borisav stankovic kostana

7/30/2019 Borisav Stankovic Kostana

1/49

K O S T A N A

PRVI IN

Velika prostrana gostinska soba Hadi-Tomine kue. Otvorena dvokrilnastaklena vrata, a s leve i s desne strane iroki prozori sa drvenim reetkama.Kroz njih se vidi balkon sa svojim u bojama i rezbarijama drvenim stubovima.Oko balkona i prozora pua se loza i divlja rua. Iza njih nazire se bata, ulinizid sa velikom dvokrilnom na svod kapijom i ceo kraj varoi sa razasutimkrovovima kua, proreetanim vrhovima i granama drvea iz bata. A to svenadvisuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst.

Zidovi sobe su u dolapima, uzidanim ormanima, za uvanje praznikog odela.U uglu sobe je manji ikonostas sa zapaljenim kandilom, opkoljen srebrcim izlatnim hadijskim jerusalimskim ikonama iz Svete Gore, Rila, Pei. Oko ikonakite suvog bosiljka od kropljenja svetom, krtenom vodom, i venii odduhovskih crkvenih trava. Pod je zastrt velikim ilimom sa vezenimSolomonovim slovima. Oko ilima uza zid, minderluci, pokriveni dugakimilimom i jastucima crvene boje, tzv. upavcima. Po zidovima, izmeu prozora,obeeni razni zlatom, srebrom i srmom vezeni pekiri. Tavanice iaranekrugovima od raznobojnih rezbarija iz ijih sredina vise vetaki izraene krike

lubenice, dinje i me njima poveano suvo groe i ute dunje sa uvelim liem.Iznad prozora svuda rafovi prepuni poreanih sahana, srebrnih posluavnika izarfova za olje od kafe.

Dan se smiruje. Po ilimu igra klonuo sunev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja.

U sobu rupi puno devojaka kliui, pevajui i igrajui. Neke uzele tepsije mestodahira; neke olje od kafe mesto ampara, udarajui u njih.

VASKA (ide ka suprotnim vratima viui): Stano, hodi i ti ovamo. Hodi da igramoi da pevamo!

OSTALE, DEVOJKE (odlazei igraju i pevaju):


2/49

ano duo, ano, otvori mi vrata,

otvori mi, ano, vrata, da ti dam dukata.

Izgore me, ano, mori, tvoja lepotinja,

tvoja lepotinja, tvoja krasotinja,

oh lele, lele, izgoro za tebe.

VASKA (zadrava Kocanu, golicajui je i tipajui): Ovamo ti!

KOCA (otimajui se od Vaske, alive razdraga-no, strasno): Pusti me, Vaska!

Jao, ne stiskaj!... Boli me, Vaska, boli!

VASKA (vue je k sebi i ljubi): ekaj ti, ekaj! Gle, kako se ona raskrupnila?Ovamo! (Privlai je i ljubi.)

KOCA (cikne drei se za obraz): Jao, izede me! Ala si ti, Vaska! A ne znakako boli!

VASKA (oko nje): Jest, boli. A kad bi te on mesto mene?... (pokazujui joj naobraz): Kad bi te on poljubio, onda?...

KOCA (zapuavajui Vaski usta, uplaeno zvera oko sebe): uti slatka, ueko!... (Odlazi beei.)

Ulazi STANA

VASKA (prilazi Stani i hoe da je povede): Hajde i ti, Stano, sa nama da peva ida igra. Niko nas nee moi gledati. Sami, kod nas i u naoj bati igraemo.

STANA (otimajui se): Neu, Vaska, neu! (plano): Sami smo kod kue. Otacljut, prek...

VASKA (prekorno): Hajde, Stano! to si takva?


3/49

STANA (odluno): Neu, ne!

Iz bate se uje pesma i igra.

STANA (sluajui im pesmu, brie suze)

VASKA: A to plae?

STANA: Pa kako da ne, Vaska?... Eto, vi svi pevate i igrate (okree se uplaenooko sebe): a ja sama! Nigde nikoga kod kue nema. Ni otac, ni brat. Otac, vezna ljut, besan. A bata, on nikako i ne dolazi. Sve tamo, s tom Kotanom...

VASKA: A to? A tebe zbog njega strah?

STANA: Strah me!

Na ulici graja, pesma.

STANA (pokazuje Vaski): Eto vi... A tamo, s njima, i on je.

VASKA (jetko):A, za njega, ne boj se! Nita njemu nee biti.

STANA: Jest, nita. (pogleda na ulicu, odakle se uje pored pesme i svirke i poneki pucanj iz puaka): Kako nita, kad eno i puke bacaju!

VASKA: E, kakve puke! Samo neka im ona, Kotana, zapeva, pa ne samopuke, ve e i glave pobacati. A naroito on, na brat, krasan na brat!

STANA (branei ga): Pa nije, Vaska, samo on kod nje. Svi su tamo.

VASKA: Jest, svi. A to on da je? E, kad on ne bi bio, onda ko bi njoj po tri parahaljina krojio i ne dukatima ve dublama je kitio?

STANA (uplaeno, da ko ne uje): uti, Vaska, uti! Zna dobro kakav je otac,pa jo neka i za to uje...


4/49

VASKA: E, nije on dosada ve sve uo.

STANA (uplaeno): Misli zar i za one svilene haljine, to priaju da joj dao?(vatreno):A nije tako, Vaska! Otkuda bati toliki novac, kad otac kesu uveksobom nosi? Lau oni, lau! Nego znaju kako je otac prek, pa jedva doekali dabatu kod njega ocrne.

VASKA (s dosadom): uti, molim te! Ceo svet lae, samo on, tvoj brat Stojan,ne lae. (jetko): Evo, mi smo mu sestre, ti ak roena, pa ta nam je za ovajpraznik dao i ime ponovio? Nita. Ni zelen list.

STANA (zamiljeno, za sebe):A, poklon, dar!... Neka je on samo ovde, kodkue, a to!...

VASKA: Jest. A Kotanu moe da kiti.

STANA: Opet ti, Vaska... Ama nije!

VASKA: Pa, zaboga, kako da nije? Eto, sam moj otac to kae. Sam on pria.Kad god je tamo iao da ih rastera, on uvek zaticao i njega i zato se vraao. Nijehteo da ga silom, s pandurima, otrgne od nje, da ga sramoti, a s njime i sve nas,celu kuu. Koliko se puta otac nou dizao, iao s pandurima! A tamo, kau,sada ovek ne sme ni da prie. Pesma, oro, puke! Pa i krv esto legne.

STANA (uplaeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noi sedi. Ni uzdie, niplae. Samo sedi, eka. Boji se da ne uje, kako ga krvava donose. (plano):Anjega, bate, ba nikako nema... (Na stepenicama uju se otri koraci ikaljanje.) Eto oca!

STANA i VASKA urno izlaze.

Ulazi HADI-TOMA.

TOMA (Ljut, prek. Od jeda kida brojanice, te rasuta zrna prskaju po sobi ioknima prozorskim. Zabacujui koliju, ide po sobi prediui):

Ja!?... Ja!?... I on to? I on kao drugi! Mladost-ludost. A zar ja ne beh mlad?Beh valjda slep, sakat, te me nijedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri. Zar ja


5/49

ne?... Otkad oenjen, hadija ve, pa ne smem u mehanu da uem. Bojim se,videe me stariji, trgovci, ljudi... Ne alim to troi, rasipa. Srma, svila neka je nanjemu. Eno, hat mu lei. Sluge ga jau, da ne oslepi od siline. A to on da ga ne

jae? Zar nema gde da izjae? ifluci, vinogradi, njive, livade... Da jae begda je! I meni da je milo. Za koga teem? Za koga ovako star sedim tamo ubrdima, u hanu?... I evo, ako jedanput u godini siem ovamo, doem da se naovaj sveti dan bogu pomolim, u veru da uem, s prijateljima da se vidim,razgovorim, odmorim... da vidim njih, decu, dom, kuu svoju. (besno):A ono?Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, tosamo plae i kuka... (gnevno):Ah! (vie ka vratima): Ovamo!

Ulazi uplaeno STANA

TOMA: Gde ti je majka?

STANA (vraa se): Sad e, oco! (vie): Nano!

Ulazi KATA.

TOMA: Gde ti je sin? Sin tvoj?

KATA (snebivajui se): Pa... ti zna...

TOMA (besno): Ne znam! I nita neu da znam! Ti si mu majka, ti si ga rodila! Ata ti zna? Kad si i ti neto znala? Nikad! Nita! Od koje si familije? Motikarke!Ko ti bee ded, otac? Zar si ti bila za ovakvu hadijsku, domainsku kuu?

KATA (bolno, prekorno): Oh, ovee...

TOMA (ustremi se na nju): u! Sad te zaklah! Usta da ima, a jezik da nema!Ti! Takvoga sina ima.

KATA (pogrueno odlazi, krei ruke): Crna ja!


6/49

TOMA: Crna! A zar kadgod bee bela, srea kakva? Otkako si, takva si. Irodila si se takva! Stara, mrtva, ledena, plana... Nikad se ne nasmeja, nikad nezaradova! (ka vratima kuda je Kata izila): ta se ovde po kui samo vue iplae? Tamo idi! Idi u cigansku mahalu. Idi da vidi sina, kako Ciganke oblai ibeli svet poji i hrani...

Dolazi ARSA.

ARSA (zdravei se): O, hadija, Hristos voskrese i srean ti dan!

TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-pae takvesu se na etiri konja ereile. A sad? Ciganima carstvo dolo! Zar ja ovo dadoekam?!

ARSA (zaueno): ta, zaboga?

TOMA: To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuaplae!

ARSA (doseajui se):A, za to, nemoj za to toliko: Zato?

TOMA: Zato to me rasplakao moj sin nesin! to mi se kua raskuila, te nesmem da pogledam u oi oveka, domaina; to me... A da ga nemam, barznam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklau ga kao vrapca! Neka se zna da jeHadi-Toma hadija, a ne da hrani i uva... (trza se, Arsi):A to ti stoji? Sedi!(vie): Sveu!

