacija po kategorijama, izborom odgovarajuće kategorije prelazi se na podkategorije; skup informacija se sve više sužava tokom pretraživanja

Postupak pretraživanja je relativno jednostavan i svodi se na “kliktanje” miša po WWW serverima. Mrežne adrese ovih veoma korisnih servera su:

http://www.yahoo.com http://www.altavista.com http://www.hotbot.com i jedan od najpopularnijih, na koji se i drugi pretraživači oslanjaju jeste: http://www.google.com

Neki od domaćih pretraživača su na adresama:

http://www.krstarica.com http://www.srpko.com http://www.aladin.rs

Spisak pretraživača možete pogledati na sledećem linku: http://www.autentik.net/pretrazivaci/pretrazivaci.php

http://www.yahoo.com/

http://www.altavista.com/

http://www.hotbot.com/

http://www.hotbot.com/

http://www.google.com/

http://www.krstarica.com/

http://www.srpko.com/

http://www.aladin.rs/

http://www.autentik.net/pretrazivaci/pretrazivaci.php


193

Slika 7.16 : Tabelarni pregled većine svetskih i naših pretraživača

Internet Relay Chat (IRC) IRC ili Internet Relay Chat je servis koji je razvio Jarkko Oikarinen 1988.

godine i od tada se koristi u preko 80 zemalja sveta. Višekorisnički sistem pričaonice (ćaskaonice) kakav je IRC je omogućio ljudima da se sreću na kanalima (channels), koji su poput virtualnih soba u kojima se može razgovarati uz pomoć teksta, grupa ili privatno.

Učesnici (koji definišu svoj nadimak) mogu da se uključe na nekoliko kanala istovremeno, sa različitim razgovorima i da čak vode privatne razgovore, dok separatno su uključeni u grupne diskusije.

IRC se izvršava tako što korisnik izvršava klijent program kao što je mIRC, Pirch, Ircle i sl. i spaja se na server IRC mreže. Serveri su meñusobno povezani i šalju poruke preko mreže. Veliki broj IRC mreža postoji, meñu kojima su najpopularnije Undernet, Dalnet i EFnet, od kojih svaka može da istovremeno opsluži do 25000 korisnika.


194

IRC klijent program čita komande koje korisnik unosi i prevodi ih u specifične akcije ili ih prenosi to IRC servera. Server sadrži informacije o kanalima i ljudima na IRC i usmerava poruke korisnika.

Svi kanali imaju operatora, koji ima administrativna prava i dužnosti, kao što su kreiranje privatnog kanala, izbacivanje neprijatnih članova i dr. U registrovanim kanalima, kada je operater odsutan, kanal se upravlja računarskim programom poznatim kao BOT.

Učešće u IRC ćaskaonici uključuje instaliranje softvera(npr. mIRC), popunjavanje odreñenih parametara radi konfigurisanja, povezivanja na server i učenje osnovnih komandi koje omogućuju pridruživanje kanalima i razgovaranje sa drugim korisnicima kanala.

Usenet news (Diskusione grupe) Usenet je svetom raširen sistem diskusija. Sastoji se od setova diskusionih

grupa (newsgroup) koji imaju svoja imena klasifikovana prema temi. Poruke ili dopisi se stavljaju u odreñenu diskusionu grupu, od strane korisnika, uz pomoć odgovarajućeg softvera - ovi dopisi se prenose do drugih računara preko velikog broja mreža. Neke diskusione grupe poseduju moderatora i dopisi se prvo šalju njemu, radi odobravanja postavljanja istih na mrežu.

Treba naglasiti da Usenet nije akademska mreža, mada mnogi univerziteti imaju različite diskusione grupe. Usenet je potekao kao veza izmeñu dva univerziteta i prenosio je ideje i informacije koje su te institucije imale. Ali tokom godina, promenio se ovaj karakter Usenet-a. Danas, većina korisnika ovog servisa Interneta nisu akademski stručnjaci. Naravno, da zbog prirode saradnje (nekad i konkurentnih individua i institucija), Usenet nije propagandni medijum. Čak se dodatno propagandno oglašavanje svodi na minimalnu meru. Najveću trenutnu rasprostranjenost ovaj servis doživljava u SAD-u, Kanadi, Evropi, Australiji i Japanu.

