akcija i njene karakteristike damir dustinac

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODECE KADROVE U

NOVOM SADUALFA UNIVERZITET

AKCIJA I NJENE KARAKTERISTIKE

SEMINARSKI RAD iz predmeta Privrednog prava

Mentor: Student: Prof. Dr. Drasko Bosanac Dustinac Damir

Damir Dustinac Akcija i njene karakteristike

2


S A D R Ž A J:

UVOD..............................................................................................................................................3

1. POJAM AKCIJA........................................................................................................................42. PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE...............................................................................................5

2.1. ELEMENTI AKCIJE.........................................................................................................63. VRSTE I KLASE (RODOVI) AKCIJA...................................................................................74. PRAVA AKCIONARA..............................................................................................................95. AKCIJSKI KAPITAL..............................................................................................................10

5.1. POJAM, SADRŽINA I ISPLATA DIVIDENDE...........................................................116. VREDNOST AKCIJA..............................................................................................................12

6.1. CIKLIČNO KRETANJE AKCIJA.................................................................................126.2. PRAVOVREMENOST.....................................................................................................126.3. OSTVARIVANJE ZARADE NA AKCIJAMA..............................................................13

7. POTVRDE O AKCIJAMA ILI SERTIFIKATI...................................................................138. PRODAJA NOVE EMISIJE AKCIJA...................................................................................14

8.1. OD PRIVATNOG DO JAVNOG VLASNIŠTVA..........................................................148.2. IZDAVANJE AKCIJA JAVNOM PONUDOM.............................................................148.3. SEKUNDARNA PONUDA...............................................................................................15

9. KUPCI AKCIJA.......................................................................................................................159.1. INSTITUCIONALNI INVESTITORI.............................................................................169.2. METODI KUPOVINE AKCIJA......................................................................................16

10. KUPOVINA AKCIJA............................................................................................................1711. PRODAJA NA PRAZNO......................................................................................................1812. ČITANJE BERZANSKIH IZVEŠTAJA.............................................................................1913. TRŽIŠNI CIKLUSI................................................................................................................19

13.1. SLOM...............................................................................................................................19

ZAKLJUČAK...............................................................................................................................21

LITERATURA:............................................................................................................................22

3


UVOD

Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, razvojem tržišta, tako da su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile rezervisane samo za one imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje skupih putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.

Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finsirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553. godine. Zbog rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje akcije pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je želeo da pronađe severni morski put za Kinu. Sreća za akcionare, koji su na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne postoji severni morski put za Kinu, jeste što je Kebo nekako došao u kontakt sa Rusima i umesto trgovačkog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.1

Do širenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrijske revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljena neophodna sredstva za osnivanje prvih preduzeća u industriji.

Jedan od osnovnih razloga začetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je što se akcijama premošćava vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogućnost dalje prodaje akcija. Glavna karakteristika akcija je u tome što se kupovinom kupuje i udeo u vlasništvu firme sa svim rizicima i beneficijama. Takođe akcionari nikako ne mogu izgubiti više od onoga što su uložili, za razliku od duga gde je dužnik odgovoran celom svojom imovinom.

Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljanja sredstava široko rasprostranjen, a akcionarska društva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne korporacije. Zatvorena akcionarska društva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje ograničenja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska društva gde ne postoji ograničenje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tržištu.

1Web site: http://www.psinvest.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=44&Itemid=61&lang=sr

4

http://www.psinvest.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=44&Itemid=61&lang=sr


Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to što životni vek organizacije nije povezan sa životnim vekom vlasnika, što je slučaj kod nekih drugih oblika vlasničkih preduzeća. Takođe i lakši pristup finansijskom tržištu i veće mogućnosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo održavanje i rast.

Slika 1.1. Akcija Beogradske trgovačke banke a.d.: dvadeset hiljada dinara, 1942. godina2

2 Web site: http://digital.nb.rs/thu/xml/DM-767-316.jpg

5


1. POJAM AKCIJA

Akcija predstavlja pismenu ispravu o vlasništvu nad sredstvima uloženim u preduzeće, banku, drugu finansijsku organizaciju, organizaciju za osiguranje i drugo pravno lice koje može sticati dobit.3 Naime, kao što je poznato, ukupan kapital preduzeća, podeljen je na određeni broj akcija i svaki vlasnik koji ih poseduje, vlasnik je srazmernog dela datog preduzeća. Nekada su se akcije i fizički štampale, međutim danas je to veoma redak slučaj. Najveći broj akcija sada se nalazi u elektronskom obliku, a vlasnik poseduje jednostavnu potvrdu na kojoj se nalaze podaci o datoj akciji kao i o samom akcionaru. Proces dematerijalizacije akcija zahvatio je gotovo sva tržišta kapitala, što u mnogome smanjuje troškove emisije, ali i samog rada sa akcijama.4

U zavisnosti od vrsta akcija, iste mogu glasiti na dinare ili na strane valute. Prema važećim zakonskim propisima akcije se u domicilnoj praksi kupuju i prodaju na tržištu za dinare. Akcije se uplaćuju u novcu a mogu se uplatiti i u stvarima i pravima koje se iskazuju u novčanom iznosu.5

Sam akt kupovine akcija može se izvršiti uplatom odjednom ili u obrocima (ratama). Ukoliko je uplata u obrocima, tada kupac dobija privremenu akciju, s tim što se svaka naredna uplata upisuje i potvrđuje na privremenoj akciji. Kad imalac privremene akcije uplati ukupni iznos svog udela, tada se privremena akcija povlači i zamenjuje stalnom akcijom. Ukoliko nije postignut ukupni iznos sredstava na koji se izdaje akcija, tada izdavalac akcije može odustati od njihovog izdavanja, pri čemu je dužan da uplatiocima vrati uplaćena novčana sredstva uvećana za kamatu, koja se obračunava od dana uplate do dana povrata sredstava.

Imalac akcije stiče pravo na deo ostvarene dobiti - dividendu. Ukoliko se sprovodi specijalni postupak (stečaj) nad izdavaocem akcija, tada imalac akcije ima pravo na pripadajući deo stečajne mase. Odgovarajući organ upravljanja u preduzeću emitenta akcije utvrđuje visinu dividende i način njene isplate. Akcija se sastoji iz dva dela. Na plaštu akcije (prvi deo) označeni su svi njeni osnovni elementi, a na kuponskom arku (drugi deo) sadržani su kuponi za naplatu dividende. Odluke o izdavanju akcija donosi odgovarajući organ upravljanja izdavaoca – osnivač akcionarskog društva.

