vuk karadžić- dimitrije janićijević- kristina mitić

Вук Стефановић Вук Стефановић КараџићКараџић

Радили: Ментор:Димитрије Јанићијевић КристинаДрагана Китановић МитићАнђелија Стоилковић

ℬ Рођен је у Тршићу 1787. године.

ℬ Био је српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама и писац првог речника српског језика.

ℬ Најзначајнија личност српске књижевности XIX века.

ℬ Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик.

Реформа ћирилице и рад на Реформа ћирилице и рад на граматици и речникуграматици и речнику

ℬ „Писменица сербскога језика“ је изашла у Бечу 1814. године. Ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа.

ℬ 1818. године је уз прво издање „Српског рјечника“ објавио и друго, проширено издање своје граматике.

ℬ Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа.

ℬ Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове који су се писали а нису имали својих гласова.

ℬ Створио је нове знаке тако што је поједина слова стопио са танким полугласом.

ℬ Друго издање „Српског рјечника“ објављено је у Бечу 1852. године.

Борба за увођење Борба за увођење народног језика у народног језика у

књижевносткњижевностℬ Несређена ситуација у језику је

била основа са које је Вук кренуо у борбу против писаца старе школе.

ℬ Борба је почела Вуковом критиком романа “Усамљени јуноша” 1815. и Љубомир у Елисијуму 1817. Милована Видаковића.

ℬ Црква и њени највиши представници су били највећи Вукови противници.

ℬ Поред цркве, највећи Вуков противник је био Јован Хаџић, оснивач и председник Матице српске и један од најобразованијих Срба тог времена.

Сакупљање народнох Сакупљање народнох умотворинаумотворина

• На бележењу народних умотворина Вук је почео да ради одмах по познанству са Копитаром.

• У Бечу је Вук 1814. штампао збирку народних песама названу „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“, у којој се нашло око 100 лирских и 6 епских песама. Ово је био први пут да се језик простог народа појавио у штампи.

• Идуће године је издао другу збирку народних песма под именом „Народна сербска песнарица“, са око стотину лирских и 17 епских песама.

ℬ 1847. је година Вукове победе и у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба

ℬ Те године су издате четири књиге Вука и његових сарадника:• превод „Новог завета“ са

црквенословенског на српски језик• расправа о језику „Рат за српски језик и

правопис“, Ђура Даничић• „Песме“, Бранко Радичевић• „Горски вијенац“ Петар Петровић

Његош

Филолошки рад

•У првој половини 19. века, уз помоћ тадашњих врхунских филолога, као што су браћа Грим и аустријских власти које је представљао Јернеј Копитар, Вук Стефановић Караџић је реформисао српску ортографију  и правопис.

Битна капитална дела•Прво издање “Српског ријечника” (1818)•Превод “Новог завјета” (1847)•Друго издање “Српског ријечника” (1852)

Књижевни радКњижевни рад• Вук је поред свог доприноса на књижевном

плану, дао значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременском етнографијом.

• Оставио је записе о физичким особинама тела.

• У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала коју и данас користимо.

ОД ЗЛАТА ЈАБУКА

НАРОДНИ ПЕСНИК КАО ДА ЈОШ ЧИНИ ЈЕДНО С ПРИРОДОМ ОКО

СЕБЕ, ЈОШ ЧУЈЕ КАКО ЦВЕЋЕ РАСТЕ, КАКО СЕ ПИЛЕ ЛЕЖЕ ИЗ

ЈАЈЕТА, КАКО СЕ ЗВЕЗДЕ МНОЖЕ. У ЊЕГОВОЈ ПЕСМИ САМА ЗЕМЉА И СУНЦЕ СРЦЕ

ОТВОРЕ И ОГЛАСЕ СЕ ЉУДСКИМ ГЛАСОМ. ЊЕГОВИ РИТМОВИ ИЗРАЖАВАЈУ И САМУ ИГРУ

СУНЧЕВИХ ЗРАКОВА И ВЕТРОВА И ГРАНА. ЊЕГОВИМ ОЧИМА И

САМ КАМЕН И ДРВО ПРОГЛЕДАЈУ И СТАСАЈУ КАКО

САМО ОН, ЧОВЕК- ПЕСНИК, УМЕ ДА СТАСА.

