aleksandar fotic-izmedju zakona i njegove primene

7/21/2019 Aleksandar Fotic-Izmedju zakona i njegove primene

http://slidepdf.com/reader/full/aleksandar-fotic-izmedju-zakona-i-njegove-primene 1/55

I S T O R I J A P R I V A T N O G

@ I V O T A

ISTORIJAPRIVATNOG@IVOTA

iriredili

Filii Arijes@or` Dibi

PRIVATNI @IVOT

U SRPSKIMZEMQAMA U OSVITMODERNOG DOBA iriredio

Aleksandar Fo{i}

P R I V A T

N I @ I V O T U

S R P S K I

M Z E M Q A M A U

O S V I T M O D E R N O G D O B A



„Sijem pisanijem izjavqujemo svakome hristjaninu za-povijed od gospode na{e Turaka kako su nam u~inili mi-lost i pokazali usrdije wihovo da mi kaèmo u crkvi sva-kome hristjaninu i hristjanki:

Prvo, gospoda carstvuju{}a zapovijeda da ne imadu hri-stjani ali hristjanke i}i po teferi~ima, ni da imadu pje-vati ni na teferi~ima ni na druga mjesta, ni u svojoj ku}i.

Drugo, da ène se pokrivaju, da se ne gizdaju ni da stojepo vratima, koja se i nagizda da sjedi u svojoj ku}i unutar, ida djecu ènsku ne kite dukatima, kome je Bog dao te ima,neka dijete nakiti i ne da mu na dvor za{to gospoda na{a to

ne begeni{u, a prvo Bog ne begeni{e, kako }e oni begenisat.Tre}e, bratice na{a, zapovijedaju gospoda da idemosmjerno, svakomu Tur~inu ruke na prsa da me}emo da seznadu da su stariji.

êtvrto, toliko smo puta govorili poradi }ispeta Šode-}e¹ turskoga i ba{inskoga Šjani~arskog¹ da ne nosite, gospo-da gledat ne mogu, udri}ete na muku Š...¹ Nemojte re}i da vamnismo kazali, koji poslu{a da ga gospod Bog pokrije svakemuke od Turaka, koji ne poslu{a neka dobro se obuje u pamet

i pouzda u tabane i u svoj ìvot. Mi ne bismo ovo ni{ta go-vorili ali govore carstvuju{}i, {to }e nama mrm Šod ma-hrem: zabrawen?¹-}urci, je li to za nas, mi smo raja to za nasnije, i fala im koji nam ovako kaù, i mi vama kaèmo...“1

27

IZME\U ZAKONA IWEGOVE PRIMENE

1 V. Skari}, „Srpski pravoslavni narod i crkva u Sarajevu u 17. i18. vijeku“, u: isti, Izabrana djela II, Prilozi za istoriju Sarajeva, izbor i re-

dakcija dr M. Ekme~i}, Sarajevo 1985, 155.



Crkveni proglas pro~itan okupqenom narodu vero-vatno posle nedeqne liturgije u sarajevskoj crkvi, negde tokomdruge polovine 18. veka, imao je ulogu da pojasni sultanovuili pa{inu naredbu, prethodno obznawenu na trgovima, i dapozove na weno po{tovawe. U proglasu je nedvosmisleno na-

gla{ena potreba razlikovawa i diskriminacije. Pripadnicivladaju}e muslimanske zajednice smatrali su da hri{}aninuvek treba da bude u podre|enom, poniznom poloàju, tih ismeran, po strani, tako da ni na koji na~in ne pada u o~i. Niizgledom ni pona{awem nije smeo da se isti~e, niti da podra-àva muslimana. Svako druga~ije pona{awe moglo je da se tu-ma~i kao vre|awe muslimanske vere i ~asti, za {ta je sledilate{ka kazna.

Naredba nam jo{ {to{ta kazuje. Posle promena koje je donelo moderno doba pone{to je o~igledno, a pone{to na pr-vi pogled ostaje skriveno. Nije te{ko videti da se u woj o~i-tuje te`wa nemuslimana, s jedne strane, ka samoprikrivawu, as druge, ka podraàvawu „carstvuju{}ih“, {to podrazumevaprihvatawe wihovih merila pona{awa, i delom obi~aja i no-{we. Uo~ava se jo{ jedna strana qudske prirode: nema sumweda je, uprkos nedvosmisleno jasnimpretwama, me|u hri{}anima uveli-ko bila prisutna èqa za pra}e-wem mode i javnim pokazivawemimovnog stawa i ugleda, u skladu sashvatawima sredine. O~it primerprihvatawa modela koji je diktira-la sredina predstavqa izbor kwazaMilo{a da bude naslikan sa tur-banom, onim dozvoqene boje, i to u

doba kada je Srbija po~ela da seudaquje od osmanskih uzora.

Tuma~ewe svakog dokumen-ta uvek je skop~ano s opasno{}u dase smisao teksta ne}e razumetipravilno zbog nedovoqnog poznava-wa razdobqa koje se prou~ava. Ne-ke od odredaba citirane zapovesti

su{tinski nisu diskriminatorne, 28

Ostava novca i nakita,Ritopek, 17. vek

(Muzej grada Beograda)



koliko god se nama danas ~inile takvima. Propisi vezani za javno pona{awe ène, a donekle i oni upereni protiv luksuzai ki}ewa, vaìli su za sve. [tavi{e, za same muslimane bi-le su propisane o{trije kazne ako prekr{e moralne norme po-na{awa. Uostalom, u svim su verskim u~ewima bile nagla{e-ne iste, ili veoma sli~ne, moralne norme, i na wima su, smawe ili vi{e uspeha, insistirali verski autoriteti svihzajednica.

Op{ti dràvni i pravni okviri

îni se nespornim da je razdobqe kada je navedena

naredba nastala veoma te{ko razumeti ako se prethodno nepredo~e pravni okviri privatnog ìvota. Svakodnevni ìvotna Balkanu pod osmanskom vla{}u odvijao se u okviru osman-skih zakona, tim zakonima dozvoqenih, mo`da boqe re}i neza-brawenih, narodnih pravnih obi~aja, i crkvenih kanona. Na-ravno, takvi propisi nisu uvek, niti na svim geografskimprostorima, mogli biti jednako nametani.

Premda se naredba u su{tini odnosi na javno pona-

{awe, wen karakter jasno pokazuje koliko zadire u privat- 29

P. \urkovi}, Portret knezaMilo{a s turbanom, 1824.



nost. U Evropi s po~etka modernog doba, kako na zapadu takoi u Osmanskom carstvu, jo{ je veoma te{ko razdvojiti javnood privatnog. Pona{awe pojedinca i wegove uè porodice idaqe je bilo pod ~vrstom stegom pisanih i nepisanih normi,prvenstveno one verske zajednice kojoj su pripadali. Ispre-

pletani krugovi zajednica razli~itih tipova, od rodovske(plemenske), preko komunalne (selo, gradska mahala), do uècrkvene (parohijske) i {ire verske zajednice, nadmetali suse u ograni~avawu domena privatnog. U slu~aju tada{wegOsmanskog carstva, posledwi i naj{iri obru~, dràva, bio jeizrazito snaàn. Koliko zbog sposobnosti centralne vlastida primewuje zakone posredstvom mo}nog birokratskog apara-ta, toliko, jo{ vi{e, zbog islamskog karaktera dràve, {to je

bilo od kqu~nog zna~aja za celokupno nemuslimansko stanov-ni{tvo. Razgranatost i sveobuhvatnost ograni~ewa koja sunametana samom pripadno{}u odre|enim zajednicama, gotovoda je onemogu}ila razdvajawe javnog od privatnog, naravno, naprimetnu {tetu potoweg. U onim sredinama, bile one verskime{ovite ili ne, gde svako poznaje svakoga i ta~no zna kakotreba da se pona{a u bilo koje doba dana i no}i, gotovo danema skrivenog prostora, anonimnosti i tajnog ìvota. Zatou ovom razdobqu istorije Balkana svaku pri~u o privatnomìvotu, u onom smislu u kome privatnost danas razumemo,treba shvatiti veoma uslovno.

∗

Osmansko osvajawe i dugo trajawe vladavine na Bal-kanu ostavilo je dubokog traga u povesti. Trenutne, drasti~ne,promene i one koje su potom, s u~vr{}ivawem vlasti, postepe-

no nametane uspostavile su jedan sasvim nov op{ti okvir dru-{tvenog i privatnog pona{awa u gotovo svim oblastima ìvo-ta. Osnovno pitawe – koje se verovatno name}e svakome koèli da razume to istorijsko razdobqe – jeste kakav je biostatus hri{}anskih podanika u Osmanskom carstvu? Da li jeon bio pravno regulisan, ili su predstavnici vlasti, pa i naj-obi~niji muslimanski podanici, mogli da se prema hri{}an-skim podanicima pona{aju po svom naho|ewu, bez ikakvih

ograda? Odgovor na to kqu~no pitawe, ta~nije, poku{aj da se 30



ocrtaju bar okviri odgovora, da}e nam odgovore i na pitawekoliko su pravne norme zadirale u privatan ìvot.

Osmansko carstvo je bilo islamska, teokratska, pritome multietni~ka i multireligijska dràva. Istorija ne po-znaje drugu vode}u islamsku dràvu s tako brojnim nemusli-manskim podanicima. To je ~iwenica koja je, u svakom pogledu,veoma uticala na funkcionisawe osmanske dràve. Osmanlije

su verskim zajednicama dale prili~an stepen autonomije i ti-me stvorile odre|ene uslove za suìvot. U tome je nauka goto-vo jednoglasna. Drasti~ne razlike nastaju onog trenutka kadatreba definisati taj „suìvot“.

Specifi~nosti Osmanskog carstva (pre svega, veli-~ina i razli~itost geografskog prostora, broj nemuslimana,ogromne socijalne, kulturne i ekonomske razli~itosti) uslo-vqavale su i oteàvale vo|ewe dràve. Prakti~ne potrebe

funkcionisawa takve dràve nametale su elasti~nije tuma~e- 31

\. Belini,Mehmed Osvaja~

(1444 – 1446; 1451 – 1481)



we i primenu mnogih arhai~nih i konzervativnih {erijatskihprincipa, vode}i pri tom ra~una da se ne ugrozi wen ugledvode}e islamske sile.

Jedno od bitnih razme|a u odnosu vlasti prema nemu-slimanima jeste epoha Sulejmana Veli~anstvenog (1520 – 1566),

epoha karakteristi~na po uskla|ivawu {erijata i kanuna, teujedna~avawu i ne{to doslednijoj primeni zakona. Iako jednaod najja~ih muslimanskih dràva, osmanska dràva se u svomfunkcionisawu nije uvek ograni~avala svim strogim i nada-sve krutim normama islamskog verozakona. U po~etku je vi{eli~ila na neku obli`wu feudalnu dràvicu mediteranskogtipa, povr{no zaodenutu u islam tek zato {to je nastala naprostoru u kome je ba{tinila dràvnu tradiciju Selxu~kog

sultanata i, s wom, prethodna iskustva persijskih i arapskihdràvnih tvorevina. Te`we Mehmeda Osvaja~a i samog Su-lejmana Veli~anstvenog da ujedine Carigrad i Rim, da posta-nu vladari ~itavog univerzuma, podrazumevale su prihvatawemnogih dràvnih tradicija i ideja Vizantijskog carstva, kaoi novih simbola Svetog rimskog carstva, s nagla{eno inter-nacionalnom kulturnom orijentacijom. Bio je to takav pogledna svet u kome je islam, s obzirom na verski sastav dràve,morao da se tuma~i na najrastegqiviji na~in, a {erijatskiprincipi da se povuku pred voqom vladara. U to doba je i od-

32Sulejman Veli~anstveni (1520 – 1566)



nos prema hri{}anskim podanicima bio donekle druga~iji,naro~ito prema hri{}anskoj eliti (davawe statusa spahijahri{}anskoj vlasteli). Preloman trenutak nastupio je ondakada se Sulejman odrekao univerzalisti~kih ambicija i pot-puno okrenuo islamsko-osmanskim civilizacijskim vredno-

stima i simbolima. To je doba, mo`da se moè slobodnije re-}i, „druge islamizacije Carstva“, pre svega svih dràvnihinstitucija, doba novog sna`nog prodora {erijata u svako-dnevni ìvot, kako muslimana tako i nemuslimana.

U Carstvu je uvek postojala izvesna napetost izme|upragmati~ara, elite otvorenog uma, sa prakti~nim pogledom nasvet, i pristalica stroge i dosledne primene {erijata, koji sure{ewe svakog problema videli u vra}awu islamskim koreni-

ma, i to u svim oblastima ìvota a ne samo u odnosu premahri{}anima. U kriznim vremenima po Carstvo, uporedo saslabqewem centralne vlasti, naro~ito posle Velikog be~kograta (1683 – 1699), potowi su, koriste}i svoj uticaj na nezado-voqno javno mwewe svakodnevnim propovedima posle molitvi,ostvarivali sve ve}i upliv na vlast. U 18. veku su u~estaliporazi i gubitak teritorija u ratovima s „neverni~kim“ dr-àvama, u kojima su mnogobrojni hri{}anski podanici u~e-stvovali na strani neprijateqa, znatno pove}ali napetosti uCarstvu i podstakli sklonost da se upravo oni okrive za mno-ge nesre}e, ~ime su predstavnici zilotske struje me|u ule-mom2 ve{to manipulisali.

