UDC 821.163.41.09 Stankovi B.821.163.41-95

BORISAV STANKOVI IZMEU TRADICIJEI MODERNOSTI

Qiqana Peikan-Qutanovi

SAETAK: Rad se bavi odnosom kwievnog dela Borisa-va Stankovia prema tradicionalnoj kulturi: wenim delima pre svega usmenoj poeziji i predawu i neverbalnim modeli-ma na kojima ona poiva (obredima, obiajima, verovawima,predstavama o svetu), te nainima na koje se elementi tradici-onalne kulture u Stankovievom delu odnose prema odlikamamodernizma.

KQUNE REI: obred, obiaj, verovawe, usmena lirika,obredna drama, moderna drama, prostor tela, odea, hronotop

Kwievno delo Borisava Stankovia, bez obzira na to u koju gakwievnu epohu ili pravac smetaju wegovi mnogobrojni izuavaoci nesumwivo je prevratniko. Bilo da ga posmatramo kao stvaraoca uijem delu srpska realistika proza dostie vrhunac i okonava se,postajui neto novo,1 bilo kao tvorca nove kwievne kole" i pi-sca koji uspostavqa unutrawi dodir s duhovnim i stilskim odlika-ma evropskog modernizma"2 Borisav Stankovi bitno preoblikujesrpsku pripovetku, roman i dramu.

Nastalo na razmei tradicionalnog i modernog, Stankovievo de-lo je prevazilo tesne okvire kolskih podela",3 ostajui na svoje-

1 Jovan Skerli je Stankovievom glavnom vrlinom" smatrao silan, elementar-no, nesvesno silan lirski temperament" (Jovan Skerli, Istorija nove srpske kwievno-sti, Prosveta, Beograd 1967, 459), a Jovan Dereti veruje da odrednica lirski reali-sti" najboqe odreuje poloaj B. Stankovia, P. Koia i I. ipika s jedne strane kaosledbenika realistike tradicije, a s druge kao pisaca koji u postupku i stilu otvarajuputeve modernoj prozi" (Jovan Dereti, H. Lirski realisti, Moderna, Istorija srpskekwievnosti, Nolit, Beograd 1983, 465. Takoe: Jovan Dereti, 10. Pozni realisti: od re-gionalnog ka modernom romanu, . Realistiki regionalni roman /18921918/, Srpski ro-man 18501950, Nolit, Beograd 1981, 209). Vidi: Aleksandar Flaker, Stilske formacije, SNL,Zagreb, 1986, 79, 8788.

2 Predrag Palavestra, Rascep u duama. Borisav Stankovi, Itorija moderne srpskekwievnosti. Zlatno doba 18921918, SKZ, Beograd 1986, 412. Vidi: Boko Novakovi,Simbolistika obeleja proze Bora Stankovi. Staro vreme novo itawe, priredio Sa-a Haxi-Tani, Gradina, Ni 1983, 1927.

3 Predrag Palavestra, Nav. delo, 414.

vrstan, moderan nain sinkretino".4 Ta osobena sinkretinost obe-leila je osnovne tematske preokupacije, kompoziciono-stilske odli-ke, znaewa, najoptije sagledavawe sveta i wegovu transpoziciju usvet Stankovievog dela. U wegovim pripovetkama, romanu i drami ob-jediwuju se odlike realistike proze sa dezintegracijom realizma.5

Po temama, prostornom i vremenskom strukturirawu svoje proze,jezikom izrazu, Stankovi pripada regionalnim piscima.6 Vrawe uvremenu pred samo okonawe turske vlasti i neposredno posle oslobo-ewa dominantni je hronotop wegove proze, koji umnogome uslovqavasudbinske lomove sa kojima se suoavaju wegovi junaci. Ovom regiona-lizmu" bitno doprinose i dijalekatska svojstva Stankovievog jezika(osobito govornog jezika wegovih likova) i naglaeno prisustvo fol-klora u opisima obredne i obiajne prakse (praznici, slave, svadbe,poduja), ali i unoewe delova ili celih usmenih pesama u pripovet-ke i, pre svega, u dramu Kotana, koja batini mnoge odlike devetnae-stovekovnog komada s pevawem. Tradicionalni patrijarhalni moral inaglaena nostalgija za prolim vremenima, za starim danima" oli-enim u prolosti grada, porodice i jedinke sene ukupno Stanko-vievo stvaralatvo. Istovremeno, svako od navedenih realistikihsvojstava Stankovieve proze biva, u izvesnom smislu, resemantizo-vano.

Tako Vrawe kao hronotop dobija ire i univerzalnije znaewe.Deskripcija prostora grada, wegovih segmenata, kao i zatvorenih pro-stora bate, kue, sobe kod Stankovia ne funkcionie samo kaopostupak kojim se gradi mimetika slika ambijenta, miqe koji objekti-vizuje socijalni status, u koji se smetaju i kojim se motiviu karak-teri. Prostor u ovoj prozi ima i snaan simboliki naboj, koji prela-zi granicu objektivnog prikazivawa stvarnosti, i mo da modeluje ne-prostorne (semantike i vrednosne) odnose,7 saimajui u konkretnucelinu" prostorna i vremenska obeleja.8

Bawa, u koju na kraju drame svatovi odvode Kotanu, je otelovqewesocijalne i ekonomske marginalizovanosti ciganske zajednice, ali igranini prostor, predvorje smrti i onog sveta. Isto znaewe za Mit-ka ima kua. Bawa je puna dima, magle i pare bawske", a kua ogwi-te, pepel, dim"9. Za Kotanu i Mitka odlazak u Bawu/kuu ima znae-we fizike i duhovne propasti: Mitka: () I od rabotu ruke e tiispucav, lice e ti pocrni, oi e ti se isuiv e prosi, pa e se

432

4 Vladimir Jovii, Umetnost Borisava Stankovia, SKZ, Beograd 1972, 263.5 Aleksandar Flaker, Nav. delo, 7992.6 Jovan Dereti (Istorija srpske kwievnosti, 472) naglaava da je Stankovi po

tematici najizrazitiji regionalista meu srpskim realistima".7 Jurij M. Lotman Boris A. Uspenski, Mit ime kultura, preveo Novica Petkovi,

Trei program, leto 1979, 367. Vidi, takoe: J. M. Lotman, Struktura umetnikog teksta, prevodi predgovor Novica Petkovi, Nolit, Beograd 1976, 288.

8 Mihail Bahtin, O romanu, prevod Aleksandar Badnjarevi, redakcija prevoda orije Vu-kovi, Zlata Koci, Nolit, Beograd 1989, 194.

9 Kotana, 108. U kwizi: Borisav Stankovi, Drame, priredio Predrag Baje-ti, Nolit, Beograd 1987.

rani! Srce e da ti se iskida () Ide, Kotana, jesen, dom, kua,brat moj, m'gla, i grobje Toj ide. Tam u i ja!"10 I jedan i drugi pro-stor obeleeni su zamagqewem, priguewem oblika, svojevrsnom regre-sijom u neuoblienost, u neodreeno, amorfno stawe, koje karakteriepredstave o haosu i periodu koji prethodi inu stvarawa, a u kontekstuobreda prelaza funkcionie kao oznaka liminalnosti.11

Liminalnou su obeleeni i svi prostori u kojima ive Stan-kovievi Boiji qudi. Realne granice grada u ovoj zbirci proznihfragmenata postaju i granice ovog i onog sveta. Upravo prostor odsli-kava sudbinsku ukletost Stankovievih bojaka i funkcionie kaoonaj objediwavajui elemenat koji ovu zbirku ini bliskom romanu. So-cijalno-ekonomska marginalizovanost likova izvire iz religijske li-minalnosti i utapa se u wu. Sveti i neisti prostor granice,12 otelo-vqen u konkretnim prostorima grobqa, crkve, predgraa, poruenoggrada u planini, pridaje qudima koji ga naseqavaju ulogu medijatora,posrednika izmeu sveta ivih i sveta mrtvih. Zbirka poiwe i okon-ava na vrawanskom grobqu, kao pria o specifinoj komunikacijiivih i mrtvih. U prvom proznom fragmentu, Zadunica, na grobqe iz-laze oaloeni, i to samo ene:13 I zaista, na taj dan,14 wihovi, i-vi, dolaze im. Iznose im jela, pia i razdaju."15 Posrednici koji jeduumesto mrtvih su prosjaci.

Grobqe o letwoj zadunici u punom dnevnom svetlu i sjaju dolaze-eg leta16 je hronotop kojim Boji qudi otpoiwu, okupqajui mawe-vi-e sve prosjake iji portreti saiwavaju zbirku. Sahrana bojaka, ob-likovana kao naratorovo seawe iz detiwstva, smeta se u poznu jesen,u gusti mrak i kiu.17 I dok su u Zadunici bojaci preuzimali ulogumrtvih, gostei se umesto wih, u zavrnom fragmentu stare, vienije

433

10 Nav. delo, , 106.11 Vidi: E. M. Meletinski, Poetika mita, preveo Jovan Janiijevi, Nolit, Beograd b. g.,

209; Rjenik simbola: mitovi, sni, obiaji, geste, oblici, likovi, boje, brojevi, priredili Jean Cheva-lier Alain Gheerbrant, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1983, 378.

12 Vidi: Edmund Li, Kultura i komunikacija. Logika povezivanja simbola. Uvod u prime-nu strukturalistike analize u socijalnoj antropologiji, preveo s engleskog Boris Hlebec, Prosveta,Beograd 1983, 122.

13 Ovo je, nesumwivo, odjek veoma arhainih predstava o eni kao biu sa margine,moguoj vidilici i posrednici izmeu dva sveta. Vidi: Mira Elijade, Sveto i profa-no, s francuskog preveo Zoran Stojanovi, predgovor (Arhajski ovek i mit) Sreten Ma-ri, Kwievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1986, 130; Va. Vs. Ivanov V. N. To-porov, Slavnskie zkove modeliruie semiotieskie sistem (Drevne period), Akade-mi nauk SSSR, Institut slavnovedeni, Izdatelstvo Nauka", Mosskva 1965, 175178; Nikita Iqi Tolstoj, Jezik slovenske kulture, izbor i pogovor (Pogledi Nikite I.Tolstoja na slovensku narodnu kulturu) Qubinko Radenkovi, prevod Qudmila Joksimo-vi, Prosveta, Ni 1995, 101119.

14 Na letwu zadunicu koja biva uoi letweg Svetog Nikole.15 Boji qudi, 285. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi, Sabrana

dela Borisava Stankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga prva, Prosveta, Beograd1970.

16 Onda kad ponu prve trewe da zru, i kad zemqa onako ve uveliko zelena,pone da die novim, letwim ivotom" (Isto).

17 Bila je jesen, i to jesen na izmaku. Onda kad se ne zna ni dan, ni no, a uvek, sasviju strana samo uti i razleva se jednostavna, silna kia" (Nav. delo, 348).

ene" opremaju bezimenog bojaka kao svakog drugog oveka domai-na",18 ime se, u izvesnom smislu, zatvara sloeni sistem komunikaci-je unutar zajednice socijalni, ali i religijski.

Pored ove najoptije okvirne granice, koja je u Bojim qudimavaspostavqena opozicijama grad grobqe, ivi mrtvi, unutar oveproze uspostavqa se niz unutrawih razgraniewa. I svet bojih qudijasno je strukturiran, to se uoava upravo u domenu prostora kojiStankovievi bojaci zaposedaju. Sagledani sa stanovita graana,onih koji su u socijalnoj hijerarhiji iznada wih19 prosjaci oblikujuvlastiti svet i hijerarhiju koja umnogome funkcionie kao inverzijaone koja postoji unutar grada.

Na vrhu tog sistema stoji (bar privremeno) Taja, prosjaki vladi-ka", gladan, grabqiv i nezasit kao sama smrt. Wegovu poziciju posred-nika sa svetom mrtvih jasno ocrtava noewe pustiwske robe", odeekoja je ostala iza mrtvih, sposobnost da vidi predstojee smrti i, presvega, strah koji pobuuje.20 Pa i to to on nikoga ne gleda u oi"21

funkcionie kao signal te zagledanosti u onostrano. Kada, ulazei useksualnu vezu sa enom, izgubi svoju vidovitost i svoju kuu", zemqa-nu kolibu u centru grobqa, pored klisarnice, Taja poiwe da se ivzakopava", nabacujui na sebe zemqu, pa je wegova smrt vie proces,svojevrsno klizawe preko granice na kojoj egzistira, nego jasno ocrtantrenutak: Ko zna kad je i koga dana izdanuo, samo tad na wega nailii videli da je mrtav."22

Kao posrednici izmeu ivih i mrtvih, ni ivi ni mrtvi, funk-cioniu i sumanuti prosjaci koji se uvlae u stare razgraene grobovei noe u wima. Svi drugi prosjaci se plae grobqa: A opet niko odwih u samo grobqe, me grobove, nije kao smeo da ue. Svi su beali.Sem nekih, obino sumanutih, koji su naroito, ludo, strasno se zavla-ili po ispucanim, trulim grobovima."23 Takav je Manasija, prqav,balav, osuenih ruku i nogu, zdepast, sve prqa oko sebe gde god pro-e",24 ivi memento mori, koji pobuuje sveti strah zajednice i ivi odtog straha.

U svojevrsnim koncentrinim krugovima u odnosu na grobqe i gro-bove ive ostali prosjaci, u samom gradu, po granicama grada, izmeugrada i sela, ali uvek jasno izdvojeni prostorno i socijalno. Tako Na-za, izbaena nasiqem sa svog mesta u gradskoj hijerarhiji,25 uporno po-

434

18 Nav. delo, 349.19 Bez obzira na to to se pozicija naratora (u celini kwige) mewa, varirajui

izmeu distanciranosti objektivnog naratora, koji daje portret prosjaka i wegovu saetuivotnu istoriju, i duboko linog proivqavawa tajanstvenog pogrebnog rituala, kojimse mrtvi prosjak simboliki vraa u socijalnu hijerarhiju grada.

