1

Zagađenje zemljiZagađenje zemljiššta ta i uticaj na zdravljei uticaj na zdravlje

Predmet Higijena sa medicinskom ekologijomDoc.dr Aleksandra Stanković PEDOLOGIJA – nauka o

zemljištu

Zemljište – definicija = tanak –površinski sloj zemljine kore (litosfere) koji nastaje kao proizvod geološke podloge uz učešće klimatskih faktora i živih bića

Zemljište je sastavni deo ekosistema i nalazi se smešteno između Zemljine površine i stena.

Podeljeno je na horizontalne slojeve koji se međusobno razlikuju po svojim fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama i imaju različite funkcije.

Faktori koji utiču na formiranje zemljišta

•Ljudske aktivnost (seča šuma i pošumnjavanje,navodonjavanje i isušivanje,izgradnja hidrocentrala i vestačkih jezera)•Klima (temperatura utiče na vlažnost i razgradnju organskih materija)•Vegetacija (raspadanjem biljaka stvara se humus)•Reljef (utiče na formiranje zemljišta karakterom vodenog režima i veličinom insolacije)

Proces formiranja zemljišta je dugotrajan (oko 500 godinaje potrebno da se stvori sloj debljine 2,5 cm ), te se zbogtoga smatra da je zemljište neobnovljiv resurs. Процесиформирања земљишта никада не престају што значи дасе оно стално мења под утицајем физичких, хемијскихи биолошких процеса. Proces formiranja zemljištapočinje površinskim raspadanjem – usitnjavanjem masivnematične stene.

Proces formiranja zemljišta PEDOGENEZA

Osnovne karakteristike zemljišta

Mehanička struktura

Hemijski sastav

Sadržaj vazduha

2

MehaniMehaniččka struktura zemljika struktura zemljišštata

MoMožže biti zrnasta ili e biti zrnasta ili kompaktnakompaktna

U Evropi postoji U Evropi postoji preko 320 osnovnihpreko 320 osnovnihtipova zemljitipova zemljišštata

ZemljiZemljiššte Evropete Evrope

ПостојеПостоје различитиразличити типовитипови земљиштаземљишта ууодносуодносу нана величинувеличину, , обликоблик ии повезаностповезаностчестицачестица којекоје сесе налазеналазе уу њемуњему. .

Preko 80 elemenataPreko 80 elemenataPrisustvo mikroelemenata u zemljiPrisustvo mikroelemenata u zemljišštu tu utiutičče na zdravlje svojim prisustvom ili e na zdravlje svojim prisustvom ili odustvom iz vode ili hraneodustvom iz vode ili hraneNa određenom podruNa određenom područčiju postoje endemski iju postoje endemski deficitideficiti

NajvaNajvažžnijinijiJ endemska guJ endemska guššavostavostF karijesF karijesFe,Cu i Co anemijaFe,Cu i Co anemijaZn oZn oššteteććenje embrionaenje embrionaMn usporen rastMn usporen rast

Hemijski sastav zemljišta

SadrSadržžaj vazduha u zemljiaj vazduha u zemljišštutuUtiUtičče na rastresitost zemljie na rastresitost zemljišštataКадаКада уу земљиштуземљишту неманема довољнодовољно O2O2разградњаразградња органскихорганских материјаматерија сесе обављаобављапроцесимапроцесима хумификацијехумификације, , аа кадакада уопштеуопштенеманема кисеоникакисеоника долазидолази додо труљењатруљења

КвалитетноКвалитетно земљиштеземљиште имаима окооко 50% 50% чврстихчврстих материјаматерија (45% (45% минералнихминералних ииокооко 5% 5% органскихорганских материјаматерија) ) ии попо 25% 25% водеводе ии ваздухаваздуха..

3

StaSta je je plodnostplodnost zemljistazemljista??PLODNOST – osnovna karakteristika zemljišta koja ga razlikuje od matične stene od koje vodi porekloto je sposobnost zemljista da biljkesnabdeva vodom, mineralnimsupstancama i kiseonikom

BICENOZA ZEMLJIŠTANajviše ih ima na dubini od 10 do 40cm (po nekim procenama u 1 ha zemljišta u sloju dubine 70 cm nalazi se oko 25 tona različitih organizama (bakterije, aktinomicete, gljivice, crvi, puževi itd).

