uporedna gramatika

Универзитет у КрагујевцуФилолошко-уметнички факултетОдсек за филологијуДипломске академске студије Српски језик и

књижевност

Упоредна граматика словенских језика –

Вокализам

Вокализам праиндоевропског и прасловенског језика

− Праиндоевропски вокализам имао је четири серије јединица:

1) ē, ō, ā, ī, ū : ĕ, ŏ, ă, ĭ, ŭ2) ə1 (< ē, ō, ā), ə2 (< ĕ, ŏ, ă) 3) r, l, m, n (dugo i kratko) (< er, ol,

al; el, ol, al; em, om, an; en, on, an)4a) ēi, ōi, āi; ĕi, ŏi, ăi; ēu, ōu, āu; ĕu,

ŏu, ău4b) ēr, ēl, ēm, ēn, ĕr, ĕl, ĕm, ĕn; ōr, ōl,

ōm, ōn, ŏr, ŏl, ŏm, ŏn; ār, āl, ām, ān, ăr, ăl, ăm, ăn

Вокализам праиндоевропског и прасловенског језика

− Вокалски систем прасловенског језика:

1) ĕ, ŏ2) ъ, ь3) ā, ī, ū; ĕ, y, e, o; r, l, r`, l`− Уместо индоевропске квантитативне

симетрије дошла је квалитативна диференцијација словенска

− Елиминисање свих дифтонга из језика− Уношење назалног елемента у артикулацију− Повећање редукције

Вокал ЕПорекло: праинд. *ĕ > прасл. eПример: прасл. *bero, грч. φέρω,

лат. feroИзговор: широко, отворено e [e] као

у балтским језицима; доказ: супституција романског e као ь у прасл.: Venet- > Vьnet, acetu > ocьtъ

Стање у словенским језицима: 1. Ареал *e>`o (руски, белоруски,

пољски, лужички)2. Ареал чувања *e (остали

словенски језици)

Вокал OПорекло: прасл. *o < праинд. ŏ, ăПримери: *oko, лат. oculus; *domъ,

лат. domus, грч. δόμοςПримери: *oŕo, лат. aro, грч. ἀρόωСтање у словенским језицима:Овај је вокал стабилан, до извесних

промена долази само у чешком: o>ō>uo>u:

Вокал АПорекло: прасл. *а < праинд. ā и ōПримери: *mati, лат. māter, грч.

ματηρ лет. māteПримери: *dati, лат. dōnumПорекло у прасл.: (а) дуљењем o: probosti: probōdati>

probadati(б) од *ě иза č, ž, š, j: stojati, ležati,

slyšati < stojěti, legěti, slychětiСтање у словенским језицима:

стабилно

Вокал УПорекло: *u< праинд. дифтонга ŏu

ău, ōu, āu у позицији испред консонанта или на крају речи

Примери: *ucho, лат. auris, гот. ausō, лит. ausìs

Стање у словенским језицима: стабилно

Чешки: ū>au>ou

Вокал ИПорекло: *i< ī; ei (ēi); oi (ōi, āi, āi) Примери: *piti, грч. πίνω; živъ, лат.

vīvus; *vidъ, лит. véidas, грч. φεὶδος; *zima, грч. χεὶμα; *stoli (nom. mn.), лит. stalaĩ < *stoloi

Стање у словенским језицима: стабилно, изузев честог померања артикулације ка y i e.

Вокал JATПорекло: *ĕ< праинд. ē; праинд. oi

(ōi, āi, āi)Примери: *sĕme, лат. sēmen; cĕna*,

лит. kaina, грч. ποινή; * lĕvъ, лат. laevus, грч. λαιφός

Стање у источнословенским језицима:

1) руски: *ĕ>e2) украјински: *ĕ>`i3) белоруски: *ĕ>e

Стање у јужнословенским језицима:1) стстл.: *ĕ>a [широко, отворено е]− глагољска графија: иста графема

за ĕ, а`, ја− данашњи рефлекси Јегејске

Македоније:еа, а и сл.2) македонски: *ĕ>е3) бугарски: (Аа) под акцентом: *ĕ>а` (пред