Neobično je važno, radi izbegavanja čestih zabuna oko tema, da se jasno definišu teme svih diskusionih grupa. U tu svrhu je formirana Lista aktivnih diskusionih grupa, koja se može naći na mreži. Korisnici ovog servisa globalne mreže savetuju da novi korisnici ne kreiraju odmah novu diskusionu grupu. Preporučuje se da se u početku čitaju “news.groups” diskusione grupe da bi se novi korisnici u potpunosti upoznali sa sistemom rada ovog seriva.

Iskusni korisnici Usenet-a smatraju ovaj servis sofisticiranijim od ćaskaonica i mogu biti izuzetno intelektualno stimluativni. Glavna prednost ovog servisa je šansa da se diskutuje odreñena tema sa ljudima koje verovatno nikada korisnik neće sresti. Glavna razlika izmeñu ovog servisa i pričaonica je ta da se diskusija ne zbiva u realnom vremenu. Naprotiv, jedan korisnik može postaviti svoje mišljenje o nečemu i nekoliko dana kasnije neko će ga pročitati i odogovoriti. S obzirom da se sve ovo ne zbiva u realnom vremenu, svi korisnici teže da ozbiljno razmisle pre nego što iskažu svoje mišljenje, što vodi ka povećanju kvaliteta diskusije. U početku veći broj korisnika samo uživa u čitanju komentara drugih ljudi, ne dajući svoje mišljenje. Postoji približno 50 0000 diskusionih grupa i Internet provajder je taj koji korisniku obezbeñuje pristup njima. Mnogi ljudi ne koriste ovaj servis, jer nisu vični podešavanju svog browser-a da bi se uključili u diskusione grupe.


195

7.2.14. Društvene mreže Većina navedenih servisa Interneta poput diskusionih grupa, Internet Relay

Chat-a, BBS-a i sličnih je naprasno potisnuto pojavom socijalnih mreža poput Facebook-a, Twiter-a, MySpace-a, LinkedIn-a i drugih, jer većina ovih socijalnih mreža nudi svakom korisniku koji poseduje e-mail adresu da kreira svoj nalog koji praktično može biti multimedijalna lična stranica - prezentacija sa tekstom, hiperlinkovima, fotografijama, video zapisima, komentarima, ćaskanjem u realnom vremenu, kao i razmenu poruka poput e-maila, tako da je sve to objedinjeno na jednom mestu, te korisnik sve manje ima potrebu da posećuje druge web stranice da bi došao do željenih informacija i sadržaja.

Slika 7.17 : Prikaz logotipa najpopularniji društvenih mreža

„Fejsbuk“ (engl. Facebook) je Internet stranica koja služi kao servis za socijalnu mrežu. Počeo je sa radom 4. februara 2004. Ova Internet stranica, na koju se svako može učlaniti, nalazi se u vlasništvu istoimenog preduzeća (Facebook, Inc.) koje i upravlja njime. Njegovi korisnici se mogu pridruživati u mreže koje su organizovane po gradovima, radnim mestima, školama i regionima, kako bi se povezali i komunicirali sa drugim ljudima. Takoñe, ljudi mogu dodavati prijatelje, slati im poruke, a mogu i ubacivati nove podatke u svoje profile kako bi obavestili prijatelje o sebi.

Stvorio ga je Mark Zakerberg (roñen 1984. godine) dok je bio student na univerzitetu „Harvard“. Prvobitno, članstvo na ovoj internet stranici je bilo dozvoljeno samo studentima sa „Harvarda“, da bi se kasnije proširilo na studente sa svih koledža koji su članovi lige „Ajvi“ (engl. Ivy). Posle nekog vremena, članstvo je omogućeno svim studentima i srednjoškolcima, a na kraju je omogućeno svim osobama koje imaju 13 ili više godina. Prema podacima sa sajta, „Fejsbuk“ danas ima preko 515 miliona aktivnih korisnika širom sveta.