ARSA: A, ne! Kakvo sedenje? Zna da mesta nemam dok ovaj praznik neproe, ovi ne sveti, nego, boe mi oprosti ludi dani.

Ulazi VASKA unosei sveu u zlatnom iraku.

ARSA (Vaski): Vaska, idi ti kui, keri, i nai se kod majke, te doekujte goste. Aonom Stamenku kai: iv da me ne eka, ako i on sada ode od kue i zapije se.Tu da je! Kod kue! Stoku neka gleda i uva.


7/49

VASKA: Hou, oco. (Odlazi.)

TOMA (za sebe): Gosti... kua... stoka... A moje? Sve ode. I idi, pa mu seraduj kad se rodi. Od ovolicno (pokazuje rukom): od mrvu mrvku hrani ga,uvaj, gledaj, da, kad se umire, ima ko oi da ti zaklopi, sveu zapali, da ti sedom, ognjite ne ugasi... A ono!? (gnevno): Eno ga! S Cigankama! Ni oca, nimater, ni boga, nikoga ne vidi i ne slua... More, to kamen ne dobih, negonjega, sina?!

ARSA: Nemoj toliko, hadi! To je. Sad, ta e mu?

TOMA (uzdravajui se): Nita! Ti nita!

ARSA (uvreeno): Pa ta mogu ja? Zanat joj je to? A ona to s majkom i ocemradi. Sviraju ta drugo i mogu oni, Cigani? A da je ona ena, hajde de. Ali ovo

je devojka. I potena. to je pravo, pravo. Svi duu nosimo. Ali za to...

TOMA: Eh, potena! Sigurno radi njenog potenja toliko se besni i tri oko nje.

ARSA: Nita ti jo ne zna, hadi! Oni mladi, pa ve ovek i da se ne ljuti. Ali toza ove druge, starije, domaine! Ostarelo, kleklo, pa kad se s njom naepobesni! Eno: Maksim, Zafir, Stanko, svi... A za onoga moga Mitku, za njegave on se lud i rodio.

TOMA: More, ta sad: Maksim, Mitko! ta ovaj, ta onaj? Ovo, ovo ti meni kai:zar ja na ovaj sveti i boji dan, pa ovakav da sam!?

ARSA: Ama i meni nije lako! Ne zna ti. Pored optine i kua mi puna. Te ovaj,te onaj doao. Mehandija doao. Glavu uvio, ruke obesio. Pie mu sveistoeno. Tavan, prozori, sve kurumima izreetano. I veli Jo su tamo! A jakoga da poljem? U koga da se pouzdam? Koga imam?

TOMA: Nikoga! Sve ivo pomrlo!...

ARSA: Pa koga? Zar Tasu kmeta? On, ako ode tamo, ili sve na mrtvo imeisprebija, ili i sam s njima zasedne, pa onda jo vei lom, jo vea muka. Apandura ako polje, oni ga izbiju; a ve policaju ni da pogledaju.

TOMA: Vlast!...

ARSA: A ja ta da radim? Kome da sudim? Njima ili njoj? Ako bih njih od njesilom odvukao, u zatvor ih metnuo? Ne ide. Svi su to nai, moji, tvoji. A nju?


8/49

Jedanput je proterah u Tursku. I dok se duvan ne sredi, vinogradi ne obrae lepo, sve mirno! Ali im nastupie ovi praznici, ove slave, ove mesnice, im senapie, odmah preoe u Tursku i dovedoe je! Oteli je, pobivi se s Arnautima.itavu bunu digli na granici, dok je ugrabili. I dovedoe je! Sad, ta u?

TOMA (plane): Pa ubij! Zar za njih, Cigane, jote muka? Pa ja, u tursko vreme,po deset od njih da na jedan kurum naniem, pa jo tada oko da mi ne mrdne,a kamoli sada...

ARSA: Eh, nemoj to! Prolo je to vreme. Nego, ovo e valjda trajati dok je onadevojka; a posle, kad se uda, nee valjda toliko za njom trati.

TOMA: Pa to se ne uda? to ti to... Silom! Zato si vlast?

ARSA (pravdajui se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onomnjihovom kmetu i pretim mu. Nee, odgovara on. Ona nas, Cigane, i negleda.

TOMA: A, nee?

ARSA: Nee. Eno, Alilov sin, Asan; otac mu, Alil, bogat, na parama lei, i hoeje. Prosi je toliko puta!

TOMA: Pa to ti, bre, to ne?... Kakva si ti vlast, kad ne moe? More, i tebi je

ona pamet zavrtela.ARSA: Ama, brate, ne mogu sve sam, razumi! Treba to svi; ne mogu ja sam.(sa ulice jo vea graja, svirka, pesma i pucnji puaka): Eto, uj! Ve poeli i izpuaka.

MITKA (spolja): Sablju, mori, i puku! Konja, Doru mi izvedi! Doro, sine mrtvi,noas emo ja i ti... aah! (Bat konjski.)

U sobu rupi Policaja.

POLICAJA (zaduvan baca tap pred Arsu): Evo, gazdo! Evo ti tap, i vlast, isluba, i sve! Ne mogu vie! Idem i ja! (Polazi.)

ARSA: Kuda?


9/49

POLICAJA: Idem. Ne mogu. Nije ovo jedno. (oajno iri ruke): Ovo je na svestrane!

ARSA: Pa zato ima ruke? Udri! Kamo ti panduri?

POLICAJA: Kakvi panduri? Poljem ga, a on izvrne puku, pa i sam s njimazasedne. I onda ta ja mogu? Evo, Ristu bojadiju ne silom, ve molbom, i tokakvom molbom, jedva ga dovedoh kui. Napio se. Iz mehane izneo sto nasredarije, pa zaseo i psuje: i tebe, gazdo, i naelnika, pa ak i mene, i sve. (Tomi):

A sad, hadijo, tvoj sin ode s Kotanom u Sobinu. I to e sad tamo tek danastane!...

ARSA: Eto, hadi, i vidi! Pa sad? ta da radim? (policaja koji polazi): ekaj ti.(Tomi): Zbogom, hadi! (Odlazi.)

Graja se ve sasvim izgubila u daljini. Vee pada. uje se pesma:

Slavuj-pile, ne poj rano,

ne budi mi gospodara;

sama sam ga uspavala,

sama u ga razbuditi:

otii u u ul-batu,

uzabrau struk zumbula,

inuu ga po obrazu:

Ustaj, ago, ustaj, drago!

TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav boji, mili, sveti dan, i ja ovako da gadoekujem! Ne, sinko! Nee ga ni ti da zaigra i da zapeva! (odlazi i vie):Hata mi sedlaj!


10/49

Ulazi KATA.

KATA: ta se od moje kue ovo naini? Oh, Gospode, to mi ovoliko crnodosudi i pisa? (kune): Oh, sinko, to za nju kuu ostavi, to majku osramoti? tose u nju zagleda oi joj ispale! to te omaija usta joj otpala!... Oh,Gospode! ime te, Gospode, naljutih?... Koga naruih, koga ogovorih, kogasirotog ne nahranih i ne napojih; kome loe pomislih te mi ovoliko, Gospode,crno, crno dosudi? Zar majka rodila, uvala, pa sad majka ne valja, a ona,Ciganka dobra?... (odluno): Da kunem, oh, da kunem! (skida amiju, ide predikonu, klei i kune): Sinko, da Bog da... ti mene ostavio, osramotio i na ovaj boji

dan rasplakao, a tebe dabogda, da bog... (stresa se): Oh, ne! ekaj, bob da mubacim! Da vidim ta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraa sa sitom. Preokree ga istavlja nasred sobe. Klekne, i nagnuta nad njim pone po njemu da razmeezrna. Meseina jako prodrla u sobu. Okree lea meseini): Oh, ova meseina!(vraa, razmetajui zrna): Postelja mu prazna, put dalek i krvav!(preneraena odgurne sito): Ne, Gospode! Ne krv! Molim ti se, Gospode! Nitanjemu da ne bude, a sve na moju glavu! Sin mi je, edo! to rekoh da ne bude!Usta mi otpala, usta to izrekoe...

3 a v e s a

DRUGI IN

Sobina, predgrae vranjsko. U prostranom dvoritu vodenica od tronih zidova,pobelelih od brana. Oko nje, ve zarasli travom, razlupani i truli vodeninikamenovi izmeu kojih se vidi jaz vodenini, u kome prska i umi voda. Sprouvodenice kuica sa doksatom. Na sredi dvorita utuk i kameno korito odstare, presuene esme. Na kapiji stoji obeen fenjer, koji zajedno sa


11/49

meseinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, ija se debela, mrkakestenova stabla crno ocrtavaju.

Iz doline poinje da dopire svirka i pesma.

Na stepenicama od kue sede Marko i Magda, oslukujui.

Svirka i pesma burnija i sve blia. Poinju da se razabiru dahire, zvon ampara ipesma:

Kraj Vardar mi stajae,

tnke puke frljae.

MARKO (odlazi ka kapiji i vraa se radostan):Gazda, gazda!

MAGDA (polazi ka kapiji): Koji?

MARKO: Mlad, mlad!

MAGDA: Slatko moje dete, sea se ono dade svoje!

Uz pesmu, svirku, ulaze KOTANA, STOJAN, SALE, GRKLjAN i ostali.

KOTANA (pevajui i igrajui):

Kraj Vardar mi sedee,

tnke puke frljae.

Ja ne alim snaga ta,

alim srmali jelek,


12/49

haj, haj, srmali jelek!

STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srean ti dan! Ali, da se ti ne ljuti

to ja ovako dolazim?

MAGDA (grli ga): edo moje! Pa ti si nam gazda, sinko, ta mi protiv imamo!

MARKO (ljubei Stojana u ruku): Srean ti dan, gazdo.