3 Nenad Vunjak, Finansijski mendžment – poslovne finansije, Proleter, Subotica, 2005.4 Web site: http://www.psinvest.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=44&Itemid=61&lang=sr

5 Nenad Vunjak, Finansijski mendžment – poslovne finansije, Proleter, Subotica, 2005.

6



2. PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo (ili komanditno društvo na akcije ili društveno i državno preduzeće u postupku svojinske transformacije, kada se transformiše u akcionarsko društvo) i kojom potvrđuje da imalac te isprave ima u društvu ulog u osnovnom kapitalu i određena članska prava i obaveze.

Akcionarsko društvo upisuje izdate akcije i druge hartije od vrednosti i identitet akcionara kod Centralnog registra za hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugim aktima Komisije za hartije od vrednosti. A može sve ove podatke upisati u knjigu akcija akcionarskog društva.

U našem pravu akcija predstavlja hartiju od vrednosti, čije izdavanje, osnovna obeležja, vrste i klase, trgovinu i druga pitanja uređuju Zakon o privrednim društvima iz 2004. i Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata iz 2006.

Dakle, akcija predstavlja:- ulog u osnovnom kapitalu akcionarskog društva;- skup prava i obaveza koja pripadaju njenom imaocu u tom društvu;- hartiju od vrednosti.6

Akcija je korporacioni papir ili ličnopravna hartija od vrednosti, jer daje njenom imaocu pravo učešća u akcionarskom društvu. U trenutku osnivanja društva, ne mogu se akcije izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti, odnosno računovodstvene vrednosti kada se akcije izdaju bez nominalne vrednosti, što je u našem pravu dozvoljeno. Emisiona vrednost akcije mora biti jednaka ili viša od njene nominalne (ili računovodstvene) vrednosti, dok njena tržišna vrednost na sekundarnom tržištu može biti različita, tj. viša ili niža od njene nominalne (ili računovodstvene) vrednosti zavisno od odnosa ponude i tražnje.

U našem pravu utvrđena je najniža nominalna vrednost akcije koja ne može biti ispod 5.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnošenja prijave za upis osnivanja društva, odnosno upis promene osnovnog kapitala društva, koji je registrovan, zaokruženoj do najvišeg broja deljivog sa 10, s tim da viši iznos nominalne vrednosti akcija nije vezan za kriterijum evra i treba da glasi na dinarsku vrednost deljivu sa 10.Zbir nominalnih vrednosti akcija koje ima akcionar ukazuje koliki udeo ima u akcionarskom društvu i predstavlja osnov za njegovo učešće u upravljanju društvom i u deobi dividendi.Akcija kao spoljni, formalni izraz ulog u osnovnom kapitalu društva sadrži u sebi zbir prava akcionara. Kada je reč o njegovim obavezama, onda je jedina njegova obaveza da uplati iznos akcije na koji se obavezao prilikom njenog upisa. Akcionaru se mogu nametnuti određena ograničenja u pogledu raspolaganja sa akcijom, ili pod uslovom da se ona konstituišu u osnivačkom aktu ili statutu društva i da se evidentiraju u knjizi akcija koju društvo vodi (kod nas i da se upišu u Centralni registar hartija od vrednosti). To mogu biti ograničenja koja se tiču

6 Slavko Carić, Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006.

7


prenosa akcija, poštovanja prava preče kupovine akcija od strane drugih akcionara, zabrane zalaganja akcija i dr.

2.1. ELEMENTI AKCIJE

Osnovni elementi svake akcije su:1) oznaka da je akcija, 2) oznaka vrste akcija, 3) firma, odnosno sedište izdavaoca akcije, 4) firma, odnosno ime kupca akcije ili oznaku na kog glasi akcija, 5) ukupan novčani iznos na koji se izdaju akcije i broj akcija, 6) rokovi isplate dividende, 7) mesto, datum izdavanja i serijski broj s kontrolnim brojem akcije, 8) faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije kao i prava iz akcije.7

3. VRSTE I KLASE (RODOVI) AKCIJA

Akcije se mogu klasifikovati na razne načine zavisno od kriterijuma koji se uzima kao merodavan.

1. S obzirom na način određivanja imaoca prava, akcije se dele na akcije na ime i akcije na donosioca. Akcije na ime teže se prenose jer se za punovažnost njihovog prenosa iziskuju određene formalnosti, dok se akcije na donosioca prenose običnom predajom. U našem pravu akcionarsko društvo ne može izdavati akcije na donosioca. Klasifikacija akcija na akcije na ime i akcije na donosioca predstavlja istovremeno i klasifikaciju na vrste akcija. Kao klasa ili rod akcija razumeju se akcije koje daju ista prava njihovim imaocima. U tom smislu obične akcije uvek predstavljaju jednu klasu akcija dok preferencijalne akcije mogu da budu podeljene u više klasa zavisno od obima i različitosti prava koja daju svojim imaocima.

2. Prema kriterijumu izmirenja obaveza, dele se na privremene akcije kod kojih obaveza uplate uloga nije u celini izvršena i stalne akcije koju su uplaćene u celini.

3. Prema vremenskom kriterijumu emisije, akcije se dele na osnivačke ili akcije prveemisije, akcije druge emisije i akcije sledećih emisija.

4. Prema obimu prava koja sadrže akcije se dele na obične (redovne) i preferencijalne(prioritetne, povlašćene, privilegovane). Obične akcije su vlasnički papiri koji vlasniku ne garantuju prihod u vidu dividende. To mu pripada jedino ako preduzeće ostvari neto dobitak, i to ne ceo, jer se iz njega najpre izdvaja deo za tzv. fiksnu dividendu vlasnika preferencijalnih akcija. Nakon toga sledi odluka organa akcionarskog društva o tome koliko izdvojiti za društvo za

7 Slavko Carić, Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006.

8


povećanje sopstvenog kapitala i rezervi, a koliko za dividendu vlasnika običnih akcija. Strukturu raspodele predlaže uprava, a odluku o tome donosi skupština ili upravni odbor društva. Ako društvo nije u stanju da isplati dividendu akcionarima, donosi se odluka o konvertovanju dividende u obične akcije po tržišnoj ceni i tako nastaju dividendne akcije koje uvećavaju akcionarski kapital društva.I preferencijalne akcije su vlasničke hartije od vrednosti i karakteristične su po fiksnoj dividendi i po tome da su vlasnici bez prava na upravljanje. Vlasnici ovih akcija isključeni su iz upravljanja društvom zbog fiksnosti dividendi i imaju pravo naknade nominalne vrednosti dividendi iz stečajne mase odmah po izmirenju obaveza poverilaca, a pre naknade na ime običnih akcija.Opozivost je jedna od bitnih odlika preferencijalne akcije. Tu mogućnost utvrđuje društvo u momentu izdavanja, tj. utvrđuje pravo njihovog opoziva – otkupa po nominalnoj vrednosti uvećane za otkupnu premiju. Takvu mogućnost društvo koristi u uslovima kada stopa fiksne dividende premašuje kamatnu stopu na pozajmljeni dugoročni kapital čime smanjuje svoje finansijske rashode.8

5. Akcije prema pravu glasa mogu biti:

- akcije bez prava na glas;- akcije s pravom na glas i - akcije sa ograničenim pravom na glas (pravo glasa o tačno određenim pitanjima).