тврдим консонантом и на крају речи)

(Аб) под акцентом: *ĕ>е (пред палаталним консонантом)

(Б) изван акцента: *ĕ>е

Примери из бугарског језика:мяра:мери, голям, големи, итд.(4) Српск(охрватск)и: е, ије/је, и(5) Словеначки: *ĕ>е (затворено)

Стање у западнословенским језицима:

(1) чешки:(1а): у дугим слоговима *ĕ>ie>i

(víra)(1б): после t, d, n: *ĕ>`e (tĕlo, dĕlati,

řeknĕte)(1в): после p, b, m, v: *ĕ>ie (pĕna,

bĕh, mĕna, kvĕtiny)(1г): у осталим случајевима е.

Стање у западнословенским језицима:

(2) Словачки:(2а) дуго ĕ>ie (biely, diel, hniezdo,

hlieb, hriech)(2б) кратко ĕ>е, које палатализује t,

d, n, l, а не палатализује p, b, m, v (pena, mena, kvetina, beh)

(3) Пољски:(3а) пред t, d, n, s, z, ł, r: ĕ>`a (biały)(3б) остали случајеви: ĕ>`е (bielić)(4) Полапски: као пољски(5) Лужички: (5а) под акцентом: ĕ>ie(5б) изван акцента: ĕ>e

Вокал ЈЕРИПорекло: *y < праинд. *ūПримери: dymъ, лат. fūmusИзговор: −Висока (уска) артикулација (лако

прелази на средње непце и губи лабијализацију)

− Дифтонг или монофтонг? Одговор: флуктуантна артикулација

са једним почетком и другим завршетком, али прави дифтонг сигурно није било.

Стање у словенским језицима− Ни у једном словенском језику се

није сачувало у свим позицијама у којима је било у прасловенском

− Најдуже су га сачували језици који су прасл. опозицију палаталност : веларност претворили у фонолошки однос (руски, пољски, лужички)

− Промена y>i је општа појава, промена y>e изузетак (моравски говори, полапски)

Стање у словенским језицима− Источнословенски језици:(1) Руски: чува y(2) Белоруски: чува y(3) Украјински: y>i − Западнословенски језици:(1) Пољски: чува y, а има и секундарно y(2) Полапски: дуго y>oi, кратко y>ĕ (у

затвореним слоговима), кратко y>ə (у отвореним слоговима)

(3) Лужички језици: чувају y(4) Чешки језик: y>i (у дијалектима

шаренило)(5) Словачки: y>i (15. век)− Јужнословенски језици: y>i

Полугласници

− Најкарактеристичнији гласови словенског гласовног система

− Порекло: *ъ, *ь < праинд. *ŭ, *ĭ− Примери: dъšti < dŭkti, гот.

dauhtar, стинд. duhita, лит. dukte; *snъcha < *snucha, свнем. snura, лат. nurus, стинд. snuša

− Примери: *mьgla, лит. migla; vьdova, лат. vidua

Полугласници

− Слаб и јак полугласник (позиције)− Слаби полугласници се губе у

свим словенским језицима− Јаки полугласници се у свим

словенским језицима вокализују− Нема словенског језика у којем се

од полугласника добијају вокали u и i

− Разлика у резултатима вокализације јаких полугласника

Полугласници

− Разлика у чувању континуаната полугласника

− Ареал са дивергентним развојем (руски, украјински и белоруски; бугарски, македонски, старословенски; словачки, горњолужички):

− Ареал са конвергентним развојем (српскохрватски, словеначки, пољски, чешки, доњолужички)

Слаби полугласници− Слаби се губе у свим словенским

језицима− Изузеци се обашњавају двојако:(а) деловањем аналогије (дьньсь)(б) акценатским приликама (полапски

језик: први слог под акцентом или пред акцентом)

− Питање хронологије губљења (Кијевски мисал, 10. век, чувају се полугласници; споеници 11. века губљење)