20 I sami prosjaci Taju daruju hranom i plae se wega. (Nav. delo, 301).21 Nav. delo, 302.22 Nav. delo, 307.23 Nav. delo, 291.24 Nav. delo, 292.25 Isprva ona nije prosila, ve je sluila u varoi, kod nekog gazde. Ali kako

je taj gazda hteo da je siluje, to preplaena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoi"(Nav. delo, 293).

kuava da oplemeni i uqudi svoje boravite, zamewujui rupu iza gro-bqa kolibom i pokuavajui da ivi po redu zajednice iz koje je odbe-gla, oblaei se isto i uredno, traei od popa da je vena. Ovaj pate-tini pokuaj da se graanski red i poredak prenesu u prosjaku ko-libu, pokrivenu suenim korewem duvana, pruem, trwem i zemqom,okonava se tragino Nazu zimi u selu rastru psi ili vuci, onaiezava bez groba i traga. Jednako kao to Vejka, ubavo, mlado devoj-e", oterana iz sela uasavajuim nasiqem (Turci, da bi je ugrabili,sve joj poubijali")26 umire vie od straha to je sama, napoqu, nego odgladi", kad je Taja otera iz svoje kolibe koju je ona iznutra poistila,pa odnekud nabavila i sudove, posue, te je uredila kao neku kuu".27

Bojaci ulaze i u prostor grada. Ovde u gradu oni dobijaju i spe-cifino znaewe obeleja i ispatawa poiwenog greha: poput Para-pute, koji je iva kazna za staru haxijku Taanu, znamen wenog posrnu-a i ispatawa zbog qubavne veze iz mladosti, ili poput bezimenogsina haxijske porodice, koji oliava i razotkriva grehe predaka: Isad, zbog toga Bog, kao kaznu, a bez greha roditeqa lako se porodica nekvari dao im takvog brata s kime svet da se smeje. Te oni, braa mu,cela kua, pored sve bogatine i siline, ne mogu u svet da iziu kaoto treba, jer im on stoji kao peat, ig".28 Pa i u brizi za ludog Ste-vana,29 u opremawu i sahrawivawu bezimenog bojaka, u davawu milo-stiwe ogleda se vrednosni sistem tradicionalne gradske kulture,saiwen kao konglomerat hrianskih predstava o milosru i qubaviprema bliwem30 i refleksa prehrianskih verovawa u ambivalentnuprirodu jedinki obeleenih liminalnou, koje mogu funkcionisatikao most prema onostranom,31 pa se zato sa wima mora postupati sa po-sebnom pawom.

Nasuprot zemqosanosti stanovnika grobqa, grada i poqa, stanov-nici gorwih graninih prostora, Biqarica i a Mihailo, obeleenisu belinom i nagovetajem svojevrsne istote i netelesnosti. Iakozgrena i deformisana, sva u krpama i drowcima. Sa isuenim, sku-pqenim nogama, te ne moe da ide, ve se vue",32 Biqarica je, prevas-hodno, ocrtana belim maqama koje joj obrastaju lice i krupnim belimoima, mirisom planinskog biqa koje donosi na prodaju i, pre svega,snom o raskovniku, koji bi trebalo da joj vrati mladost kakvu nije pro-ivela.

435

26 Nav. delo, 303.27 Isto.28 Nav. delo, 340341.29 Stanovao je, upravo bio uvan u kui haxi-Tome. Prvog i najuglednijeg haxije"

(Nav. delo, 342).30 Na ovu specifinu toleranciju prema bojacima mogao je uticati i islam svo-

jim kultom milostiwe. Kada, pred samo osloboewe, sumanuti prosjaci krenu da terajuTurke iz wihovih mahala, ovi ne reaguju nasiqem: I ostali bi Turci izlazili i oni biih molili, otvarali im svoje kue, zvali da ih nahrane, ugoste" (Nav. delo, 347).

31 Od kamewa koje sabira ludi Stevan gradi se putawa koja vodi od porte do cr-kve" (Nav. delo, 343).

32 Nav. delo, 316.

Senka beline,33 planinska sveina i miris biqa sene i pojavu'a Mihaila,34 koji s nedrima punim zdravca silazi u varo. Pripove-da naglaava da za wega nema ni granice", ime se wegova egzisten-cija dodatno izvaja iz istorijske svakodnevice krvavih sukoba na srp-sko-turskoj granici i dobija prizvuk onostranosti, gotovo svetosti.Nasmejan, blaen i bos", 'a Mihailo zaposeda gorwu granicu qudskogprostora, potpunu suprotnost pozemqenom, grobqanskom svetu ostalihprosjaka, ali i ulnom, raskalanom svetu grada, kojem se naas pri-blii kada mu pijani varoki mladii na prevaru daju da popije raki-ju. Tada, uplaen priom o enama i seawem na neku davnu qubav, onbei metaniui, molei se bogu i pevajui o svetoj Petki, koja cr-kvu gradi".

I ostali Stankovievi junaci, oni koji nisu na rubu socijalnehijerarhije, esto su sudbinski obeleeni upravo vezom sa odreenimprostorom. Samo rodna kua odgovara Sofkinom socijalnom statusu,ali ona je, istovremeno, i jedini prostor koji odgovara wenoj telesno-sti samo u woj Sofka moe biti ono to jeste.35 Na planu reali-stike motivacije zbivawa, postepeno, prikriveno osipawe imawa ikue ukazuje na mewawe socijalnog statusa porodice do kojeg dolazi sapadom turske vlasti i gubitkom ekonomske moi. Ekonomsko propada-we haxi-Trifunovih potomaka povezano je, istovremeno, sa prividnimouvawem ugleda i socijalnog statusa.

Svojevrsna patrijarhalizacija socijalnih i ekonomskih odnosa unu-tar zajednice,36 koja predstavqa deo starog" naina ivota, ini dasluavka Magda potpomae Todoru i Sofku,37 ostajui i daqe u nagla-eno potiwenom poloaju, koji i sama svesno odrava. Magda, kao idrugi seqaci, ulazi na kapixik, a ne na glavnu kapiju, ostaje jasno ve-zana za dowi, kuhiwski deo kue. Ona, za razliku od Sofke i Todore,spava obuena, spremna da potri i poslua". Ovim izbegavawem ne-posrednog dodira tela i posteqe Magda potencira distancu koja posto-ji izmeu we i haxijske kue, kao to ine i weni" seqaci kada douda estitaju praznik: Posle sa mukom su se pewali gore kod matere i,

436

33 Bele maqe, kao trag duge patwe, samotrvovawa i istote, sene i lica Sofkinesvekrve Stane i tetka-Zlate.

34 Kao da se od wega irio onaj planinski, ist, na majinu duicu miris" (Nav.delo, 332).

35 Ve prvi dodir s prostorom svekrove / muevqeve kue nagovetava Sofkinobudue stradawe. Pokuaj da se sirovi i surovi svet Markove kue upitomi i umeka sa-mo prividno ukida suprotnost wene meke, ulne, rafinirane telesnosti i razgraene ku-e, koja Sofki-nevesti lii na razbojniko taborite i koja za wu trajno ostaje prostorizgnanstva, nesree, mesto na kojem se beznadno eka smrt. (Vidi: Novica Petkovi: Dvasrpska roamana. Studije o Neistoj krvi" i Seobama", Narodna kwiga, Beograd 1988,108110.)

36 Magda Todoru oslovqava sa strinke" i snake", a Sofku zove po imenu: Sof-ke, mori".

37 Isto ine i wihovi nekadawi kmetovi: Vie je izgledalo da je to od wihovihseqaka, ivija, kao neki poklon i dar, nego li napolica" (Borisav Stankovi, Neistakrv, Sabrana dela Borisava Stankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga trea, Pro-sveta, Beograd 1970, 34).

jo sa veim nestrpqewem, tamo u sobi, ne sedajui ve kleei nakraju, do zida, a nogama odgurnuvi ilim da ga ne bi uprqali, ekalida se svri posluivawe, razgovor, pa da se opet povrate u kujnu"38 Uoima bivih ipija efendi-Mitina kua, kao metafora porodice ikao prostor, trajno zadrava deo one moi i veliine koju je poela dagubi jo u doba wegovih dedova.

Istina, osipawe imawa dotie i kuu, prodaje se gorwi deo ba-te, a podrum izdaje bivem slugi Tonetu, eramide na krovu propada-ju, tanki pekiri kojima se zastiru zidovi gorwe sobe aave, a spa-vae haqine", spoqa jo raskone i gospodske, stare i ovetavaju,umnogome sline onom prividnom, lanom sjaju efendi-Mitine ode-e.39 Ipak i takva, propadawem naeta, kua je otelovqeni ostatak staremoi, predmet ponosa i pored Sofke jedino dobro koje porodicajo uvek poseduje. Kua i Sofka izazivaju ponos i divqewe, ali, upra-vo zbog toga, one se mogu prodati, mogu se razmeniti za iluziju opstan-ka i istrajavawa starog gospodstva, koje je svoje istorijske, ekonomske isocijalne pretpostavke davno izgubilo. U jednom asu kada Sofkanove eramide na krovu sagleda kao komade vlastitog mesa kua se,simboliki i bukvalno, na as pretvara u kumira koji prodire ivot,jednako kao to se Sofka srozava do predmeta koji se moe prodati irazmeniti da bi se iluzija o kui haxi-Trifunovih i sama kua kaoobjekt odrali.

Ututkani, pretrpani, tamni i utiani eksterijeri bogatog haxij-skog doma i u Kotani funkcioniu na planu realistike motivacijelikova koji im pripadaju, ukazujui na socijalnu i ekonomsku mo, ali,istovremeno, postaju prostor zatoewa i neslobode. Zato Stojan samoprividno Kotani nudi spas. U wihovom posledwem susretu, u reima:Samo ja i ti! Niko vie!"40 ponovo se iskazuje qubavnika samodo-voqnost iz prve pesme koju mu u drami peva Kotana:

Slavuj-pile, ne poj rano,Ne budi mi gospodara;Sama sam ga uspavala,Sama u ga probuditi,

ali sada kao nagovetaj sputanosti. Kotana zna da idiline prolenebate u stvarnosti nema: Zar da ne mrdnem, iz sobe da ne izaem, vesamo tu da sedim, utim, gledam meseinu"41 Razlonost ovog wenog

437

38 Nav. delo, 79.39 Istina dueci su bili skupoceni, teki, od same vune, ali stari, i pored naj-

novijeg, najopranijeg arava, kojim su opiveni, nije moglo a da se ne osea onaj vowstarih, toliko puta krpqenih, preivanih a nikad nerastresivanih spavaih haqina. Ivaqda usled svakidawe upotrebe i stajawa na jednom istom mestu, bili su gotovo uple-sniveli. Takvi isti su bili i jastuci, upavci, dugaki, ali sa grudvama. Takoe i jorga-ni sa prvobitnom svilenom postavom, teki, topli, jer su bili od istog pamuka, ali itanki, proreeni" (Nav. delo, 7273).

40 Kotana, , 104.41 Isto.

straha od haxijske kue potvruju sudbine svih lanova Haxi-Tomineporodice, i to ne samo egzistencijalna sputanost ena Stane i Kate koja bi mogla biti uslovqena patrijarhalnom porodinom hijerarhi-jom nego i poloaj mukaraca, uvara poretka, Stojana i Haxi-Tome.Bogatstvo kue, olieno u ilimima, raskonim rezbarijama, tiinii priguenom svetlu,42 gui i vitalnost i nagonske impulse svojihstanara.

Jednako kao to kua pokojnog mua za Anicu (Pokojnikova ena)postaje tamnica, za ije se prozorske reetke hvata u strahu od pokojni-ka. Ova kua posle muevqeve smrti sve vie biva pust, tu i hladanprostor, koji simbolizuje sudbinsku vezanost mlade udovice za mrtvaca,neposrednu blizinu smrti koju ona sluti kad se plai da dubqe zarijeprst u tronu, crnu zemqu muevqevog groba bojei se kao da ne napi-pa, dodirne trulo, oveje telo".43

Mesto koje Stankovievi junaci zauzimaju u prostoru opredmeujeniz neprostornih odnosa i kategorija. Kada tetka Zlata (u istoimenojpripoveci), poslavi sina na zanat, krene sredinom ulice,44 to nefunkcionie samo kao markirawe novog socijalnog statusa" nego i kaoopredmeewe sutinskog osloboewa i preporoda lika. Weno mesto uprostoru grada se mewa, oznaavajui promenu u socijalnom statusu.Postavi majka i tetka, Zlata naputa status udovice, a time se, isto-vremeno, sutinski preoblikuje i hronotop wenog tela.45 Udovica semora ustezati i sputavati zato to je kao mlada ena bez mua moguipredmet, ali i izvor poude. Majka je ista", wena telesnost je ukinu-ta prelaskom jasno ocrtane vremenske granice koju oznaava sinovqevosazrevawe, wegov odlazak na zanat.

Nasuprot tetka-Zlati, Anica u strahu prolazi kroz detaqno pobro-jane gradske topose, a tim razvijenim segmentirawem prostora (wive,srueni most Oxinka, Itina kasapnica, kapije, kapixici, kue, uar-ske radwe, turske kue sa kapcima na prozorima, arija zakrena sve-tom) ocrtavaju se wen strah i oseawe ugroenosti, subjektivni doi-vqaj opasnog, tueg sveta, irokog, otvorenog prostora koji razdavajagrobqe i kuu.