U nekim zemljama, kao što su Sirija, Kina, Vijetnam i Iran, pristup ovoj Internet stranici je povremeno blokiran, a isto je učinjeno i na brojnim radnim mestima, kako zaposleni ne bi trošili vreme na posetu sajta. Jedan od problema je predstavljalo poštovanje privatnosti korisnika, koje je nekoliko puta dovedeno u pitanje. Nekoliko Zakerbergovih bivših kolega studenata je podnelo tužbe protiv „Fejsbuka“, tvrdeći da su im izvorni kod i druga intelektualna svojina ukradeni.

7.2.15. Internet u Srbiji Istorija Interneta na našim prostorima (u tadašnjoj Jugoslaviji) počinje u

februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Svi Internet servisi postali su dostupni korisnicima u Jugoslaviji, ali je korisnička populacija bila ograničena na akademski krug (saradnici fakulteta i naučnih instituta). Iste godine počinju sa radom prvi domaći

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D1%83_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%83&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D1%83_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%83&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/4._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/sr-el/2004

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%90%D1%98%D0%B2%D0%B8&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1


196

provajderi (dobavljači) na komercijalnoj osnovi, čime je obezbeñena dostupnost Interneta i ne-akademskim korisnicima.

Već 1997. godine održan je prvi naučni skup o Internetu (SITJ, 1997). Do 2002. godine broj Internet provajdera narastao je na 60.

Danas (2010. godine) Internet provajdere predstavljaju 164 firme, registrovane da se bave ovim poslom. Dozvole su izdate za 147 firmi, prijave 11 firmi su još uvek u postupku obrade, a 6 firmi se nalazi u postupku upisa u registar odobrenja.

7.2.16. Brzine Interneta u Srbiji Brzine Internet veze koje se trenutno nude u Srbiji zavise od načina

prenosa podataka:

Dial up (povezivanje putem telefonske linije): Brzine se kreću od 32 do 112 Kbps prema korisniku.

ADSL: Standardne brzine na ADSL-u su:

• 256 Kbps / 64 Kbps • 1 Mbps / 128 Kbps • 2 Mbps / 192 Kbps • 4 Mbps / 256 Kbps

• 6 Mbps / 384 Kbps • 8 Mbps / 512 Kbps • 16 Mbps / 768 Kbps

Veća vrednost predstavlja protok prema korisniku, a niža protok od korisnika. Standardna agregacija kod ADSL-a je 1/8 i 1/16.

ADSL usluge pruža veliki broj Internet dobavljača širom Srbije.

Kablovski Internet: Standardne brzine protoka prema korisniku na Kablovskom Internetu su:

• u paketima sa neograničenim protokom na mesečnom nivou 1 Mbps, 1,5 Mbps, 2 Mbps, 3 Mbps, 4 Mbps, 6 Mbps, 8 Mbps, 16 Mbps, 30 Mbps i 60 Mbps (kod pojedinih dobavljača u ponudi se mogu javiti i paketi od 64, 128, 256, 512, 768 Kbps, 4,5 Mbsp i 5 Mbps);

• u paketima na merenje protoka od 5 do 10 Mbps kod pojedinih dobavljača.

Agregacija kod kablovskog Interneta, u zavisnosti od dobavljača, kreće se od 1/2 do 1/16 u korist protoka ka korisniku.

Usluge kablovskog Interneta pružaju SBB, PTT KDS, Ikom, Radijus Vektor i AVKom. Jedino SBB usluge kablovskog Interneta pruža u 21. gradu u Srbiji i opslužuje blizu 90% od ukupnog broja korisnika kablovskog Interneta, dok ostali dobavljači ovu uslugu pružaju samo u Beograd uz napomenu da i Radijus Vektor poseduje svoju mrežu u Inñiji, Obrenovcu, Lapovu, Batočini, Varvarinu i dr.