СРБИМА ЈЕ БИЛО ТЕШКО ДА НАУЧЕ ОВО ТЕШКО ПИСМО И ЈЕЗИК ПО ПРАВИЛИМА “БАБЕ СМИЉАНЕ”. ДО ВУКА ЉУДИ СУ

УСМЕНО ПРЕНОСИЛИ КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО И ТО ,,С КОЛЕНА НА

КОЛЕНО”. ОН ЈЕ ,,ПРОСТИ ЈЕЗИК” УВЕО У КЊИЖЕВНОСТ, УПРОСТИО ЈЕ И УСАВРШИО

ПИСМО, ТЕ ИЗВЕО СРБЕ ИЗ “ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА” НЕПИСМЕНОСТИ БЕЗ КАЈАЊА И НА

ЧАСТ.

НАШЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СВЕТ ЈЕ УПОЗНАО ЗАХВАЉУЈУЋИ

ЗБИРЦИ СРПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА ВУКА КАРАЏИЋА, КОЈА ЈЕ ПОЧЕЛА ДА ИЗЛАЗИ У БЕЧУ 1814. ТЕ ГОДИНЕ ВУК ЈЕ ПОЧЕО ДА У АНТОЛОГИЈСКОМ ИЗБОРУ

ОБЈАВЉУЈЕ УСМЕНО БЛАГО НАШЕГ НАРОДА, КОЈЕ ЋЕ САКУПЉАТИ НАРЕДНИХ

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА. ВУКОВ РАД ДОЧЕКАЛИ СУ СА ПОХВАЛАМА ОБРАЗОВАНИ ЉУДИ У ЕВРОПИ,

МЕЂУ КОЈИМА СУ БИЛИ И ВЕЛИКИ ПИСЦИ ГЕТЕ И БРАЋА

ГРИМ.

УСМЕНА КЊИЖЕВНОСТ

ЛИРСКА ЛИРСКО-ЕПСКЕ

МИТОЛОШКЕОБИЧАЈНЕ

ПОСЛЕНИЧКЕЉУБАВНЕ

ПОРОДИЧНЕШАЉИВЕ

ПЕСМЕ О НОБ- И

ЕПСКА (ЦИКЛУС)

БАЛАДЕРОМАНСЕ

НЕИСТОРИЈСКИПРЕТКОСОВСКИ

КОСОВСКИКРАЉЕВИЋА МАРКА

ПОКОСОВСКИХАЈДУЧКИУСКОЧКИ

ОСЛОБОЂЕЊА ЦРНЕ ГОРЕОСЛОБОЂЕЊА СРБИЈЕ

ПОЕЗИЈА (ПЕСМА)

НА КОЈИ НАЧИН СЕ КЛАСИФИКУЈЕ УСМЕНА ПРОЗА (ПРИЧЕ)?

НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ВУК ЈЕ

НАЗИВАО ,,ЖЕНСКИМ ПЕСМАМА”. ЗАПИСАО ЈЕ ДА ОНЕ У НАРОДУ

ЖИВЕ УВЕК ПОВЕЗАНЕ УЗ

МЕЛОДИЈУ, КОЈА ПРИ ИЗВОЂЕЊУ

ЗАСЛУЖУЈЕ ВЕЋУ ПАЖЊУ НЕГО

ТЕКСТ. ПЕВАЈУ ИХ НАЈЧЕШЋЕ МЛАЂИ

ЉУДИ, А НА ОМИЉЕНУ

МЕЛОДИЈУ МОЖЕ СЕ ПЕВАТИ И ВЕЋИ

БРОЈ ТЕКСТОВА.

ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ:

МИТОЛОШКЕ

ОБИЧАЈНЕ

ПОСЛЕНИЧКЕ

ЉУБАВНЕ

ПОРОДИЧНЕ

ШАЉИВЕ

ОДЛИКЕ МИТОЛОШКИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

-СВЕТОМ МИТОЛОШКИХ ПЕСАМА УПРАВЉАЈУ СУНЦЕ, МЕСЕЦ, ЗВЕЗДЕ, ГРОМОВИ, МУЊЕ, ВИЛЕ, ЗМАЈЕВИ, ВЕШТИЦЕ, ДУШЕ ПРЕДАКА.

-ЉУДСКА МАШТА СТВОРИЛА ЈЕ МНОГА ЧУДЕСНА БИЋА.

