nikola Đorđević - turističko - geografske karakteristike estonije

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: TURISTIČKA GEOGRAFIJA

TEMA: TURISTIČKO – GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE ESTONIJE

Mentor: Student:

prof. dr Naum Marinoski Nikola Đorđević

Broj indeksa: 12382

Smer: Turizam i ugostiteljstvo

Leskovac, 2015.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Turističko – geografske karakteristike Estonije ..................................................................4

1. Geografski položaj ..............................................................................................4

2. Geomorfološke karakteristike reljefa ..................................................................5

3. Klima ...................................................................................................................6

4. Hidrološke karakteristike ....................................................................................7

5. Biljni i životinjski svet ........................................................................................9

6. Prirodna bogatstva ............................................................................................10

7. Turizam .............................................................................................................12

8. Stanovništvo ......................................................................................................14

Zaključak ...........................................................................................................................15

Literatura ...........................................................................................................................16

2

Uvod

Republika Estonija, ili Estonska (estonski: Eesti Vabariik ili Eesti) se nalazi u

najsevernijem delu Baltičke oblasti. Njen najveći deo leži na poluostrvu između Riškog i

Finskog zaliva, a manji deo smešten je na ostrvima. Od Finske na severu je odvaja uzani

Finski zaliv a od Švedske na zapadu srednji deo Baltičkog mora.

Estonija ima kopnene granice sa baltičkom državom Letonijom na jugu i Rusijom na

istoku. Nakon što je Estonija ponovo stekla nezavisnost, 1991. usledila je javna debata

oko izabranog engleskog imena za Estoniju. Sufiks –onia u imenu Estonia (ranije takođe

Esthonia) je latinskog porekla, i neki smatraju da podseća na istočnu Evropu. Mnogi

Estonci se više identifikuju sa severnom Evropom, i više bi voleli da njihova zemlja ima

ime koje zvuči nordijskije.

Najpoznatija alternativa imenu u engleskom jeziku je Estland (Estland), što je i naziv za

ovu zemlju u većini germanskih jezika (na primer u nemačkom, danskom, norveškom, i

švedskom). Estonija je država članica Evropske unije od 2004.

3

Turističko – geografske karakteristike Estonije

1. Geografski položaj

Estonija leži na istočnim obalama Baltičkog mora, tačno naspram Finskog zaliva.

Prosečna nadmorska visina dostiže samo oko 50 metara. Najviša tačka u zemlji je Suur

Munamagi na jugoistoku (318 mnv).

Naftonosni škriljci i naslage krečnjaka, pored šuma koje pokrivaju 47 procenata zemlje,

igraju ključnu ekonomsku ulogu u ovoj inače prirodnim bogatstvima siromašnoj zemlji.

Estonija se ponosi sa svojih 1.400 jezera. Većina njih je veoma mala, dok je najveće

jezero Peipus površine 3.555 km².1

U zemlji ima puno reka. Najduže su Vohandu (162 km), Pärnu (144 km) i Poltsamaa

(135 km). Estonija je takođe ponosna na brojne močvare i na 3.794 km obale koju

karakterišu brojni zalivi, moreuzi i morski rukavci. Broj ostrva i ostrvca se pocjenjuje na

oko 1.500. Dva od tih ostrva su dovoljno velika da formiraju sopstvene okruge: Saaremaa

i Hiiumaa.2

Estonija je parlamentarna država, čiji parlament se bira svake četiri godine. Vladu čine

premijer i 14 ministara. Parlament Riigikogu se sastoji od 101 zastupničkoga mesta.

Estonija je podeljena na 15 okruga.3

1 http://estonia.eu/, pristupljeno 10.12.2015. u 13.00.



4

2. Geomorfološke karakteristike reljefa

U reljefnom smislu, ovo je uglavnom ravničarska nizijska zemlja, koja se prostire na

visinama od 50 do 318 metara gde se smestio najviši vrh Estonije – Suur Munamagi.

Estonija ima izuzetno razvedenu obalu s oko 1500 ostrva, ali se ponosi i s mnoštvom

jezera. Nafta iz škriljaca i nalazišta krečnjaka, zajedno sa šumama koje pokrivaju 47%

zemlje igraju ključne ekonomske uloge u ovoj zemlji, inače siromašnoj resursima.