Zbog svega toga se vrlo ~esto ~ini da je politikaosmanskih vlasti bila nasumi~na, da je zavisila od trenutnihhirova. Kada se pojedini doga|aji iz istorije osmanskih nemu-slimana istrgnu iz konteksta, prostora i vremena, da bi se sodre|enom namerom pore|ali na jedno mesto, {to se u istorio-

grafiji ~esto de{ava, to na prvi pogled i moè tako da izgle-da. Ipak, takve nedoslednosti uglavnom se uvek mogu objasnitimawim ili ve}im odstupawem od ustaqenih normi i zloupo-

33

2 Ulema – dru{tveni red koji u islamskim dràvama tuma~i svaverska i pravna pitawa, donosi presude, daje uputstva, verski i pravno obra-zuje i predvodi islamsku versku zajednicu. U Osmanskom carstvu wu su ~inili{ejh ul-islam (poglavar uleme), kazaskeri, kadije, muftije, muderisi (profe-

sori) i verski slu`benici u xamijama i mektebima ({kolama).



trebama koje centralna vlast nije uspevala da suzbije u pro-

vincijama, naro~ito u poznijim stole}ima Carstva. Osmanskodru{tvo je u na~elu bilo obavezno da se drì {erijatskihprincipa i kanunskih odredaba kojima je odre|en status wenihnemuslimanskih podanika.

U Osmanskom carstvu, kao i u svim dotada{wimislamskim dràvnim tvorevinama, pravni sistem se zasnivaona verskom pravu, jednom od najva`nijih ~inilaca {erijata.

[erijat je sveobuhvatan pojam koji ozna~ava ispravan na~inìvota muslimana. Samim tim, {erijat odre|uje i na~in ìvo-ta nemuslimana, u onom smislu u kome pokriva me|usobne odno-se muslimana i nemuslimana. Zasnovan na Kuranu i suni3, bio

je iznad svakog vladara ili dràve. Osmanska dràva, kao i

34

3 Za razliku od Kurana, Bo`je re~i koje je ovom svetu preneo Muha-med tokom svoje poslani~ke misije, suna predstavqa Prorokovo pona{awe,

delovawe, wegove re~i, docnije zabeleène u hadisima (kazivawima).

Zasedawe Carskog divana u prisustvu Murata III (1574 – 1595),osmanska minijatura.



sve prethodne islamske dràve, morala je da prihvati {erijatkao jedan op{ti dru{tveni i pravni okvir pona{awa, bez mo-gu}nosti da ga vladar i drugi organi vlasti prema potrebamaoblikuju, razvijaju i dopuwuju. Nimalo slu~ajno, Osmanskocarstvo je za dràvnu {kolu izabralo hanefitsku, po mnogo

~emu najotvoreniju od ~etiri zvani~no priznate sunitske {ko-le tuma~ewa {erijata. U evropskom delu Carstva u potpunosti

je primewivano hanefitsko u~ewe. Ve~an i nepromenqiv, uob-li~en izme|u 8. i 11. veka, {erijat je protokom stole}a sve ma-we odgovarao novim istorijskim, civilizacijskim izazovima.

Zbog toga je u svim islamskim dràvama morao dapostoji, u mawoj ili ve}oj meri, i drugi, svetovni zakon. Neparalelan pravni sistem, nego sistem ~ija je uloga bila da do-

puni {erijat i uredi odre|ene oblasti. Takav se zakon uOsmanskom carstvu nazivao kanun. Kanuni su bili instru-ment racionalnog upravqawa dràvom i podanicima. Osman-lije su taj dopunski pravni sistem vremenom razvile u merikoja dotad nije bila poznata u islamskom svetu, po cenu su-protstavqawa {erijatu u nekim pravnim oblastima.

Gotovo da je nemogu}e zamisliti kako bi Osmanskocarstvo uop{te moglo funkcionisati bez razvijenog svetovnogzakonodavstva. Jedna od va`nih karakteristika kanuna sastojise u tome {to je dobrim delom po~ivao na nepisanom obi~ajnompravu i ostacima kodifikovanog zakonodavstva zate~enim naosvojenim teritorijama. Kanun je bio neka vrsta filtra krozkoji su prolazili lokalni obi~ajni zakoni, nazivani adeti. U po~etku vladavine novoosvojenom obla{}u prihvatao se velikideo nasle|enog pravnog sistema (u srpskim zemqama su o~itiprimeri Rudarski zakonik despota Stefana i odredbe o vla-{kom statusu iz Zakonika cara Du{ana). Kako je vreme pro-

lazilo, sito je postajalo gu{}e, i gde god je to bilo lako i bez-bolno, kidana je veza sa zate~enim institucijama i obi~ajima.

Sve do po~etka reformskog razdobqa nazvanog tanzi-mat, status nemuslimana bio je odre|en {erijatskim okvirimai kanunom, sultanskom voqom. Hati{erifom od Gilhane iz1839. godine otpo~elo je organizovawe modernog zakonodavstvai suàvawe primene {erijata. Tada je prvi put, bar na papiru,progla{ena gra|anska jednakost izme|u muslimanskih i nemu-

slimanskih podanika. 35



∗

[erijat dozvoqava nemuslimanima da budu podanicimuslimanske dràve. Wihov status je odre|en pojmom zima(prema osmanskom izgovoru arapskog termina al-zimma). To je

vrsta nepisanog, nametnutog ali obostrano obavezuju}eg, ve~nogugovora, kojim muslimanska zajednica tzv. „narodima kwige“(ar. ahl al-kitab; osm. ehl-i kitab) – a to su bili pripadnici pri-znatih monoteisti~kih religija: Jevreji, hri{}ani, docnije ineke druge verske grupe – jam~i pravo na ìvot, li~nu slobodu,imovinu, slobodu veroispovesti i jo{ neka prava. Oni kojiprihvate takvu za{titu postaju zimije (jd. zimija), „qudi podugovorom“ (ar. ahl al-zimma; osm. ehl-i zimmet ). Osnovna obaveza

zimije sastojala se u pla}awu glavarine (xizja ili hara~) ibespogovornom po{tovawu zakona u svakom smislu. Svrha zimebila je uspostavqawe i odràvawe prevlasti islama nad svimdrugim religijama u muslimanskoj dràvi i postavqawe pri-padnika drugih verskih zajednica u nedvosmisleno pot~iwen ipodre|en poloàj. Zimija je morao da bude razli~it, obeleèn,tako da svima bude o~igledno da je wegova vera „la`na“ u odno-su na onu pravu. Zima je davala okvir kojim se onemogu}avao iograni~avao socijalni uspon nemuslimanske elite.4

Stav {erijata prema nemuslimanima izgra|ivan je ne-koliko stole}a, gotovo u potpunosti na apokrifnim tekstovi-ma. Kao najva`niji izvor uzima se tzv. „Omarov ugovor“, do-kument sumwivog porekla koji se pripisuje halifama Omaru I(634 – 644) ili Omaru II (717 – 720), sa~uvan u tekstovima 11.

36

4 O zimi {ire v. Cl. Cahen, “Dhimma”, EI ; C. E. Bosworth, “The Con-cept of Dhimma in Early Islam”, Christians and Jews in the Ottoman Empire. The

Functioning of a Plural Society, eds. B. Braude and B. Lewis, I, Holmes & Meier Pu- blishers, New York – London 1982, 37–51; A. Fattal, Le statut légal des non-musul-mans en pays d’Islam, Beyrouth 1958. O poloàju nemuslimana u Osmanskomcarstvu, v. pomenuti zbornik sa vi{e va`nih radova: Christians and Jews in theOttoman Empire; B. Masters, Christians and Jews in the Ottoman Arab World. The Roots of Sectarianism, Cambridge University Press, Cambridge 2001; A. Cohen, Je-wish Life under Islam. Jerusalem in the Sixteenth Century, Harvard University Press,Cambridge, Massachusetts and London 1984; K. Binswanger, Untersuchungen zumStatus der Nichtmuslime im Osmanischen Reich des 16. Jahrhunderts (mit einer Neu-definition des Begriffes «Dimma»), München 1977 (tendenciozna ali potrebna), i

u tim kwigama navedenu noviju literaturu.



i 12. veka. Taj „ugovor“, delimi~no verovatno istinit, pri-hva}en je kao kqu~ za kona~no formirawe vi{e odredaba koji-ma je {erijat odredio status zimija. Od tada, pitawe wegoveautenti~nosti vi{e nije postavqano, niti je bilo bitno.

[erijatske norme, ako se primewuju dosledno, u pot-

punosti, {to, vide}emo, u Osmanskom carstvu ni izdaleka nijebio slu~aj, veoma su ograni~avaju}e: obaveza predavawa {eri-

jatskih poreza; po{tovawa muslimana uz uklawawe s puta iustupawe mesta; go{}ewa muslimanskih putnika do tri dana;zabrana izgradwe novih crkava i manastira, glasnog javnog bo-gosluèwa i isticawa verskih obele`ja, upotrebe klepala izvona i sahrawivawa u blizini muslimana; zabrana preobra}a-wa (muslimana) i spre~avawa dobrovoqnog prelaska u islam-

sku veru; zabrana podraàvawa muslimana u odevawu, frizuri,govoru; zabrana promene na~ina obla~ewa utvr|enog za odre|e-nu versku zajednicu; zabrana jahawa i no{ewa oru`ja; zabranaprodaje nedopu{tenih namirnica i pi}a muslimanima; zabranapodizawa ku}a vi{ih od muslimanskih; zabrana sklapawa bra-ka izme|u nemuslimana i muslimanke; neprihvatawe svedo~ewa

protiv muslimana na sudu i drugemawe ili vi{e zna~ajne odredbe.Sve su to nedvosmislene {erijatskeodredbe. Me|utim, nagla{avam jo{

jednom, one nisu u punoj meri pri-mewivane.

S druge strane, uz pravo nali~nu slobodu, veroispovest i imo-vinu, nemuslimani su bili gotovo upotpunosti ravnopravni muslima-nima u oblasti imovinskog i obli-

gacionog prava. Zimije su sticalepravo na odre|enu crkveno-sudskuautonomiju. Razli~ite verske zajed-nice zimija {irom Osmanskog car-stva zadràle su pravo da, prekosvoje crkvene organizacije i sve{te-

37 Sultanski berat, kraj 17. veka



ni~ke hijerarhije, zavr{avaju poslove iz oblasti verskog prava.U to doba versko pravo je u potpunosti obuhvatalo porodi~no, adelimi~no i nasledno i testamentarno pravo. U okviru sop-stvene verske zajednice, uz pomo} crkvenog suda ili drugih lo-kalnih autoriteta, nemuslimani su, najjednostavnije re~eno,

mogli da se dogovaraju o re{avawu svih onih problema koji seni na koji na~in nisu doticali interesa dràve i muslimanskezajednice. Ukoliko se ono {to je zimija ~inio na bilo koji na-~in, ~ak i posredno, ticalo makar i jednog muslimana, takav~in je po pravilu morao da odobri predstavnik osmanskih vla-sti. Nemuslimanske grupe su mogle da biraju sve{tenu hije-rarhiju u okviru svoje verske zajednice, ali je taj izbor moraobiti potvr|en na Porti. U ve}ini hri{}anskih verskih zajed-

nica patrijarsi i episkopi (mitropoliti) dobijali su berate(carske zapovesti o naimenovawu) u kojima su jasno bila na-zna~ena wihova prava, povlastice, ali i obaveze. Versko-sud-ska autonomija odre|ene zajednice je na taj na~in bila podstrogom kontrolom dràve.

Privatni ìvot hri{}ana u Osmanskom carstvu odre-|ivali su, ili doticali, mnogi {erijatski i kanunski propisi.Svakako, svi ne mogu biti predmet jednog poglavqa. Ovom pri-likom bi}e nagla{ene i obra|ene one teme koje se ~ine najva`ni-

jim. One predstavqaju samo jednu, mada veoma bitnu, stranu pri-~e o ukupnom pravnom statusu nemuslimana u osmanskoj dràvi.

@ivot, sloboda i imovina

Prihvatawem podani{tva osmanske dràve, drugim re-

~ima, prihvatawem statusa zimije, osiguravali su se ìvot, li~-na sloboda i imovina. [erijatom su precizno odre|eni usloviratovawa sa „neverni~kim“ dràvama. Rat (teorijski opravdankao xihad) podrazumevao je robqewe, pqa~ku, uni{tavawe hra-mova i svih drugih simbola koji bi na bilo koji na~in mogli davre|aju ose}awa muslimana. Prema {erijatu, tokom rata nije bi-lo dozvoqeno namerno ubijawe èna i dece, ukoliko se ne bore.Posle poraza, kao deo ratnog plena, svi mu{karci, ène i deca

smatrani su zarobqenicima, tj. robovima. U tu grupu nisu spada- 38



li stari, iznemogli, invalidi i monasi. [erijat daje pravo vla-daru da pobije odrasle mu{ke zarobqenike, zadrì ih u statusurobova, ili da im, kao i wihovim porodicama, daruje slobodu, uzvra}awe imovine. Po zavr{etku ratnih dejstava i pripajawuosvojene teritorije bilo je uobi~ajeno da se sloboda daruje ako

ìteqi, prema {erijatskim odredbama, prethodno zatraè aman(milost, po{tedu). Izbor je tada bio ograni~en na dve mogu}no-sti: prihvatiti status zimije sa svim {to on nosi, ili primitiislamsku veru i postati muslimanski podanik.