Uloga

učestvuju u stvaranju humusa

razgrađuju organske materije

poboljšavaju plodnost

vrše prečišćavanje

Funkcije zemljiFunkcije zemljišštata

Primarna funkcija zemljiPrimarna funkcija zemljiššta je proizvodnja ta je proizvodnja hrane i sirovinahrane i sirovina. .

Његова еколошка функција obezbeђujе заstitу иregulisanje rezima vode, odrzavanje regionalne klime, cistog vazduha i stanista флоре и фауне.

Zemljište se koristii i za gradnju naselja, saobraćajnica, industrijskih pogona, eksploataciju sirovina, као и очувањаисторијскоg наслеђa.

Samoprečišćavanje zemljišta(filtrira,absorbuje,razlaže,transformiše)

Ako je zagađenje neprestalno i veliko, zemljište gubi ovu sposobnost

i postaje izvor polutanta !

4

OOššteteććenje zemljienje zemljišštata(degradacija,destrukcija i potpuno (degradacija,destrukcija i potpuno

iskljuisključčenje iz funkcije) enje iz funkcije)

Nagli rast populacije

Veliki ekonomski razvoj

Degradacija zemljiDegradacija zemljišštataErozijaErozijaAcidifikacija Acidifikacija ((đubrivađubriva i i kiselihkiselih kisakisa))

ŠTA PODRAZUMEVA POJAM “EROZIJA ZEMLJIŠTA” ?

Fizičko odnošenje površinskih slojeva zemljišta (nekada sve do matične stene), pod uticajem vode, vetra, snega, leda ... Erozija zemljišta predstavlja prirodni proces, star koliko i zemljište, ali je zanemarljiva u odnosu na dejstvo čoveka

Destrukcija zemljiDestrukcija zemljišštata

Eksploatacija mineralnih i energetskih Eksploatacija mineralnih i energetskih izvoraizvora

Nestanak starih civilizacija dovodi se u vezu sa prekomernim iskorišćavanjem prirodnih resursa i erozijom zemljišta (=Mesopotamija, Egipat, Vavilon, Grčka, Rim ... !?)

Totalno iskljuTotalno isključčenje zemljienje zemljiššta iz ta iz funkcijefunkcije

Deponije,ski staze,naseljaDeponije,ski staze,naselja

5

Izvori zagađenja zemljiIzvori zagađenja zemljišštata

IndustrijaIndustrijaPoljoprivredaPoljoprivredaDomaDomaććinstvainstva

1.1. Zagađenja iz vazduhaZagađenja iz vazduha, atmosfere, atmosfere –– emisije iz tehnoloemisije iz tehnološških procesa, emisije usled kih procesa, emisije usled sagorijevanja fosilnih goriva, stambenih zgrada, emisije uslijedsagorijevanja fosilnih goriva, stambenih zgrada, emisije uslijed izduvnih gasova izduvnih gasova automobila(spiranjem sa padavinama, a aerosoli i automobila(spiranjem sa padavinama, a aerosoli i ččestice direktno sedimentacijom).estice direktno sedimentacijom).2. 2. Zagađenja iz otpadnih vodaZagađenja iz otpadnih voda -- otpadne vode iz tehnolootpadne vode iz tehnološških procesa, otpadne vode iz kih procesa, otpadne vode iz domadomaććinstva, vode instva, vode zagađene uslijed poljoprivredne djelatnosti i tdzagađene uslijed poljoprivredne djelatnosti i td. . 3. 3. Zagađenja Zagađenja ččvrstim otpadom iz privrede, domavrstim otpadom iz privrede, domaććinstva i poljoprivredeinstva i poljoprivrede

Uticaj zagađenog zemljiUticaj zagađenog zemljiššta na ta na zdravljezdravlje

TeTešški metaliki metali

VeVešštataččka đubrivaka đubriva

PesticidiPesticidi

TETEŠŠKI METALIKI METALI

Teški metali se prirodno nalaze u zemljištu, u određenim koncentracijama, i vode poreklo odmatične stene,u površinskim horizontima zemljišta često se mogu naći i teški metali koji nisu geohemijskogveć antropogenog porekla, odnosno, dospeli suu zemljište kao posledica različitih ljudskihaktovnosti (industrija, sagorevanje fosilnihgoriva, primena agrohemikalija, atmosferskadepozicija...).