-МИТОЛОШКИМ БИЋИМА ИЛИ НЕБЕСКИМ ТЕЛИМА НАРОД ДАЈЕ ЉУДСКЕ ОСОБИНЕ.

-ЗАЈЕДНО СА ОБИЧАЈНИМ ПЕСМАМА ПРИПАДАЈУ НАЈСТАРИЈИМ ЛИРСКИМ ВРСТАМА.

ОДЛИКЕ ОБИЧАЈНИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

-ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ СУ ТРАГОВИ СТАРИХ ВЕРОВАЊА, КОЈА ПОТИЧУ ЈОШ ИЗ ПРЕТХРИШЋАНСКОГ ДОБА.

-ПЕСМЕ СУ ПРАТИЛЕ СВЕ ПРОМЕНЕ У ПРИРОДИ И СВЕ ВАЖНИЈЕ ДОГАЂАЈЕ У ЧОВЕКОВОМ ЖИВОТУ.

-ПРЕДМЕТ: ОБРЕДИ И ОБИЧАЈИ НАШИХ ПРЕДАКА (ОБРЕД ВЕЗАН ЗА РЕЛИГИЈУ, А ОБИЧАЈ ЗА ТРЕНУТАК ИЗ ЖИВОТА).

-МОТИВИ: БОРБА ДОБРА И ЗЛА, ВЕРОВАЊА У НАТПРИРОДНА БИЋА, ЖЕЉА ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ, СЛАВЉЕ И ВЕСЕЉЕ, ЗДРАВЉЕ, СРЕЋА, НЕЖНОСТ И ЉУБАВ. ДЕВОЈАЧКА ЛЕПОТА И ПОШТОВАЊЕ МРТВИХ.

-ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ СЕ ПЕВАЈУ УСРЕД ЛЕТА ДА БИ СЕ ИЗАЗВАЛА ИЛИ ЗАУСТАВИЛА КИША (,,КАД ИДУ ПРЕКО СЕЛА”, ,,КАД ИГРА ДОДОЛА”).

-КРСТОНОШКЕ У ВРЕМЕ СУШНИХ ДАНА.

-КРАЉИЧКЕ У ПРОЛЕЋЕ, О ДУХОВИМА (,,ДЕТЕТУ”, ,,ДЕВОЈЦИ”).

-КОЛЕДАРСКЕ О БОЖИЋУ И НОВОЈ ГОДИНИ (,,КАД УЛАЗЕ КОЛЕЂАНИ У КУЋУ”, ,,ШТА ЋЕМО ДАРИВАТИ КОЛЕДУ”).

-СЛАВСКЕ НА СЛАВАМА.

-СВАТОВСКЕ НА СВАДБАМА (,,СВАТОВАЦ”, ,,КАД СЕ ИСПРОСИ ДЕВОЈКА”).

-ПОЧАШНИЦЕ- ЗДРАВИЦЕ НА СЛАВАМА И У СВАТОВИМА (,,ПЧЕЛЕ ТИ НЕБО ПОМРАЧИЛЕ”, ,,ВИСОКО ОРЛЕ ЛЕТАШЕ”).

-УСПАВАНКЕ УЗ КОЛЕВКУ (,,СПАВАЈ, ЧЕДО”, ,,МАЈКА ЈОВА У РУЖИ РОДИЛА”)

-ТУЖБАЛИЦЕ ИЛИ НАРИЦАЉКЕ ПРИЛИКОМ СМРТИ ДРАГИХ ОСОБА.

ОДЛИКЕ ПОСЛЕНИЧКИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

-У НАРОДУ СУ ИСПЕВАНЕ МНОГЕ ПЕСМЕ О РАДУ, КОЈЕ ПОДСТИЧУ НА МАРЉИВОСТ И ТРУДОРУБЉЕ.

-РАДИНОСТИ И ВРЕДНОЋИ ПОСВЕЋЕНЕ СУ МНОГЕ ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ, КОЈЕ ПРАТЕ РАД (ЖЕТВУ, БЕРБУ...) И ПЕВАЈУ О ЊЕМУ.

-У ПЕСМАМА О РАДУ ЧЕСТИ СУ ЉУБАВНИ МОТИВИ, КАО У ПЕСМИ ,,НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА”.

,,КОЊЕ ЧУВА ЈОВАНОВА ЉУБА,

ОЧИЦАМА ВРАНЕ КОЊЕ ЧУВА,

РУЧИЦАМА ХИТАР ВЕЗАК ВЕЗЕ,

ДЕСНОМ НОГОМ МУШКО ЧЕДО ЗИБА.”