Teritorija pod vla{}u muslimanske dràve, koju supotom osvojili neprijateqi, po {erijatu je ponovo postajala„podru~je rata“, tj. neprijateqska teritorija. Takav statusuìvala je teritorija koju su Habzburgovci trenutno zauzeli

od Osmanlija tokom Velikog be~kog rata (1683 – 1699), kao ioblast uè Srbije, pod vla{}u Habzurgovaca od 1718. do1739. godine. Ukidawem vaèwa {erijata na tom prostorustanovni{tvo je gubilostatus zimija. Kazna zapobunu protiv dràve jesmrt. I onaj deo ìvqakoji se nije pridruìoneprijateqskoj vojsci po-stajao je legalan ratniciq. Pa ipak, po ponov-nom uspostavqawu osman-ske vlasti, od pona{awastanovni{tva tokom ratanajvi{e je zavisilo na ko-

ji }e mu na~in opet bitipodarena milost (aman) i

status zimija.5 Darivaweamana i prava na za{titupo zavr{etku velikih ra-

39

5 A. Foti}, „Institucija amana i primawe podani{tva u Osman-skom carstvu: primer sremskih manastira 1693 – 1696“, I^ LII (2005), u {tam-pi. O xihadu i amanu prema {erijatu, v. R. Peters, Islam and Colonialism. The Doctrine of Jihad in Modern History, The Hague – Paris – New York: Mouton Publis-

hers 1979, 9–37 Špoglavqe: “The Classical Doctrine of Jihad”¹.

Osmanski kowanici, akvarel,16. vek



tova dugo je ostajalo u oblasti teorije jer je na terenu vladalaodmazda i neka`wavana samovoqa radikalnih predstavnikalokalnog muslimanskog naroda i wegovih predvodnika.

Ropstvo

Status zimije, nemuslimanskog podanika, nespojiv jesa {erijatski jasno odre|enim statusom roba. Kategorija rop-stva u kome je rob pravno smatran za vrstu pokretne imovine„koja moè da govori“ i te kako je postojala u Osmanskom car-stvu, kao i u svim drugim dràvama toga doba, islamskim ihri{}anskim. Zimija, kao i svaki slobodan podanik musli-

man, nije smeo da bude pretvoren u roba ni pod kakvim izgovo-rom. [erijat priznaje samo jednu vrstu robova: robove ro|eneod robova i ratne zarobqenike. Prihvatawe darovanog statusazimije po prestanku ratnih dejstava podrazumevalo je presta-nak robqewa i pqa~ke takvog stanovni{tva.

Oslobo|ewe roba koji je postao musliman smatralo sebogougodnim delom i veoma ~esto je registrovano kod kadija.Primawe islama nije bezrezervno vodilo u oslobo|ewe roba,

ali je bilo gotovo neophodan preduslov.Nemusliman nikako nije smeo da poseduje roba musli-mana. Me|utim, nije postojala izri~ita {erijatska preprekada zimija drì roba nemuslimana, i to je pravo {iroko upra-`wavano. Muslimansko javno mwewe je ~esto osporavalo topravo zimija, pa su sultani povremeno zabrawivali hri{}ani-ma i Jevrejima da poseduju robove i trguju wima. Ipak, takvezabrane gotovo da nisu imale efekta. Dvostruka politika vla-sti prema tom pitawu postaje o~ita onog trenutka kada se uvo-|ewem poreza posredno priznaje to pravo.6

U ime hri{}anskog milosr|a, sarajevski Srbi su vi-{e puta pojedina~no, ali i u ime crkvene op{tine, otkupqiva-li robqe i osloba|ali ga. Ima i primera da su ga kupovali zasvoj ra~un: sve{tenik Bogi} je 1717. kupio „jedno rop~e“, a

40

6 R. Brunschvig, “‘Abd”, EI ; A. Fisher, “Chattel Slavery in the Ottoman

Empire”, Slavery and Abolition I/1 (1980) 25–41.



1732. godine haxi Jovan Arnautovi}, ugledni trgovac, posedo-vao je robiwu Stoju.7

Rob je istovremeno smatran i za qudsko bi}e, koje je uduhovnom smislu imalo jednak status kao i slobodan ~ovek.U`ivao je pravo „humanog“ tretmana, veroispovedawa, zakoni-

tog braka uz saglasnog gospodara, ograni~enog posedovawa imo-vine, trgovine, i jo{ neka prava. U arhivu pravoslavne crkve uSarajevu i sixilima (protokolima) sarajevskih kadija sa~uva-ne su vesti o redovnom dolasku u crkvu, dr`awu posta i pri-~e{}ivawu „robiwa iz turskih mahala“. Ima podataka da surobovi, svakako od imovine zara|ene u tom statusu, darovaliili zave{tavali i vredne stvari. Re~it je primer robiwe ba-ba Marije, koja je 1708. godine sarajevskoj crkvi poklonila

srebrno kandilo.8

Naravno, pona{awe roba je, ipak, u najve}ojmeri zavisilo od dobre voqe gospodara, jer je on mogao i da sene povinuje {erijatskim preporukama.

Iz kategorije klasi~nog ropstva razvila se kategorija tzv. „vojni~kog ropstva“, karakteristi~na za dru{tvene si-steme Bliskog i Sredweg istoka. Osmanska dinastija je tutradiciju razvila i usavr{ila, izgradiv{i kategoriju „sulta-novog kula“, tj. „carskog roba“, „carskog sluge“. Stvoren je je-dan potpuno originalan sveobuhvatan vojno-upravni sistem,nazvan kapu-kulu sistem. Me|u „carskim robovima“ bilo jeonih koji su, pravno gledano, bili robovi u klasi~nom smislu,ali i onih koji su dev{irmom (dankom u krvi) stizali nadvor, ili jednostavno regrutovani u redove jani~ara. Pravnistatus takvog pojedinca u praksi uglavnom nije bio bitan.Status „sultanskog kula“ brisao je sve razlike. Sultanov kul

je mogao postati dostojanstvenik najvi{eg ranga, postati sul-tanov zet i posedovati na hiqade „pravih“ robova.9

Iako su u Osmanskom carstvu postojale dve kategorije ropstva, one ne predstavqaju dva potpuno odvojena sistema.

41

7 Skari}, „Srpski pravoslavni narod“, 81.8 Isto, 14, 81.9 H. İnalcık , “Ghulām. IV.– Ottoman Empire”, EI ; isti, Osmansko Car-

stvo. Klasi~no doba 1300 – 1600, SKZ, Beograd 1974, 109 – 125; C. Imber, The Otto-man Empire, 1300–1650. The Structure of Power , Palgrave Macmillan, Basingstoke –

New York 2002, 128–142.



Te dve kategorije povezivala je {e-rijatska teorija, koja nije pravilarazliku, a odvajala je praksa, ka-rakteristi~an dràvni i dru{tve-ni poredak zasnovan na po{tovawu

sultanske voqe i racionalnom tu-ma~ewu dràvnih i dinasti~kihinteresa.

Dev{irma (sakupqawe, sa-birawe, odabirawe), na Balkanupoznata kao „danak u krvi“, klasi-~an je primer drasti~nog, svesnog,vi{estrukog kr{ewa {erijata zbog

takvih interesa. Po sultanskoj vo-qi, nemuslimanski podanici u sta-tusu zimija svo|eni su u status ro-ba, iako carskog, {to je ukqu~ivaloredovnu platu i sve mogu}e privi-legije. [erijat, tako|e, ne poznajeda`bine u qudstvu, kako je dev{irma tretirana, niti dopu{tanasilnu islamizaciju, a to su sve ~inovi koji su pratili ovajdinasti~ki obi~aj. Osmanska ulema je izbegavala da postavipitawe zakonitosti dev{irme, ne usu|uju}i se da kr{i sul-tansku voqu i ugroàva dràvni interes ({to je ponekad na-vo|eno kao jedan od pravni~kih izgovora).10

Stale{ka pripadnost

[erijat ne poznaje podelu na dru{tvene staleè.

Time se bavilo svetovno zakonodavstvo, u skladu sa dràvnimpotrebama. Mehmed Osvaja~ (1451 – 1481) je kanunnamom odre-dio ko, kada i kako sti~e status askera (vojni stale`), a kopripada raji (podanicima koji pla}aju da`bine, bez obzira na

42

10 V. Ménage, “Devshirme”, EI ; isti, “Sidelights on the Devshirme fromIdr ī s and Sa‘dudd ī n”, BSOAS XVIII, 1 (1956) 181–183; isti, “Some Notes on the Devshirme”, BSOAS XXIX, 1 (1966) 64–78; A. Matkovski, „Prilog pitanju dev{ir-

me“, POF XIV–XV/1964–65 (1969) 273–309.

Dev{irma, osmanskaminijatura, 16. vek



veroispovest). Na isti na~in odre|ene su vrste i visine da-`bina. Prelazak iz rajinskog u vojni~ki stale` bio je teorij-ski zabrawen, ali ga je sama vlast povremeno dopu{tala, uskladu s vojnim potrebama. Bilo je grupa ~iji je status bio nasamoj granici pripadawa jednom ili drugom staleù. Takav je

slu~aj bio, s jedne strane, sa tzv. „opro{tenom rajom“, rajomoslobo|enom pla}awa raznih vrsta da`bina u zavisnosti odvrste slu`be koju su obavqali u korist dràve (vojni~ke, po-mo}ne vojni~ke, policijske i sl.), a s druge strane, sa onimakoji su takve sli~ne slu`be obavqali u statusu askera, ali nekao spahije nego kao uìvaoci slobodnih ba{tina (vojnuci,muselemi, martolosi itd.). Hri{}ani spahije, svojstveni 14. i15. veku, nestali su tokom prve polovine 16. veka, {to je naj-

ve}im delom bilo posledica poja~ane islamizacije osmanskihinstitucija u to doba. Nemuslimani su i daqe kori{}eni uokviru vojnog sistema Carstva, ali im se, osim pojedinim iz-uzecima, odre|enim knezovima, nije davao status askera. U

43

E. Dodvel, Stare{ina sela Hriso (kod Delfa) prire|uje ve~eru,akvarel, 1805. godine. Izuzetno slikovit primer

uticaja osmanskih obi~aja.



okviru rajinskog statusa, nemusliman je imao mogu}nosti da seistakne i obogati kao zanatlija i trgovac, re|e i kao zakupac pojedinih poreza. Da bi se uspeo na druge dru{tvene funkci-

je, morao bi da pre|e u status askera, a to je posle prvih dece-nija 16. veka bilo gotovo nemogu}e.11

Jezik i pismo

Zimijama nije zabrawivano da govore svojim jezikom ida koriste svoje pismo. [tavi{e, moglo bi se re}i da su namnoge na~ine ohrabrivani da sa~uvaju svoju tradiciju, kako bise razlikovali od muslimana. Hri{}ani i Jevreji su imali

pravo da govore svojim jezikom na osmanskom sudu, da podnosedokumente pisane na svom jeziku kao legalne sudske dokaze,~ak i u sporovima s muslimanima. Dr`ava je pritom obezbe|i-vala stalnog sudskog tuma~a.12 Uz to, oni su mogli da {tampajusvoje kwige i trguju wima, za razliku od muslimana kojima jetaj tehni~ki izum bio nedvosmisleno zabrawen kao „nekorisnanovotarija“.

U skladu sa {erijatskom potrebom nagla{avawa raz-like izme|u muslimanskih i nemuslimanskih podanika, strogo

je zabrawivano, uglavnom novim muslimanima, lokalnom sta-novni{tvu koje je pre{lo u muslimansku veru, da se i daqe ko-risti materwim jezikom i da upra`wava stare obi~aje, pogoto-vo one koji su bili vezani za hri{}ansku veru (odlazak ucrkvu, kr{tavawe, po{tovawe relikvija itd.). Ciq je bio da

44

11 C. E. Bosworth, “Ra‘iyya, 1. In the medieval Islamic world”, EI ; S. Fa-

roqhi, “Ra‘iyya, 2. In the Ottoman empire”, EI ; ista, “Politics and socio-economicchange in the Ottoman Empire of the later sixteenth century”, Süleyman the Magnifi-cent and His Age. The Ottoman Empire in the Early Modern World , eds. M. Kunt andCh. Woodhead, Longman, London and New York 1995, 91–113; İ. M. Kunt, “Tran-sformation of Zimmi into Askeri”, Christians and Jews in the Ottoman Empire, I,55–68.

12 Arhiv manastira Hilandara, Turcica, 1/10, 1/35b, 1/53, 1/73, 111a,12/10/8, 12/27/2, itd.; K. Çiçek, “Interpreters of the Court in the Ottoman Empire asSeen from the Sharia Court Records of Cyprus”, Islamic Law and Society 9, 1 (2001)1–15; A. Foti}, „Ugovori na ’drugim’ jezicima i osmanski {erijatski sud

(XVI – XVIII vek)“, Balcanica XXXII–XXXIII/2001 – 2002 (2003) 175 – 182.



se novi muslimani potpuno izdvoje iz negda{weg korpusa i{to vi{e udaqe od srodnika hri{}anske vere.13

Sloboda ispovedawa „la`ne vere“

U Osmanskom carstvu, poput drugih prethodnihislamskih i savremenih hri{}anskih dràva, nije bilo mestaza bezbo`nike i mnogobo{ce. Prema {erijatu, oni nisu moglidobiti status zimije, {to zna~i da su morali da prime islamili da budu „predati sabqi“. Status zimije bio je uslovqenpripadno{}u priznatoj verskoj zajednici. [erijata se nisuticali razlike i raskoli u u~ewima, niti me|usobne osude i

nepriznavawa izme|u mnogih hri{}anskih zajednica. Ukolikosu pripadnici bilo koje hri{}anske zajednice ili sekte svojeu~ewe zasnivali na jevan|equ, wihov status zimije u islam-skoj dràvi nije bio sporan.