STOJAN: (pokazujui na kuu): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs isvetao dan. (grlei Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao.

MAGDA (razneeno): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna. (razdragano

Kotani): Pevaj, keri! Pevaj, i baba ima bakia.

SALE (Kotani, koja gleda oko vodenice u drvee, goru): Kosa ti se zamrsila.(Opravlja joj kosu i odelo.)

KOTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi! (Magdi):A, je li, tetka... (pokazuje nagoru): ta je tamo! Gora?

MAGDA: Gora, keri!

KOTANA (radosno se unosi, da to bolje gleda u goru):A je li to ta gora zakoju se peva: da je golema, pusta, tamna gora?

MAGDA: Ta je, keri.

KOTANA (Propinje se na prste, da bi, preko zida, mogla to bolje da gleda.Duboko udie i mirie):Ala mirie gora! (Magdi):A je li to ta tetka, gora, to ponjoj nekada komita etu vodio? I mnoge majke ucvilio, rasplakao, u crno zavio, anajvie majku Jovanovu? Sina jedinca, Jovana joj zaklao. Pa... majku, oca,sestre, sve ih naterao da igraju i da pevaju? Otac igrao i plakao:

Jovane, sine, Jovane,

ti si mi, sinko, prvenac!


13/49

I majka plakala:

Jovane, sine, Jovane,

ti si mi jagnje urevsko!

I sestra plakala:

Jovane, brate, Jovane,

ti si mi cvee proleno

(uzrujano): Je li to, tetka, ta pusta, tamna, golema gora?...

MAGDA (briui oi): Nije, keri, nije! Nije to ta gora! A nemoj tu pesmu.Drugo, veselo pevaj! Loo je da se sad plae.

STOJAN (sa ardaka): Koto, pesmu!

KOTANA: Koju?

STOJAN: Pesmu, kao to je tvoje lice, grlo, kose ruse...

KOTANA (zaradovana): Eh, zar ba ruse kose?

STOJAN: Ruse, meke, jo nezamrene!

KOTANA (peva):

Mirjano, oj Mirjano,

ima ruse kose, Mirjano!

Daj da gi mrsim ja,


14/49

daj,Mirjano, daj, daj!

Ulazi MITKA, vodei za sobom konja.

MITKA (Marku): Je li toj Hadi-Toma, bre?!

MARKO: Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda.

MITKA (zabacujeuzdu konju o vrat): Sg e batka da se vrne. Nee mnogo dami te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (za sebe):A i mnogo neem jote daivim! etiri, tri, dve najvie jo polovin godinu. U jesen, slunce kad pone da

kapnuje, tg u i ja da si umrem. Zajedno, ja i slunce e si idemo! (uje sekonjski bat i rzanje): Ja! Zar te je al, bre, za mene? Eh, Doro! Hoe ierk.Ima batka za tebe. (vadi iz pojasa eer i prua konju): Na, Doro! Na, sinko!

KOTANA (peva na ardaku):

Mirjano, oj Mirjano,

ima arne oi, Mirjano!

Daj da gi pijem ja,

daj, Mirjano, daj, daj!

STOJAN: Dado, umreh ti!

MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se ardaku, nabijajui fes naoi): Eh, Kotan, bre! iva rano, bre! (plaljivo): Plai, Mitke, plai! (trza se):Aline! Sg na ovaj dan ni loa misal ne pada, a kamoli sluza. Sg na Voskresenijegora i voda se veseli. Tiki ja sam si neto mnogo alan. Od grobje idem. Napobratima sveu zapali, pa zar se mnogo raali? Polovin ovek bidna! I jo kdnju ujem, njojnu pesmu i njojno grlo ete, dori, pupak me zaboli. (Penje se naardak. Besno Saletu): Sale, stara idijo, mori! Vidi li? A nae kd bee?Kd mi ovakoj mladi i ubavi besmo? Sviri, mori, i poj, zato e te ubijem? e te


15/49

zakoljem samo da te ne gledam tako staru i zbrkanu. De, onuj nau, staru,mekamlijsku: kako za mladost i lepotinju srce gori i izgori...

STOJAN (posrui, silazi sa ardaka i tare usta): Usta mi izgoree!... Oh!

KOTANA (silazi za njim; i brino oko Stojana): Bolestan si? Da ne sviramo i nepevamo vie? Hoe, a?

STOJAN: Daj da te ubijem!

KOTANA: Zato?

STOJAN: Zato... zato to te volim, a ne smem da te volim.

KOTANA (srena, iznenaena, grca): Ne, Stojane! Nemoj da me...

STOJAN (upada): lae! Ah ne laem te, Koto! Sve bih ti dao. A i sada, evo,sve da ti dam! (vadi sahat, kesu, ulibarsku mutiklu): Na!

KOTANA (odbijajui):Ane, ne! Neu to od tebe! Neu od tebe novaca! (sasvoga vrata odvezuje nizu od dukata i daje mu): Evo ja... ja u tebi da dam.

STOJAN (grcajui): Usta mi daj! (Privlai je.)

KOTANA (trza se, odrie glavom):Ah, ne!

STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi!

KOTANA (bei ka materi):Aman, ne!

MITKA (sa ardaka): Grkljan, Kotan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da doe ida mi poje, zato ako njuma nema, sve e da ve potepam! (ustaje, silazi saardaka): Neu vie ovde. Ovde mi na staro, na moljci mirie. U bau, na ava,na zelenilo iskam! (Asanu):Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, ikudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sam uz njuma da si! Ako, ako, bre Asane, veni,

tuguj za njuma, jer od karasevdah pogolem boles nema. Istina, lice ti jecigansko, ama oi bolne ima. (Kotani): Poj, bre, Kotan!

KOTANA (predusree Mitku pevajui):

Katinku grlo bolelo,


16/49

Katinke, lepa devojko.

MITKA: (bacajui novac Kotani u njeno dahire): Na! (za sebe):Ah, moj brat

nikad sreu da ne vidi, to me oeni, zarobi... Zar sam ja bre bija za enu?(gleda u Kotanu): Ovo je, ovo bilo za mene... Ah, brate, ti mene oeni, zarobi ivrza, a tebe Gospod! (zagleda sebe): Zar ja sg ovakav da sam? Eve: i akire, ipojas mi se smknuje! Snaga mi veem haljinku ne dri. (Sluajno poklekne.Prkosno se ispravlja. Isprua nogu i lupa njome): Kosko, zar ve ostare, te seve trese? (okree se Ciganima, besno im pretei jataganom): Grkljan! Sale!Ovam! Zato sg u sve da... (Seda, zavaljuje fes, razdrljuje prsa.)

KOTANA, SALE I OSTALI (Sedaju podalje od njega ponizno, zbijeno.)

MITKA (mrano): Svirite mi!

GRKLjAN (uplaeno): ta, gazdo?

MITKA (jo mranije): al, bre, da sviri. A kako moj al nigde dokle turski hatide nigde ga nema!

STOJAN: Koto, pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko, vino! Vino, svumladost da ispijem! (grli Mitka): Oh, bato!

MITKA (bolno): Bee moje!...

KOTANA (traei bakia dolazi do Mitke pevajui):

Bog ubio, Vaske, tvoju staru nanu,

to te dade vrlo na daleko,

na daleko, Vaske, tri godine dana.

MITKA (rukom je zaustavlja dalje od sebe): Potamo. Ne priodi mi! A baki?Dau... Jer... Ah, moj brat nikad sreu da ne vidi, to me odomi, oeni... tome ne puti da idem. U svet da si idem. Tiki, koj to pravi, a on: Mitke, dom, u


17/49

kuu da sedi, enu i decu da gleda. Ne skitaj se, bre, i ne krvi, zato e te,moda, ubijev!... A koga da ubijev? Mene li?

GRKLjAN: Eh, zar tebe, gazda? Taj se jo nije...

MITKA (upada besan):... Rodija. I nee da se rodi. Zar mene bre da ubijev?Mene? to gi jo u tursko vreme, po Skoplje, Solun, Serez, kuda me onaj mojbrat praae po trgovinu... i tg, sve to od tursku veru i po carski drumnaeem, sve teraem ispred sebe... I pae mi se sklanjaev... Mita je toj,vikav, na orbadi-Arsu brat! Pa zar mene da ubijev... Tiki, pa i da me ubie!Zar je ovoj kakav ivot? (Nabija fes. Teko, gorko): Eh, Stambolke Redepovice,mori, alna pesmo moja! Stari Redep na put, a ja kude njuma. Ciganka mevodi. Ciganka na kapidik ostane da uva i pazi, a ja kude njuma, gore u odaje. Itoj hajduki! Noga da ne une. No padnala, meseina se spustila, a ona,

Redepovica, eka me. Legla na dueci, gola, mlada, kapka... Snaga! Dacune, pa da se zaplae! Ruke vie glavu frljila, kosu crnu, fildi, rasipala okosebe i eka me! Gleda u vrata, gleda kako bi me odma, jo od prag, ss svojepuste crne oi opila, izela... Gleda, eka me, i poje!

Rafistinde on alma,

be i al, be i alma!

Na raf ima deset jabuka, pet za men, pet za teb. (Ustaje. Kotani): Tuj, Kotan, isamo tuj pesmu da mi poje! Mintan da skine; ruke gore, vie glavu...

STOJAN (prekida ga):A, ne tako, bato! Sramota je! Mati joj je tu, otac, mi...

MITKA (razdragan, zanesen): Nemam ja, bre, lou premislu na njuma. Tatkomogu da vu bidnem. Tiki milo mi! Dua mi jo, bre, iska. (bolno Saletu):

Sale, ti me znaje? Znaje li, Sade, moje kakvo bee? Ti bar kai! A,Sale?... (posmatra je):A i tvoje, bee mnogo! Nego sg i ti ostare, ispee se.(odbija je rukom): Trgni se ustranu, da te ne gledam, zato kad tebe gledam,mislim mnogo na sebe. (okree se Kotani): Kotan! De, poj! Baki? Kesa?Eve na!...