6. U našem pravu nije dopušteno emitovanje tzv. kamatnih akcija, kod kojih se isplata unapred određenog iznosa kamata ne vezuje za rezultate poslovanja društva, tj. ne zavisi od ostvarene dobiti.

7. Vezane akcije se izdaju ulagaču koji je kao predmet svog uloga uneo u društvo neku stvar, odnosno pravo. Vezane akcije se nalaze kod društva određeno vreme, do isteka roka za prigovore, i njima se akcionarsko društvo obezbeđuje od štete koja bi mogla nastati zbog prirode uloga ( npr. zbog materijalnih ili pravnih nedostataka stvari).

8. Posebnu vrstu vezanih akcija predstavljaju garancijske akcije. Naime, u zakonu ili statutu društva može se utvrditi obaveza njegove menadžment strukture (rukovodilaca) da otkupe određeni broj akcija i da ih ostave u obliku kaucije kod društva, dok im traje menadžerska funkcija. One su sredstvo obezbeđenja njihove vrednosti prema društvu i sa klauzulom zabrane konkurencije čine interni sistem zaštite interesa društva.

9. Užitnička akcija predstavlja “okrnjenu” akciju, jer njen imalac iz nje ostvaruje samo lična prava (pravo upravljanja), dok imovinska prava ostvaruje pod određenim uslovima. Naime, usled smanjenja osnovnog kapitala društva akcionaru, čija akcija je izvučena po principu kocke, isplaćena je njena nominalna vrednost. Zbog toga je povučena i zamenjena izdavanju tzv. užitničke akcije.

8 Web site: http://www.psinvest.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=44&Itemid=61&lang=sr

9



10. Pored izdatih akcija, akcionarsko društvo može da ima i neizdate (odobrene, ovlašćene) akcije. U obliku odobrenih akcija mogu da budu obične ali i preferencijalne akcije svake klase i njihov broj određuje se osnivačkim aktom akcionarskog društva. Broj odobrenih akcija akcionarskog društva ne može da bude veći od 50% od broja izdatih običnih akcija u vreme kad je ovaj broj određen osnivačkim aktom društva. Akcionarsko društvo može da izda sve ili samo deo svojih odobrenih običnih akcija, a odobrene preferencijalne akcije bilo koje klase može da ne izda uopšte, ili da ih sve izda ili da izda samo njihov deo. Izdavanje odobrenih akcija po odluci skupštine akcionara ili upravnog odbora društva (ako je na to ovlašćen iz osnivačkog akta) vrši se radi povećanja osnovnog kapitala novim ulozima novčanim ili nenovčanim a nikako ne uključuje izdavanje odobrenih akcija po osnovu povećanja osnovnog kapitala iz sredstava društva u skladu sa zakonom.9

4. PRAVA AKCIONARA

Sama suština posedovanja akcije leži u činjenici da je njen vlasnik ujedno i vlasnik

srazmernog dela preduzeća čije akcije poseduje. Ova činjenica mu daje pravo kontrole koje se sastoji u pravu glasa na skupštini akcionara, odnosno vlasniku akcija omogućuje da učestvuje u izboru menadžera koji ulaze u rukovodeće organe akcionarskog društva. Samim tim, akcionar posredno rukovodi preduzećem i tako utiče na buduće poslovanje kompanije, što može doneti rast cena akcija, ali i veću dobit. Deo dobiti koja nastane u preduzeću deli se među akcionarima, a srazmerno njegovom udelu. Ovo pravo na deo dobiti akcionarskog društva nije ništa drugo do pravo na dividendu. Ipak, ovo pravo se ne mora uvek ostvariti, jer ponekad preduzeće može odlučiti da ne isplati dividendu, već da taj iznos dobitka reinvestira u preduzeće, u želji da u budućem periodu ostvari još veću dobit.

Akcionarska društva svoj kapital mogu uvećavati i putem emisije novih akcija. U tom slučaju postojećim akcionarima se nudi da ostvare svoje pravo preče kupovine novoemitovanih akcija. Kako bi sačuvali svoj vlasnički udeo, potrebno je da dokupe srazmeran udeo u novoj emisiji akcija, pa im se omogućava da taj proces urade pre ostalih zainteresovanih lica, i često po nižoj ceni. Akcionar može i da ne iskoristi ovo pravo, ali će se tada njegov vlasnički udeo smanjiti.

Prilikom stečaja ili likvidacije preduzeća, vlasnik akcija ostvaruje pravo na srazmeran deo stečajne ili likvidacione mase. Međutim, pre vlasnika običnih akcija, na ovu masu pravo ostvaruju vlasnici obveznica i preferencijalnih akcija, pa se tako može desiti da vlasnik običnih akcija ne ostvari ovo pravo, ali bi on trebalo unapred da bude svestan ovog rizika.

Takođe, akcionar ima pravo uvida u osnovne poslovne rezultate akcionarskog društva, ali ovo pravo ipak nije neograničeno, kako bi se preduzeće sačuvalo konkurentsku poziciju preduzeća, koja može biti ugrožena objavljivanjem svih svojih poslovnih rezultata.9 Slavko Carić, Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006.

10


Karakteristika koja je akcijama dala, možda, primat na finansijskim tržištima jeste pravo na njihov transfer, odnosno slobodnu prodaju. Akcionari, najčešće, svoje akcije mogu prodavati bez ikakvih ograničenja, bilo kad i bilo kome. Ovo pravo čini akcije vrlo likvidnim finansijskim ulaganjem, omogućavajući brz ulazak i brz izlazak iz određenih vlasničkih pozicija. Postoje, međutim, i zatvorena akcionarska društva, kod kojih ovo pravo može biti malo složeniije, pošto je za prodaju svojih akcija potrebno dobiti odobrenje menadžera ili pak skupštine akcionara.