Hri{}anska vera, iako priznata, ukoliko se pomene,u osmanskim dokumentima se obeleàvala kao „la`na vera“ili „bezvredni Šverski¹ obi~aji“, a hri{}ani su nazivani„nevernicima“ (|aurima). Takvi izrazi su upotrebqavani is-kqu~ivo da bi se uspostavio jasan odnos izme|u podre|ene ivladaju}e religije. Oni su bili obavezni formalni deo kance-larijske i verske terminologije. Shvatani su kao neizbe`nefraze i nisu diskriminisale zimiju u moralnom smislu.

Kada je re~ o li~nom odnosu prema Bogu, sa stanovi{tamorala se nije pravila razlika. Pobo`nost pojedinca, kojoj godpriznatoj veri da je pripadao, smatrana je jednom od najve}ihvrlina. [ejh ul-islam Ebusuud je sredinom 16. veka u vi{eprilika jasno predo~io stav {erijata prema onima koji nisu do-

bri vernici. Na pitawe da li (na sudu) sme da se prihvati sve-do~ewe hri{}anina koji ne ide u crkvu, a odnosi se na onoga koide u crkvu, odgovorio je negativno bez ikakve ograde. Jednako jemislio i o muslimanima: izdao je fetvu (pravno mi{qewe, od-luka) prema kojoj svedo~ewe muslimana, ~ija su nepobo`nost i

45

13 S. Dimitrov, „Skritoto hristiænstvo i islæmizacionnite pro-cesi v osmanskata dþràva“, IP 3 (1987) 18 – 33; O. Zirojevi}, Islamizacija na ju-

`noslovenskom prostoru. Dvoverje, Beograd 2003.



gre{no pona{awe dobro poznati, ne sme da se prihvati (na su-du), iako se odnosi na zimiju. Poboàn i kulturan ~ovek, kakav

je bio sarajevski imam i pisar Mula Mustafa Ba{eskija, uvek je imao razumevawa za ~estite pripadnike drugih verskih zajed-nica, osu|uju}i nemoralne pojedince koje god vere bili. Popi-

suju}i u svom ~uvenom letopisu Sarajlije umrle 1776/77. godi-ne, naveo je, ne usteù}i se epiteta, i „pobo`nog hri{}anina,starca, popu, sofiju (mistici okrenut u~en ~ovek).14

Iako ra{irena me|u ~asnim muslimanima, pravna tu-ma~ewa poput Ebusuudovog nekad jesu a nekad nisu mogla bitiprimewena u praksi. To je zavisilo od snage dràve da se su-protstavi razuzdanim gomilama, pre svega gradskom polusvetu,u ekonomski i politi~ki te{kom 18. veku.

Promena vere

Status zimije podrazumeva slobodu veroispovesti.Prema tuma~ewu hanefitske {erijatske {kole, promena verepojedinca ili grupa unutar korpusa nemuslimanskog stanovni-{tva, stvar je wihovog slobodnog izbora. Prihvatawe islama

je, naravno, vi{e nego poèqno. Tako se zimija, koji je dotleìveo u „mraku i neverni{tvu“, izvodi na „pravedni Bo`jiput“ i „upoznaje boànsku islamsku istinu“. Tome treba te-ìti, za to treba stalno stvarati uslove, razgovorima i ube-|ivawem, bez fizi~ke prisile. „U vjeru nije dozvoqeno silomnagoniti“, kaè Kuran. „Nijednog zimiju, ako nije saglasan,niko ne sme da na~ini muslimanom“, glasila je jedna od odred-bi iz patrijarhovog ili mitropolitskog berata.15

46

14 M. E. Düzdağ, Ş eyhülislâm Ebussuûd Efendi Fetvalar ı İşı ğ ında 16. Asır Türk Hayat ı, İstanbul 19832, 98; Mula Mustafa [evki Ba{eskija, Ljetopis(1746–1804), prevod s turskog, uvod i komentar M. Mujezinovi}, „Veselin Masle-{a“, Sarajevo 19872, 147.

15 Kur’an. S prevodom, preveo B. Korkut, Sarajevo 19875, sura II, ajet256; Srpska crkveno umetni~ka i nau~na zbirka, Sent Andreja, Berat beograd-sko-sremskog mitropolita Dionisija iz 1784. godine (daqe: berat mitropoli-ta Dionisija); {ejh S. ef. Kemura i V. ]orovi}, „Prilozi za historiju pravo-slavne crkve u Bosni i Hercegovini u XVIII. i XIX. stoqe}u“, GZM XXIV

(1912) 418 – 426 Šberat sarajevskog mitropolita Pajsija iz 1780¹.



Da bi neko bio smatran muslimanom morali su se is-puniti odre|eni uslovi. Hri{}anin je pre{ao u islam onogtrenutka kada je izgovorio {ehadu – svedo~anstvo vere: „Nemadrugog boga osim Alaha, Muhamed je Bo`ji poslanik“. Uradioon to {ale}i se, u pijanstvu ili u kakvom drugom neprisebnom

stawu, za pravnike nije bilo razlike – prihvatio je islam.Ono {to je bilo neophodno jeste da taj ~in posvedo~e bar dvo-

jica muslimana. Izvori potvr|uju da je bilo dosta podmetawai la`nog svedo~ewa, iz najrazli~itijih qudskih razloga. Kat-kad ni {ehada nije bila potrebna. Bilo je dovoqno da pojedi-nac ka`e da je „postao musliman“, da pohvalno govori o islam-skoj veri, makar i s ne~ijim rukama oko vrata, pa i da jeosune}en, na prevaru ili silom.16 Ukoliko izgovori ono {to

se smatralo dovoqnim, sâm na~in na koji se do toga do{lo, mi-lom, silom ili na prevaru, nije vi{e bio bitan. Te se re~inisu mogle povu}i. Tu se krije pravna kontradikcija. S jednestrane, stoji nedvosmislena kuranska poruka da se nemuslima-ni ne smeju silom nagoniti u islam, a, s druge strane, pravnoograni~ewe da niko ne mo`e odbaciti islam po{to je izgovo-rio odre|ene fraze, makar to bilo pod o~iglednom pretwomsile ili svima jasnom prevarom.

Posebno su bili razra|eni pravni okviri za malo-letnike. Deca ro|ena u me{ovitom braku i ona ~ija se obudo-vela majka docnije uda za muslimana, morala su da prime islambespogovorno, bez obzira na starost. Kada postane musliman,otac je imao pravo da primora dete na isti ~in silom, sve dofizi~kog punoletstva, a to zna~i do napuwenih 12 godina(granica se pomerala ako se tada ne pojave fizi~ki znaci pro-mena na telu, najkasnije do 17. godine). Deca do napuwenih se-dam godina sledila su roditeqe u wihovoj hri{}anskoj ili je-

vrejskoj veri. Mentalni pravni kapacitet deteta nije morao dase podudara sa fizi~kim sazrevawem. Izraz samostalne voqeza promenom vere dece starije od 7 godina uglavnom je biopravno prihvatqiv. Po{to objektivni kriterijumi nisu bili

47

16 Fattal, n. d., 163 – 174; Düzdağ, n. d., 89 – 91; Osmanski izvori za islæ- mizacionnite procesi na Balkanite ( XVI – XIX v.), prevod na dokumentite:A. Velkov, E. Radu{ev, E. Silænova, M. Kalicin, N. Robev, S. Ivanova, pod re-

dakciæta na: M. Kalicin, A. Velkov, E. Radu{ev, BAN, Sofiæ 1990, 294 – 301.



precizno ustanovqeni, kadija i druga stru~na lica utvr|ivalisu da li je dete dostiglo potrebni intelektualni nivo.17

Kada dete ostane bez oba roditeqa, moglo je da se pre-vede u islamsku veru, a dràva mu je odre|ivala muslimanskestarateqe. Slede}i hanefitsku {kolu {erijata, Osmanlije su

ostavqale mogu}nost da siro~e ostane u svojoj veri, pod uslovomda se sudski odrede hri{}anski starateqi. Posle smrti Mihai-la, prethodnog starateqa maloletne dece zimije Milete, {eri-

jatski sud u Mostaru je marta 1633. postavio zimiju Toma{a da„obavqa starateqsku du`nost“ i da „~uva imovinu spomenutihmaloletnika“ sve do wihovog punoletstva. Nagla{eno je da je po-menuti zimija Toma{ „dostojan i da zasluùje“ to imenovawe.18

Katkad je primawe islama bilo jedini na~in da se iz-

begne smrtna kazna. Takva kazna je bila propisana za zimijekoji otvoreno i te{ko uvrede islamsku veru i proroka Muhame-da. I ovaj vid pritiska i la`nih optu`bi {iroko je primewi-van. Posebno je naveden me|u ostalim vrstama uznemiravawa izuluma u molbama za izdavawe fermana koji bi trebalo da za-{titi hilandarske monahe tokom prikupqawa priloga za mana-stir {irom evropskog dela Osmanskog carstva: „Podme}u namneke stvari, onda jedni svedo~e a drugi potvr|uju ugled predlo-ènih svedoka, pa nas optuùju govore}i: ’Vre|ate na{u veru iobraz’.“ Pojedinci ~vrste vere, suo~eni s takvim optu`bama,ra|e su izabirali smrt nego da napuste svoju veru. Poput sv.\or|a Kratovca, oni su bili progla{eni za „nove mu~enike“.19

Wihovi kultovi su se iznena|uju}e brzo pro{irili ~itavimpravoslavnim Balkanom. Neomartirska ìtija i wihovo ~estoprikazivawe na freskama ~inili su deo brige crkvene hijerar-hije da pastvu ohrabri u istrajavawu na hri{}anskim vredno-stima, da je zbije i o~vrsne jasnom opomenom o posledicama me-

{awa s muslimanima.

48

17 E. Ginio, “Childhood, mental capacity and conversion to Islam in theOttoman State”, Byzantine and Modern Greek Studies 25 (2001) 90–119.

18 Sidìl mostarskog kadije 1632–1634, prevod sa staroturskog, uvod i bilje{ke M. A. Muji}, IKRP Prva knjièvna komuna, Mostar 1987, 108.

19 A. Foti}, „Najpoznatiji hilandarski ferman“, HZ 10 (1998)303 – 305; D. Bogdanovi}, „@itije \or|a Kratovca od popa Peje“, LMS 422,

1 – 2 (jul – avgust 1978) 264 – 273.



Prihvatawe islama je bio najva`niji, mada ne i neop-hodan preduslov za oslobo|ewe roba.

Promena vere nije bila dozvoqena samo u jednompravcu – islam se nije smeo odbaciti. Za odricawe od „pravevere“ mu{karci su ka`wavani smr}u, osim ako su to u~inili

pod prisilom u zarobqeni{tvu. Oni koji su na prevaru ilisilom navedeni da izreknu {ehadu, pa se potom odrekli isla-ma, dospevali su na sud gde su dobijali mogu}nost da u krat-kom roku promene mi{qewe. Istrajnost onih koji ni tada ni-su hteli da se odreknu hri{}anstva, mogla je biti nagra|enauvr{tavawem u korpus pravoslavnih neomartira (sv. NikolajNovi, Sofijski).20

Postupak je bio druga~iji kada su u pitawu ène apo-

state i nepunoletna deca. Hap{eni su i zatvarani bez vremen-skog ograni~ewa, sve dok se ne vrate u „pravu veru“. Vlasti suimale prava da narede batine svaka tri dana ne bi li se pospe-{ilo ènino „osve{}ivawe“. Ako bi umrla u me|uvremenu, uperiodu kada pravno gledano nije pripadala nijednoj verskojzajedici, po fetvi {ejh ul-islama Abdurahima (1714 – 1716),trebalo je da bude „ba~ena u neku jamu poput psa“, jer nije sme-la da bude sahrawena ni po muslimanskom ni po hri{}anskomobi~aju.21

Gotovo svako preveravawe registrovano je na sudu, izvi{e razloga. Novi preverenik je ~a{}avan odre|enom, neprevelikom, sumom novca kako bi kupio muslimansku ode}u, anekada je tu ode}u i dobijao. Molbu sultanu da ga, „prema sta-rom obi~aju“, nagradi novom ode}om, preverenik je neretko do-puwavao traèwem da bude primqen u neku od jani~arskih je-dinica, ili kakvu drugu carsku slu`bu sa stalnom platom.Time je ~esto otkrivao i motiv mewawa vere.22

Dev{irma (danak u krvi) predstavqa nedvosmislenprimer nasilne islamizacije (izuzimaju}i slu~ajeve kada suroditeqi èleli da predaju dete). To je bio jedini primer me-

49

20 R. Gradeva, “Apostasy in Rumeli in the Middle of the Sixtenth Cen-tury”, Arab Historical Review for Ottoman Studies 22 (2000) 29–73.

21 Düzdağ, n. d., 90; Osmanski izvori za islæmizacionnite procesi,293 – 295, 301.

22

Osmanski izvori za islæmizacionnite procesi, 101 – 211.



{awa dràve u promenu vere. Ipak, promena vere tu nije pred-stavqala sr` cele ideje. Primawe islama je bilo posledica,neophodan korak u ostvarivawu glavne zamisli – stvarawu oda-nog „sultanskog kula“. Sultanskim kanunom je ova mera ozako-wena, bez obzira na to {to je bila u suprotnosti sa {erijatom.