Estonija ima veliki broj glacijalnih jezera, formiranih zadržavanjem vode u depresijama

između pleistocenih morena. Jezera su uglavnom mala, a najveća su: Čudsko (na granici

sa Rusijom), Virtsjarva i Narva. Ova jezera su međusobno povezana rekom Narvom koja

se uliva u Finski zaliv. Reke Estonije su kratke, ali bogate vodom.4

Po dužini se ističe i reka Pjarnu, koja se uliva u Riški zaliv. Pod plitkim jezerima,

močvarama i tresetišta je 22% teritorije Estonije, a pod šumama 42%.5

Estonija je nizijska država sa brežuljcima i platoima, između kojih su rečne doline.

Severni deo je predstavljen peščanom i zamočvarenom nizijom, dok je jug nešto viši i

ima talasast izgled. Na jugu se nalazi najviša tačka Estonije, koja ne dostiže ni 200 m

nadmorske visine i ovaj deo države raspolaže sa nešto plodnijim zemljištem. U reljefu

dominiraju glacijalni nanosi, sa blagim depresijama između morena. Estoniji pripadaju

brojna ostrva u Baltičkom moru, a najveća su: Saarema, Muhu, Hijuma, Vormsi i Kihnu.

Finski zaliv ima površinu od 30.000 km2 a dužina mu je 400 km, s različitim širinama:

od 73 km, pa sve do 130 km, na ulazu u zaliv. Relativno je plitak, a dubina mu se

smanjuje od ulaza prema kontinentu; najveća promena dešava se u blizini estonskog

grada Narva-Jõesuu, zbog čega se to i naziva Narvinim zidom. Prosečna dubina je 38, a

maksimalna doseže do 100 m. Dubina Nevskog zaliva manja je od 6 m, zbog čega je na



5

dnu iskopan kanal zbog sigurnosti plovidbe. Zbog velikog dotoka slatke vode, naročito iz

Neve (2/3 ukupnog dotoka), voda u zalivu ima vrlo nizak salinitet - između 0.2 i 5.8 ‰

na površini i 0.3–8.5 ‰ blizu dna.6 Prosečna temperatura vode iznosi blizu 0 °C zimi; leti

je 15–17 °C na površini i 2–3 °C na dnu. Zaliv je obično zaleđen od kraja novembra do

kraja aprila; zamrzavanje počinje na istoku i postepeno se pomera ka zapadu. Potpuna

zaleđenost dešava se obično krajem januara, a u blažim zimama moguće je da do nje i ne

dođe. Severna obala zaliva visoka je i krivudava, s obiljem malih zaliva i hridi; ima samo

nekoliko malo većih zaliva (Vyborg) i poluostrva (Hanko i Porkkala). Obala je većinom

strma; ima dosta peščanih dina s ponekim borovim stablima. Južna obala je ravna i plitka,

ali celom njenom dužinom proteže se tzv. Baltički klint (erozijski krečnjački odroni i

nanosi), čija visina doseže do 55 m.

U paleozoiku, pre 300-400 miliona godina, čitavu teritoriju današnjeg Finskog zaliva

prekrivalo je more. Današnji njegov reljef nastao je kao rezultat aktivnosti ledenjaka.

Njegovo povlačenje formiralo je Litorinsko more čiji je nivo vode bio 7-9 metara viši od

današnjeg nivoa Baltičkog mora. Pre nekih 4.000 godina more se povuklo, a sprudovi u

zalivu postali su ostrva. Hidrografija Estonije je predstavljena čitavim nizom jezera

(Virts, Psovsko, Narva i najveće je Čudsko) koja su međusobno povezana rekom

Narvom, koja opet, odvodi te vode u Finski zaliv. Reke Estonije su kratkog toka ali su

bogate vodom, međutim, plovidba njima nije moguća zbog brzaka i pragova.

3. Klima

Klima u Estoniji je umerena, karakterišu je topla leta i umereno oštre zime. Vreme je

često prohladno i vlažno zbog blizine Baltičkog mora.