Sofka nije samo glavni lik Neiste krvi; ona je znaewska, vre-menska i prostorna osa romana i sva zbivawa, iz prolosti, sadawo-sti, pa i ona koja se slute u budunosti, saimaju se i opredmeuju

438

42 Po ilimu igra klonuo sunev zrak" (Nav. delo, , 71 podvukla Q. P. Q.)43 Pokojnikova ena, 196. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi.44 I kada poe, oseti mrak, oseti se kako prvi put u ivotu ide sama, bez sluge,

bez fewera, od sree i radosti sva se ispravi, nozdrve joj se rairie" (Tetka Zlata,196). U kwizi: Borisav Stankovi, Iz moga kraja. Pripovetke 18981924, Sabrana delaBorisava Stankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga druga, Prosveta, Beograd 1970.

45 Da qudsko telo moe funkcionisati kao hronotop sloeni, vieznani pro-stor uslovqen protokom vremena (kolektivnog i individualnog) koji bitno mewa wegovoznaewe u najveoj meri je osvestila moderna teatrologija i pozorina praksa, u kojojje jedno od osnovnih pitawa kako ostvariti prostorne ili odevne oblike koji se, zajedno s dram-skom radnjom, preobraavaju u usmerena znaenja scenografskog prostora i kostimski izraenogvremena" (Milenko Misailovi, Dramaturgija kostimografije, Sterijino pozorje Dnevnik, NoviSad 1990, 185).

upravo u wenom telu, shvaenom kao prostor.46 Detaqnim opisima poje-dih delova Sofkinog tela lica, prsiju, struka, kukova i bedara, ce-log jednog ulnog, ivog, uzdrhtalog sveta, od nonih prstiju koji seupijaju u mekou ilima do potiqka osenenog tekom kosom ostva-ruje se specifina sugestija veliine, prisutnosti, znaaja, vie noto se daje razvijen realistiki portret. Ovo telo, sa svojom rasko-nom, odnegovanom lepotom, ali i sa svojim paroksizmom strasti, iz-rasta iz mutnih naslaga prolosti,47 a Sofka, u posledwem poglavquromana, sluti48 da e se i u Markovoj lozi ponoviti wena lepota i we-na nesrea: I ko zna, neka wena ukununuka, koja e se moda zvati iSofkom, bie sigurno onako lepa, bujna, kao to ona bee, a ovako ei svriti, ovako e za sve wih platiti glavom i wu, Sofku, babu svoju,prokliwati i kosti joj u grobu na miru ne ostavqati."49

Sudbina Stankovievih junaka umnogome je uslovqena upravo wi-hovom telesnou i odraava se u woj. Poseban znaaj u oblikovawuodnosa lika sa svetom i prema svetu ima u ovoj prozi i svojevrsno dra-matizovawe i dinamizovawe odnosa tela i odee, koji povremeno pre-rasta u opredmeewe niza stega koje zajednica namee jedinki, ali ionih koje jedinka sama prihvata kao sutinski deo svoje egzistencije isvog poimawa sveta. Odea se oblikuje u irokom rasponu: od saglasja isklada sa telom, preko medijuma u kojem se ospoqavaju unutrawa pro-ivqavawa, do svojevrsne tamnice tela, koja ga sputava i potiskuje.50

Odea, u domenu realistike naracije, moe obeleavati socijalnudegradaciju ili napredovawe, kao i promenu sredine. Stepen socijalnei ekonomske marginalizovanosti boijih qudi obeleen je nainom nakoji se oblae ili odbacivawem odee. Za razliku od Naze, iji se pro-sjaki status ogleda samo u bosim nogama,51 Quba ide gotovo go, u nekojdugakoj prtenoj kouqi" i odbija da nosi odeu. Nesposobnost Sofki-ne svekrve, Stane, da se prilagodi novoj, gradskoj sredini i kulturinajneposrednije je oliena neprihvatawem gradske nowe i zadrava-wem duge lanene kouqe i suknene fute, koje je obeleavaju kao seqan-ku, strankiwu u varokom svetu. Pa i kada se za svadbu obue u novu va-roku odeu opaalo se da je silom, jer je sve na woj bilo tako iro-ko i zguvano".52

439

46 Novica Petkovi naglaava da je kod Stankovia telesna strana likova znaaj-nija nego kod mnogih naih starijih pisaca", te da: Telo Sofkino () u romanu takoesto usmerava itaoevu percepciju (taktilnu, prostornu, vizuelnu i akustiku, recimo)da se to pri tumaewu mora uzeti u obzir" (Novica Petkovi, Nav. delo, 31).

47 Toliko umobolnih, uzetih, toliko raawe dece sa otvorenim ranama, umirawe unajboqim godinama, veito dolaewe uvenih eima, lekara, babica, toliko bajawe, po-sipawe raznim vodama, voewe kod vraara po razvalinama, po zapisima i drugim leko-vitim mestima po okolini!" (Neista krv, 22).

48 Moda bi preciznije bilo rei da ona to zna: Sve joj je bilo tako jasno. Sve se,isto kao nekada, i sada ponavqa" (Nav. delo, 260).

49 Isto.50 Todora tako vrsto pritee amiju kada krene na grobqe da joj na licu i vratu

ostaju modrice (Nav. delo, 72).51 Uvek je bila oprana, iskrpqena i lepo povezana" (Boiji qudi, 294).52 Neista krv, 192.

Nasuprot ovome, privremeno uzdizawe Nazine keri Sofke (u pri-poveci Naza) iz poloaja ipijke, poluseqanke koja ivi u kolibi naperiferiji, otpoiwe i obeleava se razliitim odevawem majke ikerke. Naza, voena majinskom qubavqu i ponosom, ker odeva varo-ki, a ne kao sebe seqaki", radei danonono kako bi odrala ovurazliku.53 Kada, privuen wenom lepotom, gazda-Arsa uzme Sofku zasluavku, obeavi da e je udati za varoanina, ova razlika se daqepoveava. Sofka raste, prolepava se, oblai se bogato i ukusno, toje posebno naglaeno kontrastom sa majinom iznoenom odeom: ak,Naza da bi Sofka od we to vie odskoila, uzdigla se, odevala se jetako jadno, prosto, seqaki. () A najradije je volela da nosi stareSofkine mintane, jeleke, da to krpi, i nosi, nosi, dok i gajtan na wi-ma ne istruli"54 To Nazino implicitno odricawe od vlastitog maj-instva, koje treba da omogui Sofkinu dobru udaju i daqi socijalniuspon, okonava se sramotom i padom. Trudna, isterana iz gazdine kue,Sofka se vraa u vlagu i bedu majine kolibe da bi tu skonala ispodkamewa kojim majka pokuava da prekine wenu neeqenu trudnou.

Odea u Stankovievoj prozi saeto i precizno markira socijal-ni status, uzrast i poreklo onoga ko je nosi, poput belih arapa iplitkih cipela koje u Neistoj krvi nose mukarci iz haxijskih poro-dica, ili grubog sukna i irokih konih pojaseva koje nose skoro do-seqeni seqaci. Sofka u prvom susretu sa novom porodicom osea kakojoj usta dodiruju wihne tvrde vornovate ruke, kako je wihni brkovi,brade, kose dodiruju po licu i kako je kroz wene alvare, jeleke od svi-le esto bodu krute dlakaste haqine wihne".55 U ovom neposrednom su-protstavqawu Sofkine meke, tanane, luksuzne, sa pawom izraeneodee, koja naglaava i otkriva lepotu tela, i grube, vrste, otre,dlakave seoske nowe, naiwene od prirodnih, malo preraenih mate-rijala (vune, lana, konopqe, kostreti, koe), koja puca i lomi se prikretawu i podsea na oklop ija je jedina svrha da telo pokrije i za-titi56 simbolizuje se dodir dveju bitno razliitih kultura: grad-ske, rafinirane, visoko erotizovane, okrenute uivawu u lepoti, ob-likovane uz odreeni upliv islama i orijenta, i seoske, piwske, op-stanku okrenute, surove, nepreraene, sirove. Kao najteu uvredu zetuseqaku i wegovoj porodici efendi Mita koristi metaforu kerpii,57

istiui time upravo sirovost, bliskost zemqi i prirodi, sutinskunekultivisanost seqaka, a i sam Stankovi pridaje nesumwivo negativ-nu konotaciju pridevima sirov i presan. Tako se slika sadawice" u

440

53 Ako doe nova basma, neke nove amije, Naza bi dan i no radila, trala, pa ina veresiju uzela bi, samo da wena Sofka to ponese" (Naza, 52. U kwizi: Borisav Stanko-vi, Iz moga kraja. Pripovetke 18981924).

54 Nav. delo, 54.55 Neista krv, 204.56 I svi sa velikim, zimskim ubarama, u kratkim akirama, sigurno krojenim i

ivenim kad su se oni enili, i zato su im jedva do kukova dopirale. Ali zato opet odkukova do pazuha svi u konim, bogatim, izreckanim i okienim silavima, s jataganima,raznim kratkim pukama, noevima i oko sebe obeenim kamxijama" (Nav. delo, 198).

57 Kerpi/erpi je sirova, nepeena, na suncu suena cigla.

Starim danima saima uzvikom: Sve je ovo tako sirovo, masno!",58 aSofka silazei u dowi kraj varoi osea vow od balege, ubrita,pomean s mirisom na presno: mleko, sirove i plastove suve kudeqe".59

Pored socijalne i kulturne pripadnosti, odea u Stankovievojprozi esto otkriva i deli sudbinu svoga nosioca. Efendi-Mitino ma-terijalno, fiziko i moralno propadawe, ali i wegovu spremnost dauini sve kako bi odloio i prikrio od sveta svoju propast, ne osli-kava samo ono pocepano, prqavo, ustajalo nalije mintana nego i spe-cifini prisilni gest iewe i ispravqawe uguvanih akira,koje se ponavqa u tri za Sofku sudbonosna navrata. Prvi put kad gaSofka sree posle viegodiweg odsustvovawa: Tako je mirno iaojednako istei i ispravqajui svoje uguvane akire od sedewa u ko-lima, kao da je svakidawi, obian wegov dolazak kui, kao da je tekdanas poslom izaao pa se sad vraa."60 Nasuprot Sofkinom uzbuewu,efendi Mita jednako istei se" zagleda kuu i predmete oko we kaoda se ponovo uverava u wihovo postojawe. Drugi put, kada vidi Sofku iTomu zajedno u raienom dvoritu sa okreenom i udeenom"kuom, on guei jarost poe jednako istiti akire i cipele, toih je tobo uprqao idui preko kapije i wihovog dvorita".61 Najzad,beei sa kesama novca koji je konano dobio za svoju jedinicu, da sene bi primetilo da bei, jednako se oko sebe zagledao, tobo ispra-vqajui svoje uguvane akire".62

U sva tri sluaja ovo je gest koji treba da u oima posmatraa uma-wi znaaj onoga to efendi Mita stvarno ini: posle viegodiwegodsustvovawa i oinske nebrige, dolazi da bi Sofku prodao neprime-renim proscima; osea zavist i revolt to su Sofka i Toma poelida ive";63 i, konano, uzima novac koji mu je obean za ker, razaraju-i time neopozivo i do kraja onaj zaetak porodine sree koji je ona,uprkos svemu, uspela da izgradi. iewe, ovako gledano, dobija znae-we pilatovskog gesta, otresawa od oinskih obaveza, od sudbine rtvo-vane keri i mogue odgovornosti za wu. Naizgled beznaajan gest ita-ocu otkriva potpunu samoivost efendi-Mitinu. Na wega ne sme nitrun da padne" i on je spreman da uradi bilo ta kako bi se spasao odbede i gubitka socijalnog statusa, samo ako to moe, koliko-toliko,prikriti pred oima sveta.

Ovde, istovremeno, kulminira ona introvertnost, samozaokupqe-nost, koja jo od haxi-Trifunovog vremena obeleava ivote wegovihpotomaka. Okretawe tajnim zadovoqstvima i porocima, uvek u drutvutuina,64 dovodi do toga da oni poiwu da ive nekim 'wihovim i-votom' ", skrivenim od oiju sveta. Tamo gde se radi i privreuje nig-

441

58 Stari dani, 156. U kwizi: Borisav Stankovi, Boji qudi. Stari dani.59 Neista krv, 191.60 Nav. delo, 89.61 Nav. delo, 249.62 Nav. delo, 252.63 Nav. delo, 249.64 uvenih Grka, Cincara i prvih begova, Turaka" (Nav. delo, 16).

de ih nije bilo", ni u magazama, ni na itlucima, jer i wihov se savivot sastojao samo u raskonom noewu odela i trudu da se to dueivi".65 Efendi Mita, posledwi muki potomak haxi-Trifunov, boqezna turski, grki i arapski nego srpski i postaje tuin i stran"66 zasve, pa najzad i za Todoru i Sofku, koje ive odravajui privid oocu, hraniocu, domainu, da bi na kraju, svaka na svoj nain, bile r-tvovane tome prividu.

Odea opredmeuje i Sofkinu sudbinu. Probranu odeu wenog de-vojatva, nevestinsko ruho u kojem ona spram sunca a u oblaku svile izlata svetluca"67 i kratkotrajnu rasko s poetka branog ivota nakraju romana zamewuje kouqa na grudima uvek nabrana, skupqena iprqava".68 Zaputena odea prati i preranu uvelost Pasinog tela (Uve-la rua), otkrivajui, uz to, wenu pomirenost sa sudbinom, duhovnislom i propast mladalakih nada: Iscepana i braqiva amija po-krivae joj glavu i do usta lice, prqava kouqa, iskrpqen mintan ialvare"69

U svojevrsnom sukobu tela i odee mogu se otkrivati dubinska zna-ewa teksta. Mladoewsko ruho guta Tomino deako telo, jasno sim-bolizujui wegovu neprimerenost i nedoraslost ulozi mladoewe: Ma-da je imao najskupqe ohane akire i svilene pojaseve, ipak, videlose da se u wima gubi. Ni kukovi, ni kolena mu se ne vide. Xepovi sakolutima gajtana sasvim se izgubili u trbuh i u pojas i jedva mu viri-li."70 Istovremeno, Markovo koleno koje se jasno i otro" ocrtava uohanim akirama i pod grlom raskopana odea koju on sigurno ni-kad nije ni zakopavao zbog kosmatosti maqa"71 jasno govore o neuga-sloj mukoj snazi, vitalizmu, ali i o svojevrsnoj nekultivisanoj, ne-sputanoj divqini.