Razmatrawe prisile prilikom islamizacije, pod kojom se podrazumeva i danak u krvi, ne obja{wava wenu masov-nost na pojedinim podru~jima Balkana. U ukupnom broju preve-renih, ako se izuzme danak u krvi, slu~ajevi prisile su bilimawe ili vi{e marginalni, kao i slu~ajevi kada je primaweislama proizlazilo iz iskrenog, autenti~nog usvajawa islam-ske dogme. Najva`niji podsticaj je svakako bila mogu}nostuspona na socijalnoj lestvici, bilo preko obezbe|ivawa polo-

àja u vojni~kom staleù ili u okviru zanatsko-trgova~kogsloja raje u gradskom dru{tvu. Islamizaciju su olak{avali islabost crkvene organizacije na odre|enim podru~jima i mo-gu}nost docnijeg oslobo|ewa ratnih zarobqenika. Kqu~niproblem ipak ostaje otvoren: kako objasniti masovnu islamiza-ciju seoskih planinskih podru~ja Bosne, gde nije bilo jasnekoristi od tog ~ina. (Slabost crkve je mo`da vi{e vodila uprihvatawe drugih oblika hri{}anstva nego u vladaju}iislam.) Jedan od odgovora koji je u nauci ponu|en jeste golaglad, proizvodwa ispod egzistencijalnog minimuma uz visokooporezivawe radi namirewa prevelikog broja sitnih spahijapotrebnih na granici Carstva.23

Vlast i smrtni slu~aj

Smrtni slu~aj je neizostavno morao da se prijavi vla-

stima. Lokalna nemuslimanska zajednica je mogla biti ka`we-na visokom globom ukoliko to ne u~ini, i to iz dva glavnarazloga, oba bitna za dràvne prihode. Trebalo je da se utvr-di da li je smrt bila prirodna i ko nasle|uje pokojnikovu

50

23 Up. A. @elæzkova, Razprostranenie na islæma v zapadnobalkanski-te zemi pod osmanska vlast XV – XVIII vek, Sofiæ 1990; N. Moa~anin, „Islamizaci- ja selja{tva u Bosni od 15. do 17. stolje}a: demistifikacija“, Zbornik Mirjane Gross. U

povodu 75. ro|endana, Zagreb 1999, 53–63.



imovinu. êsto je formirana komisija da izvr{i uvi|aj koji jepodrazumevao lekarski pregled i saslu{avawe svedoka. Ako jesmrt bila nasilna, pri naplati krvnine dràva je uzimalasvoj deo – desetak. Imovina lica umrlih bez naslednika odla-zila je pravo u Bejt ul-mal (dràvnu blagajnu). Ukop je mogao

da se obavi tek po{to bi slu`benik Bejt ul-mala izdao poseb-nu dozvolu.24

Sve{tenici su tako|e bili obavezni da se pojave, ot-poju podu{je i prime nadoknade za ~etrdesetodnevni pomen idruge slu`be, ukoliko je pokojnik izrazio takvu èqu. Tadase utvr|ivalo da li je neki deo imovine zave{tan crkvi. Naosnovu svojih berata mitropoliti i episkopi su imali pravona taksu za opelo (podu{je) i liturgije, i ta taksa se, ako je

trebalo, uz kadijinu pomo} uzimala od naslednika. Taksa jeulazila u ukupne mitropolitove prihode iz kojih je ispla}i-vana redovna godi{wa obaveza dràvnoj blagajni.

Neupadqivost sahrane

S druge strane, mitropolit i sve{tenik imali su pra-vo da odbiju u~estvovawe u sahrani ako je preminulo lice biloodlu~eno od crkve. U beratima je naro~ito nagla{eno da se toodnosi na one koji su ven~ani protivno svom verozakonu.25

Sâm ~in sahrane ni~im nije smeo da uznemirava okol-ne muslimane, a to zna~i da se o~ekivalo da bude tih i neupa-dqiv. Pogrebnoj povorci nije bilo dozvoqeno da pro|e glav-nim ulicama, pored xamija i drugih muslimanskih svetihmesta, niti sa jasno istaknutim simbolom – krstom. Kre{ev-ski frawevci su 1780. godine morali da plate visoku kaznu

zbog la`ne optu`be da su nosili „kriè ... prid mrcim po va-ro{i isprid me{}eme Šsudnice¹, {to vjera Muhamedova ne mo-re podnijet“. Narodni i crkveni obi~aji ipak nisu bili pre-vi{e potisnuti ni u prete`no muslimanskim sredinama.Borave}i u Sarajevu 1658. godine, Francuz Pule je zabele-

51

24 B. Lewis, “Bayt al-Mal. II. History”, EI ; Cohen, n. d., 59 – 62; Skari},„Srpski pravoslavni narod“, 77.

25

Berat mitropolita Dionisija; Kemura i ]orovi}, n. d., 418 – 426.



ìo da „grko-isto~ni sprovode mrtvaca uz svirku }emaneta“, ada Jevreji „pridodaju tome i igru...“.26

Mesto i izgled grobqa tako|e su morali da budu neu-padqivi. Postoji jo{ jedna {erijatska odredba – da se nemu-slimanska grobqa ne smeju nalaziti pored muslimanskih. Pule

je zapazio da je u Sarajevu „hri{}ansko grobqe odeqeno od je-vrejskog, kao i od turskog“. U starim gradovima gdegde se iodràlo grobqe na starim mestima, blizu sredi{ta. U takvimslu~ajevima trebalo je da bude ogra|eno kako simbol krsta nebi upadao u o~i. Prolaze}i kroz Beograd 1681. godine, mle-ta~ki putopisac Beneti je u svom kratkom osvrtu na{ao pro-stora da istakne kako „hri{}ani i Jevreji uìvaju privilegi-

ju da mogu mrtve sahrawivati u gradu na poqima odre|enim za

takvu potrebu“.27

Stanovawe – vizuelna dominacija islama

Gradovi i ve}a naseqa u Osmanskom carstvu sastojalisu se od mahala, ~etvrti. Mahale su se osnivale, mewale, {i-rile i delile ~esto bez nekog sistematskog plana, u okvirukatkad vrlo ograni~enih mogu}nosti samog prostora. Naj~e{}esu nosile ime po xamiji, najupe~atqivijoj gra|evini u okoli-ni. Osmanski popisni defteri sugeri{u postojawe musliman-skih i hri{}anskih mahala, pa i jevrejskih, gde ih je bilo, ve}prema imenima koje su mahale nosile. Ipak, izuzev na~elno,takva podela gotovo da uop{te nije bila regulisana zakonom.

U okviru jedne mahale, bez naro~itih prepreka, uspo-stavqale su se i odre|ene mawe celine, relativno zatvorenogtipa. Takve osobene celine ~inila su jevrejska grupna stani-

{ta u raznim balkanskim naseqima, koja populaciono i pro-storom nisu uspela da prerastu u mahale, ili kolonije dubro-

52

26 Fra M. Bogdanovi}, Ljetopis Kre{evskog samostana (1765–1817). Iz-vje{taj o pohodu Bosanskog vikarijata 1768, „Veselin Masle{a“, Sarajevo 1984, 170;V. Jelavi}, „Doìvqaji Francuza Poullet-a na putu kroz Dubrovnik i Bosnu(godine 1658.)“, GZM 20 (1908) 58.

27 Jelavi}, n. d., 57; G. Stanojevi}, „Dva opisa Beograda iz 1681. go-

dine“, IG 1 – 2 (1975) 138 – 139.



va~kih trgovaca u svim ve}im gradovima na Balkanu (primer Latinske ~ar{ije dubrova~kih trgovaca u muslimanskoj maha-li Ferhat-pa{ine xamije u Beogradu).

U Osmanskom carstvu nije bilo geta u onom smislutog pojma koji je bio karakteristi~an za Zapadnu Evropu.Osmanlije su sledile mi{qewe hanefitskog autoriteta Abu

Jusufa da zimije smeju da ìve u svim gradovima i u svim mu-slimanskim mahalama, ~ak i da drè svoje du}ane, da budu ~la-novi me{ovitih zanatskih esnafa, da se bave trgovinom. Uslov

je bio da ni na koji na~in ne ometaju ìvot muslimana, a tozna~i da ne otvaraju kr~me i ne trguju muslimanima zabrawe-nom robom. Te zabrane su vaìle za muslimanske i me{ovitemahale, ali ne i za one u potpunosti hri{}anske ili jevrejske.

Zimijama se ipak nije dozvoqavalo da zauzmu kqu~ne

gradske vojno strate{ke i ekonomske prostore, sredi{te nase-qa i najlep{a mesta. Gradska naseqa su bila upori{ta osman-ske vlasti, i to je moralo da bude o~igledno svakom podaniku.U svakom trenutku je moralo biti jasno da su muslimani biliti koji su vladali prostorom. Upravo iz tih razloga de{avalose da sultan svojim naredbama spre~ava nastawivawe zimija uonim gradskim podru~jima gde bi se to moglo tuma~iti kao ne-girawe nadmo}i islama. To je smisao sultanskih fermana iz

1581. godine kojima se zabrawuje hri{}anima da ìve u okoli-53

Zemun 1608. godine, savremeni crte`



ni ~uvenog islamskog svetili{ta, xamije proroka Ejuba Ensa-rije kod Istanbula, ili da kupuju letwikovce od muslimanana obali Bosfora. Ako ostavimo po strani Istanbul, presto-nicu po mnogo ~emu specifi~nu, postoje i druge sultanske za-brane, op{teg karaktera, poput onih o prodaji hri{}anima ku-

}a i placeva u okolini xamija, kako u glavnim ulicama tako iu onim kojima su ène i{le u hamame. Na pitawe {ta da seradi kada oko xamije nema muslimanskih ku}a, kada je okruè-na neverni~kim, i kada imam i mujezin sami drè bogosluè-we, {ejh ul-islam Ebusuud je odgovorio da je to protivnoprincipima vere i da tu, bez odlagawa, {to pre treba da senasele muslimani, tako {to }e se od nevernika ku}e milom ilisilom otkupiti (po pravednoj ceni).28

Takve zabrane uglavnom nisu imale mnogo uspeha vanprestonice. Ipak, one su prema potrebi, naj~e{}e zbog iste-

54

28 Fattal, n. d., 93–94; O. Zirojevi}, „Pitawe geta u ju`noslovenskimosmanskim gradovima“, I^ XXXIX (1992) 79–86; S. Yerasimos, “La réglementati-on urbaine ottomane (XVI–XIXe siècles)”, u: isti, Hommes et idées dans l’espace

ottoman, Istanbul 1997, 225–226, 259, 274–276, 280–285;Düzda

ğ, n. d., 94–97.

Atina s po~etka 19. veka, savremeni akvarel



verske zajednice, istog jezika i bliskog porekla, iz raznih raz-loga izdvajale su se odre|ene grupe. Ekonomski interesi, naprimer, ogledaju se u strogoj zabrani Republike da se grupisanidubrova~ki du}ani i ku}e u gradovima {irom Balkana prodajubilo kome drugome van wihove zajednice, makar bili i katolici

s drugih prostora (iz Bosne).30

U skladu sa {erijatskom idejom vizuelne dominacijeislama, ku}e nemuslimana nisu smele da budu vi{e i luksu-znije od muslimanskih. Ovaj na~elan stav bilo je mogu}e tuma-~iti na razne na~ine, jer je bilo vi{e muslimanske sirotiwenego bogata{a. Zbog toga su povremeno – podatke imamo za Is-tanbul, {to i nije pravi primer – izdavana preciznija nare-|ewa. Visina ku}a muslimana i nemuslimana ograni~ena je

1559. i 1719. godine na dva eta`a, prizemqe i sprat, s tim{to nemuslimanske nikako nisu smele da imaju bilo kakve gra-|evinske dodatke, naro~ito balkone i ~ardake. To nije bilodovoqno, pa su nekolikim zapovestima iz 18. veka utvr|eneprecizne mere. Visina muslimanske ku}e je 1725. godine ogra-ni~ena na 12 gra|evinskih ar{ina, tj. na 9,12 m, nemusliman-ske na 9, {to ~ini 6,84 m (1 gra|evinski ar{in ili zira =0,76 m). Po~etkom 19. veka visina i odnos su donekle prome-weni na 14 prema 12 gra|evinskih ar{ina (tj. 10,64 m : 9,12m). Za sada nije poznato da li je i u kojoj meri taj odnos va-`io i u unutra{wosti Balkana. Ipak, usamqen i nedovoqnoproveren podatak D. Popovi}a o zakonom uspostavqenoj ra-zlici u visini ku}a u Vojvodini, u odnosu 4,1/2 prema 3,2/3hvata (8,55 m : 6,95 m), uklapa se u prestoni~ke okvire. Vestis raznih strana naj~e{}e govore o tome da su hri{}ani pri-krivali svoje bogatstvo, ako su ga imali. S druge strane, ima iprimera da su posedovali vrlo lepe gra|evine.31

Ako su muslimani i nemuslimani me|usobno trgovalinekretninama, i to u ne zanemarqivom obimu, {to izvori ne-dvosmisleno potvr|uju, logi~no je da se ku}e nisu razlikovaleonoliko koliko bi se to na prvi pogled moglo ~initi. A to

56

30 R. Samarxi}, „Dubrov~ani u Beogradu“, GMGB II (1955) 73.31 Düzdağ, n. d., 94; Yerasimos, n. d., 219, 237 – 238, 240, 252 – 254; D. Po-

povi}, Srbi u Vojvodini, 1. Od najstarijih vremena do Karlova~kog mira 1699,

Matica srpska, Novi Sad 19902

, 227.



zna~i da ni unutra{wi raspored ku}a nije bio mnogo razli~it.Rezultati dosada{wih istraìvawa idu u prilog tezi da su{irom Carstva samo najbogatije, i to prvenstveno gradske ku-}e, sadràvale u punoj meri razdvojene selamluk i haremluk,mu{ki gostinski i ènski porodi~ni deo. U doba povla~ewaOsmanlija iz Srbije, kada je hri{}anska elita dobila prilikuda javno iskaè svoje bogatstvo, kao uzor je posluìla elitnamuslimanska ku}a. Unutra{wi raspored prostorija konaka Mi-

lo{a Obrenovi}a u Kragujevcu, tridesetih godina 19. veka, niu ~emu se ne razlikuje od rasporeda u sarajima lokalnih bal-kanskih pa{a, ukqu~uju}i i izdvojeni haremluk.32

Brak

Brak je smatran institucijom u punoj nadle`nostisve{tene hijerarhije zajednice kojoj su mu` i èna pripadali.Odredbama vezanim za brak posve}eno je dosta prostora u mi-tropolitskim i episkopskim beratima. Sultan je mitropoli-tima i wihovim opunomo}enicima dao potpuno pravo da re{a-vaju sve sporove u vezi s ven~awem i razvodom, a kadijama jezabranio da se me{aju u sporove nastale po tom osnovu.