SALE (Mitku): Drugi put e ona to, Mitke, drugi put!


18/49

KOTANA: Ali ovakva da sam. Da ne skidam mintan.

MITKA (besno, gorko): Ne! Mintan da skine, te grudi da ti pucav. I ruke nagoreda digne, kosu na sve strane, te kao ona, Redepovica, da si. Ali da me negleda, jer mnogo muka e mi padne. Ona, Redepovica, e mi se upije upamet i e se razbolim. Bolovau. Nedelju dana mrtav bolan e da bidnem zanjuma... Ne li me izdadoe, potkazae? Dremka me uhvatila na njojno zrelo,belo, grlo, a stari Redep iz dolap, kuda se bija sakrija ss jatagan na menepoleteja. Ona videla, pisnala, brgo od sebe svilenu koulju skinala i dr za

jatagan. A no, znaje se, svilu ne see, te ja tako iv... A njuma, posle, ivu gu uvreu vrzali i u Moravu frlili. (ustaje, besno vadi jatagan): Svirite mi bre, i pojte,zato... (Saletu): Ti li mori, vetice, ne dava! Ovamo ti! Ovam! Ti e da miigra i da baje! Sg te svu na paranpare iseko! Ti e, starke, po jatagan dami igra i da baje, kao vetica u nekrsteni dni to na sneg i na meseinu igra. I

ti e takoj! Ovamo ti! Ovamo, vetice, ovamo koske stare da ti rastresem.

Utri MARKO

MARKO (uplaeno): Gazda, hadija stari!

STOJAN (ipi uplaeno): Otac! ta u mu ja? (Polazi kapiji da je zatvori)SALE (zaustavlja ga): Ne, sinko, otac ti je!

STOJAN: ta u mu ja sada? ta u... ta me trai?

KOTANA (zaustavlja ga): Nemoj, Stojane! I ja te molim.

STOJAN: Pa ba zbog tebe neu. Jer znam da e on sada sve na tebe! Zasve e ti biti kriva.

KOTANA: Nee, nee! Samo ti nemoj!

uje se bat konjski, rzanje, zvek dizgina.


19/49

TOMA (iza pozornice vie): Marko!

MARKO istri. Sjahivanje.

Ulazi TOMA.

MARKO mu ostrag, ponizno, ispravlja izguvane akire i koliju.

TOMA (unezvereno, ne mogui da doe sebi): Pa?... a?... To? To? (okree seMitki):Aferim, Mitke! Tako! Iako si stariji, otac da im bude, i onda da ih poui,odvrati, a ne ti jo prvi meu njima... Aferim! (ustremi se Magdi):A ti? Tako li

se stari gazda potuje?

MAGDA (ponizno): Oh, gazdo!

TOMA: Tako li se moj hleb jede?... Nego kao veli: stari gazda star je, umree,a mi mladoga da uvamo. A, to li?

MAGDA: Oh, gazdo, zar ja? Ja! Magda tvoja...

TOMA: Magda moja, vodenica moja... Pa kad je sve moje, ta e ovo ovde?

(Marku): Puku!

MAGDA (pada pred njim): Gazdo, gazdo...

TOMA: Puku, pa sve da ubijem! Sve, da zapalim! Nikoga da ne vidim, nikogada ne gledam! Sve da...

MAGDA (vije se ispred njega): Ne gazdo, ne!...

TOMA: ... Nikoga! Sin?! Sinule munje pa u elo! (Stojanu): Kui, bre! Bar da te

ne gledam!

STOJAN pokunjeno, i gologlav, odlazi.


20/49

MAGDA (ponizno Tomi): Nemoj, gazdo! Ne ljuti se toliko!

TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? ta sam ja?

MAGDA: Gazda! Gazda! Stari, mili, slatki gazda! (ljubi ga u ruku): Nemoj,

gazdo! (pokazuje na jelo, pie): Sedni!

TOMA (zgranuto): Jo i da sednem?

MAGDA (preklinje, moli ga): Sedni, te s tobom u kui srea, blagoslov da misedne! Beriet, blagota s tobom u kui da mi zasedne. Sedni! Okusi! Samo hleb,so!

MITKA (Tomi): Sedni, sedni! Zar ne znaje da se ne valja, da je loe, kad se naovakav sveti i veliki dan doe, pa da se ne sedne, ne okusi hleb, so... Zar ja dati to kazujem? Zato si hadija?

MAGDA (pokorno): Beriet, gazdo, i blagota od stoke da mi s tobom u kuizasedne i da se umnoi.

TOMA (lomi se): Eh, molite boga, to je ovaj sada sveti blagi, boji dan. (prilazipobono i seda za sofru; strogo): Hajd, daj, ali brzo!

MAGDA (srena podmee mu jastuk, nudi ga jelom, vinom): Uzmi, gazdo. Okusito bog dao! Nemoj, na ovaj sveti, boji dan! (prua mu au): Okusi, gazdo!

TOMA (krsti se, uzima au): Eh, Magdo! (pije): Nego hajd! Hajd, srean ti dan iHristos voskrese!

MAGDA (ljubi ga radosno u ruku): Vaistinu voskrese! Oh, hvala, slatki gazdo!

KOTANA, SAJGE I OSTALI (hoe da idu).

MITKA (zaustavlja ih): Stoj! Kude vi?

KOTANA (pokazuje na Tomu): Ljutie se...

MITKA: Ovamo, ti! Mene gledaj! Ja ovde... Poj!

KOTANA: Nemoj, nemoj, gazda-Mitke, pa posle hadija da se... (Pokazuje sastrahom na Tomu.)


21/49

TOMA (prezrivo): ta hadija? ta ja imam na vas? Zanat vam je to. Moete.Otpevajte... Bar dabe baki da vam se ne da.

MITKA (Kotani): Ti samo poj! A koj na tebe ruku digne, ja sam ovde!

KOTANA (poinje pesmu):

Hadi-Gajka, hadi-Gajka

devojku udava...

Em je dava,

em je ne udava...

MITKA (prekida je): Neu tej stare, tej mrtve, hadijske pesme! Drugo!

KOTANA (peva):

Dude mori, Dude, belo Dude,

kako tebe, Dude, nigde nema,

ni u Tursko, mori, ni Kaursko.

Zapali me, Dude, izgore me,

napravi me suvo drvo,

suvo drvo javorovo,

od drveta sitan pepel,

od pepela miris sapun,pa ss njega da si mije,

Dude, mori, belo Dude, svoje lice!


22/49

MITKA (Kotani): E, sg dede onuj: Kako kd Kumanovo uma bi, kd se ludi ibesni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili Stamenuda uzme. I tri dana crkve zatvorene, tri dana arija zatvorena. Stamena kuka imoli:

Stojane, more Stojane,

gde se je ulo, razbralo,

brat sestru more da zema?

A on, pusti i besni Stojan, odgovara:

Stameno, mori Stameno,

Stameno, kito proletnja,

Stameno, zrno biserno,

jesi li ula, razbrala:

duboka voda brod nema,

visoko drvo hlad nema,

ubava moma, mori, rod nema.

TOMA (za sebe): Da, jest, zna se: lepota, doba, rod, starost nema (trza se,Marku): Marko (daje mu novaca pokazujui iza sebe na Cigane): podaj im, idajte im da jedu i piju. (gordo): Jer ne sme da se kae, da je neko sa Hadi-Tominog imanja otiao gladan i edan.

MARKO (dajui Saletu novac): Od hadije.

SALE, GRKLjAN I OSTALI (Osloboavaju se, razuzuruju se i poinju dasviraju.)

TOMA (prekida): Dosta, dosta.


23/49

MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju, posluavnik, sa raznim jelom, a u drugojruci bokal. Mee na sofru pored ostalog jela i pia i nudi ponizno Tomu): Neljuti se, gazdo, vie onako na mene?

TOMA: Pa, Magdo, kako...

MAGDA: Nemoj, slatki gazdo, nemoj da se ljuti to smo mladoga gazdu... Tizna da sam ga ja dojila, pa da mi je on kao drugo moje dete. Zna koliko samte sluila pa mi nikada re ne ree a kamoli da se naljuti.

TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me sluila.

MAGDA: Sluili smo, gazdo. I sada te sluimo. ivimo u tvojoj kui. I evo kolikote volimo i potujemo. Znamo da e nam, kao svake godine tako i danas, naovaj veliki, boji dan doi. Pa cele godine uvamo za tebe evo ove kruke ma-slarke, to znamo da ih voli, a evo i jabuke. Sve to rukom birane. Evo i vinoto je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno.

TOMA (odobrovoljen, prua ruku Marku): Hvala, Marko.

MARKO (ljubi ga u ruku): Hvala, gazdo, i srean ti praznik!

MAGDA (nudei ga): Uzmi, gazda. Sve je isto ono to si voleo kada, kaonekada, leti po mesec dana ovde doe da se razonodi i provede.

TOMA (setno): Da, kao nekada. (padne mu pogled na presuenu esmu): Autuk, esma presuila?

MAGDA (izvinjavajui se): Jeste, gazdo. Ove godine sasvim presui. ta nismoinili! Ali ne ide. Gore, u umi, izvor mu nije vie ist. Poeo je da se mea sazemljom i trulim liem. Nije vie onako jak, silan i ist kao ono kada ga tipronae i sprovede ovde u esmu.

TOMA (stetno, vie sebi): Da, da, zajedno sa mnom i on se presuuje i

pozemljuje.MITKA (Kotani i ostalim): Svirite bre i pojte ve.

KOTANA (peva):

Stojanke, bela Vranjanke!


24/49

Kad te je majka rodila,

na ta je okom gledala:

da li na sunce sjajano

ili jablane tanano?

Bre gidi, danum, Stojanke,


TOMA (Prvi put se okree Ciganima. Strogo, znalaki posmatra Kotanu, sebi):

Silan glas... Ali dosta!