,,ТВОЈА ЈАНА НА ЛИВАДИ СПАВА,

А ЂЕРЂЕВ СЕ ПО ЛИВАДИ ВАЉА,

У ЂЕРЂЕВУ ИГЛА ЗАРЂАЛА,

И У ИГЛИ СВИЛА ЗАМРСИЛА.”

РАД ЈЕ ИЗВОР СРЕЋЕ И ЗАДОВОЉСТВА. РАДОМ

МЕЊАМО СВЕТ И ЧОВЕКА.

ОДЛИКЕ ЉУБАВНИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

-ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ СУ НАЈБРОЈНИЈЕ И НАЈЛЕПШЕ.

-МОТИВИ СУ: ДЕВОЈАЧКА ЛЕПОТА, ЧЕЖЊА ДРАГЕ И ДРАГОГ, РАДОСТ СУСРЕТА, ТУГОВАЊА И ПАТЊЕ ЗБОГ УСАМЉЕНОСТИ, ОТПОР ДЕВОЈКЕ ДА СЕ УДА ЗА НЕДРАГОГА, МЛАДАЛАЧКА ОСЕЋАЊА, ЉУБАВ БЕЗ РАЧУНА.

-НАЈСНАЖНИЈЕ СУ ОНЕ НАДАХНУТЕ РАСТАНКОМ.

О ЊИМА ВИШЕ У ОСМОМ РАЗРЕДУ...

ОДЛИКЕ ПОРОДИЧНИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

-КАЗУЈУ О СНАЖНОЈ УЗАЈАМНОЈ ЉУБАВИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ.

-МОТИВИ: МАТЕРИНСКА ЉУБАВ, ЉУБАВ СЕСТРЕ ПРЕМА БРАТУ, ДЕЦЕ ПРЕМА РОДИТЕЉИМА...

-У ЊИМА СЕ ИЗНОСЕ И ПРИМЕРИ НЕЗАХВАЛНОСТИ ДЕЦЕ ПРЕМА ОСТАРЕЛИМ И ОНЕМОЋАЛИМ РОДИТЕЉИМА.

-НАЈТОПЛИЈЕ И НАЈЛЕПШЕ СУ ОНЕ ПЕСМЕ КОЈЕ ОПЕВАЈУ СЕСТРИНСКУ ЉУБАВ.

О ЊИМА ВИШЕ У ШЕСТОМ РАЗРЕДУ.

ОДЛИКЕ ШАЉИВИХ ЛИРСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

-НАЈЧЕШЋЕ НА ДУХОВИТ НАЧИН ИСМЕЈАВАЈУ НЕРАДНИКЕ, ЛАЖОВЕ,.

-ПУНЕ СУ ДУХОВИТИХ ПРЕТЕРИВАЊА, КАКО БИ СЕ МАНЕ ПОЈЕДИНАЦА ШТО БОЉЕ ИСТАКЛЕ.

-ЧЕСТО СЕ У ОВИМ ПЕСМАМА ПЕВА И О ЖИВОТИЊАМА.

ЛИРСКА НАРОДНА ПОЕЗИЈА

• ,,ЛИРСКЕ ПЈЕСМЕ ПЈЕВАЈУ НЕ САМО ЖЕНЕ И ДЈЕВОЈКЕ НЕГО И МУШКАРЦИ, ОСОБИТО МОМЧАД И ТО НАЈВИШЕ ДВОЈЕ У ЈЕДАН ГЛАС. ЖЕНСКЕ ПЈЕСМЕ ПЈЕВА ЈЕДНО ИЛИ ДВОЈЕ РАДИ РАЗГОВОРА... И ЗАТО СЕ У ПЈЕВАЊУ ЖЕНСКИХ ПЈЕСАМА ВИШЕ ГЛЕДА НА ПЈЕВАЊЕ НЕГО НА ПЈЕСМУ”.