Prosečne temperature su od 20.9° C leti (obično je jul najtopliji mjesec) do -8°C zimi.

Ponekad temperature mogu porasti do 30°C i više leti, ili pak pasti ispod -23°C zimi.


6

Estonija se nalazi u vlažnoj zoni u kojoj je količina padavina veća od isparavanja.

Otprilike je od 160 do 181 kišnih dana u godini. Snežni pokrivač, koji je najdublji u

jugoistočnom delu Estonije, obično traje od sredine decembra do kraja marta.7

4. Hidrološke karakteristike

Estonija se ponosi sa svojih 1.400 jezera. Većina njih je veoma mala, dok je najveće

jezero Peipus površine 3.555 km². U zemlji ima puno rijeka. Najduže su Võhandu (162

km), Pärnu (144 km) i Põltsamaa (135 km). Estonija je takođe ponosna na brojne

močvare i na 3.794 km obale koju karakterišu brojni zalivi, moreuzi i morski rukavci.

Estonija je zemlja brojnih jezera, a najveće – Peipus – proteže se oko 3555 četvorna

kilometra na istoku zemlje, te prelazi na ruski teritorij. Jezero se sastoji od tri dela:

Velikog ili Čudskog jezera, Toplog jezera i Pskovskog jezera, s maksimalnom dubinom

od oko 15 metara. Ovdje možete uživati u čarobnoj estonskoj flori i fauni, ali i

vrhunskom ribolovu.8

Estonija, dakle, leži na velikom broju jezera, brojne su močvare, i 3.794 kilometara obale

su bogate brojnim zalivima, tesnacima i zatonima. Broj ostrva i ostrvaca se procenjuje na

nekih 1.500, od kojih su dva dovoljno velika da čine okruge, Sare i Hiju. U nastavku

dajemo pregled nekih od brojnih estonskih jezera:9

Ermistu (ili Tõstamaa) je jezero u okrugu Pärnumaa, Estonija. Reka Tõstamaa ističe iz

ovoga jezera. Maksimalna površina je 480 ha. Najveća dubina jezera je na severozapadu i

istoku, gde doseže 2,9 metara. Jezero je bogato ribom, ima deverika, štuka, smuđa,

crvenperki, linjaka, šarana, jegulja i ostalih

Kaali je grupa od 9 meteorskih kratera koji se nalazi na estonskom ostrvu Saaremaa

(Okrug Saaremaa). Meteorit se razbio u komade i pao na Zemlju u delovima, najveći




7

krater je pre;nika 110 m, a dubina mu je 22 m. Jezero Kaali postoji u dnu ovog kratera.

Osam manjih kratera takođe su povezani sa ovim meteorom. Njihov raspon je između 12

do 40 metara i njihove dubine razlikuju se od jednog do četiri metra. Oni su unutar

jednog kilometra od glavnog kratera. Smatra se da su nastali u holocenu, oko 660 - 85

godina pre nove ere. Asteroid 4227 Kaali je dobio ime po ovim kraterima.

Aastejarv (ili Aastajärv) je jezero u zapdanoj Estoniji. Pripada okrugu Saaremaa.

Površina mu je 10,6 hektara.

Alatskivi (est. Alatskivi järv; järv =jezero), ve[ta;ko jezero na reci Alatskivi u opštini

Tartu u Estoniji. Prostire se na površini od 22,9 ha i prosečne je dubine od 2,5 m.

Aalupi (ili Alopi, Paabo, Alapea, Paabu) je jezero u jugoistočnoj Estoniji. Pripada okrugu

Põlvaaa. Ovalnog je oblika i ima površinu od 7 hektara. U jezeru ima grgeča, štuka,

bodorki, crvenperki i šarana.

Arbi (takođe poznato kao Elva Väikejärv) je jezero u jugoistočnoj Estoniji. Nalazi se u

središtu grada Elva, okrug Tartumaa i ima površinu od 6 hektara.

Auksi je jezero u okrugu Viljandimaa, središnja Estonija. Površina jezera je 7,3 ha.