KOTANA (produava pesmu):

Jas li te gledam kroz mare

u tija danfes alvare,

gde tiho mine po dvore,

kako jelene kroz gore,

ne znajem nita za sebe,

bre, lele, lele, momie,

momie, zumbul devoje,

pogiboh duo za tebe!

TOMA (uzbuen, uzrujan): Da jest... jest...

KOTANA (nastavlja)


25/49

A kad ti vidim dve oi,

dve tamne oi, dve noi,

kail sam mnogo na tebe,

ja da te vodim za sebe,

pa kud mi majka ivuje,

da mi te ona miluje,

da ivi kako gidija,

da gue kako kumrija,

bre, lele, danum, Stojanke,


TOMA (grevito upa koleno): Ne tako, ne toli ko silno... Dosta, dosta . .

KOTANA (jo razdraganije):

Sum etal, mori uro, po Stara Srbija,

po Srbija i po Maedonija,

pealil sam meke mahmudije,

kako tebe, uro, ja nigde ne najdoh.

Oj pojdoh dole, pojdoh nagore

kako tebe nigde ne najdoh!

Oh, da legnem, ah da umrem,

samo da ne gledam


26/49

kako tvoje lice

drugi grli, ljubi.

TOMA (ve savladan): Mnogo je ovo (okree se Mitku): Mitke, bre!

MITKA (mee u usta dukat i prua ga Kotani): Kotan, edo.

KOTANA (ustima uzima iz Mitkinih usta dukat i baca ga Saletu u krilo.)

TOMA (izdie se): Eh, a sada kad bi jo i onu! Ali ne zna je ti. Stara je topesma. U moje doba kad ja beh mlad, tad se ona mnogo pevala. Tvoja majka,Sale, pevala mi je. (Saletu): A, Sale?

SALE (zadovoljna): Koju, gazda?

TOMA (odseno, vie za sebe): Onu: bula mlada posle svadbe, im legla,odmah umrla. Sutra, sunce ve izalo visoko, visoko a nje iz sobe jo nema.Majka joj dola u pohode. Ona se jo ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi jei tuno poje

O jansana ann eldi

O jan, ojan, maz

(Svekrva ti je dola,

stidi se, more)

(Saletu, pokazujui na Kotanu): Zna li ona tu pesmu? Nauila si je?

SALE (zaradovana): Zna, hadi, zna. (seajui se):Ama, teka je i stara tapesma!

TOMA (zadovoljan): Eh, kada bi jo i to! A baki hadijski! I to ne celu pesmu.Kraj samo. On mnogo kazuje. Ona mrtva a svekrva misli da od nonog prvogmilovanja i celivanja jo ne moe da se osvesti, i zato ne izlazi... I otac joj vedolazi. Svekrva plae, budi je i tuno poje:


27/49

Utansana baba eldi

Ojan, ojan, maz!

Tatko ti doe, zasrami se, more! A ona mrtva i ista. Muka je ruka nepomilovala, ni usta cilivala. Mrtva i ista...

KOTANA (uz burnu svirku, praena Ciganicama pone da igra uveni oekKeremejle; pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajui oko Hadi-Tome, pokatkad ga kosom dodirne po glavi.)

No trne. Fenjer se gasi. Grneta, zurle jae pite, seku igru i pesmu.

TOMA (izvan sebe baca fes, skida koliju, i laktovimaizvaljujui se na jastuke,vie): Marko, hata pa u grad, i hadi-Ristu, Zafira, Sekulu... Svebre, sve zoviovamo na radost i veselje!

Z a v e s a

TREI IN

PRVA SLIKAGostinska soba Hadi-Tomine kue. Na sredi sobe, na duecima lei Stojan,opkoljen, ututkan jastucima i jorganima elo glave, na trononoj stolici, poreanisahani sa raznim akonijama, kiselim krukama i groem iz turije. Svaki asulazi STANA i, na prstima, da ga ne probudi, saginje se nad Stojanom,oslukuje kako die.


28/49

STANA (cedi pekir od hladne vode, oblae njime Stojanovo elo, tiho galjubei): Bato moj mili! (Odlazi uplaeno.)

STOJAN (budi se): Zora! Dan ve? (uplaeno) Neu ja dan! Nju, usta njenahou!... Ah, to se probudih? Ona bee! Ona, vrela, slatka Kotana! Klekla,ruicama mi stisla obraze, da mi usta odskoe, a svoja usta upila u moja... ah!

STANA (ulazi brino): Bato, zove?

STOJAN (vidi je i zavaljuje se natrag): Ti?

STANA (brizne u pla): Bato, to si ljut na mene?

STOJAN: Idi!

STANA (plano): Nemoj, bato! Nemoj na mene de se ljuti. ta ja? iva nisamod straha. Eto cele noi nisam... A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego naoca. A on tamo, priaju, uda ini po Sobini. Otac kao da nije stari otac!

STOJAN: A ko mu svira?

STANA (usteui se): Pa jo ona...

STOJAN (gnevno): Idi!

STANA: Bato!

STOJAN: Idi!

STANA odlazi plaui.

STOJAN (ipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka! Ko da vie!...

Ulazi KATA.


29/49

KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? ta ti je?

STOJAN (neugodno se izmie): Nita, nita mi nije!

KATA: ta hoe majka da ti donese? (hoe da mu opipa elo): Kamo elo?

STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me!

KATA (ne moe vie da se uzdri od plaa): Zato, sinko? ta toliko majku? taje majka toliko skrivila?

STOJAN: to si me rodila...

KATA: Pa majka, sine, za sreu te je rodila. Da ima u koga da gleda, u koga dase kune. Majka rodila, ouvala, pa majka i da oeni, da snahu, odmenu dobije.Da i ona, kao i sve njene drugake, sa snahom u crkvu poe, u svet izie, ugoste da ode; pa i ona goste u kui da doeka, isprati. Da joj je kua, sinko, stobom otvorena. Za sreu te majka rodila. Da majka s tobom ivot proivi, kadnije s ocem ti. A s njime crni moj ivot! Od njega nikad boja, blaga re, samovika. (stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, ve pamet izie.

Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira.

STOJAN (pokazujui rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona!...

KATA (odlazei): Oh, Ciganka je, sinko, ona!

Utri MARKO.

MARKO (zadihano, diui posteljne stvari): Hadija, stari!... Brzo! Juh! (Skupljapostelju i odlazi. Za njim odlazi i Stojan.)


30/49

Ulazi HADI-TOMA, zagrljen sa Kotanom, i sa ostalima.

TOMA (Kotani): U moju kuu kad se ulazilo, pevala se pesma:

,,More, vraj konja, Abdul-erim ago,

tugo, vraj konja, piman e da bidne,

More, ne vram ga, danum, mlad Stameno,

tugo, ne vram ga, da znam da poginem!

I ja u da poginem! To da peva ti. Poginuu, hou!... Sin mi lei bolan mrtavneka je!

KOTANA (uplaeno,bolno): A ne to, gazdo!

TOMA (ne sluajui je):...enu? Nemam. Nikad je nisam ni imao. Imao sammajku. A majka za mladost nije (Obzire se, gleda po sobi. Vie): Marko!

Dolazi MARKO.

TOMA: Kamo sofra, vino? Slui gazdu, jo sada, pa posle, moda, smrt e...(Kotani): Eh, Kotana, keri! De! Ne pesmu, glas samo i svirku. I to onu svirku,kad se poe na venanje za staro i nedrago! Svatovi napred, mladoenja

ostrag, a Cigani za njim. Pevaju mu i sviraju oni da ga razvesele, a svirka imotra, otra te srca kida!... Takva je moja svirka i pesma bila, kad ja pooh da sevenam: da vie u zelenu batu ne idem, meseinu ne gledam, drago neekam i milujem da mladost zakopam! I zakopah je! Sad? Staro drvo. Da,sinko, star sam, ali srce mi je toliko mlado, toliko puno skrivane, neiskazivaneljubavi, neizmilovanog milovanja.... Oh toliko je ono toga bilo puno i eljno da emi mrtvome zemlja biti veito teka. De, keri, de jo onu: Na sred sela arena


31/49

esma, bistra voda... Oh, kamo je sada, da mi ona, bistra, rosna, svea kapnena ovo moje staro, staro ve samrtno elo... (hvata se za elo, grca): De, keri!

KOTANA (peva):

More, nasred sela ema teae,

aman, teae,

i na emu dve do tri mome stojaev,

aman, stojaev.

TOMA (vie): Marko! Nize, duble, dukate!

MARKO (zabezeknuto):A ne to, gazdo!

TOMA (besno): ut!

MARKO (vraa se i donosi mu nize od dukata.)

TOMA (prilazi Kotani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, keri. Zlato neka nosizlato a ne stara suva kost! Pevaj!

KOTANA (nastavlja pesmu):

More, dajte meni tuj mutnu vodu,

da pijem, ago, da spijem...

More, za tebe ima arena soba

Da spije, ago, da ljubi.

TOMA: Za mene nema vie, keri, nema. Nego, dede pevaj!

KOTANA (peva):


32/49

Triput ti ukna na pender,

mila daskalice...

Stojan hadi Daskalov.

TOMA: Nije to bio Stojan, ve sam ja to bio. Ja, Hadi-Toma! Za mene je onapevana.

KOTANA (peva):

Ti mi vrata ne otvori,

Mila daskalice...

Toma hadi Daskalov.

TOMA (kida ostale nize i posiplje je dukatima): Na! Na!...

KOTANA (kriom, da Toma ne vidi, sve dukate dodaje Marku to ovaj odnosi udrugu sobu.)

Ulazi MITKA.

MITKA (Marku): eprnje! Kotlove vina! Dizaj tej ae, tuj sru!

STOJAN (na vratima; besno, ljubomorno Kotani): Ciganka! Ko da vie!(Odlazi).