Bežični Internet Standardne brzine na Bežičnom Internetu su:


197

• u paketima sa neograničenim protokom na mesečnom nivou 768 Kbps, 1 Mbps, 2 Mbps, 4 Mbps (u zavisnosti od dobavljača u ponudi ima i sledećih brzina 128, 256, 400, 512, 800 Kbps);

• u paketima na merenje protoka idu i do 5 Mbps u zavisnosti od dobavljača.

Standardna agregacija je od 1/2 do 1/8 u korist protoka prema korisniku.

GPRS (General Pocket Radio Service) je usluga koja je na raspolaganju korisnicima mobilnih telefona i omogućava im pristup Internetu. Usluga omogućava teoretsku brzinu prenosa do oko 170 kbit/s. Za razliku od linearnog prenošenja govora, ovde se podaci razlažu u pakete, koji se tek kod primaoca ponovo slažu u ispravnom redosledu.

Standardne brzine na GPRSu koji je deo mobilnih telekomunikacija je do 53,6 Kbps (protok prema korisniku). GPRS usluge pružaju sva tri domaća nacionalna mobilna operatera.

EDGE: Standardne brzine na EDGE mreži koja je deo mobilnih telekomunikacija su:

• do 384 Kbps (protok prema korisniku). EDGE uslugu u Srbiji pruža zvanično jedino Telenor Srbija, a nezvanično i ostali operateri mobilne telefonije.

UMTS: Standardne brzine na UMTSu (HSDPA) koji je deo mobilnih telekomunikacija su:

• do 3,6 Mbps/384 Kbps u korist protoka prema korisniku. UMTS usluge pružaju sva tri domaća nacionalna mobilna operatera.

Pomenute mobilne tehnologije se koriste kako za pristup Internetu putem mobilnog telefona tako i preko računara (mobilni širokopojasni Internet).

Najveći Internet provajderi u Srbiji Najznačajniji dobavljači širokopojasnog Interneta u Srbiji su:

• Telekom Srbija • SBB (kablovski Internet) • SezamPro on line ADSL • EUnet • BeotelNet • Radijus Vektor

• YUBC Sistemi • SCnet • PTT Net, deo JP PTT

Saobraćaja "Srbija" • Verat Net • Neobee.net

7.2.17. Broj korisnika Internet usluga Podaci su iz aprila 2009. godine

Prema poslednjim izveštajima u Srbiji postoji 397.202 priključka na Dial Up i 1.218.000 priključaka na širokopojasni Internet. Procenjeno je da preko 2.000.000 ljudi u zemlji ima pristup Internetu.


198

Tabela 7.1: Prikaz broja korisnika po načinu pistupa Internetu

Način pristupa Internetu

Dial up ADSL Kablovski Bežični Mobilni

širokopojasni Mobilni UKUPNO

Broj korisnika u

Srbiji 397.202 267.876 138.850 47.753 25.489 738.401 1615.571

% 24,59% 16,58% 8,59% 2,96% 1,58% 45,71% 100 %

Napomena : Svi navedeni podaci se ne odnose na AP Kosovo i Metohija. Podaci iz te pokrajine trenutno nisu dostupni.

7.3. KORISNIČKI PROGRAMI I INTERNET Korisnički programi posebne namene u svojim najnovijm verzijama donose

mnogo novog vezanog za interfejs Interneta, a pre svega World Wide Web-a. U ovom prilogu biće ukazano na neke dodatne komande vezane za rad na Internetu u odredjenim korisničkim programima.

7.3.1. MS Word i Internet Jedan od najviše korišćenih programa za obradu teksta jeste Microsoft

Word. Znajući to, kreatori su ažurirali poslednje verzije ovog programa alatima za rad na Internetu.