57

32 Faroqhi, Men of modest substance, 154, 165–166; J. Vuji}, Pute{e-stvije po Srbiji, I, SKZ, Beograd 1901, 162 – 170.

Muslimanke u ku}nojode}i, akvarel, 16. vek



Pa ipak, brak se sklapao, i jo{ ~e{}e razvodio, predkadijom, na {erijatskom sudu. O tome svedo~e mnogi podaci s~itavog Balkana i iz drugih delova Carstva. Kadija je imaoobavezu da primi sve podanike koji mu se obrate i da, ako nemazakonske prepreke, postupi prema wihovim zahtevima. Premda

je, sasvim sigurno, dobro znao da ven~awe i razvod spadaju uautonomna prava hri{}anske zajednice, on s pravnog gledi{tanije bio duàn da unapred zna {ta pi{e u mitropolitskom be-ratu. Tek kada bi se mitropolit li~no pojavio na sudu, ili po-slao svog zastupnika da uloì àlbu, kadija je bio duàn dapostupi po carskoj voqi. Kada bi pojava uzela maha, episkopisu, s vremena na vreme, uspevali da izdejstvuju sultanske fer-mane sa zabranama kadijama da se bave pomenutim radwama.

Koji bi to razlozi navodili hri{}ane da svetu tajnusklapawa braka prepuste osmanskom sudu? Pri tome je ve}inasvakako bila svesna da ih je takav postupak mogao odvesti uversku i dru{tvenu izolaciju, s kojom u to doba nije bilo ni-malo lako ìveti. Sultan je mitropolitima garantovao pravoda odlu~uju od crkve one koji se oène bez blagoslova. [ta-vi{e, u beratu je istom odredbom kadijama i zabitima zabra-weno da popove prisiqavaju da sahrane takve osobe.33

Hri{}ane je na osmanski sud dovodio pre svega inte-res: da ostvare ono {to im sopstvena crkva zabrawuje. Traìlisu razvod da bi sklopili drugi brak. A po {erijatu su razvodmu{karci mogli dobiti bez ikakvih uslovqavawa – izgovara-wem jedne re~enice, dodu{e tri puta. Sklapali su nedozvoqivi~etvrti brak po redu, pa i preko toga, sklapali su brak sa oso-bom s kojom su u blièm stepenu srodstva od dopu{tenog, ilibrak s pripadnicom druge nemuslimanske zajednice. Katkad sena taj na~in izbegavala optu`ba za blud, ili legalizovala otmi-

ca devojaka, mada ovo drugo {erijat nikako ne dozvoqava.Obra}awe osmanskom sudu omogu}avalo je i legaliza-

ciju poligamije, do ~etiri zakonite supruge. Stvarawe „hare-ma“ nije bilo ba{ toliko strano hri{}anima kao {to se to ne-

58

33 Berat mitropolita Dionisija; Kemura i \orovi}, n. d., 417,426 – 427; A. Matkovski, „Gra‡anski brakovi i razvodi na hristijani vo Make-donija i na Balkanskiot poluostrov vo vreme na turskoto vladeewe“, GINI

XVII, 3 (1973) 83 – 118.



kad misli. Pored crkvenih zabrana, kqu~na prepreka za {i-rewe ove pojave bio je nedostatak prihoda za izdràvawe ta-kve porodice – isto kao i kod muslimana, gde poligamni bra-kovi nisu prelazili dva-tri procenta od ukupnog broja. Me|uonima koji su imali vi{e èna ili neskrivenih nalo`nica

bili su i neki vo|i Prvog i Drugog ustanka, Milenko Stojko-vi}, Jovan Mi}i}, knez Milo{...34

Po{to se brak sklapao po {erijatskim pravilima,èna je mogla ra~unati na to da }e u braku zadràti pravo daupravqa sopstvenom imovinom, a da }e po razvodu dobiti na-zad sopstvenu imovinu. To je bila bitna razlika. Pri tom,mu` je bio u obavezi da ènu izdràva ne tro{e}i wenu imo-vinu. @ena je na {erijatskom sudu mogla potraìti i za{ti-

tu. Ako dokaè da je oteta i ven~ana pod prisilom, ili damu` nije sposoban da konzumira brak, dobijala je razvod bezikakve smetwe. Sli~no je bilo i u slu~aju da postane `rtvamuèvqevog fizi~kog maltretirawa, mada je to po crkvenimkanonima, a pogotovo po obi~ajnom pravu, smatrano delom do-zvoqenog, gdegde uobi~ajenog odnosa izme|u supru`nika.

Osim jasnog interesa, katkad je razlog za sklapawebraka na kadijskom sudu mogao biti veoma prozai~an – nefunk-cionisawe crkve. Sarajlije su se septembra 1688. morale po-àliti samom patrijarhu {to im mitropolit, zbog nekih raz-mirica s crkvenom op{tinom, ne {aqe sve{tenika: „mladencinekr{teni umiru, bolesni bez pri~e{}a, novobra~ni bez ven-~awa treba da se ven~avaju na mehkjemi, po{to ne ima crkve potri dana hoda unakrst“.35

Ako se takvo {to dopu{talo u bogatom i mnogoqud-nom Sarajevu, {ta li se sve moglo doga|ati u zabitim krajevi-ma? U tom kontekstu, verska dimenzija kadijskog suda od maweg

je zna~aja nego wegova zvani~na pravna funkcija dràvne sud-

59

34 M. Filipovi}, „Sklapawe i razvod hri{}anskih brakova predkadijama u tursko doba“, u: isti, ôvek me|u qudima, izbor i predgovor \. Pe-trovi}, SKZ, Beograd 1991, 376 – 389; Gradeva, “Orthodox Christians in the Kadı

Courts”, 55 – 62; S. Ivanova, “Muslim and Christian Women before the Kad ı Court inEighteenth-Century Rumeli: Marriage Problems”, Oriente Moderno XVIII (LXXIX),1 (1999) 161 – 176; T. \or|evi}, „Poligamija“, u: isti, Na{ narodni ìvot , 1,Prosveta, Beograd 1984, 217 – 236.

35

V. ]orovi}, „Bosansko-hercegova~ka pisma“, GZM XXII (1910) 504.



ske i notarske institucije. Sasvim je izvesno da je bilo dostaonih koji nisu èleli da budu javno optuèni za blud zbog od-sustva sve{tenika. Sklapawem braka na sudu osloba|ali bi setakve opasnosti. Pretwa optu`bom za blud i povremeni nedo-statak sve{tenika u pojedinim mestima, kao mogu}a obja{we-

wa, dosad nisu pomenuti u istoriografiji.[erijat je strogo zabrawivao brak hri{}anina i mu-

slimanke. To je smatrano svetogr|em i poniàvawem islama, jer je ugroàvalo porodicu i potomstvo. Mu`, otac, ~inio jestub, sredi{te porodice u versko-pravnom i dru{tvenom smi-slu. U to se kanun nije me{ao i taj je {erijatski propis do-sledno po{tovan u Osmanskom carstvu. Imaju}i u vidu nad-mo}an pravni zna~aj mu{karca u porodici, ostavqena je

mogu}nost sklapawa braka izme|u muslimana i nemuslimanke.Hri{}anka je teoretski imala pravo da upra`wava svoje ver-ske obrede, da jede i pije ono {to je muslimanima zabraweno.Naravno, pitawe je koliko joj je to dopu{tano. Najve}a razli-ka u odnosu na muslimansku suprugu sastojala se u tome {tonije smela da uti~e na vaspitawe i obrazovawe deteta. Dete jemoralo da raste kao musliman. Iz tog razloga, posle smrtimuà, nije mogla da bude imenovana ni za pravnog starateqasopstvenoj deci, mada je smela da ostane uz wih.36

60

36

Fattal, n. d., 129 – 137; Matkovski, „Gra‡anski brakovi“, 99 – 101.

Muslimanka (desno) iGrkiwa (levo), gradska

no{wa, iz osmanske Kwigeo kostimima, 17. vek



Seksualnost i blud

Poboàn, duhovno ~ist ìvot, kako {erijat preporu-~uje, podrazumeva potpuno odsustvo seksualnosti u javnom ì-votu, i sa mu{ke i sa ènske strane. Zato èna treba da se

skriva od o~iju mu{karaca, da se pona{a i obla~i smerno.[erijatski moralni obrazac odnosio se u odre|enom smislu ina nemuslimane.

Svaki seksualni odnos mu{karca i ène izvan insti-tucije braka i robovlasni~ke veze smatran je strogo ka`wivimprekr{ajem, bludom (zina). [erijat je dozvoqavao slobodanseksualni odnos samo izme|u vlasnika i wegove robiwe, alinikako ne i onaj izme|u vlasnice i wenog roba. Odnos slobod-

nog ~oveka i tu|e robiwe, makar bila i ènina, tako|e se sma-trao bludom. Jednako ka`wiv bio je i protivprirodni blud,kako onaj izme|u pripadnika razli~itog tako i onaj izme|upripadnika istog pola.

U Osmanskom carstvu su stroge {erijatske kazne zarazne vrste prakti~no nedokazivih bludnih radwi – smrtnakazna kamenovawem i bi~evawe – zamewene nov~anim kaznama,globama, propisanim kanunom. Zarazliku od {erijata, kanunom su obu-hva}eni i nemuslimani. Za wih jeutvr|ena upola nià skala globa, bu-du}i da se od „nevernika“ nije o~eki-valo da budu moralni uzori. Kanun

je, s druge strane, u nekim vidovimaipak bio stroì od {erijata. [eri-

jat predvi|a kaznu za seksualni od-nos, za u~iweno delo, dok je za osman-

ski kanun bilo dovoqno dokazatinameru. Ako svedoci dokaù da separ sastao na skrovitom mestu, vano~iju javnosti, oboje su morali bitika`weni za blud. Sud uop{te nijeinteresovalo da li je pri tome biloseksualnog odnosa. Jo{ jednu va`nuodredbu vaqa ista}i. Mu` se nije

smatrao krivi~no odgovornim ako u61

Prostitutka,savremena gravira,

16. vek



sopstvenoj ku}i ubije svoju ènu i stranca, zate~ene u bludnojradwi. Jedini uslov bio je da odmah dovede svedoke.37

Stav prema prostituciji jeprili~no evoluirao do 16. veka. Odtada, prema {erijatu, a posebno pre-

ma kanunu, pruàwe seksualnih uslu-ga smatralo se legalnim, mada, narav-no, moralno apsolutno nepoèqnim.Stroga kazna bila je predvi|ena samoza podvoda~e. Zakonodavac je ostaviomogu}nost podanicima da sami odlu-~e ho}e li u svojoj sredini trpeti ta-kve osobe. Kadija je imao pravo da

protera prostitutku iz naseqa, alisamo ako bi mu se lokalna zajednica,bilo muslimanska ili hri{}anska – tu se ne pravi razlika – obratila stakvom molbom. Upravo tako su sefebruara 1634. hri{}anski ìteqisela Bare{ani, na osnovu odluke bi-toqskog kadije, otarasili svoje su-gra|anke Cvete.38

Ako su kom{ije uz pretwuproterivawem odlu~ivali o moral-

nom sastavu svoje mahale, pozornost i istraga nikako nisu bi-li ograni~eni samo na wih. Policijska slu`ba, dnevna i no}-na, i u muslimanskim i u hri{}anskim mahalama, i te kako jepazila na to da li se neko prikrada tu|oj ku}i s gre{nim na-merama. Pod takve namere se mogla svesti svaka poseta bezsvedoka, {to je donekle ograni~avalo dru{tveni ìvot. Da bi

mu{karac mogao da drì u ku}i ènu s kojom nije bio u bli-skom srodstvu, makar i kao sluàvku, morao se postarati da zato dobije odobrewe kod kadije. Budno se pazilo na legalnost

62

37 R. Peters, “Zinā”, EI ; C. Imber, “Zinā in Ottoman Law”, Contributionsà l’histoire économique et sociale de l’Empire ottoman, Collection Turcica III, Paris – Leuven 1983, 59 – 92.

38 TDIMN , serija prva: 1607 – 1699, II, pomegu 9 i 17 januari – 25 no-

emvri 1635, pod redakcija na V. Bo{kov, Skopje 1966, 49.