• ЛИРСКОМ СЕ ПЕСМОМ ИЗРАЖАВА НЕКО ОСЕЋАЊЕ, РАСПОЛОЖЕЊЕ ИЛИ МИСАО (БОЛ, РАДОСТ, ТУГА, ЧЕЖЊА, РАЗДРАГАНОСТ, ЉУБАВ, ЖАЛОСТ, СРЕЋА...). ОПЕВА СЕ ЛИЧНИ ИЛИ ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ У СВИМ ЊЕГОВИМ ВИДОВИМА. ИСПЕВАНА ЈЕ У РАЗЛИЧИТИМ СТИХОВИМА. НЕПОСРЕДНА ЈЕ, СЛИКОВИТА И ПРИГОДНА.

НАРОДНЕ ЕПСКО-ЛИРСКЕ

ПЕСМЕ ВУК ЈЕ

НАЗИВАО ,,ПЕСМАМА НА МЕЂИ”. ЗАПИСАО ЈЕ

ДА ОНЕ НАЈЧЕШЋЕ ПОТИЧУ ОД

ЖЕНА ПЕВАЧА.

ЕПСКО-ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ:

БАЛАДЕ

РОМАНСЕ

Б А Л А Д АБ А Л А Д А

- - краћа или дужа песма у којој је опеван неки краћа или дужа песма у којој је опеван неки драматичан догађај (што је чини епском), али са драматичан догађај (што је чини епском), али са пуно осећања (што је чини лирском)пуно осећања (што је чини лирском)

- о догађају или личности се приповеда - о догађају или личности се приповеда напрегнуто, са пуно маште и фантастикенапрегнуто, са пуно маште и фантастике

- крај догађаја или судбина личности су обично - крај догађаја или судбина личности су обично трагичнитрагични(„Хасанагиница”, „Смрт Омера и Мериме”)(„Хасанагиница”, „Смрт Омера и Мериме”)

Р О М А Н С АР О М А Н С А

- краћа или дужа песма у којој песник опева краћа или дужа песма у којој песник опева неки догађај (што је чини епском песмом), неки догађај (што је чини епском песмом), са пуно осећања (што је чини лирском)са пуно осећања (што је чини лирском)

- пуно ведрине, духа, полета- пуно ведрине, духа, полета

- њена садржина је углавном љубавна - њена садржина је углавном љубавна (нека љубавна историја која се весело (нека љубавна историја која се весело завршава, „Стојан и Љиљана”)завршава, „Стојан и Љиљана”)

НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ ВУК ЈЕ

НАЗИВАО ,,МУШКИМ ПЕСМАМА”. ЗАПИСАО ЈЕ ДА ОНЕ У НАРОДУ

ЖИВЕ УВЕК ПОВЕЗАНЕ УЗ

ГУСЛЕ. ПОСТОЈЕ ЗАПИСИ О ВУКОВИМ

ПЕВАЧИМА ИЛИ ГУСЛАРИМА ОД

КОЈИХ ЈЕ БЕЛЕЖИО

ПЕСМЕ, А НЕКЕ ЈЕ СМАТРАО

АУТОРИМА. МЕЂУ ЊИМА ЈЕ БИЛО И

ЖЕНА.

ЦИКЛУСИ ЕПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА:

НЕИСТОРИЈСКИ

ПРЕТКОСОВСКИ

КОСОВСКИ

ЦИКЛУС МАРКА КРАЉЕВИЋА

ПОКОСОВСКИ

ХАЈДУЧКИ

УСКОЧКИ

ЦИКЛУС О ОСЛОБОЂЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ

НЕИСТОРИЈСКИ ЦИКЛУСНЕИСТОРИЈСКИ ЦИКЛУС

- о личностима и догађајима који ниси познати историји (не обрађујмо их у основној школи) („Свеци благо дијеле”, „Огњена Марија у паклу”)

ПРЕТКОСОВСКИ ЦИКЛУС ПРЕТКОСОВСКИ ЦИКЛУС XII, XIII XII, XIII и и XIV XIV веквек

- о личностима пре боја на Косову- личности:НЕМАЊИЋИ (св. Сава, Милош Војиновић, цар Душан,

његов син Нејаки Урош)МРЊАВЧЕВИЋИ (Угљеша, Гојко, Вукашин, његов син

Марко Краљевић)(„Свети Сава”, „Женидба краља Вукашина”, „Урош и

Мрњавчевићи”)

КОСОВСКИ ЦИКЛУСКОСОВСКИ ЦИКЛУС XIV XIV веквек

- о боју на Косову (1389. године), о предосећању трагичног пораза, о јунаштву, о родољубљу господара и слугу, о издаји, о трагичној судбини жена, мајки, сестара, вереница