TETEŠŠKI METALIKI METALIDeca su većinom više izložena uticaju kontaminanataiz zemljišta od odraslih ljudi(običaj dece da tokom igrestavljaju prljave prste i igračke u usta i na taj način u svoj organizam unose značajno više zemljišta ododraslih osoba)

TETEŠŠKI METALIKI METALI

U jednoj studiji se precizira da deca težine10 kg koja borave u vrtiću 8 sati dnevno/250 dana godišnje u prosekudnevno unesu u digestivni sistem oko 0.2 g zemljišta na dan, dok je za odrasle ljudeprosečan unos zemljišta u organizamprocenjen na 0.1g/dan

6

TETEŠŠKI METALIKI METALI

Pre svega deca imajumalu telesnu masu što uvećava njihovu relativnuizloženost kontaminatu (koja se izražava po kg telesne mase), mnogo veću gastrointestinalnu absorpciju teškihmetala i njihov nervni sistem nije u potpunosti razvijenpa su mnogo osetljiiviji na neurotoksične metalekao što su Pb i Hg

Toksikokinetika metalaToksikokinetika metalaHranaHrana

GITGIT

jetrajetra

žžuučč

krvotokkrvotok ostali organiostali organi

urinurinfecesfeces

bubregbubreg

znoj kosa

kokožžaa

Sudbina metala u orgnanizmu posle unoSudbina metala u orgnanizmu posle unoššenja hranomenja hranom..

Izvor Izvor toksitoksiččnih nih metalametala

ApsorpcijaApsorpcija

Transport i Transport i distribucijadistribucija

EliminacijaEliminacija

Biotransformacija

Sudbina metala u orgnanizmu posle Sudbina metala u orgnanizmu posle unounoššenja hranomenja hranom

Deponovanje:Deponovanje:OlovoOlovo -- kostikosti; ;

KadmijumKadmijum -- jetra i bubrezi;jetra i bubrezi;

BakarBakar –– bubregbubregGvozdeGvozde--jetrajetra

Tubularna nefroza bubregaTubularna nefroza bubrega

Hemosideroza

Akutna toksiAkutna toksiččnost tenost tešških metalakih metalaRetka izuzev akcidentalnih situacijaRetka izuzev akcidentalnih situacijaČČesti simptomi: muesti simptomi: muččnina, povranina, povraććanje, anje, ooššteteććenje mukoze GIT, bol, znojenje, enje mukoze GIT, bol, znojenje, glavobolja, teglavobolja, tešško disanje, pogorko disanje, pogorššane ane kognitivne i motorikognitivne i motoriččke sposobnosti, konvulzijeke sposobnosti, konvulzije

HroniHroniččna toksina toksiččnostnostSimptomi se javljaju nogo kasnije u odnosu na Simptomi se javljaju nogo kasnije u odnosu na ekspoziciju: pogorekspoziciju: pogorššane motoriane motoriččke, kognitivne i ke, kognitivne i govorne sposobnosti, tegovorne sposobnosti, tešškokoćće u ue u uččenju, nervna enju, nervna i emocionalna nestabilnost, letargijai emocionalna nestabilnost, letargija oseoseććaj aj bolesti; tebolesti; tešško ih povezati sa uzrokomko ih povezati sa uzrokom

Od Od ččega zavisi toksiega zavisi toksiččnost metala?nost metala?

•Fizičko-hemijske osobine metala:• Hemijski oblik, npr. CH3Hg i Hg2+

• Rastvorljivost, stabilnost• Sposobnost da reaguju sa biološkim ligandima

(reaktivnost zavidi od pH, redoks uslova, T, vrste medija)• Građenje kompleksa sa proteinima (metalotioneini grade komplekse sa Cd, Zn, Cu i dr.)