Harku (ili Haabersti, Loodjärv, Argo) je jezero na zapadu Talina, Okrug Harjumaa,

Estonija. Površina mu je 1,64 km², a nalazi oko 3 km od obala Baltičkog mora. Jezero

Harku ima prosečnu dubinu 1,6 m, a najviša dubina iznosi 2,5 m. Jezersko dno ima sloj

blata debljine 2-3 metra. Harku je idealno za ribolov, plivanje i sportove na vodi. Potok

Harku se jedini uliva u jezero.

Tamula (takođe Tamla ili Tammul') je jezero u južnoj Estoniji. Nalazi se na jugoistočnoj

strani grada Võrua. Jezero ima površinu od 2,313 km², prosečna dubina mu je 4,2 m, dok

je maksimalna dubina 7,5 m. U jezero se uliva potok Kubija, a iz jezera ističe reka

Võhandu. Preko jezera prolazi most.

8

Saadjarv je jezero u istočnoj Estonija sa površinom od 7,08 km². Jezero se nalazi na 53,4

m iznad nivoa mora. Nalazi se u okviru dva okruga Tartumaa i Jõgevamaa, 15 km

severno od Tartua, a u blizini malog grada Tabivere.

Ulemiste (est. Ülemiste järv) je jezero u okolini Talina, Estonija. Ono je glavni izvor

pitke vode za stanovnike Talina. Jezero se napaja vodom uglavnom iz potoka Kurna i

reke Pirita. U blizini jezera se nalazi vazdušna luka Lennart Meri. 18. marta 2010.

transportni avion Antonov An-26 prisilno je sleteo na zaleđenom jezeru. 1,5 tona goriva

iscurelo je tom prilikom u vodu. Srećom svo zagađenje je na kraju uklonjeno, a niko od

šest članova posade nije ozleđen.

5. Biljni i životinjski svet

Većina obalskog područja nalazi se pod tajgom, koja se satoji od šume, livada i močvara.

Glavno šumsko drveće su bor, jela, breza, vrba, glog, jasika, crna i siva joha. Vegetacija

močvarnih područja sastoji se većinom od rogozi i trske, kao i od vodenih biljaka poput

belog i žutog lokvanja i tanke šaši (Carex acuta). U vodene biljke u plitkim delovima

spadaju one iz porodice Ruppiaceae te bodljikava najada (Najas marina). Od ribljih vrsta

u zalivu tu su (atlantski) losos, zatim živorodna podvrsta ugora (iz porodice Zoarcidae),

glavoč, bjelica, jedna vrsta čikova (rod Misgurnus), evropski klen, nekoliko (pod)vrsta

crvenperke, krupatica, balavac, karas, gregorac, gavun, potočna pastrmka, linjak, morska

igla, manić, grgeč, krkuša, bodorka, zmijuljica ili paklara, Coregonus albula (iz roda

zrakoperki), iglica, Coregonus, deverika, som, smuđ, jez, štuka, vijun, sleđica,

slatkovodna sabljarka, jegulja, uklija i bakalar. Dvije su vrste endemi Baltika - baltička

haringa i baltički bakalar. Siva i prstenasta foka ponekad se uoče s obala; ipak, ove vrste

veoma su retke u Finskom zalivu.10

Zaliv Matsalu (est. Matsalu laht) je jedno od najvažnijih vlažnih područja za ptice u

Europi zbog svog položaja. Velik broj ptica selica koristiti Matsalu kao odmorište i

hranilište. Svakog proleća više od dva miliona ptica močvarica prođe Matsalu, od čega


9

oko 1,6 milona pataka ledenjarki (lat. Clangula hyemalis). Matsalu je dom za brojne

ugrožene vrste, od kojih su mnogi navedeni u estonskom Crvenom popisu, uključujući i

orla štekavca (lat. Haliaeetus albicilla) koji ima najviši stupanj zaštite.