Upravo po neredu odee: raspasan, raskopan, razdrqen i skoropodivqao () Pojas mu se raspasao, akire spustile, rukavi se isce-pali"72 moe se naslutiti da i Toma, Pasin mu (Uvela rua), pro-ivqava neki svoj unutrawi rasap koji ga goni u destrukciju, nasiqei sukob sa drutvenom normom.

Kontrast udovike crnine i beline tela u Pokojnikovoj eni dra-matino razotkriva potisnutost Aniinih nagona, emocija, linosti:Crna joj amija, sa otputenim krajevima sa strane, sakrila bi joj be-lo lice, a na ruci zavrnuo bi se rukav od kouqe sa crnim ojama, te bijoj se videla bela, rumena koa od ruke () Lice joj sakriveno u amijii, ugrejano, okupano krupnim, sonim suzama, jasno neno odudaralo bi

442

65 Nav. delo, 14. i 15.66 Nav. delo, 25.67 Nav. delo, 185.68 Nav. delo, 264.69 Uvela rua, 31. U kwizi: Borisav Stankovi, Peal. Prozni radovi i fragmenti

iz ostavtine pisca. Prilozi hronologija bibliografija, Sabrana dela BorisavaStankovia, priredio ivorad Stojkovi, kwiga esta, Prosveta, Beograd 1970.

70 Neista krv, 187.71 Nav. delo, 124.72 Uvela rua, 32.

od crnine amijine."73 Obiajna korota pokriva, sputava, potiskuje te-lesnost mlade ene, nameui kao primaran nalog udovitva, aqewa,vezanosti za pokojnika.

Ovo detaqno opisivawe odee, pogotovu elemenata tradicionalnenowe koju u Stankovievo doba uveliko potiskuje moderni, evropskinain oblaewa, moe se posmatrati i kao segment folklora koji uovoj prozi ima viestruku funkciju: kao bitna dopuna wenog osnovnoghronotopa Vrawa; kao jedan od veoma vanih postupaka u oblikovawui motivisawu likova i ostvarivawu dubinskih znaewa dela; i kao su-tinski vaan doprinos uspostavqawu specifine antropoloke op-tosti Stankovieve regionalne proze. Svest o zastupqenosti i znaa-ju folklornih elemenata u Stankovievom delu prisutna je, inae, jood prvih kritikih odziva na wegovo stvaralatvo. Predmet ispitiva-wa bili su mnogobrojni oblici vezanosti wegovog dela za usmenu kwi-evnost i folklor.74

Posebno je znaajno pitawe funkcije i znaewa usmenih lirskihpesama i, ire uzev, folklornih elemenata u wegovoj Kotani i ono sepostavqa pri svakom pozorinom izvoewu, ali i pri svakom anali-tikom itawu ove drame. Bez iznalaewa dramske funkcije muzike,pesme i igre, ne mogu se dosegnuti i razumeti mnoga bitna znaewa Ko-tane, bez obzira na to da li je re o kwievno-istorijskom ili kri-tikom tumaewu teksta ili o wegovoj scenskoj interpretaciji.75 Razre-ewe pitawa funkcije i znaewa pesama u Kotani verovatno bi do-prinelo i prevazilaewu onog paradoksa po kojem ovo delo, u kojem sa-vremena srpska drama mora traiti i nai svoj izvor,76 i nije drama,ili je, pak, loa drama. Odnosno, drama loe komponovana, razvuena,kojoj pesme i muzika daju melodramski starinski ton, vezujui je za na-rodne komade s pevawem, u kojima je popularna pesma unitila strep-wu pred nerazumqivim a preteim traginim oseawem ivota, i dobanalnosti izmrvila jedinstvo radwe".77 Pa i oni tumai po kojima

443

73 Pokojnikova ena, 197.74 Nada Miloevi orevi, Delo Bore Stankovia i usmena predawa, Delo Bore

Stankovia u svome i danawem vremenu (Zbornik radova s naunog skupa posveenog deluBore Stankovia, koji je odran 1315. 12. 1976, u Vrawu), Beograd 1978, 5360; Dr Rad-mila Pei, Lirska narodna pesma u delu Borisava Stankovia, Delo Bore Stankovia usvome i danawem vremenu, 113120; Dr Vladimir Bovan, Narodne umotvorine u delu BoreStankovia, Delo Bore Stankovia u svome i danawem vremenu, 121131; Vladimir Jovi-i, Pesma i pevawe u kwievnom delu Borisava Stankovia, Letopis Matice srpske, kw.404, sv. 5, Novi Sad, novembar 1969, 545554; Vladimir Jovii, Umetnost BorisavaStankovia, Beograd 1972, poglavqe Intonacija i ritam, odeqci: Funkcija pesme i peva-wa, Pesma sa scene dramska pesma, Pesma kao ispovest, 103140; Vladimir Jovii,Borisav Stankovi, Srpski pisci, Beograd 1985, 245; Predrag Palavestra, Nav. delo, 41;Miodrad Maticki, Kotana" kao prozni model dvadesetog veka, Poetika srpske kwiev-nosti 2, Tipovi pripovedawa u romanu i pripoveci na srpskohrvatskom jeziku u prvoj polovi-ni HH veka, Beograd Sarajevo 1989, 7178.

75 Opirnije o ovome vidi: Qiqana Peikan-Qutanovi, Funkcija i znaeweusmenih lirskih pesama u Kotani" Borisava Stankovia, Nauni sastanak slavista uVukove dane (Beograd Novi Sad, 16. 9. 1995), 25/1, Beograd 1996, 223230.

76 Predrag Bajeti, Dramska pria, u kwizi: Bora Stankovi, Drame, 7.77 Predrag Bajeti, Nav. delo, 23.

pesme u Kotani nisu neto sasvim sporedno"78 esto su se zalagaliza wihovo potiskivawe ili pak specifinu zamewivost", poput redi-teqa Bore Drakovia, po kojem nije vano koje pesme Kotana peva,nego kako ih peva".79

Nasuprot ovakvim stanovitima, verujemo da se, upravo na prime-ru Kotane, moe pokazati sutinski vana funkcija usmenih pesamau Stankovievim delima. Pesmama i u pesmama iskazuju se neka od bit-nih znaewa Kotane, one tamne, nagonske, esto destruktivne tewesa kojima se sukobqava kolektiv, nameui svoje norme, ali i bolniraskol pojedinca i sa sredinom i sa vlastitom neistom krvqu".80

Devetnaest pesama rasporeeno je u drami po specifinoj drama-turgiji,81 to jest ovaj raspored, kao i izbor pesama, nije sluajan, odno-sno nije podreen iskquivo asocijativnosti, eqi za slikovitou,ili realistinom opisivawu prostora i vremena. Svojim znaewimaove pesme priaju paralelnu priu, poniru u domen podsvesnog i na-gonskog, izvlae zapretano i stupaju u osobeni dijalog sa tekstom drame.

Obe pesme u prvom inu naglaavaju ulnu ustreptalost i udwu iiekivawe qubavne sree. Prvom, ano duo, ano, otvori mi vrata,izolovane i zatvorene graanske devojke iskazuju radosnu slutwu o svetukoji eka iza vrata roditeqske kue. Druga, Slavuj pile, ne poj rano, kojupeva Kotana, priziva i sluti qubavniku samodovoqnost u idealizo-vanom prostoru qubavne posteqe i ul-bate, u veitom proleu i cve-tawu. Na nivou radwe ovo nagovetava Kotanino pojavqivawe uprvom inu ona je prisutna samo posredno, kroz priu o pomami koju jeizazvala, i kao glas koji peva drugu pesmu.

Prva i posledwa pesma u drugom inu Kraj Vardar mi stajae iSum etal, mori uro, po Stara Srbija zadaju i ocrtavaju makroprostor Vardara, Stare Srbije i Maedonije, to i jeste ivotni pro-stor Stankovievih junaka. U pesmama koje slede, ovaj prostor se preo-blikuje u pust, taman i golem prostor qudskog stradawa (Jovane, sine,Jovane); svodi na eqeno ensko telo (Mirjano, oj Mirjano); na devoja-ko grlo (Katinku grlo bolelo); da bi se potom slualac naglo odvojiood tog uenog prostora, a idealna lepotica udaqila na daleko, trigodine dana" (Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu); ili u egzotinihronotop pustog turskog (Rafistinde on alma) ili takoe pustog i mrtvoghaxijskog Vrawa (Haxi Gajka devojku udava). Naredna pesma Dude mori,Dude, belo Dude saima tursko i kaursko, i vreme i prostor, opet u i-u enske lepote, koja izrasta iz strasti koju pobuuje. Jezu zbog kobnemere te udwe za lepotom, zbog nesavladive pustoi koju ona moe do-neti, izazivajui prekoraewe qudskog i bojeg reda, ocrtanu u pesmio bratsko-sestrinskom incestu Stojane, mori Stojane ublaava vra-

444

78 Dragomir M. Jankovi, ergaki ivot Kotana Juriii Milan Sto-jievi, Srpski kwievni glasnik, kw. , br. 4, Beograd 1901, 310317.

79 Boro Drakovi, Kakvo pozorite elimo, Scena, Novi Sad, 3/1977, str. 18.80 Vidi: Petar Marjanovi, Borisav Stankovi: Kotana", Jugoslovenski dramski

pisci HH veka , Novi Sad 1985, 919.81 U prvom inu su dve, u drugom jedanaest, u treem pet i u etvrtom jedna.

awe u prostor Vrawa (Stojanke, bela Vrawanke), u kojem se lepota ra-a, opet sama izmeu zemaqskog i nebeskog prostora, izmeu tananogjablana i sjajnog sunca. Lepota koja dole i gore, Po Srbija i po Maedo-nija, u prostoru i vremenu ostaje nedohvatna i sama.

Ta nedohvatnost lepote, koja doba, rod, starost nema",83 i koja je,upravo zbog te nedostinosti, kobna i razorna potvruje se na nivouradwe strau koju Kotana pobuuje u Stojanu, Mitki i, kao kulmina-cija, haxi-Tomi. Ta strast je podjednako okrenuta pevaici i onom ide-alu enstvenosti koji ona oslikava svojim pesmama. Kako kulminirapoetska slika nedohvatne enstvenosti tako narasta i zanos za pevai-com: od mladiske strasti Stojanove, preko Mitkinog odbijawa i pri-zivawa, do beznadnog haxi-Tominog izmicawa. Wegovo mucavo i gre-vito opirawe: Silan glas Ali dosta", Ne tako, ne toliko silnoDosta, dosta", Mnogo je ovo"84 nemono je pred sveu lepote o vla-stitoj moi i jedinstvenosti, koja svoj puni izraz nalazi upravo u pe-smi.

I pet pesama u treem inu Kotane govore o nedohvatnom, ali sa-da o nedohvatnom u vremenu, o mladosti, o punom ivotnom intenzite-tu. Poput lepote, i mladost postaje predmet neutaive udwe. Pesmerazliito konkretizuju ovo oseawe: opevajui impulsivnu i osionuulnost mladosti, koja prelazi granice verskog i nacionalnog i pred-met svoje udwe ceni vie od ivota (More, vraj kowa, Abdul-erimago); slikom bistre vode koja je nekad tekla (More, nasred sela arenaesma teee); prizivawem nekadawih qubavi (Tri put ti ukna napenxer, mila daskalice); ali i neposrednim izricawem kakva je albaza mladost". Pri tome se neprestano prepliu, pa i poistoveuju, mla-dost, qubav i lepota, biti mlad, biti voqen i biti lep. Tako se na alza mladou prirodno i spontano nadovezuje duga, nezadovoqena qubav-na ewa (Devet godina minae, xanum) i mrani bekrijski dert, de-struktivno okretawe piu, nasiqu i besu.

To nasiqe, bes, kletva, nepostojawe one boije, blage rei za ko-jom beznadno ezne Kata svojom jalovou i uzaludnou boji svazbivawa u ovom inu. Slatka mladost", qubav i lepota na as se ote-love u Kotani i Kotaninoj pesmi da bi se jo bolnije i beznadnijeosetila wihova nedohvatnost.

Jalovi bekrijski bes konano zamire u etiri stiha jedine pesme uetvrtom inu drame (Mehanxi, more mehanxi), poto se svatovac samopomiwe, ali ne navodi. Kotana je uutkana, Policaja preti Ako samopisne, kamxijom u kaie s lea da joj skidam!",85 i Mitkino pevawenaas deluje kao pobuna i otpor, ali zavrava kao priznawe vlastiteuzaludnosti i sudbinske predodreenosti poraza.

Tako se fragmentarna, u nagovetajima data lirska pria o kobnojneostvarivosti qudskih eqa, o uzaludnosti i moguoj mranoj destruk-

445

82 Niko nas nee moi gledati", kae Vaska (Kotana, , 72).83 Nav. delo, , 88.84 Nav. delo, , 8990.85 Nav. delo, , 105.

tivnosti ewe za qubavqu ili mladou svejedno preplie idopuwava s dramskom priom o prazninom ludovawu Vrawanaca zaCigankom pevaicom Kotanom i o wenoj prisilnoj udaji.