TOMA (zgranut, prilazi zidu, gde je oruje): Ko tamo?! Ko je jo gospodar umojoj kui? On? Zar on jo da govori? Puku!


33/49

Uzima puku, prilazi prozoru, naperi je.

STANA (iza pozornice, kuka): Ne, oco! Slatki oco! Jao!

TOMA (kod prozora, nianei): Njega, da... Njega da ubijem.

Ulazi ARSA.

ARSA: Hadi! Ne!

TOMA: Njega, njega...

ARSA (odvaja ga od prozora): Hadi, hadi...

TOMA (od besa jedva se razabira i upoznaje Arsu):A! Ti si!

ARSA (zabezeknut): Ja, hadi!... Brate! (vidi Mitku, ustremi se na njega): Bartebi! Bar ti!..

MITKA (isprsujui se): to, bre, ti sve na mene vie?

ARSA: Kui!

MITKA: ta sam ja? Pseto li sam? Ima li, bre, duu, srce? I ja jedanput da serazveselim a ti odmah...

ARSA: Kui!... A ena, deca?

MITKA: Time oeni, ta me zarobi! Ti ss mene to iska toj i napravi. I sg, eto ti

gi: i ena i deca!... Ja! Nita nemam. Nikoga si ja nemam. Aha!...

ARSA (besno): Kui!...

MITKA (pokunjeno odlazi): Hajd, hajd, ti mi... (Odlazi.)

ARSA (za njim): Kui pravo! (Ciganima):A vi? Zar ste jo tu? (Zamahujetapom.)


34/49

SALE, GRKLjAN i ostali (ponizno odlaze; za njima polazi i KOTANA)

TOMA (Arsi, stajui pred Kotanu): Svi! Samo ona ne!

ARSA (ubezeknuto): Hadijo!

TOMA (pokazujui na Kotanu): Krv e za nju! ura si mi, brat, rod dirni jesamo, krvnik si mi!

ARSA (oajno, pokazujui na Tomine sede vlasi): Hadijo! Pogledaj se!

TOMA (s pukom na njega): Hoe?...

ARSA (oajno uzmiui vratima): Brate, brate! (Kotani, u stranu, da Toma neuje): Naini se ti bolesnom. (Odlazi.)

TOMA (spreava Kotanu da ide):A nemoj ti, pevaj!

KOTANA: Drugi u put! A sada i ja da idem. Jer bolesna sam.

TOMA (iznenaeno):A ne... Nemoj, keri! Ako te grlo boli, uzmi erbet, rosu...

Biser da ti rastopim, samo da te grlo ne boli.

KOTANA (pokazujui na prsa): Ovde, ovde me probada! Da idem!

TOMA (ubijeno): E kad tu... onda je to teko... (Kotana polazi): Kotana! (prilazijoj grcajui): Kotana, keri, sine... Daj bar... (saginje se, i mirie joj prsa):Kotana! Lepoto!... Oooh!

DRUGA SLIKA

Mitkina kua. Bata ispred kue. U proelju lepa kua na dva sprata, satavanicama, uresima, balkonom.

Ulazi MITKA vukui za sobom, SALE, GRKLjANA, KOTANU i ostale.


35/49

MITKA (razdrljen, raspasan, okree se i doziva ostale svirae sa ulice):algidije! Meteri! oeci! Ovamo, bre! (dolaze i ostali): Ovamo, brao mojaslatka! (Kotani): Ti ispred mene.

KOTANA (se izdvaja i seda)

MITKA (ostalim oecima): Vi do njuma, oko njuma. Ali bez dajre... jedno dodrugo.

OECI se izdvoje, sedaju oko KOTANE malo ponizno.

MITKA (gledajui ih): Takoj! Moj brat katil, moj, brat krvnik, moj brat nikadsreu da ne vidi. Jednako: kui... (pokazuje na kuu): Ete sg dom sam, kui!(seda, vadi i mee ispred sebe jatagan, fes, kesu, mutiklu): De, bre...(Grkljanu): Sviri!Da svira kako nigde nikoga nemam. Ni brata ni tatka, nimajku! enu? (pokazuje na kuu): Eno gu. Od brano i testo oi vu se ne vidiv.Nigde si ja nikoga nemam! Ne! Toj da mi sviri, mou pesmu da sviri!

GRKLjAN (zaueno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo?

MITKA: Moju pesmu!

GRKLjAN (u udu, pitajui i ostale pogledom):Ama kakvu tvoju pesmu, gazdo?Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo.

MITKA: I ja gu ne znajem. Samo gu u no ujem i u sn snujem. A pesma jemoja golema: Kako majka sina imala, uvala, ranila. Dan i no samo njegagledala. to na sina dua zaiskala, sve majka davala, a sin bolan! Porasnajasin. Dola snaga, mladost... Dole bae, cvee, meseina; Zamirisaledevojke!... Sin poleteja. Sve to iskaja, sve imaja. Hatovi, puke, sablje, ene.

Koju devojku nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja.Nijedna mu ne odree, nijedna ga ne prevari; a on sve gi celivaja, sve varaja i -bolan, bolan bija. Bolan otkako se rodija. To sam ja!... Pa od tj bol, jad dert li

je, prokletija li neka - eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert dazaboravim, sn da me uvati. A sn_me ne vaa. Zemlja me pije... No me pije...Meseina me pije... Nita mi nije, zdrav sam, a bolan! Bolan od samoga sebe.Bolan to sam iv. Otkako sam na svet progledaja, od tg sam jo bolan. (Seda.Gleda u Kotanu, oeke, devojice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi): Eh, deca,


36/49

deca slatka! Pojte! Putite glas. Ali ist glas! Iskam da sluam va mlad, sladak,ist glas. Zato moje se je srce iskubalo, snaga raskomatala, ostarela... alno,teko da mi pojete!

KOTANA (sa saaljenjem): Koju, gazda-Mitke?

MITKA: Koju? Eh, Kotana, zar jedna je pesma alna? Zna li ta jekarasevdah? I toj teak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem. (pokazuje nasebe): Eve ostare, a jo se ne naive, jo ne napoja i ne naceliva... Jo mi zalepotinju i ubivanju srce gin i vene! Aha !... Poj, Kotan kako kd se od Karakulena Bilau, Preevo i Skoplje udari. No letnja. ar-planina u nebo tri, a ispodnjuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum irok, prav, carski. Po njega se rasipalihanovi, seraji, bae, esme. Meseina greje... Martinka mi u krilo, konj, Doramoj, ide nogu pred nogu, a algidije, to gi jo od bilaki han povedeem,

peke idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. Tnko ni visoko kroz no i na meseinisviriv. A iz seraji i bae, kude mlade ene i devojke oko edrvan i na meseinioro igrav, grneta sviri, dajre se uje i pesma... I toj ne pesma, ve glas samo.Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojako milovanje i celivanje. Pa taj glaside, ss meseinu se lepi, treperi i na men kao melem na srce mi pada.(Kotani): I Kotan, tuj pesmu, toj vreme da mi poje... A toj vreme vie ne doe.Ete za toj u vreme ja alan da umrem, ss otvoreni oi u grob u da legnem.Poj al za mladost... Za moju slatku mladost, to mi tako u nito otide, i brgoostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo jo jedanput vrne, doe, da gusamo jo jedan put osetim, pomiriem... Ah! (Peva)

Da znaje, mome, mori, da znaje,

kakva je alba za mladost,

na porta bi me ekala,

od konja bi me skinula

u sobu bi me unela,

u usta bi me ljubila

of, aman, zaman, mlado devoje,

izgore mi srce za tebe!...


37/49

KOTANA (razdragana, sa saueem): Evo u i ja, gazda Mitko! (Peva.)

Otvori mi, belo Lene,

vratanca, vratanca...

sa tvoja ta desna, bela ruica.

MITKA (upada, sam sebi): Ba... Nikad mi ne otvori!

KOTANA (peva):

Da ti vidim, belo Lene,

ustanca, ustanca!

MITKA: I nikad gu ne vide!

KOTANA:

Ne mogu ti, pile, Mile,

da stanem, ustanem.

Majka mi je sela, Mile,

na fustan, na fustan!

MITKA: Majka, prokleta majka! Ona ne dade. I nikada vu ne dade da gu vidim.


38/49

KOTANA (jo razdraganije peva):

Devet godina minae, danum,

otkako tebe ne videh;

idi si pitaj majka ti,

da li te dava za mene.

Majku si nesam pitala,

ali sam loo sluala,

tatko na majku zboree:

devet jo eri da imam,

nijednu Mitki ne davam,

jerbo je Mitka bekrija,

on pije vino kajmakli,

a i rakiju prvenac,

na vino vadi noevi

a na rakiju pitolji.

MITKA (mrano): E sg me ss tuj pesmu ssvim izede i dokrajisa. (sam sebi):A

jest, istina je... (gorko, sitei se sam sebi): Istinaje. Istina je Mito, crni Mitke, dasi bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija. Samo se po mejane lunja, sam puke,sablje, ene. I dokle e? Lipi i crkni bre jedanput ! (vadi jatagan i okree ga

prema sebi): More, to da se pa ja ne ubijem?

Svi (uplaeno): Ne gazdo, ne!


39/49

MITKA: to da ne? Kako da ne? Zato da ne? Zar ja ne znam ta me eka, tomi je pisano? Da umrem! Toj! Zemlja, crvi da me jedev! Toj! to da se neubijem? (potegne jataganom.)

Uto rupi ARSA, s Policajom i dva-tri pandura.

ARSA (zabezeknuto, ne moe da se pribere): Ja u, ja u da te ubijem! (BijeCigane.)

Svi bee.

ARSA zaustavlja GRKLjANA, SALE. KOTANA i ostali (odlaze)

SALE i GRKLjAN se zbiju uza zid drui preplaeno)

ARSA (prediui od besa, unosi se u Mitku):A? Pa sad? A... a? ta je ovo?