Ako korisnik ima pristup na Internet, može otvarati dokumenta na World Wide Web-u ili bilo gde na Internetu kroz dijalog kutiju Open. Ako ima pristup i FTP sajt podržava čuvanje fajlova, korisnik može sačuvati dokumenta na Internetu kroz dijalog kutiju Save As.

Web linija sa alatima (Web toolbar) je na raspolaganju korisniku da bi mogao brže da prelistava dokumenta koja sadrže hiperlinkove. Word omogućava kreiranje hiperveza na prethodno odabrani tekst ili sliku. Komandom Insert Hyperlink ubacuje hipervezu i kursor se na tom mestu pretvara u tipični kursor hiperveze. Word automatski može formatirati imena fajlova i pretvoriti ih u hiperlinkove. Ako korisnik kreira neku publikaciju u ovom programu, a koja sadrži nekoliko e-mail adresa, Word može automatski da formatira ove adrese kao hiperlinkove dok ih korisnik kuca.U tom slučaju, čitalac publikacije može običnim klikom na hiperlink da počne kreiranje e-mail poruke, sa već ispravno unetom adresom primaoca. Važno je napomenuti da kada ovo radi, korisnik ne mora biti na mreži. Najčešće korišćena komanda vezana za rad na Web-u jeste čuvanje korisničkog fajla u formatu html, što omogućava korisniku da podeli svoj dokument sa drugim korisnicima ovog servisa Interneta. Ovo se izvodi tako što se prilikom čuvanja fajla, korisnik opredeli za komandu Save As HTML, iz File menija.

Word poseduje mogućnost kreiranja Web strana uz pomoć Web Page Wizard-a. Prilikom kreiranja novog fajla, korisnik odabere opciju New - Web Pages - Web Page Wizard. Naravno da su opcije ovog dodatka za kreiranje Web strane skromnije od onih koje nude korisnički programi namenjeni kreiranju Web strana, ali za početničke zahteve u ovoj vrsti aktivnosti sasvim su dovoljne.


199

7.3.2. Corel Draw i Internet Corel Draw poseduje alate za kreiranje Web dokumenata, koja su relativno

lakog vizuelnog koncepta i atraktivnog izgleda. Kreiranje Web dokumenta se delimično razlikuje od kreiranja standardnog dokumenta. Medjutim, poslednje verzije ovog programa omogućavaju relativno lako pravljenje Web stranica. Kada korisnik ima definisanu strukturu ovih stranica, potrebno je da izabere paletu boja koja sadrži boje koje će se videti na mreži (tzv. Internet safe colors). Internet browser-i koriste svoje sopstvene palete boja (256 boja )radi prikazivanja slika. Da bi obezbedio sigurnu pojavu boja u browser-ima, korisnik bi trebalo da koristi njihove palete, koje su mu na raspolaganju. Korisnik bi trebalo da kreira relativno male fajlove, koji sadrže male slike.

Drugi važan aspekt jeste pozicioniranje objekata u Web dokumentu. Internet objekti ne bi trebalo da se preklapaju. Meñutim, Internet objekti se mogu preklapati sa objektima koji ne pripadaju ovoj grupi objekata, jer oni pripadaju slojevima koji se nalaze ispod Internet sloja.

Internet sloj je poseban sloj koji se nalazi iznad svih drugih grafičkih slojeva u CorelDraw-u i u njega se smeštaju Internet objekti, Java apleti i HTML tekst objekti. On se generiše automatski kada korisnik kreira Internet objekat.

Da bi obezbedio kvalitetan izgled grafičkih elemenata na Web-u, preporučuju se formati Joint Photographic Export Group (JPEG ili JPG) i Graphics Interchange Format (GIF).Kada je korisnik zadovoljan izgledom Web dokumenta, on koristi komandu Publish To Internet, iz File menija.

Postoje tri formata koje korisnik može kreira: HTML, Barista i obična slika. Ako se korisnik opredeli za HTML format, Corel Draw kreira HTML fajl identičan izvornom dokumentu. Ako se odluči za format Corel Barista, dokumenti se čuvaju kao Java apleti (Corel Barista formata se bazira na Javi). Bilo koji bitmapirani objekat se može izvesti u formatu JPEG ili GIF. Tekst se konvertuje u krive, radi očuvanja drugih osobina.