Ovo preplitawe i povezivawe ostvaruje se u tekstu drame nepo-sredno i posredno. Neposredno se o pesmi kao tekstu govori, naglaa-va se ispovedni karakter koji ona ima za junaka, pridaju joj se rei kojeona inae ne sadri, sa wom se stupa u dijalog kojim se wena znaewadodatno istiu. Pesma iskazuje ono to junaci ne mogu, ne smeju ili neznaju da iskau. Mirjano, oj Mirjano opredmeuje tako Stojanovu qubavnuudwu za Kotanom, ali posredno nagovetava i duboku vezanost peva-ice i pesme wihovu sudbinsku prepletenost. Kotana otelovqujepoetsku sliku, uspomenu, san. Zbog toga ona mora ostati nedohvatna inedostina za sve i zato udaja okonava wenu privlanost. Iz irealnihidealizovanih prostora pesme ona udajom mora prei u realni prostor,u kojem nema mesta za nedostini poetski ideal enskosti, za predmetopte udwe, nego samo za obino qudsko bie. Pesma se javqa i kaodeo prie. Dva stiha na turskom dovravaju portret Mitkine stvarneili izmatane mrtve drage.

Pesmom Haxi Toma i Mitka artikuliu svoj uas pred staroui kopwewem. Za razliku od haxi-Tome, koji se jasno suoava s prola-znou: Za mene nema vie, keri, nema"86, Mitka grca, zove slatkumladost", ispoveda svoj al i nezadovoqenu ewu. I on pesmu dopu-wava svojom priom: Nikad mi ne otvori", Nikad gu ne vide"87, ot-krivajui tako da starewe, prolaznost, tiranska porodina voqa nisujedini koreni wegovog ala i da je wegova neostvarenost vajkadawa iduboko ukorewena, jednako kao i potreba da se za wu uvek optuuje nekodrugi otac, brat, stari Rexep, devojina majka.

Specifina, paradoksalna potreba Stankovievih junaka da se isto-vremeno iskau i sakriju u pesmi nalazi dobrodolu oduku: s jednestrane, oseawa lirskog subjekta prepoznaju se kao duboko istinita ar-tikulacija vlastitih, a s druge, wihova uoptenost i stilizovanost do-putaju onu skrovitost, prikrivawe i potiskivawe, koje nameu mutninagonski impulsi.

Bez pesama koje Kotana peva Stankovieva drama bila bi bitnosiromanija i na nivou likova i na nivou znaewa koja se u woj moguiitati. Daleko od toga da uopti i banalizuje poruke drame pesmaje postala ravnopravni element pievog jezika, unosei u delo svojuvezu sa iskonskim i arhetipskim, koja se u tkivu Kotane (ali i u dru-gim Stankovievim delima) nanovo otkriva u uoptenoj i stilizovanojpesnikoj slici, pridajui stradawu wegovih junaka specifinu an-tropoloku univerzalnost.

Veza sa arhetipskim i antropoloka univerzalnost Stankovievedrame (i wegovog dela uopte) ne realizuje se iskquivo u odnosu pre-ma lirskoj pesmi i predawu, iako je tu najuoqivija. Bitna za shvatawe

446

86 Nav. delo, , 94.87 Nav. delo, , 98.

dubinskih znaewa i smisla Kotane je transpozicija neverbalnih mo-dela pomou kojih se usmena kwievnost stvarala,88 i odnos prema tra-dicionalnoj kulturi koju je ona reflektovala, ovde prevashodno obli-kovan kroz funkciju koju u drami dobijaju proleni kalendarski obredivezani za Uskrs i urevdan.

Vreme zbivawa Kotane odreeno je samo u odnosu na pievo. Ta-ko ispod spiska lica stoji: Vrawe. Sadawost". Meutim, ve u uvod-noj didaskaliji, i nadaqe, tokom cele drame, provlai se lajtmotivpraznovawa Uskrsa. Na razliite naine varira se podatak da sa uli-ce dopire svirka, graja",89 pesma i pucwava. Tim prazninim slavqemmotiviu se i devojaka igra i razdraganost, kojima drama poiwe.Praznovawe Uskrsa funkcionie, dakle, kao realistika motivacijazbivawa u drami: centralna uloga koju Kotana i svirai privremenodobijaju neposredno je povezana sa slavqem. Arsa naglaava da ova in-verzija reda traje dok ovaj praznik ne proe, ovi ne sveti, nego, Bo-e mi oprosti ludi dani",90 te da pomama za Kotanom raste upravou vreme praznika: Jednom je proterah u Tursku. I dok se duvan ne sre-di, vinogradi ne obrae lepo, sve mirno! Ali im nastupie ovipraznici, ove slave, ove mesnice, im se napie, odmah preoe uTursku i dovedoe je!"91 Praznovawem Uskrsa motivisan je i Haxi-To-min dolazak u grad iz hana: ako jedan put u godini siem ovamo, doemda se na ovaj sveti dan Bogu pomolim, u veru da uem, s prijateqima dase vidim, razgovorim, odmorim da vidim wih, decu, dom, kuu svoju".92

Praznik se u vie navrata pomiwe s potovawem, Uskrs je sveti,blagi, mili, Boji, svetao, srean dan, dan kada ni loa misel ne pa-da, a kamo li sluza",93 kad se i gora i voda veseli", i wegovim isprav-nim praznovawem priziva se boiji blagoslov i beriet. Magda zatomoli Haxi-Tomu da treba da prihvati ast i estitawe: Sedni te s to-bom u kui srea, blagoslov da mi zasedne. Sedni! Okusi! Samo hleb,so!", dok ga Mitka opomiwe: zar ne znaje, da se ne vaqa, da je loe,kad se na ovakav sveti i veliki dan doe, pa da se ne sedne, ne okusihleb, so".94

Ovako gledano, Kotana bi se mogla tumaiti kao dramska pria oritualnoj inverziji vezanoj za praznik i ponovnom uspostavqawu nor-malnih" ivotnih tokova kad praznik proe. Meutim, u drami se, ne-sumwivo, otvara i jedan nov sloj znaewa. Od prvog pomena praznika, urazgovoru Vaske i Stane na poetku drame, oblikuje se i narasta i svesto sutinskom poremeaju, o gubqewu smisla i funkcije praznika i ob-reda koji ga prate. Stana plae, ne eli da igra u bati, zato to je

447

88 Formulativnost (Formulnost), u kwizi: Radmila Pei Nada Miloevi--orevi, Narodna kwievnost, Vuk Karaxi", Beograd 1984, 8485.

89 Kotana , 71.90 Nav. delo, , 75.91 Nav. delo, , 76.92 Nav. delo, , 74.93 Nav. delo, , 82.94 Nav. delo, , 86.

Haxi-Tomina kua na praznik prazna: Nigde nikoga kod kue nema. Niotac ni brat. Otac () qut, besan."95 Ve ovde se nasluuje i to da biovaj poremeaj mogao biti posledica ogreewa o normu Stojan nijena praznik darivao sestre, nije ih ponovio" ni zelenim listom".Ovo vezivawe uskrweg dara za simboliku lista implicira neposred-nu vezu qudskog ponaawa i ritmova prirode. Sukob kolektivne normes tewama individue, to je inae jedna od osnovnih tematskih preo-kupacija Bore Stankovia, ovde se javqa kao razarawe osnovnih normiobreda, a time i kao naruavawe wegove funkcionalnosti. Umesto dase odnosi unutar zajednice, oliene u porodici, harmonizuju i timedoprinesu harmonizaciji optih ivotnih i kosmikih tokova, todonosi boji blagoslov i plodnost qudsku, skotsku i zemaqsku" udrami narastaju sukobi unutar porodice: izmeu roditeqa i dece, su-prunika, brae, koji se potom prenose i na iri socijalni plan, pase slavqe izvrgava u svoju suprotnost: A tamo, kau, sada ovek ne smeni da prie. Pesma, oro, puke! Pa i krv esto legne"96 (podvukla Q.P. Q.). Brat zanemaruje sestre, majka i otac u vie navrata kunu sina,brat kune brata Naruavawe godiweg ritma oslikava se u analognomporemeaju ivotnih tokova: stariji qudi, domaini, ija je ivotnasnaga na izmaku (Arsa kae ostarelo, kleklo"), pokuavaju da zaustavevreme, da vrate ivotni tok unazad i obnove vlastitu mladost. Dramapoiwe Stojanovim ludovawem za Kotanom, ali kulminira u Haxi--Tominom i Mitkinom zanosu.

Haxi Toma prokliwe sina: Sinule muwe, pa u elo!", potee pu-ku na wega, a potom i na Arsu, koji ga je spreio da puca. Da nije resamo o nezadovoqstvu nepokornim sinom, koji kri ustaqene socijalnenorme, nego pre svega o suparnikoj qubomori otkriva se kroz pesmu.Kada mu Kotana zapeva pesmu Tri put ti ukna na penxer, on trai dase ime Stojan zameni wegovim imenom: Nije to bio Stojan, ve sam jato bio. Ja Haxi Toma! Za mene je ona pevana."97 Potisnuta eqa da setok vremena zaustavi i okrene, da se prisvoje ivotni impulsi mlado-sti, jasno se izrie. Nije bitno razliit ni majin odnos. Kata od si-na oekuje da joj omogui da nadoknadi proputeno: Da majka s tobomivot proivi, kad nije s ocem ti."98 Ona prema Kotani ispoqavasnaan rivalitet, koji se vie opravdava socijalnim jazom izmeu Ci-ganke i haxijske kue nego to iz wega proistie: Zar majka rodila,uvala, pa sad majka ne vaqa, a ona, Ciganka, dobra? (Odluno): Da ku-nem, oh, da kunem!"99

Mitkin i Haxi-Tomin odnos prema Kotani u potpunosti je ambi-valentan. Isuvie stari da bi mogli otvoreno da iskau svoju strast,obojica svoja oseawa proglaavaju roditeqskom i zatitnikom bri-gom. Mitka tako kae: Nemam ja, bre, lou premislu na wuma. Tatko

448

95 Nav. delo, , 73.96 Nav. delo, , 74.97 Nav. delo, , 94.98 Nav. delo, , 92.99 Nav. delo, , 78.

mogu da vu bidnem."100 Otac da im bude"101 prekoreva ga i HaxiToma. Mitka Kotanu oslovqava sa edo i u asu kada joj ustima dajedukat.102 I Haxi Toma Kotanu oslovqava sa keri", sinko" i si-ne", ak i u asu kada prilazi da joj pomirie nedra. Obojica svojuerotsku zainteresovanost predstavqaju kao natulno divqewe pesmi ilepoti, ali iz wihovog odnosa prema Kotani izbija strast koja se, ia-ko nije odista incestuozna, po svojoj neprimerenosti i kobnoj razorno-sti moe porediti sa incestuoznom strau opevanom u pesmi o pu-stom Stojanu", koji hoe sestru da uzme. Pria o umi koja je morilaKumanovo i potpunom poremeaju normalnog ivotnog ritma zbog ince-stuozne qubavi brata prema sestri: I tri dana crkve zatvorene, tridana arija zatvorena"103 ima paralelu u izokrenutom i poremee-nom vremenu zbivawa Stankovieve drame. Sveti i veliki dani", kadase gora i voda (se) veseli";, svetao dan", kada bi trebalo da ojaa po-rodina harmonija, pretvara se u lude dane porodine nesloge, sukoba,suza. Mitka tone u mranu pijaniku destruktivnost, odrie se porodi-ce: Nikoga si ja nemam"104 i brata: Moj brat katil, moj brat krvnik,moj brat nikad sreu da ne vidi"105, dok Haxi Toma odbacuje sina je-dinca: Sin mi lei bolan mrtav neka je!", a s wim, u sutini, inormalne obnavqajue ivotne tokove.

Taj prekid ivotnih tokova nagoveten je i presuivawem vode.Traei pesmu, Haxi Toma dodaje rei kojih u woj nema: Na sred selaarena esma, bistra voda"106 Suoen sa ivotom koji nepovratno iz-mie, on u tipsko odreewe prostora More, nasred sela arena e-ma teae" unosi ewu za iskonskom oiujuom snagom vode:Oh, kamo je sada, da mi ona bistra, rosna, svea kapne na ovo moje sta-ro, staro ve samrtno elo"107 Vode i bukvalno nema: utuk esma, ko-ju je Haxija izgradio u mladosti, presuila je, izvor je izgubio snagu isilinu, poeo je da se mea sa zemqom i trulim liem".108 Ova slikapozemqivawa" izvora i oveka neposredno ukazuje da se osnovna funk-cija prolenih obreda plodotvorno obnavqawe prirode i qudske za-jednice ne ostvaruje.

Obnavqawe ove funkcije nee se postii ni rtvom. Na poetkudrugog ina drame Kotana peva i prepriava pesmu o urevskoj r-tvi. U kontrastu sa jezovitou prie o rtvovanom prvencu i atribu-tima gore golema, pusta, tamna"109 ona se, prema didaskalijama, ra-dosno unosi, da to boqe gleda u goru", propiwe se na prste, da bi,

449

100 Nav. delo, , 84.101 Nav. delo, , 86.102 Nav. delo, , 94.103 Nav. delo, , 88.104 Nav. delo, , 95.105 Nav. delo, , 96.106 Nav. delo, , 93.107 Isto.108 Nav. delo, , 89.109 Nav. delo, , 80.

preko zida, mogla to boqe da gleda. Duboko udie i mirie."110 Na-glaena gotovo ulnim uzbuewem i zagrcnutim prepriavawem, ovapesma nagovetava Kotaninu sudbinu. Haxi Toma nee ubiti ni Sto-jana ni Arsu, Arsa nee ubiti Mitku, Mitka nee ubiti sebe nara-sli sukobi e se, bar privremeno, do novog prazninog ludila, razre-iti rtvovawem Kotane, wenom nasilnom udajom, koja se i ekspli-citno poredi sa smru. Tako Arsa kae: Ako iva nee mrtvu, pa ukola i u Bawu!"111, ili iva vie ne! Mrtva moe!"112, a i Mitki-no reawe novia po nevestinom elu i licu vie lii na ritualnootkupqewe nego na darivawe neveste. Posle toliko ispevanih pesama,Kotanina svadba je nema: Sve se primie tiho, sa svirkom svatov-ca."113 Da bi kolektiv nastavio da postoji, predmet eqe koja je ogolilaza zajednicu pogubne tewe i impulse individue, mora se unititi.Ciganka Kotana, bie sa socijalne margine, koje ne samo to pobuu-je ove eqe nego ih, to je moda bitnije, svojom pesmom artikulie iiskazuje, mora se ukloniti i uutkati, da bi se destruktivni nagonipotisnuli i nanovo potinili normi kolektiva.