•Elektrohemijske karaktristike (elektropozitivnost povećava toksičnost)

••Stanje Stanje organizmaorganizma• Starosna dob (deca osetljivija – veći % apsorpcije uGIT-u, posebno Pb)

• Način života (alkohol, pušenje)• Stanje imunog sistema• Ishrana

MehaniMehanizzmi mi toksitoksiččnog delovanja metalanog delovanja metala

Vezivanje metala zaVezivanje metala za proteineproteine

Mesta vezivanjaMesta vezivanja

NajvaNajvažžnije nije ––SH grupeSH grupeVezivanje HgVezivanje Hg2+2+, Pb, Pb2+2+, Cd, Cd2+2+

Zamena kofaktora enzima toksiZamena kofaktora enzima toksiččnim metalomnim metalomZamena jona cinka jonom kadmijuma (alkoholZamena jona cinka jonom kadmijuma (alkohol--dehidrogenaza, dehidrogenaza, karboanhidraza); karboanhidraza);

Promena strukture, funkcijePromena strukture, funkcije proteinaPromena aktivnosti enzimaPromena aktivnosti enzima

NaruNaruššavanje strukture i funkcije organelaavanje strukture i funkcije organela

Uticaj na biohemijske procese, inhibicija respiracijeUticaj na biohemijske procese, inhibicija respiracije

•• Oksidativni stres:Oksidativni stres:arsen, bakar, gvoarsen, bakar, gvožžđeđe, hrom, kadmijum, kobalt, mangan, nikl, olovo, , hrom, kadmijum, kobalt, mangan, nikl, olovo, žživaiva

7

Karcinogenost jedinjenja metalaKarcinogenost jedinjenja metala

Mehanizmi dejstva:Mehanizmi dejstva:Stvaranje adukata sa DNA i proteinimaStvaranje adukata sa DNA i proteinimaGenerisanje kiseoniGenerisanje kiseoniččnih radikala nih radikala –– ooššteteććenja DNAenja DNAIndukcija ekspresije onkogena i inhibicija popravke oIndukcija ekspresije onkogena i inhibicija popravke oššteteććenjaenja

Ispoljavanje toksiIspoljavanje toksiččnih efekata tenih efekata tešških kih metala u specifimetala u specifiččnim organimanim organima

++++++ZnZn

++++++NiNi

++++++++HgHg

++++MnMn

++++++++++PbPb

++++++++++++++FeFe

++++++++CuCu

++++++++++++CoCo

++++++++++CrCr

++++++++++++CdCd

++++++++++++++AsAs

KardioKardiovaskulvaskul

KoKožžaaEndokr.Endokr.sistemsistem

KostKostHematoHematopoezapoeza

Resp.Resp.sistemsistem

GITGITJetraJetraNervni Nervni sistemsistem

BubregBubregMetalMetal

I I esencijalni teesencijalni tešški ki metali ispoljavaju toksimetali ispoljavaju toksiččni efekat!!!ni efekat!!!

Kadmijum(Cd)Kadmijum(Cd)

Do kontaminacije zemljiDo kontaminacije zemljiššta kadmijumom dolazi ta kadmijumom dolazi izlivanjem kanalizacionih otpadih voda, upotrebom izlivanjem kanalizacionih otpadih voda, upotrebom nekih fungicida ili fosfornih đubrivanekih fungicida ili fosfornih đubriva. . VeVeććina biljaka moina biljaka možže lako usvojiti ovaj element, e lako usvojiti ovaj element, posebno ako je u zemljiposebno ako je u zemljišštu prisutan i Zn. tu prisutan i Zn. PovePoveććane koncentracije dovode do zaustavljanja ili ane koncentracije dovode do zaustavljanja ili usporavanja rasta biljaka, usporavanja rasta biljaka, a kod ljudi koji koriste a kod ljudi koji koriste kontaminirano povrkontaminirano povrćće i e i žžitarice, kadmijum itarice, kadmijum uzrokuje oboljenje krvnih sudova i hipertenziju.uzrokuje oboljenje krvnih sudova i hipertenziju.

Bakar(Cu)Bakar(Cu)

~~ vevećće koncentracije ovog elementa sakupljaju se u e koncentracije ovog elementa sakupljaju se u zemljizemljišštu preko fungicida i kanalizacionih otpadnih tu preko fungicida i kanalizacionih otpadnih voda.voda.