5. AKCIJSKI KAPITAL

Za bolje sagledavanje suštine akcionarstva, potrebno je pojasniti osnovne elemetne koji čine akcijski kapital preduzeća. Čini ga nominalna vrednost akcija, kapitalni višak, odnosno emisiona premija ili ažio i neraspoređena dobit, odnosno akumulacija.

Kada se vrši emisija akcija, obavezno se navodi i nominalna vrednost akcije, što predstavlja vrednost po kojoj se emitovane akcije knjiže u računovodstvu akcionarskog društva. Međutim, treba razlikovati nominalnu od knjigovodstvene vrednost akcija. Ona nije ista, s obzirom na to da je knjigovodstvena vrednost računska kategorija i menja se tokom vremena. On predstavlja proizvod nominalne cene pojedinačne akcije i ukupan broj emitovanih akcija. Ukoliko je, na primer, preduzeće emitovalo 100.000 akcija, nominalne cene 100 dinara, ukupna nominalna vrednost akcijskog kapitala iznosi 10.000.000 dinara. Postoje pak slučajevi kada se akcije emituju bez nominalne vrednosti, kako bi sprečile vlasnike da se isuviše vežu za tu vrednost i kako bi dobile mogućnost da prikupe veće iznose kapitala, pošto se akcije najčešće prodaju po višoj ceni od nominalne. U tom slučaju, cena po kojoj su akcije prodate uzima se kao nominalna i po njoj se evidentiraju u računovodstvu preduzeća.

U praksi se veoma retko akcije prodaju po nominalnoj vrednosti. To će se raditi u ranim fazama razvoja akcionarskog društva, kada je neophodno skupiti što više i što brže kapitala. Međutim, kako se preduzeće razvija i ostvaruje određene pozitivne rezultate, ono će nastojati da svoje akcije proda po ceni koja je iznad nominalne cene. Razlika koja tom prilikom nastane, tj. razlika između nominalne i prodajne cene akcija predstavlja drugi element akcijskog kapitala, koji se naziva kapitalni višak odnosno emisiona premija ili ažio. Ažio ne može biti negativna veličina, pošto preduzeće neće nikad dozvoliti prodaju akcija ispod nominalne vrednosti.10

Konačno, treći element akcijskog kapitala predstavlja zadržani profit odnosno neraspoređenu dobit. Ovaj element je internog karaktera, odnosno nastaje zaslugama preduzeća, dok su prethodna dva eksternog tipa i akcionarsko društvo teško može na njih direktno uticati. Neraspoređena dobit nastaje kao rezultat uspešnog poslovanja preduzeća i reč je o delu ukupne dobiti korporacije koju ona ne isplaćuje vlasnicima akcija u obliku dividendi. S obzirom na to da je zadržana dobit internog karktera, bez spoljneg angažovanja, to omugaćava njihovo korišćenje uz relativno niske troškove. Zadržavanje dobiti podrazumeva smanjivanje sredstava za isplatu dividendi u sadašnjosti, ali stvara mogućnosti da dođe do povećanja njihovih isplata u


11



budućnosti, pošto će preduzeće doći do finansijskih sredstava za ekspanziju svog poslovanja pod relativno povoljnim uslovima. Takođe, zbog korišćenja zadržane dobiti u finansiranju preduzeća vlasnici akcija možda propuštaju pravo na dividendu, ali ne gube kontrolna prava koja bi bila ugrožena u slučaju emitovanja novih akcija radi sakupljanja kapitala.11

5.1. POJAM, SADRŽINA I ISPLATA DIVIDENDE

Termin dividenda predstavlja jedan od najfrekventnijih termina koji prate kapitalni odnos. Pojam dividende, a posebno njena sadržina i metode, ostaju još uvek nejasni i dobrim delom zatvoreni u stručnim krugovima. Dividenda predstavlja odliv sredstava iz preduzeća. Njena priroda suprotstavljena je drugom delu neto dobitka, koji čini zadržanu dobit, koji u novom reproduktivnom krugu ima ulogu investicionih sredstava. Možemo reći da se ostvarena neto dobit preduzeća deli na dva dela čija je namena različita: jedan, koji čine sredstva za isplatu dividendi i drugi koji čine sredstva zadržana u preduzeću za investicione namene. Ovakvo uopštavanje moglo bi da stvori netačnu predstavu o tome da je svaka dividienda novac koji se obavezno troši, te da ne postoji način da se i dividenda reinvestira. Ukoliko preduzeće odluči da isplati dividendu, onda to može učiniti na jedan od dva osnovna načina: u gotovini i isplati dividende novim akcijama. Ako preduzeće odluči da ne isplati dividendu, akcionarima može ponuditi otkup sopstvenih akcija, kako bi ostvarili koristi po osnovu pozitivnog poslovanja njihove kompanije. Izbor nekog od ovih načina ima svoju jasnu argumentaciju. Isplata dividende u nadležnosti je skupštine akcionara preduzeća, a da li će ona biti isplaćena, u kojem iznosu, na koji način i sl., odlučuje skupština akcionara, na predlog uprave preduzeća. Skupština najpre razmatra i usvaja izveštaj nezavisnog revizora, koji, između ostalog, sadrži informaciju o ostvarenom neto profitu

Pored pravno-zakonskih regulativa, vezanih za odlučivanje o dividendi, značajno je obratiti pažnju i na dinamiku isplate dividende. Ona se obično isplaćuje godišnje, polugodišnje ili kvartalno. Značajan uticaj na satisfakciju akcionara ima i kontinuitet isplate dividende. Zbog opasnosti da akcionari povuku enormne dividende iz preduzeća, propisan je način utvrđivanja sredstava raspoloživih za distribuciju akcionarima i tako postavljen limit - ograničenje na visinu dividende. Regulativa postavlja limite na postupak utvrđivanja sredstava raspoloživog iznosa za isplatu dividende kako bi se zaštitili kreditori preduzeća i drugi poverioci od ubrzanog povlačenja akcionarskog kapitala iz kompanije. Zakon propisuje da se dividenda akcionarima može isplatiti samo iz realizovanog neto dobitka, tj. neto dobitka iz poslovanja, uvećan za dobitak ostvaren po osnovu prodaje osnovnih sredstava. Svaki višak sredstava ostvaren revalorizacijom osnovnih sredstava predstavlja nerealizovanu dobit i ne može se raspodeljivati.