I naravno, ako se odluči za format obične slike, CorelDraw kreira mapu slike. Mapa slike je hipergrafička što omogućava povezivanje različitih URL adresa, kada se HTML dokument pregleda u browseru. Kada se klikne na ovu mapu, HTML dokument se pojavljuje. Grafika ove mape se sastoji od bitmape i nizova koordinata koji opisuju lokaciju atraktivnih elemenata.

Bookmark je jedinstveno ime koje korisnik može dodeliti tekstu ili grafici u dokumentu. Bookmark reaguje poput adrese ili URL za objekat kome je dodeljen. Svakom objektu koji ga poseduje može se pristupiti iz istog dokumenta ili sa spoljašnjeg HTML dokumenta koristeći hiper vezu za taj bookmark.

Da bi uspešno povezao Internet objekat u Web dokumentu i drugim dokumentima na Internetu, svaka URL komponenta mora tačno da odgovara URL adresi sa kojom želi korisnik da napravi vezu. URL se dodeljuje objektima korišćenjem Internet toolbar-a ili Internet Links podmenija desnog tastera miša u oblasti objekta.

Da bi predstavio svoj Web dokument na Internet korisnik može da koristi komandu Publish to Internet ili Publish Internet Wizard-a . Oba načina vode


200

korisnika korak po korak ka cilju - postavljanju dokumenta na mrežu, na relativno jednostavan način.

7.3.3. AutoCAD i Internet Auto CAD je jedan od najmoćnijih korisničkih programa namenjenih

inženjerskom projektovanju. Nastao je u softverskoj kući AutoDESK, četvrtoj, po veličini, softverskoj kući na svetu. Projektanti širom sveta, kao i članovi inženjerskih timova, mogu izvesti svoje crteže u AutoCAD Web formatu - dwf. Ovaj format fajla je kompresovani 2d vektor fajl, koji se može koristiti za objavljivanje korisničkog AutoCAD crteža na World Wide Web. Korišćenjem browser-a i WHIP! dodatka (softverske kuće AutoDesk), drugi korisnici Interneta mogu imati uvid u crteže koje je korisnik postavio na mrežu.

Takoñe Auto CAD Internet Utilities (koje spadaju u tzv. bonus meni) dozvoljavaju korisniku da ubaci URL adrese u svoj crtež, koje postaju hiperlinkovi za druge Web stranice, kada su ti crteži sačuvani kao dwf fajlovi. Može se podesiti preciznost dwf fajla izmedju 16 i 32 bita. Za kompleksnije crteže, veća preciznost je potrebna. Dwf fajlovi koriste boju pozadine originalnog crteža. Samo podaci unutar važećeg pogleda (tzv. current view) će biti sačuvani u dwf fajlu. Crtež tipa dwg se pretvara u dwf format uz pomoć Export komande, iz File menija. U opciji Save As Type, korisnik treba odabrati *.dwf format i izabrati Save.

Komandom Dwfout se kreira dwf fajl, s tim što je neophodno uneti ime fajla.

Komandom Browser (unetom u komandni prompt), AutoCAD prikazuje sledeći prompt<http://www.autodesk.com/acaduser>. Može se uneti novi URL i pritiskom na taster Enter automatski će se računar spojiti na mrežu, i to na željeni sajt.