~~ PovePoveććan sadran sadržžaj bakra, od normalno prisutnog, aj bakra, od normalno prisutnog, toxitoxiččan je za mikroorganizme. an je za mikroorganizme.

~~ VeVećći sadri sadržžaj izaziva deficit Fe, i pojavu hloroze.aj izaziva deficit Fe, i pojavu hloroze.

VEVEŠŠTATAČČKA ĐUBRIVAKA ĐUBRIVA

NajvaNajvažžniji makroelementi u niji makroelementi u mineralnoj ishrani biljaka su N,mineralnoj ishrani biljaka su N, P P i K. Zato je njihovo prisustvo i K. Zato je njihovo prisustvo neophodno zemljineophodno zemljišštu u dovoljnoj tu u dovoljnoj kolikoliččini, i u pristupaini, i u pristupaččnim nim formama. formama. Ubiranjem plodova gajenih Ubiranjem plodova gajenih biljaka iz zemljibiljaka iz zemljiššta se iznose ovi ta se iznose ovi makroelementi u velikim makroelementi u velikim kolikoliččinama, pa postoji opasnost inama, pa postoji opasnost trajnog osiromatrajnog osiromaššenja zemljienja zemljiššta ta neophodnim elementima. neophodnim elementima. Da bi se oDa bi se oččuvala plodnost, uvala plodnost, zemljizemljišštu se dodaju đubrivatu se dodaju đubriva. .

ZZagađuju podzemne i povragađuju podzemne i površšinske vode inske vode AZOTOM I FOSFOROMAZOTOM I FOSFOROM

Nitrati i nitriti preko povrNitrati i nitriti preko povrćća u lanac ishrane (prekursori a u lanac ishrane (prekursori nitrnitrozamina)ozamina)Azotni anjoni nakupljaju se u rastvor zemljiAzotni anjoni nakupljaju se u rastvor zemljiššta, podzemnim vodama i ta, podzemnim vodama i jestivim delovima biljaka jestivim delovima biljaka ččesto do koliesto do količčine koje su toxiine koje su toxiččne za ljude i ne za ljude i žživotinje (cijanoze i metahemoglobinemije).ivotinje (cijanoze i metahemoglobinemije).

8

PESTICIDIPESTICIDI-- Hemijska jedinjenja, primenjuju se u Hemijska jedinjenja, primenjuju se u

suzbijanju suzbijanju šštetnih biolotetnih biološških agenasakih agenasa-- -- NajveNajvećća primena u poljoprivredi, a primena u poljoprivredi, ššumarstvu, umarstvu,

pri deratizaciji i dezinsekcijipri deratizaciji i dezinsekciji-- u zau zašštiti titi ččovekovog zdravlja, protiv bolesti ovekovog zdravlja, protiv bolesti

““fularijazefularijaze””-- uniunišštavanjem crva Nematoda i tavanjem crva Nematoda i protiv protiv ““malarijemalarije””-- uniunišštavanjem malaritavanjem malariččnih nih komaracakomaraca

PESTICIDIPESTICIDI

-- u zau zašštiti domatiti domaććih ih žživotinja, protiv bolesti ivotinja, protiv bolesti ””tripanosomijazetripanosomijaze””

-- proizvodnja pesticida u svetu i kod nas je veoma proizvodnja pesticida u svetu i kod nas je veoma intenzivnaintenzivnagodigodiššnje u svetu u nje u svetu u žživotnu sredinu dospe oko 20 ivotnu sredinu dospe oko 20

miliona tona razlimiliona tona različčitih organskih hemikalija, od kojih, itih organskih hemikalija, od kojih, samo na pesticide otpada oko 1 000 000 tsamo na pesticide otpada oko 1 000 000 t

HERBICIDI(korovi)

AKARICIDI(grinje i pauci)

LIMACIDI(mekušci)

RODENTICIDI(glodari)

FUNGICIDI(gljivice)

INSEKTICIDI(insekti)

CILJNI ORGANIZMI

DEFOLIJANTI(sredstva za

otpadanje lišća)

DESIKANTI(sredstva za isušivanje)

REPELENTI(sredstva za

odbijanje insekata, ptica i divljači)