Nacionalni park Vilsandi (est. Vilsandi rahvuspark) se nalazi u okrugu Saaremaa,

zapadna Estonija. Nacionalni park obuhvata deo ostrva Vilsandi, nekoliko manjih ostrva,

zapadne delove ostrva Saaremaa i poluostrvo Harilaid. Park je nastao iz rezervata za ptice

osnovanog 1910. godine. Dok je nacionalni park osnovan 21. rujna 1971. Oko 250 vrsta

ptica je evidentirano na ovom području. Lov je apsolutno zabranjen. Područje

nacionalnog parka Vilsandi obuhvata 180 km², od čega 105 km² otpada na morsko

područje. Ostrvo Vilsandi je jedini naseljeno ostrvo u parku. Na njemu je stanica za

smeštaj istraživača i turista. Ovaj park je popularno turističko odredište za Estonce i

strane posjetitelje, posebno iz Finske.11

6. Prirodna bogatstva

Naftonosni škriljci i naslage krečnjaka, pored šuma koje pokrivaju 47 procenata zemlje,

igraju ključnu ekonomsku ulogu u ovoj inače prirodnim bogatstvima siromašnoj zemlji.

Najveći deo Estonije zauzimaju livade i pašnjaci. Oni stvaraju dobru osnovu za razvoj

stočarstva, naročito mlečnog govedarstva. Vlažna i prohladna klima pogoduje uzgoju

lana, a ostale značajne ratarske kulture su: krompir raž, ječam, ovas, zob itd. Najvažnije

mineralno bogatstvo Estonije su uljani škriljci, koji se javljaju u pojasu između jezera i

morske obale, a postoje i rezerve fosfata. Centar prerade uljanih škriljaca je grad Kohtla

Jarve. Razvoj industrije u vreme SSSR-a kočila je blizina Lenjingrada (današnji Sankt

Petersburg). Zastupljene su: hemijska, elektronska, brodogradnja, mašinska, metalna,

drvna, prehrambena i industrija građevinskog materijala. Najveći saobraćajni centar je

Talin (glavna luka i aerodrom).12



10

Godišnja proizvodnja uljnih škriljaca u Estoniji 17 miliona tona, čijim sagorevanjem

pokrivaju celokupnu potrošnju struje, a preradom dobijaju naftu, koju koriste brodovi,

industrija i toplane. Estonska energetika zasnovana je na uljnim škriljcima. Ceo

severoistok zemlje leži na nalazištima. Imaju jedan površinski i dva podzemna kopa, a u

pripremi je još jedan podzemni. U jamskim rudnicima škriljce vade na dubini većoj od 60

metara. Produktivnost je velika. Ovde su bageristi plaćeni po toni, tako da mesečno

zarade oko 1.000 evra. Godišnja proizvodnja uljnih škriljaca u Estoniji je 17 miliona

tona. Njihovim sagorevanjem pokrivaju celokupnu potrošnju struje, a preradom dobijaju

400 hiljada tona nafte, koju koriste brodovi, industrija i toplane. Estonska državna

kompanija "Enefit" ima projekte u Jordanu i Americi, a sa Nemcima radi na usavršavanju

tehnologija. Uljni škriljac je interesantna sirovina, ima ga u tako velikim količinama da

će snabdevanje sirovom naftom u budućnosti biti glavnim delom iz škriljaca. Te se

tehnologije sve više proširuju. Estonci mnogo ulažu u zaštitu životne sredine. Iako

rudarski kraj, okolina grada Narve na obali Baltičkog mora je turistička destinacija sa

sportsko-rekreativnim centrima.13

Uljni škriljci su rudni materijali sedimentno-organogenog karaktera sa različitim

sadržajem organske materije koja je raspršena u porama u obliku mikroskopski sitnih