Meutim, rtva u Stankovievoj drami nije ni iskupqujua, nioiujua, ni obnavqajua: smrtna tuga proima zvrne scene drame,sve zakriquje bawa () puna dima, magle i pare bawske". Ne ponita-va se ovde samo jedan anr, ili, kako Predrag Bajeti kae, vrsta na-rodnog komada s pevawem, igrom i obaveznom svadbom na kraju, nego seponitavaju i tradicionalna kultura i wena jo uvek iva obrednost,koja gubi svoju funkcionalnost i smislenost, a ponitavawe je uvektragiko"114.

Ponitavawe smisla i funkcije tradicionalnih obreda prisutnoje i u drugim Stankovievim delima. Poetak nazadovawa haxi-Trifu-nove porodice moe se u Neistoj krvi pratiti i kao niz ogreewa oporodinu slavu. Haxi-Trifun je predvodnik u svakom narodnom po-slu"115, zlatno kandilo wihove kue neprestano gori pred raspelom, aveliki praznici i slava, dok je on glava porodice, objediwuju i srod-nike116 i iru zajednicu: sirotiwi i qudima po zatvorima, za vremeUskrsa, Boia ili slave, tri dana se moralo slati jelo i pie".117

Meutim, ve haxi-Trifunov sin, roen u nevreme, kada se veniko nije ni nadao da e imati dece, a jo mawe sina, naslednika",118

porie i izokree poredak koji otac uspostavqa i oliava. Bled, suv itanak; vie ensko no muko",119 okruen preteranom brigom i neno-

450

110 Isto.111 Nav. delo, , 101.112 Nav. delo, , 102.113 Nav. delo, , 102.114 Predrag Bajeti, Nav. delo, 50.115 Bilo za kakvu novu kolu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podi-

i, opraviti; ili, jo gore, opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika smeniti, znalose da se zato mora wemu doi" (Neista krv, 8).

116 I najsirotija i najudaqenija u rodbini nije bila zaboravqena" (Nav. delo, 10).117 Nav. delo, 8.118 Nav. delo, 10.119 Nav. delo, 12.

u majke i sestara, on poiwe da se drui sa Turcima, naputa briguza narodne poslove" i porodicu. Izobilan, uvuen i pun raskoiivot",120 koji poiwe u kui od smrti haxi-Trifunove, bitno preo-blikuje i slavu. Umesto komunikacije sa svetim, koja harmonizuje, vezujei ojaava porodicu i iru zajednicu, Sofkini preci praznike doeku-ju i obeleavaju kao kulminaciju zaokupqenosti uicima i zadovoqe-wem ula, ime je, i inae, obeleena wihova svakodnevica, i kao pri-liku za isticawe i zadovoqewe porodine oholosti. Izobiqe hrane,spremawe kue, krojewe nove odee, kojima se doekuje kuna slava, nijevie izraz duboke vere i potovawa prema svecu zatitniku, nego, presvega, manifestacija tewe da se ivi to () lepe u veem izobi-qu", i eqe da se zablesnu i zaprepaste gosti. Obesveewe slave kul-minira u okupqawu mukaraca u zaklowenom dowevrawskom itluku, dabi se, kao produetak slavskog veseqa, u drutvu tuina (Grka i Cin-cara), pa i inoveraca Turaka skriveni od oiju sveta121 odavalibludu sa lepoticama Cigankama uvenim sa svojih krtih, toplih tela irazbludnih oiju".122

Ovako gledano, moda naziv romana Neista krv123 ne upuuje nasamo psihofizioloko izroavawe nego, u istoj meri, na gubitak du-hovne istote, na greh shvaen ne samo kao objektivna krivica" nego ikao religijski prestup", ija je sutina prekid plodotvorne razmenesa svetim.124 Degeneracija i ekonomsko propadawe porodice mogli bi,dakle, biti ne samo posledica biolokog izroavawa, naputawa radai sticawa i potpunog posveivawa zadovoqewu ula, nego i neka vrstaboije kazne zbog ogreewa o osnovne religijske norme. Da je tako na-govetava i prozni fragment iz Boijih qudi u kojem se kvarewe"mone haxijske porodice i roewe sumanutog deteta direktno pripisujeboijoj kazni za roditeqske grehe: a bez greha roditeqa lako se poro-dica ne kvari".125

Obiajno-obredna praksa, u svim svojim sloenim varijetetima,pokazuje i koliko je sloen koncept vremena u Stankovievoj prozi. Udomenu realistike naracije vreme se oblikuje kao istorijsko: opozi-cija pustog tuskog" i Srbije slobodije", vreme velikih socijalnihlomova, propadawa orbaxija i turskog feudalnog-kmetskog ustrojstva iuspona obogaenih seqaka i ipija. Stankoviev odnos prema novomvremenu" izrazito je negativan. Pripovetka Stari dani, u kojoj se ovajodnos gotovo programski oblikuje, poiwe kontrastom izmeu sad istarih dana. Sad je vreme posle osloboewa, prilaz varoi obeleavajupola seoske, pola varoke" kue doseqenika iz Turske, ija su dvori-

451

120 Nav. delo, 13.121 Svirae nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati ta oni rade" (Nav.

delo, 16).122 Isto.123 Vidi: Novica Petkovi, Nav. delo, 1314.124 Veselin ajkanovi, Po grehu roditeq, Studije iz srpske religije i folklora

19251942, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, kwiga druga, priredio Voji-slav uri, SKZ-BIGZ Prosveta Partenon M. A. M., Beograd 1994, 389410.

125 Boji qudi, 340341.

ta puna balega i prqavih kokoaka".126 I ambijent grada obeleen jeoronulou i propadawem: izrivena kaldrma, opale esme (), presu-eno korito".127 U vodenicama se pee rakija, a stare turske kue, pre-seene zbog ureewa ulica, stoje kao neke trupine".128 Ovoj atmosferismrti i propadawa peat daju tela rawenih i poubijanih seqaka predsreskom kancelarijom. Glagol istovarena i slika nagizdanog lekara ko-ji tapom otkriva rawenike"129 stvaraju utisak nequdske nezainte-resovanosti, bezdunosti, odsustva bliskosti i topline, emu dopri-nosi i slika onih drugih seqaka koji, kao pandan rawenicima, pod ba-gremovima lekare u gomilama () i ekaju da ih pozovu u 'zasedani-je' ".130 Zaparloene bate i tarabe ispod kojih se provlae psi lutali-ce, neposredno asociraju na Gogoqeve opise sreskih varoi.

Beznadna odbojnost slike kulminira opisom kasapnica i evabxi-nica iji su prozori ulepqeni paradima mesa, krvqu i ubijenim mu-vama".131 Ovakvom ambijentu odgovaraju i qudi koji ga nastawuju: ispr-en, crven, natuen snagom"132 gazda Jovan, koji licitira za stvari tose prodaju za dug, i najvei gazda", koji (opet gogoqevski izoblien)skupqa otpatke i kree da poseti kirixijku podvodaicu.

Nasuprot ovom sirovom", masnom" svetu sadawice, koji nase-qavaju postvareni seqaci i bogatai to se obogatie od turskepqake i zelenaluka",133 pripoveda slika staro vreme, ono to mi-rie na suv bosiqak i to sada tako slatko pada. Pada i greje, grejesrce"134

Bezoseajni, dehumanizovani, nemoralni svet novog doba smewujeslika porodine topline, zajednitva i qudske odgovornosti. Nasu-prot skorotenicima, koji se bogate od tue muke, ocrtavaju se likovistarinskih trgovaca. Poten i ist kao ogledalo",135 starinski kafe-xija ne dozvoqava da se u mehani bani i lomi. Porodini odnosi suvrsti i neokaqani, a nasuprot hladnoj nezainteresovanosti novog do-ba naglaava se solidarnost sa bliwima: mehana im za qude, a kuaza sirotiwu".136

Ipak, i ova svetla, sveta, ista slika ima svoje nalije. I poredsve odanosti starim danima", Stankovi uvia i wihovu ambivalent-nost. U krugu porodine topline i zajednitva nema mesta za krijuma-ra Tomu. On uzalud prosi Pasu, koju je preveo preko granice kada jebeala od Arnauta: Taj joj ujak bio bogat i nije hteo da je da Tomi, ko-ji je preveo, nego mome ia Manasiji."137 Dete-pripoveda bez sumwe i

452

126 Stari dani, 154. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi.127 Isto.128 Isto.129 Nav. delo, 156.130 Nav. delo, 155.131 Isto.132 Isto.133 Nav. delo, 156.134 Isto.135 Isto.136 Isto.137 Nav. delo, 160.

preispitivawa prihvata i ponavqa ono to je ulo od odraslih. Ovowegovom kazivawu pridaje ton nehotino ostvarene gorke ironije: aToma posle zato ak mu bio i blagodaran, to mu je nije dao, te se nijeoenio, nije vezao (kao to govorae), ve i daqe ostao ono to jebio. Sam. Bez igde ikoga."138 Tako se, uprkos toplini i sjaju kandilakoji obasjava pripovedaa, i pria o starim danima okonava slikomnesree: ja glavu ne smem da dignem, pokrivam je, bojim se da pogledamu prozor da ne vidim hladnu no, onu mrko-gvozdenu meseevu svetlost,ili da ne ujem Tomin straan glas, kako bije Cigane i ispred Tomewihovo pitawe i vitlawe po pustoj, nemoj ariji"139

Pored istorijskih promena, olienih u opoziciji starog i novogvremena, i godiwi i dnevni ritmovi, smena godiwih doba i smenadana i noi, esto u Stankovievoj prozi dobijaju simbolino znaewe,pa se oseawa, misli i sudbine junaka neposredno odraavaju u godi-wim i dnevnim menama. Tako pripovetka Naza poiwe u sumrak, u po-znu jesen: ova jesen, ova mrtva i vlana no. Nita se ne uje, nitase ne mie, samo lie uti i pada, pa izgleda kao da se neto vla-no i magliasto polako, neujno kotrqa, ide, ide, dolazi"140 Ovajopis nagovetava budua jeziva zbivawa i iri se na pripovedaevoraspoloewe: I ruke su mi bile hladne. I u dui mi je bilo hlad-no".141 Unutar ovako postavqene prie o policijskoj istrazi zbog Nazi-nog skrnavqewa gazda-Arsinog groba142 odvija se osnovna pripovest ousponu, propasti i smrti Nazine keri Sofke, tesno povezana sa sme-nom godiwih doba. Procvat Sofkine lepote i narastawe Nazinih na-da o wenoj budunosti poklapaju se sa proleem i letom: Iz bate mi-rie zalenilo, tamne se redovi imira, spram sunca se beli visokakua, lozinka prijatno hladi i uti, a ispod kapije jaka debela hla-dovina. One sede. askaju. A Sofka u sredi wih. () Ona je najveselija,najrazgovornija."143

U ranu jesen, kad pone lie da uti, da se magla rano sputa,da zemqa mirie na zrelo i vlano",144 Sofka poiwe da se mewa zbogneeqene trudnoe. Naza sluti nesreu, ali potiskuje strepwu, pripi-sujui je nadolazeoj hladnoi: Oseala je neku jezu, trzala se od svae-ga, bilo joj esto, esto studeno, ali je mislila da je to od jeseni i odzime koja ve nastupa i oseala se da dolazi."145

Sofka se vraa u majinu kolibu jedne movarne noi",146 a i Na-zini pokuaji da prekine wenu trudnou okonavaju se u sablasnoj at-mosferi pozne jeseni: Samo je kia u mlazovima utala, tekla, cu-

453

138 Nav. delo, 160.139 Nav. delo, 168.140 Naza, 45.141 Isto.142 Da bi se osvetila gazdi koji joj je izeo" ker, Naza raskopava wegov neutvreni

grob i telo daje psima.143 Nav. delo, 55.144 Nav. delo, 56.145 Isto.146 Nav. delo, 57.

rila kroz krov i pravila bare po kui."147 U vlazi i blatu kolibe Nazakonano ubija Sofku, pritisnuvi je kamenom i svojom teinom da biizazvala abortus. Sofkina smrt, koja oznaava potpuni slom svih Nazi-nih nada, praena je pquskom koji prerasta u potop, u ponitewe iunitewe sveta: A sem kie, drugo kao da nita nije bilo. Ni nebanije bilo, ni vazduha nije bilo, ve kao da se sve pretvorilo u tu kiukoja je odozgo ila, tekla. Izgledalo je da e se zemqa rastopiti odwe."148 Drevni mit o boijoj kazni i periodinoj propasti sveta zbogqudskih grehova149 Stankovi svodi na apokaliptinu propast jedinkeophrvane tuom i vlastitom krivicom.

Kontrast Cvetine i Stojanove mladalake qubavi i brakova u kojesu silom naterani simbolizovan je u pripoveci U noi kontrastom da-na i noi.

Idealizovana mladaka qubav vezuje se za idilini hronotop ba-te u prolee / rano leto u punom sjaju sunca: Pod bosim nogama kr-i se i roni suha zemqa, a oko wih, svuda, u nedogled, zelenilo i buj-nost. Sve, ist i sjajan zrak greje ih, te im krv brizga u jedre obraze() Iz reke due vetri, a iz powevena poqa, strnita, dopire pe-sma grliina".150 Potpuni sklad qubavnika duhovni i fiziki krunisan je zajednikom pesmom o qubavnom susretu u prolenoj bati(vetar due, al-katmer mirie") i upotpuwen samoom i samodovoq-nou.