• podela pesticida prema ciljnim organizmima: NANAČČINI DOSPEVANJA PESTICIDA INI DOSPEVANJA PESTICIDA U ZEMLJIU ZEMLJIŠŠTETE

-- DIREKTNODIREKTNO: u cilju uni: u cilju unišštavanja korova, gljiva, tavanja korova, gljiva, insekata ili glodarainsekata ili glodara

-- INDIREKTNOINDIREKTNO: usled spiranja atmosferskim : usled spiranja atmosferskim talozima, sa tretiranih biljaka ili usled zapratalozima, sa tretiranih biljaka ili usled zapraššivanja ivanja useva i useva i ššumauma

PONAPONAŠŠANJE PESTICIDA U ZEMLJIANJE PESTICIDA U ZEMLJIŠŠTUTU

-- PREMESTANJE PESTICIDA PREMESTANJE PESTICIDA -- zavisi od njegove zavisi od njegove rastvoljivosti u vodi,interakcije rastvora sa cesticama rastvoljivosti u vodi,interakcije rastvora sa cesticama zemljista (sorpcija)zemljista (sorpcija)

-- DISTRIBUCIJA PESTICIDA DISTRIBUCIJA PESTICIDA -- najvazniji proces najvazniji proces zadrzavanja pesticida u zemljistuzadrzavanja pesticida u zemljistu

-- zavisi od mehanickog sastava,sadrzaja i sastava zavisi od mehanickog sastava,sadrzaja i sastava humusahumusa

-- DEGRADACIJA PESTICIDA DEGRADACIJA PESTICIDA -- proces smanjenja proces smanjenja konc.ili potpunog nestajanja sa povrsine ili iz konc.ili potpunog nestajanja sa povrsine ili iz zemljistazemljista

• kako pesticidi ulaze u organizam?

PREKOrespiratornog

sistema

PREKOdigestivnog

sistema

PREKOKOŽE

ULAZAKPESTICIDA U ORGANIZAM

Velike količine pesticida mogu se apsorbovati preko kože, zbog lipofilnog karaktera same hemikalije. U tom smislu najopasniji su tekući preparati (npr. lindan). Ti su spojevi naročito opasni ako dođu u dodir sa sluznicom oka

Unos putem hrane -najvažniji način unosa!Otrov se u usta unosi i prljavim rukama npr. prilikom pušenja; putem vode ili akcidentalnoTim putem u organizam

ulaze gasoviti pesticidi i aerosoli. U tom smislu najopasniji su klasični fuminganti (metilbromid, cijanovodik) te organofosfati

Opasnost za zdravlje od pesticida posledica je uglavnom njihove duge postojanosti u prirodnim uvjetima (neyavisno o akutnoj toksičnosti)što dovodi do njihovog nakupljanja u okolini i posledično u hrani. Ako se pesticidi prilikom obrade hrane ne razgrađuju dolazi do nakupljanja toksičnog spoja u hrani

9

Sa zdravstvenogaspekta

najvažnije skupine pesticida su :

HERBICIDI INSEKTICIDI

hlorofenoksi-spojevi (organo-

hlorni ugljo-vodonici)

organohlorni ugljovodonici

organofosforni spojevi karbamati piretroidi

1. ORGANO FOSFORNI PESTICIDI1. ORGANO FOSFORNI PESTICIDI

• predstavnici:• PARATION – ima najširi spektar djelovanja; ali se zbog izrazite akutne otrovnosti više ne koristi• MALATION, DIAZINON, TRIKLORFON

• osnovne karakteristike OFS-a:

• velika akutna toksičnost• vrlo se dobro apsorbiraju: ingestijom, inhalacijom i preko kože

R1

R2P

O (S)

X

• u prošlosti su korišteni kao bojni otrovi (SARIN- u prvom svetskom ratu)• danas se uglavnom koriste kao insekticidi ali imaju i veliku primenu kao akaracidi i larvacidi

ZNAKOVI AKUTNOG TROVANJA:

• kontrakcija bronhialnih mišića, pojačana salivacija, znojenje, bronhijaln hipersekrecija, pojačan motilitet i sekrecija digestivnog trakta• kod unosa većih količina: parestezija, nesanica, nepravilne kontrakcije mišića (posebno lica), poremećena koordinacija kretanja• teška trovanja: koma, arefleksija, cijanoza, edem pluća i smrt od asfiksije (prestanka disanja)