No}ni pozornik, jani~ar, osmanskaminijatura, 17. vek



bra~ne veze. Koliko je privatnost bila kontrolisana moè sevideti i na primeru iz Haxioglu Pazarxika (danas Dobri~,Bugarska) iz 1741. godine. Lokalni policijski zvani~nik,vojvoda, priveo je sve}ara Vasila, sina Nikole, pod optu`bomda wegova sada{wa èna Pauna, k}i [arvula, nije zvani~no

razvedena od svog prvog supruga Dima, {to }e re}i da su sklo-pili brak protivno {erijatu. Da bi se odbranili, pozvali suna sud prvog muà. Sre}om po wih, on je posvedo~io da je Pa-unu legalno otpustio.39

63

No}na racija – scenaispred javne ku}e,osmanska minijatura,18. vek

39 R. C. Jennings, Christians and Muslims in Ottoman Cyprus and the Me-diterranean World, 1571–1640, New York University Press, New York – London

1993, 125 – 126; Gradeva, “Orthodox Christians in the Kadı

Courts”, 61.



Da bi se no}ni ìvot te vrste lak{e kontrolisao,otvarala su se posebna kona~i{ta, namewena be}arima, neoè-wenim momcima. Boravak u tim hanovima bio je uslovqenstrogim po{tovawem reda – pristankom na zakqu~avawe tokomno}i. Ko bez dozvole izostane makar i jednu no}, bio bi izba-

~en, posvedo~io je poznati putopisac Evlija ~elebija na pri-meru Sarajeva sredinom 17. veka.40

Moralni obrazac seksualnog ìvota srpskog sredwegveka nije bio suprotstavqen novouspostavqenim zakonskimokvirima i {erijatskim moralnim preporukama. Naprotiv,umnogome su se poklapali. Stav crkve prema bludu i daqe sezasnivao na istim sredwovekovnim pravnim izvorima, mada sunarodni pravni obi~aji u pojedinim krajevima mnogo ~e{}e

bili primewivani.41

Odevawe – obaveznost razlikovawa

Vladaju}e strukture {irom sveta od pamtiveka su na-stojale da zakonima o odevawu urede odnose izme|u podanikatako {to }e ista}i polne, dru{tvene, politi~ke, verske i dru-

ge razlike. Kqu~ne odredbe takvih zakona odnosile su se naone najvidqivije ~inioce: kapu, kostim i obu}u. Tako je bilosvuda na svetu, pa i u Osmanskom carstvu.

Osmanski zakoni su se oslawali na nedvosmislen stav{erijata o potrebi razlikovawa muslimana od nemuslimana.Nemusliman je morao biti obeleèn svojom ode}om, posebnimpojasom ili znakom raspoznavawa. Nije smeo da li~i na musli-mana. Tokom sredwovekovne istorije islama, ove razlike su

razra|ivane na raznim nivoima, od vrste ode}e, obu}e i razno-vrsnih pokrivala za glavu, do precizno navedenih boja koje od-re|ene zajednice smeju da nose. Gdegde ni dve osnovne zajednice

64

40 Evlijā êleb ī , Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, prevod,uvod i komentar H. [abanovi}, „Veselin Masle{a“, Sarajevo 1979, 114.

41 O stavu crkve prema bludu up. A. Fostikov, „@ena – izme|u vrli-ne i greha“, Privatni ìvot u srpskim zemqama sredweg veka, priredile S.

Marjanovi}-Du{ani} i D. Popovi}, Clio, Beograd 2004, 323 – 366.



qa, kao me{ovite sredine, gde su me|usobni uticaji bili pri-metni i gde je lak{e moglo da do|e do zabuna u prepoznavawu.

Insistirawe na razlikovawu po verskoj osnovi poja-~alo se sredinom 16. veka, tokom vladavine Sulejmana Veli-~anstvenog. Od tada pa sve do prvih decenija 19. veka redovnosu izdavane zapovesti te vrste. Hri{}anima je bilo zabrawenoda nose zelenu (uostalom kao i muslimanima koji ne pripadajuProrokovoj lozi), belu (naro~ito beli turban, obele`je mu-slimana), i ~esto crvenu (skerletnu) boju, kao i kvalitetnu iskupu, pogotovo uvoznu, ode}u i obu}u, te materijale namewene

iskqu~ivo muslimanima visokog ranga. Nekad je do u detaqenare|ivano {ta od materijala i od odevnih predmeta ne sme dase nosi, ali naj~e{}e nije napomiwano {ta jeste dozvoqeno.Uglavnom im je ostavqeno da se snalaze sa crnom, plavom i qu-bi~astom, re|e i crvenom i `utom, ode}om skromnijeg kvalite-ta, bez vidqivih znakova rasko{i i ekstravagancije.

U osnovi je stajala potreba za razlikovawem i odr`a-vawem tradicije: „nevernik“ nije smeo da „obla~i musliman-

sku ode}u niti da glavu pokriva (umotava) na muslimanski na-66

Hamam, savremena gravira, po~etak 19. veka



~in“, kao {to ni musliman iz stale`a raje nije smeo da li~ina spahiju. Jo{ mawe na visokog dostojanstvenika, koliko godnovca da je imao.44

Pojedinim kategorijama hri{}ana dozvoqavano je damewaju ode}u tokom putovawa, da nose oru`je sa opremom i da

ja{u kowe i mule. Preru{avawu su pribegavali svi: od patri- jarha i episkopa do obi~nih monaha koji su, s dozvolom, puto-vali {irom Carstva sakupqaju}i priloge za svoje manastire.Tako|e, presvla~ewe u „muslimansku ode}u“ bilo je dozvoqenozna~ajnim trgovcima, ukqu~uju}i i dubrova~ke, tokom obavqa-wa poslova {irom Balkana, kao i svima onima koji su obavqa-li neki posao za dr`avu. Takvi povla{}eni putnici su obave-

67

H. Le{enkol, Turskiemigrant iz Mirijeva

Šo~igledno Srbin¹, Ratnikalendar 1790, Be~.

44 Skari}, n. d., 48, 155; TDIMN , serija prva: 1607 – 1699, I, 26 juni – 30 maj 1623, pod redakcijata na M. Sokoloski, A. Starova, V. Bo{kov i F. Is-hak, Skopje 1963, 97–98; M. Filipovi}, „Uticaj vlasti na narodnu no{wu“,RVM 10 (1961) 61 – 65 (prili~no zastareo); Ch. Jirousek, “The Transition to MassFashion System Dress in Later Ottoman Empire”, Consumption Studies and the Hi- story of the Ottoman Empire, 1550–1922. An Introduction, ed. D. Quataert, State Uni-versity of New York Press, Albany 2000, 225 – 229; D. Quataert, “Clothing Laws, Sta-te, and Society in the Ottoman Empire, 1720–1829”, International Journal of Middle East Studies 29 (1997) 405 – 411; S. Ivanova, “Masquerade – Imperial Interludes”, Etudes balkaniques 1 (1994) 28 – 36; Masters, n. d., 6. S obzirom na nove izvore i

interpretacije, predstoji detaqnije razra|ivawe ove teme.



zno nosili za tu priliku izva|ene carske zapovesti, kako ihlokalni organi vlasti ne bi uznemiravali.45

No{wa je bila tradicionalna i dobro poznata, i mu-slimanska i nemuslimanska. Iz pravnog ugla, zate~ena narod-na no{wa hri{}ana koja ni~im nije podse}ala na orijentalnu

muslimansku ode}u na Balkanu sasvim sigurno nije mogla sme-tati ni lokalnim, ~esto samozvanim, „~uvarima“ javnog mora-la. Vlasti su poku{avale da spre~e uvo|ewe bilo kakvih po-modnih novina. U pojedinim anadolskim oblastima Carstva u16. veku progla{avani su zakoni koji su nalagali proterivawesvih onih {to su no{ewem nove, „neprikladne“, ode}e naru-{avali tradicionalan poredak.

Zakonima su obi~no bile propisane veoma o{tre ka-

zne za svaki prekr{aj. Me|utim, ako takvi zakoni, bar u odre-|enoj meri, nisu bili u saglasju sa {iroko prihva}enim obi~a- jima, ako su previ{e naru{avali okvire moralnih normive}inske zajednice, sprovo|eni su uz velike te{ko}e. Pogoto-vo u duboko tradicionalisti~kim dru{tvima, kakvo je bilo iosmansko toga doba.

Masovnije pra}ewe mode u Zapadnoj Evropi vezuje seza po~etak 18. veka, mada ne svuda i ne u istoj meri. Demokra-tizacija mode je svakako bila posledica razvoja kapitalizma,

68

Nau{nice, srebro, 17. vek, nepoznata ostava(Muzej grada Beograda)

45 Berat mitropolita Dionisija; Kemura i \orovi}, 417, 426 – 427;Foti}, „Najpoznatiji hilandarski ferman“, 303, 307 – 308; D. Bojani}, „Sul-tanska akta izdata na zahtev Dubrova~ke republike (1627 – 1647)“, Me{ovitagra|a ( Miscellanea ) 10 (1982) 49, 53 – 54, 61, 63.



tekstilne industrije i organizovane prodaje. Hri{}anski po-gledi na ekonomiju veoma su se razlikovali od op{tih okvirakoje je u Osmanskom carstvu i daqe nametala ulema. Ipak, dokraja 17. veka relativno stabilne, tradicionalne forme ode-vawa u Osmanskom carstvu po~ele su da se naru{avaju tokom

prvih decenija narednog stole}a. Taj period, poznat kao „Pe-riod lala“, ozna~io je preokret u oblasti mode, obele`en is-ticawem uvoznog, luksuznog i ekstravagantnog kostima, narav-no samo me|u elitom. Stav elite prema rasko{i i modi po~eo

je da se mewa pod sna`nim evropskim uticajem. Reakcija po-krenuta i sprovo|ena pod kontrolom uleme, bila je veomao{tra. Uticaj uleme je bio ogroman, budu}i da je ona javnimpropovedima, i to na svetim mestima, u verskim objektima,

ostvarivala direktnu vezu s javnim mwewem. U doba velikeekonomske krize, te{kih poraza od evropskih sila i gubitkadela teritorija, u doba iscrpquju}ih ratova na persijskoj gra-nici i narastaju}e ruske pretwe samom Carigradu, osiroma-{enu gomilu i neispla}enu vojsku nije trebalo mnogo nagova-rati da se obra~una sa svim „novotarijama“, koje je ulemaobele`ila kao kqu~ne uzroke krize. To su razlozi zbog kojihsu u 18. veku neuporedivo~e{}e izdavane veoma ogra-ni~avaju}e zapovesti o na-~inu obla~ewa i pona{awa.U takvoj atmosferi najmawese od hri{}ana o~ekivaloda muslimane izgledom pod-se}aju na neprijateqe i is-ticawem bogatstva izazivajuogor~ewe javnog mwewa.

Borba protiv novo-tarija trebalo je da se zasni-va, izme|u ostalog, i na vra-}awu izvornim kuranskim

69

K. Kapidagli,Sultan Selim III

(1789 – 1807)



stavovima o bogougodnom, skromnom i jednostavnom odevawu.Suzbijawe luksuza i ekstravagancije, ili „gizdawa“ i „ki}e-wa“, kako stoji u sarajevskom proglasu, kao i spre~avawe za-padnoevropskih uticaja, nije stoga bilo upereno samo protivnemuslimana. Ciq je bio da se na pravi put vrate oni koji suzapostavili islamske vrednosti. Sultan Selim III (1789 – 1807)

je moralnom razlogu prvi put dodao i ekonomski – uz mere ve-

zane za op{tu {tedwu, naglasio je da on uvek nosi robu izra-|enu u Istanbulu i Ankari, jer uvoz inostrane robe {teti do-ma}oj proizvodwi. Poku{aji suzbijawa preteranog luksuza ipotro{we, opravdavani sli~nim argumentima, odlikovali su iZapadnu Evropu tog doba.46

Jednom zapo~et u „Periodu lala“, proces promena usvesti privredne i upravne elite nije se mogao zaustaviti. ^e-kao se samo jedan jak sultan koji bi bio kadar da sprovede odre-

|ene reforme. I on se pojavio u liku Mahmuda II (1808 – 1839).Beskompromisno ru{e}i upori{ta protivnika reformi, kona~-no je uni{tio jani~are, ukinuo wihov i spahijski korpus, i izkorena preuredio vojsku. Nedugo posle Francuske revolucije ikona~ne obznane slobode u izboru ode}e u dobrom delu Evrope,bar na papiru, Mahmud II je zapo~eo sli~an proces i u Osman-

70

A. G. [lezinger,Sultan Mahmud II (1808 – 1839).

Slika pokazuje wegovu opredeqenostza zapadnoevropsku modu.

Uveo obedovawe nastolicama, za stolom.

46 Jirousek , n. d., 201 – 208, 225 – 229; Quataert, n. d., 404 – 411; Skari},

n. d., 155; Filipovi}, „Uticaj vlasti“, 63 – 64.



skom carstvu. Krenuo je od pokrivawa glave, jer su vrsta i bojaturbana do tada ~inile osnovu razlikovawa dru{tvenih grupa.