12



Sam kontinuitet isplate dividende, pored njenog iznosa, odraz je kvaliteta poslovanja preduzeća i uvek se ističe ’’Ako planirate da kupite akciju zbog njenih dividendi, proverite da li će preduzeća biti u stanju da ih isplaćuje tokom recesije i loših dana’’.12

6. VREDNOST AKCIJA

Vrednost akcija se menja u svakom trenutku u zavisnosti od tržišnih uslova, načina na koji razmišljaju investitori, kao i od mnogih drugih faktora.

Vrednost akcije se kao promenljiva veličina meri njihovom cenom. Kada investitori sa puno entuzijazma kupuju akcije verujući da se radi o dobroj investiciji, vrednost tih akcija raste. Ali ako im se učini da kompanija nema baš mnogo izgleda da uspešno posluje, oni neće ulagati svoj novac u kupovinu akcija te kompanije ili će se, ukoliko ih već poseduju, odlučiti da ih prodaju što će dovesti do pada njihove vrednosti. Ali cene akcija nisu jedino merilo njihove vrednosti. Visinom prihoda od investicija, odnosno iznosom koji ste na njima zaradili, takođe se meri njihova vrednost. Da bi se pre kupovine neke akcije procenio stepen izvesnosti nekog budućeg, očekivanog prihoda od takve investicije, mora se izvršiti analiza dotadašnjeg kretanja cena tih akcija i stabilnosti rasta njihove vrednosti.13

6.1. CIKLIČNO KRETANJE AKCIJA

Kretanje cena akcija ne odvija se na isti način kod svih akcija. Jedan od faktora koji mogu uticati na to kretanje je stepen zavisnosti kompanije od stanja u privredi. Cikličnim akcijama se nazivaju akcije onih kompanija čije je poslovanje direktno zavisno od stanja u kome se nalazi privreda. Kada dođe do usporavanja privrednog rasta, prihod kompanije se smanjuje, a cene njenih akcija beleže pad. Kada privreda počne da se oporavlja, prihod kompanije se uvećava, a cene akcija beleže rast. Akcije kompanija koje se bave avio prevozom, kao i akcija kompanija uslužnih delatnosti, kao što su hoteli, su tipične ciklične akcije. Za razliku od njih, cene akcija kompanija koje pružaju komunalne usluge ili se bave proizvodnjom hrane, relativno su stabilne.

12 Web site: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Dividenda13 Kenneth M.Morris & Virginia B. Morris, Novac i investiranje, Korak Plus, Beograd, 2006.

13


6.2. PRAVOVREMENOST

Ako se donosi odluka o kupovini akcija, ona mora biti u pravom trenutku, odnosno pre nego što istu takvu odluku donesu i drugi investitori, a onda ih je potrebno prodati pre nego što se i drugi odluče za njihovu prodaju. Zbog toga je bitno obratiti pažnju na nekoliko stvari: - Po kojoj stopi raste prihod kompanije, - Kakva je tržišna pozicija kompanije u odnosu na konkurentske kompanije,- U kojoj meri su dostupna nova tržišta, - Šta su prednosti, a šta mane njene uprave,- U kakvim privrednim uslovima kompanija posluje.

6.3. OSTVARIVANJE ZARADE NA AKCIJAMA

Zarada na akcijama ostvaruje se prodajom po ceni koja je viša od kupovne cene, ili prilikom naplate dividende, što znači da se na akcijama može ostvariti zarada po oba osnova.

Dobit koja se ostvarila po osnovu razlike u ceni se naziva kapitalnom dobiti. Međutim, od ukupnog iznosa deo odlazi na plaćanje poreza na kapitalnu dobit, kao i deo na proviziju brokeru koji je, po nalogu vlasnika akcije, posredovao u kupoprodaji akcija. Ali ako su kupljene akcije bile u posedu vlasnika godinu dana, tada se to tretira kao zadržana dobit, pa će i stopa poreza na kapitalnu dobit biti niža od one po kojoj se obračunava porez na prihod koji je ostvaren po drugom osnovu, odnosno od stope poreza na prihod od dividende ili nekog drugog prihoda ostvarenog po osnovu investiranja.

7. POTVRDE O AKCIJAMA ILI SERTIFIKATI

Sadrže sve bitne podatke o akcijama koje poseduje vlasnik akcija. Ti podaci su veoma detaljni, a forma potvrde je tradicionalna.

Sve dok su knjigu akcionara kompanije vodile u fizičkom obliku, kao pisani dokaz o vlasništvu na akcijama, akcionarima su izdavale potvrde o vlasništvu, odnosno, sertifikate koji su se zvali hartijama od vrednosti, što potvrde o akcijama ustvari i jesu, pošto se njima može trgovati kao i svim drugim hartijama od vrednosti. Uvođenjem kompjuterske obrade podataka, knjige akcionara se vode u elektronskom obliku, pa se danas vlasniku akcija takve potvrde ne izdaju u fizičkom obliku. Ukoliko neki od akcionara to izričito zahteva, pojedine brokerske kuće naplaćuju posebnu naknadu za izdavanje ovih potvrda, pošto se podaci o vlasnicima unose u knjigu akcionara u elektronskom obliku. Akcije se mogu registrovati na ime brokerske kuće, kod koje se otvara vlasnički i novčani račun. Takav način registracije vlasništva na akcijama olakšava trgovanje tim akcijama pošto se u tom slučaju brokeru ne mora podnositi potvrda o akcijama, kao dokaz o vlasništvu, a i sigurnije je, zato što se godišnje uništi ili izgubi preko milijardu potvrda o akcijama koje su izdate u fizičkom obliku. I pored tog, ove potvrde su za određeni broj ljudi

14


veoma atraktivne, zbog čega veliki broj kompanija, umesto da ih tretira kao nešto što je pregazilo vreme, pokušava da im udahne novi život, izdajući ih u obliku koji je primereniji današnjem vremenu. Potvrde o vlasništvu na akcijama koje se izdaju akcionarima kompanije u fizičkom obliku mogu biti različito dizajnirane, ali obavezno moraju sadržati određene, propisima utvrđene podatke: registarske brojeve, pečat kompanije, ime izdavaoca, ime akcionara, broj koji dodeljuje Komitet za jednoobraznu identifikaciju potvrda o vlasništvu, nominalna vrednost akcija, broj akcija.14

8. PRODAJA NOVE EMISIJE AKCIJA

Kada kompanija prvi put izdaje akcije javnom ponudom, ona ih nudi na prodaju investicionoj javnosti i na taj način postaje javna kompanija čijim se akcijama slobodno može trgovati na sekundarnom tržištu.