Susret udate Cvete i oewenog Stojana, kojim pripovetka U noipoiwe, ponovo se odvija na wivi, kada duvan zreva, ali sad u toplutamnu no",151 pod tamnorujnim" nebom, uz mnotvo argata koji podsvetlom fewera rade po okolnim wivama, u okruju topola i vrba kojeCveti izgledaju kao iva, qudska bia".152 Ovim se naglaava prisu-stvo drugih qudi i time potencira Cvetino oseawe izloenosti istraha od otkrivawa wene tajne mladalake qubavi. Vrelina letwe noii tamno crveni sjaj neba oliavaju neugaslu qubavnu strast, ali i stal-no prisutan Cvatin strah od boije kazne i wenu slutwu o moguem kr-vavom sukobu izmeu wenog mua i Stojana. Izlazei mesec za zanesenuCvetu je, istovremeno, meseina iz wenog sna, koja spaja qubavnike ipodstie sawarewe o zajednikom begu (na meseini, zagrqeni, daleko,daleko!"153), i hladno, jasno svetlo koje otkriva bezizlaznost wene sada-wosti i budunosti i izlae je boijem oku i sudu i inkvizitorskojradoznalosti sveta.

454

147 Nav, delo, 59.148 Nav. delo, 60.149 E. M. Meletinski, Poetika mita, preveo Jovan Janiijevi, Nolit, Beograd b. g. 228.Mire Elijade, Kada je Izrilj bio dete", 55. Pre i posle potopa, Istorija verovanja i reli-

gijskih ideja I, prevela Biljana Luki, Prosveta, Beograd 1991, 146.150 U noi, 103. U kwizi: Borisav Stankovi, Stari dani. Boji qudi.151 Nav. delo, 99.152 Isto.153 Nav. delo, 104.

Kao deo realistike motivacije likova i zbivawa, pored istorij-skih lomova mogu funkcionisati i prelomne take ivotnog toka poje-dinca: roewe, svadba, smrt.

Roewe u odreenim socijalnim uslovima bitno obeleava junake.Roewem vaspostavqeni socijalni status ostaje praktino neprekora-iv, bez obzira na kasnije ekonomsko napredovawe ili nazadovawe po-rodice. Toma nije prilika" za Sofku, on moe da je kupi, ali ne mo-e da je dobije. Roewem vaspostavqena granica poput noa razdvajaStojana i Cvetu. Ouvawu tih granica, tog oduvek" nasleenog stawa,biva rtvovana veina Stankovievih junaka. Roewem vaspostavqenisocijalni okviri, pre svega, bitno uslovqavaju wihove brane veze bilo insistirawem na odravawu poretka, to iskquuje vezu meuonima koji nemaju isti status, bilo uzaludnim pokuajem da se poloajporodice ouva ili uzdigne svojevrsnom branom trgovinom. VeinaStankovievih junakiwa funkcionie kao zaloga ambicije roda ilidoma. Istovremeno, sa stanovita mukarca, ova trgovina ili ga na-silno vezuje za enu koju ne voli154 ili ukida mogunost emotivnog ve-zivawa za postvareno bie,155 izazivajui u oba sluaja gnev i de-struktivno ponaawe.

Nain na koji je opisana Sofkina svadba, koji zauzima centralnideo romana Neista krv, objediwuje bavqewe svadbom kao jednim od naj-bitnih trenutaka u ivotnom toku jedinke sa preispitivawem smisla ifunkcionalnosti tradicionalnog obreda.

Pripremawe Sofkine svadbe poiwe u vreme praznika, Uskrsa,uestalim dolascima efendi-Mitinih glasnika i Todorinim strahomod muevqevog budueg dolaska. Wena sigurnost da je on gotov na sva-ta",156 pa i na najgore i najstranije" seni sva budua zbivawa.Efendi-Mita dolazi u kuu pred pono, u gluvo doba, krijui se odoiju sveta: Kao to je naredio, tako je i bilo. Nije nita bilo osve-tqeno. Sva vrata u kui bila su zatvorena"157 Ova zamraena kua i za-tvorena vrata predstavqaju potpunu inverziju obiaja vezanih za uglavui prosidbu, po kojima su devojina vrata otvorena jo s veera".

Ujutru efendi Mita iezava ostavqajui kao jedini trag munoutawe izmeu Todore i Sofke i zaguqivost, zadah, dim duvanski".158

Sreivawe kue pred svadbu obeleeno je Sofkinom zabludom da je ovopripremawe vezano za prodaju kue. Ova zabluda, s jedne strane, drama-tizuje Sofkinu poziciju. Ona koja zna za sve", sada, kada je re o we-noj sudbini, sve pogreno shvata: A sad, ba sad, kad se ticalo weneglave, wenog ivota, tu se prevari!"159 Istovremeno, ova Sofkina za-

455

154 Tek posle se je videlo da je drugu voleo. Dok su mu roditeqi iveli, ilo jesve po starom i dobro; ali kad oni pomree, kao neki bes ue u wega" (Uvela rua, 29).

155 We, Sofke, one Sofke nestajalo je. Posle onih para, kupovine, ona je Tomi-nim oima postajala druga, obina, neka stvar, koja se, kao svaka stvar, moe novcem ku-piti" (Neista krv, 251).

156 Nav. delo, 87.157 Nav. delo, 88.158 Nav. delo, 91.159 Nav. delo, 106.

bluda unosi u priu kao bitan elemenat viestruko ponavqawe slutweo prodaji. Zbog we je prvi susret sa Markom susret sa kupcem to sena dubinskom planu znaewa pokazuje kao tano, bez obzira na to topredmet prodaje i kupovine nije kua nego sama Sofka.

Prvi Markov dolazak u efendi-Mitinu kuu, prvo viewe sa Sof-kom, zbiva se na praznik, na drugi dan Duhova (Trojice), koji se tradi-cionalno svetkuju kao izuzetno vaan predaki, poduni praznik.160

Daqi tok svadbe, prevashodno onaj najsugestivniji segment pripoveda-wa ostvaren Sofkinim preivqavawem doaranim kao sloena kompo-zicija ulnih utisaka vizuelnih, taktilnih, auditivnih, olifaktor-nih sugerie svojevrsno stapawe svadbe i sahrane. Prosac dolazidvostruko sakriven, Sofkinom zabludom da je re o kupcu i mrakom ukojem se ne razaznaje, a biva doekan bez radosti tuim, iz Tonetovihbavi ukradenim vinom.161

Sofkina spoznaja da nije re o prodaji kue nego o wenoj udaji po-novo je vezana za duboku no, gluvo doba ponoi, kada ona uje, ne raza-znavajui o emu je re, svau izmeu oca i majke. Todorin uas162 pre-rasta u Sofkin, kad ona, iz naredbe da ode kod tetke, shvati da je is-proena. Tepsije, kao velike krvave oi"163 prodiru sve oko Sofke,pokreui bolni gr koji se kree wenim telom kao jasan, neopozivpredoseaj nesree i propasti.

Iako obred potom poiwe da se odvija kako treba", sa otvorenomkapijom, prizivawem gostiju, posrednim saoptavawem nevesti ko jebudui mladoewa Sofkin doivqaj je tako snaan i tako nedvo-smislen da preobraa svadbu, koja bi trebalo da bude afirmacija ivo-ta, u zastraujui pogrebni ritual. Mrak samoa mrtvo padawe vo-de sa esme",164 svee koje gore u kui kao da je ona umrla, odavno je sa-hranili i ve zaboravili",165 mutno svetlo fewera, mrakom pritisnu-ta" no bez glasa, dopuwavaju se otunim, bqutavim zadahom"166 kojiispuwava Sofkinu nutrinu.

Upravo ti mirisi koje Sofka osea kroz daqi tok svadbe predsta-vqaju svojevrsnu inverziju svega to bi svadba trebalo da bude. To suzadah neopranosti, ustajalosti; hladnoa i vlaga koja bije ispod min-derluka u hamamu; kua koja, okiena svatovskim vencem, zamirisa naneto pokojno, mrtvako";167 smrad prosutog jela i pia; okvaen, uga-en dim, koji je ve mirisao na ubre";168 venac koji odlazeu nevestu

456

160 Mile Nedeqkovi, Trojice (Duhovi), Godiwi obiaji kod Srba, Vuk Karaxi, Be-ograd 1990, 244245.

161 Vino za praznik kupila je i donela Magda. Kada vidi da e ono ponestati, onapoiwe da se uvlai u iznajmqeni podrum i potkrada vino.

162 Mati joj se pojavi na stepenicama sa rukom na elu, preko oiju, a usta joj icelo lice bilo gotovo unakaeno, toliko iskrivqeno od uasa" (Nav. delo, 107).

163 Isto.164 Nav. delo, 112.165 Nav. delo, 113.166 Nav. delo, 118.167 Nav. delo, 161.168 Nav. delo, 182.

zapahwuje zaguqivim mirisom na tamjan i svee"169 Kao kulminaci-ja deluju mirisi crkve: najvanije sa najveom moi izceqewa i udo-tvorstva" ikone gue Sofku mirisom na crvotoinu, buu, tamjan ipokapane svee",170 a poploani pod crkve je sa vlanom, trulom pra-inom, hladno obuhvatao i punio jezom".171 Taj preovlaujui mirissmrti, mrtva" hladna", stara" platanica, i klizawe oznojene dejeruke mladoewine iz wene kao da poriu in venawa i pretvarajuga u pogrebni ritual.

Razotkrivawem Markove udwe konano se u potpunosti poriesmisao Sofkine i Tomine svadbe. Istovremeno, potvruju se prveSofkine slutwe. Mladoewe nema, a Marko je odista kupac, samo topredmet trgovine nije kua, efendi-Mitin sera", nego Sofka efen-di-Mitina".

Od dolaska pred mladoewinu kapiju, koja stoji pred Sofkom ve-lika, teka i jaka kao grad",172 do asa kada, sekui alata po sapima, izkue odjae Marko, prekidajui svadbeni obred bez pravog okonawa ponovo se niu mnogobrojna ritualna ogreewa. Umesto da odredi deoimawa koji e kao obredni dar pripasti snahi, Marko daje sve".173 Ce-pajui zubima kou emera, on sasipa u vodu korita zlato, koje spramsvetlosti poe da se preliva, zasewuje i, kao neki iv ogaw, da gori ibleti",174 simbolizujui i zaslepqujui, razorni, ivi plamen wego-ve nedozvoqene strasti.

Taj preterani, zasewujui sjaj, koji ukazuje na prekoraewe mere isluti nesreu koja iz wega mora proizai, dopuwava sama Sofka ode-a, zlato, svila i sjaj wenog ivog mesa, koji u mozak bije i see"Marka. Moda je upravo ta wena prekomerna lepota izvor one krivicekoju Sofka kasnije sebi pripisuje.175 Prividno, Sofka je kriva zatoto je postupila prema obrednoj normi i sila da dvori svatove. Ilije, pak, wena krivica to to uprkos intuitivnoj spoznaji da svadbe, ustvari, nema, da je ona neka uvena lepotica, pa odvedena u kulu i ta-mo skrivena. A ovi Markovi, dawu plandujui i krijui se, a nousklawajui se od meseine i vedrine, dugo putujui, pronali je, i po-to kulu osvojili, poruili, wu ugrabili i sada sa wom ovde stali, dase odmore"176 pokuava da ostvari bar privid reda.

Kad u sopetu s branim jorganom Marko napusti svako porodinooslovqavwe (ni 'keri', ni 'edo', ve samo Sofke")177 ona, iz saa-qewa, da ga umiri, utei, jasno, raskalano i kao predajui mu se"178

prihvata wegovu qubav, ograujui se obraawem tato", ali uzbuena

457

169 Nav. delo, 184.170 Nav. delo, 186.171 Isto.172 Nav. delo, 192.173 Nav. delo, 193.174 Nav. delo, 194.175 A sama je bila kriva. Znala je da ne treba" (Nav. delo, 205).176 Nav. delo, 199.177 Nav. delo, 207.178 Nav. delo, 208.

zbog wegove strasti. Ono najgore, najcrwe" to sledi, jeste izboj ne-sputanog nagonskog prawewa, sirovog vitalizma koji se oslobaa kaoblesak, vrelina, buka.179 Svadba kulminira u orgijastikom izboju ipotpunoj prazninoj inverziji svakodnevnog reda: Svi muki pretva-raju se u jednog mukog, sve enske opet u jednu optu ensku".180

Ovo uasava Sofku, poto se ona rukovodi vlastitom kulturnomnormom, u kojoj se orgijastiki naboj drevne svadbe pretoio u rafini-rano zavoewe, poigravawe erotskim, koje vrsto ostaje u okvirima so-cijalnog reda. Tako se Sofkine roake u toku svadbenog slavqa poigra-vaju posmatrajui mua kao stranca: Kao da e ove noi biti sa drugi-ma, a ne sa svojim muevima, tako e biti lude. Trista e uda od besai strasti initi. I docnije, to pie bude jae, wihni muevi pija-niji, zagrejaniji i one e sve raspaqenije, sve strasnije bivati, kao dase sa tim svojim muevima, s kojima su ve toliku decu izrodile, tektada prvi put u ivotu videle",181 dok se piwska svadba odista rea-lizuje kao osloboeno seksualno optewe.

Sofkino tobowe predavawe podstie stvarnu orgijastiku kulmi-naciju seoske svadbe. Dve kulture se sudaraju u sutinskom nerazumeva-wu i u tom sukobu ne moe biti pobednika. Svadba se prekida bez pra-vog svoewa mladenaca, Markovim samrtnikim krkqawem i pokuajemda prepuzi preko praga Sofkine sobe, da preuje Stanino cviqewe odkojeg izgleda da mu tavanice, grede, crepovi i sva kua () pada naglavu i bije ga u teme, u mozak".182 U ovoj slici ruewa oliena je celabudua sudbina Markove kue: tu su ve naslueni wegova pogibija,Tomino ostrvqivawe i propast i izroavawe porodice.