− 10/11. век и у другим језицима− Вероватније прво на крају речи, а

касније и у унутрашњем слогу

Јаки полугласници− Ареал чувања полугласника у

словенском свету обухвата српскохрватски, словеначки и бугарски језик

− Српскохрватски: призренско-тимочка и зетско-сјеничка дијалекатска зона

− Бугарски: ъ, присутан и у књ. језику и у дијалектима (у основи високо а, напрегнута полугласничка артикулација и различите изговорне нијансе у зависности од акцента)

− Словеначки: чува полугласник у кратким слоговима (обележава га словом е); у основи се налази вокал а или е

Јаки полугласници− Вокализација у источнословенској

групи:ъ>o, ь>e (12. век)− Јужнословенска група:− Македонски језик: ъ>o, ь>e − Бугарски: ъ>o, ь>e (уз различита

одступања у дијалектима) − Српскохрватски: једначење у 10/11.

веку, вокализација 14/15. век)− Словеначки: једначење у 10. веку,

под дугим акцентом прелази у а или е

Јаки полугласници− Вокализација у западнословенској

групи:− чешки: ъ>e, ь>e− словачки: ъ>e, ь>e (које

палатализује t, d, n, l; разноврсност у дијалектима)

− пољски: ъ>e (испред кога је сугласник тврд: sen), ь>e (испред кога је сугласник мек dzien)

− лужички: ъ>`e, ь>`e (уз варијације у дијалектима)

Вокално Р и Л

− Порекло: *ьr, ъr, ьl, ъl− Примери: *čьrnъ, stsl. črьnъ, sh. crn, polj. charny,

stpr. kirsnan; *žьltъ, stsl. žlьtъ, polj. žołty, slov. žlty,

sh. žut, lit. geltas* kъrkъ, stsl. krъkъ, češ. krk, polj. kark,

sh. krkače, stind. krkas− Изговор: Дифтоншке комбинације

своје врсте, с првим неслоговним и другим слоговним делом

Вокално Р и Л

− Развој у словенским језицима:− Источнословенски језици:*ьr, ъr > er, or; ьl, ъl > ol (горло,

смерть, долг, волк)− Јужнословенски језици:(1) метатеза (уп. прасл. и стсл.)(2) ьr, ъr, ьl, ъl > r l(3) секундарно р и л вокално

Вокално Р и ЛNominativ krãvâ krâstã plãtã

Genitiv krãve krâsta plãti

Вокално Р и Лprasl. *skãrbâ vârhã sãlnâka vâlkã stsl. skrãbâ vrâhã slãnce vlâkã srpski skrb vrh suza vuk ruski skorb verh solnce velk

Вокално Р и Л

− Јужнословенски језици:Бугарски: нема вокално Р и Л, већ

само *ьr, ъr, ьl, ъlМакедонски чува вокално Р, а за Л

има ОЛ (солнце)Српски: Р се чува, Л се замењује са У

(дијалекатска разноликост)Словеначки: чува Р, уместо Л има ou

< ol

Вокално Р и Л

− Западнословенски језици:Чешки: чува Р и ЛСловачки: чува Р и Л (још и боље од

чешког)Пољски и лужички:(1) одсуство Р и Л(2) вокализација полугласничког

елемента(3) у резултату вокал другачији од

онога добијеног од полугласника у јаком положају

Дифтонзи− Дифтонзи на i и u су

монофтонгизирали тако да се прва компонента асимиловала другој (vei-dos > ve-idos>ve-i-dos>vi-i-dos>vidъ)

− Пре монофтонгизације дошло је до скраћивања: ei, oi, eu, au

− * ei > i (sh. kriv, lit. kreivas)− *oi у средини речи > ě (stsl. cěna,

lit. kaina)− *oi на крају речи > ě, i (stsl. Dsg

rocě, lit. rankai; stsl. Npl ploti, lit. vyrai)

− *eu > `u (stsl. ljudьje, nem. Leute < *leudh-)

− *ou > u (stsl. duchъ, lit. dasas<*dousos)

Дифтонзи на n и m− Дифтонзи на n и m развили су се

у прасл. језику у назалне вокале e и o

− Прасл. *e води порекло од групе вокал или полувокал предњег реда + сонант n, m + консонант (стсл. petь, lit. penktas)

− Прасл. *o води порекло од групе вокал или полувокал задњег реда + сонант n, m + консонант (stsl. oglъ, lat. angulus)

Дифтонзи на n и m− Како су формирани назали у

прасл. језику?− Одговор: Најпре се код назалног

сонанта артикулација поцепала на две компоненте, на назалну која је додата претходном вокалу и оралну која је остала сама; затим је дошао закон отвореног слога којим је орална компонента предата следећем консонанту.