Kada kompanija prvi put izdaje akcije koje će pored postojećih akcionara kompanije, moći da kupe i drugi zainteresovani investitori, za kompaniju se kaže da ide u inicijalnu javnu ponudu (poznata kao IPO procedura, ili initial public offering). Takvu emisiju akcija kompanija je dužna da prethodno registruje kod Komisije za hartije od vrednosti.15

8.1. OD PRIVATNOG DO JAVNOG VLASNIŠTVA

Sve obično počinje od privatnog preduzetnika koji, da bi započeo sa realizacijom svoje ideje o proizvodnji određenog proizvoda ili pružanju nekih vrsta usluga, pozajmljuje novac koji mu je potreban da osnuje firmu i otpočne sa poslovanjem. Ako uspešno posluje i namerava da dalje razvija započeti posao, potreban mu je svež kapital koji može pribaviti na privatnom tržištu kapitala.

Na tom tržištu, bogati investitori, društva za upravljanje investicionim fondovima i investicione banke udružuju svoja sredstva i formiraju takozvani kapital za zajednička ulaganja koji su spremni da investiraju u nove, mlade kompanije u zamenu za učešće u upravljanju kompanijom i podeli dobiti koju ta kompanija bude ostvarila.16

8.2. IZDAVANJE AKCIJA JAVNOM PONUDOM

Kada proizvodi ili usluge kompanije postanu veoma traženi na tržištu, takvoj kompaniji su, da bi se dalje razvijala, potrebno mnogo veća sredstva od onih koja se mogu pribaviti na privatnom tržištu kapitala. Tada se kompanija odlučuje da ide u inicijlnu javnu ponudu i da novu

14 Kenneth M.Morris & Virginia B. Morris, Novac i investiranje, Korak Plus, Beograd, 2006.15 Kenneth M.Morris & Virginia B. Morris, Novac i investiranje, Korak Plus, Beograd, 2006.16 ? Kenneth M.Morris & Virginia B. Morris, Novac i investiranje, Korak Plus, Beograd, 2006.

15


emisiju akcija ponudi na prodaju investicionoj javnosti, a ne, kao što je do tada bio slučaj, samo unapred poznatim investitorima, odnosno svojim postojećim akcionarima i, na taj način, mnogo lakše i jeftinije prikuplja kapital koji je potreban otvorenom tržištu.

Kada donese ovu odluku, kompanija se prvo obraća investicionoj banci sa zahtevom da bude potpisnik ili garant. Ako takav zahtev prihvati, garant, u zavisnosti od odredaba ugovora koji zaključuje sa kompanijom, preuzima obavezu da otkupi od kompanije celu ili deo nove emisije po unapred ugovorenoj ceni koja je takođe definisana ugovorom, a radi dalje prodaje tih akcija zainteresovanim investitorima na sekundarnom tržištu, očekujući da će po tom osnovu ostvariti dobit na razlici između nabavne i prodajne cene.

Garant, po zaključenju ugovora sa izdavaocem, u saradnji sa nadležnim licima u kompaniji, učestvuje u pripremi prospekta, kao dokumenta u kome je kompanija dužna da navede podatke o svom finansijskom poslovanju i finansijskim rezultatima, kao i podatke o proizvodnim ili uslugama koje vrši, kao i referentne podatke o članovima uprave u vezi sa njihovim biografijama, stručnošću i iskustvom. U prospektu se obavezno moraju navesti i podaci o rizicima kojima je izložena kompanija.

8.3. SEKUNDARNA PONUDA

Kada je kompanija stekla status otvorenog akcionarskog društva čijim se akcijama može slobodno trgovati na tržištu kapitala, a potreban joj je dodatni kapital, ona ga može prikupljati prodajom novih emisija akcija u postupku koji se naziva sekundarna ponuda. Kompanije su obično veoma oprezne kad su u pitanju nove emisije akcija zato što su svesne činjenice da se povećanjem broja akcija kompanije u opticaju, odnosno povećanje obima ponude akcija na tržištu, vrednost prethodno izdatih akcija smanjuje.

Pravdajući se time, kompanije obično idu u novu emisiju akcija kada je njihova tržišna cena visoka. Ukoliko su kompaniji potrebna dodatna sredstva, ona se, pored izdavanja akcija, može odlučiti i za emisiju obveznica koje se, između ostalog, mogu u određenom trenutku zameniti za akcije, ili pak za emisiju preferencijalnih akcija.

9. KUPCI AKCIJA

Svi investitori kupuju akcije iz istog razloga: da bi na njima zaradili. Ali se zato način na koji kupuju može razlikovati.

Procenjuje se da u SAD oko 43% ljudi poseduje akcije, što je skoro duplo veći broj vlasnika akcija u poređenju sa 1990. godinom. Oni u svojim rukama drže više od 80% od ukupnog broja akcija koje se promeću na tržištu, bilo direktni ili preko zajedničkih, penzionih ili

16


fondova osiguranja. U ukupnom prometu akcijama njihovi vlasnici trgujući tim akcijama učestvuju sa oko 45%.

Nekih 60% vlasnika akcija tvrdi da su u akcije investirali najmanje 10.000 $, odnosno da na akcije u njihovom portfelju otpada oko 20%, dok je 1990. godine taj procenat iznosio 10%. Istovremeno se povećava i broj investitora čiji su portfelji akcija vredniji od kuća koje poseduju, na osnovu čega se može zaključiti da je došlo do promene načina razmišljanja koji je dugo bio prisutan da se više isplati investirati u nekretnine nego u akcije.17

9.1. INSTITUCIONALNI INVESTITORI

Institucionalni investitori su organizacije koje investiraju sopstvena sredstva ili sredstva koja su im poverena na čuvanje. Tipični institucionalni investitori su društva za upravljanje investicionim fondovima, odnosno investicione kompanije, uključujući tu i zajedničke fondove, penzione fondove, društva za osiguranje, univerzitete i banke.