čestica. Nastali su u plitkim jezerima i morima, pri čemu su ugljovodonici ostaci algi i

drugih nižih biljnih vrsta koji su se taložili u toploj vodi, prekriveni sedimentnim

nanosom. Prema nekim procenama uljni škriljci su stvoreni pre više desetina miliona

godina i tektonski su mirovali sve dok nije došlo do poremećaja i izdizanja slojeva, koji

mogu biti i više stotina metara debljine. Sadržaj organske materije (kerogena) je veoma

različit u zavisnosti od sastava i kreće se od nekoliko litara do 600 l po toni rude u

najbogatijim ležištima. Bez obzira da li su ti potencijali veći od potencijala

konvencionalne nafte, ta ocena je relativna, jer će njihovo korišćenje u budućnosti zavisiti

od niza faktora: cene konkurentnih goriva, uključujući i sintetička goriva dobijena iz

uglja; otkrića novih ekonomski opravdanih tehnologija estrakcije kerogena i troškova

zzaštite životne sredine. Sa rešenjem tih problema uljni škriljci će postati značajan

energetski izvor. Međutim, imajući u vidu neravnomeran raspored potencijala sirove


11

nafte i njenu buduću visoku cenu, uljni škriljci imaju perspektivan značaj za mnoge

zemlje koje njima raspolažu, jer je porast cena konvencionalnih goriva neminovan.

Osnovni uslov za intenzivniju proizvodnju uljnih škriljaca je rentabilan proces njegove

ekstrakcije i korišćenja, uz rešenje ekoloških problema. Imajući u vidu tehnoekonomske

probleme različitih tehnologija ekstrakcije kerogena, uljni škriljci se danas u nekim

zemljama koriste i kao gorivo u kotlovima termoelektrana ili industrijskim pećima.

Međutim, zahtevi za energijom pri eksploataciji, drobljenju, pripremi i transportu,

zajedno sa zahtevima zaštite životne sredine i sigurnim odlaganjem ogromnih količina

otpadnog materijala su veliki, te je energetska efektivnost celokupnog ciklusa mala.

7. Turizam

Najpopularnije vreme za posetu Estoniji je tokom leta, od juna do avgusta. Tada možete

očekivati temperature oko 21°C i ekstremno duge dane. Zime su takođe popularno vreme

za posetu, posebno ako volite zimske sportove. Tada su temperature ispod nule, a dani

kratki. Ali Estonija je definitivno najlepša kada je prekrivena snegom.14

Šta posetiti?

Palata Kadriorg - Putovanje u Talin nije potpuno bez posete ovoj veličanstvenoj baroknoj

palati, koju je sagradio ruski car Petar Veliki za njegovu suprugu Katarinu I, 1718.

godine. Ova grandiozna palata i uređene bašte koje je okružuju predstavljaju divan

primer carske ekstravagancije, ali podjednako važan razlog za njenu posetu jeste i

inostrana umetnička zbirka Umetničkog muzeja Estonije. U ovom muzeju prikazano je na

stotine slika iz perioda od XVI do XX veka zapadnih i ruskih umetnika, kao i grafika,

skulptura i drugih radova.

Stari deo grada Talin - Stari grad u Talinu je definitivno jedno od najpopularnijih

turističkih mesta u Estoniji i jedno od najlepših mesta za šetnju romantičnim

kaldrmisanim i uskim ulicama, kao što je čuveni prolaz Sv. Katarine. Stari grad je takođe

14 http://www.visitestonia.com/, pristupljeno 10.12.2015. u 13.44.

12

dom odličnih turističkih atrakcija, kao što su Estonski muzej na otvorenom, Olafova

crkva i hram Aleksandra Nevskog, čija unutrašnjost zaista oduzima dah.

Riigikogu (parlament) - Ukoliko želite da saznate nešto više o politici Estonije, Riigikogu

je zanimljivo mesto za posetu. Obilazak parlamenta traje oko 30 minuta.15

Tartu - Tartu je drugi najveći grad u Estoniji i za razliku od Talina, koji je centar

političkog i finansijskog života, Tartu se smatra srcem umetničkog i kulturnog života

zemlje. Ovde se nalazi najstariji i najvažniji univerzitet u Estoniji. Reka Emajogi prolazi

kroz grad i uliva se u dva najveća jezera u Estoniji. Tartu je takođe poznat i kao grad

mladih, zbog brojne omladine koja ovde studira. Ukoliko volite umetnost, nemojte

propustiti ovaj grad.

Zamak Hermann (Herman) - Zamak se nalazi u gradu Narva, u istočnom delu Estonije.