MITKA (okree se od njega i uti)

ARSA: Ustani!

MITKA (ne die se)

ARSA (drma ga) Ustani! Jesi li iv?

MITKA: Za tebe ne! Mrtav.

ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito!... uj!... Ili e ti, ili ja...

MITKA (podie se, malo uplaeno): ta?

ARSA: To! Dosta ja utah, trpeh. (zagleda se u njega, hvata ga za mintan):Zato, bre, sada takav da si? Zato raspasan, zato ut, bled?...

MITKA (zagledajui se): to mi je? Nito mi nije.


40/49

ARSA: uj, Mito. Ili te vie (pokazuje na Cigane) sovima ne naoh, niti videh umehani, ili te ja ja ubih!

MITKA (die se, uplaeno): Zato da me ubije?

ARSA: Da te ubijem. Hou. Ubiu te! Ubiu, kao to jo onda otac htede da teubije, kad ti sav novac to ti dadosmo za trgovinu, a ti sve ne eka ni tri dana

ve sve popi i proloka s Cigankama i po mehanama. Pa tada, kada otac htededa te ubije... (korei sebe): ah, to ga ja tada zadrah, to ga ne pustih da teubije!...

MITKA (turobno): I on bee kako ti: katil!

ARSA (plane): Otac katil? Ja katil? A ona, majka, to te je od oca i od menesklanjala, branila, plakala za tobom, i ona je katil, i to najvei, to te je tolikomazila i uvala...

MITKA (uzbueno prekida ga): Majku,njuma da mi ne spominje. Ona jednopogrei, to prvo tebe, pa posle mene rodi, te sg moram da utim, da te sluam,

jer si stariji! Toj ona samo pogrei: to prvo tebe, pa posle mene rodi. A majkaje majka! (plae): Slatka moja majka, da mi je ona iva, zar bi dala da ti ovakoss mene...

ARSA: (uzbueno): Mito!...

MITKA (briui suze): Eto toj! Rasplaka me! Slatka moja majka! (polazi): Jootkad vu sveu nesam zapalija.

ARSA (zadravajui ga): Kuda?

MITKA (polazei): Na grobje. Sveu na moju slatku majicu da zapalim.

ARSA (odlazi za njim, zadravajui ga): Nee tamo, nee! Kui e ti! (Odvodiga u kuu.)

GRKLjAN (ponizno Policaji):Aman, gazdo!

POLICAJA (surovo ih uutkuje): ut!

ARSA (vraa se; Saletu, Grkljanu):A vi? Zar ste samo vi na ovoj zemlji, teovek ne moe samo vas da umiri? Kome ja govorih, i pretih, i koga apsih?...Nita! Zar to ja govorim, to pas laje i vetar nosi? A?


41/49

GRKLjAN (izdvaja se, pada pred njim na kolena i pokazuje na Sale): Ja, gazdo ne! Ona. Ona je naui i da peva i da igra. Ja ne ako sam ja to kriv, ovdesam... (Pokazuje na vrat.)

ARSA (Saletu): Govori, vetice! Ti si za sve kriva!

GRKLjAN (ivo, uplaeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva. E, za tu re bati ovoliko hvala! Ona, jo kad Kotan bee mala, dete... I ona onako malu ui jeda igra i peva. I naui je! Sad, eto, radi nje, svi emo da izginemo. (ponova hoeda udari Sale po glavi): Ona je kriva! Vetica, ona, gazdo...

ARSA: Sve u ja sad vas... (Grkljanu): Ti e dok si iv, ariju da mi isti.(Saletu):A tebe? Sad, odmah, i to u sahat, u minut u da obesim, ako zanedelju, onu vau (besno): neu da znam ni kako joj je ime! ne udate.

Svadba, novac, sve u ja da dam. (razjareno): Neu vie za nju da ujem!Odmah!

SALE (ipi preneraena, pada pred Arsu): Neto, gazdo...

ARSA (razjaren): U Banju, za Asana! (Policaji) I ti odmah da ode u Banju, naiAsanova oca kai mu, kai, da sam mu ja gazda Arsa poruio: da u nedelju,ovu, prvu, odmah uje li? povede svatove, doe ovamo i vodi nju, tuKotanu, i tamo, u Banji, vena je za svoga sina Asana... Jesi uo?

POLICAJA (ponizno): Jesam, gazdo!SALE (krii od straha): Ne to, gazdo! Ne, to gazdo!

ARSA (Policaji): I ti, kad dou da je vode, sa pandurima da si tamo! I, ako onanee, ti silom! Ako iva nee mrtvu, pa u kola i u Banju!

SALE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to gazdo! Ruku, nogu da ti celivam!Jo nije ona za mua! Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo... Oh, aman,gazdo! Nee ona vie da peva!

ARSA: iva vie ne! Mrtva moe!

SALE (vije se, ne znajui ta da radi): Ostavi mi je, gazdo, daj mi je! Moje je!edo mi je! Odavde mi je, gazdo, odavde! (upa nedra, kosu i lice): Odavde,gazdo!


42/49

ARSA (odgurne je, ponova Policaji): U zatvor! I kada Kotanu svatovi povedu,samo tad je pusti, da se s njom oprosti. A dotada ni vode, ni hleba, nita!(Odlazi.)

SALE (krii vijui se): Ne, gazdo! ta uini? Kuku, aman, gazdo!

GRLjAN (rasplakano): Stari smo, gazdo! Za hleb emo bez nje da pomremo iizginemo!...

ETVRTI IN

Ciganska mahala. Sniske ograene kuice. Ni gde zelenila ve svuda gola,utapkana zemlja izgoreo ugalj oko nakovnja i tocila, na motkama poveaneerge, istrcani jorgani, prljavo rublje. Iza njih primeuju se vinogradi kroz ijusredinu vodi irok, prav peskovit drum. Iz daljine uje se svirka svatovca.Docnije na drumu ponu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskienapekirima. Ispred kola svatovi, banjski Cigani u njihovim belim almama oko

glave i dugim kolijama. Sve se primie tiho, sa svirkom svatovca.

Ispred kolibe Kotanine kmet ciganski i AHMET.

Dotri KURTA.

KURTA (radosno): Idu, idu, svatovi!

KMET (uplaen, utiavajui ga): utite! (Kurti): Kurto, ti gore, na sokak i pazi!(Kurta odlazi.)A ti, Ahmete (pokazujui na Kotaninu kuicu) ovde, pred vratimada si, i uvaj je!

AHMET (odlazi iza Koganine kuice)

KMET (Ostaje, i svaki as viri. as gleda u Kotaninu kolibu, as na drum, sakojega se uje svirka. Hrabrei se): Idu, idu svatovi! (uplaeno gledajui na


43/49

Kotanina vrata): Oh, kad e ve da je odvedu? Umreh od straha da nepobegne!

Iz kuice izlazi KOTANA.

KOTANA: Oh! (s mukom pridrava se za vrata) Zar ja tamo? Za Asana, u selo,u Banju? Tamo? I ja njegova, Asanova? (besno): Zar on moj mu? On? Oh!(Grize ruke. Povodi se. Spazi kmeta, besno poe k njemu): ta e? Kogaeka? eka da me odnesu, vode? eka da gleda kako me nose?

KMET (uplaeno): Ne, Kotana, ne ekam! Neu da gledam. Nego, ne smem.Gazda predsednik ubie mene, ako tebe nema. Pa zato sam ovde. Moram da teuvam. Ne smem da idem...

KOTANA (besno): uva me? (stresa se): Boji se da ne beim? (prkosno):Neu! Evo, neu! (seda): Eto, uvaj me. Neu ja nita. Sve hou! Gde su? Nekame vode! Evo (pokazuje na sebe): i tel, i anterija, i libade, i kitajka... sve jegotovo! I srce, i oi, i snaga, sve za Asana, za selo, Banju! (prkosno klonulo):Tamo u ja! (kida se rukama): Oh, tamo i oi da iskopam, kou da oparim,snagu da osuim. (Kida sa sebe odelo, lice, kosu.)

KMET (odstupa preneraen): Ne, bre, Kotana! Ne toliko! Evo idem! Ali ubieme predsednik, ako te nema!... Ali opet idem. Samo ti nemoj toliko! A i Asan,dobar je bogat je.

KOTANA (poklapa lice rukama):Asan je.

KMET: Pa i on je ovek! (Odlazi.)

uje se bahat i sjahivanje konja. Ulazi STOJAN.

STOJAN (iza sebe Marku, dajui mu dizgine i puku): Dri konje i ekaj! (PrilaziKotani. Posre od radosti): Koto, brzo! Hajde!

KOTANA (trza se): Ti?


44/49

STOJAN: Ja! (uasnuto): to me gleda tako? Hajde! Brzo!

KOTANA: Kuda?

STOJAN: U svet, da ti miriem kose, gledam oi, sluam glas, pesmu... Tebe

samo!

KOTANA (zaradovana): Eh, zar me ba toliko voli?

STOJAN (zaneseno): Sve prealih! I oca, mater, kuu! Hajde! Konji ekaju.Jedan za mene, drugi za tebe! I gde vidimo, tamo emo (ljubomorno): samo ja iti! Niko vie!

KOTANA: Stojane!

STOJAN (ljubomorno): Tebe, tebe samo! Da samo ja sluam tvoj glas, gledamtvoje oi, lice, snagu... Ko te samo pogleda, krv mu ispih!

KOTANA (rasejano, neugodno): Da... niko...

STOJAN: Niko! Ni Gospod! Ni otac, ni Mitka, ni predsednik, a kamoli Policaja ipanduri... Ko te pogleda, samo te vidi, re ti kae toga je majka u crni povojpovijala! (besno): Zubima u da ga rastrzam!

KOTANA (odseno, neugodno): Neu!

STOJAN (zabezeknut):A?

KOTANA (odluno, zlovoljno): Neu! Zata, kuda da beim?