- личности:Милош Обилић, цар Лазар, царица Милица,

Вук Бранковић, Југовићи, Мајка Југовића, слуга Голубан, Срђа Злопоглеђа, Косанчић Иван, Бановић Страхиња

(„Кнежева вечера”, „Цар Лазар и царица Милица”, „Смрт мајке Југовића”, „Косовка девојка”)

ЦИКЛУС КРАЉЕВИЋАЦИКЛУС КРАЉЕВИЋА

МАРКАМАРКА

- о Краљевићу Марку, о његовом јунаштву, праведности, заштитништву сиротиње, о односу према родитељима, о његовој физичкој снази („Марко Краљевић укида свадбарину”, „Марко Краљевић и соко”, „Орање Марка Краљевића”, „Марко Краљевић и Љутица Богдан”)

ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУСПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС XV XV веквек

- о догађајима после боја на Косову- о отпору и борби против Турака, без

изгледа на успех, о пропасти српске државе, о јунаштву и смрти, о међусобним свађама, о спасавању части по цену смрти

- личности:БРАНКОВИЋИ (Ђурађ, Змај Огњени

Вук)ЈАКШИЋИ (Дмитар, војвода Пријезда,

Болани Дојчин, Облак Радосав, војвода Кајица)

ЦРНОЈЕВИЋИ (Иван, Максим)„Смрт војводе Пријезде”, „Болани

Дојчин”, „Диоба Јакшића”)

ХАЈДУЧКИ ЦИКЛУСХАЈДУЧКИ ЦИКЛУС XVI XVI и и XVII XVII веквек

- о хајдуцима, осветницима и заштитницима поробљеног народа, њиховом јунаштву, издржљивости, састанцима и растанцима, победама, поразима, тамновању, освети и погибији

- личности:Старина Новак, Мали Радојица, Стари Вујадин,

Дијете Грујица, Бајо Пивљанин(„Мали Радојица”, „Стари Вујадин”)

УСКОЧКИ ЦИКЛУСУСКОЧКИ ЦИКЛУС XVI XVI и и XVII XVII веквек

- о ускоцима, који су се на граници Аустрије и Турске (Војна Крајина), борили против Турака, о њиховом јунаштву, мегданима, ратничким вештинама

- личности:Јанко од Котора, Јанковић Стојан, Сењанин

Тадија, Сењанин Иво (Иво Сенковић, Смиљанић Илија („Иво Сенковић и ага од Рибника”, „Ропство Јанковић Стојана”)

ЦИКЛУС ОСЛОБОЂЕЊА ЦРНЕ ГОРЕЦИКЛУС ОСЛОБОЂЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ XVI XVI и и XVII XVII веквек

- о истребљењу потурица у време владавине Данила Петровића, о јунаштву, догађајима и бојевима који су чинили готово свакодневни живот Црногораца

- песме су верно бележиле сваки бој, сваки подвиг, па је у њима више историје него поезије

- зато и нема запаженијих уметничких остварења- личности:Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Никац од Ровина,

Вуксан од Роваца(„Три сужња”, „Шћепан Мали”).

ЦИКЛУС ОСЛОБОЂЕЊА СРБИЈЕЦИКЛУС ОСЛОБОЂЕЊА СРБИЈЕ XIX XIX веквек

- о догађајима и личностима I и II српског устанка, о родољубњу, јунаштву, вери у победу устаника, о народној снази

- много је више песама о I устанку- личности:Илија Бирчанин, Петар Добрњац, Милош

Поцерац („Почетак буне против дахија”, „Бој на Мишару”)

Одликовања

Вук је био цењен у Европи: биран је за члан Берлинске, Бечке, Петроградске академије наука, примљен је за члана научних друштава у Кракову, Москви, Гетингену иПаризу. Oдликован је од руског и аустроугарског цара, од пруског краља и

Руске академије наука.

Вуков сабор

ℬ Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији.

ℬ Централни програм се традиционално одржава у септембру у Тршићу.

ℬ Први Вуков сабор је одржан 1933. и од тада није одржан једино 1941. и 1944. за време Другог светског рата.

ℬ Традиционално почиње изувођењем „Химне Вуку“ Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора.

Крај Вуковог животаКрај Вуковог живота• Умро је у Бечу 7. фебруара

1864. године.

• Посмртни остаци пренесени су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.