9.2. METODI KUPOVINE AKCIJA

U zavisnosti od ciljeva koje žele da postignu, investitori se prilikom kupovine akcija mogu opredeliti za jedan od sledeća dva načina investiranja. Mogu kupiti akcije i držati ih u svom posedu sve dok im cena značajno ne poraste, što može potrajati po nekoliko godina, a onda ih prodati. Drugi opet mogu, nameravajući da brzo zarade, kupiti akcije za koje se očekuje da će im cena značajno porasti i, čim do toga dođe, te akcije prodati i kupiti neke druge. Ovaj metod investiranja se naziva zauzimanjem pozicije na kratak rok ili usklađivanjem pozicije sa tekućim tržišnim kretanjima. Institucionalni investitori i market mejkeri (profesionalni trgovci) ovaj metod primenjuju već godinama koristeći najsavremenije kompjuterske programe kako bi vršili analize tržišnih kretanja i, u odgovarajućem trenutku, brzo “ušli i izašli iz određene pozicije“ na tržištu. Od nedavno, zahvaljujući internetu, individulni investitori se sve više uključuju u ove aktivnosti zbog toga što im je, pristupom na mrežu, dostupan veliki broj informacija i kotacije akcija u gotovo realnom vremenu.

Međutim, zbog povećanog obima trgovanja na tržištu dolazi do velikih oscilacija cena zato što sve veći broj individualnih investitora zauzima pozicije na tržištu na kratak rok pokušavajući da na taj način ostvari brzu zaradu. Mnogi stručnjaci smatraju da trgovanje preko interneta dovodi neuke investitore u iskušenje da se oprobaju u ovom načinu trgovanja i upozoravaju ih da je to veoma teško izvesti uspešno čak i pod najpovoljnijim uslovima, pri čemu se izlažu riziku da izgube novac koji su uložili.

17 Kenneth M.Morris & Virginia B. Morris, Novac i investiranje, Korak Plus, Beograd, 2006.

17


18


10. KUPOVINA AKCIJA

Nije teško kupovati akcije, ali se taj proces odvija po utvrđenim pravilima, koristi se posebna terminologija i svako u tom procesu ima svoju ulogu.Da bi došlo do kupovine ili prodaje akcija, kontaktira se brokerska kuća, odnosno investiciona firma koja je član berze. Nalog za trgovanje će izvršiti licenciran broker koji ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti i koji je registrovan kod komisije za hartije od vrednosti. Akcije se isto tako mogu direktno kupiti od kompanije koja ih izdaje u okviru takozvanog Plana za reinvestiranje dividende (DRIP). Veliki broj uspešnijih kompanija nudi ovu vrstu usluge i naplaćuje veoma malu proviziju za realizaciju transakcije. Prilikom zaključenja ugovora sa kompanijom, dividenda ostvarena po osnovu akcija se automatski reinvestira u kupovinu novih akcija, a isto tako može se kupiti još akcija uz doplatu u gotovini.18

Brokeri su posrednici u trgovanju koji realizuju kupovne i prodajne naloge svojih

individualnih i institucionalnih klijenta, naplaćujući proviziju za usluge koje pružaju. 19

Dileri uglavnom trguju u svoje ime i za svoj račun, odnosno u ime i za raču firme u kojoj su zaposleni, a ređe za klijente. Dileri ostvaruju zaradu na razlici između kupovne i prodajne cene.

Trgovci koje nazivaju i licitatorima, trguju hartijama od vrednosti iz svog portfelja. Trgovcima se nazivaju i zaposleni u brokersko – dilerskim društvima koji obavljaju trgovanje hartijama od vrednosti firme u kojoj rade.

Proviziju za relizaciju naloga za trgovanje, na osnovu prethodno zaključenog ugovora sa brokerskom kućom o posredovanju u trgovanju, dele broker i brokersko – dilersko društvo za koje broker radi. Iznos provizije za posredovanje u trgovanju, kao i visinu drugih naknada za usluge koje brokersko – dilersko društvo pruža svojim klijentima, utvrđuje se tarifnikom, ali se klijentima u zavisnosti od toga koliko često i u kom obimu trguju, može dati popust. Obično, što je naknada viša, to ima i više osnova za pogađanje.

18 Kenneth M.Morris & Virginia B. Morris, Novac i investiranje, Korak Plus, Beograd, 2006.19 Broker je u početku bio trgovac vinom koji je “razbijao” čepove, odnosno otvarao bčve sa vinom. Danas se brokeri, kao finansijski posrednici, bave manje likvidnim (tečnim) poslom koji je i dalje veoma naporan.

19


11. PRODAJA NA PRAZNO

Neki investitori su, kada kupuju akcije, spremni da se izlože većem riziku očekujući da će na taj način ostvariti veću zaradu.

Pod trgovanjem akcijama ne podrazumeva se samo njihova kupovina ili prodaja. U procesu donošenja investicionih odluka se mogu primeniti određene vrste strategija sa ciljem da se ostvari veća zarada, ali je i rizik od gubitka mnogo veći. Jedna od tih strategija je prodaja na prazno, odnosno prodaja hartija od vrednosti koje ne poseduju u trenutku ispostavljanja naloga za njihovu prodaju kao i kupovina varanata, uz malu naknadu, stičete prvo da kupite akcije po unapred utvrđenoj ceni, u toku nekog, isto tako, unapred utvrđenog perioda. Investitori kupuju varante kada očekuju da će doći do skoka cene određene akcije.20 I jedna i druga strategija se mogu primeniti kada se proceni da će doći do promene vrednosti nekih određenih akcija, bilo da se radi o ubrzanom padu cene tih akcija kada se ispostavlja nalog za njihovu prodaju na prazno, ili im cena naglo raste pa se tada ispostavlja nalog za kupovinu varanata.

POSTUPAK PRODAJE NA PRAZNO

Od brokera uzimate na zajam 100 akcija po ceni od 10din po akciji

Prodajete 100 akcija po ceni od 10din po akciji prihodujući

1.000din

Ako cena akcije padne, ostvarićete

dobit

Ako cena akcije poraste, ostvarićete

gubitak

Vrednost akcijeCena po akciji:

10RSD7,50RSD 12,50RSD

Broj akcija koje treba da vratite brokeru

100 akcija 100 akcija 100 akcija

Trošak koji ćete imati da bi vratili pozajmicu

750RSD 1.250RSD

Iznos dobiti odnosno gubitka

250RSDdobit

250RSD gubitak

Tabela 1.1.

12. ČITANJE BERZANSKIH IZVEŠTAJA

Svakodnevno prijavljivanje berzanskih izveštaja omogućava investitorima da prate tržišna kretanja. Najniže i najviše cene postignute u proteklih godinu dana se svakodnevno objavljuju. Kada dođe do promena cena, odnosno kada one dostignu novi najviši ili najniži nivo, takva se promena označava strelicom usmerenom naniže ili naviše. Opsegom raspona između cena se meri njihova promenjivost, odnosno promenljivost cenovnog kretanja.