Ovo staro utvrđenje, prvobitno napravljeno od drveta, a kasnije od kamena, sagradili su

Danci. Zamak postavljen među zelenim poljima i njegova stara arhitektura, izgledaju kao

dekor za film o vitezovima. Njegov romantični šarm će vas sigurno osvojiti.

Nacionalni park Lahemaa (Lahema) - Smešten u severnom delu zemlje, nacionalni park

Lahema obuhvata oko 725km2 i predstavlja jedan od najvećih parkova u Evropi. Veoma

zanimljiv za sve ljubitelje prirode, predstavlja jedinstvenu priliku da vidite razne vrste

ptica i životinja, kao i prirodnu lepotu flore.16

Rakvere - Rakvere je veoma interesantan grad u severnom delu Estonije. Nalazi se na

samo 20km od Finskog zaliva. Međutim, najatraktivnije mesto za turiste je zamak

Rakvere. Izgradili su ga Danci od kamena, u XIV veku. Do danas je dvorac ostao veoma

dobro očuvan. U zamku postoje i degustacije različitih vrhunskih vina. Rakvere je takođe

poznat po statui divljeg goveda Tarvas, koja je veoma blizu zamka, a podignuta je za 700

godina postojanja grada.



13

Hiiumaa (Hiuma) - Ostrvo Hiuma je drugo po veličini ostrvo Estonije u Baltičkom moru.

Udaljeno je 22km od kopna i 136km od Talina. Kada jednom posetite ovo predivno

ostrvo poželećete da se ponovo vratite. Ceo predeo je toliko živopisan da izgleda kao da

je neko namerno okupio svu lepotu prirode na jednom mestu.17

8. Stanovništvo

Izvorni Estonci čine oko 70 % populacije države. Ostalih 30-tak posto čine razni

imigranti iz bivših sovjetskih država, većinom iz Rusije. Rusi su većinom nastanjeni u

glavnom gradu Talinu i severoistočnoj Estoniji. U zemlji postoji i mala finska manjina.18

Službeni jezik je estonski, koji je blizak finskom i mađarskom. Ruski je takođe vrlo

raširen jezik i većina stanovništva ga zna.

Etničke grupe u Estoniji po popisu iz 2011. godine: 68% Estonci, 24% Rusi, Ukrajinci,

1,7 % Belorusi, 1,0 % Finci 0,6 % i ostali.19

Zaključak




14

Najživopisnija od tri baltičke države, Estonija je zemlja izvanrednih prirodnih lepota i

zapanjujućih primorskih mesta. Poznata je po svojim prostranim šumama, lepim vodenim

staništima i udaljenim ostrvima, kao i po prijatnim ljudima koji u njoj žive.

Estonija je netaknuta, slabo naseljena zemlja, a skoro polovina teritorije nalazi se pod

šumama. Više od 1.000 jezera (5% njene teritorije) raštrkano je po prirodi, koja je

relativno ravna (skoro dve trećine teritorije nalazi se do 50m iznad nivoa mora), a 7.000

reka i potoka nosi padavine do mora. Svoju nezavisnost stekla je 1991. godine i od tada

su se desile radikalne promene, uključujući njen ulazak u NATO i 2004. godine ulazak u

Evropsku Uniju. Prošla je kroz transformaciju od komunističkog društva do blistavog

primera jedne savremene zemlje. Estonija je u isto vreme i moderna i stara zemlja sa

mnogo istorijskih znamenitosti i zanimljivih priča.

Bez obzira da li ste u poseti Estoniji zbog prirode, kulture ili istorije, ona rado čeka da je

istražite. Glavni grad je Talin, a zvanična valuta je evro (EUR).

Literatura

15

http://estonia.eu/, pristupljeno 10.12.2015. u 13.00.

http://www.infoplease.com/, pristupljeno 10.12.2015. u 14.00.

http://www.lonelyplanet.com/, pristupljeno 10.12.2015. u 13.49.

http://wikitravel.org/en/, pristupljeno 10.12.2015. u 13.11.

http://www.visitestonia.com/, pristupljeno 10.12.2015. u 13.44.

16

nikola Đorđević - turističko - geografske karakteristike estonije

Documents