STOJAN (posre k njoj i vadi no): Zar me ti ne voli?

KOTANA (uplaena, moli): Ne. Stojane! Ne ubij me! Ljubim te i molim! Nemoj!Bolna sam! Ne smem! Ne mogu! (kri ruke): Oh, ta ja mogu? (zlovoljno): Ja,Ciganka! U Banju, u selo, tamo je moje! Tamo, na mokru zemlju, na goli kamen

da sedim, da se suim, da ginem, venem!... A kod tebe! Neu, ne smem...

STOJAN (zaneseno, isprekidano): ...Na goli kamen, ... da sedi, vene, gine... Nesme ... Nee... Ne moe...

KOTANA: Neu! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? I samo hadiju, ocatvoga i majku tvoju da dvorim i da sluim? Da pred njima kleim i noge da imperem? Iz sobe da ne iziem, ve samo da sedim, utim, trpim? (Izvan sebe):


45/49

Oh! A kad no padne, meseina doe, san ne hvata, oko se rairi, snagarazigra... ta onda?... Zar da se ne mrdnem, iz sobe ne iziem, ve samo tu dasedim, utim, gledam u meseinu... A no duboka, meseina ide, greje, udara uelo, glavu... pali... ta onda? (odluno): Oh, neu! Ubij me! Neu! Evo, ubij!

STOJAN (odbija je rukom):A ne! (posre, hvata se za elo): Ih! A ja nju tolikovoleo! I majku, oca, kuu bacio, samo nju gledao, na nju mislio!... A ona!(slomljeno vie Marku): Marko! Idi i obraduj majku i kai joj: bee moje!(Kotani):A ti? Kai mi, da li si me bar kadgod volela, te da znam zato u davenem?

Larma, svirka svatovca jaa. uje se krckanje kola, bat nogu.

STOJAN (naginje se nad Kotanom): Kai mi!

KOTANA (besno): Nisam! Nikoga nisam volela! I nikad neu da volim!

STOJAN (ubijeno): Oh! (Odlazi.)

Ulazi POLICAJA.

POLICAJA (na ulazu, onima iza sebe): Dajte kola! Brzo! A ona? Ako samopisne, kamdijom u kajie s lea da joj skidam! (ka Kotani.):A, gotova si?Hajde!

KOTANA (ne gledajui ga): Gotova!

POLICAJA (zamahuje kamdijom): ut! Sad ti kou oderah! (vie): Dajte kola!

Ulaze kola, panduri, Cigani, svatovi, sa svirkom.

KOTANA (stresa se)


46/49

POLICAJA (Kotani, pokazujui joj kamdijom na kola): Hajde!

PANDUR (Policaji): Policajo, ekaj, sad e Sale, njenu majku, da dovedu, dase s njome oprosti.

KOTANA (drui od straha i posrui polazi u kolibu): ekaj, ekaj da uzmembou... Oh! (Ulazi u kolibu.)

POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo!

Dolazi MITKA. MITKA (peva):

Mehandi, more, mehandi,

donesi vino, rakiju,

da pijem, da se opijem,

dertovi da si razbijem.

MITKA (kad vidi kola, svatove, svirae, rukom ih zaustavlja): Stoj! Stojte!

POLICAJA (uplaeno Mitki): Ne, gazdo. ta e sad da radi?

MITKA (zaustavlja): Stojte! Kude?

POLICAJA (uplaeno, ponizno): ta e da radi, gazdo? Nemoj, gazdo! Pijansi!

MITKA (potee jataganom na Policaju): Nesam, bre, pijan! Nego srce mi seiskubalo. Nita neu da inim. (pokazuje na Kotanu): Doeja sam da gu

darujem.

POLICAJA, panduri, kola, povlae se ponizno ispred MITKA.


47/49

POLICAJA (jednom panduru): Tri i zovi predsednika!

PANDUR (odlazi)

KOTANA (istri, i izvan sebe od radosti, razdragano, pri.lazi Mitki): Ti? Hvala!

Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu! (Ljubi ga u ruke,saginje se i grli mu kolena.)

MITKA (zaustavlja je): Ne!

KOTANA (trudei se da mu noge celiva):Ako! Samo me ti ne daj, pa i zemljugde ti stupne i to u da celivam. (oajno): Ne daj me, slatki gazdo! Vodi metamo!

MITKA (gleda je pogrueno): Kude, Kotan?

KOTANA (oajno iri ruke napred): Tamo! Tamo!

MITKA (bolno, pogrueno): I tamo zemlja i ovde zemlja!

KOTANA (izvan sebe od oajanja, iri ruke vie sebe, na sve strane): Tamo,tamo!

MITKA (pokazujui vie sebe, na nebo): Zargore? Gore je visoko, a dole tvrdo.

KOTANA (hvata se za glavu): Oh!...

MITKA (iz dna grudi): To je, Kotana! Pisano! Suenice ti dosudile. (pokazujena kola, svatove): Ete, doli ti, da te vodiv, da se vena. I, e ide, e sevena. Svirke e ti sviriv, pesne e da ti pojev. Svi e da ti se radujev.Mladoenja e te celiva a ti e plae! i prva no plakanje, druga no plakanje icel vek plakanje...

KOTANA (grca)

MITKA (nastavlja): I od rabotu ruke e ti ispucav, lice e ti pocrni, oi e ti seosuiv... e prosi, pa e se rani!... Srce e da ti se iskida...

KOTANA (stresa se): Dosta! Nemoj, gazdo!

MITKA (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem ta ide! Ide, Kotana,jesen, dom, kua, brat moj, mgla, i grobje... Toj ide. Tam u i ja! I, Kotan, kd


48/49

uje da sam umreja, sluzu da ne pusti. Niko da me ne ali! Zato, ja, samsamoga sebe, za ivot moj, ivoga oalija i oplakaja.

KOTANA (plae)

MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plae. Sluza ne pomaga! (klee do nje idie joj uplakanu glavu): Sluaj, batka ta e da ti zbori: Batka dete neje. Batka

je mlogo videja, mlogo preko svoju glavu prefrljija. (pokazuje na zemlju):Odavde, Kotan, po tamo nema! I cel vek toj je! Zar se ja ne podavah, ja nedrah? Aja! Moj brat, da me je na paranpare sekaja, pa opet, ne bih mu sepodaja. Ali poto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga vie po mehane nesramotim i ne rezilim e ss tuj njegovu molbu zakla me. Ja, Kotan, u mojivot jo brobinjka nesam nagazija, a kamoli na brata ruku da dignem. Brat jebrat! Jedno mleko smo sisali od nau slatku majicu. I bolje ja, nego on! Vie u

mehanu ne! Vino ne! Pesna ne! Dom, uz ognjite! (barata po pojasu,traei kesu s novcem): I sg Kotan, ostaj mi ss zdravje! Srean ti put! Putuj! Ija u da putujem! Doma u, kui... I, iv iz njuma neem da iziem. Mrtvoga eme iznesev... Aha, kamo batka da mi te daruje. (Vadi iz kese novaca.)

Pojavljuje se POLICAJA s pandurima.

POLICAJA (ponizno, uplaeno Mitki): Gazdo, hajde!

MITKA: ekaj, bre!

POLICAJA: No ide.

MITKA: Tvoja e no da smne, a moja ne. ekaj!

POLICAJA (sa ostalima se povlai)

MITKA (die Kotanu, rasveuje je):Ajde, Kotan! Digni se, rasvesti! Ajde,svatovi te ekav, mladoenja te eka. Digni se! Ne plai! Sluzu ne putaj! Stegnisrce i trpi! Bidni ovek; a ovek je samo za al i za muku zdaden! (die je a suzemu teku, kaplju po rukama):Ajde! Idi!

KOTANA (podie se uplakana): Kuda?


49/49

MITKA: Zar mene pituje kude e ide? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kudeja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plai, i ja u plaem... Tebe eka koliba,erge, kuiki i prosenje; mene kua, ognjite, pepel, dim, ena zasukana i sstesto umrljana.

Pribliuju se kola, svatovi.

MITKA (vadi novac i daje joj, rea po elu, licu): Da te darujem da ti dam... Da tidam bele pare za crni dni. A crni dni ti dooe! (pokazuje na kola, svatove): Etoti gi! Sviriv! Radujev ti se. (besno, sviraima): Svirite, bre! A sg, ajde, ostaj miss zdravje! Zbogom! I uti, ne tuguj, ne plai! (Pogrueno odlazi.)

POLICAJA (obradovan odlaskom Mitkinim poleti besno ka Kotani): Penji se, jersada u kamdijom parad koe sa lea da ti kidam. (pandurima): Unosite je ukola.

KOTANA (besno, gordo, odbija od sebe Policaju, pandure): Sama u! (Polazikolima.)

Utri SALE.

SALE: (svauplakana, usplahirena, grli i ljubi Kotanu): edo, edo...Odvedoe mi te!

KOTANA (odgurne Sale): uti, stara. (Penje se u kola.)

SALE (ostaje onesveena na zemlji)

KOTANU u kolima, opkoljenu pandurima, svatovima i sa svirkom odvodedrumom, koji vodi ka Banji i pri ijem kraju i sama se Banja nazire puna dima,Magle i pare banjske.

borisav stankovic kostana

Documents

hr prva - stankovic aleksandra

borisav stankovic - iz starog jevandjelja i stari dani

kostana 21

koštana - stanković, borisav

stankovic - liturgija jovana zlatoustog

borisav stankovic - necista krv

bora stankovic uvela ruza

pokojnikova zena - borisav stankovic - pripovijetka

bora stankovic necista krv

borislav bora-stankovic

borisav stanković~tašana

masinska obrada pavle stankovic

4. predavanje stankovic

bora stankovic - jovca

gazda mladen - stanković, borisav

borisav stankovic - uvela ruza

borisav radovic sve net

aleksandar stankovic - pjesme

5. predavanje stankovic

borisav stankovic - izmedju tradicije i modernosti -...