Kompjuterske tehnologije – praktikum OpenOffice.org – kancelarijski paket

201

8. OPENOFFICE.ORG KANCELARIJSKI PAKET

Pored opisanih MS Ofice kancelarijskih programa postoji i OpenOffice.org paket kancelarijskih programa koji radi na svim vodećim računarskim platformama. OpenOffice.org sadrži nekoliko poslovnih aplikacija koje se koriste za izradu tekstualnih dokumenata, pripremanje radnih tabela, organizovanje prezentacija, upravljanje bazama podataka i drugo. Operativni sistem Linux podržava sledeće komponente OpenOffice.org paketa:

• OpenOffice.org Writer - program za obradu teksta koji omogućava kreiranje, formatiranje i organizovanje tekstualnih dokumenat, a odlikuje se izvanrednom kompatibilnošću sa formatom Microsoft Word-a;

• OpenOffice.org Calc - program za tabelarne proračune, koji podržava većinu funkcija Microsoft Excel-a, što garantuje uspešnu razmenu tabela sa Excel-om;

• OpenOffice.org Impress - program za prezentacije koji je sličan Microsoft Power Point-u i uspešno radi sa Power Point fajlovima;

• OpenOffice.org Math - editor matematičkih formula; • OpenOffice.org ODBC (Open Database Connectivity) - da bi mogli da se

koriste MySQL ili PostgreSQL programi, neophodno je da se konfiguriše pristupna aplikacija za rad sa bazama podataka (front end) nakon čega ova aplikacija može da funkcioniše kao organizator baza podataka, slično MS Access-u

• OpenOffice.org Draw - je grafička aplikacija za kreiranje slika koje se mogu uključiti u dokumente koji se izrañuju pomoću OpenOffice.org paketa. Ova aplikacija možže sačuvati fajlove samo u internom OpenOffice.org formatu, a može učitati uobičajene formate slika.

Navedeni kancelarijski programi su slični u oba paketa. Ako korisnik dobro poznaje MS Word, lako može koristiti i OpenOffice.org Writer iako je položaj funkcija u menijima drugačičji. Prednost OpenOffice.org kancelarijskog paketa u odnosu na MS Office paket ogleda se u tome što se svi njegovi programi mogu pokretati kako pod Linux-om tako i pod Windows-om. S druge strane, programi MS Office paketa mogu se pokretaiti samo pod operativnim sistemom Windows, jer su i projektovani za rad pod Windows-om.

Slika 8.1: Pokretanje Writer-a preko palete alata pod Linux-om

Ovo ćemo ilustrovati na primeru pokretanja OpenOffice.org Writer program pod Linux-om i pod Windows-om.

Kompjuterske tehnologije - praktikum OpenOffice.org – kancelarijski paket

202

Slika 8.2: Pokretanje Writer-a preko Start menija pod Linux-om

OpenOffice.org Writer se pokreće preko palete alata (slika 5.91) ili preko Start menija (slika 8.2) pod Linux-om. Na slici 8.3 prikazano je pokretanja Writer programa preko Start menija pod Windows-om. Na istoj slici primećuje se da stoji Text Document, što je u stvari Writer program, a način obeležavanja zavisi od verzije programa. Takoñe je OpenOffice.org Impress zamenjen sa Presentation, OpenOffice.org Draw sa Drawing itd.

Slika 8.3: Pokretanje Writer-a (Text Document) preko Start menija pod operativnim sistemom

Windows

Kompjuterske tehnologije – praktikum Literatura

203

LITERATURA [1] Gavrić, Z., Ranñić, S., „Internet – osnove rada”, ICIM - Izdavački centar za

industrijski menadžment, Kruševac, 2001.

[2] Nikolić, M., "Kompjuterske tehnologije", ICIM+, Kruševac, 2004.

[3] Ranñić, S., Radojičić, M., „Osnovi kompjuterske tehologije”, ICIM - Izdavački

centar za industrijski menadžment, Kruševac, 2001.

[4] Ranñić, S.,”Kompjuterske mreže“, ICIM+, Kruševac, 2004

[5] Trajković, B., „Windows za početnike”, ICIM - Izdavački centar za

industrijski menadžment, Kruševac, 2001.

[6] Trajković, B., „Word za početnike”, ICIM - Izdavački centar za industrijski

menadžment, Kruševac, 2003.

[7] http://psdl.indamanager.org

[8] http://sr.wikipedia.org

http://psdl.indamanager.org/

http://sr.wikipedia.org/