Дифтонзи на n и m− Рефлекси назала у словенским

језицима− Развој у словенским језицима је

различит (негде се чувају, негде дају оралне гласове, негде се декомпонују)

− Последица разлике у изговору у појединим дијалектима (налазност уопште изазива нестабилност артикулације)

− Различита је хронологија назала у словенским језицима

Дифтонзи на n и m− Источнословенски језици: o>u,

e>`a (пре 10. века; примери: рука, пять)

− Јужнословенски:(а) словеначки: o>о, e>е (директна

деназализација, 11 век; примери: roka, pet)

(б) српскохрватски: o>u, e>е (10/11. век; примери: рука, пет)

(в) македонски: o>a, e>е (примери: рака, пет)

(г) бугарски: o>ъ, e>е (примери: ръка, пет)

Дифтонзи на n и m− Западнословенска група:(а) чешки: o>u, e>е (примери: ruka,

deset)(б) словачки: o>u, e>a или ia

(примери: ruka, maso, piatok)(в) пољски: o>a, e>e (чува назале) (г) полапски: чува назале(д) лужички: o>u, e>`a (> у горњем

> `a (пред тврдим консонантом) или e (пред меким консонантом); у доњем > ě (под акцентом) или e изван акцента)

Дифтонзи на n и m− Западнословенска група:(а) чешки: o>u, e>е (примери: ruka,

deset)(б) словачки: o>u, e>a или ia

(примери: ruka, maso, piatok)(в) пољски: o>a, e>e (чува назале) (г) полапски: чува назале(д) лужички: o>u, e>`a (> у горњем

> `a (пред тврдим консонантом) или e (пред меким консонантом); у доњем > ě (под акцентом) или e изван акцента)

Дифтонзи на r и l− Групе ort, olt, tort, tolt, tert, telt

Прасл. Јужносл.

Чешкосл.

Лешки и лужички

Источносл.

*or ra ra ro//ar oro*er rě rě re ere*ol la//al la lo olo*el lě lě le//lo olo

Дифтонзи на r и l− Примери:

(а) got. gards, lit. gardas, stsl. gradъ, češ. hrad, polj. grod, pol. gard, rus. город

(б) stvnem. berg, stsl. brěgъ, češ. brěh, polj. brzeg, rus. берег

(в) alb. kal, stsl. klasъ, polj. kłos, rus. колос

(г) lat. melca, stsl. mlěko, češ. mleko, polj. mleko, rus. молоко

Литература за семинар1. Јасмина Грковић Мејџор, Списи из

историјске лингвистике, 2009 [одабране студије]

2. Емил Бенвенист, Речник индоевропских установа, Нови Сад, 2002 [одабрана поглавља]

3. Milan Mihaljević, Poredbena gramatika slavenskih jezika, Zagreb, 2006. [Uvodno poglavlje]

4. Часопис Кодови словенских култура, разни бројеви [одабрани чланци]

Литература за семинар5. Р. Бошковић, Из словенске

ономастике, у: Основи упоредне граматике словенских језика, 349-415 [одабрани чланци]

6. Р. Бошковић, Развитак суфикса у словенској језичкој заједници, у: Основи упоредне граматике словенских језика, 205-349.

7. А. Лома, Пракосово, 2002.

Теме за мастер радове− Ономастика села X код Крагујевца − Језик Светозара Марковића− Језик докумената Књажевске канцеларије

(1815-1839) − Језик крагујевачких издања Новина Србских

(1835)− Терминологија материјалне културе села X

код Крагујевца− Терминологија духовне културе села X код

Крагујевца− Истраживање варијација и промена у говору

расељених лица са Косова и Метохије у Крагујевцу

− Особине српског вернакулара Рома у граду X