• mehanizam delovanja: inhibicija acetilholin esteraze, tako da je trovanje organofosfatima posledica pojačanog delovanja acetilholina u organizmu

2. ORGANOHLORNI UGLJOVODONICI

DDT DIELDRIN 2,4,-DIKLORFENOKSI-OCTENA KISELINA

• nemaju veliku akutnu toksičnost ali su izuzetno perzistentni• vrlo su lipofilni - nakupljaju se u organizmu• ne razgrađuju se pa se vremenom značajno nakupljaju u okolini i živim organizmima (voda, zemlja, hrana, masno tkivo)• upravo zbog velike sposobnosti bioakumulacije mnogi od njih su zabranjeni i više se ne koriste u razvijenim zemljama svijeta

• MEHANIZAM DJELOVANJA: inhibiraju enzime središnjeg nervnog sistema (CNS-a)

• simptomi akutnog trovanja: grčevi, mučnina, povraćanje, proliv, pojačano izlučivanje sline, krvarenje iz nosa, parestezije jezika i usana, preosjetljivost na spoljnee nadražaje. Kod unosa velikih doza dolazi do paralize disanja i smrti

• simptomi hroničnog trovanja- nastaju nakon duže ekspozicije manjim količinama otrova. Karakteristično je oštećenje jetre i bubrega

• lako prolaze kroz placentu

• izlučuju se putem majčinog mleka

• najvažniji izvor ovih spojeva je hrana (jer se zbog stabilnosti akumuliraju u prehrambenom lancu)

PEDIKULOCIDI: PEDIKULOCIDI:

• sredstva protiv vaši

• kao aktivne sastojke uglavnom sadrže piretroide (permetrin) i piretrin

• vrlo niska toksičnost u slučaju izloženosti putem kože

• u slučaju pojave rezistencije koriste se pedikulociti koji sadrže malation (organofosfat) ili lindan (organoklorirani ugljikovodik) – veća toksičnost

10

REPELENTIREPELENTI

• uz piretroide, aktivni sastojak većine repelenata na tržištu je DEET (dietil-toluamid)• moguća povezanost primene takvih repelenata i pojave konvulzija i encefalopatije kod djece• u Americi i Kanadi obavezno je označavanje proizvoda koji sadrže DEET• posebno se ne preporučuje korištenje kombinacije sredstva za sunčanje i repelenta s DEET-om: povećana sistemska toksičnost• pojava preosjetljivosti (kontaktni dermatitis)• ne koristiti kod malih bebane koristiti kod malih beba (alternativa su prirodni repelenti s uljem citronele, lavande, bosiljka i eukaliptusa)

Radioaktivan kontaminacijaRadioaktivan kontaminacija(radioaktivni (radioaktivni otpad,nuklearne probe)otpad,nuklearne probe)

Određivanje zagađenosti Određivanje zagađenosti zemljizemljišštata

Hemijska ispitivanjaHemijska ispitivanja ((PRAVILNIK O DOZVOLJENIM PRAVILNIK O DOZVOLJENIM KOLIKOLIČČINAMA OPASNIH I INAMA OPASNIH I ŠŠTETNIH MATERIJA U ZEMLJITETNIH MATERIJA U ZEMLJIŠŠTU I TU I

METODAMA ZA NJIHOVO ISPITIVANJEMETODAMA ZA NJIHOVO ISPITIVANJE Sl. Sl. listulistu RCG br. 18/97RCG br. 18/97) ) BakterioloBakteriološška ispitivanja ka ispitivanja HelmintoloHelmintološška ispitivanjaka ispitivanja

Mere za oMere za oččuvanje zemljiuvanje zemljišštata

Higijenski naHigijenski naččin sakupljanja, odvoin sakupljanja, odvožženja i enja i dispozicije otpadnih materijadispozicije otpadnih materijaOzelenjavanje javnih i slobodnih povrOzelenjavanje javnih i slobodnih površšinainaRacionalna primena đubriva i pesticidaRacionalna primena đubriva i pesticida