20


13. TRŽIŠNI CIKLUSI

Iako se rast ili pad cena na tržištu akcija ne mogu sa sigurnošću predvideti, obično ih je lako logično objasniti, ali tek pošto se dogode. Tržište beleži uzlazni trend kada investitori ulažu svoj novac u akcije, a silazni onda kada se smanjuje obim investicionih aktivnosti. Određeni faktori utiču ne samo na odluku o kupovini ili prodaji akcija, već i na vreme i povod za donošenje određene investicione odluke.

Promena pravca kretanja tržišta ne mora uvek biti odraz stanja u privredi. Slom berze 1987. godine se dogodio u periodu kada je privreda bila u usponu, a tržište akcija koje je početkom 1990-ih godina beležilo ogroman rast, je nastavilo da se kreće u tom pravcu i pored recesije u SAD-u i velikih problema sa kojima su se suočavale privrede drugih zemalja. Pa ipak, najčešće su snage ili slabosti nekog tržišta u direktnoj korelaciji s privrednim i političkim prilikama u nekoj zemlji.

13.1. SLOM

Tržište akcija je dva puta u 20. veku dostiglo svoj najniži nivo u oktobru 1929., i skoro 60 godina kasnije, u oktobru 1987. godine.

Oktobar je najokrutniji mesec za američka tržišta akcija. Dva njveća sloma u 20. veku 1929. i 1987. godine dogodila su se u oktobru. Lomovi na berzi, odnosno nagli pad vrednosti akcija, bili su posledica previsokih cena akcija i privrednih problema. U strahu da će se sve izgubiti, investitori su počeli panično da prodaju akcije, što je izazvalo još veće probleme i, podrazumeva se, dalji pad cena akcija. 1987. godine, krizu na berzi izazvalo je veliko povećanje obima trgovanja, koje je bilo posledica programskog trgovanja.21 Može se reći da je situacija slična i u Srbiji, što nam pokazuje sledeći članak:

„Beogradska berza, 20. oktobar 2009

Danas je zabeležena apsolutna stagnacija tržišta, kako po pitanju prometa, tako i po pitanju kretanja indeksa. Ukupan promet u trgovanju akcijama iznosio je 31,1 milion dinara, dok je indeks Belex 15 zabeležio neznatan rast vrednosti. Najtrgovanija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je izgubila pola procentnog poena uz realizaciju od 6,6 miliona dinara. Agrobanka (AGBN) je registrovala lagani rast vrednosti uz promet od 4,2 miliona dinara, dok je Metals banka (MTBN) okončala trgovanje neznatno ispod nivoa od 9.000 dinara uz promet od 2,2 miliona dinara. Beogradska Komercijalna banka (KMBN) nastavila je jučerašnji trend izuzetno slabe likvidnosti, sa neznatnim povećanjem vrednosti.


21


Od akcija iz realnog sektora najtrgovaniji je bio beogradski Energoprojekt (ENHL) koji je ostvario realizaciju od 3 miliona dinara uz blagi rast cene. Bečejski Sojaprotein (SJPT) je registrovao milionski promet, ali i dalje nedovoljan da bude među trgovanijim hartijama na tržištu. Solidnu realizaciju od 1,3 miliona dinara zabeležilo je proizvodno-montažno preduzeće Jedinstvo (JESV) uz rast cene od 1,5 odsto, dok je beogradski Imlek (IMLK) značajnije preskočio barijeru od 1.600 dinara uz realizaciju od 1,1 milion dinara. Današnja najviša vrednost ove akcije od 1.632 dinara je najviši nivo koji su dostigle akcije Imleka još od oktobra protekle godine.“22

22 Web site: www.sinteza.net/dnevni-izvestaji/beogradska-berza-20-oktobar-2009

22


ZAKLJUČAK

Od postanka akcionarstva do današnjeg dana značenje akcije se menjalo u više navrata i zbog različitih faktora, u zavisnosti od tadašnje prakse, odnosno vremena u kome su se akcije upotrebljavale. Činjenica da danas postoji veliki broj vlasnika akcija koji se vremenom, usled uvođenja informacionih sistema i poboljšanja komunikacije među njima polako ali sigurno povećavao, govori nam o koristi i popularnosti akcija. Trgovanje kompanija samo u sopstvenoj zemlji smatralo bi se “ropstvom” te iste, zato učestvovanje na drugim tržištima nosi brojne pozitivne efekte.

Trgovanje akcijama se odvija neprekidno skoro 24 sata dnevno, na različitim berzama i kontinentima u različitim vremenskim zonama. Kada se završi trgovanje u jednom gradu, započinje u nekom drugom, brišući razlike u cenama širom sveta. Na cene na otvaranju trgovanja u Tokiju utiču cene na zatvaranju tržišta i SAD, kao što cene na tržištima Azije utiču na dešavanja na evropskim tržištima, a ono što se događa u Evropi utiče na dešavanja na Wall Street-u. Promene u cenama na različitim tržištima nam objašnjava upravo globalno trgovanje koje rezultira sve većom povezanošću tržišta.

Tržišta širom sveta postaju sve otvorenija prema stranom kapitalu, a informacije o svim zbivanjima na tim tržištima su, u realnom vremenu, dostupne svim zainteresovanim investitorima. Ostaje da očekujemo još veće promene na globalnom nivou što će sigurno delovati i na investicije koje preuzimaju ključnu ulogu faktora razvoja privrede, utičući na povećanje budžetskih prihoda, a koje će olakšati trgovanje i obezbediti pristup novim tehnologijama i novim tržištima.

23


L I T E R A T U R A:

Kenneth M.Morris & Virginia B. Morris, Novac i investiranje, Korak Plus, Beograd,2006.

Nenad Vunjak, Finansijski mendžment – poslovne finansije, Proleter, Subotica, 2005.

Slavko Carić, Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006.

Web sites:

o http://chunky.blog.rs/blog/chunky/generalna/2009/01/11/vrste-akcija

o http://digital.nb.rs

o http://www.psinvest.rs

o www.sinteza.net/dnevni-izvestaji/beogradska-berza

o http://sr.wikipedia.org

24

http://sr.wikipedia.org/

http://www.sinteza.net/dnevni-izvestaji/beogradska-berza

http://www.psinvest.rs/

http://digital.nb.rs/

http://chunky.blog.rs/blog/chunky/generalna/2009/01/11/vrste-akcija

akcija i njene karakteristike damir dustinac

Documents