geografske posledice zemljinog oblika i njenih kretanja

Географске последице Земљиног облика и њених кретања

Облик Земље

• Земља има облик заталасаног елипсоида, назван геоид.

Земља је на половима спљоштена по 21 км.

РОТАЦИЈА

Ротација• Ротације је кретање Земље

око своје замишљене осе.• Ротациона оса продире ван

површине Земље у тачкама Северног и Јужног географског пола

• Једна ротација траје 24 сата.• Земља се ротира од запада

ка истоку.У ком смеру се ротира Земља?

Ротационе брзине тачака

461 m/s

0 m/s

335 m/s

Последице ротације• Смена обданице и

ноћи

ОБДАНИЦА НОЋ

2 3

4

Излазак Сунца- 1 Подне- 2

Залазак Сунца- 3 Поноћ- 4

Часовне зоне

За 24 сата Земља се обрне за 360 степени а за један сат 15 степени. Постоје 24 часовне зоне а ширина сваке је 15 степени. Ако путујемо на исток при уласку у сваку нову часовну зону додајемо по један сат а ако путујемо на запад одузимамо по један сат.

Србија има средњоевропско време

Револуција

Геоцентрични системДо средине 16. века научници су сматрали да је Земља непокретна, да се налази у центру и да Сунце, Месец и планете обилазе око ње.

Геоцентрични систем је најпотпуније изложио Клаудије Птоломеј у 2. веку.

Хелиоцентрични системОд 15. века настаје теорија да је центар Сунчевог система Сунце, а да се око њега креће Земља и све остале планете.Овај систем први је објавио пољски научник Никола Коперник 1543. године.

Црква није прихватила Хелиоцентрични систем па је Коперниково дело ,, О обртању небеских сфера ” било забрањено до 1822. године.1610. године, Галилео Галилеј објавио је своја запажања о Јупитеровим месецима, као аргумент у корист Коперниковог хелиоцентричног система.

1616. Галилеју је забрањено изношење и заступање идеја о хелиоцентричном систему. Галилеј се након тога одрекао свих тврдњи о хелиоцентричном систему. Постоји легенда да се пред крај живота предомислио и промрмљао "Ипак се окреће" али за то не постоји доказ.

Ђордано Бруно је 1600. године спаљен на ломачи јер је заступао идеју Хелиоцентричног система.

Никола Коперник Галилео Галилеј

Јохан Кеплер је открио је да су путање планета елипсе.

Геоцентрични систем

Хелиоцентрични систем

Земљина путања око Сунца је елипса. Назива се Еклиптика. Брзина кретања Земље око Сунца је 30 km/s

Револуција је кретање Земље око Сунца. Обави се за 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди.

Удаљеност Земље од Сунца

У перихелу (2. јануара) Земља је удаљена од Сунца 147 милиона километара а у афелу (3. јула) 152 милиона километара.Средња удаљеност Земље од Сунца је 149, 5 милиона километара.

ПЕРИХЕЛ АФЕЛ

Последице револуције Привидно годишње кретање

Сунца• Сунце из дана у дан мења свој положај на

звезданом небу.После 365 дана и 6 часова, Сунце поново дође у исту тачку, привидно описавши пун круг.

Земља обилази око Сунца и ми га са Земље сваког дана видимо са другом звезданом позадином.

Смена годишњих доба21.

21. 22.пролеће

летојесен

зима

23.

Неједнака дужина обданице и ноћи током године

Земљина ротациона оса је нагнута у односу на раван Еклиптике под углом од 66,5 степени а раван Еклиптике у односу на раван Сунчевог или небеског екватора под углом од 23,5 степени.

21.

21.

23.

22.пролеће

летојесен

зима

Пролећна равнодневница (12 h обданица и 12 h ноћ)

Јесења равнодневница (12 h обданица и 12 h ноћ)

Дугодневница

(обданица у

Београду траје 15 h

и 42 min.)

Краткодневница(обданица у Београду траје 8 h и 18 мin.)

На северној хемисфери од 21. марта Сунце се сваког следећег дана у подне подиже све више. Његови зраци у подне падају под све већим углом и све јаче загревају тло.У дану дугодневнице подневна висина Сунца је највиша. Од дугодневнице преко јесење равнодневнице до краткодневнице висина Сунца се смањује и 22.12. је подневна висина Сунца најнижа.

21март ( пролећна равнодневница)22 јун ( летња дугодневница )23 септембар (јесења равнодневница )22 децембар ( зимска краткодневница)

Поларни дани и поларне ноћи

ноћ

ноћ

обданица

обданица

Идући од поларника ка половима периоди поларних дана лети и поларних ноћи зими бивају све дужи. На самим половима постоји само један дуги поларни дан и једна дуга поларна ноћ.

Топлотни појасеви на Земљи

У свим местима на Екватору Сунце је два пута годишње у зениту (21.03 и 23.09.)

На северном повратнику (23,5 0 N ) и јужном повратнику (23,5 0 S) Сунце је у зениту у време дугодневница тј. на северном повратнику 21.06. а на јужном повратнику 22.12.

21.06

21.03. 23.09.

22.12.

Постоји пет топлотних појасева

ЖАРКИ

СЕВЕРНИ УМЕРЕНИ

ЈУЖНИ УМЕРЕНИ

СЕВЕРНИ ХЛАДНИ

ЈУЖНИ ХЛАДНИ

СЕВЕРНИ ПОВРАТНИК23,5 0 N

ЈУЖНИ ПОВРАТНИК 23,50 S

ЖАРКИ ПОЈАС

СЕВЕРНИ ПОЛАРНИК 66,5 0 N

ЈУЖНИ ПОЛАРНИК 66,5 0 S

СЕВЕРНИ УМЕРЕНИ

ЈУЖНИ УМЕРЕНИ

Северни хладни

Јужни хладни

Гран

ице

топл

отни

х по

јасе

ва

ОДЛИКЕ ТОПЛОТНИХ ПОЈАСЕВА

Разлика у дужини обданице и ноћи је мала, целе године је топло

Није ни превише топло ни превише хладно

Није ни превише топло ни превише хладно

Снега има током целе године јер Сунчеви зраци падају под малим углом

Снега има током целе године јер Сунчеви зраци падају под малим углом