Sofkina svadba se prekida Markovom smru koja porodicu vezujeza grobqe i poduja. Zbog Markove smrti i Sofkinog bolovawa nemani prave posete pohoana.183 Dve i tri godine" prolaze tako bez pravogokonavawa svadbenog obreda, u nekoj vrsti privremenog predaha od ne-sree, kada se i Sofki, iako sve zna" i sve sluti,184 ini kako e sena kraju krajeva moda sve preboleti, sve utiati i zaboraviti".185

Efendi-Mitina poseta mogla bi biti nain da se sve preboli" izaboravi. On dolazi na praznik, u nedequ, i Sofka od sree pretrnukad ga spazi",186 dok ga Stana doekuje formulativnim pozdravom kojiwegovom dolasku pridaje sveani karakter: O prijatequ, penice da

458

179 Ogwevi u noi blete toliko da se i sam krov kuni prozirao" (Isto).180 Nav. delo, 211.181 Nav. delo, 163.182 Nav. delo, 221.183 U poetku od Sofkinih samo joj mati dolazila. Ali, da li to je jo bio poe-

tak, Sofka jo oseala onaj trag mrtvaev, ili zbog neega drugoga, tek, kad god bi joj ma-ti dola, uvek bi se ona uznemirila, plaila. A to joj mati primeivala, i zato je tekposle nekoliko nedeqa" jedva ponovo dolazila, i to vie sveta i obiaja radi, nego lito joj se mili da vidi Sofku (Nav. delo, 236237).

184 Bila je uverena da tee, gore ne moe biti, ali ipak, ipak ko zna, moda"(Nav. delo, 237).

185 Isto.186 Nav. delo, 248.

pospemo, prag da preseemo, kad ve jedanput dooste."187 Meutim,efendi-Mita ne dolazi ni zbog reda, ni zbog prijateqsko-porodinihveza, ni zbog Sofke, nego zbog vlastitih interesa. Umesto da okonadavno zapoeti svadbeni obred i omogui Sofkino puno vezivawe zanovu porodicu, efendi-Mita obesmiqava wenu svadbu, porie je ikao socijalni i kao religiozni in, svodei je na trgovaku transakci-ju: Zar da mi nije obeao pare, i to kakve, zar bih ja dao, ne za tebe ne-go za vas moje edo, ker?"188 Mnoina za vas" koju efendi-Mita kori-sti otvara niz pitawa. Znai li ona prosto seqake, kerpie" ili mo-da otkriva da je efendi-Mita sve vreme znao da ker ne daje samo sinunego i sinu i ocu? Sofka zbog oevog postupka konano ostaje izmeudoma i roda, u bezvremenu i bespuu: ni Sofka efendi-Mitina" nisnaka" i gazdarica", socijalni i emotivni stoer nove porodice.Woj preostaje samo produeno ugaslo, uzaludno oekivawe smrti: Inita se ne desi. Jo mawe smrt da doe."189

Svadba i nain na koji se ona odvija bitno uslovqavaju i motivi-u zbivawa i likove i u pripoveci Pokojnikova ena. U opisu datomiz Aniine vizure svadba ne deluje kao sveti in vezivawa nego pre kaorazuzdano noniko okupqawe: Svi ve su bili polupijani. Zavali-li se. Po stolu ispolivano vino, izglodane kosti, rasturen duvan. ()I sve se to Anici uini neugodno, najvie to joj svi oni, to jojwihovo veseqe ne doe onako domainsko, s nekim redom, potovawem:stariji mlai. () Ve svi oni izgledali su jednaki, ravni, kao nekanona braa."190 Ovo obesveewe obreda, u kojem se slute obest, nasiqei raskalanost, nagovetava i motivie onaj duboki stid, uas i ose-awe uprqanosti, koji obeleavaju Aniin odnos prema svim telesnimaspektima wenog braka.191 Upravo to oseawe uprqanosti, kojeg modane bi bilo da su svadba i svoewe mladenaca sprovedeni s nekim re-dom, potovawem", ne dozvoqava Anici da se kasnije, kao udovica, udaza Itu. Na prvi pogled, ovo je motivisano autodestruktivnim potova-wem nepisanog zakona po kojem je ona trajno obavezna da potuje prvogmua, da bude pokojnikova ena", ali, sutinski, Aniino odbijaweItine prosidbe proistie iz oseawa zloupotrebqenosti i uprqano-sti koje je obeleilo wen prvi kontakt sa mukarcem.

Najzad, i u smrti se jasno zadrava hijerarhija socijalne grani-ce jasno su izvuene i na grobqu, posledwem boravitu StankovievihVrawanaca. Iako u zavrnom tekstu Bojih qudi ugledne ene iz ar-ije kupaju i opremaju mrtvog beskunika s potovawem i nenou, uuvodnom tekstu Zadunica ocrtava se jasna razlika izmeu orbaxijskihgrobova nagomilanih oko crkve kao da ele da probiju zidove i uu u

459

187 Nav. delo, 249.188 Nav. delo, 250.189 Nav. delo, 260.190 Pokojnikova ena, 210.191 Ona polunaga, s modricama, izlomqenim telom, a i on do we zguren, koat,

uz wu dodiruje je Osea mu dah" (Nav. delo, 214).

samu crkvu"192 i onih vie puta prekopavanih, zaboravqenih grobova sruba.

Gazda-Arsina pratwa je sjajna", grob mu je ubav", smeten meuprve gazde i golemae",193 dok devojku koju je zaveo zakopava i obilazisamo majka. Klisarica s prezirom kae: Ima tamo zakopanu neku svojuerku"194

Roewe, svadba i smrt u Stankovievoj prozi, oito, reflektujupredstave vezane za drevne obrede prelaza tako da motivacija koja sepreko wih uspostavqa nije samo spoqawa, objektivna, zasnovana nasocio-ekonomskim faktorima, nego funkcionie i kao posledica mo-gueg ogreewa o obrednu praksu, koje Stankovieve junake ostavqa ustawu svojevrsne trajne liminalnosti.

Ni haxi-Toma ni Kata nikad ne naputaju svoju svadbenu povorku.Kotanina pesma ne moe zagluiti i nadjaati onu svirku kad sepoe na venawe za staro i nedrago", koja trajno odzvawa u haxi-Tomi,a Stojanova enidba nee izvesti u svet" wegovu majku, otvoriti ku-u" i prekinuti crni ivot" koji ona vodi s muem.

Veina Stankovievih junaka stari, ali ne napreduje, nego ostajetrajno vezana za neke nepreene ivotne granice, zatoena u hronotopuneostvarene, mitizovane mladosti. Haxi-Toma jadikuje: Takva je mojapesma bila, kad ja pooh da se venam da vie u zelenu batu neidem, meseinu ne gledam, drago ne ekam i milujem da mladost zako-pam!"195 Tako se oblikuje dvostruka egzistencija Stankovievih junaka:ona uoqiva, spoqawa, u svakodnevici (profano Vreme"196), koja do-nosi brige i starewe, i ona unutrawa kobna zatoenost u liminalnomne-vremenu nedovrenog obreda prelaza.197

Zbog toga naroito praznici, godiwi i ivotni (Boi, Uskrs,slave, svadba, zadunice), postaju one vorine take u kojima se Stan-kovievi junaci u kolektivnom svetom Vremenu"198 suoavaju sa li-nom neostvarenou i zatoenou, ime se oslabquje, pa i ukida, ob-navqajui, vaskrsavajui potencijal praznika. Po toj zaokupqenostilinim vremenom oni se neopozivo pribliavaju modernom, nereligi-oznom oveku, za kojeg je transqudsko svojstvo liturgijskog Vremenanedokuivo".199

Raskol izmeu svakodnevice koja protie i tog vlastitog svetogvremena koje se sve vie udaqava, izmie u prolost otelovquje onajunutrawi raskol Stankovievih junaka, koji je jedna od osnovnih te-matskih preokupacija wegove proze. Taj sukob sa sobom i u sebi jeste

460

192 Boji qudi, 286.193 Naza, 47.194 Nav. delo, 48.195 Kotana, , 93.196 Mire Elijade, Sveto i profano, 53.197 Nav. delo, 135141. Vidi, takoe: Bojan Jovanovi, Magija srpskih obreda. Magija

srpskih obreda u ivotnom ciklusu pojedinca. Raanje, svadba i smrt kao rituali prelaza u tradici-onalnoj kulturi Srba, Svetovi, Novi Sad 1995.

198 Mire Elijade, Sveto i profano, 53.199 Nav. delo, 55.

sudbina rascepqene, udvojene linosti, zahvaene dramom i proklet-stvom nesklada izmeu due i tela, izmeu htewa i mogunosti, izmeumatawa i stvarnosti".200 Zajednica i weni zakoni, obiaji, zahtevikoje postavqa pred oveka esto su samo utelovqewe onih protivreno-sti koje nastaju i traju unutar jedinke.

Marka na pragu Sofkine sobe zaustavqa vlastita savest i svest oruilakoj prirodi strasti koju osea. Protiv tog unutraweg glasaMarko pokuava da dobije spoqawu podrku: od pijanstva i zatvore-ne od pogleda sakrivene kue, od staraca srodnika koji su to" ve i-nili; od same Sofke koju pita da li ih voli. Ipak, Markova strast zaSofkom ostaje neutaiva i neostvariva, ne samo zbog bojih i qudskihzakona nego, pre svega, kao izraz ewe da se vrati ono to je u mlado-sti zauvek proputeno. Krkqajui na Sofkinom pragu, Marko prokli-we oca201 to ga je oenio kao dete kada nita nije mogao znati, kaoto nikada vie nee nita ni doznati ni osetiti!"202 Reklo bi se daMarka ne ubija Sofkino odbijawe, nego jasna svest o nepovratnosti inedostinosti proputenog.

Ovakav unutrawi sukob ne okonava se tragino u svim Stanko-vievim delima. Oseaj krivice pred prvim muem i pred viom si-lom,203 tera tetka-Zlatu na bespotedno samortvovawe i satirawe po-slom, na martirsko ispatawe koje ona sama sebi namee. U tom potpu-nom fizikom i duhovnom posveivawu dobrobiti drugih sina, bra-ta, pastorka ona dosee i specifinu nagradu koju ostvaruje malo kood Stankovievih junaka. Prvi mu joj se javqa u svetlosti kandila,ostareloj, isuenoj, pobeleloj, da bi s wim podelila radost to je po-digla i odgajila sina. Odriui se line sree i zadovoqewa nagon-skih impulsa, Zlata dosee as punog sklada i samoostvarewa: Odo-zgo kroz no, kroz tavanice, jasno i isto poe da silazi, da se lelujanad wima on, pokojnik, mu wen."204

Ipak, mnogo ee unutrawi sukob stvara bolni, nesavladivirascep koji ne zarasta i ne dozvoqava jedinki da ivi punim, sklad-nim, eqenim ivotom. Mukarci zatrpavaju taj raskol piem, nasi-qem, destrukcijom, a ene venu i zamiru. Mitkine rei upuene Ko-tani: ovek je samo za al i muku zdaden" mogle bi biti moto svihStankovievih junaka.

Ta unutrawa rawivost, al i muka" qudske egzistencije sa-gledani ne samo kao psiholoki nego i kao antropoloki fenomen osnovni su predmet Stankovievog kwievnog tragawa. Moda se zatopovremeno ini da su wegovi psiholoki portreti nedovoqno izra-

461

200 Predrag Palavestra, Nav. delo, 419.201 Usplahirenost, nenost, istota koju Stankovi utkiva u Stanin lik, kao i

wen odnos prema Markovoj rodoskrvnoj strasti, gotovo sasvim iskquuju nekadawu vezusa svekrom. Insinuacije o tome vie su nain da Marko opravda vlastite postupke predsvetom i pred samim sobom nego stvarna motivacija wegovih postupaka.

202 Neista krv, 221.203 Da bi utedela novac, ona nije obeleila slavu.204 Tetka-Zlata, 193.

eni".205 U sutini, doraeno psiholoko portretisawe malo intere-suje Borisava Stankovia. Wegova psiholoka zapaawa su istanana,ali wegovo pravo interesovawe i najvii kwievni dometi ostvarujuse u prikazivawu dramatinih sukoba i lomova unutar jedinke i izmeujedinke i kolektiva, dakle u domenu ive dinamike duevnih previ-rawa.

Tome je u najveoj meri primeren i wegov stil, koji je, od prvihkritikih odziva do danas, bio predmet mnogobrojnih osporavawa. Zgu-van", neuravnoteen", sirov" Stankoviev stil, poput preci-znog seizmografa uspeva da belei i registruje rawivu uzburkanu nu-trinu wegovih junaka a esto i samog pripovedaa.206 Tako se policij-ski slubenik u Nazi od uasnutog ali distanciranog svedoka po slu-benoj dunosti pretvara u Nazin jedini oslonac i jedini izraz wenogtraginog iskustva. On, pritom, proivqavajui bol i patwu lika ipoistoveujui se s wim, poiwe da zadihano brza, izostavqa enkliti-ke, mewa red rei i nagomilava zamenice. Ovo poistoveivawe, ostva-reno osobenim stilom, esto i samog itaoca obuhvati svojom dubokomznaewskom i emotivnom sugestivnou. Tako gledano, u potpunosti jeopravdan sud Milana Kaanina o stilu Borisava Stankovia: On jeimao jedan stil koji je savreno adekvatan wegovom nainu oseawa, ato i jeste stil."207

Bolni raskol koji se sluti i doivqava u samom sreditu Stanko-vievog sveta nije posledica samo individualnog psiholokog sklopawegov