Jasnu vizuelnu razliku izme|u ve}ine nemuslimana i muslimanaukinuo je 1829. godine uvo|ewem jedinstvenog fesa za sedamna-est razli~itih dru{tvenih grupa u dràvnoj slu`bi, ne vode}i

ra~una ni o hijerarhiji. Taj zakon je ta~no deceniju ranije nago-vestio epohu Tanzimata i proklamacije ravnopravnosti.47

∗

Status zimije u Osmanskom carstvu istovremeno jepodrazumevao i za{titu i ponièwe. Podre|eni poloàj jemorao da bude nedvosmislen, jasan svakom pojedincu i istican

svakodnevno. Razlike su se o~itovale u gotovo svim oblastimaìvota. Ve}ina ograni~ewa vaìla je za naseqa s verski me-{ovitim ìvqem. Tamo gde nije bilo muslimana, nije bilo nipotrebe za ograni~ewima. Zbog toga su pripadnici nemusli-manskih verskih, jo{ ne i nacionalnih, zajednica, koliko vo-qom dràve toliko i sopstvenom, stvarali svoje zatvorene ci-vilizacijske krugove. U tim okvirima su se trudili da negujusvoje posebnosti i izbegnu svakodnevnu diskriminaciju. Ver-ska, intelektualna elita muslimanske i svih nemuslimanskihzajednica posebno, svaka u brizi za svoju veru, trudile su seda na svaki na~in spre~e bilo kakvu komunikaciju izme|u vla-daju}e i podre|enih zajednica.

Zimije su u Osmanskom carstvu ipak uìvale mnogovi{e prava od onih koja su im mogla biti nametnuta {erija-tom. Ponajvi{e zato {to voqom same dràve {erijat nije uvekbio primewivan. S druge strane, ni lokalna muslimanska sre-dina nije uvek i po svaku cenu insistirala na primeni ogra-

ni~avaju}ih zakonskih odredbi.

71

47

Quataert, n. d., 412 – 414.



PRIVATNI@IVOT U

SRPSKIMZEMAQAMAU OSVIT

MODERNOG DOBA

priredio

Aleksandar Foti}

2005



Ograni~ena privatnost u ranom modernom dobu

Re~ prire|iva~a ........................................................................................5

CIVILIZACIJSKI KRUG OSMANSKOG CARSTVA

Dràvni okviri i privatni identitet

1. IZME\U ZAKONA I WEGOVE PRIMENE

Aleksandar Foti} ................................................................................27

Op{ti dràvni i pravni okviri ......................................................29

@ivot, sloboda i imovina ..................................................................38

Ropstvo................................................................................................40Stale{ka pripadnost..........................................................................42

Jezik i pismo ......................................................................................44

Sloboda ispovedawa „la`ne vere“......................................................45

Promena vere ......................................................................................46

Vlast i smrtni slu~aj..........................................................................50

Neupadqivost sahrane ........................................................................51

Stanovawe – vizuelna dominacija islama ..........................................52

Brak ....................................................................................................57

Seksualnost i blud..............................................................................61

Odevawe – obaveznost razlikovawa ..................................................64

2. VIZUELNA KULTURA I PRIVATNI IDENTITET

PRAVOSLAVNIH HRI[]ANA U 18. VEKU

Nenad Makuqevi} ..................................................................................72

Okviri konstituisawa privatne vizuelne kulture ..........................73

Vizuelna kultura i privatni verski identitet..................................81

931

Sadràj



Vizuelna kultura i samoprezentacija

pravoslavnih hri{}ana ......................................................................97

U ku}i i van we

3. KU]A, SELO I GRAD U USMENOJ EPICI

Mirjana Deteli} ..................................................................................115

4. STANOVAWE U GRADU I NA SELU

Gordana Milo{evi} ..............................................................................142

Gradska i varo{ka ku}a ....................................................................145

Seoska ku}a ........................................................................................161

Izgled i tipovi ..........................................................................161Unutra{we ure|ewe ....................................................................166

Konstrukcija................................................................................168

5. KRSTARE]I OSMANSKIM CARSTVOM

Ema Miqkovi} ......................................................................................173

Putnici namernici i wihovi itinereri..........................................174

Putevi i naseqa ................................................................................182

Magarci, kowi, ko~ije.......................................................................187

Briga dr`ave ....................................................................................189Bezbednost na putu: hajduci i derbenxije ........................................196

Ogwi{te i trpeza

6. OBELE@JA KULTURE ISHRANE

Vesna Biki} ..........................................................................................203

Prostor ............................................................................................207Poku}stvo ..........................................................................................213

Posu|e i pribor ................................................................................215

Obedovawe ........................................................................................225

7. JELO I PI]E

Olga Zirojevi}......................................................................................233

932



Uga|awe du{i

8. (NE)SPORNO U@IVAWE: POJAVA KAFE I DUVANA

Aleksandar Foti} ..............................................................................261

Upoznavawe ......................................................................................263Trijumf uprkos zabranama – kafane i dru{tveni ìvot................269

Na~ini uìvawa ..............................................................................293

9. „RADI SVOGA RAZGOVORA“ I

„DA DRUGI SLU[AJU“

Sowa Petrovi} ....................................................................................302

Odnos prema usmenoj tradiciji ........................................................302

Usmena kwièvnost i dru{tvene promene........................................302

Folklor kao istorijski dokument ..............................................304Pogled u radionicu usmenog stvaraoca ......................................305

Kako se pevalo i pripovedalo ..........................................................306

Pevawe i igrawe u kolu..............................................................307

Pevawe i svirawe za trpezom ....................................................316

Pevawe u pokretu ........................................................................318

„Srpski na~in“............................................................................319

Smena epskih stilova ..................................................................323

Opasnosti stvarawa ..........................................................................327

Pogubni uzori ............................................................................328Gusle u slu`bi ratnog lukavstva ................................................331

Usmena tradicija kao odgovor na svakodnevicu ................................332

Tuèwe i naricawe ....................................................................333

Predawa i verovawa....................................................................333

Lirske vrste u osvit novog doba ................................................336

10. SLOJEVI MUZI^KIH KULTURA

U PRIVATNOM I JAVNOM @IVOTU

Danica Petrovi} ................................................................................342

Duhovna muzika hri{}ana ................................................................344

Usmena i pisana poja~ka tradicija..............................................344

Pojawe i ìvot u manastirima ..................................................351

U~ewe pojawa ..............................................................................354

Katolici u Beogradu ..................................................................356

Svetovna muzika hri{}ana................................................................357

Narodni obi~aji..........................................................................360

Zabave – muzi~ki instrumenti i igre ......................................363933



Bubwari, ~uvari reda..................................................................367

Turska muzika ..................................................................................368

Dervi{i ......................................................................................368

Turske muzi~ke kapele ................................................................369

Sveto i tajno: slojevi vere

11. VERA I CRKVA U SVAKODNEVNOM @IVOTU

U 18. VEKU

Nedeqko Radosavqevi} ........................................................................377

12. SVAKODNEVNI @IVOT SLIKARA 16. I 17. VEKA I

SVAKODNEVICA U WIHOVIM DELIMA

Zoran Raki} ..........................................................................................400

13. DVOVERJE

Olga Zirojevi} ....................................................................................432

Bogomoqe, ikone, Novi zavet ..........................................................442

Krst i kr{tewe ................................................................................444

Slave i praznici ..............................................................................446

„Oj, Tur~ine, za nevoqu kume“ ........................................................449

Kultna mesta i le~ewe......................................................................450Konzumacija alkohola i sviwetine – dela {ejtanova ......................453

14. NARODNE PREDSTAVE O BO@ANSKOM

I DEMONSKOM

Qubinko Radenkovi}............................................................................460

Pagansko i hri{}ansko ....................................................................460

Obogotvoreni predak ........................................................................462

Bog ..................................................................................................466

Demoni ..............................................................................................470

Du{a i telo: upla{eni i bolesni

15. IZME\U VRA^A I LEKARA:

OBELE@JA ZDRAVSTVENE KULTURE

Jovan Pe{aq ........................................................................................475

Bo`ja voqa ........................................................................................475

934



Berberi, hirurzi, fizici ................................................................478

Stare i nove bolesti ........................................................................483

Du{evne bolesti..........................................................................483

„Francuska bolest“ ....................................................................485

Lepra ..........................................................................................486

Tuberkuloza ................................................................................487Velike bogiwe ............................................................................487

Kuga ............................................................................................490

Organizovawe zdravstvene slu`be ..................................................495

Kontumaci ..................................................................................496

Bolnice ........................................................................................501

Apoteke........................................................................................502

16. U POÊTKU SVEGA JE STRAH

Radivoj Radi} ......................................................................................505Strah od Turaka................................................................................508

U o~ekivawu „kraja sveta“ ................................................................514

Glad....................................................................................................518

Zemqotresi........................................................................................525

Pomra~ewe sunca i meseca ..............................................................527

Komete ..............................................................................................530

Kuga ..................................................................................................532

Poàri..............................................................................................534

Poplave, hladno}e, ège ..................................................................536

Najezde skakavaca..............................................................................540

Neobi~ne pojave ................................................................................542

NA RUBU MEDITERANA

17. GRADSKI @IVOT U BOKI KOTORSKOJ

Valentina @ivkovi} ..........................................................................547Spoqa{wa privatnost ......................................................................548

Pristojnost i otmenost ..............................................................550

Li~ni predmeti i bagatelle ........................................................556

Svakodnevna trgovina..................................................................557

Detiwstvo....................................................................................559

„Cjela se provodi no} u smjehu, pjesmi i {ali“ ........................561

Unutra{wa privatnost ......................................................................565

Vita contemplativa i

vita activa –

Lodovico vs. Marian..................568

935



„Svaki je ispuwen ~as ne~im {to zadaje strah“ ........................569

Monacarla o maritarla ....................................................................575

Lodovikova Silvija ....................................................................577

18. PALATA ANDRIJE ZMAJEVI]A U PERASTU –

NADBISKUPSKI DVOR I LOCUS AMOENUS

Sa{a Brajovi} ......................................................................................581

„âst je i kruna na stan, svoj Dràvi dika,

od Boga bi zazvan da je u Bar vladika,

ìvjeti }e slavan posve vike vika“ ..................................................584

„Mru kraqevstva, mru gradovi

i wih plemstvo trava krije“ ............................................................586

„Slave}i Boga, fale uzdaju}i, kod bostana moga slavja

bigli{u}i stah slu{at gdje poje...“ ..................................................599

„O kad bih mogo u takvoj nasladi mirno provesti dana

ostatak sav slatkog ìvota mi mog!“ ................................................603

U HABZBUR[KOJ MONARHIJI:

OD BAROKA DO PROSVETITEQSTVA

19. VERNIK I PODANIK

Miroslav Timotijevi} ........................................................................623Verske reforme i privatni ìvot ..................................................624

Nedeqni odlazak u crkvu ..........................................................626

Svete tajne ..................................................................................629

Hri{}anske vrline ....................................................................636

Privatna pobo`nost ..................................................................638

Dràvne reforme i privatni ìvot ................................................644

Prirodno stawe ..........................................................................645

Zavo|ewe reda i rada..................................................................648

Obrazovani podanik ....................................................................651

20. KONCEPT PRIVATNOG NA POZORNICI

JAVNOG – PRIVATNI @IVOT NA

MITROPOLITSKOM DVORU U 18. VEKU

Jelena Todorovi} ..................................................................................655

„Pozornica vlasti“ –

privatnost vladara kao politi~ka kategorija ..................................655

936



Mitropoliti na „pozornici vlasti“

– portret kao odraz javnog i privatnog na dvoru ............................658

„Prostor scene“ – privatno i javno na dvoru

kao odnos prema prostoru ................................................................664

Privatne sve~anosti u javnom prostoru –

privatni prostor kao ceremonijalni prostor ..................................676Privatni prostor kao prostor du{e i uma ......................................681

21. INDIVIDUALNA PRIVATNOST

Miroslav Timotijevi} ........................................................................687

Gra|anin izme|u baroknih i prosvetiteqskih ideala ....................690

Individualnosti i samo}a ........................................................694

Samci ..........................................................................................696

Marginalci ................................................................................700

Javnost tela..................................................................................703

Ode}a, status i li~nost ..............................................................704

Seksualnost..................................................................................716

Poroci ........................................................................................719

Higijena ......................................................................................723

Bolest..........................................................................................726

Smrt ............................................................................................730

Privatnost du{e ..............................................................................736

Susret s kwigom..........................................................................737^itala~ka publika ......................................................................739

Privatne biblioteke ..................................................................744

Pisma ..........................................................................................750

Pesmarice....................................................................................754

Dnevnici......................................................................................755

Memoari ......................................................................................757

22. PRIVATNOST PORODICE


Sastav porodi~ne zajednice..............................................................760

Brak, sklapawe i razvodi ................................................................765

Radni dan i radni vek ......................................................................770

Stare{ina porodice ........................................................................773

Autoritet i ~ast..........................................................................775

Slobodno vreme ..........................................................................778

Doma}ica porodice............................................................................781

937



Slobodno vreme ..........................................................................787

U~e{}e u javnom `ivotu..............................................................788

Deca ..................................................................................................790

Odrastawe....................................................................................791

@enska deca ................................................................................795

Siro~ad ......................................................................................798Odnosi u porodici ..........................................................................800

[egrti, kalfe, posluga i stanari....................................................806

23. DOMA]I PROSTOR


Porodi~ni dom ..................................................................................812

Gradska ku}a ......................................................................................816

Unutra{wost gradske ku}e ..........................................................821

Plemi}ki dvorci ..............................................................................834

Seoska ku}a ......................................................................................837

24. DRU@EWE: IZME\U PRIVATNOG I JAVNOG


Gostoprimstvo ..................................................................................844

Praznici ..........................................................................................846

Balovi ..............................................................................................849

„Dru`bina je na{eg veka / Udovoqstvo i uteha“ ............................851Izleti ..............................................................................................855

Putovawa ..........................................................................................857

Bibliografija........................................................................................864

Neobjavqeni izvori..........................................................................864

Objavqeni izvori i literatura ........................................................865

aleksandar fotic-izmedju zakona i njegove primene

Documents